Read Microsoft Word - Nega papaka.doc text version

NEGA PAPAKA

UVOD Mlecno grlo ima najveu proizvodnju mleka ako je zdravo. Izmeu ostalog, kod krava je vrlo vazno i zdravstveno stanje nogu, posebno papaka. Krava treba da hoda bez ikakvih smetnji. Upotrebom zatvorenog stajskog drzanja (staje sa sistemom vezanog drzanja ili staje sa boksevima u kojima se sprovodi slobodan sistem drzanja krava), posebno je vazno voditi racuna o pravilnoj, preventivnoj negi papaka. Dobra nega papaka moze ustedeti farmeru znacajnu kolicinu novca jer smanjena pojava sepavosti u krava, znaci manje veterinarskih intervencija, troskova i manje izlucenih krava i veu proizvodnju mleka. Glavne smernice za dobru negu nogu krava su: - odrzavati dobre higijenske uslove, tj. obezbediti cist i suv smestaj kravama kako bi se prljavstina svela na minimum i time sprecile bolesti papaka - hraniti krave sa dovoljnim kolicinama kvalitetne kabaste hrane i izbegavati iznenadne promene u dnevnim obrocima - redovno vrsiti obrezivanje papaka i to najmanje 2x godisnje - redovno vrsiti dezinfekciju papaka - izvrsiti selekciju dokazanih bikova koji e unapreivati noge i papke, kao i otpornost na njihove bolesti Znaci, kad je rec o negi papaka krava dobro je biti upoznat sa: - graom papaka - bolestima papaka (interdigitalni dermatitis, laminitis, interdigitalni flegmon, digitalni dermatitis, uzduzno pucanje papaka) - preventivnim merama (higijena, ishrana, obrezivanje papaka, dezinfekcija papaka, selekcija)

GRAA PAPAKA Kako bi se jasno shvatio uzrok i sprecila pojava sepavosti, vazno je znati strukturu papaka i proces formiranja roznatog dela papaka. Struktura papka

Papak je sacinjen iz sledeih komponenata: - roznati zid - kicica - peta - nosea ivica zida - prstenovi rasta - prostor izmeu prstiju - krunica - stopalo (ako je papak zdrav, stopalo je debljine 5-7mm) - tabanska strana papka (nosei deo pete) - bela linija (roznata veza izmeu nosee linije i tabana) - koza izmeu prstiju Formiranje roznatog dela papka Papak kao neka kosuljica obavija meko tkivo i kosti. Izmeu papka i kosti se nalazi senzitivno tkivo poznato kao korijum, a ono obrazuje roznati deo papka. Rozina zida papka se formira na krunici. Odatle raste vrlo polako, oko 5mm mesecno. Optimalno rastojanje od krunice do vrha prsta treba da je oko 7,5cm, a to znaci da je potrebno oko 15 meseci da novoformirano rozno tkivo stigne do vrha prsta.

Roznati sloj koji pokriva taban papka se stvara od korijuma sa donje strane stopala i on je meksi od rozine zida papka. Spoj izmeu rozine zida i roznatog sloja tabana je poznat kao bela linija i ona prolazi oko prostiju i nazad duz unutrasnjosti papka. Nosenje tezine Celokupan teret tezine krave trebalo bi da nosi cvrsti roznati zid papaka i deo tabanske strane pete. Tezina bi trebala biti jednako rasporeena i na unutrasnji i na spoljasnji deo papka. Stav zdravih nogu Stav bolesnih nogu

Pojedine bolesti mogu vise opteretiti jedan od papaka. Obolela zadnja noga e dovesti do abnormalnosti u formiranju rozine spoljasnjeg papka, tj. on e prerasti i bie visi nego unutrasnji papak. Ovo e rezultirati veim pritiskom na spoljasnji papak i kao posledica toga doi e do pojave ulceracije tabana i time sepavosti. Ako je obolela prednja noga, unutrasnji papak e biti preoptereen. Optimalni ugao papka u odnosu na pod je 45 stepeni. Ako je ugao preko 45 stepeni, verovatno e peta prerasti, a ako je ugao manji od 45 stepeni, prerasti e prsti.

BOLESTI PAPAKA Pet najuobicajenijih bolesti papaka kod goveda su: - interdigitalni dermatitis - laminitis - interdigitalni flegmon - digitalni dermatitis - uzduzno pucanje papaka Sve ove bolesti se dijagnostikuju uocavanjem promena na papcima. Lecenje treba fokusirati na uklanjanje uzroka obolenja. Interdigitalni dermatitis (erozija pete) Interdigitalni dermatitis predstavlja bakterijsku upalu pete i koze izmeu dva prsta nogu krava. Sire je rasprostranjeno u uslovima kad se krave drze u sistemu slobodnog drzanja na resetkastom podu nego u stajama sa prostirkom od slame u sistemu vezanog drzanja. Vlazna upala koze izmeu prstiju i pratei neprijatan miris su pocetne faze ove bolesti, a kasnije se ova upala moze prosiriti i na rozinu pete papaka. Infekcija stimulise abnormalnu proliferaciju rozine zida i tabana u vidu grebena i brazda i to posebno zadnjih spoljasnjih papaka. Kao posledica ovoga, spoljasnji papak e biti preterano visok i zbog toga prilicno preoptereen, a ovo e na kraju dovesti do ulceracije tabana i time jakog bola koji e uzrokovati nenormalan polozaj nogu krava i sepavost.

Lecenje Ako se krave premeste na ispust, cesto se desava spontano iscezavanje upale koze izmeu prstiju zbog poboljsanih higijenskih uslova. Struktura rozine se poboljsava u podrucju gornjeg dela pete, ali da bi deformacije potpuno nestale, potrebno je neko vreme. Obolelim kravama treba oprati, osusiti obolele papke i tretirati ih sa praskom tetraciklina, a ovo ponavljati sve dok ne ozdrave. Obrezivanje papaka moze biti od velike pomoi i znacajno doprineti procesu oporavka. Laminitis Laminitis nije infektivna bolest papaka kao sto su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis i interdigitalni flegmon. Laminitis je metabolicka bolest korijuma papaka (zahvata papile korijuma) koja se javlja u periodu oko telenja. Posebno su na ovu bolest osetljive visoko mlecne krave u vreme telenja. Laminitis ne traje dugo (nekoliko nedelja uglavnom), ali problemi pri hodanju se mogu produziti zbog deformisanosti papaka. Simptomi Laminitis se obicno javlja na zadnjim spoljasnjim papcima. Simptomi bolesti mogu biti vidljivi tek nakon nekoliko nedelja ili meseci od nastanka i to na osnovu promena na rozini i promena u obliku papaka. Najprepoznatljivije promene izazvane laminitisom su: - izuvijeni prsti (posledica su pojacanog stvaranja rozine s tim da nepravilni prstenovi rasta padaju unazad; zbog ovoga spoljasnji papak postaje preterano visok i time preoptereen tako da nastaje bol i usled toga neprirodan polozaj zadnjih nogu, kao i sepanje) - pojava hemoragija u rozini tabana (zbog patoloskih promena u rozini, dolazi do zgrusavanja krvi i prskanja kapilara tako da se krv mesa sa rozinom; ovo je vidljivo tokom obrezivanja papaka) - defekt bele linije (bela linija u slucaju laminitisa moze biti promenjene boje, od zute do crvene zavisno od sekrecije iz kapilara rozine, a moze biti i ulcerisana) - pojava duplog tabana (u tezim slucajevima obolenja, taban se moze potpuno odvojiti od krzna, pri cemu se cesto razvija novi taban)

Uzroci Cesto su stres kod telenja i hrana uzroci pojave laminitisa. Nagla promena obroka moze dovesti do laminitisa. Acidoza, ketoza, losa telesna kondicija, hormonalne promene u periodu oko telenja, edem vimena, zadrzavanje placente i tezak poroaj mogu uzrokovati laminitis. Takoe, metritis i mastitis mogu biti razlog laminitisu, zato sto mikroorganizmi proizvode toksine koji putem krvi mogu dospeti u papke i tu dovesti do problema u razvoju rozine, hemoragija. Bolesti kao sto su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis, IBR, BVD itd. mogu imati veze sa pojavom laminitisa.

Prevencija Najvaznije preventivne mere u vezi sa laminitisom su sledee: - da bi se krave sto manje izlagale stresu oko telenja, potrebno ih je drzati u posebnim grupama i hraniti ih kao da su u visokoj proizvodnji, sa izuzetkom sto se tice koncentrata - ne sme im se naglo menjati obrok, posebno kad se radi o kabastoj hrani (silazi), a buava ili trula silaza moze da sadrzi toksine koji putem krvi dospevaju u rozinu papka - ako se zna da krava ima problema sa telenjem, potrebno je koristiti seme dokazanih bikova na lako telenje - kad se radi o smestaju, kravama je potrebno obezbediti dobre higijenske uslove sto se tice poda i prostirke (kao prostirka se moze koristiti slama ili pleva, ali je najbolja gumena strunjaca jer je meka, nije klizava i lako se cisti),

ventilacije (kad se radi o zatvorenom sistemu drzanja krava, u stalama treba obezbediti dovoljno svezeg zraka tako sto se prozori ili vrata drze otvoreni, a i ispust treba biti dovoljno velik) i prostora (krave trebaju imati dovoljno prostora u stali za kretanje i sto je najvaznije ustajanje i leganje) - obrezivanje papaka u zasusenom priodu je dobra preventivna mera protiv laminitisa Lecenje Potrebno je obaviti obrezivanje papaka na odreen nacin kako bi se uspostavio normalan pritisak u korijumu i kako bi se otklonile posledice laminitisa. Posto je kod laminitisa obicno oboleo zadnji spoljasnji papak, on raste brze od zadnjeg unutrasnjeg papka, ali je potrebno obadva obrezati podjednako, no zdrav papak treba da se ostavi malo duzi kako bi se rasteretio bolestan. Ako je potrebno, moze se specijalnim lepkom pricvrstiti blok (kalup) ispod zdravog papka. Veterinari obicno imaju ve pripremljene ovakve blokove, pa se moze od njih traziti savet. Interdigitalni flegmon (trulez papaka ili panaricijum) Ovo je bolest tkiva nogu blizu papaka, posebno izmeu prstiju. Praena je jakim otokom na sredini kicicne regije, neposredno iznad interdigitalnog prostora. Uzrocnik je bakterija Fusobacterium necrophorum koja se normalno nalazi u digestivnom traktu krava, kao i u njenoj okolini, ali ako se iz nekog razloga smanji otpornost kod krava, doi e do prodora ovih bakterija u tkivo pete i koze izmeu dva prsta i nastae infekcija. Obolenje se javlja iznenada, prakticno preko noi. Nisu samo krave u laktaciji podlozne ovoj bolesti, ve i zasusene krave, kao i podmladak star oko godinu dana. Obolele krave nije potrebno drzati odvojene od stada jer ovde nema rizika od direktne kontaminacije. Simptomi Kad se radi o jasno izrazenim simptomima ovog obolenja papaka, moze se uociti otok putista koji je simetrican, crvene boje i topao. Krava bolno reaguje na dodir otecenog putista. Samo jedna noga oboli i zivotinja naglo pocinje da sepa. Tipican je simptom tzv. bolna pozicija noge, kada zivotinja drzi nogu blago napred sa vrhom prsta koji jedva dodiruje povrsinu. Cesto krava pomera otecenu nogu gore-dole. Lecenje Pre tretmana je jako vazno biti siguran da je rec bas o interdigitalnom dermatitisu, jer se on moze lako zameniti na primer sa digitalnim dermatitisom ili ulcerom pete.

Kad se utvrdi da je rec o interdigitalnom flegmonu, treba sto pre otpoceti sa lecenjem jer su sanse za uspeh tada vee. Vrlo je vazno odmah aplikovati intramuskularno injekciju antibiotika kravama i to u pravilnoj dozi (predoziranje sa antibioticima je lose isto koliko i ne lecenje). Potrebno je ovo ponoviti jednom ili dva puta nakon 10-12h. Otok i sepanje e nestati za jedan ili dva dana. Za ovo obolenje postoji sirok spektar antibiotika, tako da je dobro pitati veterinara koji antibiotik je najbolji. Ne treba primenjivati injekcije antibiotika nakon pucanja koze u interdigitalnom prostoru. Prevencija Dobro je dezinfikovati papke krava sa 3-5% rastvorom formalina svake tree ili cetvrte nedelje. Formalin redukuje dejstvo bakterija na kozu u interdigitalnom prostoru, ali njegova preterana primena moze ovde uzrokovati traumu. Formalin se ne sme koristiti kad je rec o otvorenim ranama. Zanemarivanje obolenja i posledice Najcese greske koje farmeri prave kod ovog obolenja je da ne primete na vreme ili uopste ne primete ovu bolest i da krenu prekasno sa lecenjem. Zanemarivanje obolenja uzrokuje pucanja koze u interdigitalnom prostoru i to tri dana nakon pojave infekcije. Tada je dobro odmah aplikovati 10% rastvor sode bikarbone u ranu i to nekoliko puta na dan. Tretman sa antibioticima je nesvrsishodan. Za otprilike mesec dana na tom mestu se obicno razvija granulom koji ustvari predstavlja oziljak i koji jako iritira kravu dok hoda. Veterinar moze otkloniti

granulom tako sto ga nakon lokalne anestezije operativno odstrani i ovo moze biti vrlo uspesno, ali se u mnogim slucajevima granulom ponovo pojavi. 5% rastvor formalina razblazen u vodi moze redukovati pojavu granuloma. Digitalni dermatitis (Mortelarova bolest) Digitalni dermatitis se karakterise kruznom upalom koze u blizini krunice papka. Obicno je upala ogranicena tankom belom epitelnom granicom. Na tom mestu je dlaka cesto nakostresena. Lezije su jako bolne i mogu uzrokovati osrednje do jako sepanje. Najcesa mesta pojavljivanja digitalnog dermatitisa su: - gornji deo pete iza fisura izazvanih interdigitalnim dermatitisom - koza izmeu prstiju i to obicno na gornjem delu - na krunici, obicno na prelazu koze izmeu prstiju

Lecenje

Posle detaljnog cisenja i susenja inficiranog mesta, ono treba da se naspreja sa rastvorom tetraciklin-gencian-violeta (antibiotik) i to na kod svih obolelih krava u stadu kako bi se sprecilo dalje sirenje zaraze. Obicno je dovoljan jedan tretman, ali treba stalno pratiti da li se pojavljuju nove obolele krave. Uzduzno pucanje papaka Uzduzno pucanje papaka predstavlja pucanje roznog zida u pravcu rasta rozine i obicno pocinje kao mala pukotina na rozini uz krunicu koja se siri dalje, a kada doe do korijuma nastaje izrazito sepanje krave. Ono se cese javlja na prednjim nogama i to za vreme veoma suvih leta i u suvim tropskim klimatima. U intenzivnom sistemu gajenja goveda, uzduzno pucanje papaka se ree javlja od ostalih bolesti papaka. Lecenje Kad se primeti mala pukotina na krunici, odmah treba otpoceti terapiju sa antibioticima kako bi se sprecila upala korijuma. Ako se pojavio gnoj i ako je ve korijum osteen, lecenje je otezano i tada je potrebno odstraniti malo parce rozine papka da bi se oslobodio gnoj, s tim da korijum ne ostane otvoren, ali ako je on otvoren, pokrivanje rane se vrsi bandaziranjem gipsom. Dobri rezultati se postizu i obrezivanjem bolesnih papaka i namestanjem bloka ispod zdravog papka kako bi se bolesni rasteretio, a dodatni tretman ispiranja sa soda-vodom (natrijum-karbonatni rastvor) moze biti od velike koristi.

PREVENTIVNE MERE Higijenski smestaj Bolesti nogu i sepanje se javljaju u svim sistemima drzanja, ali njihov opseg i ozbiljnost se razlikuju od farme do farme u zavisnosti od higijenskih uslova (posebno kad se radi o interdigitalnom dermatitisu). Dobra higijena se postize cisenjem i dezinfekcijom nogu najmanje dva puta godisnje. Ravne i suve povrsine unutar stale i napolju, olaksavaju kretanje i rezultiraju manje ucestalom pojavom sepavosti. Suva prostirka smanjuje mogunost pojave infekcije. U koral sistemu drzanja krava tj. kad se grla nalaze na ispustima sa nadstresnicama, nepoplocane povrsine trebaju da imaju dovoljan nagib kako bi se obezbedila dobra drenaza i tako izbegao stalan boravak zivotinja na vlaznom stajnjaku.

Resetkast pod u stalama je isto preporucljiv, ali kravama treba vremena da se naviknu na njega, tako da je pametno sto pre navikavati stariju telad i mlade junice na ovaj sistem. Ishrana Kad se radi o laminitisu, on je obicno povezan sa nekim poremeajima digestivnog trakta, materice i mlecne zlezde koji su u velikoj meri pod uticajem ishrane. Laminitis se obicno javlja kao posledica acidoze buraga u periodu od nekoliko dana pre do nekoliko nedelja posle telenja, a ona nastaje usled naglog unosa vee kolicine koncentrata uz smanjen unos kabastih hraniva. Ovo znaci da u prevenciji laminitisa treba: - izbegavati iznenadne promene u okviru dnevnog obroka - kravama u zasusenom periodu davati obroke koji ne sadrze koncentrat ili ga sadrze jako malo - obezbediti dovoljno kvalitetnih kabastih hraniva - postepeno poveavati kolicine koncentrata nakon telenja Kad se radi o interdigitalnom flegmonu, da bi se sprecila njegova pojava potrebno je kravama davati dobro izbalansirane obroke, s tim da je akcenat na mineralnoj mesavini sa dodatkom cinka jer on poveava otpornost koze na prodiranje mikroorganizama i poboljsava regeneratornu sposobnost koze u slucaju infekcije. Obrezivanje papaka Obrezivanje papaka se vrsi onda kad se primeti da papak postaje preoptereen jer mu je rozina formirana u visku i time uzrokuje sepanje. Svrha obrezivanja papaka je da se povrsina prstiju svede na normalnu i funkcionalnu duzinu koja e ravnomerno biti optereena. Posto se sepanje veinom javlja na pocetku laktacije, obrezivanje papaka u zasusenom periodu moze prevenirati njegovu pojavu.

U intenzivnom sistemu uzgoja krava, potrebno je obrezivanje papaka vrsiti 2x godisnje kod svih grla. Pravilno obrezivanje papaka se ne moze nauciti sa papira tj. neophodna je prakticna obuka na specijalnim kursevima. Oprema za obrezivanje papaka se sastoji iz ostrog levog i desnog noza, kamena za ostrenje, sekaca za papak i zakrivljene rucne turpije. Pre pocetka obrezivanja papaka, nogu treba dobro ocistiti kako bi se taban mogao lepo videti. Ako se radi obrezivanje papaka zadnje noge, onda se prvo veze uze sa petljom oko zadnje noge krave, odmah iznad skocnog zgloba i zatim se noga dize pomou konopca preko grede, polugom ili cekrkom kako bi se uspesnije obavio rad. Ako se radi o obrezivanju papaka prednjih nogu, na pocetku je potrebna izvesna oprema za fiksiranje, kao npr. kutija za alat sa dodatnom potporom za koju e prednja noga biti pricvrsena. Nakon fiksiranja nogu pocinje obrezivanje papaka koje se izvodi u 5 faza. Prva faza obrezivanja papaka U prvoj fazi obrezivanja papaka, treba sekacem odsei papak na odmerenu duzinu tj. izmeriti duzinu papka i napraviti rez na 7,5cm od krunice. Moze se i nozem

sastrugati odmereni papak na odgovarajuu duzinu i to struganjem donje nosee povrsine. Vrlo je vazno skidati slojeve rozine pokretima noza od sebe jer se ovako izbegavaju povrede. U predelu pete, rozinu treba sto manje skinuti. Taban treba da zadrzi debljinu od 5-7mm.

Druga faza obrezivanja papaka Skratiti drugi (zdrav) papak na istu duzinu i visinu kao onaj koji je obrezan, s tim da se pazi da taban ne bude previse tanak i da se postigne da nosea povrsina bude paralelna sa golenicom. Trea faza obrezivanja papaka Ako je neophodno, treba primeniti funkcionalno obrezivanje, odnosno, valjalo bi skinuti tanak sloj rozine sa tabana da bi se dobio odreeni nagib. Ako na tabanu i dalje postoje lezije, treba sprovesti kurativno obrezivanje (4 i 5 faza obrezivanja), a ako vise nema lezija na tabanu, moze se nastaviti sa sledeom nogom. Cetvrta faza obrezivanja Potrebno je ostaviti manju visinu na obolelom prstu prema peti kako bi zdrav prst poneo najvei deo tezine i time omoguio vise odmora obolelom. Ukoliko ovo nije mogue zato sto bi rozina tabana tada postala suvise tanka, treba podmetnuti blok ispod zdravog papka.

Peta faza obrezivanja Skinuti slobodnu rozinu i obraditi grube ivice, ali paziti da korijum ostane nepovreen. Dezinfekcija papaka Dezinfekcija papaka je regularna higijenska procedura kojom se sprecavaju bolesti papaka kao sto je interdigitalni dermatitis. Za ovaj tretman se pravi rastvor 3-5 litara formalina na 100 litara vode, s tim da se pazi da temperatura rastvora ne bude ispod 15C jer je formalin tada manje efektivan. Moze se koristiti i rastvor bakar-sulfata (515%).

Napravljeni rastvor se zatim sipa u posudu za dezinfekciju nogu koja treba da je siroka oko 75cm, duga 3-5m, duboka oko 15cm i napunjena do 10cm. Zatim se ova posuda sa rastvorom postavi na izlazu iz izmuzista kuda se krave kreu.

Najbolji rezultati se postizu kada se zivotinje nakon kretanja kroz dezinfekcioni rastvor, drze na suvom mestu oko pola sata jer e formalin u tom periodu moi da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinfikacioni rastvor se moze koristiti 2-3 dana, a nakon toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane previse prljav, treba ga zameniti. Selekcija Da bi se smanjila osetljivost krava na bolesti nogu, potrebne su odreene selekcijske osobine koje moraju biti nasledne i u korelaciji sa pojavom bolesti. Mogue osobine za selekciju su polozaj i kvalitet kostiju, nacin hodanja i pokreti nogu i stopala. U Holandiji npr. su ove osobine klasifikovane i odreene su odgajivacke vrednosti za bikove i krave. Preporucljivo je koristiti seme dokazanih bikova za koje se zna da unapreuju kvalitet stopala i nogu. Otpornost na sve pomenute bolesti nogu ipak nee biti jednako unapreena selekcijom tj. neke e biti pod veim genetskim uticajem od ostalih. ZAKLJUCAK Zdrave noge i papci igraju veliku ulogu u celokupnom dobrom zdravstvenom stanju krava i zato treba nastojati da se bolesti sprece u sto veoj meri. Ovo se postize dobrom organizacijom i dobrom negom nogu. Vrlo je vazno obrezivati papke krava i to najmanje 2x godisnje kako bi se sprecile sve navedene bolesti papaka i time obezbedilo dobro zdravstveno stanje krava koje znaci profitabilnu proizvodnju.

Information

Microsoft Word - Nega papaka.doc

16 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

549011


You might also be interested in

BETA
Microsoft Word - Nega papaka.doc