Read Tehnologija proizvodnje maline text version

Prirucnik za Proizvodnju maline za svezu uPotrebu

Dr Kortni Veber

Prirucnik za Proizvodnju maline za svezu uPotrebu

Dr Kortni Veber

PriPrema Pre sadnje

Odabir parcele

Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izlozena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeena dovoljnom kolicinom vlage i uz zastitu od osteenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. promenljive zimske i prolene temperature prouzrokuju veinu osteenja. prednosti sadnje maline na severnim i severno-istocnim stranama uglavnom pretezu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasaene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih "dzepova" takoe mogu da prouzrokuju osteenja cvetova u prolee. dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoe umanjuje mogunost pojave brojnih gljivicnih oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlaznost vazduha oko plodova i izdanaka, sto pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Meutim, prejak vetar, narocito tokom zime, moze dovesti do lomljenja i isusivanja izdanaka. Ova osteenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublazili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i poveavala opasnost od mrazeva, a sluze za stvaranje zavetrine. divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviene za postavljanje zasada takoe mogu predstavljati problem. One su dobro staniste za stetocine, a cesto predstavljaju izvor virusa i gljivicnih patogena. ako ste u mogunosti, eliminisite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

pre sadnje trebalo bi izvrsiti testiranje zemljista i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljistu. Kiselost zemljista (pH) moze se poveati unosenjem kreca, a smanjiti unosom sumpora. postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio zeljeni rezultat. Labaratorije za testiranje u Srbiji su: InStItut za zemLjIste teodora drajzera 7, 11000 beograd PoLjoPrIvrednI FakuLtet Nemanjina 6, 11080 Zemun, beograd agro FerICroP pap pala 17, 24000 Subotica Sa pripremom zemljista trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se poveala kolicina organske materije u zemljistu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajue sadne leje. pojavu Guscje trave (u Srbiji odomaeni naziv za elytrigia repens) i druge visegodisnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Visegodisnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljista, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate. Uopsteno govorei, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. lakse je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. stetocine, kao sto su junska buba (phyllophaga ssp.) i skocibuba (agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodisnjih useva kao sto su kukuruz, psenica ili raz umanjie ove poteskoe. U ove svrhe moze se primeniti fumigacija zemljista, ali ovaj postupak ukljucuje korisenje hemikalija i specijalnu opremu. Vise o postupku fumigacije moze se nai u drugim izdanjima. Kolicina organskih materija u zemljistu moze se takoe poveati unosenjem zivotinjskog ubriva u kolicini od 22 ­ 44 t/ha. Najcese se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste ubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko ubrivo) i ogranici nivo azota u zemljistu (zivinsko ubrivo). alternativno, parcela se u godini pre sadnje moze zasejati povrsinskim usevima koji obezbeuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu osteenja izazvanih nematodama.

ZeMljiste i pripreMa ZeMljista

Malina najbolje raa na visoko propustljivim zemljistima (peskovitoj ili muljevitoj ilovaci) koja sadrze visok stepen organske materije (>3%) i cija se kiselost (pH) kree izmeu 5,5 ­ 6,5. Kod tezih, manje propustljivih zemljista poveana je mogunost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublaziti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povrsinskog sloja zemljista iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine

pOVrsiNSKi USeV

Ozima raz

latiNSKO iMe

Secale cereale

dOZa biljNa VrSta USeVa/VreSeMeNa MaSa Me SetVe

125 kg/ha 4.5-ll t/ha Zimski, jednogodisnji / kasno u jesen

iNdiKacije

Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa. Nije pogodan kao domain nematodama i pythium. Moze se mesati sa ovsem, grahoricom i slatkom detelinom.

Heljda

Fagopyrum esculentum F. sagittatum

80 kg/ha

1-1.5 t/ha

Seje se na slabo kiselim zemljistima (pH). letnji, jednogodisnji usev / Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljista. rano leto Unistava korov. Ukoliko se ostavi ponovo raa u sledeoj vegetaciji. Unistava nematode. Slaba biljna masa. Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti samo na relativno malim povrsinama. Verovatno se teze nabavlja u veim kolicinama. Unistava korov. dobra biljna masa.

Neven

tagetes spp.

10 kg/ha

letnji, jednogodisnji usev / rano prolee

Sirak metlas

Sorghum bicolor

90 kg/ha

16-22 t/ha

letnji jednogodisnji usev / kasno prolee

Zob

avena sativa

112 kg/ha

9-13 t/ha

proleni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja letnji, jednogodisnji usev / semena. Seje se na slabo kiselim zemljistima rano prolee (5.5pH). Moze se sejati kao jesenji usev. Ne prezimljuje. Moze se mesati sa razom i grahoricom. Odgovaraju mu teza zemljista sa malom kolicinom azota. dobra biljna masa. Mesa se sa mahunastim usevima. Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa Mesa se sa mahunastim usevima.. Unistava korov. dobra biljna masa.

razna trava/ italijanski ljulj

lolium multiflorum

22.5 kg/ha

letnji, jednogodisnji usev / kasno prolee

razna trava

lolium perenne

28 kg/ha

Visegodisnji usev / kasno prolee letnji, jednogodisnji usev / kasno prolee

Sirak metlas

Sorghum bicolor

39-56 kg/ha

16-22 t/ha

detelina lucerka

Medicago sativa

16 kg/ha

Uspeva na zemljistima kiselosti (6-7 pH). Visegodisnji mahunasti usev / Generalno unistava korov i uravnotezava nivo 8 t/ha suvo prolee-leto azota. Moze da bude domain nekim stetocinama. Moze se mesati sa travama. Zahteva kisela zemljiista sa visokim nivoom fosfora. Generalno unistava korov i doprinosi uravnotezavanju nivoa azota. Moze da bude domain nekim stetocinama. Moze se mesati sa travama i detelinom.

bela detelina

trifolium repens

4.5 kg/ha

12-25 t/ha + 40-270 kg N/ha

Visegodisnji mahunasti usev/prolee-leto

crvena detelina

trifolium pratense

20 kg/ha

Uspeva na zemljistima kiselosti > 5,6 pH i na 5,5 t/ha + vise vrsta zemljista. Generalno unistava korov i Visegodisnji mahunasti usev / 50 kg doprinosi uravnotezavanju nivoa azota. prolee-leto N/ha Moze da bude domain nekim stetocinama. Moze se mesati sa travama.

Tabela 1: Povrsinski usevi pogodni za pripremu zemljista pre sadnje malina

Sadnja povrsinskih useva u godini pre sadnje pozitivno e uticati na poveanje organskih materija, uzoranost zemljista i kolicinu azota u zemljistu. postoji vise resenja cijom se primenom moze popraviti kvalitet zemljista (tab.1). Neven (Fugetes spp.) i sirak metlas (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i unistavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemoguavaju rast korova. Veina povrsinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljista na kojima raa malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljista i polako ga oslobaaju raspadanjem. pristupite prihrani zemljista prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljista pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklaivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljista (pH). povrsinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obicno se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano prolee (mahunasti usevi) pre sadnje. busenite trave ili raz koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao sto je glifosat, koriste se da `umrtve' zasad, a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

Postavljanje zasada

iZbOr SadNOG Materijala

Veoma je vazno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad nee dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zarazen. rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najvisi stepen rizika. biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po visoj ceni, ali se obicno isplate kroz povean rod i duzi vek eksploatacije zasada. razmak izmeu sadnica takoe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. razmak izmeu redova zavisi od mehanizacije koja e se koristiti i naslona koji a se eventualno postavljati. razmak izmeu redova kree se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu sirina kosilice i postavljanje naslona, odno-

sno treba obezbediti dovoljno prostora izmeu redova za neometano kosenje, prskanje i berbu. istrazivanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postize vea produktivnost ukoliko je broj redova vei i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na veem odstojanju. razmak izmeu sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopsteno govorei, malina se gaji u obliku zbuna ili zivice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor izmeu primarno posaenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao sto je ,,titan" i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz zbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrsinu izracunava se pomou obrasca: ukupna povrsina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom izmeu sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izmeu redova podeljeno sa 0,9 m izmeu sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poruciti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna kolicina. Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodisnja biljka sa visegodisnjim zbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodisnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i raaju sledee godine. jednogodisnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodisnjim izdancima, jer cvetavaju. posle plodonosenja ovi izdanci odumiru i sledeeg prolea se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodisnji izdanci postaju dvogodisnji. Orezivanje dvogodisnjih izdanaka u prolee, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zastitu maline od bolesti kao i na poveanje dimenzije ploda. dvorodne sorte raaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonosenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja duzinom celog izdanka, kod sorti kao sto su ,,autumn bliss" i ,,polka". Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao sto je ,,Heritage", rani mrazevi mogu da

uticu na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrsi kosenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodisnjih izdanaka u rano prolee. plodovi sorti koje se koriste za svezu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, cvrseg su mezokarpa i mogu se drzati u hladnjaci do deset dana pod idealnim uslovima. plodovi svetlije boje u hladnjaci manje tamne i manja je verovatnoa da e usled manipulacije i transporta pokazati znake osteenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije meu sortama. trziste takoe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, ukljucujui i veu naklonost potrosaca ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakse berbe. plodovi ovih sorti imaju vea udubljenja koja se usled nepazljivog rukovanja deformisu.

dobrog ukusa. izdanci su uspravni, bujni i cvrsti. Veoma je otporna na trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae. dobro podnosi niske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu. kenbi (USda, Oregon, Sad). izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. plodovi su srednje krupni do krupni, cvrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podlozni izmrzavanju. Osetljiva je na trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae. glen empl (Scri, engleska) je sorta srednjeg vremena zrenja i raa krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vasi vektora virusa. ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podlozni izmrzavanju. Kvalitet Glen empl plodova uzima se kao industrijski standard. glen moj (Scri; engleska) raa velike, svetlo crvene plodove umerene cvrstine, Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno raaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vasi vektora virusa i na rbdV virus. Leo (Hri east Malling, engleska) raa krupne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su takoe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. raa na dugim rodnim bocnim grancicama, velikog potencijla rodnosti. Otporna je na botrytis (sivu plesan) i uvenue pupoljaka. Otporna na lisne vasi vektore mozaik virusa. Moze se mehanicki inficirati rbdV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenosenje virusa putem polena. oktavija (Hri east Malling, engleska) je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmeu letnje i jesenje sezone. izdanci su uspravni i obilno raaju.. plod je kru-

SOrte

Na trzistu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika veina njih ne uspe da zauzme mesto meu vodeim iz mnogo razloga, ukljucujui slabu adaptibilnost razlicitim rejonima gajenja, nepredviene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrosace. Nijedna sorta ne moze da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljista i pod razlicitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspesnim u razlicitim uslovima gajenja. lista sorti koju navodimo nikako nije konacna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u razlicitim regionima. Gajenjem veeg broja sorti mogue je obezbediti rod od ranog leta do pocetka zimskih mrazeva (uz zastitu i duze) u veini lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom «praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto. evropskim trzistem svezom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti, ukljucujui Glen ample, tulameen, polka, Himbo top i Heritage. U grupu vaznijih sorti svrstavaju se Glen lyon, autumn bliss i Oktavija. Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na razlicitim lokalitetima.

jedNOrOdNe SOrte MaliNe

Prelud (cornell University, Njujork, Sad) je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. plod je srednje krupan, okrugao i cvrst,

pan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. plodovi dobro podnose skladistenje. Otporna je na lisne vasi vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na susenje pupoljka. Osetljiva je na rbdV i phytophthora trulez korena maline. Ovo je relativno nova sorta. tulamin (ag canada, britis Kolumbia, Kanada) raa krupne, cvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vasi vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podlozni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.

karolina (University of Maryland, Sad) ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. izdanci su visoki i uspravni. branje plodova sa kratkih bocnih rodnih grancica moze biti otezano, ali daje dobre jesenje prinose. posle duzeg skladistenja plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je na trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae. Heritidz (cornell University, Njujork, Sad) sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. Njeni visoki i cvrsti izdanci imaju izrazene bodlje. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. plodovi na jednogodisnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su velicine, dobre boje, ukusa, cvrstoe, a pogodni su za zamrzavanje. Otporna je na veinu bolesti. Osetljiva je na biljne vasi vektore kompleksa mozaik virusa. dzoan Skvajer (Medway Fruits, engleska) bere se oko 2 nedelje posle sorte autumn bliss, sa slicnim prinosima. plodovi su krupni, cvrsti, kompaktni i duge trajnosti. pokozica je srednje cvrsta, osrednje crvena. izdanci su bez bodlji i traze postavljanje naslona tokom berbe. jedNOrOdNe SOrte ranog Srednjeg Kasnog vremena zrenja vremena zrenja vremena zrenja prelud Glen Moj Kenbi Glen empl leo Oktavija tulamin Heritidz

dVOrOdNe SOrte

autumn Bliss (Hri east Malling, UK) je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidz. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe, sto je prednost u severnijim podnebljima. izdanci su kratki sa malo bodlji. plod je blago tamne boje. Osetljiva je na rbdV, a otporna na biljne vasi vektore kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae. autumn Britten (Hri east Malling, engleska) je rana sorta, krupnih i cvrstih plodova, dobrog ukusa. U poreenju sa sortom autumn bliss, izdanci ove sorte su visi, plodovi su boljeg kvaliteta, prinos je slican ili vei, a manje je bujna. raa dan ili dva posle sorte autumn bliss. Osetljiva je na rbdV , a otporna na biljne vasi vektore kompleksa mozaik virusa. Polka (poljska) ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se vise gaji u evropi. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki. Himbo-top (rafzaqu) (svajcarska) na jednogodisnjim izdancima raa krupne plodove dobrog kvaliteta nedelju dana posle sorte autumn bliss. plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene boje i dobrog ukusa. izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje naslona olaksava berbu. Otporna je na trulez korena koju izaziva phytophthora fragariae.

dVOrOdNe SOrte autumn bliss autumn britten polka Himbo-top Tabela 2: Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od podrucja, a kreu se od kraja juna, za sorte sa najranijim vremenom zrenja, do kraja jula i pocetka avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnijim vremenom zrenja. Pocetak sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta, a zavrsetak u vreme prvih jacih mrazeva. Karolina dzoan Skvajer

Postavljanje zasada

pripreMa ZeMljista

Sa pripremom zemljista treba krenuti sto ranije u prolee. Visegodisnje povrsinske useve ostavljene preko zime treba unistiti herbicidom sirokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog unistavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m siroke pri osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teskih i vlaznih zemljista, jer omoguava adekvatnu drenazu. pozeljno je da sadne leje budu ujednacene, sto podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade zemljista tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izlozenost suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivac mora da zakljuci koji e od ova dva faktora stvarati vise poteskoa na datoj parceli.

nu 12 ­ 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje moze biti problematicno, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena precnika ne manjeg od 25 mm i promenjive duzine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po duznom metru. Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu posto proe opasnost od pojave mrazeva. drvenaste reznice koje su prosle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji nacin da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja duzinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malciranja, u godini sadnje. treba imati na umu osteenja koja prouzrokuju poljski misevi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, ve omoguava brzi rast izdanaka, raniji i visi prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malc treba odstraniti po dolasku nizih tempreratura u oktobru.

nega zasada u godini sadnje

NaVOdNjaVaNje

Uspesno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeuje zadrzavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. preporucuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se moze pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem ocuvao. Kontrola vlage u zemljistu najbolje se vrsi tenziometrom.

SadNja

Mladi izdanci koji su prosli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom i mogu se zasaditi u prolee kada je zemljiste spremno za obradu. Sadnja se moze obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspesna od prolene sadnje u regionima sa hladnijom klimom. jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malciranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljista i promene u stepenu vlaznosti zemljista tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spustanje zemljista i uginue biljke. Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presaivanja. Koren treba poloziti u jami koji treba da je neznatno dublji od jamia u rastilu. izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti. Korenove reznice se takoe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano prolee, kada izdanci dostignu visi-

priHraNa SadNica

U godini sadnje vestacko ubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 ­ 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom vestackom ubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da ubriva u prahu mogu da "sagore" mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeuje 39 kg/ha cistog azota). procenat azota u drugim konvencionalnim vestackim ubri-

10

vima dat je u tabeli 2. Ne zaboravite da kolicinu vestackog ubriva treba da izracunate samo za povrsinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosecna sirina leje sa zasadom 1,5 m a izmeu redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba priblizno 1/3 od kolicine ubriva koju biste upotrebili za citav hektar ­ prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo ubrenje u avgustu. ispitivanjem zemljista moze se utvrditi da primena vestackih ubriva nije neophodna u godini sadnje, narocito na tezim zemljistima. VestacKO UbriVO Kalicijum nitrat amonijum nitrat Urea amonijum sulfat Kalijum nitrat amonijak Natrijum nitrat Stajnjak HeMijSKa FOrMUla ca(NO3)2 NH4NO3 cO(NH2)2 (NH4)2SO4 KNO3 NH3 NaNO3 promenljiva aZOt % 15 34 46.6 20.5 13 82 16 1-15

balo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malciranjem moze stimulisati trulez korena.

OdrzaVaNje MeUredNOG prOStOra

Uobicajeno je da meuredni prostor ostane nezasaen i osloboen od korova, a odrzava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi visegodisnji ili sezonski usevi. Zasaivanje povrsinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljista i suzbija pojavu odreenih bolesti i stetocina. povrsinski usevi takoe uticu na poboljsanje kvaliteta zemljista i poveanje organskih materija i, generalno, doprinose odrzavanju i privlacnijem izgledu malinjaka. Mesavina zdruzenih useva (trave roda Festuca (vijuk), visegodisnja razna trava (lolium perenne) i prava livadarka (poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeuje dugotrajnost zemljista, nisku potrosnju hranljivih materija i vode i lako odrzavanje visegodisnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obicna trava mogu sejati samostalno. treba se truditi da visegodisnji usevi ne zau u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od zbuna maline. povrsinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprecilo. Sezonski povrsinski usevi, kao sto su raz, razne trave i jecam, takoe se svake godine mogu posejati izmeu redova, i tada sluze kao prirodni malc. pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna osteenja korenovog sistema maline. U tabeli 4 dato je nekoliko resenja za useve koji se seju u meurednom prostoru.

Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u vestackim ubrivima koja se koriste

SUZbijaNje KOrOVa

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 ­ 8 nedelja primenite malc, a ne herbicide. U godini sadnje obicno se javlja potreba za plitkom obradom zemljista oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvoaca. Herbicid setoksidim se moze koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim nee dati zadovoljavajue rezultate. pokusajte da odrzite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malc ne bi tre-

Postavljanje naslona

jedNOrOdNe SOrte

postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju maline. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. postoji vise vrsta sistema ukljucujui V-spalir, vertikalni sistem, visei naslon i varijante viseeg naslona. Ovde e biti reci samo o V-spaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najvise koriste u gajenju maline.

pOVrsiNSKi USeV crveni vijuk zvakajui crveni vijuk bela detelina Visoki vijuk Sirak metlas prava livadarka engleski ljulj razna trava Ozima raz Heljda Zob

latiNSKi NaZiV Festuca rubra Festuca rubra var. commutata trifolium repens Festuca arundinacea Sorghum bicolor poa pratensis lolium perenne lolium multiflorum Secale cereale Fagopyrum esculentum F. sagittatum avena sativa

KOliciNa SeMeNa 80 kg/ha 85 kg/ha 17 kg/ha 85 kg/ha 80 kg/ha 85 kg/ha 95 kg/ha 67 kg/ha 125 kg/ha 85 kg/ha 112 kg/ha

VreMe SetVe avg-Sept avg-Sept apr-Maj avg-Sept jun-avg avg-Sept avg-Sept apr-Maj avg-Sept Maj-Sept Maj-aug apr ili avg

pOtreba Za HraNljiViM MaterijaMa (N/p/l KG/Ha) 67/90/45 67/90/45 11/90/67 56/67/45 90/45/45 67/90/45 67/90/45 67/90/45 34/67/34 34/45/34 34/67/34

trajNOSt USeVa Vrlo dobra Vrlo dobra prilicno slaba Odlicna losa dobra dobra losa losa losa losa

11

Tabela 4: Usevi za sejanje u meurednom prostoru

V-spalir

Sistem koji se preporucuje kod gajenja visegodisnjih sorti je V-spalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slucajevima, pod neznatno veim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izmeu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao sto je opisano, pricvrsuju se dva reda zice (Sl.1). prvi red zice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 70 cm izmeu zica. U prolee, dvogodisnji izdanci se orezuju i vezuju za zicu sa spoljne strane reda, kako bi se omoguila berba, dok se jednogodisnjim izdancima omoguava rast sa unutrasnje strane, za berbu sledee godine. Ovim sistemom gajenja poveava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omoguava maksimalna izlozenost suncevim zracima.

Slika 1: V -spalir

VertiKalNi NaSlON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeu redova kree se izmeu 2,5 ­ 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, sto znaci da se visina stubova iznad zemlje kree od 1,8­2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od duzine redova, preporucuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6­7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem moze se upotrebiti kod t ili i spalira. U prvom slucaju (sl. 2) postavlja se poprecna letva sirine 60 - 90 cm na predvienu visinu rasta dvogodisnjih izdanaka, a druga poprecna letva sirine 45 - 60 cm pricvrsuje se na priblizno 1/3 do 1/2 visine dvogodisnjih izdanaka. zica se postavlja na spoljni deo poprecnih dasaka na koje se dvogodisnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogunosti prilagoavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodisnjih izdanaka.

1

Kod i spalira ne koriste se poprecne letve, ve 1 do 2 pojedinacne zice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodisnji izdanci. Ovakvim nacinom vezivanja sprecava se lomljenje izdanaka usled vetra, meutim utice se na to da se jednogodisnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, sto moze otezavati berbu i prskanje.

dVOrOdNe SOrte

dvorodne sorte cesto se gaje bez naslona, mada bi veini njih pogodovao privremeni naslon radi lakse berbe. Uopsteno govorei, u tu svrhu koristi se t naslon sa pokretnim stubovima. sipka sirine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub; na nju se pricvrsuje uze za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprecava da se jama zatrpa, ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne zavrsi berba. armatura za beton sa 2 poprecne sipke zavarene za druge 2 vertikalne sipke je dobar privremeni naslon koji se moze koristiti i vise puta. Gornja poprecna sipka mora biti dovoljno siroka da kroz nju mogu da se provuku i privezu krajevi kanapa. Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omoguilo kosenje izdanaka u toku perioda mirovanja.

organizacija sezonske Proizvodnje

prOleNa reZidba

rezidbu treba obaviti do ranog prolea. zbunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom, i to vazi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline. Mnogo je bolje imati vise uskih nego manji broj sirokih redova. Kod redova sa uzanim zbunovima izlozenost suncevim zracima i ventilaciji je vea, sto je vazno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olaksava.

jedNOrOdNa crVeNa MaliNa

Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodisnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su osteeni ili oboleli, i proredite ostatak jednogodisnjih izdanaka (one

Slika 2: T -spalir

koji e plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih izdanaka po metru, pri 30 cm sirine zbuna. izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za vise od 25% duzine izdanka. Ovakav nacin rezidbe omoguava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji nacin odrzavanja prirasta maline. informacije o alternativnim tehnikama rezidbe, kao sto su kosenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodisnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada ove tehnike nisu u siroj upotrebi. Za crvenu malinu se ne preporucuje letnja rezidba u rejonima sa hladnijom klimom, jer se njome odlaze rast izdanaka i ne stimulise bujnost, a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature.

dVOrOdNa crVeNa MaliNa

Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite paznju da ne kosite isuvise blizu izdanaka. trebalo bi da ostane nepokoseno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprecilo eventualno osteenje zbuna. Kod jednogodisnjih sorti, pozeljno je da ostane sto vei broj izdanaka po kvadratu, stoga proreivanje izdanaka nije potrebno. rezidbu bi trebalo obaviti tokom perioda mirovanja, obicno kasno u prolee, kako bi se izbeglo osteenje jednogodisnjih izdanaka.

potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg cistog azota, 247 kg/ha za 84 kg cistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). procenat azota u obicnim vestackim ubrivima naveden je u tab. 3. dvorodne sorte traze vise azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i vise potrebno je 78 kg/ha cistog azota godisnje. sto se tice jednorodnih sorti, jednogodisnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. izvor azota kod dvorodnih sorti moze biti isti kao kod jednorodnih. Vestacko ubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u prolee, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani vestacka ubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje ubriti od starijih. dvorodne sorte imaju manju potrebu za ubrenjem od jednorodnih, jer visak azota utice na odlaganje zametanja, i kasniji rod moze izostati usled pojave mrazeva.

1

NaVOdNjaVaNje

Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, narocito na peskovitim zemljistima. Zasadu je potrebno 2,5 ­ 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov moze se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. tokom perioda formiranja konacne velicine ploda, odnosno berbe, neophodne su vee kolicine vode, da bi se obezbedila kolicina vode potrebna za razvoj plodova. izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

priHraNa

vestacka ubriva koja se primenjuju u prolee preporucuje se da se svake druge godine vrsi testiranje sastava zemljista i lisa, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i vise imaju potrebu za cistim azotom u kolicini od 45 - 90 kg/ha godisnje. Ova kolicina obezbeuje se ili kroz prirodne procese u zemljistu ili kroz primenu vestackih ubriva, ili kroz kombinaciju ova dva nacina. Generalno, 50 kg/ha cistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodisnjim sadnicama, 84 kg/ha cistog azota na dvogodisnjim i starijim sadnicama. Neznatno vea kolicina e biti potrebna na lakim zemljistima, a nesto manja na teskim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna vestacka ubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljistima. ako, na primer, koristite natrijum nitrat, bie vam

BerBa i rukovanje Plodovima Posle BerBe

HlaeNje i cUVaNje

plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, sto znaci da je potrebno vise berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. berbu obavljajte cesto, barem svaki drugi dan ili cese, ukoliko su temperature visoke. Najvisi prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, posto se rosa osusi, i pre nego nastupe visoke temperature. razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom

1

berbe je imperativ. Svaki sat kasnjenja odlaganja plodova u hladnjacu posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan. Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjace, propustanjem hladnog vazduha ( 2°c) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°c, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°c ­ 0°c, pri relativnoj vlaznosti vazduha od 90 ­ 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Vise temperature i niza vlaznost vazduha nepovoljno e se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svezu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego sto poprimi tamno crvenu boju. plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja bie dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. dobra praksa kod proizvodnje maline za svezu upotrebu jeste obuka beraca da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. beraci mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plasticne posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na trziste. posude od ciste clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno trziste. Ove posude su jeftine, omoguavaju brzo hlaenje plodova i providne su. Na dno posude moze se staviti upijajua podloga koja apsorbuje visak vlage i sok koji iscuri. U posudi ne bi trebalo da bude vise od 4 sloja maline, kako se plodovi na dnu ne bi ugnjecili. preciznu velicinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. posude od celuloze jos uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno trziste.

ha. temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice moze biti visa za cak 11°c. isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih tockova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogunosti treba koristiti kamion-hladnjacu. Meutim, kod veine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajua, i temperatura ne moze da se odrzi ispod 4°c, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaenje plodova pre utovaranja je cak i vaznije, kako bi proizvod stigao na trziste u sto boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjaca nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se odrzala niza temperatura. Ovaj postupak se ne preporucuje za transport na veliku daljinu. transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog trzista cesto je izvan kontrole odgajivaca. Na poboljsanje kvaliteta proizvoda koji stize do potrosaca utice razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan nacin postupaju sa svezom malinom. pozeljan je licni kontakt izmeu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slucajevima kada to nije mogue, od pomoi moze biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz posiljku.

SUZbijaNje stetOciNa

Malina je osetljiva na mnostvo bolesti i stetocina. adekvatnom negom zasada moze se suzbiti veliki broj stetocina, ili se moze uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Odrzavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljsanja ventilacije u zasadu, dobra zastita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i stetocina. pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem poveanja otpornosti na ciljane prouzrokovace bolesti, takoe se umanjuje njihov uticaj. Meutim, kada pri monitoringu prouzrokovaca bolesti naznaceni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slucajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu. Obratite paznju na uputstva proizvoaca, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog trzista.

traNSpOrt

procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka desava se usled lose manipulacije plodovima posle berbe, sto ukljucuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjie se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se odrzava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopustajui pri tom da leze na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazdu-

insekti stetocine

MaliNiNa bUba (bytUrUS tOMeNtOSUS)

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i pocetkom maja. Hrane se mladim lisem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih osteenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim zlezdama. Kasnije se malinina buba premesta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. zenke polazu jaja u skoro otvorene cvetove (izmeu prasnika i tucka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. cesto se, prilikom branja plodova, mogu nai izmeu ploda i peteljke, mada se cesto zadrzavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu stetocinu.

primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

1

Slika 4: Malinin moljac

pregalj se hrani na nalicju lista, sto prouzrokuje pegavost gornje povrsine lista. Osteenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, narocito kada je leto vrlo toplo i sa malom kolicinom padavina. primena visokih doza azotnog ubriva moze stimulisati rast mladih izdanaka sa socnim lisem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a moze se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. bifenazat se takoe primenjuje u kontroli ove stetocine, nakon berbe.

preGalj (tetraNycHUS Urticae)

Slika 3: Malinina buba

larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljistu, pri dnu izdanaka. pojavljuju se u rano prolee, penju se uz izdanak i smestaju u bocne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zarazenost izdanaka ovim insektom moze da izazove radikalna osteenja na rodnim izdancima. do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. zenke polazu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na pocetku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlace se i ulaze u fazu mirovanja. Kontrola ove stetocine usmerena je na larve koje se razvijaju u prolee. Od hemijskih sredstava

MaliNiN MOljac (laMprONia rUbiella)

Slika 5: Pregalj

1

Vasi mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izrazena zarazenost maline vasima utice na smanjenje prirasta biljke. Meutim, vea osteenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao sto je npr. mozaik virusa i zbunaste krzljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo vise od 2 vasi na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove stetocine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

VeliKa (aMpHOrOpHOra idaei) i Mala (apHiS idaei) MaliNiNa Vas

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano prolee, i ako su zastupljeni u veem stepenu mogu znatno da umanje prinose. zenka polaze jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drsci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove stetocine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog znacaja, jer ova stetocina razvija samo jednu generaciju godisnje. potrebno je cesto nadgledati zasad i pratiti pojavu ove stetocine.

jaGOdiN cVetOjed (aNtHONOMUS rUbi)

Slika 8: Jagodin cvetojed Slika 6: Malinina vas

steta koju nanosi spanski popac odnosi se prvenstveno na stetu izazvanu polagajem jaja u unutrasnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duz izdanaka moze da se polozi i do 80 jaja. Ovo moze prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. prisustvo prirodnih parazita, odrzavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih kostunica u okruzenju, rezidba i spaljivanje zarazenih izdanaka u prolee generalno obezbeuju kontrolu ove stetocine. prouzrokovana steta obicno je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se moze primeniti u jesen, sa ciljem da se uniste zenke pre nego sto poloze jaja. U ovu svrhu uspesno se koristi karbaril. Slika 7: Spanski popac

spaNSKi pOpac (OecaNtHUS pellUceNS)

Osteenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom zutih neravnina na listu maline, mogu se pogresno uzeti za osteenja nastala usled virusnih bolesti. Osteenja na plodovima obicno dovode do prevremenog sazrevanja kostunica, usled cega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zarazeni plodovi se sasuse ubrzo nakon opadanja krunicnih listia. Suzbijanje ove stetocine moze biti otezano, jer mnogi insekticidi unistavaju grinje-predatore i tako pogorsavaju stanje. Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Meu sortama tulamen, leo i dr. primeene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Meu osetljivim sortama je i «Glen empl» ali i druge.

eriOFidNa GriNja (pHyllOcOpteS GraciliS)

Slika 9: Eriofidna grinja

Malinina musica, siusna muva, retko uzrokuje ozbiljne stete, ali cecidoidno susenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine musice, mogu znatno redukovati prinose. Malinina musica polaze jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i prolea. posto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajui lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine musice moze se postii uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje zenka polaze jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija stetocine. Kao alternativa, nanosenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka moze biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u prolee. Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sisao do osnove izdanka. primena preparata spinosad takoe moze biti efikasna mera kontrole ove Slika 10: Malinina stetocine. musica

MaliNiNa MUsica (reSeliella tHeObaldi)

suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u prolee. Novije hemijsko sredstvo spinosad takoe moze da obezbedi suzbijanje ove stetocine.

Prouzrokovaci gljivicnih oBoljenja

tUlez KOreNa (prOUZrOKOVac pHytOpHtHOra FraGariae Var. rUbi)

1

trulez korena obicno se pojavljuje na vlaznim, slabo propustiljivim zemljistima. izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lise zuti i postaje sprzeno po ivicama. Zarazeni izdanci ostaju isuseni i propadaju pre berbe. Koren i zbun izgledaju sasuseno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne vaznosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljista, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovaca ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljista mefanoksamom u prolee i jesen pruza najbolju hemijsku zastitu. Folijarna primena fosetil-ala u prolee, kada se prirast povea za 7,5 cm, takoe moze dati rezultate.

Mallinina muva galica, siusna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teze uocavaju. zenka polaze jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja krunicnih listia. ispiljene larve se ubusuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogresno moze identifikovati kao osteenje nastalo usled mraza. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se

MaliNiNa MUVa Galica (laSiOptera rUbi)

Slika 11: Malinina muva galica

Slika 12: Trulez korena

1

prouzrokovac didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubicnaste pege oko pojedinacnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. pupoljci zahvaeni ovim osteenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Odrzavanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija suncevih zraka i umanjuje se mogunost pojave ljubicaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krecnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka precnika 6 -12 mm). da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu povrsinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. dodatna hemijska kontrola moze se postii primenom azoksistobina (nanosenje ovog preparata na jabuku osteuje plodove), piraklostrobin (naizmenicno rotirati sa drugim preparatima), mesavina piraklostrobina i boskalida (naizmenicno rotirati sa drugim preparatima), ili mesavina kaptana i fenheksamida. Obratite paznju na usklaivanje otpornosti sorte i klasa korisenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

ljUbicaSta peGaVOSt iZdaNaKa MaliNe (prOUZrOKOVac didyMella applaNata)

rajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija suncevih zraka i umanjuje mogunost pojave ljubicaste pegavosti izdanaka maline. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krecnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka precnika 6 ­ 12 mm). da bi mera zastite bila efikasna neophodno je poprskati celu povrsinu izdanka. Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. dodatna hemijska kontrola moze se postii primenom azoksistobina (nanosenje ovog preparata na jabuku osteuje plodove), piraklostrobin (naizmenicno rotirati sa drugim preparatima), mesavina piraklostrobina i boskalida (naizmenicno rotirati sa drugim preparatima) ili mesavina kaptana i fenheksamida. Obratite paznju na usklaivanje otpornosti sorte i klasa korisenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

Slika 13: Ljubicasta pegavost izdanka

Slika 14: Antraknoza

Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadicno zastupljene citavom duzinom mladih izdanaka, a javljaju se u prolee. Vremenom se pege sire, blago ulubljuju u sredisnjem delu, poprimajui sivu boju sa purpurnim ivicama. lezije se sirenjem meusobno spajaju nanosei jaka osteenja na rodnim izdancima. Odrzavanjem odgova-

aNtraKNOZa ili peGaVOSt iZdaNaKa (prOUZrOKOVac elSiNOe VeNeta)

Susenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bocnih izdanaka, a praeno je uvenuem lisa oko nekroticnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se prosiriti za nekoliko centimetara. Zarazenost se uglavnom povezuje sa osteenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom

SUseNje iZdaNaKa MaliNe (prOUZrOKOVac leptOSpHaeria cONiOtHyriUM)

povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvae pre potpuno susenje izdanaka nego antraknozu ili ljubicastu pegavost izdanaka. Odrzavanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija suncevih zraka i umanjuje se mogunost pojave ljubicaste pegavosti izdanaka maline. trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krecnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka precnika 6 ­ 12 mm). da bi mera zastite bila efikasna neophodno je je poprskati celu povrsinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

nja. tretiranje ponovite jos dva puta u intervalu od 14 dana, narocito ukoliko je period cvetanja praen veom kolicinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

1

Slika 16: Siva plesan

Slika 15: Susenje izdanaka

Kod zarazenosti maline sivom plesni karakteristicna je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo sire i od samo jednog zarazenog ploda moze se zaraziti citav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i odrzavanja kojima se omoguava dobra cirkulacija vazduha meu izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zarazenih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivaca primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa vise padavina. Visestruki fungicidi, kao sto su fenheksamid, mesavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mesavina piraklostrobina i boskalida i mesavina kaptana i fenheksamida obezbeuju kontrolu ovih gljivica. prvo tretiranje (5 ­ 10%) obavite tokom perioda pocetka cveta-

SiVa pleSaN (prOUZrOKOVac bOtrytiS ciNerea)

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na nalicju lisa, obicno leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kruznog oblika. pege se prosiruju i spajaju kako vegetacija odmice. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lisa. primena hemijskog sredstva moze biti efikasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korisenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

SMea peGaVOSt liSta MaliNe (prOUZrOKOVac SpHaerUliNa rUbi)

Slika 17: Smea pegavost lista

0

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lisu koje zuti, vene i na kraju opada. bolest prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom se prosiruje na gornje delove. cesto se simptomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili na nekolicini izdanaka u zbunu. Veina sorti crvene maline je u izvesnom stepenu otporna na ovu bolest. Nega i odrzavanje malinjaka je od primarnog znacaja u suzbijanju ovog oboljenja. treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaina ovog oboljenja, kao sto su jagoda i vrste iz roda cucurbitaceae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim. prev.). Mnoge vrste korova mogu biti domaini Vert. albo, stoga je pre sadnje obavezno adekvatno suzbijanje korova. primena hemijskih preparata ne daje rezultate nakon pojave oboljenja. primena fumigacije pre sadnje moze umanjiti pojavu ovog oboljenja, ali se ovaj postupak ne koristi cesto kod ove, manje Slika 17: Uvenue znacajne, bolesti. izdanka

UVeNUe iZdaNaKa (VerticilliUM albO-atrUM i/ili V. daHliae)

nova i eliminaciji zarazenih biljaka po njihovom pojavljivanju. intenzivnija kontrola prenosilaca virusa hemijskim sredstvima takoe e uticati na smanjenje sirenja oboljenja.

Slika 18: Lise pozutelo usled uvenua izdanaka virus zbunaste krzljavosti maline (rBdv) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemoguava razvoj kostunica, tako da se plodovi sparuse. takoe se prenosi mehanicki, korisenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa brNV su pojava lisne hloroze i krzljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrsi se iskljucivo eliminacijom zarazenih izdanaka.

virusna oBoljenja

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije mogua. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to mogue) i unistavanje obolelih sadnica. oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze crne maline (brNV), virusom uvijenosti lista maline (rlMV) i virusom pegavosti lisa (rlSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju, poprimaju zukaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obicno ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizrazeniji u prolee, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja. Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih zbuSlika 19: Sparuseni plodovi usled delovanja virusa zbunaste krzljavosti

Bakterijska oBoljenja

raK KOreNa i iZdaNaKa MaliNe (aGrObacteriUM tUMeFacieNS i/ili a.rUbi)

Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obicno pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod povrsinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takoe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima osteenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. abnormalne izrasline se javljaju u prolee i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obicno nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u prolee. Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezarazenim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala. treba izbegavati parcele na kojima

je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao sto su stabla vonih vrsta i vinova loza. prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva a. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne moze izleciti.

suzBijanje korova

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zastite. Malciranje u godini sadnje, permanentno meuredno gajenje useva i plevljenje moze umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zastitom. Meutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za odrzavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u vise kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (sirokolisni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru razlicitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specificnosti (herbicidi sirokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod odreenih biljnih vrsta). 1

Slika 20: Rak korena maline

Karakteristicni simptomi ovog oboljenja javljaju se u prolee, u vidu mrkih pega na lisu, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodisnjih tako i mladih izdanaka. pege se sire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se prosiruju na vaskularni sistem. Svi izdanci zbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, narocito kod primene visokih doza azota. Ovo oboljenje moze se pogresno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti moze utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova. Vee doze azota stimulisu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postize se primenom bakarnog sredstva bordovska corba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreca, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

baKterijSKO SUseNje (pSeUdOMONaS SyriNGae)

Slika 21: Bakterijsko susenje

HeMijSKi preparati

NaciN priMeNe

prepOrUceNa dOZa (KGai/Ha)

iNdiKacije

diklobenil

pre pojave korova

4.5

primeniti kasno u jesen ili rano u zimu, pri temperturi nizoj od 7°c i pre pojave pupoljaka pri osnovi. Neophodno je ravnomerno nanosenje preparata odgovarajuim aparatom. primeniti kasno u jesen ili u rano prolee, pre pojave sejanaca korova. primeniti prilikom obrade zemljista i zaliti u roku od 24 h po tretiranju. prska se usmereno, direktno na izdanak, u rasponu od jeseni do ranog prolea, pre pojave korova i tokom zimskog mirovanja kupine. Neke sorte su osetljive na preparat. Ne koristiti na lakim zemljistima. primeniti kasno u jesen ili u rano prolee, pre pojave korova. Ne preporucuje se primena na zemljistima bogatim hranljivim materijama. potrebno je 2,5 cm vode u periodu od 21 dana. Moze se mesati sa parakvatom, norflurazonom ili simazinom primeniti u jesen ili u prolee, pre pojave korova. primeniti u jesen ili rano prolee u rastvoru najmanje 85 l/ha. poprskati sa donje strane zbuna. Sagoreva otvorene listove. Na jednogodisnjim izdancima primeniti samo u jesen. primeniti na travu-korov cija visina ne prelazi 20 cm. preparat sirokog spektra sa potpunim delovanjem. Koristi se za pripremanje parcele. Sporadicno se koristi na mestima sa jacim korovima. Unistava izdanke kupine ukoliko se nanese na zelena tkiva preparat sirokog spektra sa potpunim delovanjem. Naneti na korov koji je izbio, u rastvoru 212 l/ha vode. primeniti pre pojave lisa. preparat sirokog spektra sa potpunim delovanjem, primenjuje se pre pojave lisa na izdancima kupine, ili posto izdanci postanu drvenasti. Vee doze preparata koriste se za supresiju rasta jednogodisnjih izdanaka. primeniti na izraslu travu-korov cija visina ne prelazi 20 cm. Kod visegodisnjih trava-korova primeniti jace doze.

Napropamid

pre pojave korova

4.5

Norflurazon

pre pojave korova

2.25-4.5

Orizalin

pre pojave korova

2.25-4.5

Simazin

pre pojave korova pre pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova

2.25-4.5

terbacil

0.9-1.8 Nakon pojave korova

Fluazifop-butil

Glifosat

0.28-0.84

parakvat

Nakon pojave korova

0.67-1.0

pelargonska kiselina

Nakon pojave korova

9-90 l 3-10% rastvor 0.16-0.53 + 1% uljani koncentrat

Setoksidim

Nakon pojave korova

Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima maline i preporucena doza aktivne supstance (A) po hektaru.

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro, under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily reflect the views of the US Agency for International Development.

Information

Tehnologija proizvodnje maline

24 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

473694


You might also be interested in

BETA
Tehnologija proizvodnje jagode
O breskvi
Tehnologija proizvodnje maline
Tehnologija proizvodnje borovnice