x

Read Zdravstveni informacioni sistem text version

Nikola Pua dipl.mas.ing.

Zdravstveni informacioni sistem

savremena organizacija zdravstva

Vrsac, 2006

Sadrzaj 1.0. Zdravstveni sistem........................................................................................................3 1.1. Pojam zdravstvenog sistema.........................................................................................3 2.0. Zdravstveni informacioni sistem...................................................................................4 2.1. Zdravstvene informacije...............................................................................................5 2.2. Primena informatike u zdravstvu..................................................................................6 2.3. Sigurnost i zastita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu.........................7 2.4. Principi zastite podataka u ZIS-u..................................................................................8 2.5. Organizacione mere......................................................................................................9 3.0. Standardizacija u medicinskoj informatici..................................................................10 3.1. WEB tehnologije u medicini.......................................................................................10 3.2. PACS (Picture archiving and Communication Sistem)..............................................10 3.3. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)..................................13 4.0. Telemedicina (teleradiologija)....................................................................................13 4.1. Pitanje racunarske opreme (hardver)..........................................................................14 4.2. Kompjuterski medicinski karton.................................................................................15 4.3. Klinicko-bolnicki informacioni sistem.......................................................................16 5.0. Model zdravstevenog informacionog sistema............................................................17 5.1. Modularnost sistema...................................................................................................17 5.2. MEDICAS GP............................................................................................................17 5.3. MEDICAS Hosp. Prijem i obrada pacijenata u stacionaru.........................................18 5.4. MEDICAS Poli. Podsistem za ambulante i ordinacije...............................................20 5.5. Medicas Lab................................................................................................................22 5.6. Medicas Dent..............................................................................................................22 6.0. Maticni moduli............................................................................................................24 6.1. Osoblje........................................................................................................................24 6.2. Odeljenja.....................................................................................................................25 6.3. Ordinacije....................................................................................................................26 6.4. Usluge.........................................................................................................................27 6.5. Bolesti.........................................................................................................................28 6.6. Lekovi.........................................................................................................................29 6.7. Bolnicka apoteka.........................................................................................................30 6.8. Tabele..........................................................................................................................31 6.9. Izlazna dokumenta......................................................................................................32 6.10. Izvestaji.....................................................................................................................33 6.11. Tehnicke karakteristike.............................................................................................34 7.0. Izazovi za budunost...................................................................................................35 7.1. U potrazi za informacijama.........................................................................................35 7.2. E-health - e-commerce................................................................................................36 7.3. B2B model..................................................................................................................37 7.4. B2C model..................................................................................................................37 7.5. Dileme i problemi.......................................................................................................38 7.6. Pravna pitanja..............................................................................................................38 8.0. Literatura.....................................................................................................................39

-2-

1.

ZDRAVSTVENI SISTEM

U danasnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja racunarstva odnosno informatike u svim svim segmentima zivota, sto se posebno odnosi na nauku i tehnologiju. Naravno, nezamislivo je da se bilo koja vrsta istrazivanja sprovede bez upotrebe globalne mreze gde se moze nai velika kolicina podataka i informacija. Imajui to u vidu i medicina kao nauka nije posteena uticaja nuznog uslova ­ INTERNETA. Kada je rec o upotrebi racunara u medicini, kao i u ostalim oblasima, ista doprinosi znatnom unapreenju *poslovanja*, prevazilazenja poblema koja se ticu papirologije, kartoteka itd. Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne prakticne, pre svega zbog njihove velicine, dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalazenje pravog kartona. Pomenuto dovodi do neuroze, ionako bolesnog pacijenta, do uzrujavanja lekara, nepravilne dijagnoze i svega sto je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo zivota provedu po cekaonicama nasih bolnica. Glavni cilj uvoenja racunara jeste prevazilazenje gore pomenutih problema, uspostavljanje tzv. elektronskih kartona za pacijente koji e sadrzati snimke sa svih aparata, lekove koje pacijent mora da koristi, koja je terapia, da li je treba promeniti itd. Sa druge strane, omogueno je neuporedivo brze postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti vise lekara on-line, potom mnogo brzi prenos slika bez osteenja itd. O svemu ovome mnogo vise u nastavku.

1.1. Pojam zdravstvenog sistema

Kada se govori o gore pomenutoj temi, treba rei sledee. Svetska zdravstvena organizacija definise zdravstveni sistem kao: kompleks meusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici, obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, javnim mestima i zajednicama, kao i u fizickoj i psiholoskoj sredini, u zdravstvenim i drugim sektorima. Ukoliko imamo u vidu gore navedeno, treba rei i da zdravstveni sistem spada u tzv. veloke sisteme. Drugim recima, sastavljen je od vise podsistema koji su, sa jedne strane, u meusobnoj vezi, ali sa druge strane, u vezi sa spoljnim sistemima koji teze istom cilju odnosno unapreenju zdravlja stanovnistva. Na sledeoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zastite. Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: · prirodni uslovi (socioekonomski, prirodni) · stanovnistvo i njegovo zdravstveno stanje · zdravstvena zastita · resursi · njihova alokacija · kadrovi · upravljanje i · spoljni sistem. Sam cilj kreiranja modela jeste da olaksaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou, da, simulirajui aktivnosti sistema javnog zdravstve, testiraju razlicite programe zdravstvene zastite, alokaciju resursa zdravstvene zastite u zavisnosti od potreba odnosno

-3-

zdravstvenog stanja stanovnistva, uvazavajui, pri tom, zavisnost izmeu sistema zdravstvene zastite, uslova sredine i mnogih drugih faktora. U zavisnosti od problema koji se zeli resavati, vrsi se odabir odreenih matematickih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. Na primer, podmodel resursi se definise na bazi procen trendova u populaciji, kretanja stopa morbiditeta od razlicitih bolesti i zeljenih standarda. Odgovarajuim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri, a pocetni podaci mogu biti broj i struktura stanovnistva, stope mortaliteta, natalitet itd. Meutim, praksa pokazuje da je to veoma tesko realizovati, jer zdravstveni sistem, kao i mnogi drugi, ima svoja ogranicenja i ne postoji naucni metod koji bi jasno definisao sta u njega ukljuciti, a sta iskljuciti.

2.0. Zdravstveni informacioni sistem

U opstem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. Zdravstvena infomatika je naucna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zastiti, potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zastite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog, tehnoloskog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. Kada je rec o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), treba rei da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti odreuje kao deo opsteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zastite, ali i za istrazivanja i organizaciju u zdravstvu. Naravno, ovo nije jedina definicija ZIS-a. Sledea govori da je ZIS organizacija ljudi, masina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovnistva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. Osnovni cilj zdravstveno-informaticke delatnosti jeste organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene sluzbe na optimalan nacin, odnosno poboljsanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeenje tacne, potpune i blagovremene informacije i smanjenje troskova zdravstvene zastite. Treba rei i da ZIS ne moze sam za sebe da postoji odnosno egzistira, ve sluzi kao, takorei, orue u svakodnevnom radu. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: · kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadzeri, programeri, korisnici) · baza podataka · tehnicka baza i · programska podrska Pored svega treba rei da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini, uopste, upravo prikupljanje, manipulisanje, obrada i korisenje podataka koji se svakodnevno u velikim kolicinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova.

-4-

2.1. Zdravstvene informacije

Za donosenje odluka neophodne su zdravstvene informacije, koje moze da obezbedi jedan ZIS, ali veoma cesto postoji i nesto sto se naziva neefektivnost sistema u obezbeenju istih, a javlja se kao rezultat slabih ili losih komunikacija koje poticu od lekara, statisticara ili drugih faktora. Pored ovoga, postoji i odreeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog ocekivanja od racunara, da oni mogu olaksati korisenje informacija u cilju donosenja odluka. Kada je rec o ovoj temi, treba rei da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent, ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduzenom za zdravlje). Na tom nivou, informacije koje se prikupljaju su detaljne, veoma cesto neprecizne, dok kontakt licem-u-lice pruza dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. Ove informacije se potom filtriraju, grupisu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. Kako se informacije kreu iz zdravstvene ustanove na vise nivoe (okruzne, Republicki, pa i u Savezni zavod za zastitu zdravlja), zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izvestaja, kako bi se podaci mogli lako grupisati, analizirati i porediti. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija, trebalo bi da bude ogranicena na samo ono sto je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. Prikupljanje tzv. interesantnih informacija treba eliminisati. Generalno, rutinski podaci e imati veu vrednost ukoliko nam pruze odgovore na pitanja koja su nam vazna za donosenje odluka. Prema tome, u najsirem smislu, zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovnistva, a dolaze iz: 1. rutinskih izvora kao sto su oni koji se odnose na klinicke dogaaje (bolnicki otpust), ukljucujui i informacije o kvalitetu zdravsvene sluzbe i rezultata zdravstvene zastite; 2. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemioloski podaci, ukljucujui nacionalna i regionalna istrazivanja zdravlja i onesposobljenosti itd; 3. biblioteckih izvora o zdravlju i onesposobljenosti. Meutim, ono sto treba istai jeste cinjenica da postojei ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcionise uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu, odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za odreenu teritoriju u odreenom vremenskom periodu. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. Postoje mnoga pogresna shvatanja o potrebnim informacijama, njihovoj produkciji i prezentaciji za donosenje odluka u zdravstvu. Jedno od tih je verovanje da postoji odreeni minimum podataka koji moze da sluzi u razne svrhe i u bilo koje vreme. Drugo pogresno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne.

-5-

Za definisanje informacionog sistema, neophodni su sledei podaci: · pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnistva (demografski pokazatelji, ocekivano trajanje zivota, ishrana, odsustvo sa posla, stopa mortaliteta, morbiditet, fizicka aktivnost itd. · pokazatelji o organizaciji i korisenju zdravstvene zastite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zastite, vanbolnicka, bolnicka...) · podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi, oprema i prostor) · podaci o primeni specificnih programa zdravstvene zastite · cena i finansiranje zdravstvene zastite (oblici finansiranja, obim i sadrzaj) · faktori koji uticu na zdravlje stanovnistva, a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zastite.

2.2. Primena informatike u zdravstvu

Informacije koje se generisu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. U funkciji voenja zdravstvene i medicinske dokumentacije - kada je rec o ovoj temi treba rei da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama, veoma veliki. Pruzanje medicinskih usluga je izuzetno specifican i slozen posao cija je osnovna karakteristika ­ brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. Moderni procesi zdravstvene zastite se grade na cinjenicama da informacija mora lako pristupacna u vremenu i na mestu gde je potrebna. Na ovako postavljene zahteve, moze se odgovoriti samo upotrebom racunara. 2. U medicinskoj dijagnostici ­ racunari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija, elektroencefalografija, elektromiografija, merenje krvnog pritiska), potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije ­ CT, zatim slika dobijenih sa MR, o cemu e kasnije vise biti reci. Pored ovoga treba rei i da racunari igraju znacajnu ulogu u dijagnostici tj. u obradi i analizi klinicko-laboratorijskih merenja. Za postavljanje same dijagnoze, koriste se tzv. ekspertni sistemi koji, u sustini, daju informaciju koju korisnik trazi, ali mogu i objasniti kako se do te informacije doslo. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. Do sada su razvijeni sledei: CASNET ­ konsultativni sistem za glaukom, veoma znacajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji; INTERNIST ­ konsultant u internoj medicini itd. Meutim, treba rei eda se sve vise radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. 3. Primena u terapiji i rehabilitaciji ­ sam pocetak primene racunara u medicini vezan je za programe planiranja zracenja tumora (proracun doza, velicina polja). Danas se ove metode veoma siroko koriste i prakticno se ne mogu zamisliti bez racunara. Kada je rec o terapiji, podrazumevamo i praenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u, jedinicama intezivne nege, na primer. 4. U organizaciji zdravstvenog rada ­ govorimo li o ovoj temi, rei emo da su najznacajnije oblasti primene informatickih metoda sledee: · dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama · prijem bolesnika u bolnicu -6-

· · ·

izdavanje recepta bolovanja evidencija zdravstvenog rada itd.

5. U medicinskim istrazivanjima ­ primena racunara u medicinskim istrazivanjima je veoma siroka i danas je veoma tesko (nemogue) baviti se istrazivanjem bez informatike odnosno korisenja slozenih postupaka informacionog i racunarskog rada. Osim analize podataka, istrazivacki rad se sve vise unapreuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica). 6. U medicinskoj edukaciji ­ danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovnistva), gde student uci, voen racunarom, da resava neki medicinski ili zdravstveni problem.

2.3. Sigurnost i zastita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu

Podaci koji su anonimni, grupisani, pripremljeni i koriseni za zdravstvenu statistiku, ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost, ukoliko se koriste nba pravilan i legalan nacin, zbog cega e se ovaj deo odnositi najvise na licne podatke o pacijentu odnosno pojedincu, kao sto su ime i prezime, maticni broj ili bilo koji drugi podatak kojimoze kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. Kada s govori o ovoj temi, obavezno treba rei da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za razlicite svrhe odnosno treba rei da je isti visekorisnicki-visenamenski. Takav sistem, bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka, odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zastite, posebno ukoliko se radi o zajednickoj bazi podataka, u bolnici, domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost, bezbednost i zastita podataka, o cemu e biti vise reci. Privatnost se moze definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga e davati informacije o sebi. Naravno, postoji mogunost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika, ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. Sa druge strane, privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se moze definisati i kao profesionalna obaveza lekara, sestara, vanbolnickog osoblja, nemedicinskih istrazivaca, potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zastite podataka od nezeljenih dogaaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i ostalog sto definise samog pacijenta. Sigurnost se odnosi, sa jedne strane, na zastitu integriteta podataka i, sa druge strane, na obezbeenje privatnosti pacijenta i lekara. Integritet podataka se odnosi na raspolozivost kompletnih, validnih i pouzdanih podataka. Drugim recima, integritetom podataka postize se njihova apsolutna zastita od zloupotrebe, gubitka (namernog ili nenamernog, usled kvarmasine, racunara...) i eventualnog falsifikovanja.

-7-

Osiguranje privatnosti kao drugi vazan element sigurnosti podataka se moze definisati kao: · obezbeivanje poverljivih licnih zdravstvenih podataka · sprecavanje zloupotrebe i · sprecavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladisteni ili obraeni u ZIS-u. Zastita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeenja istih, od bilo kakvih dogaaja koji mogu dovesti, na bilo koji nacin, do promene tih podataka.

2.4. Principi zastite podataka u ZIS-u

Iako danas imamo savrsene tehnilogije, ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*. Iz tog razloga je veoma vazno napraviti zastitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlaseno korisenje podataka. Naravno, problem je vrlo slozen, obzirom da podatke moze koristiti vei broj ljudi u razlicite svrhe. O problemu bezbednosti i zastiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se, izmeu ostalog, moze nai i sledee: 1. Definicije · podataka zdravstvene zastite i njihova struktura · osetljivost ovih podataka sto se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajednickim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u, mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: · administrativna i · medicinska. Administrativno osoblje ne moze imati pristup medicinskim informacijama i obratno. Iz tog razloga treba definisati: · nacin pristupa · pravo korisnika na pristup informacijama · odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. lekara od koga i potice informacija · odgovornost sistem-analiticara ili informaticara kao cuvara dobijenih informacija.. 2. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i racunarskim kadrom. Upravo se zato predlaze kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opstim ili posebnim informacionim sistemom. Princip poverljivosti je od sustinskog znacaja, ali se isti ne moze obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zastieni. 3. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim, zajednickim, sluzbama. 4. Odvajanje funkcija u racunarskom centru. Ovo usmerava na posebne mere zastite u prostorijama sa racunarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem.

-8-

5. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrsi iskusan lekar. Na ovaj nacin nemedicinsko odnosno informaticko osoblje postaju kolege lekarima, sa istom profesionalnom diskrecijom. 6. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. 7. Povremena kontrola bezbednosti, bilo unutrasnja ili spoljna. Ovde se govori o tri pristupa: · preduzimanje mera predostoznosti koje se odnose na samu racunarsku opremu · programske tehnike u operativnom sistemu · organizacione mere i pravila. Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu, dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera, pre svega, na planerima i dizajnerima takvog sistema. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme, postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje e garantovati bezbednost podataka. Zbog toga je neophodno definisati sledee: · kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zastiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zastite. Ovo im daje pravo pristupa odreenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve ukljucujui modifikacije izmena uskladistenih podataka u ZIS-u. · kategorije aplikativnih programa, vodei racuna o tome da postoji i mogunost manipulacije podacima zdravstvene zastite i s tim u vezi, pojave novih informacija. · kategorije hardvera koje se ticu pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima · prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi.

2.5. Organizacione mere

U bilo kom sistemu zastite podataka, ljudski faktor se ne sme zanemariti. Obimne organizacione mere, koje sadrze stroge ili veoma stroge komande, mogu izazvati i psihicke raekcije cak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. Bez obzira na stepen zastite podataka, uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. Ono sto je bitno istai je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zastite moraju biti motivisani da se pridrzavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji vaze i koji su obavezujui za medicinsko osoblje. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno rei da je danas u velikoj meri, posebno u velikim klinikama ili bolnicama, zastupljena tzv. telemedicina, odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteskoa (u prenosu, citanju odnosno obradi i skladistenju podataka) mora se pristupiti odreenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. Obzirom na navedene cinjenice, u nastavku emo se zadrzati na pomenutim oblastima tj. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica.

-9-

3.0. Standardizacija u medicinskoj informatici

Danas je svim oblastima koje mozemo nabrojati (masinstvo, farmacija, tehnologija u opste) u velikoj meri zastupljena informatika. Kao sto je gore navedeno, veoma je tesko, istrazivanje bilo koje vrste, zamisliti bez upotrebe racunara i globalne mreze (INTERNET-a), gde se mogu nai brojne, proverene informacije koje nam mogu pomoi da doemo do odreenih rezultata. Imajui to u vidu, ni medicina nije *posteena* racunara, koji se koriste u sve veoj meri, najvise u prenosu slika koje se dobijaju sa razlicitih aparata kao sto su magnetna rezonancija, aparat za komjuterizovanu tomografiju ­ CT, potom slike sa rendgenskih aparata, mamografa itd. Prema tome, govoriemo o sledeem.

3.1. WEB tehnologije u medicini

Ekspanzija Internet-a kod nas, u poslednjoj deceniji, odredila je nacin komunikacije na relaciji covek-racunar i to preko tzv. web-browser-a, odnosno programa koji omoguavaju rad u samoj mrezi. Najpoznatiji i najvise koriseni su Internet Explorer i Netscape Navigator. Imajui to u vidu, mora se rei da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj veini lekara kako na poslu, tako i u privatnom zivotu, tako da obuka za rad nije potrebna. U drugom slucaju, ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa, nije potrebno instalirati dodatne programe na racunar samog korisnika. Naime, web tehnologije pruzaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima, ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na racunaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. Naravno, nije sve bas tako dobro ureeno i sreeno, jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. DICOM standardom, pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM e biti reci u nastavku)) i to: 1. DICOM orjentisan PACS, kod koga se komunikacija izmeu servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. Web orjentisan PACS, potpuno na osnovama web standarda. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se moze pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. Naravno, moze se zakljuciti da web orjentisan PACS smatramo za budunost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent.

3.2. PACS (Picture archiving and Communication Sistem)

Pomenuti sistem mozemo najbolje objasniti ukoliko se posluzimo primerom teleradiologije. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku, na principu tacka-tacka, napredniji oblik njihove implementacije se moze ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu, racunarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. To je integrisani sistem koji se sastoji od ureaja za medicinsku

- 10 -

dijagnostiku, servera, radnih stanica za pristup podacima, racunarske mreze koja povezuje komponente sistema, baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. hospitalni (bolnicki) i radioloski informacioni sistemi ­ HIS i RIS). Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omoguava da se podacima moze pristupati sa razlicitih lokacija u okviru medicinske ustanove, kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloskih servisa i sitema za arhiviranje, pretrazivanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata. Postoje sest osnovnih elemenata ovakvog sistema. 1. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) ­ akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih ureaja sa odgovarajuim interfejsom prema PACS sistemu. Ti medicinski ureaji su CT (Computed Tomography), MRI (Magnetic Resonance Imaging), digitalizator filmova i dr. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. DICOM predstavlja meunarodni standard za definisanje i nacin prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeuje interoperabilnost izmeu razlicitih ureaja. Ako standard nije podrzan na medicinskim ureajima, tada mora postojati ureaj za konverziju medicinskih slika (gateway). DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini. Standard je nastao 1992. godine na godisnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). Rad na usaglasavanju standarda zavrsen je 1993. godine, a u danasnje vreme aktuelna je verzija 3.0. Standard izmeu ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka.

Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. Komunikaciona mreza ­ Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreza za prenos snimaka i njima pridruzenih podataka. Struktura mreze ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. Mrezne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruzenje. Potrebna mrezna infrastruktura PACS sistema u najveoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. U tabeli je dat uporedan prikaz velicine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa ureaja.

- 11 -

Tip ureaja Ultrazvuk Anglografija, endoskopija, kardiologija, radiologija CT (Computed Tomography) MRI (Magnetic Resonnance Imaging) Digitalizovani (skenirani) radioloski snimci Digitalna radiografija Mamografija

Rezolucija 512x512 512x512

Paleta boja x8 x8

Velicina slike (nekompresovana) 256 KB 256 KB

512x512 512x512

x12 x12

384 KB 384 KB

1024x1024 1024x1250 2048x2048 4096x4096

x12 x8 x12 x12

1.8 MB 1 MB 6 MB 24 MB

Tabela 1 Rezolucija i velicina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana velicina nekompresovanih snimaka, a da sam DICOM standard preporucuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. Takoe, broj potrebnih snimaka zavisi od tipa ureaja. Za veinu tipova je dovoljan jedan snimak, ali za CT, MRi, digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je vei broj snimaka (npr. 30 snimaka za jednu CT studiju). U slucaju bolnice "Dr Vasa Savi" prosecan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. 3. Prikaz snimaka ­ radne stanice za pregled snimaka se obicno nalaze u ordinaciji. One moraju zadovoljavati odreeni kvalitet. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizickim karakteristikama monitora. Mogu se podeliti u dve grupe: · stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela); · stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela); Pored odreenog kvaliteta monitora, potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrsi pregled snimaka. Svetlo mora biti odreenog intenziteta, bez stvaranja refleksije na monitoru. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnicki interfejs sa mogunosu podesavanja kontrasta snimnka, zuma, pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. 4. Podaci pacijenata ­ Bolnicki informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radioloski informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. Standard koji to omoguava je HL7. HL7 (Health Level Seven, 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija meu medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. To je protokol za razmenu podataka koji definise sadrzaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. HL7 specificira format podataka i

- 12 -

njihov sadrzaj, ali ne precizira kako e poruke biti prenete kroz mrezu. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. 5. Arhiva snimaka ­ Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan, sa podrskom za DICOM i HL7 standarde. 6. Web server ­ Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogui pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogui pristup svim ili samo odreenim podacima pacijenata.

3.3. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)

Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvoaca 2. omoguiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. omoguiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretrazivaca. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. godine. DICOM verzija 3.0 obezbesuje osnovne mrezne osobine: prenos i obradu slika, stampanje na mreznim kamerama, podrsku RIS/HIS veze (interfejsa). U literaturi se moze nai opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi, kaze se da su slike u DICOM formatu. DICOM datoteka sarzi zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta, tip snimanja, dimenzije slika itd., kao i podaci o samoj slici. Kada se govori o komprimovanju slike radi lakseg odnosno brzeg mreznog prenosa, treba rei da DICOM 3.0 sadrzi tzv. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez osteenja. Kao sto je receno, kompresijom se umanjuje kolicina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa. Sa druge starne, tj. na strani korisnika u znacajnoj meri se smanjuje velicima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za cuvanje slike. Meutim, i ovde postoje odreeni problemi, pre svega u pretrazivanju baze podataka i procesiranju slike. Kada se zeli postaviti precizna dijagnoza, veoma cesto je potrebno istovremeno prikazivanje vise slika na ekranu ili monitoru. Kada se to uradi, neizbezno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili cak do odsecanja pojedinih segmenata. Posto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti, uvodi se postupak tzv. laznog bojenja kako bi se susedni nivoi sivog, lazno obojili u kantrastne boje, sto dovodi do efekta koji u velikoj meri olaksava proces dijagnostikovanja. Pored ovoga, potrebni su sledei postupci obrade slika: geometrijske transformacije, izbor regije koja je znacajna, otklanjanje tzv. artefakta ili sumova, merenje duzine, merenje uglova, izostravanje itd.

4.0. Telemedicina (teleradiologija)

Veina ljudi, meu koje cesto spadaju i sami lekari, pod terminom ,,telemedicina" podrazumeva video konferencije, gde se strucnjaci dogovaraju, informisu ili obucavaju. Ove primene, iako sasvim izvodljive i korisne, spadaju u marginalne telemedicinske servise. Telemedicina predstavlja nacin da se, uz korisenje savremenih informatickih i komunikacionih tehnologija, omogui prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto, cime se medicinske usluge mogu pruzati bez obzira na fizicku lokaciju lekara, pacijenta i informacija o pacijentu. Ona je, u stvari ,,slag na torti" u odnosu na

- 13 -

medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku, telekonsultacije, telemonitoring, telenegu, telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili vise baza podataka. Ono sto telemedicina i medicinski informacioni sistemi pruzaju, ogleda se u vise domena. Najvazniji je svakako kvalitativni, jer se drasticno smanjuje redundansa, maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogunost greske, dijagnosticki i terapijski kvalitet se poveava, poboljsana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. Vazni su i ekonomski faktori, koji se ogledaju u smanjenju troskova za materijale sa kojima se radi (kao sto su filmovi), raste stepen iskorisenosti resursa, osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove, poboljsano je praenje potrosnje materijala i planiranje nabavke.

4.1. Pitanje racunarske opreme (hardver)

Standardi jasno definisu minimalne tehnicke karakteristike racunara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna, sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. Primera radi, stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2,500x2,000 tacaka po jednoj osi, a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja, kontrasta i osvetljaja. Najkvalitetniji ureaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se moze rukovati sa centralne lokacije, sto je izuzetno znacajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji, pa je i potreban hardver jeftiniji. S druge strane, slike sa skenera su mnogo manje od snimaka plua sa rendgena, ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati sto je mogue vise istovremeno. Stoga nije cudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po cetiri velika monitora odjednom, zavisno od cene stanice. A od kue? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata ,,vebocentricnosti" PACS-a. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olaksava korisenje svih puteva prenosa informacija ­ lokalnu mrezu, dial-in, virtuelne privatne mreze i drugo. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama, pa se moze ukljuciti osoba koja je fizicki mozda i na drugom kontinentu. Vei znacaj od ,,prekomorskih" konsultacija imaju hitni slucajevi, kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoi pregleda npr. radiolog koji je kod kue, bez potrebe za dolaskom u ordinaciju. Tako se stedi dragoceno vreme koje moze odluciti o budunosti povreenog. Znacajna primena se nalazi i kada nema dovoljno strucnjaka tamo gde su potrebni, kao sto postoji hronicni manjak patologa u citavom svetu, pa i kod nas. Slanje preparata u centre gde e patolozi izvrsiti pregled cesto traje i po dve nedelje, a za to vreme pacijent lezi u bolnici; to se moze izbei korisenjem telepatoloskog sistema, zahvaljujui kom e procedura potrajati svega nekoliko sati. Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u poveanju kvaliteta dijagnostike, znacajnom ubrzanju rada (klinicari u Americi izjavljuju da stede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujui cinjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke, tj. kompjutera),

- 14 -

iskljucenju gubitka snimaka, mogunosu da se isti podaci vide na vise mesta istovremeno, zatim u nizoj ceni pregleda i teznji ka okruzenjima koja ne upotrebljavaju filmove... PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radioloskim odeljenjima, zbog ogromnih sredstava koja se trose na filmove, hemikalije i arhiviranje koje se kod nas cesto ni ne sprovodi.

4.2. Kompjuterski medicinski karton

Kada ve negde smestate podatke o pregledima pacijenata, jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajue baze podataka u kojima se o odreenom pacijentu smestaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima, koje mozemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama.

Na taj nacin, kombinacijom sa ostalim racunarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web, podatke o pacijentu moze videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. Dakle, ako se razbolite na odmoru u mestu B, a vasi podaci stoje u rodnom gradu A, lekar ih moze bez problema pronai i tako znacajno prosiriti osnovu za dijagnozu. U slucaju globalnog povezivanja, mora postojati i mehanizam automatskog premestanja podataka u arhive vase maticne institucije (u kojoj je obicno obavljen najvei broj pregleda), sto treba raditi automatski. Na taj nacin, podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji bie smesteni u vas KMK i bie dostupni za kasnije analize. Ovakve baze podataka, pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja, predstavljaju podrsku istrazivackom radu koji se cesto sluzi statistickim podacima. Umesto velikog pretrazivanja, obicno nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama, dovoljno je da se zada odgovarajui upit (Query) i da se saceka odgovor.

- 15 -

4.3. Klinicko-bolnicki informacioni sistem

KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Klinicko-bolnickog informacionog sistema (KBIS), koji e omoguiti da svi dobijeni podaci budu smesteni tako da je omoguena njihova laka pretraga i prosleivanje tamo gde su potrebni, uz praenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke, magacini, izdavanje materijala, razne vrste troskova...). Da bi to bilo mogue, u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (klinickih) informacionih sistema (OIS), koji se kreiraju prema potrebama odgovarajue specijalnosti kao sto su radiologija (RIS), patologija (PIS), hirurgija... OIS je program koji omoguava unos, prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara, sto varira od specijalnosti do specijalnosti. Pored toga, OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagoavali ustaljenim procedurama koje se cesto razlikuju od ustanove do ustanove, cime se sa korisnicke strane lakse i brze prihvataju. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smestanje u KMK. Da bi se ustedelo vreme specijaliste, najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora, koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne moze zanemariti i koji je predstavljen bolnickim informacionim sistemom (BIS). Najvei broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS), dok je jedan broj njih evoluirao u menadzerske (kontrolno-upravljacke) informacione sisteme (MIS). Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapreenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru, neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa klinickim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e. BIS, KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi, preko kojih se vrsi pruzanje odgovarajuih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva drzave).

- 16 -

5.0. Model zdravstevenog informacionog sistema

Da bismo objasnili rad ZIS-a mozemo se posluziti modelom istog koji je naisao na veliku primenu u praksi odnosno, ovakav model koriste mnoge bolnice, kod nas i u okruzenju. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma sirok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima, pruzaocima usluga i sistemom zdravstvene zastite. U sebi sadrzi sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. Pored ovoga, omoguava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu.

5.1. Modularnost sistema

U zavisnosti od specificnosti zdravstvene ustanove koriste se razliciti podsistemi. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP - Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zastite. MEDICAS Hosp - Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa. MEDICAS Poli - Podsistem za specijalisticke ambulante ili klinike, MEDICAS Lab - Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent - Podsistem za stomatoloske ambulante Maticni moduli su sastavni delovi sistema, a modularni princip sistema omoguuje bilo koje kombinacije ovih nivoa, u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove.

5.2. MEDICAS GP

Podsistem je predvien za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zastitu i omoguuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata, da se odredi licni (ili porodicni) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lecenjem pacijenta iz njegove arhive (hronicne bolesti, alergije, vakcinacije, propisivani i kori.eni lekovi, terapije laboratorijski nalazi, medicinske slike i filmovi, uputi i ostala medicinska dokumentacija). Pacijenti Modul omoguuje funkciju Administriranja pacijenata. Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omoguuje da se izvrsi uvid ili evidentira: · JMBG · Broj licne karte · Ostali licni identifikacioni podaci · Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. · Broj zdravstvene knjizice i dodatne zdravstvene knjizice · Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom, · Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta,

- 17 -

· Prethodne posete i prijemi. Identifikacija pacijenta se vrsi preko: · Broja elektronskog dosijea, · JMBG · Prezimena i imena · Broja zdravstvene knjizice. Mogua je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama, liste cekanja, lokacija pacijenata u stacionaru, otvaranje epizode lecenja, izdata dokumenta i dr.

5.3. MEDICAS Hosp- Prijem i obrada pacijenata u stacionaru

Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: · Otvaranje epizode za lecenje u stacionaru, podaci o upuenju i prijemu, · Smestaj pacijenta u odeljenje, dodela sobe, kreveta i lekara, · Anamneze, status, dijagnoze, · Lecenje po unapred predvienim bolnickim postupcima · Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnosticka ispitivanja,

- 18 -

· Propisivanja lekova, terapije, dijete, · Evidencija izvr.enih usluga, utro.enih lekova i materijala · Tok bolesti, epikriza, preme.tanje, otpust, · stampanje dokumentacije i formiranje zaduzenja za fakturu. Pored osnovnih funkcija modula, omogueno je: · Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lecenja, · Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lecenju · Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostickih ispitivanja · Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima · Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava · Statistika · Uzroka hospitalizacije, lista morbiditeta · Rad i korisenje kapaciteta po org. jed. za period · Utrosak lekova i medicinskih materijala · Prosecan broj krevet/dana · Ostali izvestaji za RZZO i Zavod za zastitu zdravlja

- 19 -

5.4. MEDICAS Poli- Podsistem za ambulante i ordinacije

Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: · Arhivira informacije o sadrzajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu · Omoguuje zakazivanje pregleda, · Unos anamneze i statusa, · Formiranje uputa specijalistima, lekarskim komisijama · Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnosticka ispitivanja · Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije), postavljanje dijagnoza · Propisivanje lekova i terapije · Izbor i evidencija izvrsenih usluga, utrosenih lekova i med. materijala · Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. Pored osnovnih funkcija modula, omogueno je: · Evidencija o izvrsenim aktivnostima lekara za dan i period · Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije, ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) · Kreiranje i kori.enje standardnih formulara za anamneze, obj. stanja, upute i dr. · Statisticki izvestaji za RZZO i Zavod za zastitu zdravlja · Rad i korisenje kapaciteta po org. jedinicama · Lista morbiditeta, prijave hronicnih i zaraznih bolesti i dr. · Utrosak lekova i medicinskog materijala

- 20 -

- 21 -

5.5. Medicas Lab

Podsistem za Laboratoriju 'MedicasLab' predvien je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. Sadrzi specificne nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muskarce, zene i decu. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraa dobijene rezultate u dosije pacijenta. Postoji mogunost povezivanja standardnih laboratorijskih ureaja za automatsko preuzimanje rezultata.

5.6. Medicas Dent

Funkcije modula Medicas Dent prilagoene su radu u stmatoloskim ordinacijama pomou specificnih grafickih alata za dijagnostiku i oznacavanje zubnog statusa pacijenata. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. Svakoj stomatoloskoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloskih usluga koje se u njoj mogu vrsiti. Stomatoloska ordinacija se tretira i kao prirucna apoteka sa odgovarajuim lekovima, stomatoloskim materijalima i preparatima, cija se upotreba automatski evidentira.

- 22 -

- 23 -

6.0. Maticni moduli

Skup maticnih modula omoguuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. Maticni moduli su: · Osoblje · Odeljenja · Ordinacije · Bolesti · Lekovi · Usluge · Apoteke (Bolnicka i prirucne)

6.1. Osoblje

Podrzava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime, prezime, adresa, JMBG, licenca, specijalnosti i dr.). Klasifikacija je po radnom mestu, funkciji, grupama specijalnosti i dr. Mogua je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. Modul omoguuje da se sastavlja i odrzava raspored rada i dezurstva osoblja u periodu po ordinacijama, odnosno po odeljenjima.

- 24 -

Raspored dezurstva

6.2. Odeljenja

Podrzava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. Postoji mogunost podrske grafickih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima, njihova tekua i ranija zauzetost, propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava, zdravstvenih usluga i dijeta. Definisanje bolnickih (klinickih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima lece i pripadajuih zdravstvenih usluga, lekova i dijeta. Slika se moze videti na sledeoj strani.

- 25 -

6.3. Ordinacije

Sadrzi informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. Postoji mogunost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica, sluzbi, grupa ordinacija i kabineta. Podrzava raspored dezurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda, terapije ili usluge. Podrzava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pruzaju.

- 26 -

6.4. Usluge

Sadrzi kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO ('Plava knjiga') kao i specificne usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. Posebno je atraktivna mogunost alociranja skupa usluga koje se pruzaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. Moze se dodeliti cena i pripadajui lekovi i potrosna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduzenja. Postoji mogunost grupisanja usluga i pripadajuih lekova i medicinskih sredstava u razlicite pakete zdravstvenog osiguranja, u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja. Propisivanje i evidentiranje usluga vrsi se iz ponuene liste za ordinaciju/kabinet ili iz odreene grupe srodnih usluga.

- 27 -

6.5. Bolesti

Modul sadrzi informacije o oboljenjima po ICD 10, odnosno Meunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku. Postavljanje dijagnoza vrsi se izborom sa ponuenog strukturiranog spiska, po MKB 10 strukturi. Postoji i mogunost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza.

- 28 -

6.6. Lekovi

Modul, baziran na ATC klasifikaciji, sadrzi potpune informacije o lekovima odobrenim za korisenje, ukljucujui i mogunost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika, hemijski sastav, dejstvo, indikacije, kontraindikacije, nezeljeni efekti, nacin upotrebe, intoksikacija, interakcije, upozorenja, nacin pakovanja. Sistem podrzava genericki naziv svakog leka i ima mogunost pretrazivanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. Propisivanje lekova vrsi se u odgovarajuim modulima izborom leka iz ponuene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu.

- 29 -

6.7. Bolnicka apoteka

Modul podrzava osnovne operacije i obracune za Bolnicku apoteku, kao i vezu sa prirucnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama. Postoji mogunost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Dozvoljen je vei broj prirucnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove. Sistem vodi automatsku evidenciju utrosenih lekova i medicinskih sredstava iz bolnicke apoteke i iz prirucnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. Modul podrzava osnovne informacije o dobavljacima zdravstvene ustanove dobavljacima lekova i potrosnog materijala za bolnicku apoteku.

- 30 -

6.8. Tabele

Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolnickoj apoteci (Tabele), na osnovu seme propisanog medikamentoznog lecenja pacijenta u datom vremenskom periodu. Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom, nakon cega dobija odgovarajua prava pristupa odreenim podacima, objektima i procesima. Postoji mogunost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu.

- 31 -

6.9. Izlazna dokumenta

Modul podrzava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove, kao i mogunost da se kreira sopstvena dokumentacija, specificna za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje.

- 32 -

6.10. Izvestaji

Modul sadrzi skup razlicitih potrebnih izvestaja, klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi, koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. Omogueno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izvestaje od strane korisnika.

- 33 -

6.11. Tehnicke karakteristike Razvojno okruzenje Korisenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogunost praenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta resenja. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP. Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase, a kod sistema sa veim brojem radnih stanica, preporucuje se baza podataka ORACLE. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . klijenta (ako se ne uzmu u obzir razliciti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU, 128 MB RAM, 1 GB HDD

- 34 -

7.0. Izazovi za budunost

Meuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za zivot i obavljanje poslova unutar drustvene zajednice. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali, dozivljavajui razna tehnicko-tehnoloska unapreenja. Opsta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brze, efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. Tacaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira, stamparije, telegrafa, telefona, radija, televizije... i naposletku - kompjutera. Pre sada ve podosta godina, neko je rekao da je "prirodna teznja" svakog kompjutera da se umrezi, odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Iako ne komuniciraju kompjuteri ve ljudi, izjava je slikovito oznacila besmislenost postojanja racunara, ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. Ubrzo je osmisljen Internet. Covecanstvo ga je prigrlilo, koristei njegove blagodeti za razne namene. Ipak, tesko je navesti oblast koju je on drasticnije promenio od zdravstva. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrezom, celokupan sistem zdravstvene brige dozivljava sustinske metamorfoze. Prema jednoj od indikativnih definicija, e-health se odreuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zastite, kojima se poboljsavaju pristup, efikasnost, efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode ucesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajue organizacije, drzava), sa osnovnim ciljem poboljsanja zdravstvenog stanja pacijenta. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se moze veoma lako rasclaniti na osnovne module-postulate: prvo, e-healtha ne moze biti bez Interneta; drugo, Internet se koristi kao instrument poboljsanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu ocuvanja zdravlja ljudi; najzad - ideja vodilja je da se pomogne coveku, cime je on - covek (pacijent) - u sredistu citavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta, meutim, ne iskljucuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreu svi korisnici i koji se ticu tehnicko-tehnoloskih, bezbednosnih, etickih, pravnih, socio-psiholoskih, ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta, koja se cesto stvaraju brze od odgovora na njih...

7.1. U potrazi za informacijama

Osnovu Interneta cine - informacije. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mrezi, sledstveno oznacava cinjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. Mnoge od njih upotrebljive su - u raznim modelima - za odreene kategorije ucesnika u sistemu zdravstvene brige. Potraznja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu, tolikom da se Internet u razvijenim drustvima ve moze posmatrati kao njihov osnovni izvor. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti, lekari, ostalo medicinsko osoblje, zdravstvene ustanove, organizacije osiguranja, nadlezna vladina tela... Postavlja se, dakle, pitanje sta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja, pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreze. Osnovni motiv tome jeste ocuvanje sopstvenih interesa. Svaki covek se, naime, pre ili kasnije nae u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomo. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast drustvenog zivota za koju su na najdirektniji i najneposredniji

nacin - bez izuzetka - zainteresovani svi ljudi jednog drustva, ukljucujui i potpuno zdrave osobe, upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija, cije se narusavanje samo u manjoj meri moze preduprediti. Svaki covek poseduje legitiman interes da na najbolji mogui nacin bude medicinski zbrinut, da ga to zbrinjavanje kosta sto je manje mogue i da pri svemu tome pretrpi sto manje neprijatnosti. U tome mu je Internet od ogromne pomoi. U okruzenju Mreze, pacijent (ili zdrava osoba koja brine o ocuvanju svog zdravlja) stice mo da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. Uz nekoliko klikova misem, on se moze upoznati sa prirodom oboljenja, primenjivim terapijama i stepenom njihove uspesnosti, ustanovama koje vrse lecenje, kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troskovima koje moze da ocekuje u slucaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana. Pored toga, on se efikasno moze obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi, uporeujui sve ove parametre na isti nacin na koji uporeuje ponudu neke banke, knjizare ili salona automobila... Lekari i drugo medicinsko osoblje mrezne komunikacije koriste u razlicite svrhe, od kojih se veina moze svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. U pasivnoj ulozi, oni Internet koriste kao edukacioni resurs, putem kojeg dolaze do strucnih informacija, pristupajui raznim bazama znanja. Sa druge strane, oni uzimaju i aktivnu ulogu, participirajui u odgovarajuim telemedicinskim procedurama, kojima se vrsi prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. Najzad, svi ostali ucesnici sistema zdravstene zastite (tzv. stakeholderi) - drzava i njeni organi, fondovi osiguranja, razna ekspertska i regulatorna tela i drugi, oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomou zdravstvenog informacionog sistema jednog drustva (drzave), ciji su temelji takoe na mreznim komunikacijama.

7.2. E-health - e-commerce

Imajui u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata, jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potraznja kljucni su elementi svakog trzista, pa tako i trzista pruzanja zdravstvenih usluga. U zemljama trzisne ekonomije, medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska, pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja, odnosno garancija drustva da e snositi troskove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvoenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija, pravila i odnosa, te stvaranje do sada nepoznatih resenja. Najvee trziste medicinskih usluga je americko. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "tezi" nekoliko stotina milijardi dolara godisnje! Godinama unazad, njegovi su analiticari belezili porazavajui trend: rast troskova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika, uz pogorsanje nivoa kvaliteta. S obzirom na neodrzivost takvih kretanja, bilo je nuzno pribei smanjenju troskova, kroz optimizaciju modela poslovanja. Odgovor se nametnuo sam po sebi - postojanje Interneta, njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih, omoguilo je uvoenje e-commercea kao ve gotovog ("ready-made") resenja za probleme u domenu pruzanja zdravstvenih usluga. Za podseanje, e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih

- 36 -

tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija izmeu kupaca, prodavaca i drugih ucenika u trgovini (poslovanju), sto omoguava da se transakcije izvrsavaju elektronskim putem. Uvoenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva, jer je sveprisutni i opstedostupni Internet (Web) redukovao troskove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob.

7.3. B2B model

Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija izmeu pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zastite ljudi: dobavljaca opreme i materijala, bolnica, drugih zdravstvenih ustanova, osiguravajuih drustava, vladinih tela i drugih organizacija. U ovom modelu, krajnji korisnici - pacijenti nisu direktni ucesnici. Osnova zdravstvenog B2B-ja tice se lanca nabavke i prometa robe i usluga, gde se tezi trima ciljevima: poveanju efikasnosti, smanjenju transakcionih troskova i obezbeivanju informacija u realnom vremenu za sve ucesnike u lancu. Efikasnost se postize na razne nacine, najcese kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga, gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("rucne") modele upuivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi resavanja odreenog slucaja. Enormne ustede postizu se pravilnom alokacijom resursa - inventara medicinskog materijala, jer se obezbeuje konstantan uvid u stanje zaliha, a nove narudzbe se vrse blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na trzistu. Redukcija transakcionih troskova postize se kroz smanjenje troskova realizacije narudzbina, troskova plaanja roba i usluga i troskova prenosa bitnih podataka, sto se generalno postize objedinjavanjem veeg broja pojedinacnih narudzbina u jednu (cime se ostvaruju popusti kod dobavljaca) i korisenjem Interneta za pribavljanje i poreenje najsvezijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuaca, odnosno za prenos podataka elektronskim putem. Obezbeivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izvestaja o korisenju bolnickih kapaciteta i njihovoj popunjenosti, praenje toka lecenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan, govori i cinjenica da je predsednik SAD licno zatrazio od svih ucesnika americkog zdravstvenog sistema da podnose izvestaje o medicinskim greskama, usled kojih samo o toj drzavi godisnje umire 87.000 osoba. Sabiranje i analiza svih tih izvestaja, kao i odgovarajua razmena podataka, na bazi opsteusvojenih standarda i protokola, omoguila bi promptno resavanje akutnih problema i sprecavanje novih fatalnih slucajeva usled medicinske pogreske.

7.4. B2C

Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tice se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika, a putem Interneta. Stavljen pred obilje ponuda, jednakopravno zastupljenih na Mrezi, korisnik je u stanju da uci i bira kako e se leciti, jednako kao da bira auto-servis ili skolu tenisa. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagoavanje pruzalaca medicinskih usluga i roba, koji su bili prisiljeni da pruze sto bolje uslove i ponudu, ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom trzistu. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su

- 37 -

se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje, uz opciju kupovine i elektronskog plaanja na samom sajtu, uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma, chat-sesija sa drugim posetiocima, besplatnih odgovora strucnjaka na razna pitanja... sve uz maksimalno postovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. Mnogi dobavljaci trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta, cime obezbeuju njegovu lojalnost.

7.5. Dileme i problemi

Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea, gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaanja preko Interneta, e-health je dodatno "zakomplikovan" time sto se preko Mreze razmenjuju poverljivi, vazni i izuzetno oseljivi podaci o necijem zdravstvenom (ali i novcanom, socijalnom, kreditnom i drugom) statusu, koji mogu doi u pogresne, zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi stetu po svoj integritet, imovinu ili zdravlje, pa cak i da izgubi zivot! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa narocitom paznjom oko sigurnosti i autenticnosti podataka koji putuju elektronskim putem.

7.6. Pravna pitanja

Bezbednosna pitanja se velikim delom produzavaju pravnim reperkusijama. Opste je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj drzavi imaju dozvolu za to, ali je nemaju u drzavi porekla informacije, odnosno njenog vlasnika (pacijenta). Ko e se, na primer, smatrati odgovornim ukoliko domai lekar posalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u inostranstvu radi konsultacije, ovaj mu odgovori, domai lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi stetu? Ili, kako na validan nacin obezbediti pravnu zastitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti, pogotovo u meunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokusavaju da nau optimalne odgovore, kroz donosenje pravnih akata, dok se paralelno - i na nacionalnim i na internacionalnom nivou - pokusava ustanoviti najbolji mogui sistem standarda i procedura, koje bi propisivala odgovarajua ekspertska tela i institucije, koje mozda nemaju uvek silu drzavne prinude iza sebe, ali poseduju autoritet da ukazu koji su ucesnici u e-health poslovima ispravni, a koji nisu...

- 38 -

8.0. LITERATURA 1. Menadzment u zdravstvenim ustanovama ­ Evropski centar za mir i razvoj 2. Casopis PC-PRES, broj 65 3. Dalibor Dobrilovi; Borislav Odadzi; Mile Kovacevi - Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji ­Tehnicki fakultet Mihajlo Pupin 4. Vladimir Vit. Balti- Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji ­Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5. Devaja Striber Dubravka; Zdravkovi Svetozar; Dusan Jovanovi ­ Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija, PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6. www.sbm.co.yu ­ medicinski informacioni sistem 7. www.doctor.co.yu 8. www.internetogledalo.com

- 39 -

Information

Zdravstveni informacioni sistem

39 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

756715