Read untitled text version

PANEVROPSKI UNIVERZITET ,,APEIRON" FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE College of Modern Managament Banjaluka Smje r: JAVNA UPRAVA

JUGOISTOCNA EVROPA ­ ZAPADNI BALKAN ­ BOSNA I HERCEGOVINA I NJENI GRAANI U EVROPSKOJ UNIJI

/Magistarski rad/

MENTOR: prof. dr Mile Dmici

KANDIDAT: Gordana Erak

Banjaluka, oktobar 2008. godine .

,,Cijenjenom" vjecita zahvalnost ,,Voljenom" u znak sjeanja ,,Nasljedniku" put ka svjetlosti Vasa GORDANA

1

I

METEDOLOSKI PRISTUP KAO UVOD U ISTRAZIVANJE

1. UVOD U PROBLEMATIKU ISTRAZIVANJA Podrucje istrazivanja je veoma siroko i ono u najsirem smislu obuhvata

drustvene i prirodne nauke. Da bismo pristupili istrazivanju neophodno je da se baziramo na naucne oblasti, nakon toga na uze dijelove i pojedine segmente u okviru drustvenih ili prirodnih nauka. Za sta emo se opredijeliti zavisi od sklonosti i interesa istrazivaca i od same drustvene potrebe za istrazivanjem nekog od podrucja. Osnovna stvar na samom pocetku je da istrazivac odabere temu. Iako se u nekoj od faza istrazivanja, ili odbacivanja pojedinih dijelova, moze dogoditi da rad dobije sasvim drugaciji oblik, smisao mora ostati isti.Takoe je mogue da se tokom izrade, istrazivac opredijeli i za prosirenje teme, bilo u sadrzaju, bilo u naslovu. Naslov teme je pocetak istrazivackog rada, koji zahtijeva i ostale elemente istrazivanja. Mnogi teoreticari, a posebno oni koji se bave metedologijom izrade naucnog rada utvrdili su, a nakon toga kroz prakticarn rad i dokazali, da je odabirom i formulacijom teme ve nacelno odreen predmet rada istrazivanja. Takvim stavom rukovodili smo se i mi i utvrdili da je predmet ovog rada prikljucivanje jugoistoka Evrope, zapadnog Balkana i BiH evropskim integracionim procesima.Ovo je veoma vazan korak i izo lacija bi u ovom trenutku nanijela vise stete graanima, nego koristi.Meutim, ne smije se zaboraviti da ideja o velikoj Evropi, koja veoma podsjea na bivsu Jugoslaviju, moze dozivjeti svoj kraj i prije nego sto se ostvari krajnji cilj, sto emo dokazati pojedinim poglavljima u ovom radu. Izbor nase teme i formulisanje problema 1 istrazivanja imao je identican metedoloski put koji su pretpostavili i utvrdili mnogi poznati teoreticari. Izrada rada trajala je duzi period, jer je prosla fazu "inkubacije i fermentacije" same ideje, pocevsi od odabira naucnog podrucja pa do nauke, a poslije toga uze naucne i teorijske oblasti koja se bavi zacecima stvaranja Evropske unije i idejom o stavljanju svih zemalja u Evropi pod jedan kisobran. U okviru tako odreene oblasti bilo je neminovno utvrditi tacan, logican i prihvatljiv naziv teme ovog naucnoistrazivackog

1

i formulisan problem

Dr Radomir Luki:Metodologija prava,Sabrana djela,Beograd,1977, dr Milorad Zaki:Metodologija naucno istrazivackog rada,Banjaluka,2000 godine,

2

rada. Pri odreivanju teme, to jest naslova, rukovodili smo se ve poznatim metodoloskim pravilima kako bi tema bila zaokruzena u jednu cjelinu. Tema ne smije biti beznacajna, neka besmislena "tricarija" i mora se obratiti paznja podesnosti teme za naucnu obradu. Potrebno je, s jedne strane, razmotriti da li je tema u dovoljnoj mjeri istrazivacka, to jest da li e se ona najveim dijelom zasnivati na grai dobijenoj na osnovu licnih istrazivanja primarn ih izvora. 2 Treba tome dodati da je korisenje sekundarnih izvora neminovno, ali rad se ne smije iskljucivo zasn ivati na tim izvorima. Nuzno je voditi racuna o tome da tema ne bude preuska ili presiroka, jer e se istrazivac suociti sa teskoama: nedostatkom ili preobiljem grae. Ako treba birati izmeu ova dva, nazovimo, zla, onda je za obradu bolje uzeti uzi, nego siri problem, jer uze proucavanje daje mogunosti produbljavanja za temeljitiji i savjesniji rad o datoj temi. Istrazivac u takvom slucaju daje prioritet nekom detalju i rad dobija svoju vrijednost i znacaj. Tema koja obuhvata siri problem i koja je posveena siroj i veoj cjelini, teza je za obradu, ne samo zbog obimnosti grae, i zbog toga sto zahtijeva vise vremena i materijalnih sredstava, nego sto od istrazivaca zahtijeva posebne kvalitete i bogatije iskustvo u obradi naucnih problema. Tema, najzad, treba da bude sto savremenija, to jest da se odnosi na neki problem od interesa i od koristi za savremenu teoriju i praksu, izvjesne naucne discipline, grane, oblasti. Ukratko, podesena tema je ona koja je nova, znacajna i zanimljiva sama po sebi, a u ovom radu mi smo se trudili da upravo nasa tema ima ovakve kvalifikac ije. Utvrena tema istrazivanja je veoma zahtjevna i podrazumijeva cjelovitu obradu, pocevsi od ideje o stvaranju Evropske ekonomske zajednice: Evropske zajednice za ugalj i celik, Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju, pa do premineovanja u Evropsku uniju, na osnovu Ugovora iz Mastrihta(Holandija), koji je potpisan 7.februara, 1992.godine. Mastrihtski ugovor je stupio na snagu 1.novembra, 1993.godine, i stvorio je novi politicki entitet - Evropsku uniju. Nastao je raspadom Sovjetskog saveza(1991.godine), slomom sovjetskog komunistickog sistema i ujedinjenjem zapadne i istocne Njemacke.

2

Dr Midhat Sami, Kako nastaje naucno djelo,Sarajevo,1972.godine,

3

Mnogi aspekti Evropske unije su postojali i prije potpisivanja ovog Ugovora, preko raznih organizacija oformljenih pedesetih godina dvadesetog vijeka,a koje su gore ve navedene. Evropska unija je opisana kao entitet sacinjen od tri stuba: Prvi stub cine tri postojee zajednice-Evropska zajednica za ugalj i celik, EZ i Evropska zajednica za atomsku energiju; Drugi stub cini sistem zajednicke spoljne i bezbjednosne politike; Trei stub obuhvata sferu koja se odnosi na pravosue i unutrasnju politiku. Ovim Ugovorom nalozeno je uspostavljanje monetarne unije, uvoenjem jedinstvene valute najkasnije do 1.januara, 1999.godine. Ugovorom o Evropskoj uniji ova je evropska integracija, iz pretezno privredne, prerasla u politicku. Drzave clanice nekadasnje Evropske ekonomske zajednice su njime uspostavile Evropsku uniju i time oznacile novu etapu u integrisanju svojih drzava u sve cvrsu uniju, u kojoj se odluke donose sto je blize mogue graanima. Predsjednici i premijeri evropskih drzava donijeli su prvi Ustav Evropske unije 29.oktobra, 2004.godine, koji treba da ratifikuje pojedinacno svaka zemlja potpisnica. Evropska unija trenutno broji 27 zemalja ­ clanica. Veliki broj zemalja zapadnog Balkana potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, sto je preduslov za daljnje korake, a to je kandidatura za ravnopravno clanstvo u Uniji. Bosna i Hercegovina je u Luksemburgu, 16.juna 2008.godine, potpisala Sporazum o stablizac iji i pridruzivanju sa EU, a od 1.jula, 2008.godine, pocinje da se primjenjuje Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu EU, s jedne, i BiH, sa druge strane. Postavlja se pitanje, u teoriji i praksi, kako i na koji nacin e EU funkcionisati u budunosti, s obzirom na to da u evropsku porodicu naroda ulaze zemlje razlicitog politickog ureenja, ekonomske razvijenosti, nacionalne i vjerske pripadnosti, kult ure i mnogo drugih razlic itosti. Evropa je zamislila jednu novu naciju, kao sto je americka i u kojoj bi se svi osjeali evropski i komotno, sto je iz sadasnje perspektive tesko ostvarljivo, jer je ,,stari kontinent" kroz istorijske periode cesto pokazao da to nije mogue.

4

Ako se vratimo u devedesete godine i sjetimo kako se preko noi raspala bivsa Jugoslavija, na koju EU sve vise podsjea, mozemo se upitati da li je ujedinjena Evropa cista utopija. Da li e ekonomija biti taj korektivni faktor koji e sve ostale razlic itosti kod evropskih naroda pomiriti ili ne, na neki nacin je otvoreno pitanje, o kojem e se naucnici baviti u budunosti. Savremene promjene izazvane procesom globalizacije stvaraju nove pravne poretke covjecanstvo. Ovakvim razmisljanjem i metodom upravo smo dosli do teme, koja je dobila adekvatan naziv "Jugoistocna Evropa-zapadni Balkan-Bosna i Herecegovina i njeni graani u Evropskoj uniji". Ova tema i njen predmet istrazivanja mogu da izazovu naucnu radoznalost i da ponukaju mnoge koji se bave istrazivanjem da se opredijele za slicne oblasti. Jedan od osnovnih razloga je to sto je tema aktuelna i sto se jedna dosta stara ideja o ujedinjenoj Evropi pocela realizovati u praksi. Takoe, naucni doprinos o ovom pitanju je dobro dosao, jer nema dovoljno novih izvora, koji b i istrazivacima bili od koristi, a ako se i pronau, cesto se ponavljaju i nemaju bas svoju svrhu. To je i bio jedan od motiva istrazivaca da ue u problematiku i sustinu ovog problema, kako bi njegov skromni doprinos pomogao u otkrivanju novih dokaza iz ove oblasti, ali i pomo novim generacijama, koje se opredijele za ista ili slicna istrazivanja. i sisteme, demokratska ureenja u svijetu, ali isto tako i nova krizna zarista u svijetu, s ogromnim posljedicama za

5

2.

CILJEVI ISTRAZIVANJA Ukoliko zelimo postii odreen rezult at u istrazivanju nekog problema,

neophodno je da u istrazivanje uemo s postavljenim ciljem, to jest ciljevima. Veoma bi bilo neozbiljno da to ne ucinimo, jer samo bismo uzaludno trosili vrijeme, a do rezultata ne bismo dosli. Zato smo se potrudili da postavimo ciljeve naseg istrazivanja na ispravan nacin. Poznato je da je opsti cilj svakog istrazivanja saznanje o vrednovanju pronalazenja rjesenja. Cilj istrazivan ja je da se nesto postigne, pronae ili objasni i da se doe do novog saznanja o pitanju koje je predmet odreenog istrazivanja.To podrazumijeva saznanje sustine problema i nacina na koji se to istrazivanje odrzava u prakticnom, a ne samo u teoretskom smislu. Tema naseg istrazivanja je odabrana s razlogom i s puno paznje i ve odreuje ciljeve istrazivanja kao sastavni dio naucne zamisli kojom se odgovara zasto i zbog cega se nesto ili neka pojava postavlja kao predmet istrazivanja. Do naucnog istrazivanja dolazi se korisenjem logickog misljenja i davanjem odgovora na pitanja: sta, kako i zasto. "Pitanja sta i kako u prvom redu karakterisu rane faze razvoja nauke. Stoga je neophodno prikupiti dovoljan fond cinjenica i utvrdit i zakone veze izmeu tih cinjenica. Odgovor na pitanje zasto, ili objasnjenje u okviru naucnog sistema pretpostavlja izvjesnu zrelost nauke."3 Obrada teme "Jugoistocna Evropa-zapadni Balkan-BiH i njeni graani u Evropskoj uniji", ima zadatak da ostvari naucni ( opste teorijski) i prakticni (operacioni) cilj. Ciljevi e se postii: a) Izucavanjem, a nakon toga i analiziranjem razloga osnivanja Evropske unije, njenom ulogom u globalistickom poretku i prema svjetskim silama, kao sto su Sjedinjene Americke Drzave, Ruska Federacija, Kina ili Indija. To iziskuje i daljnje istrazivanje uloge jugoistoka Evrope,i zapadnog Balkana u evropskim integracionim

3

nekog

problema, koji je formulisan predmetom istrazivanja, a nakon toga i mogunost

Dr Milan Galogaza:Filozofija zivota,Novi Sad,2001.godine,

6

procesima. Posebno je vazno mjesto BiH u ovim integracijama, sto je i i najvazniji c ilj naseg istrazivanja. Neizbjezno je ui u analizu, kako bismo dosli do efekata koji ujedinjenu Evropu cine odrzivom i otkrili koji su preduslovi za njen dugorocni opstanak. b) Sagledavanjem stanja u BiH, pronai mehanizme za stvaranje ambijenta, koji je potreban za priljucenje zajednici evropskih naroda. c) Utvrditi modele koji bi efikasno uticali na institucije u BiH i entitetima da sto brze i kvalitetnije sprovedu odreene aktivnosti u praksi i na terenu. d) Uporedit i koliko se evropski standardi podudaraju s domaim i izna i rjesenja, koja bi doprinijela brzem i efikasnijem usklaivanju. Cilj naseg istrazivanja je da doemo do saznanja koji su efekti ulaska u

Evropsku uniju i na koji nacin to postii. Drugi cilj naseg istrazivanja je utvrditi u kojoj mjeri je BiH osposobljena da pristupi ovom izazovu i sta bi se deslio ukoliko bi ostala izolovana na prostoru Evrope. Takoe je bitno doi do saznanja kako e Evropska unija postii ravnotezu, jer je cinjenica da se clanice i potencijalne clanice veoma razlikuju u mnogo cemu , sto moze bit i prednost, ali i nedostatak u ovim procesima. Znacajno je utvditi do kog nivoa saznanja e se stii istrazivanjem i da li e se istrazivanje zavrsiti samo na naucnom opisu (deskripciji) i klasifikaciji(tiplologiji), ili e se dostii najvisi nivo naucnog saznanja-naucno objasnjenje(uzrocnost i povezanost). Za istrazivanje ove teme postoji mnogo cinjenica koje upuuju da e nase istrazivanje dostii visu fazu saznan ja, koja se tretira kao druga faza u naucno istrazivackom radu. Opsti operaciono-naucni i prakticni ciljevi ovog rada su saznan je o tome u kojem se pravcu moraju da kreu institucije BiH i entiteta, kako bi sto prije postigle uslove za evropske integracione procese i koje su to prepreke koje bi trebalo sto prije prevazii. Bitno je i saznanje da, bez obzira na nedostatke procesa u Evropi, BiH ne smije sebi dozvoliti da ostane u izolaciji, jer bi to u ovom momentu bilo veoma lose kada znamo da sve zemlje Evrope imaju isti cilj, a to je stvaranje evropske zajednice. Opsti cilj svakog istrazivanja je primjena rezultata tog istrazivanja, i zbog toga e rezultati naseg rada biti korisna preporuka predstavnicima institucija u BiH i entitetima kako da sto kvalitetnije pocnu primjenjivati evropske standarde. Posebno

7

je vazna oblast zakonodavstva, koja e kroz zakone i ostale akte trasirati put izvrsn im i ostalim nad leznim institucijama da pocnu sa primjenom uslova, koje je zadala Evropska unija. 3. UTVRIVANJE HIPOTEZE Naucna sredstva za naucno istrazivacki rad koji ima ozbiljan pristup teoriji i produktivnoj praksi obuhvata i utvrivanje hipoteze ili vise njih. Logicki uzevsi, hipoteze su pojmovi, sudovi ili stavovi i zakljucci. Hipoteze-pojmovi su misaone pretpostavke o jos nepoznatim predmetima ili pojmovima ili njihovim osobinama prema drugim pojavama. Hipoteza-stav jeste misaona pretpostavka o nekom predmetnom odnosu. Upotreba hipoteza je jedan od najvaznijih metodoloskih postupaka u cjelokupnom naucnom saznanju. Hipoteze, to jest pretpostavke o pojmovima ili o predmetima koje se istrazuju, imaju oblik stavova za koje se pretpostavlja da imaju odreenu saznajnu vrijednost koju treba tek provjeriti. Hipoteze se upotrebljavaju u interpretaciji cinjenica iskustva, u postavljanju naucnih teorija i naucnih zakona, u naucnim predvianjima i naucnim otkriima i u naucnom objasnjenju. Hipoteze predstavljaju teorijske dopune izvjesnih praznina u poznavanju odreene pojave ili citave oblasti pojava cije samo izvjesne dijelove ili momente poznajemo. Savremenu definiciju hipoteze dao je J.Galtung, koji polazi od sudova: ,,Ova ruza e biti crvena", ,,Sutra e padati kisa". Analiza ovih sudova pokazuje da se ovdje odreenim jedinicama predmeta pripisuju odreene osobine, odnosno odreene vrijednosti. Najkrae receno, Galtung kaze: ,,Hipoteza je sud o specifikaciji ili h ipoteza se moze definisati kao meuodnos varijab li". J.Galtung navodi da je hipoteza stav mogue vjerovatnoe ili istinitosti. Definiciju hipoteze dao je veliki broj i ostalih teoreticara metodologije meu kojima su :K.Krecfild, M.Koen , V.Muzi. Oni isticu da je hipoteza veoma vazna u naucnom radu i da pocinje u mislima, a postepeno prelazi u prakticnu zamisao, koja ostvaruje utvreni problem istrazivanja. Profesor Bogdan Sesi je najpotpunije dao definiciju hipoteze, koja istrazivacu pruza mogunost da

8

pronae model koji e mu pomoi u radu, bez obzira o kojoj temi je rijec. On kaze: ,,Hipoteze su, dakle, misaone pretpostavke u obliku pojmova i stavova o moguim cinjenicama budueg saznanja o jos neotkrivenim svojstvima, to jest o njihovom postojanju, odnosima, uslovima nastanka, promjene ili razvoja". 4 Veina istrazivaca, posebno pocetnika, cesto se pita kakva je svrha hipoteze. Razlog za dilemu je u tome, sto je vrlo tesko postaviti pravu hipotezu u radu i sto su mnogi u raskoraku da li se hipoteza dokazuje, potvruje, ili se odbacuje. Hipoteza ne smije biti sama sebi svrha i ona mora imati svoju ulogu i funkciju u svakom konkretnom slucaju tokom istrazivanja. ,,Bliza istini i vjerovatnija je ona hipoteza koja bolje ispunjava bitne uslove osnovanosti i uslove vjerovatnoe..... Osnovana je ona hipoteza koja se bar djelimicno moze potvrdit i u praksi, ili je bar vjerovatno da e se potvrditi." Pokazalo se da je h ipoteza bolja, ukoliko istrazivac vise zna o predmetu istrazivanja, sto podrazumijeva da je znanje prioritetni faktor za odreivanje dobre hipoteze. Ako istrazivac povrsno pristupa problemu, da li zbog neznanja ili bujne maste, to ga moze odvesti u pogresnom smjeru i udaljiti ga od teme, ali i od postavljenog cilja u svom naucno istrazivackom radu. Moze se desiti i to da je neki problem ve ranije istrazen i ukoliko se takav definise kao hipoteza, istrazivacu e umanjiti volju za daljn jim istrazivanjem. Sagledavajui vaznost hipoteze, njenu funkciju u istrazivanju,te predmet i cilj naseg istrazivanja, dosli smo do formulisanja slojevite hipoteze koja glasi: 1) Ideja o ujedinjenoj Evropi, koja je zaceta jos davne 1923.godine , takozvanim Panevropskim manifestom, obnovljena je nakon Drugog svjetskog rata u besjedama premijera Velike Britanije,Vinstona Cercila. On je na Univerzitetu u Cirihu,19.septembra, 1946.godine, predlozio stvaranje ,,Sjedinjenih evropskih drzava", naglasavajui da ,,prvi korak u obnavljanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske i Njemacke", dok bi Velika Britanija i SAD-e bile ,,prijatelji i kumovi nove Evrope". Takoe je Cercil doprinjeo ujedinjavanju Evrope svojom aktivnom ulogom u osnivanju Savjeta Evrope. On je i predsjedavao Evropskom kongresu u Hagu, u maju 1948. godine, kada je zvanicno osnovan Savjet Evrope, prva evropska institucija. Na

4

Dr Mithat Sami:Kako nastaje naucno djelo,Sarajevo,1972.godine,

9

istom Kongresu je osnovan i Evropski pokret, a Vinston Cercil je bio jedan od cetiri pocasna predsjednika ovog pokreta. Gore navedene cinjenice ukazuju da je proces evropeizacije veoma dugotrajan i da je zamajac dobio tek devedesetih godina, a trenutno Evropska unija broji 27 zemalja-clan ica. Ujedinjenjem Njemacke, raspadom biseg Sovjetskog Saveza i bivse Jugoslavije, Evropska unija je ubrzala proces integracije. Evropi preuzela vodeu ulogu, Njemacka je ponovo u koju nikada i nije izgubila, jer se takozvanim

Marsalovim planom Njemacka veoma brzo ekonomski oporavila, iako je Hitler i nacizam b io osuen od velikih sila-saveznika. To pokazuje da je Evropska unija formirana u korist razvijenih evropskih zemalja i kao partner SAD-a u politckoj borbi prema Ruskoj Federaciji, Kini i Indiji, a ne da bi zastitila rasparcane i siromasne zemlje jugoistoka Evrope i zapadnog Balkana. Bez obzira na podrsku Evropskoj uniji, SAD-e nikada nee podrzati jaku evropsku zajednicu naroda i uvijek e traziti izgovore da se to ne dogodi. Da je Amerika to zeljela, sprijecila bi raspad bivse Jugosllavije, na koju lici sadasnja Evropska unija. Zemlje jugoistocne Evrope veoma brzo su usle u Uniju, za razliku od zemalja zapadnog Balkana, ali se veoma brzo pokazalo kakav im je status zbog prethodno lose ekonomske situacije. Jedino su dobro dosli u zemljama Zapada kao jeftina radna snaga i kao mirotvorci na Bliskom istoku, u sastavu snaga NATO-a. Meutim, trenutno drugo rjesenje ne postoji na evropskom kontinentu i jedino mogue je ulazak u EU. Zapadni Balkan, kojem pripada i BiH mora b iti dio EU i NATO-a, jer nema drugog rjesenja. Zbog toga sto su i zemlje u okruzenju takvog misljenja, ne preostaje nam nista drugo. Mora se, ipak, uzeti u obzir da je BiH specificna zemlja, koja nema jos svoj vlastiti Ustav, da je podijeljena na dva entit eta:Republiku Srpsku i Federaciju BiH, i da e joj trebati mnogo vise vremena kako bi postala clanica evroatlantskih integracija. Bosna i Hercegovina moze opstati samo ukoliko se ispostuje Dejtonski mirovni sporazum i shvati da je Republika Srpska neupit na, kao i Federacija BiH. U suprotnom, nema sanse da napreduje prema EU, jer bi suprotstavljeni stavovi u zemlji usporili njen napredak. Zbog toga se ve sada mora ozbiljno pristupiti ispunjavanju evropskih standarada u okviru postojeeg stanja u BiH, a ne zamajavanjem o nekim novim podjelama u BiH. U okviru ispunjavanja Sporazuma o

10

stabilizaciji i pridruzivanju, to jest Privremenog sporazuma, koji tece od 1.jula, 2008.godine, ne smije se zapostaviti uloga entit eta i BiH preko zajednickih institucija na nivou drzave. Istrazivanje i sveukupan rad e pokazati da li je hipoteza kvalitetno postavljena i da li e biti prihvaena ili odbacena. Bie provjereno i to da li je Evropska unija ve postavljena na dobrim temeljima i da li je sposobna da se suoci sa novim izazovima koji su pred njom. Moze li visedecenijska ideja biti ostvarena u cijelosti. Ostvarivanje sna BiH da bude clanica EU mora da ima dobru politicku i svaku drugu podlogu, pa smo hipotezu postavili kao slozenu relaciju, jer smo uocili da treba istrazivati sve elemente pojedinacno, kako bismo razmotrili u logu svih institucija i organizacija u entitetima i u BiH. Bez toga ne bi bilo svrhe upustati se u istrazivanje. Na kraju e se pokazati da li je potvrena slojevita hipoteza ili e se izd iferencirati kao homogena pozitivno formulisana ili homogena, ali negativno formulisana. Bilo sta da se izdiferencira, istrazivanje e biti uspjesno5 jer e problem pribliziti istin i, a time dati podsticaj svim faktorima vlasti u BiH sta bi trebalo da ucine da bi usli spremno i ravnopravno u evropsku porodicu naroda, bez politickih i drugih netrpeljivosti, a sve u interesu drzave, sva tri konstit utivna naroda i ostalih graana i drustva u cjelini. 4. METODE ISTRAZIVANJA Istrazivacki teorijski i prakticni rad bie uspjesno uraen, ako se sprovede dobra organizacija i pazljivo odaberu postupci i kvalitetno usklade misaone i prakticne radnje, odnosno primjene adekvatne metode. Metoda predstavlja putokaz i nac in rada i sastoji se od vise postupaka i radnji kojima se dolazi do odreenog cilja ili rjesenja. U radu - saglasno karakteru problema i istrazivanja , kao i izvoru informacija, treba primijeniti najpodesniju. Zbog toga su znacaj metode u nauci, to jest naucno istrazivackom radu isticali mnogi naucnici, sto datira jos iz antickog doba, kada su korisene brojne metode, od kojih se izdvajaju dijalekticka i metafizicka. Savremeni naucnici, teoreticari i ostali istrazivac i naglasavali

5

Dr Bogdan Sesi: Opsta metodologija,Naucna knjiga,Beograd,1974.godine.

11

su znacaj metode i njene primjene u radu. Svaki od njih je pokusao na najbolji nacin definisati metodu, sto se pokazalo uspjesno ili manje uspjesno. I u ovom radu smo odabrali, prema nasem misljenju, najadekvatniju metodu koja glasi: "Naucnom metodom se naziva skup radnji i postupaka pomou kojih se dolazi do naucnih saznanja i istine". Teoreticari obicno razlikuju cetiri osnovne, standardne naucno istrazivacke metode:dijalekticku, normativnu, eksperimentalnu i istorijsku. Vrijeme je pokazalo da je takva tvrdnja zastarjela, te da se u danasnje vrijeme u naucnom istrazivanju koriste mnogobrojne metode.6 U nasem istrazivanju o ovoj temi dosli smo do spoznaje da se kvalitetno odabranim metodama i realno postavljenom hipotezom moze doi do objasnjenja o naucnom problemu i u skladu s postavljenim ciljem.7 S obzirom na to da nasa tema pripada drustvenim naukama koristili smo se mnogobrojnim metodama, osim eksperimentalne, koja nije svojstvena ovoj vrsti istrazivanja i rijetko se primjenjuje u ovim oblastima, a najcese nikako. Iako je ideja o stvaranju ujedinjene Evrope prilicno stara, Evropska unija je svoju ekspanziju dozivje la tek devedestih godina, tako smo se u odabiru opredijelili za klasicne metode, ali i savremenije. Od metoda posebno je bit no istai sljedee: dijalekticku(generalnu), induktivnu, deduktivnu, istorijsku, metodu analize i sinteze, statisticku, komparativnu i normativnu. Od ovih metoda koristlili smo se svim onim sto je moglo pomoi u obradi teme i rjesavanju problema radi postizanja zadanog cilja: Dijalekticka metoda dijeli se na apstraktnu i stvarnu. Ona je generalna i predstavlja osnovu za sve druge metode u naucno istrazivackom radu. Dijalekticka metoda, osnova je za postavljanje teze, antiteze, sinteze i konacnog rezultata i u radu smo se i rukovodili time. Stvarna dijalekticka metoda jeste materijalisticka metoda saznanja ili konkretna dijalekticka metoda, za razliku od Hegelove idealisticko apstraktne metode. ,,Dakle, Hegel izricito tvrdi da je sudbina svega konacnog da se

6

Jos su stari grcki filozofi Herodot,Arhimed,Platon i aristotel ukazali na znacaj metoda, a posebno dijlaketicke i metafizicke metode. Veina naucnika smatralo je da se nista kvalitetno u nauci ne moze uraditi bez dobro odabranih metoda. 7 Dr Midhat Sami:Kako nastaje naucno djelo,Sarajevo,1972.godine,

12

prevazie i da stvari izlaze pred sud dijalektike; i mi, prema tome, vidimo u dijalektici sveopstu nesavlad ivu silu, pred kojom se nista ne moze odrzati makar ono smatralo sebe osiguranim i trajnim." 1.) Induktivna metoda koristi se veoma cesto u istrazivanjima u oblasti drustvenih nauka i u klasicnoj logici indukcija je shvatana kao zakljucivanje od posebnog ka opstem. Indukcija je generalizacioni metodski postupak jer se njom iz posebnih zasnanja sticu opsta, sto je u nasem radu cesto primjenjivano. 2.) Deduktivna metoda ima suprotno znacenje od induktivne, jer je dedukcija zakljucivanje od opsteg ka posebnom i podrazumijeva specijalizacion i metodski postupak , kojim se iz opsteg zakonskog saznanja sticu posebna i pojedinacna. 3.) Istorijska metoda je u ovom radu korisena veoma iscrpno, kako bi se od istorijskih, geostrateskih, politickih i ekonomskih faktora u proslosti, moglo utvrdit i sta je bila zamisao i ideja tvoraca ujedinjene Evrope. Takoe je bitno dokazati i to sta je prethodilo dogaajima iz nedavne proslosti, koji su u sprezi sa onima koji imaju istorijski karakter. Izvjesno, ova metoda nije svojstvena samo politickoj istoriji i istorijskim naukama uopste uzevsi: ,,sve, ukljucujui sve nauke i metode proucavanja, ima svoje uzroke, porijeklo, istoriju, razvoj", kaze tacno Habel.8 4.) Metoda analize i sinteze je jedna od starijih metoda. Strukturalna analiza je ona analiza koja se sastoji u otkriu strukture, to jest faktora i osnovnih veza faktora ili d ijelova predmeta, pojava ili dogaaja koji se analizom saznaju.Ukoliko je predmet istrazivanja slozeniji, utoliko je analiza kao metoda neophodnija. Ova metoda zapravo predstavlja sreivanje velikog broja podataka i nasem radu je dala doprinos, jer je veoma bitno utvrditi prednosti i mane koje donose integracioni procesi na tlu Evrope. 5.) Statisticka metoda je korisena u onim dijelovima istrazivanja, gdje je vrseno uporeivanje stepena razvijenosti pojednih zemalja razvijene Evrope, jugostoka, zapadnog Balkana i BiH, te u pojednim istrazivanjima i anketama, gdje je bilo neophodno iskazivanje u brojevima ili procentima.

8

Dr Milorad Zaki:Metodologija prava i ekonomije,Banjaluka,1988.godine,

13

6.) Komparativna metoda je, takoe, znacajno bila zastupljena prilikom izrade ovog rada. Iako je rijec o starijoj metodi, ona je bila neophodna, kako bi se moglo u istrazivanju doi do odreenih saznanja: npr. uporeivanjem Evropske unije s Evropskom zajednicom za ugalj i celik ili Evropskom ekonomskom zajednicom; uporeivanjem zemalja bivse Jugoslavije sa zemljama razvijenog Zapada. 7.) Normativna metoda bila je veoma korisna u istrazivanju, posebno kada je rijec o onim dijelovima rada, gdje je u pit anju zakonodavstvo Evropske unije i njeni pravni akti, kao i zakonodavstvo zemalja pristupnica, koje moraju u ovoj oblasti ispuniti veliki broj uslova. Ova metoda ima za cilj da nae ono sto predstavlja ne zakon, nego normu, standard, prosjek u svijetu i zivotu, koji podlijezu neprestanim promjenama i cesto ono sto je u izvjesnoj oblasti i u datom trenutku najbolje. Ovo znacajno moze uticati na BiH, koja je u tranzicionom periodu i koja mora, kako bi isla ukorak s razvijenim svijetom, da prilagodi svoje zakonodavsto i nauci da ga u potpunosti primjenjuje, sto u proteklom periodu nije cinjeno. Gore navedene metode su, neke vise, a neke manje, korisene uporedno. Posebno su korisene:komparativna, istorijska, normativna, statisticka i metoda analize i sinteze, dok su ostale upotrebljavane u nekim dijelovima istrazivanja. Iako su razdvojene prema nekim prioritetima, nezahvalno je rei koliki je njihov pojedinacni udio, jer su znacajno uticale na uspjesnost ovog istrazivanja. 9 5. IZVORI SAZNANJA Od izbora teme, njene vaznosti, kvaliteta i ostalih karakteristika, zavisi neophodnost izvora znanja. Kako smo ve u prethodnim dijelovima iznijeli, prilikom izbora teme treba paziti da ona ne bude preuska, a ni presiroka i da se u istrazivackom procesu moze nai dovoljno literature i ostalih izvora saznanja o postavljenom problemu. Naravno, ti izvori ne smiju biti prioritet samog istrazivaca, koji prevashodno mora unijeti dio svog znanja u istrazivanje.

9

Dr Radomir Luki:Metodologija prava,Beograd,1977.godine,

14

Nasa tema, koja obrauje jednu veoma afirmativnu problematiku,znacajnu u novom svjetskom poretku,ima veliki broj izvora, ali ti izvori imaju i svoj ogranicen uticaj, jer mnogi nisu mogli pretpostaviti ovu naglu ekspanziju u 21. vijeku. Procesi se tako brzo odvijaju, da je tesko procijeniti sve odjednom, zato je svako novo saznanje dobro doslo za naredni period. Meutim, postojei izvori su sasvim dovoljni, da mogu pomoi u istrazivanju i obradi zadate teme. Takoe, od velikog je znacaja da se u praksi odvijaju odreeni procesi u Evropi, njenim uzim dijelovima, pa i u samoj Bosni i Hercegovini. Za nase istrazivanje, kao i mnogi drugi koji se bave naukom, izvore smo svrstali u tri grupe i to: Prvu grupu cine, takozvani, primarni izvori saznanja, koji se najcese mogu nai u ahrivima meunarodnih i domaih institucija. Ova vrsta izvora moze se pronai, (a i mi smo to ucinili ) u bivsem arhivu Jugoslavije, arhivima u BiH i RS, Hrvatske, Srbije, ali i uz pomo nasih i meunarodnih predstavnika u institucijama u Brise lu, Luksemburgu i jos nekim sjedistima u Evropi. Vise pojedinacnih dokumenata koji su od posebne vaznosti, nalaze se u direkcijama za evropske integracione procese u Sarajevu-BiH, Beogradu -Srbiji i Zagrebu - Hrvatskoj. Drugu grupu izvora, koja nam je pomogla u istrazivan ju, sacinjavaju brojna naucna i strucna literatura, casopisi, godisnjaci i ostale vrste publikac ija. Ovi izvori se mogu uglavnom nai u bibliotekama pojedinih nevladinih organizacija, koje se bave ovom problematikom, ali i licno, preko lica, koja se bave ovim p itanjima i naravno putem internet sranica, gdje su publikovani njihovi radovi. U treu grupu izvora saznanja mogu se svrstati pojedini zvan icni akti, kao sto su Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju BiH i EU, Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim p itanjima izmeu Evropske zajednice i BiH, Studija izvodljivosti, kao i slicni sporazumi koje su zakljucivale zemlje u okruzenju. U okviru ove grupe su i ostali akti Evropske unije, koji su polazna osnovica i iz kojih proizilaze akti zemalja, koje su se prikljucile Uniji i potencijaln i su kandidati za pristupanje ovom procesu. Svi akti veoma doprinose ostvarivanju i sprvoenju evropskih integracija u sirem smislu.

15

6.

PODRUCJE I OKVIR ISTRAZIVANJA Podrucje istrazivanja je jedna od vaznih odrednica metodoloskog karaktera u

sklopu kojeg e odvijati samo istrazivanje. Podrucje istrazivanja se odvija u vise pravaca i na razlic ite nacine.Prvo i osnovno, odreuje se sa stanovista ciljanog naucnog podrucja. U konkretnom slucaju ono se kree u okviru vaznosti ovog procesa.10 Drugo, sa uzeg strucnog stanovista, istrazivanje e obuhvatit i prednosti i nedostatke Evropske unije, koji se direktno reflektuju na region, pojedine njegove dijelove, kao sto su jugoistok Evrope i zapadni Balkan. Tree, u okviru zapadnog Balkana,obuhvatie mjesto i ulogu Bosne i Hercegovine, kao specificnog podrucja, na cijem primjeru, obradom i analizom zadate problematike mozemo doi do odreenih zakljucaka. Prema tome, okvir i podrucje istrazivanju su uspostavljeni naucnom odreenom oblasu (sirom ili uzom) i teritorijom i to je sasvim ispravno rad i ideje osnivanja evropskih integracionih procesa, nacinu i uspostavljanju institucija, razlozima i

istrazivaca, kako se ne bio upustio u beskonacnosti bez odreenog cilja, koje bi ga odvele od teme. Bez obzira na to, treba istai da smo svjesni da naucni i teorijski dio n ije i ne smije biti ogranicen, jer nas nivo znanja, kao i mnogih drugih u cijelom svijetu je na dobrobit svih i treba da funkcionise i da se koristi bez bilo kakvih ogranicenja. I nas rad ima takav smisao, ali okvir i granice istrazivackog problema ne smiju se, niti mogu, mijesati u nauku i naucne cinjenice, koje nemaju granicu i univerzalne su za sve nas. Metodoloski i uvodni dio rada ve je usao u odreeno podrucje istrazivanja, sto na neki nacin garantuje da emo doi do cilja i da emo ostvariti odreeni uspjeh tokom procesa istrazivanja.

10

Osnovni izvor za nasu temu su univerzitetske i fakultetske biblioteke u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini,Srbiji i Hrvatskoj

16

II EVROPSKA UNIJA

Evropska unija je specificna organizacija evropskih drzava, koja je do do 2004.godine brojala 15 zapadnoevropskih drzava. Cinile su je:Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Njemacka, Portugalija, Spanija, Svedska i Velika Britanija. Ovoj zajednici petnaestorice, 2004. godine pristuplio je jos deset zemalja:Maarska, Poljska, Ceska, Slovacka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Kipar i Malta, a 2007. godine i Rumunija i Bugarska, tako da ova evropska zajednica ima 27 zemalja-c lanica.

Zajednica petnaestorice bila je povezana na troslojan nacin: -

kroz povezivanje i saradnju tri evropske zajednice:

a. Evropska zajednica za ugalj i celik (CECA), osnovana 18. aprila, 1951. godine b. Evropska ekonomska zajednica (EEZ)11, osnovana 25. marta, 1957. godine i c. Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM), osnovana 25. marta, 1956. godine.

-

kroz saradnju i zajednicko voenje

spoljne

i bezbjednosne

politike

potvrivanjem svoga identiteta na meunarodnom planu, uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora bez unutrasnjih gran ica i jacanjem privredne i drustvene kohezije meu drzavama clanicama. -

kroz saradnju u oblasti pravosua i unutrasnjih poslova zajednickim i

jedinstvenim ureivanjem pit anja iz tih oblasti, zakljucivanjem regionalnih multilateralnih, umjesto bilateralnih, meunarodnih ugovora, jedinstvenim rjesavanjem pitanja prelaska granica u Evropskoj uniji, viza, imigracije, azila, formiranjem zajednice evropske policije (EUROPOL) radi suzbijanja natezih

11

Evrops ka ekonoms ka z ajednica (EEZ),osnovana 25. marta 1957. godine

17

oblika meunarodnog kriminala u vezi s ratnim zlocinima, prometa oruzja i droge i finansijskih malverzac ija (pranje novca).

Evropska unija, za sada, nema svojstvo pravnog lica tako da su clanice zadrzale svoj meunarodnopravni subjektivitet. Od usvajanja Povelje na nivou EU, Unija je do sada imala ugovor kojim drzave clan ice regulisu meusobne odnose. I Ustav je, naravno, oblik ugovora, samo mnogo cvrsi i koji otvara put da EU postane neka vrsta superdrzave, sto ona do sada nije bila. U meuvremenu, od Samita u Nici, inicirala se ideja i u djelo sprovela 2004.godine, izradom nacrta Ustava Unije, koji je do 1.novembra, 2006.godine, trebalo da se ratifikuje u svim tadasnjim clanicama-tada ih je bilo 25.12 Bilo je predvieno da se potvrivanje odvija putem referenduma i u parlamentima, sto se kasnije i dogaalo, s tim sto neke zemlje nisu to prihvatile. Dakle, Ustav13 je jos mrtvo slovo na papiru, jer je procedura njegovog prihvatanja veoma komplikovana i daje vise mogunosti. Od toga da ga prihvati veina zemalja, a odbije manji broj, sto bi dalo mogunost da one koje prihvate Ustav brze napreduju od onih koje ga odbiju. Ostaje otvoreno pit anje do kakvog e se rijesenja doi i na koji nacin to postii. Jos dugo e ovo pitanje bit i predmet rasprave u parlamentima zemljamaclanicama Evropske unije, jer mnoge od njih smatraju da Ustav Unije, kao najvisi pravni akt nije neophodan, te da ga mogu zamijeniti razlic ite vrste sporazuma izmeu clanica. Takvo razmisljanje podudara se i sa nasim istrazivanjem u ovom radu, jer Evropska unija ne bi smjela biti rigorozna u nastojanju da stvori blok, koji ne bi za izvjesno vrijeme imao svoju budunost.

12

Ustav i zakon usvojeni od ustanova Unije u obavljanju nadleznosti koje su prenijete na njih imae primat nad zakonima drzava-clanica,Nacrt ustav EU; 13 Neki autori smatraju da ni sada nije jasno da li je predlozeni tekst ustav ili ugovor,Breyer 2004.godine.

18

EU

EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA E S C S E A E C UNUTRASNJE TRZISTE CARINSKA UNIJA C F S P J H A

ESCS Evropska zajednica za ugalja i celik EAEC Evropska zajednica za atomsku energiju CFSP Zajednicka vanjska i sigurnosna politika JHA Policijska i sudska saradnja u krivicnim stvarima

1.

IDEJA O STVARANJU EVROPSKE UNIJE Jezgro evropske unije zaceto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske

ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju, 1957. godine, a zatim je, preko Jedinstvenog evropskog akta, 1986. godine, politicka integranicija krunisana Mastrihtskim ugovorom, 7. februara 1992. godine, kada je stvorena Evropska unija (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra, 1993. godine)14. Ugovorom iz Amstredama od 17. juna, 1997. godine, (stupio na snagu 1.maja, 1999), izvrsene su izvjesne reforme u Uniji radi jacanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.15

14 Evropska unija - EU (Ugov or iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine)

15

U ugovore spadaju i pet dosadasnjih ugovora o prosirenju EZ i EU, Pariski ugovor1951,Briselski ugovor 1965,Jedinstveni evropski akt iz 1986, itd.

19

Na zajednickom trzistu Evropske unije uspostavljena je zajednicka carinska tarifa prema zemljama izvan Unije. Trzisnu funkcionalnost tog evropskog prostora obezbjeuju cvrsta i stroga pravila konkurencije, bez unutrasnjih ekonomskih ili pravnih barijera i usklaena pravna regulativa drzava clanica. Na tom trzistu clanice Unije proglasile su cetiri velike slobode : slobodu kretanja robe (usklaivanje, odnosno ukidanje carina, taksa, kontingenata i drugih robnih ogranicenja), slobodu pruzanja usluga (slobodno otvaranje firmi, sloboda preduzetnistva), slobodu cirkulacije kap itala (potpuna liberalizacija p lasiranja kapitala i liberalizacija tekuih plaanja), slobodu kretanja ljudi (slobodno zaposljavanje i vrsenje sopstvene djelatnosti). Evropska unija ima cetiri najznacajnije komponente i to slobodu kretanja kapitala, ljudi, robe i usluga, kao i faktor bezbjednosti, sto bi i trebalo da budu njeni glavni nosioci postojanja i sirenja. Ekonomski i bezbjednosni aspekti trebalo bi da budu osnova EU, dok bi politicki faktor i nacionalni identit et drzava-clanica trebalo da bude sporedan faktor, jer bi tada Unija, na neki nacin, imala dugorocnu stabilnost i opstanak. Od 1. januara, 1999. godine, u Evropskoj uniji pocela je trea etapa izgradnje Evropske monetarne unije uvoenjem jedinstvene evropske valute-evra16. U prelaznom periodu, od 1. januara 1999. do 31. decembra 2001. godine, plaati se moglo i u nacionalnim valutama, a od 1. januara, 2002. godine, u clanicama Evropske monetarne unije banknote i kovani novac denomirani su u evro - jedino zakonsko sredstvo plaanja. U Evropskoj monetarnoj uniji sada je 12 drzava clan ica: Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Njemacka, Portugalija i Spanija. Danska i Velika Britanija nisu pristuplie iako ispunjavaju uslove, ali su zadrzale pravo da pristupe naknadno, dok je Svedska izvan ove monetarne unije zato sto ne ispunjava uslove za prijem, s obzirom na to da nije

16

Evro - jedinstvena evropska valuta uvedena 1. januara 1999. godine.

20

prilagodila svoje propise. Inace, preduslov za ucese u evropskoj monetarnoj uniji je ispunjenje, prije pristupanja, takozvanog kriterijuma konvergencije, sto znaci da svaka drzava mora: da dokaze trajnu stabilnost cijena, da ne zabiljezi pretjerani budzetski deficit, da dvije godine nije prouzrokovala napetost deviznog kursa u evropskom monetarnom sistemu, da njena dugorocna kamatna stopa bude najvise za 2 odsto visa nego u zemljama sa najstabilnijim c ijenama.

Pregled raspodjele raspolozivih sredstava iz strukturnih fondova meu clanicama Unije u periodu od 1988 ­ 1999. godine izrazeno u procentima : Clanica Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemacka Grcka Irska Italija Luksemburg Holandija Porugalija Spanija Svedska Velika Britanija 1988 ­ 1992 1.18 0.64 9.38 9.56 11.96 7.08 17.02 0.09 1.15 13.42 20.81 7.05 1993 ­ 1999 1.04 1.31 0.54 1.09 9.65 14.12 10.12 4.07 14.29 0.06 1.59 10.12 22.91 0.85 8.26

21

Evropska unija je, paralelno sa procesom tranzicije, pocela proces finansijskotehnicke pomoi zemljama Centralne i Istocne Evrope.Tako je kroz Program pomoi za restrukturiranje privrede u zemljama Istocne Evrope ,,PHARE"17, pocet 1989. godine, za prvih deset godina iz budzeta Unije angazovano oko 11 miljardi evra, dok je do kraja 2006. godine iz buzeta ,,PHARE" programa godisnje rasporeeno oko 1,5 milijard i evra, kao i dodatnih 1,5 milijardi godisnje za regionalni razvoj i poljoprivredu. Program ,,PHARE" je usmjeren i na jacanje kapaciteta i izgradnju institucija pravosua i uprave u zemljama centralne i istocne Evrope. Zajedno sa novim instrumentima za prilagoavanje poljoprivrede (SAPARD) i jacanje regionalnog razvoja(ISPA)18 angazovalo je do kraja 2006. godine ukupno 22 milijarde evra. 2. KAKO SE SIRILA EVROPSKA UNIJA Kako smo ve istakli u prethodnom dijelu, ,,Evropa petnaestorice" pocela je pripreme za svoje prosirenje pocetkom 1990-tih godina proslog vijeka, kada su sa nekim zainteresovanim drzavama zakljuceni sporazumi o pridruzivanju kojim je predvien prelazni rok od deset godina za transformaciju i prestrukturiranje privrede i prilagoavanje drustveno-ekonomskog sistema potencijalnih drzava clanica. Takvi sporazumi su zakljuceni 1992. godine sa Maarskom i Poljskom,1993. godine sa Ceskom, Slovackom, Rumunijom i Bugarskom, sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom 1995. a sa Slovenijom 1996. godine. U meuvremenu su ove drzave podnijele zahtjeve za clanstvo u Evropskoj uniji, a ranije su to ucinile Turska, Malta i Kipar. Evropski sporazumi o pridruzivanju u cjelin i su prozeti principima Ugovora iz Mastrihta i postavljaju pred kandidate vise uslova o njihovom drustvenom i ekonomskom ureenju: slobodno trziste i reciprocan tretman na trzistu, slobodu preduzetnistva i djelatnosti kako proizvodnih tako i usluznih, nacionalni tretman firmi, pravo sticanja svojine na nekretninama na teritoriji zemalja potpisnica i ostale uslove. Evropskim sporazumom ne stvaraju se finansijske obaveze za Evropsku uniju, ali predviaju odreeni vidovi industrijske saradnje kao sto su: zajednicko poslovanje, prenos savremenih tehnololoskih znanja i tehnicka pomo.

17 18

PHARE ­ pomo za obnovu privrede Poljske i Maarske zapocet 1989. godine ISPA ­ Instrumenti strukturne politike, Evrposka unija , Gostimir T. Popovi, Beograd 2006. godina .

22

Raspodjela sredstava iz Strukturnih fondova za nove clanice od dana pristupanja pa do 2007. godine ( u milionima evra po cijenama iz 1999. godine ) Clanica Ceska Republika Estonija Kipar Letonija Litvanija Maarska Malta Poljska Slovenija Slovacka UKUPNO Angazovana sredstva 12.864 329 0 554 729 1.765 56 7.321 210 921 13.234

Regioni koji ostvaruju pravo na novcana sredstva

Za prijem u punopravno clanstvo Evropske unije potrebno je da zemlja kandidat sprovede opsezne ekonomske, politicke, pravne i administrativne reforme i usklaivanje svoga sistema sa zahtjevom Unije, radi uspostavljanja kompatibilnog drustveno-ekonomskog sistema sa trzisnom privredom, pravnom drzavom i demokratskim sistemom u kome su svi graani jednaki pred zakonom i drzavn im organima i u kome se ne samo de jure nego i de facto postuju ljudska prava i slobode. Evropska unija je, da bi drzavama zainteresovanim za uclanjenje stavila do znanja svoje zahtjeve, 1995. godine objavila kodeks ponasanja, ,,Bijelu knjigu 19priprema pridruzenih zemalja centralne i istocne Evrope za integraciju u unutrasnje trziste Unije", u kojoj tretira 23 oblasti u kojima treba izvrsiti potrebna zakonska usklaivanja sa pravnim sistemom Unije:

19

Bijela knjiga - priprema pridruzenih zemalja Centralne i Istocne Evrope za integraciju u unutrasnje trziste Unije

23

slobodno kretanje kapitala, konkurencija, slobodan promet i bezbjednost industrijskih proizvoda, socijalna politika i zastita, poljoprivreda, transport, audiovizuelne usluge, zastita zivotne sredine, telekomunikacije, direktno oporezivanje, slobodan promet robe, javna potrosnja finansijske usluge, zastita licnih podataka, zakon o kompanijama, racunovodstvo, graansko pravo, priznavanje profesionalnih kvalifikacija, oblast intelektualne svojine, energija, carinska unija, indirektno oporezivanje, zastita potrosaca. Prekretnicu u politici Evropske unije prema zemljama centralne i istocne Evrope predstavljao je skup sefova drzava i vlada u Kopenhagenu, juna 1993.godine, kada je, po prvi put, jedna instit ucija Evropske unije dala zvanicnu politicku podrsku za prijem u clanstvo Unije . Na Samitu u Kopenhagenu je naglaseno da e, putem gore navedenih kriterijuma, Evropska unija procjenjivati sposobnost novih zemalja kandidata za potencijano clanstvo u Uniji.

24

Sporazumi sa kandidatima za ulazak u Uniju uspjesno su okoncani do kraja 2003. godine. U junu naredne godine, to jest 2004, prijemom Litvanija, Kipar i Malta), a 2007. godine Bugarske novih deset drzava u i Rumunije, ,,Evropa Evropsku uniju (Ceska, Poljska, Maarska, Slovacka, Slovenija, Letonija, Estonija, petnaestorice"20, kako je ve istaknuto, postaje ,,Evropa dvadesetsedmorice" cime Unija znacajno prosiruje svoje granice prema istoku i jugu Evrope. Ove zemlje su se prikljucile Evropskoj uniji samo zato sto je rusenjem Berlinskog zida stvorena prilika da se sto prije unisti sustinski komunisticki rezim, koji je do tada vladao. To je bila jedina motivacija zapadnih sila, a nikako ekonomska situacija, jer veina ovih zemalja nije bila spremna da se suoci sa izazovima tranzicije ni do dan danas. Postoji mogunost da Evropska unija zbog ovog balasta trpi posljedice, sto je ve uocljivo, tako da to potvruje raniju tezu da politicki faktor ne smije biti ideja vodilja Unije i vodeih razvijenih zemalja evropskog kontinenta. 3. INSTITUCIJE I ORGANI EVROPSKE UNIJE EVROPSKA UNIJA je zajednica 27 drzava Evrope koja pociva na zajednickim interesima, institucijama i aktima drzava clan ica (osnivaca): jedinstvena valuta, zajednicka odbrambena politika, saradnja u svim oblastima zivota i rada, obezbjeena Ugovorom o Evropskoj uniji i drugim propisima Unije. EVROPSKI SAVJET je regularni skup sefova drzava ili vlada 27 drzava clanica Evropske unije koji planira politiku Unije. EVROPSKI PARLAMENT je tijelo Evropske koje ukljucuje 732 clana /poslanika, izabrana u 27 drzava clanica Evropske unije po opstem pravu glasa . Broj poslan ika je ogranicen i nee prelaziti vise od 732 poslanika i u narednom prikljucenju novih clanica EU. EVROPSKA KOMISIJA je izvrsn i organ Evropske unije, sa sjedistem u Brise lu, koji prati sprovoenje i primjenu ugovora Unije i odluka koje donose Institucije Evropske unije.

20

Euroatlantizam ­ Lidija Cehuli, Zagreb, 2003. godine

25

SUD PRAVDE EVROPSKIH ZAJEDNICA zasjeda u Luksemburgu sa nadleznosu da tumaci i prati primjenu ugovora u Evropskoj uniji. JEZICI EVROPSKE UNIJE: Sva legislativa EU se usvaja i objavljuje na svim njenim sluzbenim jezicima. Sluzbeni jezici Unije su jezici drzava-clanica. Tako se cjelokupna legislativa EU usvaja i objavljuje na dvadeset sluzbenih jezika, a Osnivacki ugovori objavljuju se na dvadesetjednom autenticnom jeziku, imajui na umu cinjenicu da se i irski jezik smatra sluzbenim kada je u pitanju primarno zakonodavstvo. Ipak, Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i celik je autentican samo na francuskom jeziku. S obzirom na poteskoe prilikom prevoenja na toliki broj jezika, vazno je znati da isti tekst na vise razlicitih jezika ima istu pravnu snagu. A znacenje pojedinih odredaba, prema praksi Suda EZ, treba traziti komparativnom analizom razlic itih tekstova i u skladu s opstim ili pojedinacnim ciljevima osnivackih ugovora ili pravnih akata. Upotreba jezika, takoe, nosi i kulturne aplikacije.

Evropsko vijee

(smjernice)

Evropska komisija

(prijedlog)

Ekonomski i socijalni odbor

(misljenje)

Odbor regija

(misljenja)

Evropski parlament

(suodluciv anje)

Vijee min istara

(odluk e)

Evropska komisija

(odluciv anje o izvrsenju)

Sud EZ

(sudsk a k ontrola)

Revizorski sud

(finansijsk a kontrola)

26

3.1. Pravna i unutrasnja politika Evropske unije

Pravna i unutrasnja politika su trei stub Evropske unije. Saradnja u oblastima pravne i unutrasnje politike institucionalizovana je EU-ugovorom, kako bi se ostvarila osnova principa slobodnog kretanja osoba. Ona se odnosila na sljedee oblasti: politika azila propisi prelaska vanjskih granica drzava clanica Unije useljenicka politika borba protiv zavisnosti od droga borba protiv krsenja internacionalnih mjera saradnja pravn ih sluzb i u graanskim i kaznenim parnicama saradnja u oblasti carina saradnja policija. Za odreivanje pravaca u ovim oblastima stvoreni su instrumenti zajednickih mjerila, zajednickih stanovista i ugovora. Iako su postignuti izuzetni napreci, kritike saradnje u ovim oblastima bile su jasne. Ostvarena je neophodnost da se uvedu djelotvorniji propisi, koji e biti pojacani strukturama saradnje i oblastima koje su odlucujue za kontrolu poslova (politika azila, useljenicka politika i prelazak vanjske granice Unije). Ove oblasti su se morale uvesti u oblast zajednicke politike. Amsterdamski ugovor je nanovo sortirao saradnju u oblasti pravne i unutrasnje politike i dao je novi cilj, to jest stvaranje prostora slobode, sigurnosti i prava. Odreene materije su pripadale zajednici, a otvorene su nove oblasti i novi postupci. Osim toga, stvoren je i ,,SENGENSKI PROSTOR"21 izvan pravnog okvira Evropske unije, od strane drzava clan ica koje su zeljele da sto prije ostvare princip slobodnog kretanja osoba.

21

Sengenski prostor - Lidija Cehuli, Zagreb 2003. godine

27

3.2. Kooperacioni postupak

Ovaj postupak takoe predstavlja postupak saradnje i uveden je jedinstvenim evropskim aktima. Parlament time dobija mogunost da u drugom cit anju jace prihvati ili odbije zakonske prijedloge Komisije, te mu je i samim time data prilika da utice na zakonodavni proces. Ovo je, prije svega, naislo na primjenu kod zakljucaka u vezi sa slobodnim trzistem. Od stupanja na snagu Ugovora o evropskoj uniji, ovaj postupak se posebno upotrebljava za sljedee oblasti: saobraajnu politiku, zabranu diskriminac ije, kod sprovoenja socijaln ih fondova (kredita Evropske banke i ostalih centralnih banaka),za privrednu i socijalnu saradnju, istrazivanje, politiku zastite okoline,za razvoj saradnje, bezbjednost it d. Amsterdamskim ugovorom upotreba postupka saradnje osjetno je ogranicena oblast u korist postupka suodlucivanja, te se od tada ovaj postupak suodlucivanja koristio samo za odreena pit anja ekonomske i monetarne unije. 3.3. Kopenhaski kriterijum (za pristupanje Evropskoj uniji)

U junu, 1993. godine, na zasjedanju Evropskog vijea u Kopenhagenu, drzavama srednje i istocne Evrope dato je pravo pristupanja Evropskoj uniji ukoliko ispunjavaju sljedee kriterijume: Politika: institucionalna stablinost kao garant demokratskog i pravnog poretka, odrzanja ljudskih prava i zastita prava nacionalnih manjina. Ekonomija: socijalno-trzisna privreda koja funkcionise. Preuzimanje zajednickog stajalista: zemlje-kandidati moraju prezeti ciljeve politicke unije, ali i ciljeve privredne i monetarne unije.

3.4. Konferencija za b ezbjednost i saradnju u Evropi KSZE Na inic ijativu Finske, u Helsinkiju se, 1972. godine, sastalo 55 evropskih zemalja Sovjetski savez, SAD i Kanada. Cilj ovog i sljedeih sastanaka bio je

28

poboljsanje veza izmeu Istoka i Zapada u Evropi. Glavni dogaaji Konferencije za bezbjednost u Evropi bili su zakljucci iz He lsinkija, 1975. godine i Povelja 77. godine, 1977. KSZE22 je, 1995.godine, preimenovan u OEBS23 (Organizacija za bezbjednost i saradnju u Evropi). OEBS kao zajednicka evropska organizacija ima veoma bitnu ulogu za bezbjednost u Evropi, iako je ta uloga ponekad veoma potcijenjena. 3.5. Deficit legitimacije O deficitu legitimacije u Evropskoj uniji rijec je u Mastrihskom ugovoru. Izuzetno prosirenje kompetencija zajednica nakon donosenja jedinstvenih evropskih akata, posebno unutar ekonomske i monetarne unije ponistilo je dosadasnju difuznu podrsku integracionih procesa od strane graana. Politicki sistem se legitimise uglavnom putem ,,Inputa" i ,,Outputa" legitimacije. Input-legit macije EU-a, dakle legitimacja putem demokratskih postupaka donosenja odluka, bila je od samog pocetka slabo izrazena (deficit demokratije). Output-legit imacija, dakle zadovoljstvo politickih adresata sa rezultatima politike, za zajednicu je bilo rjesavanje ekonomskih problema, ali i to je nedovoljno za EU, koja je prisutna u gotovo svim oblastima politike.

3.6. Lome - ugovor Ugovor iz Lomea je multilateralni trgovinski i razvojni ugovor izmeu Evropske unije i (u meuvremenu) sedamdeset jedne razvojne zemlje iz africke, karipske i pacificke oblast (AKP-drzave), koje se putem ovog ugovora asociraju, te im se pruza izuzetna finansijska pomo i prednosti pri izvozu robe na podrucje EU. Lomeugovori24 su jezgro razvojne politike Evropske unije.

22 23 24

KSZE - Konferencija za bezbjednost u Evropi, Helsinkiji 1975. godi ne i Povelja 77 godine 1977. OEBS - Oragniacija za bezbjednost i saranju u Evropi, KSZE je 1995. godine preimenova n u OEBS

Lome ugovori - jezgro razvojne politike Evropske unije.

29

3.7. Luksemburski kompromis Luksemburcki kompromis, 1966. godine, okoncao je krizu nastalu tzv. politikom prazne stolice, nakon sto Francuska od jula, 1965. godine, nije vise ucestvovala na sjednicama Vijea zajednice. Francuska je bila protiv veine drzava clanica koje su htjele da u slucajevima kada su u igri vitaln i interesi neke od clanica pri donosenju odluka, sve drzave clanice daju sve od sebe kako bi doslo do rjesenja koje se moze prihvatiti od strane svih drzava. Francuska je, suprotno tome, htjela da se pregovori nastavljaju sve do momenta dok se ne postigne jednoglasna odluka svih clanica. De facto, Francuska se protivila. Ovim kompromisom propisano je

jednoglasno donosenje odluke i sprijeceno je korisenje mogunosti donosenja veinske odluke koje je bilo propisano Ugovorom. Ovo je predstavljalo prvu cenzuru u razvoju Zajednice. Sredinom 80-ih godina uspjelo se prei na sistem veinske odluke. 3.8. Mastrihski ugovor

Nakon dvije konferencije Vlada koje su se paralelno desavale, Konferencije o politickoj uniji i Konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji, u Mastrihtu25, u decembru 1991. godine, evropsko Vijee je donijelo odluku o prihvatanju Ugovora o Evropskoj uniji. Ovaj Ugovor potpisan je u februaru, 1992. godine. Nakon djelimicnih problema pri ratifikovanju Ugovora od strane drzava clanica, on je na snagu stupio u novembru, 1993. godine. Nakon jedinstvenih evropskih akata ovo je bila druga velika revizija Ugovora. Ako znamo da je kod evropskih jedinstvenih akata slobodno trsite umanjilo centralnu ulogu, onda je to ovdje bila ekonomska i monetarna unija. Bazirajui se na Delorsovom izvjestaju iz 1989. godine, zakljuceno je da e ekonomska i monetarna unija biti uvedena u tri stepena nepovratnog procesa. Nakon Vernerovog plana(1970) i EWS-a (1979) ovdje se radilo o treem pokusaju uvoenja ovakve unije. Incijativa

25

Mastrihski ugovor ­ u decembru 1991. godine evropsko Vijee je donijelo odluku o prihv atanju Ugovora o Evr opskoj uniji

30

se, uprkos protivljenju nekih drzava clanica, pokazala kao veoma uspjesna: ekonomska i monetarna unija ustanovljena je 1.januara, 1999. godine. Sa Mastrihskim ugovorom, Evropska unija je osnovana kao krov nad tri stuba: supranacionalnim stubom evropske zajednice, stubovima zajednicke vanjske i unutrasnje politike, koji predstavljaju elemente meudrzavne saradnje unutar EU. Uveden je postupak suodlucivanja kao novi princip, a sa njim je ojacana uloga evropskog Parlamenta. Osim daljnjih vaznih promjena, uveden je i princip i pojam graanina Unije. EU-ugovor je dalje predviao da je nakon pet godina neophodna provjera odrednica Ugovora, te je zakazana sljedea Konferencija vlada, koja je Amsterdamskim ugovorom, 1997/99. zavrsila kao trea velika revizija Ugovora.

3.9. Marsalov plan Marsalov plan26 bio je program obvnove privrede Evrope nakon Drugog svjetskog rata. Objavljen je 1947. godine, od strane tadasnjeg ministra spoljnih poslova SAD-a, Dzordza Marsala. Do 1952. godine, 18 drzava zapadne Evrope dobile su 14 milijardi dolara kao kredite ili pomo. Marsalov plan je imao velikog udjela u obnovi evropske privrede, posebno zapadno-njemacke. Politicki, ovaj plan je dopunjavao americku politiku onemoguavanja komunistickog uticaja sa Istoka, posebno tadasnjeg Sovjetskog saveza.

3.10. Visestepeni sistem Visestepeni sistem predstavlja politicki sistem kod kojeg pri formulisanju i donosenju, te sprovoenju odluka, ucestvuje vise nivoa. U Evropskoj uniji ucestvuju supranacionalni, nacionaln i, subnacionalni i, u nekim slucajevima, komunalni nivo.

26

Marsalov plan - program obvnove privrede Evr ope nak on Dr ugog svjetskog rata, objavljen je 1947. godine od strane tadasnjeg ministra spoljnih poslova SAD-a , Dzordza Marsala.

31

3.11. Veinska odluka Vijee Evropske unije, prije svega Vijee ministara, najprije je svoje odluke donosilo jednoglasno. Ali, da ne bi dolazilo do blokiranja daljnjeg razvoja Unije kroz interese jedne ili vise clanica, ve su Rimski ugovori predvidjeli principe donosenja odluka veinom glasova, ili sa kvalifikovanom veinom. Istina, do stupanja na snagu jedinstvenih evropskih akata veina zakljucaka je donesena jednoglasno. Za zakljucke u vezi sa programom slobodnog trzista, jedinstvenim evropskim aktima je predvien iskljucivo princip kvalifikovane veine. Ugovorom predvieni prelazak na donosenje odluka veinom propao je 60-tih godina zbog protivljenja Francuske, kada je donesen Luksemburski kompromis.

3.12. Postupak suodlucivanja Odreene pravne akte po ovom postupku, sto je regulisano Mastrihskim ugovorom, donose Vijee i Parlament zajedno. S tim u vezi Evropski parlament u sljedeim oblastima ima prosirene kompetencije: sloboda radnika, pravo udruzivanja, sloboda usluga, zakonodavstvo slobodnog trzista, obrazovna, zdravstvena i kulturna politika, potrosacka politika, transevropske mreze, politika zastite okoline i istrazivacka politika (okvirn i program). U izvjestaju od juna, 1996. godine, o primjenjivanju postupka suodlucivanja, Komisija je predlozila prosirenje ovog postupka na cjelokupnu oblast zakonodavstva zajednice. Amsterdamskim ugovorom, postupak suodlucivanja postao je jednostavniji, a time i djelotvorniji, brzi i transparentniji. Osim toga, prosiren je i na nove oblasti: pitanja socijaln ih razgran icenja, zdravstvo i borbu protiv izbjegavanja finansijskih obaveza prema Evropskoj uniji. 4. BUDUUNOST UNIJE O budunosti Unije je tesko razmisljati bez njene istrorije, jer su skoro sve ustanove, bar djelimicno, u vezi s proslosu. Cak i kada se mjenjaju,vazno je kako su izgledale ran ije.Posebno je bit no kako su donosene odluke u ranijem periodu i u 32

kojoj mjeri su postovane. Evropska unija je zivot pocela na uskom domenu saradnje meu zemljama slicnih vrijednosti, da bi ojacala povjerenje, razmjenu i njihovu odbrambenu mo prema Sovjetskom bloku. Nastala je kao tipicna meuvladina, birokratska tvorevina, koja se vremenom podvrgavala djelimicnoj demokratskoj verifikaciji. Proces nije ni do sada odmakao u toj mjeri da bi se prib lizio standardima demokratskog odlucivanja u nacionalnim drzavama,clanicama Unije. Od njenog nastanka pratile su je razlicite vizije u vezi sa mogunosu i zeljama pojedinih oblika saradnje.Jedni su zeljeli S jedinjene Evropske Drzave, drugi su bili za zajednicko trziste, a protiv politicke integracije, trei su govorili da EU treba da se bavi samo globalnim interesima, kao sto su borba protiv meunarodnog kriminala i terorizma, zastita zivotne sredine i slicnim pitanjima od meunarodne koristi. U nasim narednim poglavljima i istrazivanjima moi e se uociti koliko je ovo tacno i koliko e vremena bit i potrebno kako bi EU, eventualno, mogla biti jedan cvrst i jak politicki i ekonomski blok. Za sada je o tome tesko govoriti, jer postoji mnogo kontradiktornosti u vezi sa ovim komleksnim pitanjem, kako za samu nauku, tako i za praksu.

33

III JUGOISTOK EVROPE

Drustveni, politicki i ekonomski razvoj jugoistoka Evrope imao je razlicite ideoloske, politicke i ekonomske osnove. Odnose zemalja ovog podrucja prema evropskim i evroatlantskim integracijama uslovili su idelosko politicki pristupi, karakteristicni za pripadnost razlicitim b lokovskim ili vanblokovskim povezivanjima. Ti odnosi danas imaju sasvim nove dimenzije, jer su sve zemlje Balkana odlucile da sprovedu takvu drustvenu transformaciju koja e ih dovesti na nivo dostizanja standarda za sticanje clanstva u spomenutim integracijama. Iako meu njima ima onih drzava u kojima znacajan d io javnog mnjenja i dio politickih predstavnika odbija evroatlantske integracije kao cilj, njihova sluzbena politika ipak se opredijelila za evroatlantske i evropske integracije kao strateske okvire svoje spoljne politike. Najsiri okvir kolektivne bezbjednosti uspostavlja se kao elementarni uslov dostizanja takvih drustvenih standarda, neophodnih za stabilan razvoj, ovom veoma nebezbjednom, nadasve turbulentnom regionu, optereenom ratovima i ostalim sukobima. Ovo pokazuje da nije dobro to sto sluzbena politika pojedinih zemalja nije u skladu s raspolozenjem javnog mnjenja i jednog dijela politickog establismenta, jer to moze imati dalekosezne posljedice za politicke prilike u pojedinim zemljama. Smatram da je unutar zemlje neophodno komunicirati sa graanima i drustvenim sektorima, prije konacne odluke u vezi sa prikljucenjem u evropske integracione procese. Neke zemlje regiona ve su djelimicno uspjele u svojim namjerama, neke su mu blize ili dalje, ali su ostale da cekaju pred mukotrpnim procesom ispunjavanja postavljenih uslova.Drzave koje nisu ranije pripadale NATO-u i Evropskoj uniji, danas su u tranziciji i u veoma razlicitom stepenu odnosa i sa NATO-om i s Evropskom unijom.Neke od njih su u dvostrukoj tranziciji-postsocijalisticke promjene drustvenog sistema i poslijeratnom uspostavljanju efikasn ih drzavnih struktura nakon raspada bivseg Sovjetskog Saveza i bivse SFRJ, odnosno u ucvrsivanju nezavisnosti i tranziciji suverenosti. Bugarska i Rumunija, nakon clanstva u Partnerstvu za mir, postale su, na Samitu NATO-a u Pragu, 21.novembra 2002.godine, aktivne clanice NATO-a, u martu

34

2003.godine.Clanice 2007.godine.

Evropske

unije

ove

dvije

zemlje

postale

su

pocetkom

Slovenija je postala clanica NATO-a u martu, 2004. godine, a prvog maja, 2004.godine, i punopravna clanica Evropske unije, kao prva nezavisna drzava nastala od bivsih Republika SFRJ. Ostale Republike bivse Jugoslavije imaju status kandidata u Partnerstvu za mir i veoma izvjesan u lazak u NATO, ali sto se tice kanidature za clanstvo u Evropsku uniju, prednjaci Hrvatska koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanuju i nada se da e u Uniju biti primljena najkasnije do 2010.godine. Iako se trudi da ispuni odgovarajue uslove, Albanija je u neizvjesnoj situaciji za prijem u Uniju, a Srbija nakon proglasenja nezavisnosti Kosova, 17.marta ove godine, nasla se u veoma teskoj situaciji. Njen problem nije samo Kosmet, ve i situacija u samoj drzavi, posebno nakon vanrednih parlamentarnih izbora. S jedne strane na politickoj sceni su takozvane proevropske snage, a na drugoj strani konzervativne, koje negiraju ulazak u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije, kao sastavnog dijela cjelovite drzave Srbije. Proevropske snage su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, koji jos nije ratifikovan u Skupstini Srbije, ali isto tako ni kompletan, jer u njemu se trazi potpuna saradnja sa Haskim sudom. Makedonija je optereena unutrasnjim problemima, jer postoje brojni zahtjevi Albanaca, koji imaju veoma vaznu ulogu u politickom zivotu, a spor oko imena koji ova bivsa jugoslovenska Republika vodi sa Grckom dodatno usloznjava njen prijem u Evropsku uniju. Crna Gora, do nedavno u zajednici sa Srbijom, trazi svoje mjesto u evropskim integracijama.

35

1.

TRANZICIONI PROCESI NA JUGOISTOKU EVROPE I PROBLEMI PRISTUPA EVROPSKIM I EVROATLANTSKIM INTEGRACIJAMA

1.1. Alb anija Albanija

27

je u proces tranzicije usla kao najzaostalija zemlja Balkana u

ekonomskom i politickom pogledu. Geopoliticka pozicija u vrijeme ,,hladnog rata" omoguila je zemlji da ostane u apsolutnoj izolaciji i komunikacionoj blokadi, cime joj nije bio onemoguen samo privredni, ve i politicki i drustveni razvoj. Padom socijalistickih rezima u Evropi, nestale su i stege albanskog drustva, cime je poceo proces drustvene tranzicije. Albanija se, kao i ostale zemlje socijalizma, opredijelila za evroatlantske i za evropske integracije.Od 1994.godine postala je clanica Partnerstva za mir, a od 2000.godine je u procesu pristupa Evropskoj uniji. Privreda u ovoj zemlji je nerazvijena i jos nije u stanju da se razvija tempom ostalih zemalja jugoistoka Evrope, pa i zapadnog Balkana. Glavne prepreke Albaniji su, osim ekonomske nerazvijenosti, nizak nivo demokratskog razvoja, nedovoljan nivo ljuudskih prava i graanskih sloboda, koji se ogledaju kroz ogranicenje prava manjinskih grupa, posebno zena, zatim nedovoljne medijske slobode, kao i graansko organizovanje. Najvei problem albanskog drustva, kao i kod veine zemalja jugoistoka Evrope i zapadnog Balkana, jeste organizovani kriminal. Veliki dio kriminalnomafijaskih kanala u Evropi i SAD-a potice iz albanske nacionalne zajednice, posebno trgovina ljudima i narkoticima. Tvrdi se da ogromna kolicina droge ide sa istoka na zapad preko Albanije, uz pomo albanskih drzavljana. Nedovoljne, politicki i institucionalno veoma slabe, drzavne strukutre, ne mogu da se odupru kriminaln im grupama, a podlozne su i mitu i korupciji, tako da ova pojava postaje dio sistema organizovanog kriminala.

27

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem:parlamentarna demok ratija, povrsina: 28.748 k m2,

stanov nistvo: 3.581.655, drustv eni bruto-proizvod: 8,528 mld americk ih dolara, dohodak po glav i stanov nik a: ok o 4.900 americk ih dolara, rast GDP-a: 5,5 %.

36

1.2. Bugarska Bugarska

28

je presla komplikovan put od pocetka tranzicije do clanstva u

NATO-u i Evropskoj uniji. Bugarsku tranzic iju karakterise brzo odbacivanje vodee uloge Komunisticke partije, uvoenje visestranackog pluarizma u politickom odlucivanju, odvajanje sindikata, politicke organizacije omladine i otadzbinskog fronta od partija kao politickih organizacija, ukidanje tajne policije i dozirana privatizacija malih i srednjih preduzea. Uspjesi na politickom planu nisu bili u dovoljnoj mjeri praeni i uspjesima na ekonomskom. Ukidanje subvencija i mnogih drugih socijaln ih privelegija stanovnicima, ukidanje subvencija neprofitabilnim preduzeima i prelazak na trzisno poslovanje doveli su do zatvaranja preduzea i banaka. Sve je to izazvalo masovne proteste u Bugarskoj, krajem 1996. i pocetkom 1997.godine. Pristup Evropskoj uniji sustinski je poceo ve 1998.godine, a to se posebno ogledalo opredjeljenjem za ulazak u NATO. Politicke poene Zapada, Bugarska je dobila priznavan jem Republike Makedonije i makedonskog jezika, omoguavanje preleta avijacije NATO-a prilikom bombardovanja Srbije, 1999.godine, nedozvoljavanje preleta ruskim snagama da snabdijevaju svoje trupe na Kosovu, 1999.godine i davanje prostora za americke vojne baze, u vrijeme krize u vezi s Irakom, 2003.godine. Bugarska je, zahvaljujui velikoj brzini prilagoavanja zakonodavstva, stvorila kvalitetan pravni okvir postivanja ljudskih prava i sloboda. Iako je bilo predvieno da Bugarska ue u Evropsku uniju do 2010. godine, to se dogodilo ranije, ve pocetkom 2007. kada je ova zemlja postala clanica porodice evropskih naroda. 1.3. Rumunija Rumunija 29 je pocela tranzicione promjene jos 90-tih godina kada se pokrenuo proces pada komunizma u zemljama Varsavskog pakta. Kada je rijec o politickoj krizi, ova zemlja je imala velike probleme tokom tranzicionog perioda. Osim politickih

28

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarni, pov rsina:110.998 k m2, stanov nistvo:7.387.567, drustv eni bruto ­ proizv od: 25,79 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 5,7%.

29

Drzavno ureenje: republik a, politick i sistem: polupredsjednick i, pov rsina: 237.500 k m2, broj stanov nik a: 22.303.552, drustv eni bruto-proizvod: 72,09 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 4,5%.

37

teskoa zahvatili su je i ekonomski problemi. Ekonomske reforme, slicno ostalim zemljama Istocne Evrope, izazvale su socijalne probleme. Otvorena nezadovoljstva, nemiri, protesti, strajkovi i druge vrste sukoba bili su cesti u procesu odricanja socijalisticke proslosti. Spoljna politika Rumunije bila je karta na koju je igrala. U odnosima s NATO-om Rumunija je ostvarila dobru poziciju iz nekoliko razloga: unapreenje odnosa sa Maarima i pitanje nacionalnih manjina uopste; postizanje sporazuma s Ukrajinom i rjesavan je pitanja granice; ucese rumunskih trupa kao ispomoi italijanskim prilikom smirivanja nereda u Albaniji; ucese trupa u operacijama odrzavanja mira u BiH; dozvoljavanje preleta avionima NATO-a tokom bombardovanja Srbije, 1999.godine; uskraivanje istih takvih preleta Rusiji, kao pomo njenim jedinicama na Kosmetu. Ova zemlja usla je u Evropsku uniju pocetkom 2007.godine, kada i Bugarska. 1.4 Makedonija Makedonija30 je jedina od drzava nastalih od bivsih SFRJ koja je do nezavisnosti dosla bez oruzanih sukoba, 1991.godine, iako je zbog svog politickog i geostrateskog polozaja mogla da bude uzrok velikog Balkanskog sukoba. Nakon intervencije meunarodne zajednice, UN su poslale misiju od oko 700 vojnika u ovu Republiku, a samo godinu dana nakon toga SAD su poslale dodatnih 300 marinaca. Makedonija je, uz pomo meunarodne zajednice, sprijecila oruzane sukobe i predstavlja primjer mirnog razdruzivanja i tranzic ije suverenit eta sa federalne na nacionalne nezavisne drzave. Paralelno s tom tranzicijom, u Makedoniji tece i tranzicija sa socijalistickog na neoliberalni sistem vrijednosti, odnosno izgradnja kapitalistickog drustva na osnovama trzisne ekonomije i politickog pluralizma. Nezavisnost Makedonije poseban

30

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarni, povrsina: 25.333 k m2, broj stanovnik a: 2.050.554, brustv eni bruto-proizvod: 5,225 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 3,7%.

38

je problem, jer je sa sva cetiri susjeda imala sporove, posebno sa Grckom zbog naziva. Zahvaljujui saradnji s meunarodnom zajednicom, Republika Makedonija uspjesno je sprovela proces priprema za EU kandidaturu, jer je, 2002.godine potpisala Sporazum o stabilizac iji i pridruzivanju, 2005. podnijela je i zvan icnu kandidaturu za pocetak procesa prijema u stalno clanstvo EU. Clanica je Partnerstva za mir od osnivanja NATO-a i potpisnica Povelje o prijateljstvu s Albanijom, Hrvatskom i USA. 1.5. Hrvatska Proces tranzicije Hrvatska 31 je prosla kroz oruzane sukobe tokom odvajanja od ,,stare drzave Jugoslavije". Taj proces moze se posmatrati u vise faza: ogranicena liberalizacija politickog zivota krajem 80-tih, dok je Hrvatska bila jos dio jugoslovenskog prostora; demokratizacija tokom procesa drzavnog osamostaljenja i nakon njega. U okviru politickih i ekonomskih reformi, Hrvatsku je posebno opteretila saradnja s Haskim tribunalom, jer ulazak u evropske integracione procese32 nije mogao bez ovog uslova meunarodne zajednice. Hrvatska je uspjela da ispuni ovaj uslov, te da stvori uslove za potpisivanje Sporazuma za stabilizac iju i pridruzivanje i postane kandidat za clanstvo u Uniju, kao i u Partnerstvo za mir Zapadne vojne alijan se. 1.6. Srb ija Srbija 33 je pocetkom 70-tih godina proslog vijeka, kao i Hrvatska, dozivjela talas liberalizac ije i do krize socijalizma bila je jedna od najkonzervativnijih sredina u bivsoj Jugoslaviji, odanih tvrdoj komunistickoj ideji. Osim politickih i ekonomskih reformi, Srbiju posebno optereuje jednostano proglasena nezavisnost Kosmeta, 17.

31

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: polupredsjednick i, pov rsina: 56.538 k m2, broj stanov nik a:4.496.869, drustv eni bruto-proizv od: 34,94 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 4%. Mirjana Kasapovi: ,,Demokratska tranzi cija i politicke stranke" , Fakultet politickih znanosti, Zagreb, 1996. godine 33 Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarni, povrsina: 88.361 k m2. broj stanovnik a: 10.205.805. (bez Kosmeta 8.116.552), drustv eni bruto-proizvod: 23,55 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 5,5 %.

32

39

marta 2008.godine. S obzirom na dugogodisnju vladavinu komunisticke ideje u ovoj zemlji, Srbija i dalje luta u ideoloskom i politickom smislu, tako da trenutno vlada podjela graana izmeu proevropskog i konzervativnog bloka. Proevropski blok tezi ka ulasku u Evropsku uniju, dok je drugi naklonjen proruskom sistemu vrijednosti. Iako je jedan dio vlasti potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju koji nije ratifikovan u Skupstini Srbije, jos je neizvjesno kakav je politicki put ove Republike. Saradnja sa Haskim tribunalom je njena neminovnost, jer meunarodna zajednica trazi potpunu odanost u vezi sa ovim pitanjem. Bez obzira na sve, Srbija je najvazniji politicki i geostrateski faktor Balkana. 1.7. Crna Gora Pokret za nezavisnost Crne Gore34 doveo je do redefinicije zajednicke drzave Srbije i Crne Gore i do njenog osamostaljenja. Ova mala Republika se, nakon toga procesa, opredijelila za sto brzi put ka evropskim integracijama. Iako optereena politickim i ekonomskim problemima, oslonila se na svoj meunarodni dignitet u svijetu, tako da je njen put ka EU i NATO-u veoma blizu. 1.8. Grcka Brz ekonomski i demokratski razvoj, sustinski postignuto nacionalno jedinstvo, uprkos nekim unutrasnjim raspravama i nerijesenim p itanjima u regionu, omoguili su Grckoj35 stabilan politicko ekonomski razvoj. Najvei problemi bili su i dalje odnosi sa Turskom, iako su obje zemlje decenijama clan ice NATO-a. Ovi problemi odnosili su se najvise na razgranicenje u Egejskom moru i rjesenje odnosa Grcke i Turske zajednice na Kipru. Grcka je clanica svih regionalnih inicijativa i dugogodisnja clan ica NATO-a i Evropske Unije.

34

Drzav no ureenje: republik a,politick i sistem: parlamentarni, pov rsina: 13.812 k m2, broj stanov nik a: 625,980, drustv eni bruto-proizvod: 2,113 mld americk ih dolara.

35

Drzav no ureenje: republik a,politick i sistem: parlamentarni, povrsina: 131.944 k m2, broj stanov nik a: 10.688.058, drustv eni bruto-proizvod: 209,7 mld americk ih dolara rast GDP-a: 3,7 %.

40

1.9. Turska Turska

36

je malim geografskim dijelom Balkanska zemlja. Tradicionalno,

politicki i ekonomski, Turska je dio jugoistoka Evrope i nastoji da bude dio regiona, izmeu ostalog i zbog opredjeljenja da postane punopravna clanica EU. Ona je clanica NATO-a od 1951.godine, dok su odnosi Turske sa EU dugi i komplikovani. Iako je postala ,,pridruzeni" clan EEZ jos 1964.godine, ona nije postala punopravna clanica. Od tada do danas, Turska je ucinila mnogo strukturalnih prilagoavanja, ali ju je EU tek 2005.godine prihvatila kao kandidata koji moze da pocne pregovore. Prednost Turskog clanstva u Uniji jesu njen geostrateski polozaj izmeu Evrope i Azije, jer SAD na taj nacin mogu da se priblize Rusiji, srednjoj i dalekoj Aziji, Bliskom istoku, Crnom Moru i Medit eranu. 1.10. Slovenija Slovenija37 geografski,a danas n i politicki, ne pripada jugoistoku Evrope. Zbog svoje vezanosti tokom proslosti za ovaj prostor, zbog aktuelnih i sve cvrsih ekonomskih i drugih veza, kao istureni predstavnik EU-a zanimljiva je za posmatranje u cjelini procesa na jugoistoku Evrope. Jedina drzava nastala iz b ivse SFR Jugoslavije postala je punopravna clanica NATO-a, a zatim Evropske unije, 2004.godine. Od primljenih zemalja u EU ima najvei drustveni proizvod po glavi stanovnika i najvisi zivotni standard i moze se porediti sa dugogodisnjim clanicama Unije, posebno Grckom i Portugalijom. 1.11. Moldavija Moldavija 38 se u nekim teorijama svrstava u region jugoistoka Evrope, a u nekima to nije. Ona je, ipak, jedina zemlja-b ivsa republika Sovjetskog Saveza, kojoj pozicija omoguava da dijeli sudbinu regiona. Procjenjuje se da je Moldavija zemlja

36

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarni, parlament: jednodomni, pov rsina: 780.580 k m2, broj stanovnik a: 70.413.958, drustv eni bruto-proizv od: 332,5 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 5,6 %.

37

Drzavno ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarna demokratija, pov rsina: 20.273 k m2, broj stanovnik a: 2.010.347., drustv eni bruto-proizvod: 34,91 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 4 %.

38

Drzavno ureenje: republik a, politick i sistem: parlamentarna demokratija, pov rsina: 33.843 k m2, broj stanovnik a: 4.466.706, drustv eni bruto-proizvod: 2,416 mld americk ih dolara, rast GDP-a: 7,1 %.

41

sa najveim koeficijentom siromastva u Evropi, uprkos relativno visokom razvoju posljednje decenije. Njenu finansijsku situaciju posebno otezava strani dug. Iako je postala clan ica Partnerstva za mir kada i ostale zemlje u tranziciji, njena bezbjednosna situacija je krajnje kriticna. 1.12. Kipar Kipar 39 snazno utice na dogaaje na jugoistoku Evrope. Zbog cinjenice da na njemu zivi velika grcka veina i brojna turska manjina, dogaaji u vezi s Kiprom odrazavaju se u politikama Grcke i Turske i optereeni su otvorenim pitanjima. Iako neujedinjen, Kipar je primljen u Evropsku Uniju 1. maja, 2004.godine. Clan ica Unije postali su, de facto, samo pripadnici grcke zajednice, a iz turske samo oni koji prihvate kiparski pasos. Grcki dio razvija se velikom brzinom, a turski, sjeverni dio Kipra, izolovan od meunarodne zajednice i s mnogo unutrasnjih problema, daleko je zaostao u razvoju i svojoj ekonomsko-politickoj poziciji u svijetu.

2.

POREENJA

Jugoistok Evrope dozivio je proteklih decenija razlicite metode tranzicije iz autoritarnih u demokratske sisteme. Sredinom 70-tih godina, kada su se osjetile naznake promjena u drustvu, sve balkanske zemlje su u velikoj mjeri zaostajale u ekonomskom razvoju za zemljama razvijene demokratije (zapadna Evropa i SAD). Ekonomska zaostalost bila je uzrok socijalnih nezadovoljstava, koja su se pretakala u politicku nestabilnost. Evropske i evroatlantske vrijednosti usmjerene su na standardizaciju u okviru uspostavljenog sistema i odnose se na demokratiju u drustvu, ekonomske mehanizme slobodne utakmice i vladavinu prava, sto ukljucuje ljudska prava i

Drzav no ureenje: republik a, politick i sistem: predsjednick i, parlament: jednodomni, pov rsina:-Juzni Kipar: 5.895 k m2, - Sjev erni Kipar: 3.355 k m2, broj stanovnik a: 784.301, drustv eni bruto-proizv od: 15,43 mld americk ih dolara.

39

42

slobode. Dostizanjem zahtjevanog nivoa, zemlje koje se nalaze u vidokrugu Evrope i NATO-a mogu da postanu njihovi clanovi. Koliko e taj proces trajati politicka je odluka i ne zavisi samo od interesa pojedinih zemalja, ve jos vise od volje i procjene EU i zapadne vojne alijanse, a svakako i od neophodnih promjena, koje e pokazati da je neko drustvo pripremljeno po standardima Zapada. Ne bi bilo dobro unificirati Evropsku uniju po mjeri razvijenih zemalja. Proces treba da ide postepeno i bez striktnog uslovljavanja, jer b i na takav nacin mogli doi u orskokak i postavlja se pitanje ko bi snosio posljedice za to. Evropi u ovom trenutku ne treba haos, posebno politicki, koji b i mogao izazvati cak i sukobe. Evropska unija mora biti ravnopravan partner kako SAD, tako i Rusiji, a ne treba se zanemariti ni uticaj Kine koja je u ekspanziji.

Karta: zemlje jugoistocne Evrope

43

IV ZAPADNI BALKAN

Postavlja se pitanje sta predstavlja pojam Zapadni Balkan 40?

Dok su se pomenute zemlje, putem saradnje, pridruzivanja i pregovora o priljucenju, priblizavale Evropskoj uniji, zemlje istocne Evrope su, usljed graanskog rata koji je bjesnio izmeu bivsih jugoslovenskih Republika (cije se posljedice i danas osjeaju) sa promjenljivim uspjehom pratile ovaj integracioni proces.

Balkanske zemlje su razlic itim tempom isle ka Evropskoj uniji. Grcka je postala clanica EZ/EU jos 1981.godine. Slovenija, Bugarska i Rumunija su potpisnice Evropskih sporazuma, s time sto je Slovenija, u odnosu na ove dvije drzave, mnogo efikasnije i brze prosla sve prepreke, ispunila neophodne uslove i samim tim postala punopravna clanica Unije, 2004. godine, dok su Bugarska i Rumunija nesto sporije i Evropi se prikljucile tek 2007.godine.

Gdje su, u meuvremenu, bile ostale balkanske zemlje u ovom procesu?

U aprilu, 1997. godine, Opsti savjet Evropske unije usvaja tzv. Politiku regionalnog pristupa za zemlje ,,Zapadnog Balkana" (ovaj termin oznacava zemlje bivse SFRJ ­ Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, bez Slovenije, s Albanijom). Politika regionalnog pristupa je postavila politicke i ekonomske uslove za pocetak bilateralne saradnje sa ovim drzavama. Utemeljeni pristup je dopunjen inicijativom koja je nastala tri godine kasnije (maj 1999.godine) kada je Evropska unija izasla sa projektom koji je dobio naziv Proces stabilizacije i pridruzivanja EU41. Ovo je greska Evropske unije,jer je, na neki nacin, pokazala gdje je mjesto ovih zemalja, posebno u ekonomskom smislu. Manje vise, veina njih su prosle kroz ratna razaranja, a posljedice su jos izuzetno prisutne. Tranzicioni procesi e dugo

40 41

Zapadni Balkan ­ republike bivse Jugoslavije, bez Slovenije ( BiH, Srbija, Crna Gora , Makedonija , Hrvatska ) plus Albanija Proces stabilizacije i pridruzivanja EU ­ PSP ­ projekat EU donesen u maju 1999.godi ne

44

trajati, a politicki uslovi koje im je Evropa postavila nee biti dugo ispunjeni. Jedino sto im preostaje je to da nau zajednicke regionalne interese povezivanje i po strani ostave razlike koje ih dijele. Taj proces mora tei uz uvazavanje svih faktora, jer drugog izlaza nema za oporavak zapadnog Balkana. Povrsina u km2 51.129 88.361 13.812 56.538 25.333 28.748 263.921

Drzava BiH Srbija Crna Gora Hrvatska Makedonija Albanija Zapadni Balkan

Broj stanovnika 4.498.976 10.205.805 625.980 4.496.869 2.050.554 3.681.655 25.559.839

BiH Srbija Crna Gora Hrvatska Makedonija Albanija

Graf ikon broja stanovnika zemalja Zapadnog Balkana

BiH Srbija Crna Gora Hrvatska Makedonija Albanija

Graf ikon povrsine zemalja Zapadnog Balkana u km

2

45

Proces stabilizacije i pridruzivanja po mnogo cemu podsjea na Evropske sporazume koji su predstavljali kljucne faktore u prikljucenju zemalja centralne i istocne Evrope Uniji. PSP se, meutim, odlikuje i znacajn im razlikama u odnosu na prava i obaveze drzava potpisnica i same EU, proizasle iz Evropskih sporazuma. Drzave zapadnog Balkana su preuzele na sebe obavezu da sarauju na regionalnom osnovu, sto treba da obezbijedi dugorocnu stabilnost regiona (zemlja ne moze da napreduje u integraciji sa EU brze nego u integraciji sa zemljama u regionu), dok e Evropska unija otvoriti svoja trzista i dati finansijsku pomo. Formula je jasna: asocijacija da, ali istovremeno/obavezno praena stabilizacijom regiona! PSP ima znacajno naglasenu uslovljavajuu prirodu. Osim ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena, od drzava zapadnog Balkana se trazi dosljedno postivanje Dejtonskog sporazuma i medjunarodnih obaveza prema Meunarodnom krivicnom tribunalu u Hagu. Posmatrano s druge strane, pogodnosti ovog procesa zemalja Zapadnog Balkana su mnogobrojne: perspektiva potencijalnog clanstva daje veliki podstrek sprovoenju reformi. Naglasak na regionalnoj saradnji kao preduslovu za budue clanstvo u Uniji e u mnogome doprinijeti stabilnosti regiona,a PSP pruza regionu i znacajne programe finansijske pomoi (npr.CARDS)42. Unija je, i pored naglasenog regionalnog karaktera, Procesom stabilizacije i pridruzivanja primijenila jedan fleksibilan pristup prema svakoj od drzava kada je u pitanju njihov ucinak u postignutim reformama, ispunjavan ju postavljenih uslova i, na kraju, prib lizavanje EU. Ovakav pristup imao je za posljedicu da neke drzave napreduju brze od ostalih (npr. Hrvatska je pocela pregovore sa EU,kao i Crna Gora i Makedonija,a Srbija je u najtezem polozaju. S jedne strane Holandija se protivi potpisivanju Sporazuma o stabilizac iji i pridruzivanju zbog nesaradnje sa Tribunalom u Hagu u punom kapacit etu, a s druge strane, jednostrano proglasenje Kosova dovodi je u jos nezgodniju situaciju). Smatra se da je Kosovo prva americka kolonija na Balkanu, odakle Amerika kree prema Istoku i stvara konflikte, koji nisu primjereni 21.vijeku.

42

CARDS ­ pomo za obnovu, demokratizaciju i stabilizaciju

46

Evropski blok mora se

suprotstaviti ovakvoj namjeri SAD i pokazati da zeli

samostalno odlucivati o sebi, uz uvazavanje velikih svjetskih sila. U suprotnom, Evropska unija nee moi da ostvari svoje ciljeve u pravom smislu.Ostae nedovrsen projekat. Samit u Solunu, 2003.godine, jos jednom je potvrdio uvjerenje i stav najvisih zvanicnika Un ije da PSP vodi clanstvu u EU. Proces stabilizacije i pridruzivanja je u prvoj polovini dopunjen Evropskim partnerstvom. Bez obzira u kojoj fazi se pojedinacna zemlja nalazi u procesu PSP, ona e imati zakljucen ugovor o Evropskom partnerstvu. Evropsko partnerstvo podrazumijeva konkretizaciju obaveza zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije. Za razliku od predhodne faze, kada se samo navodilo koje su reforme potrebne da bi se regija priblizila Evropskoj uniji, sada se navode kratkorocne i srednjorocne mjere koje bi trebalo sprovesti. Evropsko partnerstvo, projektovano za svaku od zemalja zapadnog Balkana ponaosob, shodno njihovim potrebama, treba da ubrza i pospjesi izgradnju pravnih, institucionalnih osnova i administrativnih kapaciteta za usvajanje evropskih standarda i pravila. EU, takoe, uvodi nove instrumente kojima e potpomoi ovaj proces. Ovo podrazumijeva njeno tehnicko i finansijsko angazovanje radi podsticanja i ubrzavanja integracionih procesa u ovom regionu. Ocigledno je, meutim, da e se ovaj proces u nekim svojim segmentima (uspostavljanje funkcionalne trzisne ekonomije, na primjer) odvijati mnogo sporije nego u zemljama srednje i istocne Evrope. Kakva je budunost procesa integracija zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ? Kada i kojim redom e zemlje ovog regiona postati dio evropske porodice naroda, ujedinjenih pod zastavom EU?Ovo su pitanja na koja se odgovori mogu samo nasluivati. Mozemo rei da meu balkanskim zemljama postoji (barem) jedna stvar o kojoj postoji opsta saglasnost, a to je brza integracija u EU. Cijelom regionu se, i pored ostvarenog napretka, upuuju ozbiljne primjedbe koje su u vezi sa funkcionalnosu demokratskih institucija i podjelom vlasti na svim nivoima, te punim postivanjem ljudskih i materijalnih prava.

47

Tu su jos i problemi suzbijan ja organizovanog kriminala i korupcije kao i razlic ita tumacenja znacaja saradnje ovih zemalja sa Meunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu za dalje integracije u EU. Osim ovih, nazovimo ih problemima pravno-politicke/institucionalne prirode, pred zapadnim Balkanom su i ekonomske prepreke. Trgovinske pogodnosti pruzene ovim procesom (prije svega otvaranje trzista Unije ukidanjem carina) nisu iskorisene na najbolji nacin, budui da zemlje u regionu, usljed slabo razvijenih privrednih sistema, nedovoljne konkurentnosti i neusaglasenosti sa standardima i kvalitetom svoje robe i usluga sa onima u EU, nisu poveale izvoznu mo na trzistu Unije. Razloge za to treba traziti u skromnoj nacionalnoj proizvodnji, slaboj konkurentnosti i izrazeno nestabilnom trzisnom i poslovnom okruzenju koje odbija strane investit ore. 1. RAZVOJ I STABILIZACIJA ZAPADNOG BALKANA Prostor zapadnog Balkana je jedan od regiona u Evropi, a i u svijetu u kome su istorijske protivrijecnosti i svi oblici konfliktnih situacija meu zemljama i narodima jos prisutni i ispoljavaju se kroz sve oblike, ukljucujui i oruzane sukobe. Kako je razvoj savremene tehnologije omoguio da se sva desavanja, na bilo kojoj tacki planete, mogu pratiti sa bilo kojeg njenog dijela, tako se i uticaj svih zemalja i meunarodnih organizacija ostvaruje u geografski prostor zapadnog Balkana. Podrucje jugoistocne Evrope, a posebno Balkana, tokom posljednjih stotinu godina bilo je poligon na kome su voeni ratovi, nestajale drzave, stvarane nove, eksperimentisano sa razn im oblic ima drustvenih ureenja. Posljedica je permanentno nestabilan region koji ve dugo, sa pravom, nosi neslavn i naziv ,,bure baruta". stotine hiljada ljudi gubi sve sto je imalo ­ od golog zivota, pa do

43

zemljama pa i u regionu koji obuhvata

U

njemu se sukobi ineresa po pravili pretvaraju u brutalne oruzane sukobe u kojima cjelokupne imovine. Poslije ratova dolazila su primirja, pa neke vrste mirovnih perioda za koje je karakteristicno da su se narodi pripremali za sljedei rat, a ne za mir, sto je najbolji

43

BiH bure baruta ­ BiH od regionalnih integracija do Evropske uni je, Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005. godine

48

pokazatelj da ratovi nisu b ili efikasno sredstvo za trajno rjesavanje problema, ve su samo privremeno pokazivali sirove snage u odreenom periodu. Meutim, ovo je i pokazatelj Evropskoj uniji da se na ovim prostorima ne bi trebalo da stvaraju vjestacke tvorevine, koje e u nekom buduem periodu ponovo ui u konflikte. Treba ostaviti svima na volju da uredi drzavu kako zeli veina i tada e mogunost sukoba biti svedena na minimum. Naravno, uz to je potrebno postivati standarde ureenih drzava, sto se na neki nacin i podrazumijeva. Kao posljedica ratova, i svih drugih oblika sukobljavanja na prostoru jugoistocne Evrope, smjenjivali su se integracioni i dezintegracioni procesi kojima su stvarane drzave,monarhije, federalne, konfederalne), rusene drzave i koncipirane nove, ali ostaje nesporna cinjenica da ni jedan od oblika drustvenog, drzavnog ili bilo koje druge vrste organizovanja, nije do sada obezbijedio ostvarenje interesa drustvenih grupa koje zive na tom prostoru. Evropska unija u svom osnovnom integracionom opredjeljenju odnos prema jugoistoku Evrope kljucno stavlja u kontekst rjesavanja problema i p itanja zapadnog Balkana i u tom cilju formiran je program CARDS koji nije samo program ve stabilizacioni pristup regionu. Sredstva namijenjena pojedinacnim prioritetima prema visegodisnjem indikativnom programu PRIORITETI Izgradnja instiucija Pravosue i unutrasnji poslovi Prekogranicna saradnja Razvoj privatnig sektora Razvoj infrastrukture Rezervna sredstva UKUPNO Miliona evra 16 - 18 5­6 33 - 39 2.5 - 3.5 21 - 26 0.7 - 0.9 85

Program CARDS je program tehnicko finansijske pomoi koji predstavlja novi instrument pomoi Evropske unije za jugoistocnu Evropu, a namijenjen je potrebama

49

procesa stabilizac ije i pridruzivanja. Za koordinaciju ovog Programa, osim za njegove finansijske aspekte, zaduzeno je Ministarstvo za evropske integracije. Osnovni prioriteti ovog Programa odreeni su kroz: obnovu, stabilizaciju demokratije, pomirenje i povratak izbjeglica, stvaranje institucionalnog i zakonskog okvira koji e da podrzi demokratiju, vladavinu prava i prava manjina, civilno drustvo, nezavisnost sredstava javnog informisanja, jacanje zakonitosti i mjera za borbu protiv organizovanog kriminala, odrzivi ekonomski i socijalni razvoj, te reforme u organizacionoj strukturi, drustveni razvoj, s posebnim naglaskom na smanjenje siromastva, jednakost polova, obrazovanje, strucno usavrsavanje, i zastitu zivotne sredine, razvijanje snazn ijih veza izmeu zemalja korisnika, izmeu njih i EU, te izmeu njih i kandidata za clanstvo u EU, promociju regionalne, prekogranicene i meuregionalne saradnje meu korisnicima kao i izmeu njih i Evropske unije. Program je sastavljen iz dvije komponente: nacionalne i regionalne. Nacionalna komponenta Programa namijenjena je zemljama individualno. Korisnic i regionalne komponente su sve zemlje iz programa, a priprema i sprovoenje su centralizovani u glavnim tijelima Evropske komisije u Briselu. Aktivnosti ove komponente zamisljene su kao komplementarne aktivnosti koje su sprovede unutar nacionalnih programa, u podrucjima u kojima zajednicko djelovanje moze dovesti do boljih rezultata. Pomo se sastoji u finansiranju programa izgradnje i jacanja institucija, te investicionih programa, a sva ulozena sredstva su bespovratna. Karakteristicno je da ovaj Program ne spada u grupu pretpristupnih fondova, jer je namijenjen iskljucivo zapadnobalkanskim zemljama koje tek treba da dou do stabilizacionih statusa u okviru integracionih procesa. Stabilizac ija se, prvenstveno, ocekuje na lokalnom nivou.

50

Zemlje zpadnog Balkana

mogu da ocekuju kroz program pomoi Unije

visegodisnju podrsku koja treba da ima za rezultat sposobnost za proces stabilizacije i pridruzivanja. Sva programska pomo zasniva se na visegodisnjim indikativn im programima koje izrauje Komisija, u saradnji s organima zemalja korisn ica programske podrske. U periodu do 2000.godine programska podrska iznosila je vise od 5 milijard i evra. Za period 2005.do 2007. godine sredstva su bila usmjerena prema BiH, Albaniji, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je jedan od najtezih i najkomlikovanijih regionalnih projekata i vjerovatno predstavlja kljucni test uspjesnosti regionalne politike Evropske unije. Snazno prepoznavajui izuzetan znacaj regionalne saradnje i stabilnosti zemalja zapadnog Balkana da meusobno sarauju po principu saradnje u okviru Unije, program CARDS upravo predstavlja kljucni momenat na tom putu, obezbjeujui razvoj citavog sistema regionalnih projekata. Polazei od principa subsidijarnosti kao jednog od osnovnih principa Evropske unije, Programom se stimulisu rjesavanja odreenih, bitnih, pitanja na regionalnom nivou i tako se sistemom ,,korak po korak"44 dolazi do opsteprihvatljivih rjesenja, ali i do eliminsanja pojedinacnih uzroka konflikata i sukoba. Ovako definisan i operacinalizovan program je za period 2005. do 2007. godine izdvojio izuzetnu sumu od 85 miliona evra, sto jasno i nedvosmisleno govori o ozbiljnosti Unije da u ovom regionu stvori uslove za razvoj koji treba da budu kompatibilni s ostalim clanicama. Polazei od veoma velikih rezultata u vise od pedeset godina razvoja evropske politicke i regionalne saradnje, Evropska unija izu zetno aktivno pristupa pitanjima integracije zapadnog Balkana. Poseban pravac i znacaj daje se razvoju i jacanju demokratije,i uspostavljanju sto blize meusobne saradnje, pri cemu se uz politicku stabilnost premanentno promovise i ekonomski rast i prosperitet u regionu.

44

BiH - korak po korak do EU,Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005. godi ne

51

Proces priblizavnja standardima Unije paralelan je sa procesima regionalne saradnje. Ovo se zasniva na premisi da je sto dublja regionalna saradnja put do stabilnosti i napretka za sve subjekte u regionu, a u zajednickom interesu svih. Osnovni elementi blize regionalne saradnje izkazuje se kroz: stvaranje mreze bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini meu zemljama regiona reintegracija podsticanje bezbjednosti. Osnovna zamisao i cilj integracionih procesa u regionu zapadnog Balkana je da se clanicama stave na raspolaganje sredstva koja e im omoguiti da krenu putem stabilizacije demokratskih institucija. Izmeu svake zemlje u regionu i Evropske unije stvaraju se cvrste veze putem tri osnovna mehanizma: trgovine, finansijske pomoi i ugovornih obaveza. Bliza saradnja meu regionalnim subjektima podstice se kroz procese ukidanja svih vrsta barijera, od politickih preko socijaln ih do kult urnih. 2. PROCESI NA ZAPADNOM BALKANU Zapadni Balkan, kako je ve navedeno, obuhvata pet drzava:BiH, Srb iju, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. U zemljama zapadnog Balkana ima oko 25 miliona stanovnika koji zive na prostoru od nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara. To je bogata mjesavina civilzac ija i etnickih grupa koje pripadaju pravoslavlju, katolicanstvu i islamu, a razvijala se pod uticajem razlic itih kultura, od otomanske i austrougarske do grcke i italijanske. Do prije nekoliko godina, Srbija i Crna Gora su bile drzavna zajednica i imale slozenu unutrasnju drzavnu strukturu. Razdruzivanjem nakon referenduma one su postale dvije odvojene Republike, s tim sto je Srbija, u meuvremenu, jednostranim proglasenjem Kosova usla u politicku regiona svih u sistem infrastrukturnih nosilaca politickih i mreza izvrsn ih svih oblika na saobraaja, transporta i komunikacija, nivoa funkcija kooperativnost, kako bi se uklopili u sistem integralne evropske

52

borbu za povrat svoje teritorije i procjenjuje se da bi ovaj proces mogao trajati nekoliko decenija. Takoe, i BiH je slozenog karaktera jer je sastavljena od dva entiteta - Replublike Srpske i Federacije BiH, te Distrikta Brcko. BiH je, takoe, pod patronatom, jer je Visoki predstavnik iznad predstavnika vlasti BiH. Obim ekonomije regiona ili bruto domai proizvod (GDP)45 iznosi oko 50 milijardi evra. Prosjecan prihod po glavi stanovnika u regionu iznosi oko 2 hiljade evra. Ukupna strana ulaganja u 2002. godini iznosila su 2,2 milijarde evra. Balkana. Za period od 2000-2006. godine, posredstvom programa CARDS, izdvojena su finansijska sredstva zemljama zapadnog Balkana, u iznosu od 4,65 milijardi evra za ekonomski i socijaln i razvoj, i jacanje administrativnih kapaciteta, demokratsku stabilnost itd. Raspodjela pomoi posredstvom CARDS programa za period 2002-2004. godina ( u milionima evra ) 2002. Albanija BiH Hrvatska Makedonija SiCG Regoinalno UKUPNO 44.9 71.9 59.0 41.5 359.6 43.5 620.4 2003. 46.5 63.0 62.0 43.5 331.28 31.5 577.78 2004. 58.5 65.0 76.0 51.0 297.0 547.5 UKUPNO 149.9 199.9 197.0 136.0 987.88 75.0 1745.68 Od 1999. godine EU je osigurala vise od 7 milijard i evra kao pomo zemljama Zapadnog

Kao posljedica politickih dogaaja dezintegracije ranije zajednicke drzave SFRJ, prostor zapadnog Balkana pogodio je udar kidanja privrednih veza meu zemljama tog regiona i brzopleto demontiranje privrednih sistema u procesu privatizac ije koji su bili "ekonomska kopca" meu ovim zemljama - nasljednicama bivse zajednicke drzave. Zbog lokalnih ratova na ovom prostoru, u nedavnoj

45

GDP ­ Bruto domai proizvod, Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005. godi ne

53

proslosti, posebno teske posljedice dozivjele su BiH, Hrvatska i Srbija i Crna Gora, zbog velikih ljudskih gubitaka, materijalne stete, vise hiljada izbjeglica i razaranja u toku intervencije NATO-a, 1999. godine. Sve zemlje zapadnog Balkana su zemlje sa relativno malim brojem stanovnika, manje povrsine, malog trzista i ekonomski nedovoljno razvijene, a samim tim slabije ekonomske snage i kapaciteta za samoodrziv i samostalan ekonomski razvoj. U ekonomskom smislu, vei dio regiona jos stagnira, produktivnost je niska, a nezaposlenost visoka. U ekonomskom, drustvenom i politickom smislu, zapadni Balkan je jos veoma heterogen region, mada su problemi strukturalnog razvoja zajednicki svim zemljama. Takoe, sve zemlje ve duze vremena su optereene teskim naslijeem centralno-planske socijalisticke privrede, na koje se nadovezao rat i ekonomska nestabilnost, i, u mnogim slucajevima, brza pljackaska privatizacija koja je oslabila konkurentnost zemlje na svjetskom ekonomskom trzistu. Stoga je za socijalnoekonomski oporavak svih zemalja zapadnog Balkana neophodna regionalna saradnja. U regionu zapadnog Balkana postoji izrazeno strano vojno prisustvo prije svega EUFOR-a u BiH i NATO saveza na Kosovu i Metohiji. Veina zemalja regiona su clanice programa "Partnerstvo za mir" NATO-a, koji je preduslov za ulazak u o ovu vojnu Alijansu. Hrvatska i Albanija su na Samitu NATO-a u Bukurestu, u aprilu ove godine, pozvane u ovaj vojni savez, dok Makedonija n ije zbog protivljenja Grcke u vezi s imenom ove bivse jugoslovenske Republike. BiH je u Bukurestu dobila poziv za intenziviranje saradnje s Alijansom. Uspjesnija saradnja drzava regiona u ekonomskom, politickom, bezbjednosnom i kulturnom smislu, imperativ je dugorocnog mira, prosperiteta i opsteg progresa regiona zapadnog Balkana. Svaka analiza regiona zapadnog Balkana mora ukljucivati i odnos glavnih svjetskih politickih aktera. Nakon desavanja u Avganistanu i Iraku jasno je da region zapadnog Balkana nije vise toliko primaran za SAD kao najjacu svjetsku velesilu. Interes Rusije fokusiran je na BiH i Kosovo, jer Balkan Rusiju interesuje prije svega kao mogunost ekonomskog proboja u ovaj region. Meutim, SAD na ovaj prostor utice preko NATO-a, EU preko EUFOR-a i Visokog predstavnika, dok su mogunosti

54

Rusije u ovom pogledu ogranicene. Na oficijelnom nivou, Evropska unija je jasno pokazala da zeli vidjeti zemlje Zapadnog Balkana u sastavu nove evropske arhitekture. Ipak, radi opreza potrebno je istai da u evropskom javnom mnjenju i nekim evropskim institucijama pa i pojedinim zemljama, jos postoje dva stava u pogledu daljnje sudbine zemalja zapadnog Balkana. Jedno: treba uspostaviti novi zid prema zemljama zapadnog Balkana i pratiti njihov daljnji razvoj, drzei ih dovoljno daleko od evropske sigurnosti i bogatstva, i drugo prema kome sve zemlje ovog regiona treba postepeno ukljucivati u EU i tako zavrsiti proces pridruzivanja i prosirenja Evrope. Odgovornost za budunost balkanskog regiona je na svakoj drzavi ponaosob kao i na Evropskoj uniji u cijelosti. 3. TRENUTNI IZAZOVI U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA I TURSKOJ Zemljama zapanog Balkana i Turskoj data je perspektiva u Evropskoj uniji onda kada za to ispune neophodne uslove.Imajui u vidu trenutno stanje priprema u ovim zemljama, njihovo pristupanje e se desiti srednjorocno i dugorocno.Tenutno su u sredistu paznje detaljne pripreme koje e omoguiti zemljama iz procesa prosirenja da rijese temeljna pitanja iz oblasti vladavine prava i ekonomije, kao i pitanja koja se ticu zakona i politike Evropske unije. Ovaj proces e trajati veoma dugo, jer veina zemalja nije jos rijesila svoje unutrasnje probleme, a bez toga je nemogue krenuti u isp injavanje standarda Evropske unije. Unutrasnje prilike u ovim zemljama diktirae tempo ulaska u Uniju, a to nee ii brzo, jer Evropska unija trenutno i nema neke posebne interese za daljnjim sirenjem. 3.1. Postignuti napredak zapadnog Balkana posljednjih godina

Zalaganjem Evropske unije u zemljama zapadnog Balkana u okviru procesa stabilizacije i pridruzivanja, koji e dovesti do mogueg clanstva, doslo je do znacajnog napretka koji su zemlje iz regiona postigle u zadnjih nekoliko godina. Odrzana je stabilnost, a proces obnove nakon ratnih dogaanja iz 1990-ih skoro je zavrsen. 55

Vlasti su demokratski izabrane sirom regije. Ekonomski rast je ubrzan, poboljsana je makroekonomska stabilnost i porastao je zivotni standard.Sprovode se vazne reforme kako bi se ojacala vladavina prava i modernizovale ekonomske i socijalne strukture.Na visem nivou je i regionalna saradnja, ukljucujui podrucje trgovine, energije, transporta i zastite okoline. Zemlje Zapadnog Balkana sve vise preduzimaju vlasnistvo u regionalnim incijativama.One se priblizavaju Evropskoj uniji,iako razlicitom brzinom, potpisale su sporazume o viznim olaksicama i readmisiji. Postignut je i znacajan napredak u ostvarivanju saradnje s Meunarodnim krivicnim sudom za b ivsu Jugoslaviju u Hagu, koja je kljucni uslov iz procesa stabilizacije i pridruzivanja. Hrvatska i Makedonija su ostvarile punu saradnju sa Sudom, a saradnja Crne Gore je zadovoljavajua. Napredak koji je Srbija postigla u ovom podrucju je omoguio nastavak i zavrsetak tehnickih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. BiH je takoe postigla napredak u saradnji sa Haskim tribunalom, ali i jedna i druga drzava moraju jos raditi na tome, sto e se ogledati u hapsenju preostalih osumnjicenih za ratne zlocine. Ostvaren je i pomak u pogledu povratka izbjeglica, ali jos mnogo ljudi iz ove kategorije stanovnistva zivi u veoma teskim uslovima.Sve zemlje u regionu moraju podstai duh tolerancije prema manjinama i preduzeti odgovarajue mjere za zastitu lica koja su zrtve diskriminacije, neprijateljskog ponasanja ili nasilja. Sprovoenje vladavine prava, posebno kroz reformu pravosua, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala su meu kljucnim prioritetima. Napori koji se preduzimaju kako bi se pojacala borba protiv organizovanog kriminala, donijeli su prve rezultate u veini ovih zemalja, meutim, sistemi pravosua jos zahtijevaju znacajna poboljsanja u cijelom regionu. Administrativna sposobnost je izuzetno vazan aspekt ispunjenja kopenhaskih kriterijuma za c lanstvo koji odreuju sposobnost jedne zemlje da preduzme obaveze koje sobom nosi clanstvo, kako je utvreno na sjednici Evropskog vijea u Madridu, 1995.godine. Reforma javne uprave u cijelom regionu protice s odreenim pozitivnim rezultatima, kao sto su okvirne strategije i zakonodavstvo.Hrvatska i Srbija u tom pogledu su pokazale da imaju znacajan admin istrativni kapac itet za sprovoenje Sporazuma o stabilizac iji i pridruzivanju. U svim zemljama su potrebna

56

dodatna zalaganja kako bi se uspostavila drzavna sluzba koja je efikasna, stabilna i odgovorna, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Civilno drustvo je vazan elemenat evropskog javnog zivota.Zemlje Zapadnog Balkana su ucinile napore kako bi usvojile zakonodavstvo i strategije koje su povoljnije za razvoj civilnog drustva.Ucinjeni su prvi koraci ka uspostavljanju participacije demokratije ,ali stepen razvijenosti civilnog drustva jos je veoma nizak. Treba obucavati lokalne nevladine organizacije da bi se mogle prilagoditi postojeim okolnostima. Potrebni su daljnji napori u produbljavanju slobode udruzivanja, uspostavljanju zakonskih okvira i javnim podsticajima za razvoj organizacije civilnog drustva. Ekonomski rast u regionu je na vsem nivou, a poveane su i prosjecne plate.Inflacija je umjerena, a fiskalna i monetarna politika je primijenjena u veini ovih zemalja.Finansijski sistemi su razvijeni, a poboljsani su sistemi upravljanja javnim finansijama.Preduzeti su koraci kako bi se poboljsalo poslovno okruzenje.Sporazumi o stabilizaciji i pridruzivanju i novi Sporazum o slobodnoj trgovini u srednjoj Evropi (CEFTA) zajedno stvaraju okvir koji je pogodan za trgovinu i ulaganje na Balkanu, kao sto je bio slucaj sa srednjom i istocnom Evropom, 1990-ih godina. Nekoliko zemalja ima ambiciozne planove da unaprijede infrastrukturu i modernizaciju sistema socijalnog osiguranja. Poveana konkurentnost, smanjenje visokog nivoa nezaposlenosti i jacanje razvoja kadrova i infrastrukture su i dalje kljucni izazovi sirom regiona. Znacajni fiskalni rizici i dalje ostaju, a u nekoliko zemalja postoji znacajan vanjski d isbalans. Nije postignut jednak napredak u kreiranju novih radnih mjesta, s obzirom na to da neke zemlje iz regiona biljeze stopu nezaposlenosti veu od 35 odsto i sve vise raste praznina izmeu dostupne i neophodne radne snage.Na trzistu rada i dalje nedostaje odgovarajua kombinacija fleksibilnosti i sigurnosti za radnike i poslodavce, a porez na dohodak za registrovane kompanije je relativno visok. Ruralna ekonomija mora se dalje diversifikovati. Mora se nastaviti s fiskalnom konsolidacijom i reorganizac ijom preduzea, a dodatno podstai ulaganja u mala i srednja preduzea.Vlade bi morale dodatno poboljsati poslovno okruzenje i stimulisati zaposljavanje.U nekim zemljama treba zavrsiti i primijeniti zakonski okvir kojim se osigurava pravilno funkcionisanje trzista, a poreske rezime neophodno je pojednostaviti.

57

3.2. Nastavak pregovora o pristupanju zemalja zapadnog Balkana Pregovori o pridruzivanju sa Hrvatskom poceli su u oktobru, 2006. godine, nakon jednoglasne odluke zemalja clanica i nakon vise kljucnih politickih i zakonskih reformi. Napredak koji je Hrvatska postigla u ispunjavanju uslova za clanstvo jak je signal drugim zemljama zapadnog Balkana da postanu clanice kada za to ispune neophodne uslove.Hrvatska jos nije postigla dovoljan napredak u reformi pravosua i uprave, zastiti prava manjina i povratku izbjeglica kao i restrukturiranju industrije. Ve je godinama na snazi bezvizn i rezim sa Hrvatskom.Komisija je zavrsila pregovore o potpisivanju Sporazuma o viznim olaksicama i Sporazuma o readmisiji sa drugim zemljama iz regiona. Ovi sporazumi potpisani su krajem 2007.godine, a na snagu su stupili ove godine, sa ciljem da znacajno poboljsaju uslove izdavanja viza za putovanje u zemlje Evropske unije. Mjere je koje su usmjerene ka poboljsanju meuljudskih kontakata odnose se na sirenje saradnje u podrucju obrazovanja, sto je u prosloj godini omoguilo da 100 studenata iz regiona mogu ii na postdiplomske studije u zemlje Evropske unije. Za ovu godinu predvieno je da do 500 studenata godisnje moze da pohaa programe razmjene izmeu zemalja Unije i regiona. Iako Turska nije u takozvanom bloku zemalja zapadnog Balkana, ona je jednistvena linija razgran icenja izmeu Zapada i muslimankog svijeta, te je njena uloga od strateske vaznosti za bezbjednost i stabilnost same Evropske unije.Ova strateska razmatranja su prisutna jos od pocetka odnosa izmeu EU i Turske iz 1959.godine .Perspektiva Turske za clanstvo u Uniji datira jos od 1963.godine kada je Turska potpisala Sporazum o uslovi ostaju pridruzivanju sa Evropskom ekonomskom zajednicom.Kada je e ova zemlja ui u Uniju vrlo je neizvjesno, ali dobrosusjedski kljucni.U skladu s Deklaracijom EU, od 21.septembra 2005.godine, i zakljuccima Vijea, od 11.decembra 2006.godine, Turska mora ispuniti obavezu da u potpunosti i bez diskriminacije sprovede Dodatni protokol Sporazuma iz Ankare, te ukloni sve prepreke slobodnom kretanju robe, ukljucujui i ogranicenja o prevoznim sredstvima sa Republikom Kipar. Od Turske se ocekuje da postigne napredaki i u normalizaciji b ilateralnih odnosa s Kiprom. teske

58

Makedonija je postigla napredak, ali mora ubrzati tempo sprovoenja reformi u mnogim podrucjima. Albanija i Crna Gora su postigle znacajan napredak, ali su jos suocene s izazovima savremenog svijeta. Srbija je pokazala da ima administrativni kapac itet da postigne znacajan napredak u ostvarivanju svoje evropske perspektive, sto se posebno uocilo u voenju tehnickih pregovora o Sporazumu o stabilizac iji i pridruzivanju.Meutim, da bi potpisala konacni Sporazum sa Unijom, ova zemlja mora ostvariti punu saradnju sa Meunarodnik krivicnim sudom u Hagu. Bosna i Hercegovina mora preduzeti punu odgovornost u pogledu vladavine prava i napredovati u sprovoenju reformskih procesa, posebno reforme policijskih struktura u BiH. Region mora insistirati na izgradnji modernih demokratija, razvoju politicke kulture dijaloga i tolerancije.

3.3. Jacanje evropske perspektive zapadnog Balkana i unapreenje regionalne saradnje

Evropska unija e nastaviti da primjenjuje stroge uslove za napredak koji zemlje zapadnog Balkana postignu na putu ka clanstvu u Uniju. Zadovoljavajue kretanje naprijed, posebno u sprovoenju obaveza iz Sporazuma o stabilizac iji i pridruzivanju, ukljucujui i trgovinske odredbe, vazan je elemenat na putu ka eventualnom clanstvu. Cvrste instit ucije su kljucne za sprovoenje odredbi Sporazuma o pridruzivanju, kao i za nesmetano funkcionisanje raznih zajednickih institucija. Na Samitu Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi ( SEECP), odrzanom u maju 2007.godine u Zagrebu, objavljen je napredak u preduzimanju odgovornosti nad procesom regionalne saradnje.Pakt stabilnosti je uveliko izavrsio svoju misiju, a zamjenjuje ga novo Vijee za regionalnu saradnju(RCC), koje je povezano sa Procesom saradnje u jugoistocnoj Evropi. Imenovan je generalni sekretar Vijea za regionalnu saradnju , te je odreeno da Sarajevo bude sjediste Sekretarijata. Tokom bugarskog predsjedavanja, sporazum o zemlji-domainu potpisan je sa Bosnom i

59

Hercegovinom. Na posljednjem sastanku Regionalnog stola Pakta stabilnosti i prvog sastanka RCC-a odrzanog pocetkom ove godine u Sofiji, izvrsena je primopredaja ovlasenja i duznosti Specijalnog koordinatora Pakta stabilnosti Generalnom sekretaru Vijea za regionalnu saradnju. Novi Sporazum o slobodnoj trgovini u srednjoj Evropi ( CEFTA) stupio je na snagu u julu, 2007.godine, i nakon toga proces ratifikacije zavrsili su svi potpisnici, te je ova slobodna regionalna trgovinska zona pocela da djeluje na prostoru citavog regiona. Evropska komisija plan ira podrzati CEFTA, kako kroz savjetodavnu pomo, tako i kroz inicijalno trogodisnje finansiranje sekretarijata CEFTA. Sve zemlje sarauju u okviru Evropske povelje o malim preduzeima, a nastavlja se i sprovoenje Sporazuma o energetskoj zajednici, kao i o vazdusnom prostoru. Instrument za pretpristupnu pomo (IPA) je uveden 1.januara, 2007.godine, a cilj je da se osigura okvir za pomo zemljama kanidatima i potencijaln im kandidatima. Komisija e nastaviti da pruza pomo ovim zemljama u naporima da ojacaju demokratske institucije i vladavinu prava, sprovedu reformu javne uprave i uspostave funkcionalnu trzisnu ekonomiju. Napredak je postignut u pripremi nesmetanog prenosa upravljanja projektima podrske s Evropske agencije za obnovu (EAR) na Delegacije i Kancelarije Evropske komisije u Beogradu, Podgorici, Pristini i Skoplju. Planirano je da ovaj proces bude zavrsen do kraja 2008.godine. 3.4. Regionalne inicijative i uloga BiH u njima Regionalna saradnja BiH sa drugim zemljama iz najb lizeg okruzenja odvija se preko devet glavnih regionalnih inic ijativa: Centralnoevropska inicijativa (CEI), Proces za saradnju u jugoistocnoj Evropi (SEECP), Inicijativa za saradnju u jugoisticnoj Evropi (SECI), Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu (PS), Proces stabilizacije i pridruzivan ja (SAP), Jadransko-jonska in icijativa (JJI),

60

Dunavski proces saradnje (DCP), Savska in icijativa, Jadranska povelja.

3.4.1. Centralno evropska inicijativa-CEI Ona predstavlja geografski i politicki "veliku" regionalnu, subregionalnu ili cak transregionalnu inicijativu. To je inicijativa regiona i kao takva obuhvata daleko vei geografski i politicki prostor meudrzavne saradnje zemalja, koji prelazi okvir Zapadnog Balkana. U njoj je BiH ucestvovala odmah po sticanju svojih meunarodnih priznanja, nasljeivanjem clanstva od bivse SFRJ. Ova inicijativa nastala je na talasu regionalnih foruma krajem 80-ih godina, na sastanku ministara inostranih poslova SFRJ, Italije, Maarske i Austrije koji je odrzan u novembru, 1989. godine, u Budimpesti. CEI46 je zamisljena, s jedne strane, kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefovi vlada i min istri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region, a s druge strane, kao tijelo koje organizuje konkretne projekte saradnje. Prednosti CEI inic ijative bile su sljedee: CEI odgovara potrebama izgradnje nove "evropske arhitekture da se saradnja u Evropi osim bilateralne saradnje drzava i saradnje u okviru organizacija sa panevropskim ciljevima organizuje i u okviru fleksib ilnih, subregionalnih foruma. Sa velikim brojem programa i projekata, CEI ima ulogu dodatnog instrumenta za pripreme zemalja CIE za tranziciju i evropske integracije. Cinjenica je da CEI ukljucuje i drzave clanice EU, odnosno bogatije zemlje, bar u nacelu, omoguava odgovarajuu koordinaciju i podrsku (finansijsku, tehnicku,) od strane EU.

46

CEI ­ Centralno evropska inicijativa nastala krajem 80-tih godina

61

Slabosti CEI posebno se ogledaju u tome sto je u toku nekoliko godina (1989-1993. godine) CEI narasla od cetiri na sedamnaest ucesnica, sto je za posljedicu imalo i odreeno "lutanje" u trazenju najpovoljnije strategije i programa.

3.4.2. Proces za saradnju u jugoistocnoj Evropi ­ SEECP Ovaj proces saradnje pokrenut je 1996. godine radi stvaranja klime povjerenja, dobrosusjedstva i stabilnosti u regionu. Ucesnice ovog procesa su BiH, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Grcka, Turska i Albanija. BiH je punopravna clanica SEECP 47 od Samita u Skopju, februara 2001. godine. U ulozi predsjedavajueg SEECP-a, BiH je na optimalan nacin iskoristila priliku za promociju sopstvenih interesa, kako u regionu, tako i u sirem meunarodnom kontekstu. Prema misljenju zemalja ucesnica u Procesu, kao i strateskih partnera SEECP-a iz Komisije Evropske unije, kao i Sekretarijata Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu, BiH je ovu ulogu shvatila krajnje odgovorno i zasluzila najvise ocjene za uspjesno predsjedavanje.

3.4.3. Inicijativa za saradnju jugoistocne Evrope ­ SECI SECI48 je inicijativa Sjedinjenih Americkih Drzava, pokrenuta s osnovnim ciljem da poveze zemlje Regiona pri rjesavanju g lavnih problema ekonomije i zastite okoline.Baziran je na zajednickim tackama razumijevanja SAD-a i Evropske unije. Ideja za SECI roena je u SAD-u, kao jedna od podrski imp lementaciji Dejtonskog mirovnog sprazuma. Ubrzo je sa BiH prosirena na citav Region. Osnovana je na inauguralnom sastanku u Zenevi,u decembru, 1996. godine.

47 48

SEECP ­ proces za saradnju u jugoistocnoj Evropi ­ pokenut 1996. godi ne SECI - inicijativa Sjedinjenih americkih drzava pokrenuta sa osnovinm ciljem da poveze zemlje Regiona pri rjesavanju glav nih problema ekonomije i zastite okoline,osnova na u Zenevi 1996. godine

62

3.4.4. Proces stabilizacije i pridruzivanja ­ SAP

EU je, 25.maja 1999. godine, pokrenula Proces stabilizac ije i pridruzivanja (SAP) kao politicki okvir za dugorocnu stabilizaciju regiona zapadnog Balkana. On obuhvata pet zemalja kao direktne korisnike: BiH, Srbiju, Crnu Goru, Hrvatskua, Makedoniju i Albaniju. Kao indirektni ucesnici su ukljuceni: Bugarska, Rumunija, Maarska, Slovenija i Turska. Konacan cilj procesa je zakljucivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju (SAA), kao znacajnog meukoraka u pravcu konacne integracije u evropske strukture. Sporazum o stabilizaciji ukljucuje sljedee oblasti: demokratizacija, civilno drustvo i institucionalno jacanje, sudstvo i policija, trgovina i unapreenje aranzmana o autonomnim preferencijama, ekonomska i finansijska pomo, politicki dijalog. Njegova realizacija se odvija kroz dvije faze: Prva faza-pregovaranje i zakljucivanje SAA i Druga faza-implementacija SAA.

3.4.5. Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu ­ PS49

Ovo je politicka deklarac ija i okvirn i sporazum o meunarodnoj saradnji rad i razvoja zajednicke strategije za jacanje stabilnosti razvoja jugoistocne Evrope osnovan je juna 1999. godine, u Kelnu, kao inicijativa EU. Clanstvo Pakta stabilnosti sacinjava cetrdeset drzava partnera i dvadesetak drugih partnera, uglavnom meunarodnih organizacija. Drzave korisnici su BiH, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija i Moldavija. Ostale su zemlje clanice EU i svi clanovi G-8. Pakt se odvija i koordinira putem Regionalnog stola sa Specijaln im

49

PS - Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu, osnov an juna 1999. godine u Kelnu

63

koordinatorom na celu. U okviru regionalnog stola, funkcionisu tri radna stola (demokratizacija i ljudska prava; ekonomska obnova, saradnja i razvoj; i bezbjednosna pitanja.). Osnovna vrijednost Pakta stabilnosti za BiH je prvenstveno u kontekstu ispunjavanja uslova na putu ka integraciji u EU. U tom procesu Pakt stabilnosti predstavlja jacanje regionalne saradnje kao krajnjeg cilja BiH za u lazak u Evropske integracije. Osnovni nedostaci Pakta su vrlo mali i limitiran i direktni izvori finansiranja.

3.4.6. Jadransko-jonska inicijativa ­ JJI50

Pokrenuta je od strane Italije, uz podrsku EU, u cilju razvoja i bezbijednosti jadransko-jonskog regiona i prib lizavan ja ovih zemalja evropskim strukturama. Okuplja sedam zemalja (Italija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Crna Gora, Grcka i Albanija) koje vezuju specificni interesi meusobne saradnje. Inicirana je na sastanku ministara inostranih poslova u Ankoni,u maju 2000. godine, pod predsjedavanjem Italije. Jadransko-jonska inicijativa djeluje u okviru sest okruglih stolova.

3.4.7. Dunavski proces saradnje ­ DCP51

Uspostavljen je na inic ijativu Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta stabilnosti. Ministri vanjskih poslova trinaest zemalja uspostavili su zvanicno, u maju 2002. godine, Dunavski proces saradnje. Ovo je mlada regionalna in icijativa koju sacinjavaju: Austrija, BiH, Bugarska, Ceska, Hrvatska, Maarska, Moldavija, Njemacka, Rumunija, Slovenija, Slovacka, Srbija, Crna Gora i Ukrajina, te, u svojstvu koinicijatora, Evropska komisija i Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu.

50 51

JJI ­ Jadransko - jonska inicijatva, Ankona , maj 2000.godine DCP ­ Dunavski proces sardnje, uspostavljen na inicijativu Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta stabilnosti

64

3.4.8. Savska inicijativa

Savska inicijativa i nije inicijativa u smislu kao sto su ostale regionalne inicijative u jugoistocnoj Evropi. Ova inicijativa je, potpisivanjem multilateralnog Okvirnog sporazuma o slivu rijeke Save, instit ucionalizovana u punom svom kapacitetu. Uz podrsku Pakta stabilnosti jugoistocne Evrope, Radni sto II, cetiri drzave sliva rijeke Save (BiH, Hrvatska, Slovenija i Srb ija i Crna Gora) pristupile su pregovorima o slivu rijeke Save. Potpisana je "Pismena namjera", na min istarskom sastanku u Sarajevu, novembra 2001. godine. Osim Pakta stabilnosti, snaznu podrsku inic ijativi su pruzili: OHR, OSCE, SECI i vlade SAD-a i Holandije. Okvirni sporazum o slivu rijeke Save potpisan je u decembru, 2002. godine, u Kranjskoj Gori.

3.4.9. Jadranska povelja52

Nakon Praskog samita NATO-a pojavila se ideja o pokretanju novog mehanizma saradnje izmeu tri nepozvane clanice iz jugoistocne Evrope, slicno saradnji koja postoji izmeu tri balticke drzave. Uslijedili su sastanci sefova drzava Albanije, Hrvatske i Makedonije, u februaru, 2003. i min istara vanjskih poslova u martu, 2003. godine, a potom su 2003. u Tirani potpisali Americko-jadransku povelju o saradnji, u svrhu jacanja bezbjednosti i stabilnosti. U septembru, 2003. godine, u Ohridu je odrzana konferencija o sprovoenju Americko-jadranske povelje, tokom koje je odrzan sastanak min istara inostranih poslova. Ministarskom sastanku u Skoplju, juna 2004. godine, prisustvovali su predstavnici zemalja clanica: SAD-a, Albanije, Hrvatske i Makedonije, dok su predstavnici BiH, Srbije, Crne Gore i NATO-a ucestvovali u svojstvu posmatraca. Potpuno ukljucivanje BiH u aktivnosti Jadranske povelje uslijedilo je nakon pristupanja u clanstvo Partnerstva za mir NATO-a. Regionalna saradnja zemalja zapadnog Balkana i dalje mora biti na prvom mjestu svih, jer daje mogunost napretka zemalja pojedinacno, posebno u ekonomskom i bezbjednosnom smislu. Kao primjer navodim da prirodni resursi n isu

52

Jadranska povelja ­ Hrvatska, Makedoni ja, Albanija ­ Tirana 2003. godi ne

65

ravnomjerno rasporeeni u ovim zemljama i procesom regionalne saradnje postoji sansa da se zajednickim interesom doe do kvalitetnog rjesenja problema. To je jedan od primjera uzajamne ekonomske saradnje na dobrobit svih.

66

V BOSNA I HERCEGOVINA I NJENO MJESTO U

EVROPSKOJ UNIJI

BiH 53 je najslozeniji slucaj tranzicije u Evropi, jer prolazi visestruke promjene. Neke karakteristike tog procesa slicne su sa ostalim republikama b ivse Jugoslavije: tranzicija ekonomskog sistema, izgradnja novog politickog sistema i tranzicija suverenosti sa ran ije federalne na jednu veoma slozenu zajednicu. Razlika je u tome sto je ovaj proces bio zaustavljen graanskim ratom, a nakon toga se odvijao u uslovima meunarodnog protektorata s neogranicenim ovlasenjima Visokog predstavnika. Danas BiH prolazi kroz dvostepenu tranziciju prenosa ovlasenja i autoriteta s meunarodne zajednice na domae organe. Prvi stepen je prepustanje autoriteta Kancelarije visokog predstavnika predstavnicima Evropske unije, sa osnovnim zadatkom da se sa snazne administracije pree vise na politicko usmjeravanje. Druga faza je potpuno preuzimanje odgovornosti vlasti u BiH za funkcionisanje i razvoj zemlje. BiH se mora sto prije rijesiti uticaja Meunarodne zajednice, koji se ogleda u velikom uticaju Visokog predstavnika BiH i vlasti moraju preuzeti odgovornost na sebe. To podrazumijeva i njenu specificnu strukuturu i puno uvazavanje postojanja entiteta. BiH ima budunost samo ako vlasti Republike Srpske i Federacije BiH imaju punu saglasnost u vaznim odlukama. U suprotnom, BiH nee imati perspektivu kako u regionu tako i u Evropskoj uniji. Zbog toga se na tome mora stalno insistirati i kod Meunarodne zajednice, kako bi to blagovremeno shvatila. Ekonomska situacija u BiH je veoma losa, jer su nove tehnologije, ozivljavanje privrede i sve drugo, bili potpuno zanemareni, nije bilo razvojnih planova. Dosadasnja privatizacija i transformacija drzavnog i drustvenog kapitala sprovedeni su u interesu pojedinih pljackaskih grupa. Uprkos inostranim i donatorskim

Drzav no ureenje Bosne i Hercegov ine: unija dv a entiteta ­ j edne republik e (Republik a Srpsk a) i jedne federacije unutrasnjih regija (k antona ili zupanija) ­ Federacija BiH, politick i sistem: parlamentarni,parlament: dv odomni ­ 42 poslanik a u Predstavnick om domu i 15 poslanik a u Domu naroda, predsjednik: troclano Predsjednistvo ­ bira se neposredno na izborima ­ jedan u RS, druga dv a u okv iru nacionalnih zajednica u FBiH, broj stanov nik a: 4.498.976 (procjena, posljednji popis izv rsen 1991.godine),Republik a Srpsk a: 1.479.634 (procjena za 2005.godinu). Federacija BiH: 2.847.000 (procjena za 2005.godinu), pov rsina BiH: 51.129 k m2; RS: 25.053 k m2; FBiH: 26.026 k m2.

53

67

ulaganjima vise od pet milijard i dolara u prvih pet poslijeratnih godina, neki vidniji ekonomski napredak u BiH nije se osjetio.

Karta Bosne i Hercegovine prema Dejtonskom sporazumu

68

Prikaz zastupljenosti srpskog stanovnistva u BiH (crvena)

Prikaz zastupljenosti hrvatskog stanovnistva u BiH (plava)

69

Prikaz zastupljenosti bosnjackog stanovnistva u BiH (zelena)

Bosnjaci Srbi Hrvati ostali

Graficki prikaz etnickih grupa u BiH

70

mus lima ni pravos lavni rimo katol ici prote stanti osta li

Graficki prikaz vjerske strukture u BiH.

1.

POLITICKI FAKTORI Pitanje uspjeha BiH u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju

nije pitanje spremnosti na organizacionom, ekspertnom ili normativnom nivou , nije cak ni pitanje tehnike ili vjestine pregovaranja, nego prije svega unutrasnje, politicko pitanje. Ovaj uspjeh zavisi od toga da li e BiH vlasti i drzavne institucije moi pratiti tempo procesa pregovora i ispuniti obaveze i uslove na koje e se u tim pregovorima obavezati. Kada su u pitanju politicki kriterijumi, napredak BiH je usporen. Slozena ustavna rjesenja i nepostivanje Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma ugrozavaju reformski proces ove zemlje. Ostaju da se rijese kljucni prioriteti evropskog partnerstva, a to se posebno odnosi na reformu policijskih struktura i ustavnu reformu. Postignut je ogranicen napredak u podrucju demokratije vladavine prava, dok je u sistem upravljanja u BiH i dalje znacajno ukljucena meunarodna zajednica. Kancelarija visokog pretstavnika/specijalnog predstavnika EU (OHR/EUSR) usko sarauje sa Evropskom komisijom kako bi BiH prib lizila kancelariji EU. Meutim, vlasti BiH n isu pokazale sposobnost da preduzmu daljnju politicku odgovornost, te su potrebne hitne mjere kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje drzavnih institucija. 71

Iako je razlika u stavovima politicara RS i Federacije BiH d ijametralna u pogledu funkcionisanja OHR-a u sadasnjem obliku, Vijee za sprovoenje mira BiH odlucilo je da produzi mandat Visokog predstavnika do 2009.godine.U februaru ove godine Vijee za implementaciju mira konstatovalo je da je politicka kriza u BiH produbljena i da vlasti entiteta nista ne cine kako bi poboljsali politicku klimu, ve je vraaju na stanje koje je bilo pocetkom devedesetih godina. BiH je posebno uzdrmalo jednostrano proglasenje Kosova, 17. marta ove godine, kada su lideri iz Republike Srpske, zbog bojazni za opstanak ovog entit eta, ostavili mogunost referenduma na kojem bi se graani izjasnili o daljnjem statusu Srpske u okviru BiH. Politicari iz Sarajeva, preutno podrzavajui nezavisnost Kosova, odmah su zatrazili intervenciju meunarodne zajednice kao i u dosadasnjim slicnim situacijama, pa je ocigledno da e Kancelarija visokog predstavnika u BiH jos dugo biti otvorena ,a ova zemlja i dalje e biti poluprotektorat. Postavlja se pitanje da li vlasti u BiH uopste zele da prihvate punu politicku odgovornost i konacno urede BiH po mjeri sva tri konstitutivna naroda, ili BiH ceka situacija slicna onoj na Kosovu i u Srbiji, ostaje da se vidi. Izbori koji su odrzani u oktobru 2006. godine, odrzani su u skladu sa meunarodnim standardima. Postignut je odreen napredak u unapreenju tehnickih i ljudskih resursa u parlamentarnoj skupstini na drzavnom nivou, ali n ije zab iljezen napredak u poboljsanju koordinacije izmeu drzave i entiteta. Ukupno funkcionisanje izvrsnih i zakonodavnih institucija je nedosljedno, a posebno je to izrazeno u funkcionisanju Savjeta ministara i Predsjednistva BiH. Ostvaren je odreen napredak u podrucju drzavne uprave, ojacana je Kancelarija koordinatora i preduzeti su koraci za sprovoenje Strategije reforme javne uprave koja je jedan od kljucnih prioriteta Evropskog partnerstva. Poboljsana je efikasnost agencija za drzavnu sluzbu, te su preduzeti daljnjni korac i za opremanje drzavnih min istarstava i institucija, posebno u pogledu kadrova i kancelarijskog prostora. U segmentu javne uprave posebno prednjaci Republika Srpska. Kada je u pit anju pravosudni sistem, BiH je postigla napredak u smanjenju zavisnosti od meunarodne zajednice, jer su domae sudije i tuzioci zamijenili strane. Meutim, pravosudni sistem je i dalje rascjepkan i neefikasan, iako je meunarodna 72

zajednica insistirala da se pravosue, formiranjem Visokog sudskog i tuzilackog savjeta BiH, odvoji od uplitanja politike. Drzavno odjeljenje za ratne zlocine pri Sudu BiH funkcionise, ali istrage o pojedinim predmetima teku veoma sporo, pa bi se moglo protumaciti da je to zataskavanje cinjenica, kako se pojedinci ne bi skoro procesuirali. BiH nije ostvarila skoro nikakav napredak u borbi protiv korupcije koja je i dalje veoma rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem. Vrlo cesto se u javnosti istice da i dalje ovom problemu podsticaj daju pojedini predstavnici vlasti u BiH te da im nije u interesu da se ovo bolesno tkivo uopste podvrgne odstranjivanju. Malo napretka je postignuto u podrucju ljudskih prava i zastite manjina. Treba poboljsati sveobuhvatnu primjenu meunarodnih konvencija o ljudskim pravima, te postii potpunu usaglasenost zakonodavstva s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Vjerska netrpeljivost i dalje predstavlja problem, iako je stanje malo bolje nego ranijih godina. Na podrucju slobode izrazavanja i medija, u Federaciji BiH jos nije usvojen zakon o javnim emiterima, bez obzira na to sto je ovo jedan od kljucnih uslova Evropskog partnerstva. Kolika je sloboda izrazavanja i medija u BiH veoma je diskutabilno pitanje, ako u obzir uzmeno cinjenicu da dolaskom novih politickih garnitura i pojedini mediji moraju da se povinuju njihovoj politickoj volji. Odreen napredak postignut je u pogledu podrske vlasti razvoju civilnog drustva, iako je, ukupno gledajui, ovaj sektor i dalje nerazvijen. BiH je napredovala u saradnji s Meunarodnim krivicnim sudom za b ivsu Jugoslaviju ali je potrebno ostvariti punu saradnju u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruzivanju. Iako je BiH ispunila veinu postprijemnih obaveza prema Savjetu Evrope, sa njihovom primjenom i dalje se kasni. Osim meunarodnih obaveza, BiH je ostvarila i napredak u vezi sa regionalnim pitanjima. Iako su meususjedski odnosi relativno dobri, odreenu krizu izazvala je odluka Meunarodnog suda pravde o tuzbi BiH protiv Srbije, a nakon toga i jednostrano proglasenje nezavisnosti Kosova. Ostalo je jos i nerijesenih trgovinskih i granicnih pitanja sa susjedima.

73

2.

EKONOMSKI FAKTOR Ekonomija BiH se nastavila siriti, odrzana je ukupna makroekonomska

stabilnost, ali i dalje su prisutne prijetnje po fiskalnu stabilnost. Visoka stopa nezaposlenosti i dalje ostaje jedan od kljucnih razloga za zabrinutost, pogorsanje ukupnog politickog okruzenja odrazilo se na ekonomske reforme i na poslovno okruzenje. Kada su u pit anju ekonomski kriterijumi, BiH je ostvarila mali napredak u uspostavljanju funkcionelne trzisne ekonomije, pa je neophodno sprovesti kljucne reforme u ovoj oblasti, kako bi se mogli nositi sa pritiskom konkurencije i trzisnih snaga unutar Evropske unije. Uvoenje Poreza na dodatnu vrijednost (PDV) znatno je povealo fiskalne prihode u 2006. godini, a taj trend i dalje se nastavlja. Meutim, jos je diskutabilan nac in raspodjele prikupljenih sredstava od ovog poreza. Republika Srpska i Distrikt Brcko vrlo cesto su bili osteeni u proteklom periodu, ali u Upravi za indirektno oporezivanje uspjeli su razrijesiti ovaj problem. Jos postoji dilema da li u ovoj siromasnoj zemlji moze da se odrzi jedna stopa PDV-a, ili je potrebno razmisljati o uvoenju nulte stope za neophodne zivotne namirnice, ili uvesti vise stopa, kao sto su to uradile pojedine zemlje regiona. Proces privatizac ije u Republici Srpskoj je napredovao, zahvaljujui prodaji velikih preduzea u naftnom sektoru i oblasti telekomunikacija. Broj direktnih stranih ulaganja (FDI) je znacajno porastao u 2007. godini, sto je pomoglo finansiranje vanjskog deficita. Finansijski sektor se brzo razvija, dok je konkurentnost cijena u velikoj mjeri zadrzana. Kada je rijec o razvoju u Federaciji BiH, proces privatizacije i restrukturiranje javnih preduzea su usporeni, a stopa nezaposlenosti je i dalje visoka. Javna potrosnja, a posebno socijalna, znacajno su porasle i na taj nacin oslabile kvalitet fiskalnih prilagoavanja i poveali fiskaln i rizik. Potreban je razvoj oba entiteta, ali n ikako se ne bi smjelo dozvoliti da se to radi na ustrb jednih ili drugih. Takoe je strani kapital veoma bitan, ali u vidu ekonomskog interesa stranih investitora, a ne zaduzivanja. U tom smislu, oba entiteta i BiH u cjelin i moraju raditi na stvaranju ekonomskih zona, koje su u ekonomski bogatim zemljama poluga razvoja.

74

U pogledu unutrasnjeg trzista, napredak je postignut u oblasti slobodnog kretanja robe, ali i dalje izvozne kapacit ete koci nepostojanje tijela i postupaka za ocjenjivanje usklaenosti propisa s Evropskom unijom i to u oblasti standardizacije, certifikacije i nadzora trzista. Dobijanje licence i registracija preduzea i dalje su optereeni administrativnom procedurom. Kada je rijec o konkurenciji, BiH polako napreduje u oblasti kontrole monopola (anti-trust). Nije postignut nikakav napredak u pogledu kretanja socijaln ih politika po uzoru na Evropske standarde, a stanje je nesto bolje u kreiranju politike zaposljavanja. Odreeni napredak, u skladu sa Evropskim standardima, postignut je u oblasti obrazovanja posebno usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju koji podstice ucese u Bolonjskom procesu. U oblastima industrije, malih i srednjih preduzea prednjaci Republika Srpska koja je usvojila Strategiju razvoja malih i srednjih preduzea. U oblasti poljoprivrede ostvaren je neznatan napredak u okviru entiteta, ali koordinacija na nivou BiH nije zadovoljavajua. 3. SLOBODA GRAANA I BEZBJEDNOSNI FAKTOR U oblasti pravosua, slobode i bezbjednosti ostvaren je odreeni napredak u pogledu administracije viza, upravljanja granicama, azila i migracija. Potvreno je ukidanje viza za sve graane Evropske unije, potpisani su sporazumi o readmisiji i viznim olaksicama, a postignut je napredak u uspostavljanju funkcionalnog sistema za azil. Rezultati su vidljivi u sprjecavanju ilegalnih migracija, iako bi se jos puno toga moglo uraditi na poboljsanju ukupnog upravljanja granicama, sto podrazumijeva uvoenje biometrijskih pasosa, u skladu sa Evropskim standardima. Uvoenjem Drzavne granicne sluzbe BiH (DGS) bezbjednost granica je nesto bolja, ali ne toliko koliko je insistiranja b ilo iz Federacije BiH i Meunarodne zajednice za uspostavljanje ove institucije. Pranje novca i dalje predstavlja problem u BiH, a odreeni pomaci ucinjeni su u pogledu borbe protiv droga, uspostavljanjem Kancelarije za sprjecavanje zloupotrebe narkotika. Iako je reforma policije problem broj jedan, postoji napredak u njenom funkcionisanju: koriste se instrumenti poput kompjuterskih istraga, te

75

sistemi za kriminalnu analizu i forenzika. Zakljucen je i strateski sporazum sa EUROPOL-om. Osim korupcije, organizovani kriminal i trgovina ljud ima su i dalje veoma prisutni u BiH. Pravn i okvir za borbu protiv organizovanog kriminala je utvren, ali je i dalje potrebno unaprijediti sprovoenje zakona. Drzavna agencija za istrage i zastitu (SIPA) sprovela je vise istraga i hapsenja, ali je potrebno osigurati njen rad u punom kapacitetu, pogotovo kada je rijec o broju i strucnosti zaposlenih radnika. U borbi protiv terorizma, BiH jos nema dovoljno resursa, a jos nije uspostavljena drzavna agencija za zastitu podataka. 4. HARMONIZACIJA ZAKONODAVSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

4.1. Pocetak i razvoj procesa

Strategija regionalnog pristupa drzavama jugoistocne Evrope, inaugurisana 1997. godine, bila je kreirana radi prevazilazenja posljedica ratnih razaranja, stvaranjem osnovne stabilnosti i napretka u demokratizaciji drustva. U slucaju BiH ti c iljevi su postizani podrskom sprovoenju Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Pristup BiH realizovan je osnivanjem Konsultativnih radnih grupa, 1998. godine, na osnovu uputstva Evropske unije koje je sadrzavalo minimalne zahtjeve kao preduslov za pocetak izrade Studije izvodljivosti, a odnosilo se na reformu uprave, regulacionog okvira i politika saradnje. U radu ovih grupa ucestvovali su eksperti iz institucija BiH i entiteta, kao i eksperti Evropske unije. Nakon formiranja Konsultativnih radnih grupa, u martu 2000. godine, EU je Smjernicama za BiH (Mapa puta)54 oznacila pravac reformi neophodnih za daljnju kvalifikaciju u Evropskim integracijama. Moze se konstatovati da je prvobitna dobrovoljna harmonizacija zakonodavstva pocela u 2000. godini, tokom ispunjavanja uslova iz Mape puta. Zakoni koji su raeni putem Konsult ativnih radnih grupa za ispunjavanje uslova (Zakon o konkurenciji, Zakon o zastiti potrosaca, Zakon o

54

Znacaj postivanja odredaba Opsteg okvirnog sporazum a za mir u BiH i u preambuli Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Republike Hrvatske

76

industrijskom vlasnistvu, Zakon o autorskim i drugim srodnim pravima) bili su djelimicno usklaivan i sa "Bijelom knjigom-priprema pridruzenih drzava centralne i istocne Evrope za integraciju u unutrasnje trziste Unije". Iako je ovaj dokument bio prvenstveno namijenjen drzavama centralne i istocne Evrope, kao dio pretpristupne strategije, Bijela knjiga je BiH dala jasnu predstavu kako se treba pripremiti za ukljucivanje u unutrasnje trziste EU, identifikujui kljucne mjere u svakom sektoru unutrasnjeg trzista.

4.2. Proces stab ilizacije i pridruzivanja

Faza ispunjavanja uslova sadrzanih u Mapi puta koincidirala je sa novim pristupom EU drzavama jugoistocne Evrope-procesom stabilizac ije i pridruzivanja 55. Snaznu podrsku procesu stabilizacije i pridruzivanja dao je Pakt za stabilnost u jugoistocnoj Evropi, ciji je strateski cilj b io priblizavanje drzava regiona Evropskim integracijama putem regionalnog dijaloga, politicke saradnje i stabilizacije. Pakt za stabilnost osnovan je u Sarajevu, u julu 1999. godine, na Samitu sefova drzava i vlada Evropske unije, SAD, Kanade i Japana. Osnovni instrumenti procesa stabilizacije i pridruzivan ja su: Sporazum o stabilizac iji i pridruzivan ju kao pravni instrument cjelokupnog procesa. Program tehnicke pomoi CARDS kao finansijski instrument procesu. Autonomni trgovinski rezim koji je uvela EU kao podrska razvoju privrede. Politicki dijalog. Proces stabilizacije i pridruzivanja odvija se u dvije faze: prva faza oznacava put koji vodi ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju, a druga faza predstavlja pregovaranje o Sporazumu, zakljucivanje i implementaciju. Ocijenjeno je da su uslovi sadrzan i u Mapi puta ispunjeni tako da je, 2003. godine, komisija EU urucila BiH upitnik za izradu Studije izvodljivosti koja je predstavljala uobicajenu proceduru za ispitivanje sposobnosti odreene drzave za ugovorne odnose s Unijom. Studija

55

podrske

Vijee ministara BiH u martu 1999. godine donijelo je Odluku o pokretanju inicijative za pristupanje BiH Evropskoj uniji, SG BiH br. 3/99 od 20.03.1999. godine

77

izvodljivosti je detaljan zbir p itanja, a u slucaju BiH b ilo ih je 346. Prevashodno su se odnosila na privredni i politicki sistem, ali i ostale relevantne oblasti. Krajem 2003. godine, institucije BiH i entit eta okoncale su ovaj posao nakon cega je Evropska komisija usvojila izvjestaj o spremnosti BiH za pocetak pregovora sa EU-om o Sporazumu o stabilizac iji i pridruzivanju. Tim povodom, Evropska komisija navela je da je potrebno ispuniti uslove u 16 prioritetnih oblasti, a neophodno je naglasiti i to da je cijeli posao izrade Studije izvodljivosti, kako na horizontalnom, tako i na vertikalnom nivou, koordinirala Direkcija za Evropske integracije BiH. Direkcija je imenovala svog koordinatora ciji je zadatak bio da prati konkretnu instituciju, koordinira aktivnosti i pruza adekvatnu strucnu pomo.

4.3. Sporazum o stab ilizaciji i pridruzivanju

Ovaj Sporazum predstavlja kamen-temeljac procesa stabilizac ije i pridruzivanja i kao njegov pravni instrument prvi put uvodi drzave regiona u ugovorni odnos sa EU, tacnije Evropskim zajednicama i njihovim drzavama-clanicama 56. Sporazum je nova generacija evropskih, odnosno meunarodnih sporazuma, specijalno osmisljenih za potrebe drzava jugoistocne Evrope. Kao meunarodni sporazum, prema definiciji on predstavlja izvor komunitarnog prava, te je, stoga, sprovoenje obaveza koje iz njega proizilaze izuzetno znacajno za pravni poredak te drzave. Za razliku od evropskih sporazuma koji su bili ponueni drzavama centralne i istocne Evrope za pridruzivanje EU, Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju sadrzi jedan bitno drugaciji elemenat-elemenat stabilizacije, sto znaci da je kao prvi uslov za daljnje integracije neophodno stabilizovati politicki, privredni i drustveni sistem. Ciljevi zakljucivanja Sporazuma definisu se tekstom Sporazuma kako slijedi: Pruzanje prikladnog oblika za politicki dijalog izmeu ugovornih strana Podrzavanje napora BiH u razvijanju privredne i meunarodne saradnje, izmeu ostalog, usklaivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

56

Rezolucija Parlamentarne skupstine BiH o evropskim integracijama i Paktu stabilnosti, SG BiH br. 12/99 od 08.08.1999. godine

78

Podrzavanje

nastojanja

BiH

da

zavrsi

tranziciju

trzisne

privrede,

unapreenje privrednih odnosa i razvijanje podrucja slobodne trgovine sa Evropskom zajednicom. Podsticanje regionalne saradnje. Osnovne vrijednosti prema kojim ugovorene strane izrazavaju svoju

opredijeljenost sadrzane su u preambuli Sporazuma57: Uspostavljanje i konsolidacija stabilnog evropskog poretka. Razvoj civilnog drustva i demokratizacija, izgradnja institucija i reforma javne uprave, poveana trgovina i privredna saradnja, saradnja na podrucju pravosua i unutrasnjih poslova. Vee politicke i privredne slobode, uz vladavinu i postivanje ljudskih prava. Pravo na povratak svih izbjeglih i raseljenih lica i zastita njihovih prava. Slobodna trzisna privreda i spremnost EU-a da pomogne privrednim reformama u BiH . Slobodna trgovina, u skladu s pravima i obavezama iz Svjetske trgovinske organizacije (WTO). Redovan politicki dijalog o dvostranim i meunarodnim pitanjima od obostranog interesa, ukljucujui i regionalne aspekte. Razvoj trgovine i ulaganja. Usklaivanje zakonodavstva u relevantnim podrucjima. Sprovoenje reformi i obnove kao i tehnicka, finansijska i privredna pomo.

57

Uredba Vijea br. 2007/2000 od 18.09.2000, dopunjena Uredbom br. 2563/2000 od 20.11.2000. na snazi do 31.12.2005.

79

Ciljevi SSP

Politicka, ekonomska, drustvena stabilizacija i ekonomski rast

Politicki dijalog

-SSP vijee -Komitet -Parlamentarni komitet -Demokratija -Stabilnost -Regional na saradnja -Saradnja ZVSP Kretanje robe

Pristup trzistu

Kretanje kapitala Radnici Usluge

Politike saradnje

Ekonomska Finansijske usluge Ulaganja Industrija Carine Socijalna oblast Kultura Obrazovanje

Regionalna saradnja

Bilate ralni sporazumi o regionalnoj sa radnji

Harmonizacija prava

Unutrasnje trziste i trgovina, prava na konkurenciju, javne nabavke, intelektualna i indus trijska svojina, standardizacija, zastita potrosaca, saradnja u podrucju sudstva i unutrasnjih poslova, usklaenost zakonodavstva

4.4. Sporazum i usklaivanje zakonodavstva

Iako su u BiH u proteklom periodu dobrovoljne harmonizacije zakonodavstva, pogotovo u periodu ispunjavanja Programa prioriteta iz 16 oblasti Studije izvodljivosti, doneseni zakoni i formirane institucije, glavne obaveze za usklaivanje zakonodavstva su tokom pregovaranja i nakon potpisavanja Sporazuma. Sporazum predvia osnivanje sljedeih tijela: Vijee za stabilizaciju i pridruzivanje na ministarskom nivou. Odbor za stabilizaciju i pridruzivanje na tehnickom nivou. Pododbor za stabilizaciju i pridruzivanje na tehnickom nivou. Parlamentarni odbor za stabilizac iju i pridruzivanje na nivou interparlamentarne saradnje.

80

Vijee za stabilizaciju i pridruzivanje 58 nadlezno je, u prvom redu, za primjenu i sprovoenje Sporazuma, a razmatra i sva vazna pitanja iz oblasti primjene samog Sporazuma, kao i sva druga bilateralna ili meunarodna pitanja od obostranog interesa. Sastoji se od clanova Vijea EU-a kao institucije koju predstavljaju drzave-clanice, zatim clanova Evropske komisije kao institucije koja prestavlja interese Unije i clanova koje e delegirati BiH. U radu Vijea mogu ucestvovati i predstavnici Evropske investicione banke u svojstvu posmatraca i to u domenu rada koji se odnosi na ovu Banku. U slucaju nastanka bilo kakvog spora, ili nesporazuma izmeu strana potpisnica po osnovu tumacenja i/ili primjene sporazuma, Vijee je nadlezno za rjesavanje takvih sporova i nesporazuma o cemu donosi obavezujuu odluku. Odbor za stabilizaciju i pridruzivanje je tijelo cija je uloga da pomaze Vijeu u procesu obavljanja njegovih duznosti. Sastav Odbora je isti kao i sastav Vijea. Vijee ne daje ovlasenja Odboru za rjesavanje sporova, ali je Odbor ovlasen da osnuje pododbore. Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruzivanje je tijelo koje se osniva Sporazumom i predstavlja specificni mehanizam redovnih konsultacija i parlamentarnog uvida u nacin sprovoenja obaveza preuzetih Sporazumom o pridruzivanju. Parlamentarni odbor je i forum u kome e predstavnici Parlamentarne skupstine BiH i Evropskog parlamenta redovno razmjenjivati misljenja, a ovim Odborom naizmjenicno e predsjedavati parlamentarci BiH i Evropskog parlamenta.

4.5. Evropsko partnerstvo

Osim prioriteta u oblasti usklaivanja zakonodavstva koji e biti definisan i Sporazumom, BiH u ovom momentu svoje zakonodavne aktivnosti planira u skladu sa zahtjevima Evropskog partnerstva59 - plan iran je srednjorocnih prioriteta. Naime, s ciljem daljeg produbljivanja odnosa sa drzavama koje se nalaze u procesu

58

Na osnovu Izvjestaja Evropske komisije, Vijee ministara BiH krajem 2003. godine usvojilo je Program aktivnosti za realizaciju prioriteta u 2004. godini. Neophodno je istai da se stepen ispunjenosti iz Programa ocjenjuje kao pozitivan na sjednicama Konsultativne radne grupe 59 Samit Evropskog vijea i Samit EU i drzava Zapadnog balkana odrzan u Solunu, 19. 20. i 21. juna 2003. godine

81

stabilizacije i pridruzivanja, EU je osmislila i ponudila drzavama regiona, na Samitu odrzanom u Solunu, u junu 2003. godine, Evropsko partnerstvo, inspirisano Pristupnim partnerstvom za drzave centralne i istocne Evrope, analogno evropskim ugovorima. BiH je razrad ila srednjorocne prioritete koji su utvrivali plan zakonodavnih aktivnosti do 2007. godine.

4.6. BiH i Vijee Evrope

Proces evropskih integracija u kojem BiH ucestvuje ne bi bio potpun ako se ne bi naglasio znacaj njenog prijema u Vijee Evrope. BiH je, 24. aprila 2002. godine, postala 44. punopravna clanica Vijea Evrope, cime je prihvatila visoke vrijednosti koje ovo tijelo promovise u oblasti zastite ljudskih prava, parlamentarne demokratije, vladavine prava,i izgradnje svijesti o evropskom identitetu. Pravni akti koje donosi Vijee Evrope su konvencije i predstavljaju glavni in strument za pravnu saradnju drzava-clanica, a regulisu sljedee oblasti: Osnovna prava (Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, zabrana torture, biomedicina); Sudska saradnja i unutrasnji poslovi-krivicno pravo (izrucenje, uzajamna pomo u krivicnim stvarima, pranje novca i trgovina drogom, transfer krivicnih postupaka), graansko i trgovacko pravo, porodicno pravo, upravno i fiskalno pravo, korupcija, kretanje lica, izbjeglice i azil; Nakon prijema u clanstvo Vijea Evrope, BiH je urucena lista koja sadrzi vise od 90 uslova, a treba imati u vidu da su neki od tih uslova direktno povezani sa Studijom izvodljivosti. Prvi od uslova iz 16 prioritetnih oblasti za zakljucivanje Sporazuma o pridruzivanju podrazumijeva imp lementaciju kriterijuma Vijea Evrope koji se odnose na BiH, a to su oblasti demokratije i ljudskih prava. Evropska socijalna povelja, manjine, zastita podataka,

82

Odluke Vijea Evrope nemaju obavezujui pravni karakter, ali je veoma vazno insistirati da Vijee Evrope ne prihvata lose politicke odluke koje mogu imati posljedice u svijetu, sto se veoma cesto dogaalo u posljednjem periodu. Zbog toga se treba stalno raditi na tome, te politicki i diplomatski na vrijeme reagovati. 4.7. Parlamentarna skupstina BiH i Evropski parlament

U cjelokupnom procesu evropskih integracija u kojima se BiH nalazi najznacajnija u loga pripada Parlamentarnoj skupstini BiH, koja je nedvosmisleno pokazala opredijeljenost i podrsku ovom procesu. Saradnja s Evropskim parlamentom pocela je 1998.godine, od kada se biljezi znacajan napredak u nivou i obimu saradnje. Od 1998.godine, saradnja se odvijala na nivou Kolegijuma oba doma Parlamentarne skupstine BiH i delegacije Evropskog parlamenta za jugoistocnu Evropu. Nakon tri redovna godisnja susreta, dobila je visi oblik saradnje, i to Komisije za vanjske poslove Predstavnickog doma i Komisije za vanjsku i trgovinsku politiku Doma naroda Parlamentarne skupstine sa delegacijom Evropskog parlamenta za jugoistocnu Evropu. Kontinuiranoj podrsci procesu evropskih integracija Parlamentarna skupstina BiH dodatno je doprinijela osnivanjem zajednicke Komisije oba doma za evropske integracije 60. Primarne nadleznosti ove Komisije su nadzor nad sprovoenjem procesa stabilizacije i pridruzivanja i usklaivanjem zakonodavstva, analiziranjem ucinaka integracione strategije za BiH i koordiniranje rada radnih tijela u vezi sa evropskim integracijama. Od 2003.godine Komisija je sagovornik i partner delegacije Evropskog parlamenta za jugoistocnu Evropu. Dajui snaznu podrsku svim institucijama BiH u izvrsavanju reformskih zadataka, neophodnih za priblizavanje EU, oba doma Parlamentarne skupstine su, na plenarnoj sjednici odrzanoj 22.aprila 2003.godine, usvojila je odreene zakljucke: Postoji potpuni politicki konsenzus u Parlamentarnoj skupstini BiH o tome da je clanstvo u EU prioritet;

60

,,Sluzbeni glasnik BiH" br. 13/03 od 19. maja 2003. godine

83

Oba doma Parlamentarne skupstine zaduzuju Vijee ministara BiH da izrad i operativne i strateske dokumente u saradnji sa Evropskom komisijom i ostalim institucijama EU, koji e vodit i realizaciju do cilja, to jest ka njenom punopravnom clanstvu u Uniji. Ovi dokumenti treba da sadrze sve strukturalne reforme koje je neophodno sprovesti da bi BiH postala samoodrziva drzava i da b i se izvrsio prenos ovlasenja sa meunarodne zajednice na domae institucije; Strukturalne reforme treba da postuju unutrasnji karakter BiH kao slozene, visenacionalne drzave u kojoj treba u potpunosti osvariti i kolektivna i pojedinacna prava na cijelom prostoru ; Parlamentarna skupstina podrzava aktivnosti Vijea ministara BiH preduzete do sada u procesu stabilizac ije i pridruzivanja i preuzima obaveze da kroz svoja radna tijela osigura da se ti strateski dokumenti realizu ju i prate u Parlamentu ; Od entiteta se ocekuje da iskoriste svoja ustavna ovlasenja i preduzmu odgovornost za pitanja koja su u njihovoj nadleznosti, a koja se direktno odnose na proces stabilizac ije i pridruzivanja EU; Oba doma Parlamentarne skupstine e redovno, svaka tri mjeseca, razmatrati dinamiku i tok ostvarivanja ovih zakljucaka, na osnovu izvjestaja Vijea ministara BiH; U fazi implementacije obaveza preuzetih Sporazumom, Parlamentarna

skupstina e dalje razvijati mehanizme za nadgledanje i praenje procesa blagovremenog i uspjesnog ispunjavanja obaveza koje za BiH proizilaze iz Sporazuma; ucese Parlamentarne skupstine bie posebno znacajno u podrucju usklaivanja zakonodavstva.

4.8. Faza dob rovoljnog usklaivanja zakonodavstva

Obaveza usklaivanja zakonodavstva BiH nastaje potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, ali da bi se sto kvalitetnije pristupilo ovoj nesumnjivo najveoj obavezi u pridruzivanju EU, Vijee ministara donijelo je Odluku o

84

procedurama u postupku usklaivanja zakonodavstva BiH sa evropskim 61. Odlukom se utvruju procedure u postupku pripreme nacrta i prijedloga normativnih akata koje donose ministarstva BiH, upravne organizacije, institucije i ostala tijela uprave BiH. Svaki predlagac normativnog akta, koji e biti razmatran na Vijeu ministara BiH, duzan je da popuni uporedni prikaz i potpise izjavu o usklaenosti , te se oba dokumenta dostavljaju zajedno sa nacrtom, odnosno prijedlogom normativnog akta Direkciji za evropske integracije na konacnu provjeru. Zbog potrebe cvrseg instit ucionalnog povezivanja, potrebno je donijeti poseban akt kojim e se precizno definisati sveobuhvatan nacin saradnje u procesu harmonizacije pravnog sistema u BiH, ukljucujui oba entit eta i Brcko distrikt. Da bi se proces odvijao bez teskoa, ocijenjeno je da bi formiranje radnih grupa za usklaivanje zakonodavstva znacajno doprinijelo cjelokupnom procesu evropskih integracija, pogotovo u vezi sa buduim pregovorima sa Unijom o Sporazumu i realizacijom srednjorocnih prioriteta iz Evropskog partnerstva62. Radne grupe su i ekspertska podrska timovima za pregovaranje. Ovakva odluka je specijalisticki pristup u realizaciji potrebnih aktivnosti, mjera i zadataka u procesu usklaivanja zakonodavstva, pocev od izrade teksta novih propisa u kojem ucestvuju svi nivo i vlasti u BiH, sto se smatra kljucnim momentom u cjelokupnom procesu integracija. Zakonodavstvo u BiH mora biti ureeno prema standardima Evropske unije, jer se na taj nacin pokazuje koliki je nas interes da imamo uopste pravnu drzavu.To ne znaci da prihvatamo ono sto nije primjereno za nas sistem i da odbacimo ono sto se kod nas pokazalo efikasnim. Moramo se rukovoditi cinjenicoma da je BiH sa entitetima tek u razvoju i da su manjkavosti u pravnom sistemu uocljive,a da sistem treba u kontinuitetu doraivati.To rade i ureenije drzave od nas.

61

Do sada su u regionu zakljucena 2 sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanu sa Republikom Hrvatskom i Makedonijom koji sluze kao referentni dokumenti 62 ,,Sluzbenio glasnik BiH" br. 44/03 od 31. decembra 2003. godine

85

Prikaz faza dobrovoljnog usklaivanja zakonodavstva 1. Naziv propisa Evropske unije, predmet i cilj regulacije: 2. Nacrt predlozenog nacrta/prijedloga propisa, predmet i cilj regulacije: 3. Usklaenost sa primarn im izvorom prava Evropske unije: 4. Usklaenost sa sekundarnim izvorom prava Evropske unije:

a)

Odredbe i zahtjevi propisa Evropske unije Odredbe nacrta/prijedloga propisa

b)

c)

Usklaenost odredbe nacrta/prijedloga propisa sa odredbama propisa EU

d)

Razlozi za djelimicnu usklaenost ili neusklaenost

e)

Predvieni datum za postizanje potpune usklaenosti

5. Usklaenost sa ostalim izvorima prava Evropske unije:

4.9. Uloga DEI u procesu usklaivanja pravnog sistema BiH

Integracioni proces u BiH usmjeren ka clanstvu u EU,i aktivnosti institucija vlasti koje se preduzimaju u vezi s tim, usklauje i prati predsjedavajui Vijea ministara BiH, kome je, radi uspjesnijeg obavljanja ovih poslova, neposredno odgovorna DEI. U organizacionom smislu, DEI je osnovana kao stalno tijelo Vijea ministara, ciji su mjesto i uloga, prava, obaveze i odgovornosti u procesu usklaivanja pravnog sistema BiH definisani postojeim materijalnim i procesnim propisima 63. Najbitnije nadleznosti i odgovornosti DEI su: koordinacija poslova na usklaivanju pravnog sistema BiH sa evropskim standardima; provjera usklaenosti svih nacrta zakona i propisa koje Vijeu ministara dostavljaju ministarstva i upravne organizacije;

Clan 23. Zakona o Vijeu ministara BiH (,,Sluzbeni glasnik BiH" br. 38/02), clan 18 Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave (,,Sluzbeni glasnik BiH" br. 5/03), clanovi 6.3, 12.a i 31. f. Poslovnika o radu Vijea ministara BiH (,,Sluzbeni glasnik BiH" br. 22/03),

63

86

koordinacija sprovoenja odluka koje donose nadlezni organi i institucije BiH, entiteta i Brcko distrikta, u odnosu na sve aktivnosti potrebne za evropske integracije; ucese u aktivnostima ili izradi nacrta zakona, drugih propisa i smjernica koji se odnose na izvrsavanje poslova koje je BiH duzna preduzeti u procesu ukljucivanja u evropske integracione procese djelovanje kao glavni operativni partner instit ucija EU u procesu stabilizacije i pridruzivanja; uspostavljanje funkcionalnog odnosa s ministarstvima, upravnim organizacijama i entitetskim vladama povodom pitanja koja se odnose na evropsku integracionu strategiju i politike, usklaivanje zakona i koordinacija pomoi. Unutar DEI, kao organizaciona jedinica odgovorna za poslove koji se odnose na usklaivanje pravnog sistema BiH, uspostavljen je Sektor za harmonizaciju ovog sistema u cijem je djelokrugu, izmeu ostalog, i: osiguranje sistemskog rada na harmonizaciji domae legislative sa evropskom; provjera usaglasenosti svih nacrta zakona i drugih propisa koje Vijeu ministara BiH dostavljaju ministarstva i upravne organizacije; ucestvovanje u planiranju zakonodavne dinamike Parlamentarne skupstine BiH i pruzan je strucne pomoi u planiranju zakonodavne dinamike entitetskih parlamenata/skupstina; saradnja i operativni kontakti sa relevantnim drzavnim i entitetskim institucijama, te drugim relevantnim partnerima u ovom segmentu; pomo, strucna i tehnicka podrska, tokom procesa izrade nacrta propisa i ocjene ucinka.

87

Izjava o usklaenosti

1. Predlagac normativnog akta 2. Naziv normat ivnog akta 1. Stepen usklaenosti nacrta/prijedloga sa acquis communautaire 3.1. Primarni izvori prava Evropske unije 3.2. Sekundarni izvori prava Evropske unije 3.3. Ostali izvori prava Evropske unije 3.4. Razlozi (dje limicne/potpune) neuskla enosti 3.5. Rok za potpuno usklaivanje 4. Da li je osiguran prevod pravnih izvora na jezike u sluzbenoj upotrebi u BiH? 5. Da li je nacrt/prijedlog akta preveden na sluzbene jezike Evropske unije 6. Ucestvovanje domaih i stranih konsultanata/eksperata i njihova misljenja 1. PREDLAGAC datum i pecat POMONIK DIREKTORA DEI Datum i pecat

4.10. Pravila donosenja zakona u okviru prilagoavanja pravnog poretka

Priblizavanje nacionalnog pravnog poretka zahtjevima evropskih standarda podrazumijeva i znacajne izmjene u vezi sa pravilima i procedurama donosenja pravnih propisa, odnosno izgradnju savremenog pravnog poretka koji e moi odgovoriti zahtjevima clanstva. Prije svega, treba imati na umu da se donosenjem propisa, pa i onog kojim se vrsi usklaivanje sa legislativom EU, zapravo, sprovodi prethodno definisana politika u izvjesnoj oblasti, sto ukazuje na potrebu razumijevanja i izbora politike koja se formulise u formi normativnog akta.

88

Pravila i procedure donosenja propisa treba da ukljuce64: izradu i sprovoenje normativnog okvira za donosenje propisa, zasnovanog na principu planiranja zakonodavnih aktivnosti u institucionalnom i vremenskom pogledu; koordiniranje procesa normiranja od resornog ministarstva (pravde), sa ciljem promocije odgovarajue politike normiranja, te koordinaciju izmeu izvrsne i zakonodavne vlasti; izbor adekvatne politike djelovanja prije izrade propisa (korisenjem instrumenata kao sto su analiza normativnog ucinka, procjena usaglasenosti sa legislativom EU); uvoenje i postivanje unificiranih standarda i prakse u pripremi i izrad i nacrta propisa, kako u pogledu strukture cijelog propisa, pojedinih odredaba, tako i u pogledu njegovih sastavnih dijelova i obrazlozenja; razvoj institucionalne saradnje i ukljucivanje civilnog drustva i privrede. Parlamentarna skupstina BiH usvojila je jedinstvena pravila za izradu propisa u institucijama BiH, kojima su prihvaeni prethodno navedeni principi, zbog cega je vazno insistirati na njihovom sprovoenju. Jedinstvena pravila primjenjuju se u izrad i propisa u institucijama BiH, ali se, takoe, preporucuju nizim nivoima uprave. Konacni rezultati njihove primjene trebalo bi da budu kvalitetni domai propisi koje karekterise jasan pravni jezik, razumljiv ne samo upravi ve i graanima. U tom kontekstu narocit o je bit na uloga Kancelarije za zakonodavstvo Vijea ministara BiH i odgovarajuih zakonodavnih komisija Parlamentarne skupstine BiH, te odgovarajuih entitetskih tijela. Novi pravni izrazi, instituti, cak i elementi razlicitih pravnih tradicija (anglo-saksonske), ve su uvedeni u pravni sistem BiH. Ova tijela imaju tezak zadatak da udovolje potrebi prilagoavanja pravnog sistema BiH zahtjevima EU i potrebi da se ocuva postojei pravni sistem i pravna tradicija BiH. Zbog toga je njihov zadatak da olaksaju usklaivanje zakonodavstva BiH sa evropskim, uz istovremeno poboljsanje kvaliteta domaeg zakonodavstva.

Tako na primjer, politika u oblasti zastite potrosaca implicira jacanje administrativnih ili sudskih procedura za efikasnu zastitu potrosaca, te uspostavu vansudskih mehanizama za rjesavanje sporova, a u sektoru standarda zahtijeva se jacanje privatnog sektora za ocjenu usklaenosti proizvoda koja se izuzima iz ovlastenja javne administracije, odnosno drzavne uprave.

64

89

4.11. Izbor odgovarajueg tijela normativnog instrumenta

Osnovno pravilo je da normativni instrument kojim se preuzima propis EU u nacionalno zakonodavstvo mora bit i pravno obavezujui i imati efektivan ucinak, a pitanje izbora ostavljeno je drzavama-clanicama. Propisi koji se donose na nivou institucija BiH su: Ustav, sporazumi, zakon, poslovnik, odluka, upustvo, pravilnik, drugi opsti akti. Generalno, propisi Parlamentarne skupstine i Vijea ministara, te pojedinih ministarstava i drugih organa uprave, imaju potrebnu obavezujuu snagu i efektivnost koji ih cine podobnim za preuzimanje legislative EU. Takvu podobnost imaju i kolektivni ugovori, te drugi opsti pravni akti, sto iskljucuje upravne akte kao pojedinacne65. Selekcija odgovarajueg normativnog akta zahtijeva fleksibilniji i sistematicniji pristup, te nastoji: izbjei mehanicko preuzimanje putem zakona, sto moze uzrokovati cesto nepotrebno duge zastoje u proceduri donosenja i proceduri izmjena; obezbijediti preuzimanje vise propisa EU koji ureuju istu materiju jednom ili s vise uredbi, te izbjei nepotrebno preuzimanje istih propisa EU u dva ili vise domaih propisa66.

Kolektivni ugovori smatraju se dovoljnim da se regulisu odnosi izmeu poslodavca i zaposlenog, pod uslovom da se osigura primjenjivost i mogunost spora u slucaju nesaglasnosti sa odredbama direktive. 66 Kao sto je slucaj sa direktivama iz oblasti zastite potrosaca koje su preuzete u jedan - Zakon o zastiti potrosaca. Ipak, iste direktive preuzete su Zakonom o obligacionim odnosima BiH.

65

90

Karakter i obuhvatnost politike EU, te forma propisa kojim je ve regulisana predmetna oblast, faktori su koji, osim forme postojeeg zakona u odreenoj oblasti u BiH i njegovog znacaja, takoe uticu i na izbor odgovarajueg pravnog instrumenta. Zakonom e se preuzimati: uredbe (zakon se zamjenjuje originalnom uredbom na datum pristupanja); direktive koje ukljucuju opste principe za specificna podrucja ili horizontalne direktive; direktive kojima se konstit uisu prava i obaveze pravnim i fizickim licima; pravni akti cija implementacija podrazumijeva dopunu postojeih zakona. Aktima resornog ministarstva preuzee se: tehnicke direktive, direktive podlozne cestim izmjenama. Propisi koji bi mogli imati politicke implikac ije trebalo bi da se implementiraju uz ucese Parlamentarne skupstine BiH. Akti ministarstava trebalo bi da se koriste za sprovoenje tehnickih i slicnih slozenih direktiva, kao i za direktive koje su podlozne cestim izmjenama.

4.12. Tehnicka pomo Evropske komisije u usklaivanju zakonodavstva

TAIEX je skraenica za Tehnicku pomo i razmjenu informacija, jedinice Opste uprave za prosirenje u Komisiji. Cilj TAIEX-a je da novim drzavama ­ clan icama, drzavama kandidatima i drzavama zapadnog Balkana, osigura kratkorocnu tehnicku pomo, u skladu s opstim ciljevima Komisije u oblasti priblizavanja, primjene i sprovoenja legislative EU67. Tri su osnovna oblika pomoi putem TAIEX-a:

67

Klasifikaciju identifikacionih brojeva propisa u BiH za potrebe ove baze podataka predlozila je DEI. U pocetnoj fazi softver instaliraju u institucijama i drugim organima uprave u BiH sluzbenici DEI, i to u organizacionoj jedinici koja se bavi normiranjem i usklaivanjem, te sluzbeniku ovlasenom za unos podataka koga normira svaka institucija. Distribucija sirem krugu sluzbenika na razlicitim nivoima vlasti slijedi nakon uspostave mehanizama saradnje i koordinacije u procesu harmonizacije.

91

Tematski seminari o specificnim pitanjima prava EU i njegove implementacije; Ciljane studijske posjete institucijama EU ili drzava ­ clanica ili organizovanje radionica ­ seminara u drzavi korisnici pomoi TAIEX Progress Edit or. Jedan od ciljeva TAIEX-a jeste da drzavama korisn icama osigura bazu podataka legislative EU radi olaksavanja procesa usklaivanja i monitoringa napretka u ovom procesu, kao i definisanje potreba za daljn ju tehnicku pomo. Za tu funkciju jedinica TAIEX kreirala je software Progress Editor kao efikasno sredstvo razmjene informacija o legislativi EU i nacionalnim programima donesenim u postupku usklaivanja zakonodavstva, koji je korisnic ima. Tri glavne kategorije podataka sadrzane su u ovom programu: mjere EU, odnosno legislativa Unije; nacionalne mjere, odnosno propisi u BiH kojima je vrseno preuzimanje legislative EU; prevodi legislative Unije. Prvo pruza TAIEX, a drugo dvoje osiguravaju drzave korisnice. bez naknade stavljen na raspolaganje

4.13. Procedura unosa i razmjene informacija putem TAIEX Progress Editor-a

Podaci o legislativi EU, odnosno baza propisa EU, cini sastavni dio Programa i Kancelarija TAIEX-a je azurira pet puta godisnje i sa izvrsenim izmjenama dostavlja koordinatoru u svakoj zemlji. Podatke o nacionalnim mjerama unose ovlaseni sluzbenici institucija (normirani od institucije) u skladu sa unificiranom klasifikac ijom identifikacionih brojeva legislative u BiH. Uneseni podaci u elektronskoj formi dostavljaju se ovlasenim sluzbeniku DEI koji objedinjuje podatke svih institucija i dostavlja ih Kancelariji TAIEX-a. Azuriranje se, takoe, vrsi najmanje pet puta godisnje, sto znaci da su institucije duzne dostavljati nove unose, u prosjeku, svakih 70 dana.

92

4.13.1. ZNAC AJ TAIEX Progress Editor-a

Iskustva prethodnog prosirenja pokazuju da je TAIEX Progress Editor (PE) bio koristan instrument, kako za Komisiju, tako i za drzave korisnice. Komisiji omoguava uvid u ostvareni progres u procesu usklaivanja propisa i identifikacije specificnih potreba u odreenoj oblasti. Harmonigram TAIEX Progress Edit ora je osnova procesa u kasnijoj integracionoj fazi. Istu mogunost nudi i BiH, narocito imajui u vidu da jos nismo razvili slican instrument praenja zakonodavnih aktivnosti. Osim toga, sluzbenicima u BiH omoguava jednostavan pristup legislativi Unije (direktnim linkovima na EUR-lex baze podataka), obuhvatan pregled legislative EU, klasifikovane prema pregovarackim poglavljima, azuriranu listu propisa u svakom od pojednih poglavlja i slicno. Prednost Programa je i relativno jednostavno korisenje koje zahtijeva iskustva u radu sa bazama podataka. Stoga se preporucuje sluzbenicima koji se bave pit anjima harmonizacije da se upoznaju sa Progress Editorom, kao i dostupnim bazama podataka na web-stranici TAIEX-a. 5. NAPREDAK BOSNE I HERCEGOVINE U 2007.GODINI Od marta, 2002.godine, Evropska komisija redovno izvjestava Vijee i Parlament o napretku, postignutom u zemljama regije zapadnog Balkana. Kada je rijec o BiH, ova Komisija opisuje odnose Bosne i Hercegovine i Unije, analizira situaciju u BiH u pogledu politickih kriterijuma za c lanstvo, kao i ekonomskih, te preispituje sposobnosti BiH za sprovoenje evropskih standarda, to jest da postepeno priblizava svoje zakonodatvstvo i ostale segmente u skladu sa Sporazumom o pridruzivanju i priortitetima EU. BiH je u 2007.godini imala dobre rezultate u ekonomskom i politickom smislu, ali to nije dovoljno, kada se uzme u obzir da je rat ve davno prosao i da opste poznavanje rada racunskih programa, a unos podataka zahtijeva vise tehnickog znanja ili

93

Meunarodna zajednica jos ima uticaja na ovim prostorima. Zato se moraju traziti rjesenja, kako bi proces oporavka u narednom periodu bio brzi. 5.1. KONTEKST

BiH je potencijalni kandidat za clanstvo u EU, a pregovori o Sporazumu i stabilizaciji izmeu BiH i EU sluzbeno su otvoreni u novembru, 2005.godine. Oni nisu formalno zakljuceni zbog nedovoljnog napretka BiH u sprovoenju potrebnih reformi, slozenih institucionalnih rjesenja u BiH, cestih udara na Dejtonsko-pariski mirovni sporazum i nac ionalisticke retorike politickih lidera u BiH koji ugrozavaju program reformi u drzavi. Od 1995.godine, u BiH postoji meunarodno prisustvo pod okriljem UN-a, a okoncae se kada prestane djeovati Kancelarija visokog predstavnika (OHR-a). Meutim, zatvaranje OHR-a zavisi od razvoja dogaaja u BiH i regionu. EU nastavlja razvijati znacajne resurse u BiH u okviru Zajednicke i vanjske politike(CFSP) i Evropske bezbjednosne i odbrambene politike(ESDP). Evropska unija je izrazila namjeru da nakon zatvaranja OHR-a pojaca svoj angazman u Bosni i Hercegovini68.

5.2. ODNOSI IZMEU EU i BOSNE I HERCEGOVINE

Bosna i Hercegovina ucestvuje u Procesu stabilizacije i pridruzivanja, a pregovori o Stabilizaciji i pridruzivanju su sredisnji element ovog procesa. Tehnicki pregovori su okoncani u decembru, 2006. godine, a u maju, 2007.godine, drzave clanice su podrzale ishod pregovora. Napredak u oblasti javnog emitovanja i reforme javne uprave takoe su uslov iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju. Neuspjeh politickih lidera u BiH da postignu integracija. potrebne reforme i ostvare zakljucke Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju ozbiljno ugrozava perspektive Bosne i Hercegovine u pogledu evropskih

68

Strategija prosirenja i glavni izazovi 2007-2008

94

Kroz Evropsko partnerstvo EU pruza smjernice vlastima Bosne i Hercegovine o reformskim prioritetima. Napredak na planu tih reformskih prioriteta se podstice i prati putem sastanaka Monit oringa reformskog procesa ( RPM), koji ostaju kljucni elemenat za politicki, ekonomski i tehnicki dijalog EU i BiH. Redovni sastanak Evropskog parlamenta i parlamentaraca BiH odrzan je u junu, 2007.godine, a u septembru iste godine uspostavljena je Ministarska trojka EU/Bosna i Hercegovina kako bi raspravljala o kljucnim politickim pitanjima. Evropska unija nastavlja razvijati znacajne resurse u Bosni i Hercegovini u okviru Zajednicke i bezbjednosne politike i Evropske bezbjednosne i odbrambene politike. Novi specijaln i predstavnik EU (EUSR), istovremeno je i Visoki predstavnik u BiH. Mandat EUSR-a je da u ime EU daje savjete i olaksava politicke procese, te promovise cjelokupnu politicku koordinaciju u BiH. Mandat EUSR-a je ojacan u martu i ju lu, 2007.godine, i produzen do februara, 2008.godine. Vijee za imp lementaciju mira, na sastanku u februaru, konstatuje da zbog situacije u BiH i regionu, posebno na Kosovu, ne dozvoljava da se Kancelarija visokog predstavnika zatvori i njen mandat produzuje do daljnjeg. Misija EUFOR-a/ALTHEA je smanjila broj svojih snaga na 2.500, dok je istovremeno osigurala kapacitete kako bi doprinijela odrzavanju sigurnog i bezbjednog okruzenja. Mandat Policijske misije EU produzen je u 2008.godini, jos na dvije godine. U septembru, 2007.godine, EU i Bosna i Hercegovina su potisale sporazume o olaksavan ju viznog rezima i o readmisiji. Novi aranzmani o olaksavanju viznog rezima vazni su za omoguavanje kontakata meu ljudima. Ta rjesenja e pojednostaviti procedure izdavanja viza za odreene kategorije graana BiH, ukljucujui studente, naucnike, poslovne ljude, novinare i turiste. Takoe e troskovi i izdavanje viza ostati na postojeem nivou, a u nekim slucajevima vize e biti i besplatne. To e omoguiti veu interakciju izmeu graana drzava clanica EU i Bosne i Hercegovine. Sto se tice pretpristupne finansijske pomoi, visegodisnji indikativni p lanski dokument za 2007-2009. godinu (MIPD) za BiH usvojen je u junu, 2007.godine. Pomo za zemlju u okviru programa IPA (Instrument za predpristupnu pomo) za 2007.godinu ukupno je iznosio 62, 1 milion evra.

95

Glavna podrucja interesa su jacanje vladavine prava i struktura javne uprave, ekonomski i socijaln i razvoj, te demokratska stabilizacija, kao i podrska civilnom drustvu. Dodatno je iz fondova Zajednice obezbijeeno 6, 4 miliona evra za podrsku budzetu Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

5.3. POLITICKI KRITERIJUMI

Ovaj aspekt podrazumijeva napredak BiH u ispunjavanju Kopenhaskih politickih kriterijuma 69, koji zahtijevaju stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, postivanje ljudskih prava i zastitu manjina . Takoe prati regionalnu saradnju, dobrosusjedske odnose za zemljama koje su ukljucene u prosirenje i drzavama c lanicama, te postivanje meunarodnih obaveza, kao sto je saradnja sa UN-ovim Meunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju (MKSJ). 5.4. DEMOKRATIJA I VLADAVINA PPRAVA 5.4.1. Ustav

Ustav BiH, koji je sadrzan u Aneksu IV Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma (DPA), uspostavio je slozenu institucionalnu arhitekturu.Ovaj Sporazum je okoncao rat i donio mir i stabilnost u BIH. U okviru danasnje ustavne strukture, gdje se BiH sastoji od dva entiteta : Republike Srpske i Federacije BiH, postignut je napredak, ali nedovoljan, jer preglomazan politicki aparat, posebno u Federaciji BiH, sprjecava donosenje brzih i efikasnih odluka u procesu reformi. BiH jos zaostaje u demokratskim procesima. Nema vladavine prava u stvarnom smislu, sto daje Evropskoj uniji za pravo da i dalje insistira na tome. Iako je zakonodavstvo rijeseno u nekim oblastima, ono se u praksi dosljedno ne primjenjuje, sto je najvei problem, koji moramo u dogledno vrijeme prevazii. S obzirom na to da je Parlamentarna skupstina BiH, u aprilu 2006.godine, odbila paket predlozenih ustavnih amandmana, nije bilo daljnjih pokusaja da se Ustav izmijeni. I dalje postoji neslaganje politickih lidera u vezi s obimom budue

69

Radni dokument Komisije Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007

96

ustavne reforme. Nacionalisticka retorika politickih lidera u BiH onemoguila je reforme u vise podrucja. Nakon presude Haskog tribunala u vezi tuzbe BiH protiv Srbije i Crne Gore, jedan broj bosnjackih pliticara pozvao je na jednostrane ustavne promjene, posebno u vezi sa statusom Srebrenice. Politicko rukovodstvo Republike Srpske tada je pokrenulo mogunost referenduma o samoopredjeljenju i povlacenje nadleznosti sa drzavnog nivoa. Vlasti Bosne i Hercegovine nisu pokazale kapacitet da preduzmu politicku odgovornost i odgovornost za reforme, pa zbog politicke situacije i nepostojanja volje, Visoki predstavnik i dalje ima vaznu ulogu u reformskim procesima i pitanjima upravljanja drzavom, sto jednom broju politicara u BiH i odgovara. Entiteti nisu uspjeli usag lasiti svoje ustave sa odlukom Ustavnog suda BiH iz marta 2006.godine, kojim je odluceno da entit etski grbovi, zastave i himne nisu u skladu sa Ustavom BiH. Republika Srpska je postigla sag lasnost o novim simbolima. Federacija BiH je formirala komisiju koja e predloziti nove entit etske simbole, ali u ovom entit etu i ne postoji neki interes da se pronae rijesenje, jer smatraju da entitetski simboli nisu potrebni, ve samo simboli na nivou jedinstvene BiH. 5.4.2. Parlament

Bosna i Hercegovina ima dvodomni drzavni Parlament, uz parlamente na nivou Republike Srpske i Federacije BiH, Brcko distrikta i kantona. Parlamentarna skupstina BiH sastoji se od Predstavnickog doma i Doma naroda, ali parlamentarne aktivnosti teku sporo zbog veoma cestih nepomirljivih politickih stavova delegata. Na sporost rada drzavnog Parlamenta utice i sporost Vijea ministara BiH u predlaganju zakona. Rad Parlamentarne skupstine BiH i dalje je ogranicen zbog komplikovane parlamentarne strukuture, jer pojedini zakoni nekoliko puta prolaze kroz Predstavnicki dom i Dom naroda BiH.

97

5.4.3 Predjednistvo BiH i Vlada

Kao rezultat odbacivanja ustavnih amandmana, u aprilu 2006.godine, Predsjednistvo BiH je troclano i predstavlja tri konstit utivna naroda u BiH. Nastavlja se rotirati svakih osam mjeseci. Njegov mandat ukljucuje odreenu ulogu u spoljnoj politici, nastavili predlaganje iskazivati godisnjeg budzeta i zastupanje prvenstveno pripadnost BiH u i meunarodnim izbornoj baziorganizacijama. Predsjednistvo se redovno sastaje, ali clanovi su, uglavnom, svom entitetu konstit utivnom korpusu ­biracima, dok su pokazivali malo sposobnosti da dou do zajednicke pozicije, pa se u posljednje vrijeme cesto koriste i vetom u vezi s kljucnim odlukama. Savjet ministara BiH je izvrsna i operativna vlast i u okviru svojih ministarstava obavlja poslove koji su zajednicki za Bosnu i Hercegovinu. Osim, predsjedavajueg, u inostranim aktivnostima nadlezan je ministar inostranih poslova BiH, ali vrlo cesto se desava da u javnosti istupaju zavisno od politicke i nacionalne ideologije. Direkcija za evropske integracije(DEI) je direktno povezana s Vijeem ministara i ima vaznu ulogu u BiH za programiranje pomoi Evropske unije. Direkcija za ekonomsko planiranje je odgovorna za praenje srednjorocne razvojne strategije i namjera joj je da prati izradu nove Drzavne razvojne strategije i Drzavnog razvojnog plana. Vlada RS je bila efikasna u pogledu usvajanja zakona, pogotovo u ekonomskoj sferi, te postigla uspjeh u privlacenju stranih investicija. Vlada RS efikasno je nastavila jacanje vlastitog pravnog okvira. I dalje je protiv prenosa ovlasenja na drzavni n ivo, pogotovo u slucajevima kada to nema niti politicku niti ekonomsku opravdanost. Posebno je konstruktivna aktivnost Vlade RS u Srebrenici, nakon presude Meunarodnog suda pravde u vezi tuzbom BiH protiv Srbije i Crne Gore. Vlada Federacije je bila manje efikasna u pogledu usvajanja zakona, a njen rad je bio pod uticajem slozene politicke klime i suprotstavljenih partijskih interesa u tom entitetu. I na ekonomskom planu, rad Vlade Federacije zaostaje za Vladom RS. U Brcko distriktu je ekonomsko stanje mnogo bolje, ali uocljiv je netransparentan

98

nacin rada i trosenja sredstava.Kada je rijec o politickom ambijentu, situaciju diktira politicka klima u entitetima, tako da je to primaran elemenat.

5.4.4. Javna uprava

U Bosni i Hercegovini odreen napredak je postignut na polju javne uprave, a BiH je na profesionalan nac in ucestovala u tehnickom dijelu pregovora o Sporazumu o stabilizac iji i pridruzivanju. U aprilu, 2007.godine, imenovan je novi koordinator za reformu javne uprave, sa cetvorogodisnjim mandatom. Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave dobila je budzetska sredstva za kadrovsko popunjavanje. Sve vlade su usvojile zajednicku platformu za sprovoenje Strategije javne uprave(PAR), koja definise odgovornosti na politickom, te na nivou koordinacije i sprovoenja ovog procesa. U julu, 2007.godine, potpisan je Memorandum o razumijevanju o uspostavljanju Fonda za reformu javne uprave, koji je finansijski podrzala EU 70. BiH i dalje trpi zbog komplikovanih admin istrativnih strukutra. Drzavna strukutra reforme javne uprave tek treba da bude sprovedena na odgovarajui nacin. Jos ne postoji bilo kakva sistemska aktivnost koju bi domai faktori preuzeli kao svoju odgovornost. Kancelarija koordinatora PAR-a i dalje zavisi od strane pomoi. Koordinacijski odbor PAR-a jos nije preuzeo ulogu pokretaca politickih promjena "usmjeravanja". Reforma lokalne samouprave, u skladu s Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, jos je u toku. Oba entit eta su usvojila zakone o lokalnoj samoupravi. U novembru, 2006.godine, Vijee Evropskog kongresa lokalnih i regionaln ih vlasti utvrdilo je da su zakoni o lokalnoj samoupravi u Republici Srpskoj i Federaciji BiH u cijelosti kompatibilni sa principima Povelje, ali da lokalne vlasti nemaju jasne ustavne garancije, da opstine u velikoj mjeri zavise od finansijskih transfera sa viseg nivoa, te da su odgovarajue osnovice lokalnih prihoda niske. Promjene u Zakonu o budzetskom sistemu Republike Srpske i Zakonu o prikupljanju prihoda Federacije BiH, usvojene 2006.godine, dodjeljuju odreene procente prihoda sa jedinstvenog racuna entit etskim, kantonalnim i opstinskim vladama.

70

Izvjestaj o napretku BiH u 2007. godini, Brisel, 06.11.2007. godine

99

Slozene administrativne strukture u BiH, a pogotovo u Federaciji, i dalje su kamen spoticanja efikasnoj lokalnoj samoupravi.

5.4.5. Civilna kontrola nad bezbjednosnim snagama

Zajednicka parlamentarna Komisija za odbranu i bezbjednost i Komisija za obavjestajni rad i bezbjednost izvrsavaju svoje duznosti na odgovarajui nacin.U pogledu reforme odbrane, napreduje prenos preostalih dejtonskih zadataka i funkcija sa EUFOR-a na vlasti BiH. Kada je rijec o obavjestajnoj sluzbi, postignut je znacajan napredak na pitanjima kao sto je borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i ratnih zlocina. Obavjestajna i bezbjednosna agencija BiH (OSA) efikasno obavlja svoje aktivnosti. U prvom tromjesecju 2008.godine potpisan je Sporazum o korisenju pokretne imovine za potrebe oruzanih snaga BiH, ali nepokretna imovina je jos sporna. Razlog za to je sto Republika Srpska insistira da ova imovina ostane vlasnistvo entiteta, a pritisak iz Federacije BiH i Kancelarije visokog predstavnika je da to bude rijeseno na nivou BiH. U ovom slucaju je nepotrebno da se to desava, jer je nepokretna imovina vlasn istvo entiteta, sto predvia Dejtonski sporazum. Kao rezultat napretka u reformi odbrane, ukljucujui i uspostavljanje demokratske kontrole nad oruzanim snagama, NATO je BiH pozvao da se pridruzi programu Partnerstvo za mir i Evroatlantskom vijeu, u novembru 2006.godine.Sam Sporazum o partnerstvu za mir zakljucen je u decembru iste godine. Jos jedan dokaz dobre reforme je i poziv NATO-a samo korak za ulazak u NATO. Bosni i Hercegovini, na Samitu u Bukurestu, 2008.godine, na inteziviranje saradnje sa vojnom Alijansom, sto zapravo znaci jos

5.4.5. Pravosudni sistem

Struktura pravosudnog sistema u BiH odrzava unutrasnju strukturu zemlje. Sudovi postoje na entitetskom i drzavnom nivou, a i unutar entiteta. Na drzavnom nivou sistem se sastoji od Ministarstva pravde u okviru Savjeta ministara BiH, Suda 100

BiH sa meunarodnim registrarom i Visokog sudskog i tuzilackog savjeta ( VSTV) koji sprovodi reformu pravosua. VSTV, kao nezavisno i autonomno tijelo, ima vaznu ulogu u poboljsanju situacije u pravosuu BiH71. Ureen je status Centra za obuku sudija i tuzilaca u entitetima, kao priznate institucije za profesionalno obrazovanje sadasnjih i buduih sudija i tuzilaca i izraena je srednjorocna strategija obuke. U entitetima, reforma zakona o prekrsajima je uspjesno zavrsena, a prekrsajni sudovi su spojeni sa osnovnim sudovima. Iako je u ovoj oblasti generalno vidljiv napredak, ozbiljne prepreke efikasnom djelovanju pravosua i dalje su prisutne. One ukljucuju cetiri paralelne i posebne jurisd ikcije: na drzavnom nivou, u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Brcko distriktu; nekoherentni pravni sistemi; upustva koje izdaje cetrnaest ministarstava pravde; cetiri razlic ita pravosudna ispita; visok nivo preinacenih krivicnih presuda u veim krivicnim predmetima pred Sudom BiH. Meutim, mora se istai da je posebno komplikovan sistem pravosue u Federaciji BiH, jer je uspostavljen na vise n ivoa i zahtijeva brzu reorganizaciju, ukoliko se zeli postii efekat. U BiH slab napredak ostvaren je na podrucju maloljetnicke delinkvencije. Sprovoenje Strategije i Akcionog plana protiv maloljetnickih prekrsaja, usvojeno je u julu, 2006.godine, ali zbog nedostatka odgovarajuih kazneno-popravnih institucija za maloljetnike i alternativnih mjera za ove prekrsioce zakona i dalje je onemogueno uspostavljanje sistema za rjesavanje maloljetnicke delinkvencije. U pogledu domaeg krivicnog gonjenja optuzenih za ratne zlocine, drzavna Agencija za istrage i zastitu (SIPA) istrazuje oko 500 predmeta koji se ticu ratnih zlocina. U ju lu, 2007. godine, otvorene su istrage protiv 93 osobe za koje se sumnja da su bile umijesane u mrezu koja podrzava osumnjicene za ratne zlocine. Policija RS

BiH je ratifikovala veinu konvencija Savjeta Evrope koje se odnose na pravnu pomo u krivicnim stvarima i to: Evropska konvencija o meusobnom pruzanju pravne pomoi u krivicnim stvarima, Evropska konvencija o ekstradiciji sa protokolom, Evropska konvencija o prenosu postupka o kaznenim stvarima, Evropska konvencija o obesteenju zrtava krivicnih djela nasilja, Evropska konvencija o transferu osuenih lica. Evropska konvencija o kibernetickom kriminalu koja se nalazi u fazi rati fikacije. Notifikacijom o sukcesiji BiH je preuzela sve bilateralne i multirateralne ugovore koje je zakljucila, naslijedila ili cija clanica je bila SFR Jugoslavija. BiH je zakljucila Ugovor o pravnoj pomoi u graanskim i krivicnim stvarima i Ugovor o meusobnom izvrsenju sudskih odluka u krivicnim stvarima sa Republikom Hrvatskom. Slicni ugovori sa ostalim bivsim republikama eks Jugoslavije su potpisani i nalaze se u fazi rati fikovanj a.

71

101

je efikasnija u ovom pogledu od policije u Federaciji, s obzirom na to da je suspendovala 35 policajca koje se dovode u vezu sa ratnim zlocinom72.

5.4.6. Regionalna pitanja i meunarodne obaveze

Sprvoenje Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma se nastavlja, ali cesto dolazi u blokadu zbog nacionalisticke retorike pojedinih politickih lidera u oba entiteta. Moze se slobodno rei da je BiH ispostovala veinu svojih postprijemnih obaveza prema Vijeu Evrope(VE). Saradnja BIH sa Meunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju (MKSJ) je napredovala, a Sud BiH preuzeo je od Haskog tribunala sest predmeta o ratnim zlocinima. Sto se tice Meunarodnog krivicnog suda (ICC)73, Bosna i Hercegovina i dalje ima bileteralni sporazum o imunitetu sa SAD, sklopljen u junu 2003.godine, kojim je Amerika dobila izuzee od jurisdikc ije ICC-a sto nije u skladu sa zajednickom pozicijom EU o integritetu Rimskog statuta,kao ni sa kljucnim principima Unije o bileteralnim sporazumima o imunitetu . Regionalna saradnja i dobrosusjedski odnosi cine sustinski d io procesa pribilzavanja BiH evropskim integracionim procesima. BiH je, u septembru 2007.godine, ratifikovala prosireni i dopunjeni Sporazum o slobodnoj trgovini srednjoevropskih zemalja (CEFTA), a potpisnica je i Ugovora o energetskoj zajednici koji je stupio na snagu u julu, 2006.godine. Sporazum o evropskom vazdusnom prostoru (ECAA), BiH je potpisala u septembru, 2007.godine. Odnosi BIH sa Hrvatskom su stabiln i, ali i dalje pitanje granice nije rijeseno, a ima stagnacije i u ostalim oblastima. Odnosi sa Crnom Gorom i Makedonijom su zadovoljavajui. Odnosi sa Srbijom nisu zadovoljavajui, kada je u pitanju cijela BIH,

Znacajni pravni akti EU u oblasti sudske saradnje u krivicnim stvarima su: Konvencija o pojednostavljenju procedure ekstradi cije izmeu zemalja clanica EU (1996), Okvirirna odluka Savjeta o zajednickim istraznim timovima (2002), Okvirirna odluka Savjeta o Evropskom nalogu za hapsenje i postupku predaje izmeu zemalja clanica EU (2002). 73 Pravilo 11 BIS MKSJ (ICC) je utvrdio proceduru prebacivanj a predmeta na domae sudove nakon sto ICC potvrdi optuznicu

72

102

a kada je rijec o RS , odnosi su regulisani Sporazumom o specijalnim i paraleln im vezama Srpske i Srbije. Bileteralni odnosi za drzavama-c lanicama EU su u stalnom napretku, a glavni trgovinski partner BiH su c lanice Unije. Poseban trgovinski rast zabiljezen je sa Austrijom, Njemackom, Italijom i Slovenijom.

6.

EKONOMSKI KRITERIJUMI

6.1. Postojanje funkcionalne trzisne ekonomije

Savjet ministara BiH dostavio je prvi Ekonomski i fiskaln i program za 20062008. u decembru 2006.godine, cime je osigurana osnova za analizi budueg razvoja ekonomskih i strukturalnih reformi. Konsezus o temeljnim p itanjima ekonomskih politika jos nije postignut, sto odrazava suprotstavljena gledista na nivou drzave i entiteta o bitnim pitanjima ekonomske reforme i koordinacije. Nedostatak konsezusa o sprovoenju reformi posebno je ocigledan u Federaciji BiH, gdje je privatizacija i restrukturiranje preduzea u javnom vlasnistvu veoma usporeno. Postoji ogranicen konsenzus o stepenu prenosa nadleznosti na drzavne instit ucije, a kad se to i dogodi, cesto je praeno rastom potrosnje. Na podrucju fiskalne koordinacije, pregovori o formalizaciji i poboljsanju aktivnosti Nacionalnog fiskalnog vijea su nastavljeni. Uopsteno, nedostatak koherentnosti i konsenzusa o ekonomskim politikama onemoguilo je ubrzanje reformi na drzavnom, entitetskom i drugim nivoima vlasti.

6.2. Makroekonomska stab ilnost

U 2006.godini, realni rast bruto drustvenog proizvoda (BDP), bio je 6,2%, dakle rast sa 4,3% u odnosu na 2005.godinu, do kojeg je doslo pod uticajem domae potraznje i znatnog rasta neto izvoza. Ekonomska aktivnost snazno je rasla u sektorima kao sto su veleprodaja i maloprodaja, graevinarstvo, nekretnine, finansijsko posredovanje i proizvodnja, sto odrazava povoljno vanjsko okruzenje.

103

U 2006.godini, industrijska proizvodnja poveana je za 19,1% u Republici Srpskoj, a u Federaciji BiH za 7,5%, cemu je prethodio natprosjecan rast proizvodnje hemikalija, metala, namjestaja, masina i opreme u Federaciji BiH, a proizvoda od gume i plastike, metala i drveta, te namjestaja, u Republici Srpskoj. U prvih osam mjeseci u 2007.godini, rast-godina na godinu-obima industrijske proizvodnje bio je 11,9%, u Federaciji BiH, sto premasuje skromni rast od 0.4% u Republici Srpskoj. Sveukupno gledano, ekonomski rast ubrzan je u 2006.godini zbog dinamicnog procesa sustizanja u Republici Srpskoj, sto je osnazeno u 2007.godini. Deficit tekueg racuna gotovo je prepolovljen na oko 11% BDP od 2005. do 2006.godine, prvenstveno zahvaljujui smanjenju trgovinskog deficita za oko 11% BDP-a. Uvoenje PDV-a, u januaru 2006.godine, dovelo je do preciznijeg izvjestavanja o vrijednosti izvoza i uvoza u drugoj polovini 2005.godine. Kao rezultat toga, u 2006.godini uvoz je bio gotovo jednak u nominalnim velicinama, dok je izvoz porastao za oko 29% cemu je pomogao povoljan rast izvoznih cijena. Meutim, povoljan trend se nije nastavio u 2007.godini, kada je uvoz porastao za oko 24%godina na godinu-u prvih sest mjeseci-cime se trgovinski deficit poveao za 29%. U 2006.godini, znacajan trgovinski deficit od oko 35% BDP-a finansiran je u velikoj mjeri iz doznaka radnika u obliku privatnih tekuih transfera i prihoda zaposlenih koji je iznosio ukuopno oko 18% BDP-a na neto osnovi. Neto iznos stranih direktnih investicija pokrio je oko jednu treinu deficita tekueg racuna. U prvoj polovini 2007.godine, privatizacija Telekoma Srpske i pokretanje investicija poveao je neto priliv direktnih stranih investiranja iznad 8% projektovanog BDP-a. Nakon snaznog priliva kapitala, sluzbene devizne rezerve poveane su krajem avgusta, 2007. godine, za 25% godina na godinu. Spoljni dug dalje je opadao na oko 21% BDP-a na kraju 2006.godine, a ukupan spoljni dug procijenjen je na oko 51% BDP-a. Uprkos privremenom poboljsanju u 2006.godini, spoljni disbalans ponovo je rastao u 2007.godini, ali uz veu pokrivenost neto prilivom direktnih stranih investicija 74. Zaposlenje u formalnom sektoru poveano je za 1,7% godina na godinu, u junu 2007.godine. Registrovana stopa nezaposlenosti poveena je blago na 44,2%.

74

Komisija Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007. godine

104

Ankete radne snage pokazivale su neznatan porast stope zaposlenosti na 31,2% u aprilu 2007.godine sa 29,7% godinu dana ranije. Stopa zaposlenosti porasla je na oko 35% u RS, a u FBiH ostala je gotovo ista - na oko 29%. U isto vrijeme, stopa nezaposlenosti blago je smanjena na 29% sa 31% u istom periodu, te je ostala na oko 25% u RS, a 31% u FBiH. Ukupno gledano, nezaposlenost je veoma visoka, a otvaranje novih radnih mjesta onemogueno je znatnim strukturalnim rig idnostima, pogotovo visokim porezom na rad, poremeenim mehanizmom utvrivanja plata i niskom mobilnosu radne snage. Relativno visoki i lose usmjereni socijaln i transferi smanjuju podsticaj da se aktivno trazi posao. Monetarna politika Centralne banke BiH (CBBH) vodi se u okviru aranzmana Valutnog odbora, povezanog s evrom. CBBH je zadrzala zahtjeve za rezervama nepromijenjenim u 2006.godini i prvoj polovini 2007. Godisnji rast kredita usporen je sa 27,3% u 2005.godini na 23,4% u 2006.godini. Godisnji rast tzv. monetarnog agregata ubrzan je za 18,2% na kraju 2005.godine, na 24,6% krajem avgusta 2007.godine. Ipak, njegova pokrivenost deviznim rezervama bila je velika i iznosila je oko 87,5% krajem avgusta, 2007.godine. Visa stopa inflacije zabiljezena je u 2006.godini, nakon uvoenja PDV-a i promjena admin istrativnih cijena, a to se znatno smanjilo u 2007.godini. Indeks inflacije potrosackih cijena na kraju 2006.godine ostao je na 6,1%, ali je krajem avgusta, 2007.godine, opao na 0,9%. Aranzman Valutnog odbora i dalje je garant makroekonomske stabilnosti u BiH, uprkos brzom rastu domaih kredita. Zamjena poreza na promet PDV-om, 2006.godine, doprinijela je rastu konsolidovanog prihoda na oko 45% BDP-a u 2006.godini, sto je znatno uticalo na fiskalnu situaciju u istoj godini, kao i u narednoj. Porast prihoda za blizu 4% BDP-a, od 2005. do 2006.godine, rezultirao je poveanom potrosnjom na svim nivoima vlasti, te je ukupno iznosio vise od 3% bruto drustvenog proizvoda,kao i rastom budzetskog suficita na 2,9% BDP-a. Budzet drzavnih institucija povean je za oko 1,4% BDP-a zbog prenosa ovlasenja sa entit eta, od cega je 1,2% BDP-a potroseno na poveanje plata. Prenos funkcija na drzavn i nivo nije pratilo ekvivalentno smanjenje potrosnje entiteta, koji su poveali svoje rashode kao udio u BDP-u. Javna potrosnja poveana je za oko 1,6% entit etskog BDP-a u FBiH i 2,9% u RS. Spoljni

105

javni dug BiH je u silaznom trendu sa oko 26% BDP-a krajem 2005.godine na 21% krajem 2006.godine. Poboljsana makroekonomska politika iz 2006.godine odrazava se u

poveanom suficitu ravnoteze izmeu stednje i investicija javnog sektora i znacajnom smanjenju deficita tekueg racuna. Najvaznije je uvoenje PDV-a, koji je, uprkos ukupnom pozitivnom efektu, omoguio slab ljenje kvaliteta fiskalnih prilagoavanja otvaranjem prostora za veliki porast tekue javne potrosnje. Istovremeno, reforma direktnih poreza u RS, od januara 2007.godine, pojednostavila je poreski sistem i smanjila fiskalno optereenje, te se pretpostavlja da b i to moglo ublaziti poremeaje na trzistu rada.

6.3. Meusobno djelovanje trzisnih snaga U 2006. i 2007.godini, Republika Srpska je postigla daljnji napredak u privatizac iji. Nakon prodaje Telekoma, prodato je oko 63% pocetne mase drzavnog kapitala za privatizaciju. Zavrsene su aktivnosti u vezi s privatizacijom naftnog sektora RS. Uspostava Razvojno investicione banke RS, u svrhu upravljanja preostalim drzavnim vlasn istvom, dovrsavanja privatizacije i investiranja prihoda od privatizac ije kroz razlicite fondove, ima namjeru poboljsati raspodjelu javnih resursa, pogotovo u bankarskom sektoru. U 2006.godini, udio privatnog sektora u BDP-u je u cijeloj zemlji ostao na nivou oko 55%, zabiljezenom 2005.godine. Glavni razlog za to bilo je usporavanje procesa privatizacije, pogotovo u FBiH. U 2006.godini, razne privatizacijske agencije u FBiH (entitetska i kantonalne) prodale su udjele u cetrnaest kompanija, sa ukupnim privatizac ionim kapitalom od 86 miliona evra i preuzetim investicionim obavezama od oko 87 miliona evra.

6.4. Slob odan ulazak i izlazak na trziste Sprovoenje jedinstvenog sistema privatizacije pocelo je na odreenom broju sudova, u junu 2007.godine. To bi trebalo skratiti proceduru sudske registracije i 106

smanjiti broj potrebnih dokumenata za ovaj postupak. Analize pokazuju da do juna 2007.godine nije bilo narocitog napretka u procedurama za pokretanja biznisa, dobijanja licenci ili zatvaranja preduzea, ali je krajem iste i pocetkom 2008.godine to stanje djelimicno poboljsano u RS. Meutim, izvjestan napredak je postignut u smanjenju broja inspekcija s kojima se suocavaju kompanije u oba entiteta. Ovdje se mora napomenuti da je RS okoncala proces smanjenja birokratije u pojedinim oblastima, poznatiji kao proces ,,giljotina propisa". Pravosudni sistem i dalje trpi zbog sporih sudskih postupaka te velikog i rastueg zaostatka nerijesenih predmeta. Ukupno gledano, te okolnosti slabe poslovno okruzenje time sto ugrozavaju efikasnije sprovoenje prava kreditora i imovinskih prava, posebno u FBiH. 6.5. Razvoj finansijskog sektora Banke drze dominantnu poziciju u finansijskom sektoru u BiH i njihova aktiva je porasla na oko 82% BDP-a u 2006.godini, u odnosu na 76% u 2005.godini. Recimo, krajem 2006.godine u BiH su djelovale trideset dvije banke sa stranim kapitalom koji kontrolise oko 83% ukupnog bankovnog kapitala. Krajem 2006.godine, u RS je zavrsena privatizacija banaka. Nebankovni finansijski sektori zabiljezili su odrzivi rast u 2006.godini. Pozajmnice u sektoru mikrokredita iznosile su ukupno 2,5% BDP-a u 2006.godini. Usvojeni su novi harmonizovani entit etski zakoni o mikrokreditnim organizacijama, uz izmjene i dopune zakona o agencijama za bankarstvo, kako bi se mikrokreditni sektor stavio u okvir Agencije za bankarstvo. U 2006.godini, trzisna kapitalizac ija Sarajevske berze (SASE) porasla je sa 76% na gotovo 95% BDP-a u FBiH, dok je Banjalucka berza (BIRS) poveala svoju kapitalizaciju na 175%, na vise od 121% BDP-a u RS. Na kraju 2006.godine, kapitalizacija trzista dionicama obje berze u BiH bila je na 108% ukupnog BDP-a zemlje. U 2007.godini, trgovina kapitala na obje berze naglo je pala. Prema procjeni pojedinih ekonomskih analiticara razlog su nestabilni politicki i ekonomski faktori, ali i losa upuenost graana o berzanskom poslovanju. Pokazatelji finansijske stabilnosti ukazuju na jacanje bankarskog sistema u 2006.godini. Odnos neotplaenih kredita, u odnosu na ukupne kredite, smanjen je na 4% krajem godine. 107

6.6. Sposob nost suocavanja sa konkurencijskim pritiskom i trzisnim snagama u Evropskoj uniji

6.6.1. Postojanje funkcionalne trzisne ekonomije Makroekonomska stabilnost je poboljsana, a ekonomski operateri su sposobni samostalno donositi odluke u klimi relativne stabilnosti i predvidljivosti. Usporavanje strukturalnih reformi, posebno u FBiH, zajedno sa nepostojanjem konsenzusa u ekonomskim politikama i kontinuiranog snaznog pritiska javnog sektora na ekonomiju, mehanizama. i dalje sprjecavaju efikasnu raspodjelu resursa putem trzisnih

6.6.2. Ljudski i fizicki kapital Zakon o visokom obrazovanju u BiH je usvojen, a nastoji se poboljsati kvalitet strucne obuke i uspostavljanje tjesnje veze sa potrebama trzista rada. Uprkos znatnim poboljsanjima, stopa upisa u srednjem i visokom obrazovanju, i stopa zavrsavanja obrazovanja, ostaju na relativno niskom n ivou. Prema anketi radne snage, ucese na trzistu rada je jos veoma slabo, kako pokazuje stopa aktivnosti od 44% i stopa nezaposlenosti koja je neznatno smanjena na 29%, u aprilu 2007.godine. Poboljsan i ucinak na trzistu rada zavisi u velikoj mjeri i od smanjenja rigidnosti trzista rada i poveanja mobilnosti radne snage. Slab ucinak trzista rada zahtijeva snazno strukturalno prilagoavanje. U 2006.godini, kao i u prethodnoj godini, direktne strane investicije uglavnom su isle u finansijski sektor, ali proizvodni sektor je takoe privukao oko ¼ priliva sredstava. Investicije su iznosile oko 21% BDP-a u 2005.godini. Priliv direktnih stranih investicija u BiH umjereno je rastao sa 5,5% BDP-a u 2005.godini na 5,8% u 2006.godini. Unapreenje telekomunikacija i transportne infrastrukture napreduje, posebno izgradnjom lokalne putne mreze. Razvoj sektora istrazivanja i razvoja nije na zavidnom nivou zbog slabe istrazivacke infrastrukture, slabog ucinka viseg 108

obrazovanja i masovnog odlaska mladog kadra iz zemlje. Dakle, fizicki kapital raste, mada veoma sporo.

6.6.3. Struktura sektora i preduzea Pravni okvir koji bi omoguio finansijsko restrukturiranje i otpisivanje dugova za drzavna preduzea, usvojen je u oba entiteta 2006.godine. Zakonodavstvo u privatizac iji je dopunjeno u FBiH kako bi, izmeu ostalog, omoguili podjelu drzavnih preduzea na odrzive komponente koje bi bile predmet prodaje. Novi zakon o finansijsko restrukturiranju u RS pro izveo je pozitivne rezultate, izmeu ostalog, prodajom naftnog sektora. Generalno, restrukturiranje drzavnih preduzea napredovalo je prilicno sporo zbog odreenih interesa kako menadzera preduzea i sindikata tako i donosilaca politickih odluka. Liberalizac ija mreznih industrija je nastavljena sa razlic itim rezultatima. Odreeni napredak je postignut u otvaranju trzista elektricne energije, ali manje u sektoru gasa. Izvjestan napredak je postignut u liberalizaciji sektora telekomunikacija, posebno prodajom Telekoma Srpske. Strukturalno razdvajanje zeljeznickih kompanija nastavlja se u oba entiteta, ali ova oblast i dalje kuburi sa gubicima. U sektorskoj strukturi ekonomije kao uslugamamaloprodaje i veleprodaje, finansijskom posredovanju i nekretninama, nastavlja se postepeno poboljsanje. Istovremeno, struktura izvoza i industrijske proizvodnje pokazuje rezult ate prema robi vee dodatne vrijednosti. Sektor malih i srednjih preduzea (SME) raste, ali se bori sa teskim poslovnim okruzenjem. Pristup dugorocnom finansiranju i nedostatak nemogunosti za zajam ostaju problematicni. Dobar rezultat postignut je na entitetskom nivou, ali nema konsenzusa o uspostavljanju mreze podrske malim i srednjim preduzeima na drzavnom nivou. Parlament RS usvojio je Strategiju razvoja malih i srednjih preduzea za 2006-2010.godinu, a FBiH usvojila je zakon o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzea.

109

6.6.4. Uticaj drzave na konkurentnost Izvjestan napredak je postignut na jacanju transparentnosti drzavne pomoi kroz izradu preliminarne inventure drzavne pomoi za 2004-2006.godinu. Veina programa podrske u BiH ne bi se kvalifikovali kao seme drzavne pomoi, s obzirom na to da obicno traju manje od godinu dana, ili se cak usvajaju ad hoc. Odobreni iznosi su veliki i u daljnjem porastu i kreu se u prosjeku od 1,5% do 4,5% BDP-a. Veliki dio podrske odlazi na sektore kao sto su javni transporti i komunalna preduzea, poljoprivreda i rudarstvo. Konkurencijsko vijee pojacalo je aktivnosti na sprovoenju istraga o izdavanju rjesenja kako bi se postigla efikasnija antitrustovska kontrola. 6.6.5. Ekonomska integracija sa EU

Bosna i Hercegovina ima otvorenu ekonomiju sa ukupnom trgovinom koja je u 2006.godini iznosila oko 103% BDP-a. U istoj godini, Evropska unija je i dalje ostala najvazn iji trgovinski partner u BiH, sa udjelom od oko 69,4% ukupnog izvoza i 60,2% ukupnog uvoza. Prilivi direktnih stranih investicija iz EU privremeno su smanjeni u prvoj polovini 2007.godine, nakon velike prodaje Telekoma Srpske kompaniji koja nije iz EU. Ipak, integracija trgovine investicija sa EU ostaje snazna.

6.6.6.Evropski standardi

Ovo poglavlje razmatra sposobnosti BiH da postepeno priblizi evropskim standardima75 svoje zakonodavstvo i politiku u vezi sa unutrasnjim trzistem, sektorskim politikama i pravdom, slobodom i bezbjednosu, u skladu sa Sporazumom o stabilzaciji i pridruzivanju, te prioritetima iz Evropskog partnerstva76.

75

Sporazum o saradnji na prevenciji i borbi protiv prekogranicnog kriminala s Poveljom o osnivanju i radu regionalnog centra Jugoistocne Evropske inicijative ­ SECI Centar, Sluzbeni glasnik BiH br. 19/00 76 Izvjestaj o napretku BiH u 2007. godini, Brisel, 06.11.2007. godine

110

6.6.7. Unutrasnje trziste

Slobodno kretanje robe Kada je rijec o horizontalnim mjerama, napredak je postignut u pogledu razdvajanja Instituta za standarde, mjerenje i intelektualno vlasnistvo u BiH i uspostavljanju tri posebna instit uta, pocetkom 2007.godine: - Institut za standardizaciju, - Institut za mjerenje i - Institut za intelektualno vlasnistvo. Institut za standardizaciju obavlja standardizac ijske aktivnosti na osnovu principa dobrovoljne standardizacije, te kao nacionalne standarde usvaja standarde Evropske organizacije za standardizaciju CEN (Evropski komitet za standardizaciju), CENELEC (Evropski komitet za elektrotehnicku standardizaciju) i ETSI (Evropski institut za telekomunikacijske standarde). Do sada je 7641 Evropski standard (EN) usvojen kao standard BiH. Instit ut je pridruzeni clan CENELEC-a i partnersko standardizacijsko tijelo CEN-a. Imenovan je direktor Instituta, ali nedostatak resursa ugrozava kapacitet efikasnog rada. U pogledu akreditacije, Institut za akreditaciju rad i u skladu sa zahtjevima EN 45000 i ISO/TEC 17000 serije standarda i uz preporuke i smjernice koje je objavila Evropska saradnja za akreditacije. Instit ut je do sada akreditovao trideset tijela za ocjenjivanje usklaenosti, a BiH treba uspostaviti uslove za budue meunarodno priznanje rezultata i certifikata ispitivanja i kalibracije. Mali napredak je postignut u pogledu mjerenja, a zakonodavstvo o mjerenju nije usklaeno sa zahtjevima EU, koji podrazumijevaju razdvajanje pravnog, naucnog i industrijskog mjerenja, te usklaivanje drzavnog i entitetskih zakona. BiH treba razviti sistem mjerenja u skladu sa praksama drzava-c lanica EU, te razviti sluzbe za mjerenje meunarodno priznatog kvaliteta u okviru nacionalne infrastrukture za mjerenje. Osim toga, mora poceti priprema Instituta za mjerenje BiH za budue puno clanstvo u EUROMET-u (Evropska saradnja za mjerenje u standardima), EURACHEM-u (Evropska federacija nacionalnih

111

udruzenja za analiticku hemiju), WELMEC-u (Evropska saradnja u pravnom mjerenju), OIML-u (Meunarodna organizacija za pravno mjerenje) te Konvenciji metra. Nije bilo znacajnog napretka u pogledu aktivnosti ocjenjivanja usklaenosti. Usklaenosti za domae ili uvezene proizvode ne ocjenjuje se prije njihovog plasiranja na trziste. Mali pomak postignut je u pogledu nadzora nad trzistem, a BiH je uspostavila Agenciju za nadzor nad trzistem koja, uz inspekcije entiteta i carinske sluzbe, formira sistem nadzora. nadzora Potreban je daljnji razvoj ovog nadzora, zasnovanog na odgovarajuim zakonima o proizvodima. BiH treba razviti kapacitet za vlastiti sistem kako bi garantovala bezbjednost i usaglasenost tehnickih proizvoda, u skladu sa praksom ovog nadzora u EU. Ogranicen napredak postignut je na usvajanju tehnickih propisa kojim se prenose direktive starog i novog pristupa u domae zakonodavstvo . Vijee ministara BiH usvojilo je odluku o Akcionom planu za sprovoenje programa preuzimanja tehnickih propisa koji definisu podjelu ovlasenja izmeu institucija odgovornih za prenosenje i sprovoenje ovih propisa. Veina tehnickih propisa ne pokriva ni jedno tijelo Savjeta ministara. Direktive novog pristupa koje pokriva Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa su izuzetak. Veina podrucja harmonizovanog propisa Evropske Unije tesko se reguise ili uopste nije sprovedeno ili se regulise na entitetskom nivou, cesto na osnovu razlicitih odredbi, cime se stvaraju prepreke za djelovanje unutrasnjeg trzista cak i unutar BiH. Odreen napredak postignut je na podrucju zastite potrosaca, a na osnovu Zakona o zastiti potrosaca uspostavljena je Kancelarija ombudsmana. Odsjek za nadzor na trzistu, zastit u potrosaca i konkurenciju Ministarstva spoljnih poslova i ekonomskih odnosa takoe je uspostavljeno, ali prava koja pruzaju zakoni potrosacima nisu dovoljno iskorisena u praksi. Pripreme BiH na poljima standardizacije, akreditacije, ocjenjivanja

usklaenosti, mjerenja, nadzora nad trzistem i zastite potrosaca jos su u ranoj fazi.

112

Kretanje lica, usluga i pravo smjestaja BiH nije postigla napredak u pogledu kretanja lica, zakonodavstvo o radu ostaje iscjepkano, a mobilnost radne snage je ogranicena. Ne postoji jedinstven sistem socijalne bezbjednosti, a socijalne beneficijie razlikuju se izmeu entiteta, pa cak i izmeu kantona. Ovakva situacija ugrozava mogunosti koordiniranog mehanizma socijalne mobilnost unutar BiH. Nije zabiljezen novi razvoj dogaaja u vezi sa pravom smjestaja kompanija. Kompanije iz EU mogu poslovati u BiH sa istim pravima i obavezama kao domae firme. Ipak, i domaa i strana preduzea i zaposleni pojedinci i dalje su optereeni prevelikim admin istrativnim procedurama za dobivanje licenci i dozvola za poslovanje. Sistem registracije preduzea, koji uvodi jedinstvenu, pojednostavljenu i mnogo krau proceduru registracije novih preduzea nije u potpunosti operativan u BiH. Moze se slobodno rei da je jedno od najtezih i najskupljih mjesta za poslovanje u regionu. Sto se tice slobode pruzanja usluga, nije postignut napredak u povlacenju jasne distinkcije izmeu obaveza stranih operatera, koji pruzaju prekogranicne usluge na privremenoj osnovi, i onih davalaca usluga koji su trajno uspostavljeni. Republika Srpska usvojila je novi Zakon o trzistu vrijednosnih papira u 2006.godini. Entitetska trzista vrijednosnih papira nemaju koherentni zakonodavni i regulatorni okvir, posto entitetski zakoni o vrijednosti trzisnih papira nisu usklaeni. Na planu zakonodavstva o preduzeima, a u vezi sa racunovodstvom i reviziji, Nacionalna strategija i Akcioni plan o racunovodstvu i reviziji usvojeni su u martu, 2007.godine. Slobodno kretanje kapitala BiH nastavlja primjenjivati relativno liberalna pravila o unutrasnjim tokovima kapitala. I dalje ostaju odreene redukcije u vezi sa spoljnim transferima pojedinaca i bezbjednosti sa EU. Osiguranje prenosenja penzija i zdravstvenih beneficija izmeu pojedinih sistema socijalne bezbjednosti olaksalo bi

113

onih koji nemaju boraviste, kao i za posjedovanje stranih bankovnih racuna od strane rezidentnih lica. Redukcija na direktne strane investicije primjenjuje se samo na sektore naoruzanja i medija, gdje je udio stranog kapit ala ogranicen na 49%. Drzavni zakon o direktnim stranim investicijama i entitetski sprovoeni zakoni uspostavljaju prava transfera i repatrijacije. FBiH usvojila je Izmjene i dopune odluke o opstim uslovima pod kojima lica koja imaju boraviste mogu drzati devizne racune u inostranstvu. Ovim je prilagoena odredba koja omoguava rezidentnim pravnim subjektima da otvore i upravljaju deviznim racunima u inostranstvu, ako je posjedovanje stranog (nerezidentnog) deviznog racuna preduslov za odobrenje kredita. rezidentna pravna lica. Republika Srpska je usvojila izmjene i dopune Zakona o deviznim operacijama iz 2003.godine, cime se svim rezidentima daje pravo da drze devizne racune u stranim bankama, pod uslovom da ih koriste za tekue transakcije i transfer kapitala. BiH ima modernu strukturu platnog sistema. Bruto poravnanja u realnom vremenu i sistem ziro-kliringa usklaen je sa Osnovnim principima sistemski vaznih platnih sistema, koje je objavila Banka za meunarodna poravnanja. Platni sistem je pod nadzorom Centralne banke. Carine i porezi Sto se tice carinskih pravila, zakonodavstvo o carinama je usklaeno sa evropskima standardima koji su b ili na snazi u septembru, 2003.godine. Carinska tarifa BiH treba da se uskladi sa najnovijom verzijom Kombinovane nomenklature EU, s obzirom na sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju . Nadzor nad pet operativnih slobodnih zona u BiH nije poboljsan, a nema adekvatne i sveobuhvatne kontrole robe koja ulazi ili izlazi iz slobodnih zona. Carinska pravila o procjeni vrijednosti nisu konzistentno primijenjena u cijeloj BiH. Ova promjena e liberalizovati meunarodne finasijske tokove i omoguiti laksi pristup kredit ima u inostranstvu za

114

U oblasti porijekla, Uprava za indirektno oporezivanje(UIO) nakon CEFTA jedini je autoritet u BiH koji ima ovlasenja da zahtijeva i sprovodi verifikac iju certifikata o kretanju robe i za trgovinu sa zemljema EU i CEFTA. U pogledu administrativnog i operativnog kapaciteta, Uprava za indirektno oporezivanje postigla je napredak u borbi protiv prevara i korupcije poveanjem nivoa analize rizika i obavjestajnog rada. Oko 90% osoblja Sektora za sprovoenje zakona u okviru UIO proslo je obuku za borbu protiv kriumcarenja, te obavjestajne i istrazne operacije, a Uprava je preduzela mjere i prema sistematizaciji svoje interne organizacije. Sto se tice oporezivanja, postignut je napredak u prikupljanju PDV-a, a zakonodavstvo o PDV-u BiH je u velikoj mjeri u skladu sa Direktivom PDV-a. Zakon o akcizama je sproveden, ali su neophodne daljnje izmjene i dopune, kako bi se zakonodavstvo uskladilo s evropskim standardima. Izvjestan napredak postignut je na usklaivanju direktnih poreza. RS i Brcko distrikt imaju slicne stope za poreze na dobit preduzea i plate. Konkurencija BiH je postigla napredak na polju antitrustovske kontrole. Meutim, Zakon o konkurenciji iz 2005.godine, i dalje zahtijeva usaglasavanje s evropskim standardima, posebno kada je rijec o uslugama. Konkurencijsko vijee usvojilo je dva akta za sprovoenje: propis o metodama obavjestavanja i kriterijume za procjenu koncentracije preduzea, kao i Praviln ik za odrzavanje registra evidencije koncentracije. Usvojene su izmjene i dopune Pravilnika Konkurencijskog vijea kojim se poveava broj zaposlenih. Pocetni napredak ostvaren je u pogledu drzavne pomoi.

115

Javne nabavke Postignut je izvjestan napredak u podrucju javne nabavke, nastavljeno je sprovoenje postojeeg, kao i izrada novog zakonodavstva. Standardna tenderska dokumentacija, usvojena u maju 2007.godine, postala je obavezujua od jula, 2007.godine. Obavezni preferencijalni tretman domaih subjekata ostaje na snazi i polako se ukida po stopi od 5% svake dvije godine do 2011, kada treba bit i konacno ukinut. Energetski sektor iskljucen je iz ovog tretmana odlukom Vijea ministara BiH, iz novembra, 2006.godine. U vezi sa sprovoenjem zakonodavstva o javnim nabavkama, postoji snazna potreba za poboljsanjem kapaciteta organa za ugovaranje, kako bi efikasno vodili procedure nabavke i osnazili admin istrativne resurse na svim nivoima. Zakonodavstvo o intelektualnom vlasnistvu Institut za intelektualno vlasnistvo preuzeo je svoje odgovornosti 1. januara, 2007.godine. Sjediste ovog Instituta je u Mostaru, a filijale su uspostavljene u Sarajevu i Banjaluci. Nedostatak resursa i manjak ljudstva ugrozavaju sposobnosti Instituta da obavlja svoje zadatke efikasno i u potpunosti sprovodi primjer: autorska prava i revizija kolektivnih upravnih drustava. Nije postignut napredak u vezi s pravima industrijskog vlasn istva, jer neusaglasen okvir i podjela ovlasenja unutar BiH i dalje su problem. BiH jos nije u stanju sprovesti svoje nacionalno zakonodavstvo, ni mandat. Na

meunarodne obaveze u ovoj oblasti. Potrebno je uloziti znacajne napore kako bi Institut za intelektualno vlasnistvo bio potpuno operativan.

116

Zaposljavanje i socijalne politike U pogledu politike zaposljavanja postignut je napredak, ali jos nije utvren akcioni plan zaposljavanja na nivou BiH. Nema novih radnih mjesta za radnu snagu koja je u porastu. U 2006.godini stopa nezaposlenosti iznosila je 31%, a stopa zaposlenosti 29,7%. U prosloj godini, situacija je neznatno poboljsana, i to u Republici Srpskoj. Nezaposlenost mladih je oko 60% na teritoriji BiH, a najvise je onih koji su nezaposleni duzi vremenski period. Rad na crno je veoma izrazen, tako da je radna snaga jako iskorisena, a plate su niske. Trziste rada BiH, izmeu ostalog, karakterisu znacajne strukturalne rigidnosti u pogledu mehanizma formiranja plata i visoko oporezivanje rada. Slozena institucionalna i administrativna struktura i krajnja iscjepkanost trzista rada krupne su prepreke u poboljsanju njegovog funkcionisanja. Znacajni i dugotrajni nedostaci u administraciji u oblasti zaposljavanja, regulacionom okviru i in stitucijama trzista rada, ne omoguavaju znacajan i efikasan razvoj politike zaposljavanja. Racionalizacija i poboljsanje kapaciteta ministarstava i admin istracije u oblasti zaposljavanja i socijalnih pitanja, trebalo bi da se rjesavaju kao dio reforme javne uprave. Programi aktivnog trzista se sprovode, od kojih su neki usmjereni na obuku i umjea onih koji traze posao, ali nedostaju resursi kako bi se ovaj drugi faktor razvio u sirem obimu. Razvoj i sprovoenje ovih programa veoma je iscjepkano i zahtijeva bolju koordinaciju, da bi se osigurala efikasnost ogranicenih resursa. Nisu preduzete posebne aktivnosti kako bi se dala prednost zaposljavanju zena, kao i lica sa posebnim potrebama. Reforma registrovanja nezaposlenih nesto je bolja nego ranijih godina i to u entitetima, dok na nivou BiH jos zaostaje. U pogledu socijalnih politika, socijalne statistike i analize, koje sluze kao osnov za jacanje razvoja strategije socijalne ukljucenosti i procjene programa, nedovoljni su i trebalo bi da se poboljsaju.

117

Pravo na zdravstveno osiguranje i druge vidove socijalne zastite, ukljucujui naknade za nezaposlene, i dalje zavise o tome u kojem entitetu ili kantonu nezaposlena osoba zivi. Jos nisu sprovedene preporuke funkcionalnog pregleda u sektoru povratka izbjeglica u vezi sa transformacijom Min istarstva za ljudska prava i izbjeglice u ministarstvo sa mandatom socijalne zastite. Nema napretka u diskriminacije. Sistem javnog zdravstva u BiH sastoji se od osamnaest Zavoda za javno zdravstvo na entitetskom, kantonalnom i regionalnom nivou. Kapacitet tih Zavoda je razlic it, ali sistem ne uspijeva garantovati odgovarajuu zdravstvenu zastitu graanima. U pogledu ove oblasti, znacajan napredak postignut je uspostavljanjem pravnog okvira i admin istrativnog kapaciteta koji je u skladu sa politikom EU. Formirana je redovna konferencija min istara zdravlja BiH, koji e djelovati kao stalno savjetodavno i koordinaciono tijelo u BiH. Potreban je daljni napredak u sprovoenju meunarodnih obaveza u zdravstvu, pogotovo Okvirne konvencije o kontroli duvana (FCTC), Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i Meunarodnih zdravstvenih propisa (IHR). Obrazovanje i istrazivanje Okvirni zakon o visokom obrazovanju usvojen je u julu, 2007.godine, a vazan je kako bi BiH ispunila zahtjeve iz Bolonjskog procesa i Lisabonske konvencije77. U kontekstu evropskih programa, eksperti sa svakog univerziteta su imenovani za promociju Bolonjskog procesa kao i ostalih reformi visokog obrazovanja. Pripreme na planu obrazovanja su dozivjele znacajan napredak, a neophodno je usvojiti i preostale zakone i osigurati njihovu primjenu, cime bi se postigao napredak u sprovoenju ciljeva EU na podrucju dozivotnog ucenja.

77

razvijanju pravnog okvira za zdravstvenu zastitu i

bezbjednost na radu ili prema jednom generalnom zakonu o sprjecavanju

Komisija Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007. godine

118

Sto se tice istrazivanja, naucni i istrazivacki potencijal BiH je u kriticnom stanju, ne sprovodi se obuka nove generacije istrazivaca, a najvei dio istrazivacke strukture je zastario. Potrebno je uloziti znacajne napore ukoliko BiH zeli u potpunosti iskoristiti prednosti koje nudi Okvirni program Evropske unije za istrazivanje i tehnoloski razvoj. Ovu oblast treba uvezati sa industrijom i univerzitetima.

7.

SEKTORSKE POLITIKE

Industrija i mala i srednja preduzea Sto se tice industrije, nije uspostavljena strategija industrijske politike za cijelu BiH. Kao sto smo ranije konstatovali, proces privatizacije u RS ubrzan je u odnosu na FBiH. Agencija za promociju izvoza unutar Spoljno trgovinske komore formirana je odlukom Vijea ministara BiH kao i Vijea za promociju izvoza, koje je identifikovalo prioritete politika koje treba ispunjavati. Poslovni plan je usvojen za Agenciju za promociju stranih investicija, uz strategiju za promociju direktnih stranih investicija, te operativni plan za novi fond podrske stranim investitorima. Moze se konstatovati da poslovno okruzenje u RS pruza dovoljnu podrsku razvoju bizn isa i trgovine, dok u FBiH stanje nije zadovoljavajue. Kada je rijec o malim i srednjim preduzeima, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea u RS usvojila je Strategiju za period 2006-2010.godine. FBiH usvojila je Zakon o promociji malih i srednjih preduzea. U opstinama se preduzimaju napori kako bi se odgovorilo zahtjevima poslovne zajednice putem uspostavljanja poslovnih zona, poslovnih inkubatora i sluzbi za podrsku biznisu. Neki pozitivni koraci se zapazaju na regionalnom nivou, gdje regionalne razvojne agencije, centri za podrsku biznisu i Evro-info korespodentski centar funkcionise uspjesno. Neusaglasen pravni i institucionalni okvir za mala i srednja preduzea, u kombinaciji

119

sa nedostatkom strategije na nivou BiH, umanjuju sposobnosti zemlje da ispuni zahtjeve iz Povelje za mala preduzea. Poljoprivreda i ribarstvo U oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja doslo je do izvjesnog poboljsanja, postao je operativan Sektor za poljoprivredu, prehranu, sumarstvo i ruraln i razvoj Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. Vijee ministara usvojilo je odluku koja se tice stvaranja ujedinjenog administrativnog registra farmi klijenata, koji e omoguiti primjenu podrske za usklaen nacin u cijeloj BiH. Zakon o poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvoju BiH, te Zakon o vinu, rakiji i ostalim pro izvodima od groza i vina, usvojeni su u Vijeu ministara. Podrska poljoprivredi i ruralnom razvoju znacajno se poveala, posebno u RS. Pristup kredit ima, savjetodavnim sluzbama i obuci za farmere je poboljsan. Meutim, ostaju slabosti u pogledu vlasnistva nad zemljom, korisenja zemlje, pristupa trzistu i restrukturiranja trzista. To onemoguava produktivnost i ekonomski potencijal sektora. Na podrucju bezbjednosti hrane veoma mali napredak je postignut, iako djeluje Agencija za bezbjednost hrane u BiH. Sprovoenje drzavnog Zakona o bezbjednosti hrane iz 2005.godine nije pocelo zbog nedostatka sprovedbenih propisa. Treba razjasniti odgovornosti u okviru lanca kontrole bezbjednosti hrane na entitetskom i drzavnom nivou, kako bi se osiguralo propisano sprovoenje zakona i stvorili uslovi za prenosenje i sprovoenje pravila EU u oblasti hig ijene hrane i sluzbene kontrole, ukljucujui pravila ,,Analize opasnosti i kriticnih kontrolnih tacaka". Kapacitet labaratorije je i dalje ogranicen. Na podrucju veterinarskih i fitosanitarnih politika, nedostatak izmjena i dopuna drzavnog Zakona o veterinarstvu usporilo je usklaivanje zakonodavstva u ovoj oblasti i njegovo sprovoenje na entitetskom nivou. Poboljsana je koordinacija izmeu drzavne kancelarije za veterinarstvo i entitetskih uprava. Uporedo sa ad hoc aktivnostima u borbi protiv izbijan ja bolesti zivotinja, donijete su zajednicke odluke. Meutim, drzavna Kancelarija za veterinarstvo ne koordinira veterinarske sluzbe BiH na nacin koji osigurava adekvatnu kontrolu javnog zdravlja i zastite zivotinja. Nisu

120

uspostavljeni mehanizmi omoguavanja saradnje koje su ukljucene u ovaj sektor.

razlicitih institucija na nivou BiH

Nastavlja se razvoj sistema identifikacije i registracije goveda, kao i koza, ovaca i svinja. Slabosti ostaju u pogledu sprovoenja zakonodavstva, kapaciteta labaratorijske dijagnostike, prikupljanja podataka, sistema praenja kretanja zivotinja, te odsustva nacionalne strategije protiv zaraznih bolesti. Usvojen je ,,Plan monitoringa rezidua" u vezi sa akvakulturom. Sporo se uspostavlja Drzavna kancelarija za zastitu zdravlja bilja, a Pravilnik o unutrasnjoj organizaciji usvojen je tek u septembru, 2007.godine. Sprovedbeni propisi na podrucju zdravlja b iljaka, sjemena, sjemenskog materijala i proizvoda za zastitu bilja jos nisu usvojeni. Sporo uspostavljanje Drzavne kancelarije za zastitu zdravlja b ilja ima negativne implikacije na omoguavanje trgovine i bolju konkurentnost poljoprivrednih proizvoda BiH. Sto se tice izvoza ribarskih proizvoda u EU, BiH jos nije na listi ovlasenih treih zemalja za izvoz. Zivotna sredina BiH je postigla ogranicen napredak u sektoru zastit e zivotne sredine. Pitanja iz ovog sektora se rjesavaju uglavnom na entitetskom nivou, dok na drzavnom nivou, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa ima ovlasenja da se bavi odreenim pitanjima koja se ticu prirodnih resursa, ukljucujui zastitu zivotne sredine. Izvjestan napredak postignut je u oblasti horizontalnog zakonodavstva. U aprilu, 2007.godine, BiH je ratifikovala Protokol iz Kjota. U maju, Vijee ministara usvojilo je Odluku o sprovoenju Protokola iz Montreala koji regulise izdavanje licenci, kvota i dozvola za izvoz i uvoz materija koji osteuju ozonski omotac. Sprovoenje postojeih zakona za procjenu uticaja na zivotnu sredinu zahtijeva poboljsanje, a BiH treba da se ukljuci u projekte od drzavnog interesa i projekte sa moguim prekogranicnim efektima. Potrebni su daljnji napori ka ratifikaciji i sprovoenju relevantnih meunarodnih konvencija, ukljucujui Espoo Konvenciju o

121

procjeni uticaja na zivotnu sredinu u prekogranicnom kontekstu. Moze se slobodno rei da nije bilo razvoja u pogledu kvaliteta vazduha. U upravljanju otpadom postignut je ogranicen napredak u sprovoenju zakonodavstva, a nisu postignuti ni rezultati u pogledu zakonodavne podrske za reciklazu i preradu otpada koji se ne bi vise smio odlagati na deponiju. U vezi s ovim desio se pozitivan razvoj, na primjer u preradi i reciklazi specificnih materijala kao sto su akumulatori za vozila. Malo napretka ostvareno je u vezi sa kvalitetom vode. U toku je razvoj Informacionog sistema voda, nabavljeni su potrebni softveri i hardveri i obuceni kadrovi. Sprovoenje zakonodavstva o vodama u entitetima ide sporo, jer nisu usvojeni svi propisi. Uspostavljanje Agencije za vode je prioritet kako bi upravljanje rijecnim tokovima moglo biti efikasno. Nedovoljno precisavanje otpadnih voda ostaje kljucno pit anje za zastitu zivotne sredine. BiH jos nije ratifikovala izmjene i dopune Barselonske konvencije i njenih Protokola. U oblasti zastite prirode postignut je napredak, posebno u sprovoenju Konvencije o mocvarama iz Ramsara. Nije postignut napredak u pogledu prenosenja odreenih dijelova Direktive o pticama, kao sto to zahtijeva Ugovor o energetskoj zajednici. Na polju industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, ucinjen je napredak, ali su neophodni dodatni napori, narocito u integralnih zastitnih dozvola. U oblasti hemikalija postoje pomaci, a u martu, 2007.godine, BiH je pristupila Roterdamskoj konvenciji o procedurama davanja sag lasnosti uz prethodnu najavu za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini. Nije bilo napretka u oblasti genetski modifikovanih organizama (GMO), buke i sumarstva. BiH trpi zbog ogranicenog administrativnog kapaciteta i nema dovoljno finansijskih resursa za ulaganja u zivotnu sredinu. Nedostatak pravnog i institucionalnog okvira umanjuje administrativni kapacitet Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose, koje djeluje kao drzavni organ u ovoj oblasti. Entitetske inspekcije za zastitu zivotne sredine su operativne, ali imaju ogranicen kapacitet da efikasno kontrolisu postivanje propisa. Nije zab iljezen napredak u izdavanju, monitoringu i sprovoenju

122

pogledu integrisanja pitanja zastite zivotne sredine u druge politike. Ukupno gledano, pripreme BiH na podrucju zastite zivotne sredine i dalje su u ranoj fazi. Obavezno treba pojacati napore u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz meunarodnih konvencija. Politika u oblasti transporta U razvoju transevropske mreze transporta postignut je znacajan napredak, a BiH je nastavila ucestvovati u razvoju zajednicke regionalne transportne mreze i Transportne opservatorije jugoistocne Evrope (SEETO), te poboljsala petogodisnji plan za 2007-2011.godinu, tzv. (MAP). Zabiljezen je napredak u putnom sektoru. Zakonodavstvo o regulisanju saobraaja i licenciranju vozila i vozaca sadrzano je u Zakonu o osnovama bezbjednosti prometa na putevima u BiH. Uspjeh je postignut u odrzavanju puteva sto je donekle poboljsalo kapacitete i bezbijednost. U okviru Sporazuma o stabilizac iji i pridruzivanju, stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma, BiH se obavezala da e osigurati neogranicen tranzitni promet kroz svoju teritoriju. U sektoru zeljeznica postignut je znacajan rezultat u sprovoenju Zakona o zeljeznicama BiH. Regulatorni odbor zeljeznica BiH, koji djeluje kao drzavn i organ za bezbjednost postao je operativan. Entitetske vlade i dalje imenuju posebne menadzere, jer su zeljeznicka preduzea podijeljena na entit etskom nivou. U vezi sa vazdusnim saobraajem, u septembru 2007.godine, BiH je ratifikovala Sporazum o evropskom zajednickom vazdusnom prostoru (ECAA). EUFOR je prenio odgovornost za kontrolu vazdusnog prometa u nizem vazdusnom prostoru na civilne avijacijske organe. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je BiH kredit za sprovoenje Strategije upravljanja vazdusnim prometom, koji e omoguiti da BiH preuzme punu odgovornost za kontrolu vazdusnog prometa u srednjem i gornjem vazdusnom prostoru. Napredak je postignut i u unutrasnjim plovnim putevima i pomorskom transportu. FBiH usvojila je Zakon o rijecnom transportu koji obuhvata i sredstva transporta. Pripreme za obnovu i razvoj rijecnog toka Save su u toku, a studije izvodljivosti su zavrsene u maju, 2007.godine. Meutim, BiH nije potpisnica

123

Konvencije SOLAS (Meunarodne konvencije o bezbjednosti zivota na moru) ni Kodeksa ISPS (Meunarodnog kodeksa za bezbjednost brodova i lucnih objekata). Energija Odsjek za energiju u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa je operativan, sto znaci da je u ovoj oblasti postignut napredak. U skladistenju nafte i bezbjednosti snabdijevanja nije bilo razvoja, a u februaru, 2007.godine, RS je krenula u privatizaciju naftnog sektora. BiH je punopravna clanica Ugovora o energetskoj zajednici, a od 1. jula, 2007.godine, obavezala se da e primjenjivati evropske standarde iz oblasti energije. Iako je bilo napretka u vezi s Mapom puta za elektricnu energiju, sto se narocito odnosi na tehnicke propise i monitoring isporuke, nije bilo rezultata u pogledu Mape puta za sektor gasa. Kada je rijec o unutrasnjem trzistu energije, uspostavljeni su Nezavisni operator sistema (NOS) i prenosna kompanija (Transco) za sektor elektricne energije. Meutim, saradnja Prenosne kompanije i NOS-a i dalje je nedovoljna. NOS je objavio prvi indikativn i plan proizvodnje za 2007-2016.godinu. Ovaj plan azurira se za period 2008-2017.godino. Prenosne kompanije za razvoj prenosne mreze zavise o ovom konacnom planu. Otvaranje trzista elektricne energije pocelo je 2007.godine za glavne industrijske potrosace, a daljnja otvaranja nastavljena su u 2008.godini. Regulisanje Postignut je trzista elektricne na energije uspostavljeno akcionih je drzavnom planova za Regulatornom komisijom za elektricnu energiju i dva entit etska regulatora. napredak primjeni entitetskih restrukturiranje energetskog sektora, ali je neophodno ubrzanje razdvajanja proizvodnje i distribucije elektricne energije u oba entiteta. Mali napredak postignut je u drugim energetskim sektorima (ugalj, nafta, bioenergija, centralno grijanje i obnovljiva energija) ili u vezi s energetskom efikasnosu, te pit anjem odrzivosti. U oblasti nuklearne bezbjednosti i zastite od zracenja, pripremljen je drzavni Okvirni zakon koji osigurava uspostavljanje jedne drzavne regulatorne agencije za nuklearnu bezbjednost i zastitu od zracenja, koja bi trebalo da omogui pristup BiH

124

nekolicini meunarodnih radioaktivnim otpadom.

konvencija o

nuklearnoj bezbjednosti i upravljanju

Situacija na podrucju nuklearne bezbjednosti i zastite od zracenja zahtijeva znacajna poboljsanja u koordinaciji i organizaciji aktivnosti na nivou BiH, opreme, modernizacije pogona, tehnickih kapaciteta i ljudskih resursa. Objekti za sklad istenje zapecaenih radioaktivnih izvora n isu licencirani prema meunarodnim standardima i praksama. Posebnu paznju treba posvetiti monit oringu podrucja zagaenih osiromasenim uran ijumom. Informacijsko drustvo i mediji Politika telekomunikacijskog sektora azurirana je od novembra, 2006.godine, do kraja 2007.godine. Proces liberalizacije je nastavljen. Od pocetka 2006.godine izdano je dvanaest licenci novim firmama koje pruzaju usluge fiksne telefonije. Najvei udio Telekoma RS prodat je Telekomu Srbije, krajem 2006.godine. Regulatorna agencija za komunikac ije (RAK) regulise ovu materiju sa tri postojea operatera u BiH. Neophodno je da usavrsi tehnologiju, narocito zbog specificnosti trzista BiH. S tim u vezi treba ojacati kapacitet relevantnih odjeljenja u Ministarstvu transporta i komunikacija. Nezavisni status RAK-a dobro je uspostavljen, posebno pravna rjesenja u pogledu njihove finansijske nezavisnosti i imenovanja generalnog direktora. Mogue usvajanje Nacrta zakona o platama i naknadama, koje bi RAK stavio u okvir drzavne sluzbe, mogao bi ugroziti nezavisnost ove Agencije. Osiguranje nezavisnosti Agencije od kljucnog je znacaja za razvoj trzista emitovanja i telekomunikacija. Jos nije postignut napredak u transformisanju Direkcije sistema zastite identiteta graana (CIPS) u drzavnu Agenciju za informacijsko drustvo, zaduzenu za sprovoenje Strategije za informacijsko drustvo i njenog akcionog plana, kao i koordinaciju aktivnosti iz ove oblasti u cijeloj BiH. Napredak je postignut u pogledu usluga informacijskog drustva. BiH je ratifikovala Konvenciju o kibernetickom kriminalu Vijea Evrope. Na polju aud iovizuelne politike i medija postignut je dobar rezultat, narocito priblizavanjem zakonodavstva BiH Evropskoj konvenciji o prekogranicnoj televiziji.

125

Zakon o reklamiranju i sponzorstvu je revidiran u skladu sa ovom Konvencijom, a RAK je poceo reviziju Prakticnog kodeksa rada emitera. Meutim, FBiH nije bila u stanju usvojiti sve potrebne zakone o javnom emitovanju, te sprovoenje reforme u ovoj oblasti i dalje kasni. BiH nije potpisnica UNESCO-ve Konvencije o kult urnoj raznolikosti, a ratifikovanje ove Konvencije neophodno je da bi BiH ucestvovala u programima zajednice koji se odnose na medije. Finansijska kontrola Na podrucju javne interne finansijske kontrole (PIFC) preduzeti su odreeni koraci, a u novembru, 2006.godine, radna grupa na drzavnom i entit etskom nivou pripremila je Zakon o internoj reviziji za sve nivoe vlasti. U avgustu, 2007.godine, formirana je druga radna grupa za izradu sveobuhvatne politike PIFC-a kojom se garantuje izbalansirani razvoj interne kontrole i sistema interne revizije. Zapazen je ograniceni napredak u pogledu vanjske revizije, a nakon novog zakona o ovoj reviziji, koji je usvojen 2006.godine, instit ucije Glavnog revizora RS i FBiH imenovale su novo rukovodstvo. Na nivou BiH, imenovanje Glavnog revizora i njegovih zamjenika dosta je kasnilo. Izvjestaji g lavnih revizora dostavljaju se Parlamentima. Iako su dostupni i sirokoj javnosti, nije bilo dovoljno naknadnih aktivnosti u vezi s izvjestajima i preporukama Glavnog revizora. Uz tri postojee kancelarije Glavnog revizora i Brcko distrikt osnovao je svoju Kancelariju na osnovu vlastitog Zakona o reviziji, sto i dalje fragmentira sistem. Statistika Nije poboljsana saradnja izmeu Agencije za statistiku BiH (BHAS) i dva entitetska statisticka zavoda. Sporazum iz 2005.godine, osmisljen da ojaca koordinisanu ulogu BHAS-a u usklaivanju metodologije i diseminac ije podataka na nivou BiH, nije u potpunosti sproveden. Centralna banka BiH i BHAS su potpisali Memorandum o razumijevanju.

126

Sto se tice klasifikacije, pravni akti su usvojeni za CPA (Klasifikacija proizvoda po aktivnostima, a priprema se i uvoenje COICOP (Klasifikacija industrijske potrosnje prema svrsi). U oblasti demografije i socijalne statistike, vrsi se priprema popisa stanovnistva koji e biti obavljen u 2011.godini. Strukturalna poslovna statistika jos nije zasnovana na poslovnim registrima, a gotovo da nema raspolozivih informacija na n ivou drzave o transportu i turizmu. Slicna situacija je i sa statistickim podacima o energetici, dok podaci o spoljnoj trgovini nisu dovoljno pouzdani, iako je bilo odreenih poboljsanja, poput uvoenja indeksa cijena uvoza i izvoza. Veina podataka koji se ticu poljoprivrede prikupljaju se uz korisenje neharmonizovanih metoda, narocito za zivotinje i proizvodnju mesa. Radi se i na prikupljanju statistickih podataka iz agro-monetarne oblasti.

8.

PRAVDA, SLOBODA I BEZBJEDNOST

Vize, granica, kontrola, azil i migracije Sporazum za olaksavanje viznog rezima sa EU potpisan je u

septembru,2007.godine, a BiH je ukinula zahtjeve za izdavanje svojih viza za Bugarsku i Rumuniju. Svi drzavljani EU mogu ui u BiH bez viza 78. Broj viza izdatih na granici postepeno se smanjuje. U 2006.godini izdato je 927 viza, a godinu ranije 2.049. Ulazu se napori u pripremi za tranziciju na cetiri kategorije viza koje se koriste u EU u kontekstu Sengena. U 2008.godini moraju se obaviti pripreme za uvoenje biometrijskih pasosa. Podsjeamo da je Visoki predstavnik u BiH, u ju lu 2007.godine, nametnuo izmjene zakona o putnim ispravama u BiH i zakona o licnim kartama. Svi podaci uneseni u lokalne sisteme u diplomatskim misijama i konzularn im predstavnistvima sada se prenose elektronski u centralnu upravu u BiH. Informacijski

78

Konvencija o mjerodavnoj drzavi odgovornoj za rjesavanj e zahtjeva za azil u jednoj zemlji ­ clanici EU, Dablin,15.juni 1990., stupa na snagu 01. septembra 1997. godine

127

sistem o migracijama poceo je djelovati u septembru, 2007.godine. Njegov vizni modul radi, a diplomatske misije u inostranstvu su uvezane. Pripreme BiH na podrucju viza su na dobrom putu, iako nije bilo aktivnosti na planu harmonizacije vizne liste BiH sa listom EU. BiH je postigla odreeni napredak u upravljanju gran icama, jer su nastavljeni napori na jacanju granicne policije BiH (DGS). Postoji ograniceni napredak i na sprovoenju Strategije integrisanog upravljanja granicama (IBM). Revidirana strategija, koja mora biti usklaena sa smjernicama EU, kao i odgovarajui akcioni p lan, moraju da budu usvojeni. Ministarstvo bezbjednosti jos nema centralnu ulogu kao ukupni koordinator u pitanjima upravljanja gran icom. Saradnja sa susjednim zemljama postoji, ali nerijesena pitanja obiljezavanja granica negativno uticu na kontrolu tzv. zelene granice. BiH je u 2007.godini zakljucila Meunarodni sporazum o granicnoj saradnji sa Hrvatskom. Procedura azila u BiH je u skaldu sa meunarodnim standardima, a broj zahtjeva za azil veoma je nizak i u poreenju sa 2005.godinom stalno se smanjuje. Sektor azila donosi pravovremene odluke, a Sud BiH radi kao apelaciono tijelo. Administrativni kapacitet sektora azila je poboljsan, informacijski sistem o zemlji porijekla je uspostavljen, sto omoguava utvrivanje prava na dobijanje azila i status. Odgovornosti za azilante i izbjeglice su podijeljene izmeu Ministarstva bezbjednosti i Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice. Meutim, BiH nema odgovarajuih prihvatnih centara za azilante, jer jos nije preuzela punu kontrolu nad postojeim,s obzirom na to da ga jos finansira UNHCR. Napredak je postignut u pogledu migracija, a bezbjedan prihvatni centar uspostavljen za nezakonite migrante je pozitivan korak. Sto se tice readmisije, BiH je potpisala Sporazum o readmisiji na nivou EU, u septembru 2007.godine. BiH je nastavila napore da potpise ovakve sporazume i sa zemljama koje nisu clan ice EU. Nema posebnih problema identifikovanih u pogledu sprovoenja postojeih sporazuma o readmisiji, ali posebnu paznju treba posvetiti tretmanu drzavljana zemalja koji nisu clan ice EU. U prethodnim godinama bilo je znatnog poveanja presretanja ljudi u pokusaju nezakonitog prelaska granice, tako da je u 2006.godini, ukupno 1.289 lica

128

presretnuto dok su pokusavali ui ili izai sa teritorije BiH, dok je u 2005.godini takvih lica bilo oko 655. Od 1999.godine, BiH daje privremeni prihvatni status osobama sa Kosova i Metohije, cije je posljednje mjesto boravka i bilo u juznoj srpskoj Pokrajini. Uvedene su nove strukture kako bi se rjesavalo pitanje migracija, sto ukljucuje i Sluzbu za poslove sa strancima koja je uspostavljena u oktobru, 2006.godine, kao specijalizovano tijelo u okviru Ministarstva bezbjednosti BiH. Ova sluzba ima sesnaest terenskih kancelarija koje se bave zahtjevima za azil u zemlji, kao i pitanjima imigracije. Pranje novca Kada je rijec o sprovoenju mjera borbe protiv pranja novca postignut je izvjestan napredak, a Finansijska obavjestajna jedinica (FIU) u drzavnoj Agenciji za istrage i zastitu (SIPA) poveava svoje vlastite kapacitete. Potpisan je i Memorandum o razumijevanju sa Spanijom. Tokom 2006.godine, FIU je prijavio Tuzilastvu BiH dvadeset tri slucaja pranja novca koja obuhvataju priblizno dvadeset sest miliona evra i cetdeset lica. S obzirom na to da je pranje novca regulisano entitetskim krivicnim zakonom, krivicne sankcije za pranje novca se ne primjenjuju na isti nacin na cijeloj teritoriji BiH. U pogledu preventivnih mjera nadzor nad nebankovnim finansijskim instirucijama i posrednicima i dalje je ogranicen. Treba poboljsati razmjene informacija i meuinstitucionalnu saradnju izmeu FIU i ostalih agencija za sprovoenje zakona, ukljucujui odjel SIPE za krivicne istrage. Droge BiH je i dalje prvenstveno zemlja tranzita za nezakonitu trgovinu drogom, sa sve veom domaom konzumacijom. Centralna baza podataka slucajeva nezakonite upotrebe droga i prekursora uspostavljena je u Ministarstvu bezbjednosti BiH. Zapljenjivanje i demontaza tajnih hemijskih laboratorija sve je znacajnija, ali i dalje je u apsolutnim kategorijama broj tih akcija veoma nizak.

129

Meunarodna saradnja je takoe poveana, a jedan broj akcija uspjesno je zavrsen. Komisija o narkoticima, koja je osnovana na temelju zakona o sprjecavanju zloupotreba narkotika i prekursora, jos nije uspostavljena. Nema drzavnog kontaktnog punkta za Evropsku informacionu mrezu o drogama i zavisnosti o drogama, koju sprovodi Evropski centar za monitoring droga i zavisnosti o drogama. Nema politike na nivou BiH o drogama koji su u skladu sa standardima u EU. Rezultati borbe protiv trgovine drogom nisu na zavidnom nivou, a tijela za sprovoenje zakona BiH nisu adekvatno opremljena da bi se borila protiv ove posasti dvadeset prvog vijeka. Kontinuirano jacanje drzavne Agencije za istrage i zaztitu, Granicne policije, Carinske uprave i Ministarstva bezbjednosti od kljucnog je znacaja za suzb ijanje trgovine drogom. Moze se konstatovati da nije bilo znacajnih koraka na podizanju svijesti javnosti o opasnosti od droga, posebno mladih ljudi koji su sve vise konzumenti raznih narkotika. Policija Direkcija za rekonstruiranje policije u BiH 79 pocela je djelovati u januaru, 2006.godine, a svoj Izvjestaj o reformi zavrsila je u decembru iste godine. Relevantni organi nisu uspjeli postii sporazum o pristupu Direkcije za restrukturiranje policije, te su daljnji napori meunarodne zajednice da omogui postizanje sporazuma o policijskoj reformi jednako bili blokirani. Meutim, meunarodna zajednica nije odustajala od ovog uslova, koji je kljucan za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju sa Evropskom unijom. Tadasnji visoki predstavnik, Pedi Esdaun, poznat po Martinsovom planu o reformi policije, koji je propao, jer je bio pun kontroverznosti, vrsio je nevieni pritisak na lidere politickih partija..

79

Radio-televizija Republike Srpske, gost tadasnji Visoki predstavnik u BiH Pedi Esdaun ­ Martinsov plan, januar, 2006. godine

130

Dok su lideri iz Republike Srpske striktno trazili ostanak MUP-a i policije RS, bez prelaska entitetske linije, dotle su bosnjacki lideri trazili ukidanje policije RS. Novi visoki predstavnik, Miroslav Lajcak, insistirao je na pregovorima, ali uz uvazavanje stavova politickih lidera i krajnji njihov dogovor. Mostarska deklaracija iz 2007. godine, koju su potpisali lideri sest politickih parlamentarnih partija i Sarajevski sporazum, bili su pocetna faza za ovu reformu. Evropska komisija u BiH je pazljivo pratila sve ove sastanke i insistirala na dogovorima. Predstavnicki dom Parlamentarne skupstine BiH, 11.aprila, 2008.godine, usvojio je Zakon o nezavisn im i nadzornim tije lima policijske strukutre BiH i Zakon o direkciji za koordinaciju policijskih tijela i o agencijama za podrsku policijskoj strukturi. Struktutra jedinstvenih policijskih snaga BiH odgovarae ustavnoj strukturi zemlje, zakljucuje se u prelaznim i zavrsn im odredbama usvojenih zakona.Iste ove zakone potvrdio je, 16.aprila, 2008.godine, Dom naroda Parlamentarne skupstine BiH. Ovdje treba rei da su usvojeni zakoni koje je opet pokrenuo OHR, a ne predstavnici vlastu u BiH, sto nas navodi na razmisljanje da je ocigledno da neko u BiH zeli da Visoki predstavnik ostane sto duze u Bosni i Hercegovini i da sva odgovornost bude na njemu, a ne na legalno izabranim prestavnicima graana u BiH. Delegacija Evropskog parlamenta za prosirenje urucila je BiH, 5. juna 2008.godine, Mapu puta koja podrazumijeva uvoenje bezviznog rezima za graane BiH u zemljama-clanicama EU. Delegacija BiH je, 16.juna 2008.godine, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju sa Evropskom unijom u Luksemburgu. Sporovoenje mnogih operativnih zadataka policije je nastavljeno, bez obzira na navedene zastoje u reformi policije koji su pratili ovaj proces, a to su: telekomunikacioni sistemi, baza podataka, kompjuterske istrage, sistem kriminalisticke analize i forenzika. Ova sredstva se aktivno koriste u cijeloj BiH. Rijeseno je i pitanje decertifikovanih policajaca, u aprilu 2007.godine, kroz Savjet bezbjednosti UN-a. Ministarstvo bezbjednosti zakljucilo je strateski Sporazum sa EUROPOLOM radi poboljsanja i jacanja sredstava za borbu protiv organizovanog kriminala i

131

terorizma. Meunarodni sporazumi o policijskoj saradnji su zakljuceni sa nekoliko zemalja, uz Sporazum izmeu Uprave za indirektno oporezivanje i Interpola. BiH je ratifikovala Policijsku konvenciju za jugoistocnu Evropu, u aprilu 2007.godine. Drzavna Agencija za istrage i zastitu (SIPA) postigla je napredak i sve vise je ukljucena u osjetljive istrage, ukljucujui koordinaciju entitetskih i kantonalnih policijskih sluzbi u ovom podrucju. Entitetska i kantonalna polic ija sarauju u nekim aktivnostima, ali je kantonalna policija u odnosu na policiju Republike Srpske veoma rascjepkana. Policija RS je ulozila mnogo sredstava u materijalnu i tehnicku opremljenost, a sve vise je i strucnih kadrova u policiji. Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u BiH Organizovani kriminal je i dalje problem broj jedan u Bosni i Hercegovini. Aktivnosti u vezi s ovim problemom i dalje se odnose uglavnom na trgovinu drogom, trgovinu ljudima i finansijski kriminal. Kraa automobila i trgovina ukradenim vozilima sve je ucestalija.Napredak je, ipak, postignut u ovoj oblasti, posebno na poboljsanju statistickih instrumenata za mjerenje stope kriminala sto, naravno, nije dovoljno za suzbijan je ovog problema. Iz akcionih planova koji su utvreni drzavnom Strategijom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, izraen je onaj koji se odnosi na ukradena vozila. Krivicna procedura zasnovana na sistemu optuzivanja pokazuje ogranicenja u BiH, sa drugacijom pravnom tradicijom. Saradnja polic ije i tuzilaca nije optimalna, a to ometa napredak u istragama. Sudski sistem jos nije prilagoen novouvedenim metodama prikupljanja dokaza. BiH je i dalje zemlja, kako porijekla, tako i tranzita trgovine ljudima. Sprovoenje drzavnog Akcionog plana 2005-2007.godine u borbi protiv trgovine ljudima odvijao se sporo, a novi Zakon, koji predvia period do 2010. jos nije usvojen. Prema podacima koje su osigurale Agencije za sprovoenje zakona i Tuzilastvo za 2006.godinu, 34 prijave trgovine ljudima, i uz to krivicna djela, podignute su bile

132

protiv 77 pojedinaca. Broj istraga bio je povean u odnosu na prethodnu godinu, a 33 optuznice potvrene su na sudovima. Ovaj trend se nastavlja. Sto se tice zastit e svjedoka i zrtava svjedoka trgovine ljudima, ukupan broj identifikovanih zrtava, ukljucujui i zrtve-drzavljan ine BiH, jeste povean.Prema podacima iz 2006.godine, identifikovana je 71 zrtva. Usvojena su pravila za zastitu domaih zrtava i zrtava svjedoka trgovine ljudima,koji su drzavljan i BIH. U aprilu, 2007.godine, Odjeljenje za zastitu svjedoka u drzavnoj Agenciji za istrage i zastitu uspostavilo je saradnju sa nevladinim organizacijama, koje se rukovode sigurnim kuama za zrtve. BiH je potpisala Konvenciju Vijea Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Ova zemlja pokazala je i volju da rjesava pitanje terorizma.Meunarodna saradnja je nastavljena, a jedan dio predmeta u vezi s meunarodnim terorizmom je procesuiran. Bilo je izvjesnog napretka u porastu operatinog kapaciteta za borbu protiv terorizma i finansijskog terorizma. Sud BiH je donio presudu u prvom suenju za terorizam na drzavnom nivou, u maju 2007.godine. Agencija za sprovoenje zakona, koja ima mandat (SIPA), jos nije dovoljno ojacala kako bi mogla efikasno rjesavati problem terorizma, tako da entitetske policije vode veinu istraga. Dakle, BiH je pocela borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i terorizma, ali daljnji napori na duzi rok su prijeko potrebni. Zastita licnih podataka Nezavisna Agencija za zastitu podataka za BiH koja je utvrena Zakonom o zastiti licnih podataka nije jos uspostavljena, tako da u oblasti zastite podataka Bosna i Hercegovina zaostaje80.

80

BiH je potpisala ugovore o readmisiji sa slijedeim drzavam a: Republika Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Svajcarska, Italija i Danska. Parafirani su sporazumi sa kraljevinama Norveskom i Svedskom, a pokrenute su aktivnosti sa jos 11 zemalja.

133

9.

SVE VEA POTREBA ZA NOVIM USTAVOM BIH Neodgovornost i nesposobnost domaih vlasti da krenu naprijed pokazala se i

na primjeru ustavnih promjena, koje je pokrenula meunarodna zajednica. Ustav BiH je Aneks IV Dejtonskog mirovnog sporazuma i spada u kategoriju oktroisanih ustava. Donosenje ustava od strane domaih vlasti stvorilo bi put ka stabilnom okruzenju u BiH. Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivan ju, BiH e se ponovo suociti sa ovim, nimalo lakim, pitanjem. Ukoliko politicke strukture pokazu volju, ovaj problem e se brzo rijesiti, i BiH e dobit i novi Ustav koji bi bio u skladu sa pravima sva tri konstitutivna naroda u BiH. Najbolje rjesenje bi bilo ukoliko bi svi u BiH prihvatili realnost i drzali se Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je donio mir na ovim prostorima. Politicari iz FBiH moraju prihvatiti cinjenicu koja se zove Republika Srpska, a lideri iz RS moraju shvatiti da se srpsko pit anje moze rijesiti samo unutar BiH, a nikako referendumom ili otcjepljenjem. U suprotnom, dogovora nee biti, ali nee bit i ni BiH. Najlogicnije rjesenje za ovaj problem, jeste BiH na federalnom ili konfederalnom principu, sa Republikom Srpskom u sadasnjim okvirima i smanjenje ovlasenja u glomaznom aparatu FBiH. Jednostavnije i mnogo efikasnije rjesenje za FBiH bilo bi, ukoliko bi se Bosnjac i i Hrvati dogovorili o novoj podjeli tog entiteta. To podrazumijeva da vlast ima narod koji je veinski u odreenoj regionalnoj podjeli, tako da bi veliki broj sadasnjih kantona/zupanija bio reorganizovan. To ne znaci da na cijeloj teritoriji BiH ovi narodi nemaju pravo da biraju gdje e da zive i da ostvaruju svoja prava, ali i ispunjavaju obaveze. Htjeli ne htjeli, potpisom Sporazuma o pridruzivanju, to e od BiH zahtijevati taj ugovorni odnos sa EU. kada su sukobi na ovim prostorima nedavno okoncani. Uspjeh e bit i ukoliko ove generacije promijene postojei ambijent, sto daje mogunost da mlai narastaji kroje drzavu na bolji i kvalitetniji nacin u nekom buduem vremenu. Mozda nije ovakva struktura ni najbolje rjesenje, ali je najkompromisnije u istorijskom trenutku

134

10. ZNANJE O EU 10.1. Uloga medija BiH u evropskim integracijama U organizaciji Fondacije Fridrich Ebert Transparency International BiH 81 odrzana je, 13.aprila 2007.godine, u Banjaluci, debata pod nazivom ,,Mediji i Evropska unija". Debata je odrzana u okviru serije strucnih seminara i predavanja Fondacije, koji su zeljeli da ukazu na problematiku funkcionisanja medija i njihovu ulogu u drustvu, njihov odnos i uticaj na drzavne i drustvene institucije, ali i cijelokupnu javnost u BiH. Cilj projekta bio je unapreenje rada medija, kreiranja atmosfere dijaloga u drustvu i poveanje otvorenosti institucija. Na debati su usvojeni sljedei zakljucci: drzava mora preduzeti proces edukacije medija, s obzirom na to da dosadasnji proces nije dao nikakve rezult ate; drzava mora izraditi medijsku strategiju, jer je mediji ne mogu sami napraviti; lokaln i mediji predstavljaju budunost medijskog prostora, ne javni servisi ­ Evropa svakodnevno podize standarde, a lokalni mediji imaju neophodnu povezanost sa graanima u lokalnoj zajednici; neophodna je strategija ,,promjene svijesti", kroz koju je neophodno izraziti potrebu danasnjice ,,zivjeti lokalno, a misliti globalno".

10.2. Deb ata s graanima BiH o Evropskoj uniji U prvom kvartalu 2008. godine Kancelarija visokog predstavnika u BiH organizovala je u vise gradova BiH 82 debate u kojima su graani mogli da p itaju o znacaju, ciljevima i ostalim temama u vezi sa evropskim integracijama i mjestu BiH u tom procesu. Pokazalo se pridruzivanju. da graani BiH nisu dovoljno informisan i o Evropskoj uniji, a pogotovo sta bi za BiH znacilo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i

81 82

Vanjskopoliticka inicijativa BiH ­ Spremnost za stabilizaciju I sposobnost pridruzivanju s EU BHT1 ­ 22 sata ­ gost vijesti Miroslav Lajcak , Visoki predstavnik u BiH i specijalni izaslanik EU

135

I pojedine ankete koje su sprovodile domae i meunarodne agencije u BiH o Evropskoj uniji pokazuju ko liko su graan i informisan i o svemu tome, bolje receno neinformisani. Podrzavate li ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju: cijeli uzorak RS F BiH 0% 50% 100%

podrzava ne podrzava ne zna

Podrzavate li ulazak Bosne i Hercegovine u NATO:

cijeli uzorak podrzava RS F BiH 0% 50% 100% ne podrz ava ne zna

Kakva je po Vasem misljenju ekonomska perspektiva u BiH ?

100% 80% 60% 40% 20% 0% F BiH RS cijeli uzorak ne zna losa dobra

136

Kada je rijec o djelovanju Kancelarije visokog predstavnika, tu je osjetna razlika, s obzirom na to da graani Republike Srpske smatraju da je BiH pod poluprotektoratom, te da Visoki predstavnik uopste ne treba da postoji u BiH. Prema njihovom misljenju domae vlasti treba da preuzmu svu odgovornost u zemlji, uz upozorenje da se BiH treba utemeljiti na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Graani drugog be-ha entiteta svesrdno podrzavaju Kancelariju visokog predstavnika i smatraju da on treba da ostane u BiH sve dok se zemlja ne unitarizuje. Tabelarni prikaz o podrsci Visokom predstavniku:

100% 80% 60% 40% 20% 0% F BiH RS cijeli uzorak ne zna ne podrzava podrzava

10.3. Program informisanja javnosti o procesu evropskih integracija BiH

Komunikacijska strategija definise osnovne principe i ciljeve komunikacije s javnosu, zadatke i funkcije instit ucija koje ucestvuju u ovom procesu.

137

Uspjeh procesa integrisanja BiH u EU zavisi, izmeu ostalog, od stepena poznavanja i razumijevanja Unije, njene organizacije, institucija, politike, sustine samog Procesa stabilizacije i pridruzivanja. Ciljevi Komunikacijske strategije su sljedei: podii nivo znanja i poveati nivo razumijevanja o procesu evropskih integracija; pribavljanje podrske javnosti i stvaranja pozitivnog stava prema evropskim integracijama; ukazivanje na prednosti i koristi za graane BiH od clanstva u EU; uspostavljanje okvira za saradnju izmeu organa uprave i javnosti; poticanje aktivnog ucesa javnosti u debati o usvajanju evropskih standarda i clanstva u EU. Glavni ciljevi realizovae se sljedeim aktivnostima: redovnim upoznavanjem javnosti sa stavovima institucija BiH u vezi s evropskim integracijama; unapreenjem odnosa s medijima i osiguranjem njihovog sireg ucesa u informativnim aktivnostima; razvijanjem saradnje sa nevladinim sektorom koji se bavi evropskim integracijama; razvijanjem saradnje s poslovnim sektorom, sindikaln im udruzenjima, privrednim komorama, obrazovnim institucijama rad i promovisanja evropskih integracija specificnim ciljn im grupama; uspostavljanjem i razvojem sluzbi za odnose sa javnosu u instit ucijama u BiH koje direktno ili ind irektno ucestvuju u procesu evropskih integracija, razvijanjem saradnje i unapreenjem koordinacije izmeu kancelarija za informisanje javnosti u drzavnim institucijama. Koji su ocekivani rezultati sprovoenja ovakve Strategije: poveano razumijevanje o procesu evropskih integracija; pojacano ucese medija u informativnim aktivnostima, narocito u pogledu njihovog kritickog, analitickog i istrazivackog pristupa;

138

uspostavljeni administrativni kapaciteti koji su u funkciji prenosenja informacija javnosti i razvijena institucionalna saradnja; osigurane pravovremene i objektivne informacije ciljn im grupama; razvijena adekvatna saradnja s partnerima, narocito s dijelom nevladinog sektora koji je u funkciji promovisanja, zagovaranja i afirmacije brzeg napretka u integracionom procesu. Direkciji za evropske integracije BiH (DEI), kao stalnom tijelu Vijea ministara BiH, povjeren je mandat koordinatora i organizatora ukupnih informativnih aktivnosti o evropskim integracijama.

10.4. Promocija BiH u inostranstvu

Osim promocije procesa evropskih integracija za graane BiH, vazno je predstavljanje i izgradnja dobrog imidza same drzave u inostranstvu83, prvenstveno institucijama Evropske unije. Neophodno je strateski pristupiti u promociji BiH u samom sjedistu EU u Briselu i ostalim znacajn im centrima drzava-clanica putem diplomatsko-konzularnih predstavnistava, manifestacija, medija, lobista, nevladinih organizacija, umjetnika i graana BiH koji zive u inostranstvu. Osnovni ciljevi promocije BiH u EU su: prezentacija svih ostvarenih rezultata na putu evropskih integracija; promjena postojee slike stanja u BiH; informisanje o kulturi, ekonomskom potencijalu, bogatom istorijskom naslijeu BiH. Poseban zadatak bilo b i predstavljanje ostvarenih rezultata napretka u BiH kroz proces evropskih integracija. Ovo je vazno zbog toga sto sve drzave-clanice, kroz mehanizme odlucivanja u EU, odobravaju proces prelaska iz faze u fazu evropskih integracija.

83

Slovenija ima posebnu vladinu sluzbu. Koja se bavi protokom informacija meu institucijama

139

Informacije institucijama,

bi se

plasirale

donosiocima odluka u Komisiji,

EU,

svim njenim ministara,

a posebno Evropskom parlamentu,

Vijeu

predstavnicima drzava-c lanica, njihovim vladama, udruzenjima s velikim i uticajnim clanstvom, lobistima u EU i uticajnim medijima. Odgovorne instit ucije za ove poslove su: Ministarstvo vanjskih poslova BiH; Direkcija za evropske integracije BiH; Spoljno-trgovinska komora BiH; Agencija za promociju stranih investicija BiH ­ FIPA i Nevladin sektor - NVO.

10.5. Uspostavljanje informacijskog sistema kao podrska procesu evropskih integracija

U skladu sa svojim strateskim opredjeljenjem za informisanje cjelokupnog drustva, Vijee ministara BiH usvojilo je politiku i strategiju razvoja informacijskog drustva BiH, te Akcioni plan. Napredovanjem BiH kroz proces evropskih integracija uocena je i potreba za uspostavljanjem ovakvog sistema, radi olaksanog upravljanja informacijskim tokovima ovog procesa. Usvojena je Odluka o nacinu ostvarivanja koordinacije u procesu prikljucenja BiH Evropskoj uniji84, kojom je propisano uspostavljanje interaktivne baze podataka. To omoguava unapreenje procesa koordinacije kroz razmjenu, praenje i arhiviranje podataka i dokumenata znacajnih za proces evropskih integracija. Zamisljen je sistem koji bi trebalo da predstavlja automatizaciju svakodnevnih zadataka koordinatora za evropske integracije. S tehnickog aspekta, sistemom je predvieno olaksano izraivanje

dokumenata i on-line pristup, zavisno od stepena autorizacije.

84

Inform ation Management System (IMS)

140

Sistem se sastoji od tri komponente: komponenta 1 - informacijski sistem za upravljanje informacijskim tokovima procesa evropskih integracija; komponenta 2 ­ adresar institucija u procesu evropskih integracija; komponenta 3 ­ baza podataka o projektima pomoi finansiran im od strane EU (projekti u okviru CARDS-a i bilateralnih projekata, kao i pretpristupni fondovi. Komponenta 1. Informacijski sistem85 za upravljanje procesom evropskih integracija osmisljen je analiziranjem postojeeg sistema kreiranog za potrebe aktuelne faze procesa. Kako bi se osiguralo pravovremeno izvjestavanje svih strana ukljucenih u proces, svaka institucija tj. koordinator za evropske integracije iz odreene institucije, ima pristup interaktivnoj bazi podataka. Sistem mora imati kapacitete koji odgovaraju zahtjevima planiranja i nadgledanja procesa ispunjavanja kratkorocnih i srednjorocnih prioriteta Evropskog partnerstva i nacionalnog programa. Komponenta 2. Na osnovu istrazivanja kapaciteta instit ucija BiH napravljen je adrasar za potrebe evropskih integracija. Njegova namjena e sluziti za planiranje potreba u vezi s obukom i treninzima zaposlenih kako bi se nosili sa izazovima evropskih integracija. Komponenta 3. Ova komponenta odnosi se na uspostavljanje baze podataka za projekte pomoi koje finansira EU. Cilj je kreiranje sistematskog registra projekata pomoi u procesu evropskih integracija. Komponenta obuhvata projekte koji se realizuju u okviru CARDS-a, te bilateralnih programa EU i pretpristupnih fondova.

85

Sluzbeni glasnik BiH, broj 44/03

141

10.6. Implementacija strategije

Sprovoenje Strategije zahtijeva reforme koje moraju obuhvatiti sve segmente zivota, cesto s tezim posljedicama, koje je neophodno ravnomjerno rasporedit i. Deklarativno politicki konsenzus pokazao se nedovoljnim, cak i u zemljama s manje slozenom politickom strukturom. Zbog toga je neophodno unaprijediti mehanizme politicke koordinacije i politicke odgovornosti svakog nosioca vlasti za izvrsavanje obaveza koje se odnose na procese evropske integracije. Kako bi se procesi integrisanja BiH u EU vodio i zavrsio sto brze i kvalitetnije, posebnu paznju treba posvetiti pripremi institucija i organa uprave BiH. Od toga koliko se ozbiljno shvati ovaj proces i uloga organa vlasti BiH u njemu, zavisi evropska perspektiva i brzina njene realizacije. Specificnost procesa evropskih integracija ogleda se i u tome sto se ova politika ne moze svrstati ni u spoljnu, ni u ekskluzivnu unutrasnju, pa je stoga neophodno i koordiniranje, kako na unutrasnjem tako i na spoljnjem planu svih institucija BiH. Za sprovoenje Strategije nadlezna je zakonodavna i izvrsna vlast na svim nivoima. Parlamentarna skupstina BiH ima vaznu ulogu u implementaciji Strategije, posebno sa stanovista neophodne reforme zakonodavstva BiH. Jednaku vaznost ima i kontinuirani parlamentarni nadzor nad aktivnostima izvrsne vlasti. Ustavna uloga Predsjednistva BiH u oblasti voenja spoljne politike, takoe omoguava aktivno ucese u promociji interesa BiH u zemljama EU, kao i u implementaciji i nadgledanju procesa sticanja clanstva u EU. Kljucni faktor za uspjesno sprovoenje Strategije je uspostavljanje efikasne interinstitucionalne saradnje, koja, uz organe uprave, obuhvata civilno drustvo i akademsku zajednicu. U implementaciji Strategije ocekuje se i potice ucese sindikata, poslovne zajednice, jer e sprovoenje mjera direktno uticati i na njih. Ovo podrazumijeva da sve institucije u BiH prilikom izrade svojih planova moraju voditi racuna o konacnom cilju Bosne i Hercegovine - integraciji u EU. Maksimalni napori moraju se uloziti u stalnoi obrazovanje i obuku, koristei sve raspolozive nacine (tehnicka pomo i programi EU, bilateralna pomo zemalja clanica, ucenje stranih jezika, savladavanje posebnih vjestina u oblasti izrade nacrta

142

zakona, obuka o komuniciranju s javnosu, sticanje pregovarackih vjestina). Kroz dosljednju primjenu svih ovih propisa i pravila moze uspjesno dokazati svoju sposobnost za punopravno clanstvo u EU i uhvatiti korak s naprednijim zemljama u regionu. Sprovoenje Strategije zahtijeva harmonizaciju pravnih propisa i akata koji treba da postanu dio svakodnevne prakse unutar institucija BiH. Uspjesno sprovoenje strategije zahtijeva i plan iranje i alokaciju neophodnih finansijskih sredstava. Strategija predstavlja centralni elemenat programa rada izvrsne i zakonodavne vlasti na svim nivoima u BiH, ali istovremeno sluzi i kao osnova za programiranje potreba za stranom pomoi.

11. GDJE SE NALAZE GRAANI BIH U EVROPSKOJ UNIJI?! Veoma cesto se cuje u javnosti kako veina graana BiH zeli u Evropu.

Postavlja se pitanje da li graan i uopste znaju sta je Evropska unija, kako funkcionise, koji su njeni princip i i koliko jos otvorenih pitanja i dilema stoji pred tim istim graan ima. S druge strane, graani su u veoma losoj ekonomskoj situaciji. Bez obzira na sve ovo, svjesni smo cinjenice da e BiH biti clan ica Evropske unije, ne zbog toga sto Evropa zeli da zastiti nase graane, nego zbog projekta velikih sila da kontrolisu uvijek interesantni Balkan i male drzavice, nastale raspadom bivse Jugoslavije. Ta ista Evropa, zajedno sa trenutnom velesilom, Sjedinjenim Americkim Drzavama, upravo je i ucestvovala u raspadu bivse Jugoslavije, kako bi u zamisljenom novom svjetskom poretku kontrolisala ove prostore. Kako e izgledati Evropska unija za nekoliko narednih godina? Slicno kao i nekadasnja Jugoslavija. Bie sastavljena od drzava razlicitog politickog, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, nacionalnog, etnickog i svakog drugog nivoa. Sa veoma niskim standardom, platama, siromastvom i veoma niskim bruto drustvenim proizvodom, sa 80 % ljudi na rubu egzistencije i 20 % bogatih u ovom drustvu, slika je BiH, a to je djelimicno i obraeno u prethodnim poglavljima ovog

143

magistarskog rada. Graani BiH e u Evropsku uniju ui prevashodno kao jeftina radna snaga. Fabricka preduzea unistena, a ona koja su i ostala, imaju zastarjelu tehnologiju, opustosena sela, usitnjeni seoski posjedi, veliki poljoprivredni kombinati propali, privatizac ijom unistena preduzea ili sasvim nestala, turisticki kapaciteti nisu adekvatno opremljeni, obrazovanje, kako osnovno i srednje, tako i visoko, tek na pocetku reformskog procesa, pitanja zdravstvene i penzijsko invalidske zastite jos nisu ni pocela da se rjesavaju. Sta BiH nudi Evropskoj uniji, osim siromastva i nezaposlene armije ljudi.( Kao primjer, mozemo navesti Sloveniju ­ clanicu Unije u koju sve vise i vise graana BiH odlazi na privremeni rad.) S druge strane, BiH ocekuje raspolganje pretpristupnim fondovima Unije, sto je i tacno, ali postavlja se pitanje kako dobiti finansijska sredstva kada Evropska unija ima posebne uslove za pristup ovim fondovima, a ti uslovi podrazumijevaju ispunjavanje kriterijuma, koji moraju biti opravdani realizovanjem odreenih projekata u BiH. Veoma vazan segment je svijest graana BiH i regiona. Veoma dug period ovaj narod zivio je u socijalistickom sistemu, gdje je sve bilo planski, posebno kada je rijec o ekonomiji. Taj isti narod, sa tom istom svjesu, usao je preko noi u jedan novi kapit alisticki sistem u kojem se nije mogao snai, cak i da nije bilo oruzanih sukoba. Naravno, ratni sukobi dodatno su doprinijeli tome. Da bi usli u kapitalizam, osnovno je da promijenimo svijest stanovnistva.Na drugom mjestu je to sto moramo pokusati da mijenjamo lose navike u drustvu. Nista bolje resurse, ni prirodne, ni bilo koje, nema Evropa nego BiH, ali zato ima politicki sistem i zakone koji ureuju svaku oblast drusvenog zivota. Iskoristimo ono sto nam nudi Evropska unija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju. Iznos pretpristupnih fondova, koje je Unija predvidjela za BiH za period od 2008. do 2011. godine je 400.000.000 evra, ali, kako se navodi, kolicina moze biti i vea, zavisno od projekata koji budu kandidovani. Bitno je da institucije, pojedinci i preduzea koji zele aplic irati za sredstva, ispunjavaju jasno definisane kriterijume Evropske unije. Iako Evropa ima svojih mana, ukoliko budemo pametno razmisljali, graan i i BiH imae ekonomsku korist od Evropske unije, vise ulaganja i efikasnije privlacenje stranih investitora u zemlju, a ne izvlacenje resursa, koji su nam jos ostali. U sam

144

evropski proces neophodno je, osim vlasti, zainteresovati i najsire slojeve drustva, ukljucujui akademsku i poslovnu zajednicu. Ukidanje viza, najsirim slojevima drustva u BiH pruzie se sansa za kretanja radne snage, a to je prilika i za mlade da se bolje edukuju i znanje iz Evrope prenesu u Bosnu i Hercegovinu. Bosna i Hercegovina u cije losti mora da promijeni svoj d iplomatski kurs. Veoma je vazno uspostavljanje veza sa Ruskom Federacijom, koja je bitan faktor stabilnosti u svijetu. Kada je rijec o njenom trzistu, to je veoma interesantan prostor za plasman robe na teritoriju Rusije, ali i Kine i Indije. Kina velikom trgovinskom ekspanzijom pocinje da ugrzava nekad najpoznatije brendove SAD-a i razvijenih zemalja zapadnoevropskog kontinenta. Bosna i Hercegovina, kao i mnoge druge zemlje Balkana i jugoistoka Evrope, moraju traziti partnere u cijelom svijetu, posebno iz oblasti ekonomije. 11.1. Evropeizacija Jugoistoka

U kontekstu procijenjenih kretanja i ambic ioznije i narastajue uloge Evropske unije u rjesavanju kriza na periferiji Evrope, gdje svakako pripada i njen Jugoistok, sve vise se govori o ideji ,,evropeizacije" ovog dijela Evrope. Ova ideja ohrabrena je rezultatom Unije prema zemljama centralne i istocne Evrope, dojucerasnjim clan icama socijalistickog bloka,i prijemom veine njih u clanstvo, 2004.godine. Nakon toga, Unija se okree onome sto se naziva ,,evropska periferija", to jest evropski Jugoistok86. U tom podrucju ispoljava se i teznja za sistematicnijim pristupom rjesavanju kriza i konflikata. ,,Evropeizacija" se analizira u odnosu na domae institucije u tri siroke oblasti: domae institucionalne, zakonske i administrativne strukture; domai ekonomski i ostali ciljevi u sirokoj skali podrucja koja se odnose na regulaciju usvojenu u EU ili na deregulaciju postojeeg u regionu, koju promovise Unija;

86

Center for European Policy Studies Bruxsselles, oktobar 2003. godine

145

domaa drustva u

cjelini,

ukljucujui domae

strukture politickog

predstavnistva, kao sto su politicke partije i interesne grupe, domae rasprave, identiteti i ostale subjektivne dimenzije politike. Namjera je da se na ovim prostorima isproba nastavak koncepta

,,evropeizacije" u dva pravca: zemlje s periferije Evrope koje nisu ni clanice EU ni kandidati, ali traze da razvijaju prisnije relacije sa Unijom i kojima je ve zagarantovan potencijalni kandidatski status; podrucje rjesavanja konflikata i transformacije konflikata, gdja EU moze da obezbijedti okvir za rjesavanje dilema u tim slucajevima, ali i da djeluje neposredno kao medijator izmeu strana ukljucenih u konflikte. U analizi Centra za evropske politicke studije iz Brisela daju se dva alternativna rjesenja konflikata. Prvo je ,,EU kao okvir", koje podrazumijeva djelovanje kroz institucionalni sistem i upravu. Drugo je ,,EU kao akter" i podrazumijeva uticaj na politicko ponasanje aktera u konfliktu, sto moze da promijeni dinamiku i pravac konflikata. U zajednickoj analizi - ,,Evropska unija i Balkan:od procesa stabilizacije do prosirenja na Jugoistoku" iz Centra za primjenjena politicka istrazivanja i grcke Fondacije za evropsku i meunarodnu politiku kaze se da je sustina u osnazivanju postojeeg pristupa Unije Balkanu i da je taj pristup procesno orijentisan i fokusiran na jacanje sposobnosti za upravljanje u zemljama regiona u vremenu u kojem se odlaze krajnje rjesenje i otvaraju statusna pitanja. Evropa u slucaju Balkana ponavlja svoju orijentaciju i naglasak na ekonomskom, politickom i ukupnom drustvenom razvoju, kao putokazu demokratije i stabilnosti. U tom pravcu produzavale su se misije NATO-a, dok EU nije bila ohrabrena i preduzela vojne misije od NATO-a u trenutku kada je osjetila da je zaista spremna za tu vrstu operacija. Postojei evropski instrumenti treba da izrastu u originalne i dugotrajne nosioce donosenja i izvrsenja odluka , koje bi bile usmjerene

146

prema hronicnim ekonomskim i drustvenim problemima. EU treba da posalje snazan signal zemljama Balkana da obeanje o evropeizaciji nije iluzija. Okupirana procesima prosirenja, odnosima s najvaznijim atlantskim saveznikom,SAD-om, krizama u Iraku, Avganistanu, Iranu i na Bliskom Istoku u cjelini, ali i unutrasnjim odnosima dvadesetsedmorice, i odnosima u NATO-u, Evropska unija nije se u dovoljnoj mjeri bavila jugoistokom Evrope. Meutim, Unija pocinje da ispunjava svoju ulogu na Balkanu, sto se posebno vidjelo na Samitu u Solunu, na samom kraju polugodisnjeg predsjedavanja Grcke u Evropskoj uniji, kada je usvojen poseban dokument, ,,Solunska agenda za Zapadni Balkan: kretanje prema evropskim integracijama". Solunski sastanak potvrdio je opredjeljenje za prosirenje EU i na ovaj region, sto je jasno izkazano kroz "Pokretanje Policijske misije Evropske unije u BiH, u januaru 2003.godine, zatim operacije ,,Concordia" u Makedoniji, kao i opredjeljenost Unije da preuzme vojne operacije u BiH nakon SFOR-a . To su sve pokazatelji odlucnosti Unije u pogledu zapadnog Balkana. Dvije su osnovne oblasti u kojima se jos nije u potpunosti definisao evropski pristup: odnosi sa SAD, i nacin i model pristupanja EU zemljama jugoistoka Evrope. Solunski samit dosao je nakon niza tenzija unutar EU, NATO-a i evroatlantskih saveznika, izazvanih americko-britanskim intervencijama u Iraku, a ispoljenih kroz potpunu nedjelotvornost Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, kolektivnu odbranu NATO-a i Evropske spoljne i odbrambene politike (CFSP). EU je na Samitu u Solunu potvrdila zajednicko djelovanje sa SAD prema jugoistoku Evrope, cime je ovaj region posluzio kao primjer pocetka prevazilazenja jedne od najtezih kriza evroatlantskih integracija od njihovog osnivanja. Dok EU produbljuje svoje angazovanje u jugoistocnoj Evropi, neophodan je nastavak djelovanja SAD. Interes Evrope, odnosno Evropske unije, za Balkan ili jugoistok Evrope, postojao je i prije, ali je postao izrazeniji nakon ratova i definitivnog uspostavljanja mira u regionu, od 1991. do 1999.godine. U prvim godinama nakon zavrsetka rata, SAD i EU su provele mnogo vremena u raspravama o budunosti NATO-a, ali i osmisljavanju pravca razvoja EU. Period neposredno poslije ratnih operacija na ovim

147

prostorima, SAD i Evropa su iskoristile za ostvarivanje postavljenih ciljeva u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Narocito se to ispoljava kroz sljedee: pomo u razvoju civilnog drustva i demokratije, u skladu s liberaln im vrijednostima, koje su deklarativno prihvatile sve drzave; ekonomski oporavak i rekonstrukcija infrastrukture u BiH; razvoj sistema kolektivne bezbjednosti u navedenim zemljama i razvoj programa reforme i nacionalne bezbjednosti. U prirucniku CATO instituta za Kongres SAD za 2003.godinu daje se vise prijedloga, iz kojih se vid i da u SAD raste misljenje o potrebi smanjenja americkog prisustva na Balkanu. Predlaze se transfer odgovornosti za odrzavanje mira u ovom regionu sa americkih na evropske saveznike i insistira na povlacenju americkih trupa, potpunom ukidanju pomoi u narednim godinama, prestanku pritiska na nacin kako da balkanski narodi upravljaju regionom i ohrabrivanju politicke ekonomske liberalizacije Balkana. U takvim uslovima, Balkan se prepusta sve vise Evropi, koja ostaje, uz sva meusobna nerazumijevanja, najpouzdaniji saveznik. Time se otvara prostor za realizac iju zajednickih planova SAD-EU iz vremena zaustavljanja rata na Balkanu i sa naglaskom na ulogu evropskih zemalja. Ipak, jugoistok Evrope je podrucje na kojem se interesi SAD-a preklapaju s interesima EU, kao saveznika i glavnog oslonca u evroatlantskim integracijama, i stoga joj je prepustena relativna inicijativa, ne samo u ekonomsko-politickom usmjeravanju procesa, ve i u neposrednom ostvarivanju bezbjednosti od strane novostvorenih narastajuom Kosovu. Otvaranjem mogunosti za jace vojno angazovanje Evropske unije, SAD su u odreenoj mjeri umanjile svoj ulog u NATO-u, kao najvaznijem i najsnazn ijem osloncu u Evropi. Istovremeno e Evropljani morati da angazuju mnogo vise potencijala, dovoljnih za ostvarenje bezbjednosnih planova, posebno ako se radi o odrzavanju mira, ne samo na Balkanu, ve, eventualno, i za neku Evropi vazn iju intervenciju izvan podrucja Unije, pa i Evrope kao cjeline. Posto Evropa ovaj drugi ,,evropskih snaga". Takvo tumacenje EU situacije preruzima je osnazeno od ,,evropeizacijom" protektorata: vostvo

meunarodnih Stabilizacionih snaga (SFOR) u BiH, ali preuzima i vodeu ulogu na

148

cilj, na samom pocetku 21. vijeka, tesko moze ispuniti, Jugoistok postaje veliki isp it za EU, njene zajednicke istitucije, spoljnu, bezbjednosnu i odbrambenu politiku, za njene mogunosti rjesavanja kriza, donosenje i odrzavanje mira. Gledano dugorocno, evropska vojna mo logicna je paralela stvaranju evropskog politickog identiteta koja bi trebalo da ima odreenu mogunost autonomnog djelovanja, kao sto je imaju i razne nacionalne snage, bez obzira jesu li one tehnicki rasporeene u NATO ili nisu. Ima misljenja po kojima je nemogue govoriti o odbrani i bezbjednosti u Evropi bez NATO-a, tacnije SAD. Stoga e nezavisne evropske snage, barem u skorijoj budunosti, morati biti koordinirane s NATO-om.

11.2. Koji su pravci djelovanja jugoistoka Evrope

Jugoistok Evrope e u narednoj deceniji b iti u fokusu paznje prosirene Evropske unije, prostor na kojem bi ideje Evrope, ujedinjene u geografskim granicama, trebalo da dobiju jos jedan oslonac i dokaz opravdanosti. Objedinjeni prostor trebalo bi da predstavlja vise od sezdeset miliona stanovnika, ali b i predstavljao i ekonomsko, politicko i bezbjednosno jedinstvo, postao bi i integralni dio evropskih institucija i dijelio evropske vrijednosti. Najvei krug prosirenja EU dogodio se 2004.godine i znacio je novi pocetak njenog odnosa prema jugoistoku Evrope. To je izazvalo i druge aktere svjetske politike, zainteresovane za ovaj prostor, da definisu ili redefinisu politiku i svoj pristup. Jugoistok Evrope e, i pored povremenog skretanja paznje na aktuelnija svjetska krizna podrucja, ostati jedan od fokusa politike iz jednostavnog razloga: to je dio Evrope u kojem svoje interese ima EU, ali i SAD i, tradicionalno, Rusija. Zaista se moze rei da je Balkan bio i ostao region u kojem je posebno vidljivo mnogo centralnih problema svjetskog poretka, kao sto su ograniceno samoodreenje, upravljanje etnickim konfliktima, potreba za upravljanjem krizama, sto je imperativ novog tipa odrzavanja mira i legitimne humanitarne intervencije.

149

Americko prisustvo na Balkanu87 ne moze se zatvoriti samo u ,,evropska pitanja", jer je vidljivo da su, u prvoj deceniji XXI vijeka, najvei i najbrojniji americki sukobi sa islamskim protivnikom. Jugoistok Evrope ostaje jedno od veoma malog broja podrucja u svijetu gdje se Amerikanci dozivljaju pozitivno od strane muslimanske populacije. Zbog toga su SAD veoma zainteresovane za stabilnost i odrzavanje mira u regionu. Obnovljeni konflikti bili bi neuspjeh politike, sa stetnim posljedicama po balkanske muslimane i za odnose SAD sa sirim muslimanskim svijetom. Evropska uloga za to je posebo osjetljiva kada se stavi u kontekst njenih odnosa s atlantskim saveznikom, budui da je Balkan sastavljen veoma saroliko u pogledu politika drzava, nacija i religija, te opsti pristup regionu mora da bude veoma osjetljiv. Jugoistok Evrope daleko je vazniji prioritet Evropskoj uniji nego za SAD, iako e obje strane nastojati da sire svoj uticaj u regionu. Mjera tog uticaja zavisie od meusobnih odnosa, a svakako i od stava prema razvoju situacije u samom regionu. U skladu s ve usvojenom politikom, EU e nastraviti realizaciju zacrtanih planova: nastavak rada na prosirenju Evropske unije; usklaivanje uslova evropskog zakonodavstva sa domaim-zemalja potencijalnih clan ica EU; ulaganje u zemlje jugoistoka Evrope kroz CARDS projekat; usmjeravanje na region u razvoju evropskog odbrambenog i bezbjednosnog identiteta (ESDI); nastavak aktivnosti EU na razvoju civilnog drustva, demokratskih politickih sistema, vladavine prava i pravne drzave. Koordinacija EU i SAD u ovom regionu ogleda se u sljedeem: prosirenje evro-atlantskih integracija na zemlje jugoistoka Evrope i njihovo prisustvo u zemljama Partnerstva za mir i NATO-a; razvijanje zapadnih vrijednosti i standarda; proces prosirenja NATO-a kroz MAP, akcioni plan za uclanjenje u NATO i Sporazum o partnerstvu (Jadranska povelja); borbu protiv terorizma.

87

Henrx Kissinger, ,,Treba li Amerika vanjsku politiku", Zagreb ­ 2003. godine

150

11.3. Regionalizam kao etapa evro-atlantizma

Regionalizaciju danas mozemo da posmatramo na vise nivoa: svjetskom, kontinentalnom, subkontinentalnom, meudrzavnom i unutardrzavnom. Svaka odreena homogenost, slicnost i regionalizacija predstavlja pokusaj da se

meuzavisnost iskaze u nekoj od sfera zivota - ekonomskoj, politickoj, vojnobezbjednosnoj, kulturnoj i drugima. Subkontinentalna regionalizacija Evrope dobila je zamah nakon zavrsetka hladnog rata, kada su neke inicijative snaznije ozivjele, druge potpuno obnovljene, a neke se i izvorno pojavile. Veliki broj in icijativa odnosi se na zemlje istocne i jugoistocne Evrope, Medit erana i sjeverne Afrike, i njihov cilj je da ove dijelove kontinenata priblize evropskim i evroatlantskim integracijama. Evropska ekonomska zajednica (EEZ), prerasla je, 1992.godine, u Evropsku uniju (EU), osim ekonomske saradnje i jedinstvene valute, pocela da definise svoju zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku (CFSP), kao i Evropski odbrambeni identit et (ESDI); uspostavila saradnju sa drugim svjetskim regionima, kao sto su NAFTA, ASEAN i drugi; 1952.godine Skandinavske zemlje osnovale su Nordijsko vijee, kao periodicni sastanak parlamentarnih predstavnika Danske, Finske, Islanda, Norveske i Svedske; Zapadnoevropska unija (WEU) nastala je iz Briselskog pakta, ulaskom Savezne Republike Njemacke, 1955.godine; Grupa bivsih socijalistickih zemalja osnovala je nakon hladnog rata Srednjoevropsku zonu slobodne trgovine (CEFTA), one su nakon 2004.godine sve postale clanice NATO-a i EU, ali Jugoistok preuzima te principe u cilju regionalnog kolektivnog jacanja; Balticke zemlje, jedan od prvih i najuocljivijih vijesn ika raspada SSSR-a, uspostavile su saradnju u okviru Baltickog regiona, a rezult at te saradnje je zajednicka jedinica za mirovne operacije (BALBAT); Ruska Federacija i jos jedanaest bivsih Sovjetskih Republika osnovale su Zajednicu Nezavisn ih Drzava (ZND ili CIS), u okviru ZND-a organ izovano je nekoliko asimetricnih regionalnih inic ijativa, poput ,,Inicijative za

151

ekonomsku saradnju", koju cine Rusija, Ukrajina, Bjelorusija i Kazahstan ili inicijativu GUAAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdzan, Jermenija i Moldavija). Mnoge od ovih zemalja ucestvuju i u drugim multilateralnim in icijativamaSveslovenskom kongresu, Organizaciji islamskih zemalja, Fondu jedinstva pravoslavn ih zemalja i Savezu multilateralnog povezivanja nevladinih organizac ija itd. Regionalna diplomatija moze imati specificne oblike u jugoistocnoj Evropi. Ona je uvijek bila zan imljiva za one koji su imali interes za prodor na azijski kontinent (Bliski i Srednji istok) i Medit eran. Osim zemalja koje pripadaju regionu, za Balkan su zainteresovani i brojni susjedi, ali i zemlje Mediterana i sjeverne Afrike, posebno veliki ekonomsko-politicki akteri meunarodnih odnosa - SAD, EU i Rusija. Nakon napustanja socijalizma, Jugoistok Evrope, posredno ili neposredno, u cjelini ili djelimicno, ucesnik je dvanaest regionalnih inic ijativa i integracija, ciji bi ciljevi trebalo da budu: brzi ekonomski i politicki razvoj regiona i meusobna saradnja meu drzavama; kontrola i sman jenje naoruzanja i podizanje nivoa unutrasnje i spoljne bezbjednosti i stabilnosti zemalja; unapreenje dobrosusjedskih zemalja; usmjeravanje i pripremanje drzava regiona u pravcu ulaska u evroatlantske integracije. Regionalne inicijative koje okupljaju zemlje Jugoistoka Evrope mogu se, prema nacinu iniciran ja, podijeliti u dvije grupe: izvorne inicijative samih zemalja Jugoistoka Evrope; inicijative meunarodne zajednice za Jugoistok Evrope. Analizom ciljeva i rezultata ovih inicijativa moze se izvesti vise zakljucaka: izvorne inicijative slab ije su po intenzitetu aktivnosi i dometima zbog veoma razlicitih interesa, vrlo skromnih izvora finansiranja za njihovu realizaciju, kao i sasvim oprecnih interesa vaznih faktora meunarodne

152

politicke scene u ovom dijelu Evrope, koji im onemoguavaju da izgrade odgovarajue instit ucije; stepen ,,regionalnog identiteta" zemalja i stanovnika ovog podrucja je veoma nizak, bolje je rei da cak i ne postoji; balkanske zemlje nemaju jedinstven stav prema clanstvu u EU; meunarodne inicijative imaju preciznije razraene i detaljnije programirane ciljeve, finansijski su bolje utemeljene, i imaju jasnije definisane mehanizme, instrumente i institucije za realizac iju postavljenih ciljeva od ,,izvornih" inicijativa iz regiona. Osnovne karakteristike okruzenja, prema kojima zemlje regiona prilagoavaju svoju spoljnu politiku su: na unutrasnjem planu uspostavljanje drustva na principima trzisne ekonomije, visestranacke demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i sloboda, kao i temeljnih principa sistema vrijednosti na kojima pociva danasnji kapitalizam; na spoljnopolitickom planu razvoj bilateralne i multilateralne saradnje s naglaskom na dostizanju standarda neophodnih za ulazak u EU i NATO kao stubove ,,evroatlantizma". Postoje i slabosti regionalnih integracija koje se ogledaju kroz sljedee: veina regionalnih integracija nema jasno definisane ciljeve; aktivnosti su im uglavnom na deklarativnom nivou, najcese kroz samite sefova drzava i vlada; ne okupljaju iste zemlje, odnosno granice tih inicijativa se ne uklapaju, sto dovodi do nekoherentnosti i konfuzije u programima i djelovanju; konceptualno nije definisana infrastruktura; nema dovoljno novcanih sredstava za uspostavljanje regionalnih inicijativa i organizac ionih mehanizama; javno mnjenje nedovoljno poznaje te inicijative i znacaje regionalne saradnje; sve drzave i vostva uzdaju se u brzi u lazak u EU i od tog procesa previse ocekuju;

153

ne postoji saradnja, zajednicka aktivnost i mehanizam kolektivnih akcija. Mogue je zakljuciti da na prostoru jugoistocne Evrope ne postoji nesto sto se zove regionalni identitet niti postoje izgledi da u skorije vrijeme doe do neceg sto bi moglo voditi ,,regionalnom identit etu", uprkos izrazenim zahtjevima EU i NATO-a u ovim procesima. Program CARDS definisao je cetiri ciljna paketa za regionalne inicijative: zemlje regiona treba da ostvare politicke relacije na nacin kako to rade zemlje EU izmeu sebe; pet zemalja zapadnog Balkana treba da podrze neposrednu saradnju u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, ilegaln ih imigracija i trgovine ljudima; mreza bliskih ugovornih odnosa treba da produbi odnose meu tim zemljama i sa EU; bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, u skladu s pravilima Svjetske trgovinske organizacije (WTO) bazirane na asimetricne trgovine sa EU; zajednickim ustupcima u pogledu slobode kretanja radne snage, usluga, sluzbi p laanja i kapitala u cilju priblizavanja pravilima EU. 11.4. Strategija diplomatske akcije Balkanskih zemalja

Poput zemalja istocne i centralne Evrope, zemlje Balkana usmjerile su unutrasnje snage i diplomatiju na prijeme u NATO i EU. Potrebe na tom putu, ali i meunarodni faktori od njih traze vise regionalne uvezanosti i koordinacije. Za jednu dosljednu strategiju diplomatske akcije drzave jugoistoka Evrope trebalo bi da: preciznije definisu izvorne regionalne ciljeve; ojacaju odgovarajue mult ilateralne mehanizme i instrumente koji mogu da im omogue ostvarivanje dogovorenih ciljeva, koji e manje zavisiti od meunarodnih aktera; obogate bilateralnu i multilateralnu saradnju na podregionalnim nivoima, radi rjesavanja odreenih specificnih pitanja, narocito na prostoru zapadnog Balkana (povratak izbjeglica i imovine, infrastruktura, zastita manjina i zajednicki projekti);

154

preduzmu neophodne mjere u cilju stvaranja ekonomskog prostora koji e omoguiti brzi razvoj kroz slobodnije kretanje robe, kapit ala i ljudi, a sto bi smanjilo carine, takse i uticaj politickih elita; stvore mehanizme koji bi omoguili da se cijeli region brze i snaznije poveze sa drugim regionima; izgrade sopstvene transnacionalne mehanizme regionalne kolektivne bezbjednosti; stvore specificne regionalne mehanizme u okviru OEBS-a i Savjeta Evrope za djelovanje u slucaju izbijanja regionalnih kriza. Velike i mone zemlje imaju snazan direktan uticaj na unutrasnju i spoljnu politiku zemalja jugoistoka Evrope, ali i posredno uticu na definisanje njihove politike posredstvom raznih lobi grupa u obliku instituta, nevladinih organizacija, istrazivackih centara, te obavjestajnih sluzbi. Nasuprot njima, nerazvijeni diplomatski aparati funkcionisu bez jasnih i dosljednih spoljno-politickih koncepcija, pripremljenih i dovoljno obrazovanih diplomata, s diplomatskim strukturama stegnutim izmeu previse personalizovanih politickih i diplomatskih vostava i partijskih odanosti. I EU i SAD, kao lideri NATO-a, smatraju da je poticanje regionalnih inicijativa, posebno ekonomskih, vazan preduslov za prijem zemalja Balkana u njihovo clanstvo. Zato se ponovo treba vratiti na pitanje identit eta, a odgovor je: sto prije regionalno povezivanje ili integrisanost u evropske i evroatlantske strukture. U regionu ima drzava i naroda koji zanemaruju potrebu regionalne povezanosti, opredjeljuju se iskljucivo prema EU i NATO-u. Kroz zapadne stavove i dokumente, kroz procese regionalnih povezivanja i g lobalizacije, Jugoistok Evrope postavljen je u takve odnose u kojima samo u cjelin i moze da ucestvuje u politicko-ekonomskim kretanjima koji su zahvatili region.

11.5. Izazovi balkanskog identiteta

Proslost jugoistocne Evrope i Balkana ostavila je u naslijee novim politickim elitama nestabilno i nesigurno podrucje u kojem su politicki procesi ostali nedovrseni,

155

a to traje i dan danas. Drustvena tranzicija odvija se u neregulisanim drustvima i nestabilnim drzavama, za koje je svako otvoreno pitanje sudbinska opasnost. Ako se evropski kontinent posmatra kao geopoliticki i geoekonomski prostor iz kojeg su u proteklih nekoliko vijekova poticani i voeni najvazniji svjetski procesi. Najcesi uzroci su nedefinisane drzavne granice, imigracije stanovnika, osvajanje prostora, mijesanje naroda i religija na malom prostoru, usporen drzavni, ekonomski i institucionalni razvoj. Proslost Balkana je proces podjela i usitnjavanja drzava, pocet jos u vrijeme evropskih burzoaskih revolucija. Nakon Otomanske imperije i Austro-Ugarske monarhije, Balkan i danas dijeli jedanaest drzava i jos je krajnje neizvjesno da li je proces usitnjavanja dovrsen. Za razliku od slucajeva poznatih u drugoj polovini XX vijeka, tranzicija na Balkanu je bila najbolnija i s najveim posljedicama. Tranzicioni procesi u zemljama Latinske Amerike i Juzne Evrope nisu zadirali u sustinske osnove drustvenih odnosa, zasnovanih na trzisnoj ekonomiji i slobodnom preduzetnistvu. Kao i u zemljama Istoka, tranzicija na jugoistoku Evrope bila je optereena zaostalim odnosima, sublimiranim u izuzetno sporim promjenama i visestrukim tranzicionim problemima. Velike razlike i suprotnosti na Balkanu onemoguile su samodefinisanje i jacanje jednog regionalnog centra, koji bi, u strateskom smislu okupljao drzave i nacije, kako bi postale izgraeniji i izrazeniji politicki entitet. Nacionalne, etnicke i vjerske raznolikosti nisu bile samo uzrok nesigurnosti i nestabilnosti balkanskih drzava, ve su dovele do raspada bivse Jugoslavije. Najslabiju mo da uticu na procese u regionu imale su same zemlje Balkana. Jugoistok Evrope suocio se s grubom i teskom realnosu - za ulazak u klub bogatih zemalja b ilo je potrebno ispuniti mnogo uslova. Za EU trazilo se pravno-ekonomsko okruzenje, a za NATO efikasan sistem bezbjednosti. Nepostojanje minimuma regionalnog balkanskog identiteta otezava razvoj regionaln ih struktura i mehanizama, dovoljno efikasnih u ekonomskom i bezbjednosnom pogledu.

156

VI ZAKLJUCAK

1.) Evropska unija mora u narednom periodu preispitati svoju perspektivu i razvoj. Mora prepoznati manjkavosti u procesu prosirenja, uvesti novine za zemlje koje su potencijaln i kandidati i pokusati ujednaciti kriterijume za prikljucenje. Mnoge zemlje iritira takav pristup, a posebno u segmentima gdje ne postoje razlike. 2.) Unija bi morala da pruzi novi politicki impuls evro-mediteranskom dijalogu, kao i drugi oblik politickog partnerstva i korporacije sa Rusijom i Kinom. 3.) U bezbjednosnom smislu, mora promijeniti stil i politiku prema Rusiji i njenom uticaju u novom svjetskom poretku. Ne smije izrazeno. 4.) Jugoistok Evrope, zbog razlic itog politickog, ekonomskog i ideoloskog aspekta, mora voditi racuna o interesima u Evropskoj uniji. Svaka zemlja pojedinacno ne smije donositi ishitrene odluke, na stetu susjeda, jer to moze izazvati nesagledive posljedice, za region u cjelini. 5.) Zemlje Jugoistoka moraju nai zajednicke interese, koji e ih pribliziti Evropskoj uniji, jer ovom turbulentnom podrucju samo je potrebna iskra da ponovo plane. To nije pesimizam, jer se dovoljno vratiti samo malo u proslost i potvrdit i ovu tezu. Zbog toga je veoma vazno voditi racuna o pronalazenju zajednickog rjesenja mnogih pitanja, koje smo u ovom naucno istrazivackom radu elaborirali. 6.) Veoma vazan faktor ovog podrucja je ekonomska stabilnost, koja se, zbog socijalnih nezadovoljstva u veini zemalja, cesto pretakala u politicku nestabilnost. 7.) Zapadni Balkan je dio ovog regiona, ali sa jos slozenijim procesima i nedavnim ratnim sukobima u veini zemalja. Zbog takvih protivrijecnosti, nepohodno je voditi racuna o mnogim faktorima. Osnovno je da svaka zemlja pojedinacno razvija svoje politicke i ekonomske kapacitete na najbolji nacin. To podrazumijeva i cinjenicu da ne bi bilo dobro postojanje bilo kakve ideje o SAD tretirati kao tutora i velesilu, a Ru sku Federaciju kao neprijateljsku stranku, sto je trenutno veoma

157

stvaranju, u bliskoj budunosti, neke nove zajednice drzave poput bivse Jugoslavije. 8.) Regionalno povezivanje u ekonomskom smislu je veoma znacajno i na tome se trebalo raditi. Zajednicki ekonomski interesi treba da budu na prvom mjestu ovih drzava. Razlog za to je sto su ove zemlje pojedinacno malo ekonomsko trzise i ukoliko ne bi bilo povezivanja, zaostale bi u svom razvoju. 9.) U borbi protiv terorizma, kriminala, trgovine ljudima i drogom, zajednicko djelovanje je neupitno, jer je to i uslov Evropske unije, da bi neko postao njena clanica. Drugi vazan faktor je i to sto je ovo podrucje transverzala izmeu Istoka i Zapada i ne smije se dozvoliti da bude poligon djelovanja ovakvih grupa, jer bi to ugrozilo bezbjednost zemalja zapadnog Balkana. 10.) Pitanje uspjeha BiH u Evropskoj uniji nije, dakle, pitanje spremnosti na organizacijskom, ekspertnom ili normativnom nivou, nije cak ni pitanje tehnike ili vjestine pregovaranja, nego prije svega unutrasnje, politicko pit anje. Taj uspjeh zavisi od toga da li e vlasti BiH i drzavne institucije moi pratit i tempo procesa i ispuniti obaveze prema standardima Evropske unije. Dosli smo do zakljucka da je to do sada islo veoma sporo, a jedan od razloga je sto politicki dijalog u BiH nije adekvatan i sto pojedinci iz politicke elite Federacije BiH ne prihvataju cinjenicu da je Republika Srpska, u okviru BiH, neupitna i da je njena uloga u ovim procesima veoma vazna za daljnje napredovanju prema EU. 11.) Prvenstveno moramo pristupit i sprovoenju ve utvrenog Zakona o reformi policije, koji je jedan od uslova Evropske unije, a nakon toga i ustavnim reformama, cija osnova mora biti Dejtonski mirovni sporazum, koji podrazumijeva dva entit eta: RS i Federaciju BiH. Uocili smo da okviru toga treba insistirati na sman jenju globalnog sistema u admin istraciji Federacije BiH. Republika Srpska u tom pogledu treba samo da radi na dograivanju i efikasnosti svojih institucija, koje i sada prilicno skladno funcionisu. Ne treba vrsiti prenos nepotrebnih nadleznosti na nivo BiH, jer se pokazalo da i dosadasnji prenosi nadleznosti nisu donijeli posebne rezult ate. Tu treba izdvojiti Upravu za indirektno oporezivanje BiH , koja je ostvarila pozitivne rezultate, ali je jos neadekvatan nacin raspodjele sredstava. Pozitivni rezultati su ucinjeni u

158

reformi odbrane, ali i dalje treba insistirati na smanjenju oruzanih snaga, jer su izdaci veliki, a njihova uloga minorna u BiH. 12.) Potrebni su dodatni napori kako bi se osigurala samoodrziva i stabilna drzava, ustrojena prema Dejtonskom sporazumu, koja bi bila u stanju da preuzme punu odgovornost za upravljanje. Veoma je vazno sprovesti politicke procese koji su preduslov za gasenje Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Na ovom pitanju treba stalno insistirati u razgovorima s meunarodnim faktorima. Izveli smo zakljucak da je to mogue samo ukoliko politicki lideri pokazu dobru volju i konsenzus za samostalno odlucivanje o BiH, sto je za sada neizvjesno, s obzirom na postojeu strukturu vlasti, gdje su uocene, kako ideloske i politicke, tako i mnoge druge razlike. 13.) Posao Direkcije za evropske integracija BiH i ostalih nadleznih institucija za proces pregovaranja i dogovaranja nee biti nimalo jednostavan i lak. Zato pregovaracka struktura s Evropskom unijom mora imati odgovarajui okvir, sto znaci da je ne predstavljaju samo drzavn i sluzbenici i predstavnici izvrsne vlasti, ve i ostale strukture, kako ne bi imala kruti birokratski okvir. Kroz osmisljenu, prije svega konsultativnu ulogu Parlamentarne skupstine BiH, te bolju koordinaciju s entit etskim parlamentima, osiguralo bi se ucese izabranih predstavnika vlasti u definisanju smjernica i odrednica za razgovore sa Evropskom unijom. 14.) Formiranjem posebnih strucnih timova Parlamentarne skupstine BiH, koji bi bili zaduzeni iskljucivo za razgovore, te specijalizovan ih sektorskih radnih tijela koja bi bila zaduzena za davanje smjernica u odreivanju stavova prema pojedinim pitanjima koje tretira Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, osigurala bi se bolja informisanost javnosti. Prepustanje razgovora izvrsnoj vlasti i drzavnoj delegaciji moglo bi rezultirati neadekvatnom podrskom u fazi daljnjih reformskih procesa u BiH, posebno ekonomske oblastu na kojoj se EU i zasn iva i, naravno, najvise in sistira. Sve to ukazuje na potrebu pravovremene mobilizacije javnosti i drustva u cijelosti. 15.) Veoma je vazno da javnost bude obavjestavana o tome, kako bi lakse shvatila ovo kompleksno pit anje. S toga je potrebno preduzeti konkretne aktivnosti i insistirati na:

159

-konstantnoj promociji c iljeva i vizija BiH u procesu evropskih integracija. Potrebno je razraditi kampanju podizanja svijesti graana o konkretnim stvarima koje se ticu budunosti BiH u Uniji. To podrazumijeva i stalno ispitivanje javnog mnjenja. kontinuiranom ucesu civilnog sektora u diskusiji o procesu. Uloga nevladinih organizacija veoma je znacajna u raznim raspravama i debatama. Parlamentarna komisija treba stalno da nadgleda proces i zajedno s Kolegijumom dokumenata. obavezno ukljuciti teme o evropskim integracijama u nastavno-naucne programe na univerzitetima u BiH, kako bi se meu mladim generacijama razvio osjeaj za mjesto BiH u Uniji. Neprekidno usavrsavanje zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom Unije. Kontinuirano obucavanje i usavrsavanje drzavnih sluzbenika o standardima i pravilima Evropske unije, kako na nivou BiH, tako i na nivou entiteta. Definisati organizac iju i mjesta u instit ucijama na osnovu identifikovanih ciljeva i zadataka koje institucije treba da realizuju i prate. Za svako od mjera u procesu bilo koje naredne reforme, zaduziti po jednu instituciju, kako bi se ostvarila bolja koordinacija. Najvisi organi vlasti treba da se bave samo onim pitanjima koja druge institucije ne mogu da urade. Treba uvesti principe supsidijarnosti i proporcionalnosti. Na osnovu iskustava iz zemalja Evropske unije formirati na n ivou BiH instituciju kojoj bi jedan od osnovnih zadataka bila operativna koordinacija svih drzavn ih institucija. 16.) Treba da znamo da je osnovni cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju uspostavljanje pune i trajne stabilizacije u BiH pa i regionu, i to je dimenzija koju je potrebno pribliziti shvatanju javnosti o ovom procesu. Kriterijumi iz Kopenhagena, na kojima se zasniva Proces stabilizac ije i pridruzivanja, od BiH zahtijevaju: stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija, vladavina prava; Parlamenta BiH da pravi planove usvajanja neophodnih

160

postivanje ljudskih prava i zastita manjina; funkcionalnu, efikasnu i komplementarnu trzisnu privredu koja je u stanju da izdrzi pritisak na jedinstvenom trzistu EU; sposobnost preuzimanja obaveza punopravnog clanstva, ukljucujui sprovoenje ciljeva politicke, ekonomske i monetarne unije. 17.) BiH, njene institucije izvrsne i zakonodavne vlasti, drustvo, javnost i mediji moraju postii konsenzus o politickom, ekonomskom i in stitucionalnom razvoju, usmjerenom ka vrijednostima i modelima na kojima se temelji Unija. U protivnom, BiH nee moi garantovati stabilizaciju prilika na ovim prostorima, sto e joj onemoguiti ulazak u Evropsku uniju. Posljedice bi bile nesagledive, jer izopstavanje iz Evrope ostavilo bi Bosnu i Hercegovinu u izolaciji, a politicki faktori u svijetu imaju mehanizme kako da to urade. Moramo insistirati n a aktivnoj ulozi u ovom procesu, jer nemamo alternativu, s obzirom na to da su velike sile ve odredile svoje interese na ovim prostorima i za Bosnu i Hercegovinu je ulazak u Evropsku uniju neminovnost. Dnevno politicke interese moramo ostaviti po strani i rad iti na dugorocnj strategiji, koja e biti u interesu svih nas, posebno buduih generacija. Time je nasa hipoteza veim dijelom povrena, ali ostavili smo malu rezervu, s obzirom na to da su mnoge stvari jos nepredvidive. Evropska unija jos nije uspostavila dugorocan okvir svog funkcionisanja i mnoge clanice nisu u vaznim pitanjima postigle konsenzus, tako da je nasa hipoteza ostala otvorena, jer da bismo je potpuno potvrdili, treba vremena.Ukoliko to ne ucinimo mi, mozda emo neke druge istrazivace ponukati da je u potpunosti dovrse.

Poruka: Balkan je region koji e, vjerovatno, nastaviti da proizvodi mnogo

vise istorije nego sto je u stanju da konzumira, rijeci su nekadasnjeg i ve

davno preminulog premijera Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije, Winstona Churchila.

161

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dr Radomir Luki, Metodologija prava, Sabrana djela, Beograd,1977; Milorad Zaki,Metodologija naucno istrazivackog rada,Banjaluka,2000; Dr Mithat Simi,Kako nastaje naucno djelo,Sarajevo,1972; Dr Milan Galogaza,Filozofija zivota,Novi Sad,2001; Dr Bogdan Sesi, Opsta metodologija,Naucna knjiga,Beograd,1974; Vitomir Popovi,Vladimir Luki; "Dejton-Pariz",Institut za meunarodnu poslovnu saradnju,Banjaluka,1997; Dr Radovan D.Vukadinovi, Pravo Evropske unije,Beograd,2006 Miroslav Prokopijevi:Evropska unija,Beograd, 2005; Radovan Vukadinovi, Posthladnoratovske tendencije meunarodnih odnosa, Zagreb, 2000;

10. Radovan Vukadinovi, Politika evropskih integracija, Zagreb,2005; 11. Radovan Vukadinovi, Sigurnost na jugoistoku Evrope,Varazdin, 1999; 12. Radovan Vukadinovi, Postkomunisticki izazov europskoj sigurnosti,Mostar, 1997; 13. Radoslav Stojanovi,Vojin Dimitrijevi, "Meunarodni odnosi",Sluzbeni list,Beograd,1996; 14. Momir Stojkovi, "Balkanski ugovorni odnosi", II tom 1919-1945, Sluzbeni list SRJ,1998; 15. Lidija Cehuli: Euroatlantizam, Zagreb, 2003; 16. Miroslav,Peculji, Globalizacija-dva lika svijeta,Beograd,2002; 17. Dusan Sianski, U traganju za evropskim federalizmom,Beograd, 2002; 18. Aleksandar Fati, Novi Meunarodi odnosi, Beograd,1999; 19. Aleksa Buha,Evropa ili Amerika,zbornik Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Republike Srpske,Srpsko Sarajevo,2003; 20. Sinisa Tatalovi,Etnicki sukobi i europska sigurnost,Politicka kultura,Zagreb,2003; 21. Marija Todorova,Imaginarni Balkan, XX vek ,Beograd,1999; 22. Miroslav Jovanovi,Evropska ekonomska integracija,Beograd, 2004; 162

23. Gostimir T. Popovi: Evropska unija ­ regionalna politika, Beograd, 2006; 24. Milos Solaja: Balkan u transatlantskoj pukotini, Banja Luka, 2006; 25. Amir Kapetanovi, ore Latinovi: Bosna i Hercegovina od regionalnih integracija do Evropske unije, Sarajevo, 2005; 26. Mirjana Kasapovi,Bosna i Hercegovina-podijeljeno drustvo i nestabilna drzava,Politicka kultura,Zagreb,2005; 27. Mirjana Kasapovi,Demokratska tranzicija i politicke stranke,Zagreb,1996; 28. Vlatko Mileta,Radovan Vukadinovi,Europska integracija i ruska dezintegracija, Zagreb, 1996; 29. Misel Fuse,Evropska republika,Stubovi kulture,Beograd,2000; 30. Stevan K.Pavlovi,Istorija Balkana,Beograd,2004; 31. Meunarodni odnosi,Grupa autora,Zagreb, 2003; 32. Prirucnik za usklaivanje propisa BiH sa propisima Evropske unije ­ Direkcija za evropske integracije BiH, Sarajevo, 2005; 33. Z. Kulundzi, D. Vuleti, D. Magli, A. Kapetanovi, M. Kusljugi, Z. Dizdarevi: Vanjskopoliticka Inicijativa BiH, Sarajevo, mart 2006; 34. Izvjestaj o napretku BiH u 2007. godini - Komisija Evropskih zajednica, Brise l, 06.11.2007; 35. Saopstenje Komisije za Evropsko vijee i Parlament ­ Strategija prosirenja i kljucni izazovi 2007 ­ 2008 ­ Komisija Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007; 36. Strategija integriranja BiH u Evropskoj uniji ­ Direkcija za Evropske integracije, Sarajevo, 2005; 37. Dr Mihailo Crnobrnja,Zbornik radova "Evropska unija prvih 50 godina", Beograd, 2007; 38. Tranzicioni procesi i izgradnja institucija demokratske kontroleZbornik,Demokratska kontrola i nadzor nad bezbjednosnim sektorom u regionu,M-impeks,Banjaluka, 2004; 39. Internet: www.europa.eu.int/pol/justice/index en.htm; 40. Internet: www.osce.org; 41. Internet: www.google.com

163

DODATAK

SKRAENICE BiH ­ Bosna i Hercegovina BDP ­ Bruto domai proizvod CAP ­ Common Agricultural Policies / Zajednicka poljoprivredna politika CARDS ­ Communit y Assistance for Reconstruction, Developloment and Stabilisation / Pomo Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju CCP ­ Common Commercial Policy / Zajednicka trgovinska politika CECA ­ Evropska zajednica za ugalj i celik CEE ­ Central and Eastern Europe / Centralna i istocna Evropa CEN ­ Commite Europeen de Normatisation / Evropski komitet za standardizaciju CENELEC ­ Commite Europeen de Normatisation Electrotehnicque / Evropski komitet za elektrotehnicku standardizaciju CET ­ Common External Tariff / Zajednicka carinska tarifa CETAS ­ Central European Air Traffic Services / Centralno evropski servis za avio saobraaj CFP ­ Common Fisheries Policy / Zajednicka politika o ribarstvu CFSP ­ Common Foreign and Security Policy / Zajednicka spoljna i bezbjednosna politika CIPS ­ Citizen Information Protection System / Sistem za zastitu licnih podataka COE ­ Council of Europe / Vijee Evrope COSAC ­ Konferencija nacionalnih parlamenata zemalja EU za evropska pitanja CRPC ­ Commision for Real Property Claims of Disp laced Persons and Refugees / Komisija za imovinske zahtjeve raseljenih lica i izbjeglica CTF ­ Consultative Task Force / Konsult ativno-radna grupa DEI ­ Direkcija za evropske integracije DERK ­ Drzavna elektroenergerska regulatorna komisija DG ­ Competition-Directorate General / Glavna direkcija za konkurenciju DKP ­ Diplomatsko-konzularno predstavnistvo

164

EA ­ European Acreditation / Evropska akreditacija EAGGF ­ European Agricultural Guidance and Guarantee Fund / Evropski poljoprivredni fond za upravljanje i garanciju EAP ­ Evropski administrativni prostor EBU ­ European Broadcasting Union / Evropska unija za emitovanje EC TAER ­ European Commission Teacher Assistance / Evropska komisija za pomo ECDL ­ European Computer Driving Licence / Evropska kompjuterska korisn icka dozvola ECSEE ­ Energy Community of South East Europe / Energetska zajednica jugoistocne Evrope EEA ­ European Economic Area / Evropski ekonomski prostor EEZ ­ Evropska ekonomska zajednica EK ­ Evropska komisija EMU ­ European Monetary Union / Evropska monetarna unija EN ­ Environmental / Okolina ERN ­ Exchange Ratemchanism / Mehanizam za vrijednost deviza ERS ­ Elektroprivreda Republike Srpske ESDP ­ European Security and Defence Policies / Evropska bezbjednosna i odbrambena politika ESI ­ European Stabilisation Initiative / Evropska inicijativa za stabilizac iju ETSI ­ European Telecommunications Standards Institute / Evropski institut za telekomunikacione standarde EU ­ Eurepan Union / Evropska Unija EUFOR ­ European Forces / Evropske snage EUPM ­ European Union Police Mission / Policijska misija Evropske unije EUROPOL ­ Zajednicka evropska policija EVROATOM ­ Evropska zajednica za atomsku energiju EZ ­ Evropska zajednica FDI ­ Foreign Direct Investment / Direktna strana investicija FIPA ­ Foreign Investment Promotion Agency / Agencija za promociju stranih investicija

165

FVO ­ Food and Veterinary Office / Kancelarija za veterinarstvo i prehrambene proizvode GATT ­ General Agreements on Tariffs and Trade / Opsti dogovor o carinama GIS ­ Geographic Information Systems / Geografski informacioni sistemi HRC ­ Human Rights Chamber / Dom za ljudska prava IAF ­ International Accreditation Forum / Internacionalni forum za akreditaciju ICC ­ International Criminal Court / Meunarodni krivicni sud ICG ­ International Crisis Group / Meunarodna krizna grupa ICT ­ Information and Communication Technologies / Informacione i telekomunikacione tehnologije ICTY ­ International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia / Meunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju IEC ­ International Ectrotechnical Commission / Meunarodna elektrotehnicka komisija IFAN ­ International Federation of Standards Users / Internacionalna federacija korisnika standarda IFOR ­ Implementation Forces / Snage za implementaciju mira IKT ­ Informaciono-komunikacione tehnologije ILAC ­ International Laboratory Accreditation Cooperation / Internacionalna kooperacija u labaratorijskoj akreditaciji IMF ­ International Monetary Fund / Meunarodni monetarni fond INTOSAI ­ International Organisation of Supreme Audit Institutions / Internacionalna organizacija vrhovnih revizorskih institucija IOSCO ­ International Organisation of Securities Comission / Meunarodno udruzenje komisije za vrijednosne papire IFA ­ Instrument for Pre-Accession Assistance / Instrument za pretpristupnu pomo IPTF ­ International Police Task Force / Meunarodne policijske snage ISO ­ International Organisation for Standardization / Meunarodna organizacija za standardizaciju ISPA ­ Instrument for Structural Policies for Pre-Accession / Instrument za strukturalne pretpsristupne politike JRTVS ­ Javni radiotelevizijski servis

166

KFOR ­ Kosovo Forces / Kosovske snage MCPFE ­ Ministerial Conference on the Protection of Forests in Europe / Ministarska konferencija za zastitu suma u Evropi MLA ­ Multilateral Agreement /Mult ilateralni dogovor o meusobnom priznanju MSP ­ Mala i srednja preduzea NAFTA ­ North America Free Trade Area / Sjevernoamericka zona slobodne trgovine NARIC ­ National Academic Recognition Information centers / Nacionalni akademski informativni i akreditacioni centri NATO ­ North Atlantic Treaty Organisation / Sjevernoatlantski vojni savez NCA ­ National Competition Authorities / Nacionalne agencije za zastitu konkurencije NEAP ­ National Environmental Action Plan / Nacionalni plan aktivnosti u oblasti okoline NOS ­ Nezavisni operater sistema NRA ­ National Regulatory Authorities / Nacionalne regulatorne agencije NTCS ­ New Computerised Transit System / Novi kompjuterizovani tranzitni sistem NVO ­ Nevladine organizacije ODIHR ­ Office for Democratic Institutions and Human Rights / Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OECD ­ Organisation for Economic Cooperation and Development / Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OHR ­ Office of the High Representative / Kancelarija visokog predstavnika OIE ­ Office International Des Epizooties / Svjetska organizacija za zdravlje zivotinja OIML ­ Organisation Internationale de Metrologije Legale / Meunarodna organizacija za pravnu metodologiju OSA ­ Obavjestajno-bezbjednosna agencija OEBS ­ Organisation for Security and Cooperation in Europe / Organizacija za bezbjednost i saradnju Evrope PA ­ Payin Agencies / Isplatne agencije PAR ­ Public Administration Reform / Reforma javne uprave u BiH PECA ­ Protocols to the Europe Agreements on Conformity Assessment and Acceptance of Industrial Products / Evropski dogovor o jedinstvenoj procjeni i prihvatanju industrijskih proizvoda

167

PDV ­ Porez na dodatu vrijednost PfP ­ Partnership for Peace / Partnerstvo za mir PHARE ­ Program za jacanje kapaciteta izgradnje instit ucija pravosua i uprave u zemljama centralne i istocne Evrope PIC ­ Peace Implementation Council / Savjet za implementaciju mira PIK ­ Privremena izborna komisija PRSP ­ Poverty Reduction Strategy Paper / Srednjorocna razvojna strategija BiH PSP ­ Proces stabilizacije i pridruzivan ja RAK ­ Regulatorna agencija za komunikacije REREP ­ Regional Environmental Reconstruction Programme for South East Europe / Regionalni rekonstrukcioni program za okolinu za jugoistocnu Evropu RTD ­ Research Technology Develooment / Istrazivanje i razvoj tehnologije SAD ­ Sjedinjene Americke Drzave SAP ­ Proces stabilizacije i pridruzivanja SAPARD ­ Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development / Specijaln i pristupni program za razvoj poljoprivrede i ruralnnih sredina SECI ­ Southeast European Cooperative Initative / Jugoistocna evropska inicijativa SFOR ­ Stabilisation Forces / Snage za stabilizac iju SIPA ­ State Information and Protection Agency / Drzavna obavjestajna zastitna agencija SIS ­ Schengen Information System / Sengen informacioni sistem SM ­ Savjet ministara SME ­ Smal and Medium Eterprises / Mala i srednja preduzea SPS ­ Agreement on Sanitary and Phytosanitary Measures / Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim mjerama SSP ­ Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju TBT ­ Agreement on Technical Barriers to Trade / Sporazum o tehnickim barijerama u trgovini TEN ­ Trans-European Networks / Transevropska mreza TIR ­ Transports Internationaux Routiers / Meunarodni prevoznici robe TRIPS ­ Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights / Sporazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine

168

UKZP ­ Kancelarija za konkurenciju i zastitu potrosaca UN ­ United Nations / Ujedinjene nacije UNCED ­ United Nations Conference on Environment and Development / Konferencija Ujedninjenih nacija o okolini i razvoju UNDP ­ United Nations Development / Program UN-a za razvoj UNHCR ­ United Nations High Commisioner for Refugees / Visoki komeserijat UN-a za izbjeglice UNMIK ­ United Nations Mission for Kosovo / Misija Ujedinjenih nacija za Kosovo WB/IBRD ­ World Bank-International Bank for Reconstruction and Development / Svjetska banka WIPO ­ World Intellectual Property Organisation / Svjetska organizacija za intelektualno vlasnistvo WTO ­ The World Trade Organization / Svjetska trgovinska organizacija ZEKC ­ Zajednicki elektroenergetski centar ZOP ­ Zakon o preduzeima ZOPB ­ Zakon o preduzeima Brcko distrikta ZOPD ­ Zakon o privrednim drustvima ZZB ­ Zemlje zapadnog Balkana

169

SADRZAJ

I M ETEDOLOSKI PRISTUP KAO UVOD U ISTRAZIVANJE ....................................... 2 1. UVOD U PROBLEM ATIKU ISTRAZIVANJA........................................................... 2 2. CILJEVI ISTRAZIVANJA............................................................................................ 6 3. UTVRIVANJE HIPOTEZE........................................................................................ 8 4. M ETODE ISTRAZIVANJA........................................................................................ 11 5. IZVORI SAZNANJA................................................................................................... 14 6. PODRUCJE I OKVIR ISTRAZIVANJA .................................................................... 16 II EVROPSKA UNIJA ........................................................................................................ 17 1. IDEJA O STVARANJU EVROPSKE UNIJE............................................................. 19 2. KAKO SE SIRILA EVROPSKA UNIJA .................................................................... 22 3. INSTITUCIJE I ORGANI EVROPSKE UNIJE.......................................................... 25 3.2. Kooperacioni postupak............................................................................................. 28 3.3. Kopenhaski kriterijum (za pristupanje Evropskoj uniji) .......................................... 28 3.4. Konferencija za bezbjednost i saradnju u Evropi KSZE.......................................... 28 3.5. Deficit legitimacije ................................................................................................... 29 3.6. Lome - ugovor .......................................................................................................... 29 3.7. Luksemburski kompromis ........................................................................................ 30 3.8. M astrihski ugovor..................................................................................................... 30 3.9. M arsalov plan........................................................................................................... 31 3.10. Visestepeni sistem.................................................................................................. 31 3.11. Veinska odluka ..................................................................................................... 32 3.12. Postupak suodlucivanja .......................................................................................... 32 4. BUDUUNOST UNIJE............................................................................................... 32 III JUGOISTOK EVROPE ............................................................................................... 34 1. TRANZICIONI PROCESI NA JUGOISTOKU EVROPE I PROBLEM I PRISTUPA EVROPSKIM I EVROATLANTSKIM INTEGRACIJAMA ............................................. 36 1.1. Albanija .................................................................................................................... 36 1.2. Bugarska ................................................................................................................... 37 1.3. Rumunija .................................................................................................................. 37 1.4 M akedonija................................................................................................................ 38 1.5. Hrvatska.................................................................................................................... 39 1.6. Srbija ........................................................................................................................ 39 1.7. Crna Gora ................................................................................................................. 40 1.8. Grcka ........................................................................................................................ 40 1.9. Turska....................................................................................................................... 41 1.10. Slovenija ................................................................................................................. 41 1.11. M oldavija................................................................................................................ 41 1.12. Kipar....................................................................................................................... 42 2. POREENJA............................................................................................................... 42 IV ZAPADNI BALKAN................................................................................................... 44 1. RAZVOJ I STABILIZACIJA ZAPADNOG BALKANA........................................... 48 2. PROCESI NA ZAPADNOM BALKANU................................................................... 52 3. TRENUTNI IZAZOVI U ZEM LJAM A ZAPADNOG BALKANA I TURSKOJ...... 55 3.1. Postignuti napredak zapadnog Balkana posljednjih godina .................................... 55 3.2. Nastavak pregovora o pristupanju zemalja zapadnog Balkana ................................ 58

170

3.3. Jacanje evropske perspektive zapadnog Balkana i unapreenje regionalne saradnje .......................................................................................................................................... 59 3.4. Regionalne inicijative i uloga BiH u njima .............................................................. 60 3.4.1. Centralno evropska inicijativa-CEI .................................................................... 61 3.4.2. Proces za saradnju u jugoistocnoj Evropi ­ SEECP.......................................... 62 3.4.3. Inicijativa za saradnju jugoistocne Evrope ­ SECI ........................................... 62 3.4.4. Proces stabilizacije i pridruzivanja ­ SAP ......................................................... 63 3.4.5. Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu ­ PS..................................................... 63 3.4.6. Jadransko-jonska inicijativa ­ JJI...................................................................... 64 3.4.7. Dunavski proces saradnje ­ DCP ...................................................................... 64 3.4.8. Savska inicijativa............................................................................................... 65 3.4.9. Jadranska povelja .............................................................................................. 65 V BOSNA I HERCEGOVINA I NJENO M JESTO U EVROPSKOJ UNIJI...................... 67 1. POLITICKI FAKTORI................................................................................................ 71 2. EKONOM SKI FAKTOR............................................................................................. 74 3. SLOBODA GRAANA I BEZBJEDNOSNI FAKTOR............................................ 75 4. HARM ONIZACIJA ZAKONODAVSTVA BOSNE I HERCEGOVINE .................. 76 4.1. Pocetak i razvoj procesa........................................................................................... 76 4.2. Proces stabilizacije i pridruzivanja........................................................................... 77 4.3. Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju................................................................... 78 4.4. Sporazum i usklaivanje zakonodavstva.................................................................. 80 4.5. Evropsko partnerstvo................................................................................................ 81 4.6. BiH i Vijee Evrope ................................................................................................. 82 4.7. Parlamentarna skupstina BiH i Evropski parlament................................................. 83 4.8. Faza dobrovoljnog usklaivanja zakonodavstva...................................................... 84 4.9. Uloga DEI u procesu usklaivanja pravnog sistema BiH ........................................ 86 4.10. Pravila donosenja zakona u okviru prilagoavanja pravnog poretka..................... 88 4.11. Izbor odgovarajueg tijela normativnog instrumenta............................................. 90 4.12. Tehnicka pomo Evropske komisije u usklaivanju zakonodavstva ..................... 91 4.13. Procedura unosa i razmjene informacija putem TAIEX Progress Editor-a ........... 92 4.13.1. ZNACAJ TAIEX Progress Editor-a................................................................ 93 5. NAPREDAK BOSNE I HERCEGOVINE U 2007.GODINI...................................... 93 5.1. KONTEKST............................................................................................................. 94 5.2. ODNOSI IZM EU EU i BOSNE I HERCEGOVINE............................................ 94 5.3. POLITICKI KRITERIJUM I.................................................................................... 96 5.4. DEMOKRATIJA I VLADAVINA PPRAVA .......................................................... 96 5.4.1. Ustav................................................................................................................... 96 5.4.2. Parlament ............................................................................................................ 97 5.4.3 Predjednistvo BiH i Vlada................................................................................... 98 5.4.4. Javna uprava....................................................................................................... 99 5.4.5. Civilna kontrola nad bezbjednosnim snagama ................................................. 100 5.4.5. Pravosudni sistem............................................................................................. 100 5.4.6. Regionalna pitanja i meunarodne obaveze..................................................... 102 6. EKONOM SKI KRITERIJUMI.................................................................................. 103 6.1. Postojanje funkcionalne trzisne ekonomije ............................................................. 103 6.2. M akroekonomska stabilnost.................................................................................... 103 6.3. M eusobno djelovanje trzisnih snaga ..................................................................... 106 6.4. Slobodan ulazak i izlazak na trziste ........................................................................ 106 6.5. Razvoj finansijskog sektora..................................................................................... 107

171

6.6. Sposobnost suocavanja sa konkurencijskim pritiskom i trzisnim snagama u Evropskoj uniji ............................................................................................................... 108 6.6.1. Postojanje funkcionalne trzisne ekonomije ...................................................... 108 6.6.2. Ljudski i fizicki kapital..................................................................................... 108 6.6.3. Struktura sektora i preduzea ........................................................................... 109 6.6.4. Uticaj drzave na konkurentnost........................................................................ 110 6.6.5. Ekonomska integracija sa EU........................................................................... 110 6.6.6.Evropski standardi............................................................................................. 110 6.6.7. Unutrasnje trziste.............................................................................................. 111 7. SEKTORSKE POLITIKE.......................................................................................... 119 8. PRAVDA, SLOBODA I BEZBJEDNOST................................................................ 127 9. SVE VEA POTREBA ZA NOVIM USTAVOM BIH............................................ 134 10. ZNANJE O EU....................................................................................................... 135 10.1. Uloga medija BiH u evropskim integracijama ..................................................... 135 10.2. Debata s graanima BiH o Evropskoj uniji.......................................................... 135 10.3. Program informisanja javnosti o procesu evropskih integracija BiH................... 137 10.4. Promocija BiH u inostranstvu.............................................................................. 139 10.5. Uspostavljanje informacijskog sistema kao podrska procesu evropskih integracija ........................................................................................................................................ 140 10.6. Implementacija strategije ..................................................................................... 142 11. GDJE SE NALAZE GRAANI BIH U EVROPSKOJ UNIJI?!........................... 143 11.1. Evropeizacija Jugoistoka...................................................................................... 145 11.2. Koji su pravci djelovanja jugoistoka Evrope ....................................................... 149 11.3. Regionalizam kao etapa evro-atlantizma ............................................................. 151 11.4. Strategija diplomatske akcije Balkanskih zemalja ............................................... 154 11.5. Izazovi balkanskog identiteta............................................................................... 155 VI ZAKLJUCAK ............................................................................................................ 157 LITERATURA........................................................................................................................162 DODATAK .............................................................................................................................164

172

Information

untitled

173 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

344652


You might also be interested in

BETA
untitled
untitled
Microsoft Word - Ekonomska politika lat..doc