Read untitled text version

Panevropski Univerzitet "APEIRON" Banja Luka Health Care & Nursing Fakultet zdravstvenih nauka

DIPLOMSKI/SPECIJALISTICKI RAD

TEMA: Mikrobioloske analize genitalnih briseva

MENTOR: Doc.dr Drago N. Nedi

STUDENT: Dusan Luki 025-08/vl-s

Banja Luka, 2010

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

SADRZAJ

1. UVOD 3

2. MAT ERIJAL I METODA RADA 4 2.1 Vagin alni i cerv ikaln i bris 4 2.2 Vagin alni secret 5 2.3 Uretralni bris 6 2.4 Postupak obrade materijala 7 2.5 Ocitavanje kulture 8 2.5.1 Eserihija koli (en gl. Esch erich ia co li) 9 2.5.1.1 Identifikacija Eserihija koli (en gl. Esch erichia co li) 10 2.5.2 Enterokoke (en gl. Enteroco ccus) 12 2.5.2.1 Identifikacija Enterokoke (engl. Enteroco ccus) 12 2.5.3 Stafilokok aureus (en gl. Stap hylococcus aureus) 13 2.5.3.1 Identifikacija Stafilokok aureus (en gl. Staphy lococcus aureus) 14 2.5.4 Strep tokok p iogenes (en gl. Strep tococcus py ogenes) 16 2.5.5 Klebsijela (en gl. Klebsiella) 17 2.5.5.1 Identifikacija Klebsijela (en gl. Klebsiella) 18 2.5.6 Proteus sp . (engl. Proteus sp .) 18 2.5.6.1 Identifikacija Proteus sp . (engl. Proteus sp .) 19 2.5.7 Kandida sp . ( engl. Cand ida sp.) 20 2.5.7.1 Identifikacija Kandida sp . ( engl. Cand ida sp .) 20 2.5.8 Trikomonas vaginalis ( en gl. Trichomon as vaginalis) 21 2.5.8.1 Identifikacija Trikomonas vaginalis (en gl. Trichomon as vaginalis) 21 2.5.9 Mikop lazma i ureap lazma (en gl. M y cop lasma hominis i Ureap lasma urealyticum) 22 2.5.9.1 Identifikacija M ikop lazma i ureap lazma (engl. M y cop lasma hominis i Ureaplasma urealy ticum) 22 2.5.10 Hlamidija trakomatis (en gl. Ch lamy dia trachomatis) 25 2.5.10.1 Identifikacija Hlamidija trakomatis (en gl. Ch lamydia trachomatis) 26 3. REZULT AT 4. DISKUS IJA 5. ZAKLJ UCAK 6. LITERATURA 28 31 36 38

2

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

1. UVOD M ikrobiolosko isp itivanje uzoraka iz gen italnih p uteva obuhvata p ravljen je direktnih mikroskop skih p reparata, nativnog i obojenih, kao i zasejav anje hranljivih p odloga, brza dijagnoza infekcija izazvanih Chlamy diom trachomatis metodom direktne imunofluorescencije, cija je osetljivost 86-93% i sp ecificnost 93-99%. Genitalne mikop lazme dokazuju se p rimenom komarcijalnih testova, p ri cemu se istovremeno testira antimikrobna osetljivost izolovanog soja. Odeljenje klinicke mikrobiolo gije se bavi uzorkovanjem, obradom i zasejavanjem p ojedinih uzoraka humano g materijala, kao i izolacijom i identifikacijom pojedinih bakterija, gljivice, p arazita kao najcesih uzrocnika infekcije u v aginalno g i cervikalno g brisa, uretre. Izdavanje i tumacenje rezultata mikrobioloskog p regleda genitalno g trakta je p otrebno od jedan do cetiri dana, a u nek im slucajevima i neko liko nedelja, u zavisnosti od humanog materijala, p orekla i vrste mikrob ioloskih testova koji se koriste. Mogue je dob iti: 1. LAZNO POZITIVAN NALAZ (unakrsne reakcije kod seroloskih testova) 2. LAZNO NEGATIVAN NALAZ (nije uzet uzorak u p ravo vreme ili je tehnicki nep ravilno uzet ili je uzet u fazi p rimanja) Cilj rada je da se utvrdi koji mikroorganizmi su najesi izazivaci infekcija genitalno g sistema.

3

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2. MATERIJAL I M ETODA RADA 2.1 VAGINALNI I CERVIKALNI BRIS Vaginalni bris se uzima iz sluzokoze vagine, a cervikalni bris se uzima iz cervikalno g kanala. Slik a 1: Anatomija vagin alnog i cervik alno g trakta (izvor prema: www.stetoskop.info.org )

Veoma vazno je p ravilno uzeti materijal za dokazivanje prisustva mikrorgan izama odgovornih za infekciju. Nead ekvantni uzorci mo gu biti uzrok nekorektne ili stetne terap ije, ukoliko je usmerena p rema komenzalima ili kontaminantima. Za postavljanje etioloske dijagnoze bo lesti neop hodno je uzeti uzorak sa p ravog mesta, u p ravo vreme, korisenje od gov arajueg brisa za pojedine uzrocnik e. Slik a br.2: Dacron® - p lasticni stapi za uzimanje cerv ikalno g i vagin alnog brisa (Centar za mikrobiologiju-Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto-D.Luki)

4

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.2 VAGINALNI SEKRET

Sekrecija p otice iz bartolinijevih i Skensovih zlezda, ep itela vagine, cerviksa, endometrijuma i tuba. Sekret ep itela sadrzi 90-95% vode, organske i neorganske soli, ureu, ugljen e hidrate, mucine, masne k iselin e, albumine, imuno globu line, lizozom i druge makromolekule. Normalno se p rodukuje oko 5ml sekreta na dan. On je kremaste konzistencije, belicaste boje, bez mirisa, pH 3,8-4,5. U sekretu se nalaze i deskvamirane ep itelne elije i mali broj leukocita. Na direktnom mikroskop skom p rep aratu (DMP) i u kulturi dominiraju laktobacili. Slik a br.3 : Mikroskopski izgled p reparata laktobacila p o Gramu (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,foto-D.Luki)

5

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Op is vaginalno g sekreta sluzi samo za grubu orijentaciju o p ostojanju gonoreje, kandidoze ili trihomonijaze. Kao i sumnji na bakterijsku vaginozu, aerobni vagin itis, laktobacilozu.

2.3 URETRALNI BRIS Bris uretre se radi za dokazivan je infekcija musko g p olno g sistema. Postup ak uzimanja brisa relativno neu god an, danas se sve vise razvijaju neinv azivne metode dokazivan ja brojnih uzrocnika p olno p renosivih i dru gih zaraznih bolesti iz ejakulata. Ip ak, bris uretre ostaje vrlo vazan u dijagnostici infekcije mikoplazme i ureaplazma, gonokoke, kao i hlamidijom. Slik a br.4: Anatomija muskog p olnog organa (izvor p rema: www.stetoskop.info.org)

Bris uretre se kod muskaraca uzima Dacron® p lasticni stap i (za uzimanje mikoplazme,hlamidije i gonokoke) i uzima sterilnim tankim elasticnim stap iem sa vaticom na vrhu koji se p rethodno navlazi. Pre ulaska brisa p rep uncijum se p otegne p rema gore, a zatim se bris uvodi u uretru do otp rilike dva centimetra u dubinu i lagano zarotira. Slik a br.5: Izgled Dacron® - p lasticne stapie za uzimanje bris uretre na hlamidiju, mikoplazmu i ureap lazmu i gonokoke (C entar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac, foto-D.Luki)

6

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Slik a br.6: Izgled Dacron® - sterilna tanka elasticna stap i sa vaticom za uzimanje bris uretre (Centar za mikrobiologiju-Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto-D.Luki)

2.4 POSTUPAK OBRADE M ATERIJALA Obrada i zasejavan je materijala vagin alnog i cervik alno g i uretralnog brisa se obavlja p o kautelama asep se na sterline cvrste hranljive podloge (krvni, endo agar) ezom i tecnim hranljivim p odlogama (dekstrozni bujon), da bi se kultvisanje obavilo istovremeno 0 p od aerobnim, anaerobn im i mikroaerofilnim uslovima. M aterijal se inkubira na 37 C u h termostatu za aerobne bakterije inkubacije iznosi 24 . Veoma cesto na hranljiva p odlozi 7

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

izrastu dve ili v ise bakterijskih vrsta,to je mesan a kultura. Ako u materijalu p ostoji samo jedna bakterijska vrsta na hranljivoj p odlozi izrasta cista kultura. Zasejavanje kao p ojam u mikrobiologiji p odrazumeva p renosenje mikroorgan izama iz uzoraka na hranljivu p odlogu ili s jedne hranljive p odloge na dru gu. Osnovni uslov koji mora biti isp unjen p ri svakom zasejavanju jeste rad u sterlinim uslovima. Slik a br.7: Izgled p ostup ka obrade i zasejavanje materijala ( Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sab ac,foto- Ceca Glisi)

2.5 OCITAVANJE KULTURE Ocitavanje kulture je id entifikacija b akterija na osnovu p orasta na hranljivim p odlogama. Slik a br.8: Ocitavan je kulture i identifikacija bakterija (Centar za mikrobiologiju-Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto- Ceca Glisi)

8

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.1 ESERIHIJA KOLI (engl.Escherichia coli)

Eserihija koli (en gl.Escherichia co li) je gram negativni kokobacili ili stap i, fakultativni je anaerobi, ne formira sp ore, pokree se p omou p eritrihijalnih flagela i moze stvarati kapsulu. Raste dobro na obicnim i selektivnim hranljivim p odlogama. Nakon, h o inkubacije od 24 na 37 C, stvaraju velike okrugle, glatke, sjajne kolon ije, ako sadrzi kap sulu, kolonije su sluzave. Na krvnom agaru se moze razviti beta hemolizu, a na diferencijalnim p odlogama s laktoza + kolonije sa metalnim sjajem. Boja kolon ija eserihija koli menja boju zbog razgradnje laktoze u kiselom p H indikatoru. Boja kolonija eserihija koli su crvena i roze, zbog razgradnje laktoze u kiselom pH indikatoru.

9

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Slik a br.9: E.coli n a krvnom i endom agaru

2.5.1.1 IDENTIFIKACIJA ESERIHIJA KOLI (engl. Escherich ia co li)

A) Mikroskop ski p rep arat Eserihije koli obojen po Gramu (gram negativne crveni b acili). Slik a br.10: Bojenje po gramu E.coli (C entar za mikrobiologiju-Zavod za javno zdravlje Sabac, foto-D.Luki)

10

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

B) Eserihije koli ima sledee karakteristike bioh emijske serije: 1. 2. 3. 4. 5. Citrat - negativan Urea - negativan Pariski manit - p ozitivan Peptonska voda ­ p ozitivan Kligeru ­ p ozitivan

Eserihija koli dolazi do potrebne energije koja p oseduje brojne enzime za fermentaciju mnogih seera, p a tako fermentacijom glukoze i laktoze nastaju organske kiselin e i CO 2 sto jako zakiseljuje p odlogu i snizuje p H hranilista. Proizvodi indol iz triptofana, dekarboksilira aminokiselinu lizin, ne koristi citrate kao izvor ugljenik a, ne p oseduje enzim ureazu i ne stvara sump orovodonik.

Slik a br.11: Izolovanje Eserih ije ko li na b iohemijskim serijama (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,foto-D.Luki)

11

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.2 ENTEROKOK (engl. Enterococcus) Enterokoke (en gl. Enterococcus) su gram p ozitivni koki, i slicno streptokokima, p ojavljuje se u vidu kratkih lanca ili u p arovima, fakultativni anaerobi, op timalna 0 temp eratura rasta je 37 C. Raste dobro na neselektivnim hranljivim podlo gama (krvni agar). U vidu oblika velikih, b elih kolonija koje mo gu b iti bez hemolize, sa - hemo lizom ili retko sa hemolizom. Slik e br.12: Izolovanje Enterokoke na kvnom agaru (C entar za mikrobiologijuZavod za javno zdravlje Sabac,foto-D.Luki)

2.5.2.1 IDENTIFIKACIJA ENTEROKOKE (engl. Enterococcus) A) Mikroskopskim p regledom p rep arata obojenog metodom p o Gramu Slik a br.18: M ikroskopski izgled prep arata Enterokok p o Gramu (p rima: Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,p hotos- D.Luki) 12

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

B) Enterokoke rastu na eskulinu ili rose agar. Slik e br.17: Izolovanje Enterokoke na rose agaru (Centar za mikrobio lo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac, foto-D.Luki)

Prvo mikroskop iranje sa neselektivnim p odloge, a onda diferencijalne i selektivne p odloge.

2.5.3 STAFILOKOK AUREUS (engl. Staphy lococcus aureus ) Stafilokok aureus (en gl. Stap hy lococcus aureus) je gram-pozitivna kuglasta bakterija, obliku je grozdaste nakupine. Od ostalih stafilokoka se razlikuje p o tome sto p roducira koagu lazu, a od strep tokoka p o tome sto p roducira katalazu. Kolonije su glatke, bele ili zlatno zute kolonije sa - hemo lizom. 13

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Slik a br.20: Izgled izolovan je Stafilokoke aureus na krvnom agaru (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac, foto- D.Luki)

2.5.3.1 IDENTIFIKACIJA STAFILOKOKE AUREUS (engl. Stap hy lococcus aureus )

A) M ikroskopskim p regledom prep arata obojeno g metodom po Gramu Slik a br.21: Mikroskop ski izgled p rep arata S.aureus p o Gramu (Centar za mikrobiolo giju - Zavod za javno zdravlje Sabac, foto- D.Luki)

14

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

B) TEST KOAGULAZA (sp ecifican test) ­ iste kolicine suspenzije stafilokoka (bujonska kultura) i p lazme (ljudske ili kunia) razreen e 1 :5, p omesaju se u o h ep ruveti i inkubitaju na 37 C, 24 . U ovom vremenu dolazi do koagu lacije p lazme (ako je stafilokok p rodukovao koagulazu). Znaci da je p ozitivan test koagulaza. Slik a br.22: Test koagulaza p ozit ivan na S.aureus (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto- D.Luki)

C) MANITOL ­ diferencijacija izmeu stafilokok a se odreuje njihovo m sp osobnosu da fermentuje manitol, cime p odlo ga p ostaje zuta. D) NOVOBIOCIN ­ Stap hy lococcus aureus i Stap hy lococcus ep idermis su osetljivi na novobiocin i zato se oko diska se javlja p rstenasta zona u kojoj nema p orasta soja. Stap hylococcus sap rop hy ticus neometano raste oko diska novobiocina, jer je rezistentan na ovaj anti biotic. 15

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

E) BAIRD PARKER AGAR - prep orucuje za izolaciju i bro janje koagulaza p ozitivnih bakterija iz roda Staphy lococcus aureus iz uzoraka materijala. Slik a br. 23: Izolacija Stap hy lococcus aureus na Baird p arker agar(Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki)

2.5.4 STREPTOKOKUS PIOGENES (en gl. Streptococcus py ogenes)

Strep tokokus p iogenes (en gl. Strep tococcus py ogenes) je gram p ozitivni koki, rasp oreene u p arovima ili lancie,fakultativni su an aerobi. Za razliku od stafilokoka ko ji su katalaza p ozitivni, a streptokoke su katalaza negativni. Raste dobro na krvnim h o p odlogama. Nakon, inkubacije od 24 na 37 C, stvaraju velike okru gle bele kolonije i okruzene sa sirokom zonom - hemolize. Osetljivi na bacitracin. U seroloskom testu, koristi se SLIDEX STREPTO A (BIO-MERKUR®) koja p odrazumeva identifikaciju p risustvo u uzorku streptokokus p iogenes.

16

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Slik a br. 19: Izolovanje streptokokus p iogenes na krvnom agaru (prema izvorima: www.biomedicinalhimedia.com /do c.p hoto,hrvatska)

2.5.5 KLEBSIJELA (en gl. Klebsiella) Klebsijela (engl. Klebsiella)je gram negativni kokobacili ili stap ii, fakultativno anaerobi, oksidaza negativni, katalaza p ozitivni, ne formiraju sp ore, nep okretni, imaju h o fimbrije.Raste na krvnim i endo m agaru. Nakon, inkubacije od 24 na 37 C, stvaraju sivkaste kolonije,okrugle, konveksne, sluzavne, jer imaju kap sulu. Slik a br.20: Izolovanje Klebsijela na krvnom i endom agaru (Centar za mikrobiolo giju -Zavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki)

17

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.5.1 IDENTIFIKACIJA KLEBSIJELA (en gl. Klebsiella)

Izolacijom u cistoj kulturi isp ita se njihova biohemijska serija: 1. 2. 3. 4. 5. 6. INDOL- varjabilne UREA- p ozitivan ORNITIN- negativan H2S- negativan M ETILRED- negativan VOGES-PROSKAUER ­ p ozitivan

2.5.6 PROTEUS sp . (engl. Proteus)

Proteus je gram negativni kokobacili ili stap ii, fakultativni anaerobi, oksidaza negativni, katalaza pozitivni, ne formiraju sp ore, nemaju k ap sulu, vrlo p okretni, imju h o fimbrije.Raste na krvn im agaru. Nakon, inkub acije od 24 na 37 C, ima karakteristican rast uz stvaranje rojen ja (koncentricni kru govi oko ko lonije), karakterisstican miris trulenja. Slik a br.21: Izolovanje Proteus mirabills na krvno m agaru (Centar za mikrobiolo gijuZavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki)

18

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.6.1 IDENTIFIKACIJA PROTEUS sp . (engl. Proteus sp .)

Proteus ima sledee k arakteristike biohemijske serije: 1. 2. 3. 4. 5. Citrat - p ozitivan/negativan Urea - p ozitivan Pariski manit - negativan Peptonska voda ­ p ozitivan/ negativan Kligeru ­ p ozitivan

Slik a br.22: Izolovanje Proteus na biohemijskim serijama (Centar za mikrobiolo gijuZavod za javno zdravlje Sabac,foto-D.Luki)

19

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.7 KANDIDA sp. (engl. Candida sp .)

Gljivicn e infekcije polnih organ a su uglavno m uzrokovane gljivico m Kandidom i vrlo su ceste kod zena. Kandida se normalno nalazi u crevima i na kozi coveka. Do infekcije tj. prekomerno g bujan ja gljivice dolazi kada je iz odreen ih razlo ga poremeena imunoloska ravnoteza i zbog n ekih sp oljasnjih uticaja. 2.5.7.1 IDENTIFIKACIJA CANDIDA sp . Dijagnoza ovog gljiv icno g oboljenja se p ostavlja mikroskop skim p regledom razmaza materijala uzetog sa zahvaeno g dela vagin e, cerv iksa, uretre i glansa p enisa. Postavlja se pregledom d irektnih mikroskop skih p rep arata, nativnog i obo jeno g, kao i kultvisanjem uzorka. Uocava se blastosp ore koje p up a ili pseudohife. Raste dobro na h o endom agaru i Sabouraud podloga. Nakon, inkubacije od 24 na 37 C, n a endom agaru stvaraju sitne, okrugle b ele, glatke, ravn ih p ovrsina.A Sabouraud p odloga stvaraju belicaste, okrugle, bez sjaja, vostane, mirisu na kvasac, a formiraju se n akon 48h. Slik a br.23: Izolovane Candid a n a endo m agaru(gornji deo) (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki) 20

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.8 TRIHOMONAS VAGINALIS (en gl. Trichomon as vaginalis) Trihomonas vaginalis (en gl.Trichomon as vaginalis) je vrlo otp oran mikroorganizam. Ima sp osobnosti da op stane i vise od 24 h u mokrai, spermi ili cak cistoj vodi. Sekret je obilan, zuto-zelen, gust, p enusav, nep rijatnog mirisa, p H p reko 4,5. Bolest kod zena je praen a oseanjem svraba i p ecenja, dizurijom i bo lovima u toku seksualno g odnosa. Kod muskaraca je uretra blago iritiran a, a simp tomi su oskudni. Ponekad se javlja p enusav sekret, bol u toku mokrenja i cesto mokrenje.

2.5.8.1 IDENTIFIKACIJA TRIKOMONAS VAGINALIS (engl. Tricho monas vagin alis) Kod zena se p ostavlja na osnovu simptoma i mikroskopskim p regledom p rilikom uzimanja vaginalno g i cervikalno g brisa. Kod muskaraca se dijagnoza p ostavlja p regledom sp erme (sp ermogram i sp ermocitigram). Izaziva vise od 25% vaginitisa. To je protozoa velicine 23x12 µm,kruskastog oblika, sa kratkom talastatsom membranom i cetiri b ica koji prolaze sa p rednjeg pola p arazita. Jedro, rebro, blefarop lasti i cistoma se n alaze n a p rednjem polu, a aksostil se p roteze celom duzinom Trichomaonas vaginalisa.Na nativnom p rep aratu trichomonas vaginalis se uocava i p rep oznaje p o karakteristicnom" p oskakivanju" u mestu pop ut cigre. 21

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Prep arat obojen p o Gimzi sluzi za otkrivanje T.vagin alis koji nije na en na nativnom p rep aratu. Lako se uocava p o svetlop lavoj citop lazmi i jedru crvenom k ao rubin. Slik a br.24: Mikroskop ski izgled Trihomonasa(C entar za mikrobio lo giju-Zavod za javno zdravlje Sab ac,foto- D.Luki)

2.5.9 M IKOPLAZMA I UREAPLAZMA (engl. My cop lasma hominis i Ureap lasma urealyticum) Genitalne mikop lazme, My cop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, p redstavljaju najcese kolonizatore genitalno g trakta, tj. Komenzalnu floru, ali mogu biti uzrocnici genitalnih infekcija, sterliteta i nepovoljno g ishoda trudnoe. Vrlo su jedinstvene meu p rokariotima, jer nemaju stanicni zid, okruzene trostrukom stanicnom membranom koja sadrzi sterole, jako izrazen p olimorfizam. Dele se binarno m fisijom, fakultativni su anaerobi. 2.5.9.1 IDENTIFIKACIJE M IKOPLAZME I UREAPLAZM E (engl. My cop lasma hominis i Ureap lasma urealyticum) Koristi se test sistem za identifikaciju i isp itivanje rezistencije urogen italnih mikoplazmi" My coFast" (firma ElitshM icrobio SAS, France).

22

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Slik a br.25: Test za identifikaciju i isp itivanje mikop lazme/ureaplazme (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki)

Sustina ovo g p rincip a testa koji je b aziran na sp ecificnim metabolick im svojstvima i p rirodnoj rezistenciji svake mikop lazme vrste: 1. Ureaplazma (en gl. Ureap lasme urealy ticum) hidrolizuje ureu i rezistentna je na linkomoicin. 2. M ikoplazma (engl. My cop lasma hominis) hidrolizuje argin in i rezistentna je na eritromicin. 3. Rast dve vrste se moze videti kroz p romenu p H indikatora iz zuto ­ narandzaste u crvenu ili ruzicastu. 4. Sastav My coFast strip ova moze se videti u prlozenoj tabeli.(Tabela.br.1) Slik a br.26: Rezutati i interp retacija rezultata casica strip a(Centar za mikrobiologijuZavod za javno zdravlje Sabac,foto- D.Luki)

23

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Rezultati se ocitavaju p osle 48h na osnovu p romene boje sadrzaja casica. Promene boje podloge u crvenu ili svetlo ruzicastu boju znak rasta urogenitalnih mikop lazmi (alkalan p H). Ako podloga sadrzi zuto ili naradzastu ili pop rimi zutu boju znaci da nema rasta urogenitaln ih mikop lazmi. Ureaplasma urealy ticum moze biti uzrocnik vagititisa, a My cop lasma hominis izaziva bakterijsku vaginozu.

Tabela br.1: Prikaz sastav My coFast strip ova Casica broj 1 2 3 4 5 Skraenica C U.u. M .h L E Kontrola rasta Identifikacija U.u. vrsta od 10 CCU/ml uzorka Identifikacija M.h vrsta od 104 CCU/ml uzorka Test rezistencije na lin comicy n (8µg/ml), takoe 3 i detekcija U.u. p ri niskom nivou (10 CCU/ml) Test rezistencije na Erythromycin (8µg/ml), 3 takoe i detekcija M .h. p ri niskom nivou (10 CCU/ml) 24

4

Opis testa

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

6 7 8 9 10 11 12

ROX AZM JM MNO DO OFX NOR

Test rezistencije na Ro xy thromy cin (4µg/ml) Test rezistencije na Azithrmy cin (4µg/ml) Test rezistencije na Josamy cin (4µg/ml) Test rezistencije na M inocy cline (8µg/ml) Test rezistencije na Doxy cy cline (8µ g/ml) Test rezistencije na Ofloxacin (4µ g/ml) Test rezistencije na Norflo xacin (2µ g/ml)

Legenda: CCU/ml ­ Colour Chan gin g Unit

Cilj rad a ovo g testa za mikop lazmu i ureap lazmu: 1. Da omoguuju id entifikaciju i d iferen cijaciju Mycop lasme hominis i Ureap lasme urealyticum. 4 2. Da nalaz ovih mikroorganizama od 10 CCU/ml u uzorku ima k linicki znacaj. 3. Da sadrzi test za isp itivanje osetljivosti na Roxy thromy cin, Azithrmycin, Doxy cy cline, Ofloxacin, Norflo xacin. 4. Da sadrzi p lasticni stap i za vaenje genitalnih briseva - Dacron® h 5. Da sadrzi transp ortni bujon koji inokulisan moze se cuvati najvise 8 n a sobnoj o h o temp eraturi (+18 ­ 25 C) ili najvise 48 na +2/+8 C u frizideru.

2.5.10 HLAMIDIJA TRAKOMATIS (engl. Chlamy dia trachomatis) Hlamidija trakomatis (en gl. Chlamy dia trachomatis) je obligatna intracelularna bakterija koja p arazitira u elijama mukoznih p ovrsina urogenitalno g trakta, nazofarinksa i konjuktiva. Infekcije urogenitalno g trakta izazvane hlamidijo m su veoma ceste i mogu biti asimptomatske, te se zbog toga ne dijagnostikuju i ne lece. Kod muskaraca je uzrocnik negonokokno g uretritisa (NGU) i postnegonokoknog uretritisa (PGU), koji moze dovesti do epidermitisa, p rostatitisa i sterliteta. Kod zena je infekcija cesto blaga, ali ako se ne dijagnostikuje i ne leci ad ekvantno, mo gu nastati brojne komp likacije i sekvele. Novoroence se moze inficirati pri p rolazu kroz p oroajne p uteve majke.

25

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

2.5.10.1 IDENTIFIKACIJE HLAMIDIJE TRAKOM ATIS ( engl. Ch lamydia trachomatis) Koristi se brzi in vitro test za detekciju i dijagnostiku mikroorganizma Hlamidija trakomatis (engl. Chlamy dia trachomatis) metodom direktne fluorescen cije (CHLAM YDIA CEL IF). Slik a br.27: Brzi test CHLAMYDIA CEL IF za detekciju i dijagnostiku mikroorganizma C. Trachomatis (Centar za mikrobiolo giju-Zavod za javno zdravlje Sab ac,foto- D.Luki)

Princip CHLAM YDIA CEL IF testa jeste omoguava direktno bojenje uzorka. Za detekciju ovog antigen a koriste se fluoresceinom (FITC) obelezana monoklonska antitela usmerena na protein sp oljasnje membrane. Kada se posmatra p od mikroskop om, C.trachomatis daje svetlo zelenu fluorescenciju, koja potice ili od retikularnih ili od elementarnih ekstracelularn ih tela, koja je u kontrastu u odnosu na crveno-smeu boju p ozadine koju cine obo jene elije. Slik a br.28: Identifikacija C.trachomatis pod fluorescentnim mikroskopom(Centar za mikrobiologiju-Zavod za javno zdravlje Sab ac,foto- D.Luki)

26

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Cilj rad a ovo g testa za CHLAM YDIA CEL IF : 1. Da omogu uju id entifikaciju i d iferen cijaciju Chlamy dia trachomatis. 2. Da sadrzi jednokratku up otrebu p lasticni stap i za vaenje genitalnih i urogen italnih briseva - Dacron® da b i se izbegla un akrsna kontaminacija. 3. Uzorci iz uretre mora sadrzati intaktne epitelijalne elije u cilju dobijanja tacno g rezultata. 4. Zatvoriti reagense odmah nakon up otrebe. o o 5. Pocetka testiranja reagens mora dostii sobnu temperaturu 20 C ­ 25 C. o o 6. Zavrsetka citanje rezultata, reagens se cuv a na 2 C ­ 8 C, na tamno m mestu do 24h o ili -20 C do dva meseca.

27

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

3. REZULT AT I Prema mikrobioloskim ispitivanjima o izolovanom bakterija u vaginalno m i cervikalnom brisu, bris uretre p rema mesecnom izvestaju u p eriodu od 01.01.2009 god. do 31.12.2009 god. Rasporeene su u tabeli i dijagramu u tri grup e isp itanika.

Mesec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Uku pno: Ente roko k 18 36 42 33 26 13 15 5 12 14 32 28 274 Strept okok py oge nes 9 18 19 14 14 7 4 3 12 13 16 8 137 S.aur eus 12 21 23 20 14 17 12 14 11 16 18 17 195 Klebsi j ela 11 14 12 16 18 9 10 10 16 13 23 12 164 Prot eus 8 6 6 8 7 4 5 8 6 10 15 7 90 Cand ida albik ans 21 28 22 25 27 20 26 24 28 23 32 29 305 Chlam ydia tracho matis 3 1 / 1 / / / 1 / / / / 6 Tricho m onas vaginali s 14 26 19 13 16 18 12 5 7 17 27 16 190 My kopl asmy ureaplas my 6 5 3 7 2 1 / / 3 2 / / 29 Broj poziti vnih rezult ata 235 419 565 453 420 301 318 382 493 472 735 439 5232 Broj m ikrobi oloskih analiza 10.025 14.575 16.825 13.150 12.425 11.750 11.725 12.475 15.875 15.550 15.750 15.250 165.375 Broj pacijen ata 3.575 4.950 5.275 4.225 4.425 3.850 3.500 3.725 5.325 4.975 5.100 4.850 53.775

E.coli

132 264 419 316 296 212 234 312 398 382 572 322 3859

Prva grup a isp itivanja vrste izolovane bakterije, gljivice iz vagin alno g brisa. Poreenjem bro ja bakterije i gljiv ice v idi se da se E.coli najcese izoluje iz vagin alno g brisa, zatim slede Candida sp . i Enterococcus, a najman ja izolovana su Chlamid ia trachomatis. Prema p odacima ispitivanja vaginalno g brisa dijagrama vid e se da zena od 20 godin a n ajcese izolovan a E.coli (10,8%), Enteroco ccus (5,9%) i Candida sp. (3,4%), a zena od 50 godina za razliku zena od 20 godina najmanje izolovana E.coli (5,4%), Enterococcus (2,36%), Candid a sp . (1,4%).

12 10 8 6 4 2 0 10,8 7,2 5,9 3,4 3,9 2,3 5,4 3 1,8 4,3 2,36 1,4 E.col i

zena od 20 zena od 30 zena od 40 zena od 50 god. god. god. god.

28

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki r ad

Broj pozitivnih nalaza na E.coli po mjesecima u 2009. godini

600 500 400 300 200 100 0

E.coli

Druga grupa isp itivanja vrste izolovane b akterije, gljivice iz cerv ikalno g brisa. Poreenjem broja bakterije i gljivice vidi se da se E.coli najcese izoluje iz cervikalno g brisa, zatim slede Enterococcus i Candida sp. A najmanja izolovan a su Chlamy dia trachomatis, My cop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Proteus i Stafilo coccus aureus. Prema p odacima isp itivanja cervik alno g brisa dijagrama vide se da zena od 20 godina najcese izolovana E.coli (6%), Enterococcus (2,4%) i Candida sp . (1,8%), a zena od 50 godina za razliku zena od 20 godina najmanje izolovana E.coli (2,4%), Enterococcus (1%), Candida sp . (0,6%).

7 6 5 4 3 2 1 0 zena od 20 god. zena od 30 god. zena od 40 god. 2,4 1,8 1,6 1,1 4 3 2,4 1,2 1 1 0,6 zena od 50 god. E.coli 6

29

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki r ad

6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 1.000 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Broj pacijenata Broj pozitivnih rezultata

Trea grup a isp itivanja vrste izolovane bakterije iz brisa uretre. Poreenjem bro ja bakterije i gljivice vidi se da se E.coli najcese izoluje iz brisa uretre, zatim slede Enterococcus i Staphy lococcus aureus. A najmanja izolovan a su Chlamy dia trachomatis, Klebsijela, My cop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Candida sp. Prema p odacima isp itivanja brisa uretra d ijagrama v ide se d a muskarac od 20 godina najcese izolovana E.coli (1,3%), Enterococcus (0,7%) i Stap hy lococcus aureus (0,6), a muskarac od 40 godina za razliku muskarca od 20 godina najmanje izolovan E.co li (0,4%), Enterococcus (0,3%) i Stap hy lococcus aureus (0%).

1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0 0

musk.od 20 god.musk.od 30 god.

1,3

0,7 0,6

0,5 0,4

0,4 0,3 0

musk. Od 40 god.

E. Coli

Konacni rezultati poreene isp itanika izmeu p rve i dve grup e, koji p o proceni tumacenja da iz p rve grupe ima najv ise izolovane E.coli, Enterococcus i Candid a sp . Po dijagramu koji p o proceni tumacenja d a iz p rve grup e po p rocentu najvise izolovana zena od 20 godina, a najman ja izolovana je zena od 50 god ina za razliku zena od 20 godin a.

30

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

4. DISKUSIJA M ikrobiolosko isp itivanje uzoraka iz genitaln ih p uteva obuhvata p ravljen je direktnih mikroskopskih p rep arata, nativnog i obojen ih, kao i zasejavan je hranljivih p odloga, brza dijagnoza infek cija izazvanih Chlamy diom trachomatis metodom direktne imunofluorescencije, cija je osetljivost 86-93% i sp ecificnost 93-99%. Genitalne mikoplazme dokazuju se p rimenom komarcijalnih testova, p ri cemu se istovremeno testira antimikrobna osetljivost izolovano g soja. Etioloska d ijagnoza infekcije izazvane bakterijama se p ostavlja izolovanjem mikroorganizama i/ili dok azivanjem njegove p atogenosti, viruletnosti, toksicnosti i dr. Da bi se to p ostiglo mora se pravilno uzorkovati materijal. Odeljenje klinicke mikrobiolo gije se bavi uzorkovanjem, obradom i zasejavanjem p ojedinih uzoraka humanog materijala, kao i izolacijom i identifikacijom p ojedinih bakterija, gljivice, p arazita kao najcesih uzrocnika infekcije u vagin alno g i cervik alno g brisa,uretre. Izdavanje i tumacenje rezultata mikrobioloskog p regleda genitalno g trakta je p otrebno od jedan do cetiri dana, a u nekim slucajev ima i nekoliko ned elja, u zavisnosti od humano g materijala, p orekla i vrste mikrobio loskih testova koji se koriste. Mogue je dobiti: 1. LAZNO POZITIVAN NALAZ ( unakrsne reakcije kod seroloskih testova) 2. LAZNO NEGATIVAN NALAZ ( nije uzet uzorak u p ravo vreme ili je tehnicki nep ravilno uzet ili je uzet u fazi p rimanja) Vagin alni bris se uzima iz sluzokoze vagine, a cervikalni bris se uzima iz cervik alno g kanala. Veoma vazno p ravilno uzeti materijal za dok azivanje prisustva mikrorgan izama odgovornih za infekciju. Nead ekvantni uzorci mo gu biti uzrok nekorektne ili stetne terap ije, ukoliko je usmerena p rema komenzalima ili kontaminantima. Za postavljanje etioloske dijagnoze bo lesti neop hodno je uzeti uzorak sa p ravog mesta, u p ravo vreme, korisenje od gov arajueg brisa za pojedine uzrocnik e. Vaginalni sekret p otice iz bartolinijev ih i Skensovih zlezda, ep itela vagine, cerviksa, endometrijuma i tuba. Sekret ep itela sadrzi 90-95% vode, organske i neorganske soli, ureu, ugljen e hidrate, mucine, masne k iselin e, albumine, imuno globu line, lizozom i druge makromolekule.Normalno se p rodukuje oko 5ml sekreta na dan. On je kremaste konzistencije, belicaste boje, bez mirisa, pH 3,8-4,5. U sekretu se nalaze i deskvamirane ep itelne elije i mali broj leukocita.Na direktnom mikroskop skom p rep aratu (DMP) i u kulturi dominiraju laktobacili. Op is vaginalno g sekreta sluzi samo za grubu orijentaciju o p ostojanju gonoreje, kandidoze ili trihomonijaze. Kao i sumnji na bakterijsku vaginozu, aerobni vagin itis, laktobacilozu.

31

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Bris uretre se radi za dokazivanje infekcija muskog polnog sistema. Postupak uzimanja brisa relativno neu godan, d anas se sve vise razvijaju n einvazivne metode dokazivanja bro jnih uzrocnika p olno p renosivih i dru gih zaraznih bo lesti iz ejakulata. Ipak, bris uretre ostaje vrlo vazan u dijagnostici infekcije mikop lazme i ureaplazma, gonokoke, kao i hlamidijom. Bris uretre se kod muskaraca uzima Dacron® p lasticni stap i ( za uzimanje mikop lazme,hlamidije i gonokoke) i uzima steriln im tankim elasticnim stap iem sa vaticom na vrhu koji se p rethodno navlazi. Pre ulaska brisa p rep uncijum se p otegne p rema gore, a zatim se bris uvodi u uretru do otprilike dv a centimetra u dub inu i lagano zarotira. Obrada i zasejavan je materijala vagin alnog i cervik alno g i uretralnog brisa se obavlja p o kautelama asep se na sterline cvrste hranljive podloge (krvni, endo agar) ezom i tecnim hranljivim p odlogama (dekstrozni bujon), da bi se kultvisanje obavilo istovremeno 0 p od aerobnim, anaerobn im i mikroaerofilnim uslovima. M aterijal se inkubira na 37 C u termostatu za aerobne bakterije inkubacije iznosi 24h. Veoma cesto na hranljiva p odlozi izrastu dve ili vise bakterijskih vrsta,to je mesan a kultura. Ako u materijalu p ostoji samo jedna bakterijska vrsta na hranljivoj p odlozi izrasta cista kultura. Zasejavanje kao p ojam u mikrobiologiji p odrazumeva p renosenje mikroorgan izama iz uzoraka na hranljivu p odlogu ili s jedne hranljive p odloge na dru gu. Osnovni uslov koji mora biti isp unjen p ri svakom zasejavanju jeste rad u sterlinim uslovima. Ocitavanje kulture je identifikacija bakterija na osnovu p orast na hranljivim p odlogama.Vrsta izolovane bakterije ko ji se mo gu nai i u vagin alnom i cervik alnom brisu i u brisu uretre : 1. Eserihija koli (en gl.Escherich ia co li) je gram negativni kokobacili ili stap i, fakultativni je an aerobi, ne formira sp ore, p okree se p omou p eritrihijaln ih flagela i moze stvarati kap sulu. Raste dobro na obicnim i selektivnim hranljivim podlo gama. Nakon, inkub acije od h o 24 na 37 C, stvaraju velike okru gle, glatke, sjajne ko lonije, ako sadrzi k ap sulu, kolonije su sluzave. Na krvnom agaru se moze razviti beta hemolizu, a na diferencijalnim p odlogama s laktoza + kolonije sa metalnim sjajem. Boja kolon ija eserihija koli menja boju zbog razgradnje laktoze u kiselom p H indikatoru. Boja kolonija eserihija koli su crvena i roze, zbog razgradnje laktoze u kiselom pH indikatoru. Identifikacije izolovan e E.coli se moze utvrditi mikroskopskim prep aratom obojen p o Gramu (gram negativne crven i bacili). Biohemijskom serijom: Pariski manit ­ p ozitivan, Peptonska voda ­ p ozitivan, Kligeru ­ p ozitivan.

2. Enterokoke (engl. Enterococcus) su gram pozitivni koki, i slicno streptokokima, p ojavljuje se u vidu kratkih lanca ili u p arovima, fakultativni anaerobi, op timalna 0 temp eratura rasta je 37 C. 32

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Raste dobro na neselektivnim hranljivim podlo gama (krvni agar). U vidu oblika velikih, b elih kolonija koje mo gu b iti bez hemolize, sa - hemo lizom ili retko sa hemolizom. Prvo mikroskop iranje sa neselektivnim p odloge, a onda d iferen cijalne i selektivne p odloge. Identifikacije izolovan e Enteroco ccus se moze utvrditi mikroskop skim p regledom p rep arata obojenog metodom p o Gramu. Enterokoke rastu na eskulinu ili rose agar ( na agaru se oboji u crnu). 3. Stafilokok aureus ( en gl. Stap hylococcus aureus ) je gram-p ozitivna kuglasta bakterija, oblikuje grozdaste nakup ine,od ostalih stafilokoka se razlikuje p o tome sto p roducira koagulazu, a od strep tokoka p o tome sto p roducira katalazu. Kolonije su glatke,bele ili zlazno zute kolonije sa - hemo lizom. Identifikacije izolovane Stap hy lococcus aureus se moze utvrditi mikroskopskim p regledom p rep arata obojenog metodom p o Gramu. Test koagulaza za Staphy lococcus aureus koji produkuje koagulazu znaci da je p ozitivan test koagulaza. Fermentuje manitol, cime podlo ga p ostaje zuta. Stap hylococcus aureus i Staphy lococcus epidermis su osetljivi na novobiocin i zato se oko diska se javlja p rstenasta zona u kojoj nema p orasta soja. Stap hy lococcus sap rophyticus neometano raste oko diska novobiocina, jer je rezistentan na ovaj antibiotik. Baird Parker agar se p rep orucuje za izolaciju i brojanje koagulaza p ozitivnih bakterija iz roda Stap hy lococcus aureus iz uzoraka materijala. 4. Strep tokokus p iogenes (en gl. Strep tococcus py ogenes) je gram p ozitivni koki, rasp oreene u p arovima ili lancie,fakultativni su an aerobi. Za razliku od stafilokoka ko ji su katalaza p ozitivni, a streptokoke su katalaza negativni. Raste dobro na krvnim p odlogama.. Nakon, inkub acije od 24h n a 37oC, stvaraju velike okru gle bele kolon ije i okruzene sa sirokom zonom - hemolize. Osetljivi na bacitracin. U seroloskom testu, koristi se SLIDEX STREPTO A (BIO-MERKUR®) koja p odrazumeva identifikaciju p risustvo u uzorku streptokokus p iogenes. 5. Klebsijela (en gl. Klebsiella)je gram negativni kokobacili ili stap ii, fakultativno anaerobi, oksidaza negativni, katalaza p ozitivni, ne formiraju sp ore, nep okretni, imaju h o fimbrije.Raste na krvnim i endo m agaru. Nakon, inkubacije od 24 na 37 C, stvaraju sivkaste kolonije,okrugle, konveksne, sluzavne, jer imaju kap sulu. Biohemijska serija su Urea i Vo ges-p roskauer su pozitivni 6. Proteus je gram negativni kokobacili ili stap ii, fakultativni anaerobi, oksidaza n egativni, katalaza p ozitivni, ne formiraju sp ore, nemaju kapsulu, vrlo p okretni, imju fimbrije.R aste na krvnim agaru. Nakon, inkubacije od 24h na 37oC, ima karakteristican rast uz stvaranje rojenja (kon centricni kru govi oko ko lonije), karakterisstican miris trulenja. Identifik acije izolovane Proteusa se moze utvrditi biohemijskom serijom : Urea i Kliger su pozitivni, a Citrat i Peptonska voda su p ozitivni/negativni. 7. Kandida se normalno nalazi u crevima i na kozi coveka. Do infek cije tj. p rekomerno g bujanja gljiv ice dolazi kada je iz odreenih razloga p oremeena imunoloska ravnoteza i 33

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

zbog nekih spoljasnjih uticaja. Postavlja se p regledom d irektnih mikroskop skih p rep arata, nativnog i obojenog, k ao i kultvisanjem uzorka. Uocava se blastospore koje p up a ili h p seudohife. Raste dobro na endom agaru i Sabouraud p odlo ga. Nakon, inkubacije od 24 na o 37 C, na endom agaru stvaraju sitne, okrugle bele, glatke, ravnih p ovrsina.A Sabouraud p odloga stvaraju belicaste, okru gle, bez sjaja, vostane, mirisu na kv asac, a formiraju se nakon 48h. 8. Trihomonas vaginalis (en gl.Trichomonas vagin alis) je vrlo otp oran mikroorganizam. Ima sp osobnosti da op stane i vise od 24 h u mokrai, spermi ili cak cistoj vodi. Sekret je obilan, zuto-zelen, gust, p enusav, nep rijatnog mirisa, p H p reko 4,5. Bolest kod zena je p raena oseanjem svraba i p ecenja, dizurijom i bolovima u toku seksualnog odnosa. Kod muskaraca je uretra blago iritirana, a simp tomi su oskudni. Ponekad se javlja p enusav sekret, bol u toku mokrenja i cesto mokrenje. Na nativnom p rep aratu trichomonas vaginalis se uocava i prep oznaje p o karakteristicnom" p oskakivanju" u mestu p oput cigre. Prep arat obojen p o Gimzi sluzi za otkrivanje T.vaginalis koji nije na en na nativnom p rep aratu. Lako se uocava p o svetlop lavoj citoplazmi i jedru crv enom kao rubin. 9. Mycop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, p redstavljaju n ajcese kolon izatore gen italno g trakta, tj. Komenzalnu floru, ali mogu biti uzrocnici genitalnih infekcija, sterliteta i nepovoljnog ishoda trudnoe. Vrlo su jedinstvene meu p rokariotima, jer nemaju stanicni zid, okruzene trostrukom stanicnom membranom koja sadrzi sterole, jako izrazen p olimorfizam. Dele se binarno m fisijom, fakultativni su anaerobi. Koristi se test sistem za identifikaciju i isp itivanje rezistencije urogen italnih mikop lazmi " My coFast" (firma ElitshMicrobio SAS, France). R ezultati se ocitavaju p osle 48h na osnovu p romene boje sadrzaja casica. Promen e boje p odloge u crvenu ili svetlo ruzicastu boju znak rasta urogenitalnih mikop lazmi (alkalan pH). Ako p odloga sadrzi zuto ili naradzastu ili p op rimi zutu boju znaci da nema rasta uro genitaln ih mikop lazmi. Ureap lasma urealy ticum moze biti uzrocnik vagititisa, a My coplasma hominis izaziva bakterijsku vaginozu. 10. Hlamidija trakomatis (engl. Chlamydia trachomatis) je obligatna intracelularna bakterija koja p arazitira u elijama mukoznih p ovrsina urogenitalno g trakta, nazofarinksa i konjuktiva. Infekcije urogenitalno g trakta izazvane hlamidijo m su veoma ceste i mogu biti asimptomatske, te se zbog toga ne dijagnostikuju i ne lece. Kod muskaraca je uzrocnik negonokokno g uretritisa (NGU) i postnegonokoknog uretritisa (PGU), koji moze dovesti do epidermitisa, p rostatitisa i sterliteta. Kod zena je infekcija cesto blaga, ali ako se ne dijagnostikuje i ne leci ad ekvantno, mo gu nastati brojne komp likacije i sekvele. Novoroence se moze inficirati pri p rolazu kroz p oroajne p uteve majke. Koristi se brzi in vitro test za detekciju i dijagnostiku mikroorgan izma Hlamidija trakomatis (engl. Chlamy dia trachomatis) metodom direktne fluorescen cije (CHLAM YDIA CEL IF). Pod mikroskopom, C.trachomatis daje svetlo zelenu fluorescenciju. Rezultati koji su p rema mikrobio loskim isp itivanjima o izolovano m bakterija u vaginalno m i cerv ikalno m brisu, bris uretre p rema mesecnom izvestaju u periodu od 01.01.2009 god. do 30.06.2009 god. Rasporeene su u tabeli i dijagramu u tri grup e isp itanika.

34

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

Poreenjem bro ja bakterije i gljivice u vagin alnom brisu se vidi da E.coli n ajcese izolira iz vagin alno g brisa, zatim slede Enterococcus i Cand ida sp . A najman ja izolovana su Chlamy dia trachomatis, My coplasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Proteus i Stafiloco ccus aureus. Prema p odacima ispitivanja vaginalno g brisa dijagrama vid e se da zena od 20 godin a najcese izolovana E.coli(10,8%), Enterococcus(5,9%) i Candid a sp .(3,4%), a zena od 50 godina za razliku zena od 20 godin a najman je izolovana E.co li(5,4%), Enterococcus(2,36%), Candid a sp .(1,4%). Poreenjem broja bakterije i gljivice u cervikalno m brisu se vid i da E.coli n ajcese izolira iz cervik alno g brisa, zatim slede Enterococcus i Candida sp . A najmanja izolovana su Chlamy dia trachomatis, My coplasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Proteus i Stafiloco ccus aureus. Prema p odacima ispitivanja cervikalno g brisa dijagrama vide se da zena od 20 godin a n ajcese izolovana E.coli(6%), Enteroco ccus(2,4%) i Candid a sp.(1,8%), a zena od 50 godin a za razliku zena od 20 god ina najmanje izolovan a E.co li(2,4%), Enterococcus(1%), Candid a sp .(0,6%). Konacni rezultati p oreene isp itanika izmeu p rve i dve grup e, koji p o p roceni tumacenja da iz prve grup e ima n ajvise izolovane E.coli,Enterococcus i Cand ida sp . Po dijagramu koji po p roceni tumacenja da iz prve grupe p o procentu najvise izolovana zena od 20 godina, a najman ja izolovan a je zena od 50 god ina za razliku zena od 20 godin a. Poreenjem broja bakterije i gljivice u brisu uretre se v idi da E.coli n ajcese izolira iz brisa uretre, zatim slede Enterococcus i Stap hy lococcus aureus. A najmanja izolovana su Chlamy dia trachomatis, Klebsijela, My cop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Candida sp . Prema p odacima ispitivanja brisa uretra dijagrama v ide se d a muskarac od 20 godin a n ajcese izolovan E.coli(1,3%), Enterococcus(0,7%) i Stap hy lococcus aureus(0,6), a muskarac od 40 godina za razliku muskarca od 20 godina najman je izolovan E.coli(0,4%), Enterococcus(0,3%) i Stap hylococcus aureus(0%).

35

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

5. ZAKLJUCAK Odeljenje klinicke mikrobiolo gije se bavi uzorkovanjem, obradom i zasejavanjem p ojedinih uzoraka humanog materijala, kao i izolacijom i identifikacijom p ojedinih bakterija, gljivice, p arazita kao najcesih uzrocnika infekcije u vagin alno g i cervik alno g brisa, uretre. viruletnosti, toksicnosti i dr. Za izdavanje i tumacenje rezultata mikrobioloskog p regleda genitalno g trakta je p otrebno od jedan do cetiri dana, a u nekim slucajev ima i nekoliko nedelja, u zavisnosti od humano g materijala, p orekla i vrste mikrobioloskih testova koji se koriste. Veoma vazno p ravilno uzeti materijal za dokazivanje prisustva mikrorganizama odgovornih za infekciju. Nead ekvantni uzorci mo gu biti uzrok nekorektne ili stetne terap ije, ukoliko je usmerena p rema komenzalima ili kontaminantima. Vaginaln i bris se uzima iz sluzokoze vagine, a cervikalni bris se uzima iz cervikalno g kanala. Bris uretre se kod muskaraca uzima p re ulaska brisa p repuncijum se p otegne prema gore, a zatim se bris uvodi u uretru do otprilike dva centimetra u dubinu i lagano zarotira. Zasejavanje kao p ojam u mikrobiologiji p odrazumeva p renosenje mikroorgan izama iz uzoraka na hranljivu p odlogu ili s jedne hranljive p odloge n a dru gu. Osnovni uslov ko ji mora biti isp unjen p ri svakom zasejavanju jeste rad u sterlinim uslovima. Ocitavanje kulture je identifik acija bakterija na osnovu p orast na hranljivim p odlogama.Vrsta izolovane bakterije ko ji se mo gu nai i u vagin alnom i cervik alnom brisu i u brisu uretre: 1. Identifikacije izolovane E.coli se moze utvrditi mikroskopskim p reparatom obojen p o Gramu (gram negativne crveni bacili). Bioh emijskom serijom: Pariski manit ­ p ozitivan, Peptonska voda ­ p ozitivan, Kligeru ­ p ozitivan. 2. Identifikacije izolovane Enterococcus se moze utvrditi mikroskopskim p regledom p rep arata obojenog metodom p o Gramu. Enterokoke rastu na eskulinu ili rose agar ( na agaru se oboji u crnu). 3. Identifikacije izolovane Stap hy lococcus aureus se moze utvrdit i mikroskopskim p regledom p rep arata obojenog metodom p o Gramu. Test koagulaza za Staphy lococcus aureus koji produkuje koagulazu znaci da je p ozitivan test koagulaza. Fermentuje manitol, cime podlo ga p ostaje zuta. Stap hylococcus aureus i Stap hy lococcus ep idermis su osetljivi na novobio cin. Stap hylococcus sap rop hyticus neometano raste oko d iska novob iocin a, jer je rezistentan na ovaj antibiotik. Baird Parker agar se prep orucuje za izolaciju i brojanje koagulaza p ozitivnih bakterija iz roda Stap hy lococcus aureus iz uzoraka materijala. 4. Identifikacije izolovane Strep tococcus py ogenes je osetljivi na bacitracin. Za razliku od stafilokoka koji su katalaza p ozitivni, a strep tokoke su katalaza negativni. U seroloskom testu, koristi se SLIDEX STREPTO A (BIO-M ERKUR®) koja podrazumeva identifikaciju p risustvo u uzorku streptokokus p iogenes. 36

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

5. Identifikacije izolovane Klebsijela je biohemijska serija: Urea i Voges-p roskauer su p ozitivni . 6. Identifikacije izolovane Proteusa se moze utvrditi biohemijskom serijom: Urea i Kliger su p ozitivni, a Citrat i Pep tonska voda su p ozitivni/negativni. 7. Postavlja se p regledom direktnih mikroskop skih p rep arata, nativnog i obojeno g, kao i kultvisanjem uzorka. Uocava se blastosp ore koje p up a ili p seudohife. Sabouraud p odloga stvaraju belicaste, okrugle, bez sjaja, vostane, mirisu na kvasac, a formiraju se n akon 48h. 8. Na nativnom prep aratu trichomonas vaginalis se uocav a i p rep oznaje p o karakteristicnom" p oskakivanju" u mestu pop ut cigre. Prep arat obojen p o Gimzi sluzi za otkrivanje T.vagin alis ko ji nije na en na nativnom p rep aratu. Lako se uocav a p o svetlop lavoj citop lazmi i jedru crvenom k ao rubin. 9. Koristi se test sistem za identifikaciju i isp itivanje rezistencije uro gen italnih mikop lazmi " MycoFast" (firma ElitshMicrobio SAS, France). Rezultati se ocitavaju p osle 48h na osnovu p romene boje sadrzaja casica. Promen e boje p odloge u crvenu ili svetlo ruzicastu boju znak rasta urogenitalnih mikop lazmi (alkalan p H). Ako p odloga sadrzi zuto ili naradzastu ili p op rimi zutu boju znaci da nema rasta urogenitalnih mikop lazmi. Ureap lasma urealyticum moze biti uzrocnik vagititisa, a Mycop lasma hominis izaziva bakterijsku vaginozu. 10. Koristi se brzi in vitro test za detekciju i dijagnostiku mikroorganizma Hlamidija trakomatis (engl. Chlamy dia trachomatis) metodom direktne fluorescen cije (CHLAM YDIA CEL IF). Pod mikroskopom, C.trachomatis daje svetlo zelenu fluorescenciju. Konacni rezultati p oreene isp itanika izmeu p rve i dve grup e, koji po p roceni tumacenja da iz p rve grup e ima najv ise izolovane E.coli,Enterococcus i Candida sp . Po dijagramu koji p o p roceni tumacenja da iz p rve grup e p o p rocentu najvise izolovana zena od 20 godin a, a najman ja izolovan a je zena od 50 god ina za razliku zena od 20 godin a. Poreenjem broja bakterije i gljivice u brisu uretre se v idi da E.coli n ajcese izolira iz brisa uretre, zatim slede Enterococcus i Stap hy lococcus aureus. A najmanja izolovana su Chlamy dia trachomatis, Klebsijela, My cop lasma hominis i Ureap lasma urealy ticum, Candida sp .Prema p odacima isp itivanja brisa uretra dijagrama v ide se da muskarac od 20 godin a najcese izolovan E.coli (1,3%), Enterococcus (0,7%) i Staphy lococcus aureus (0,6), a muskarac od 40 god ina za razliku muskarca od 20 god ina najmanje izolovan E.co li (0,4%), Enterococcus (0,3%) i Stap hy lococcus aureus (0%).

37

Dusan Luki ­ Diplomski/Specij alisticki rad

6. LITERATURA 1. Jovanovi M ., (1995), p raktikum iz mikrobiologije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beo grad. 2. Jovanovi M., (1995), Sp ecijalna b akteriolo gija, Savremena admin istracija, B eo grad. 3. Vukad inovi M V, Presecki-Stanko S. Stafilokoki. U: Kalen i S., M linari-M issoni E, ur. M edicinska bakteriolo gija i mikolo gija.(2.izd.), Zagreb: Merkur A.B.D.,2001:161-8. 4. M edicinska mikrobio lo gija/Dzavec, M elnik i Adelberg: p revod 20.izdavac Velentina Arsi; Strucni redaktor M ilos Jovanovi ­ Beograd: Savremena ad ministracija, 1998.godin e, Beo grad. 5. M edicinska mikrobiolo gija - Zenica, autori: Maja Abram,dr med., sp ecijalista med. mikrobiolo gije i p arazitologije - Rijek a, Hrvatska. Prof.dr sc. Marija Gubina, sp ecijalista med. mikrob iolo gije i p arazitologije - Brezovica p ri Ljubljani, Slov enija. 6. Pravilnik postup aka metode rada u bakterio lo giji, Zavod za javno zdravlje - Sabac, 2008 god. 7. Centar za mikrobiolo giju - Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto - D.Luki 8. Centar za mikrobiolo giju - Zavod za javno zdravlje Sab ac, foto- S. Glisi 9. http:/www.uni-jena.de/ufk/cd/entzuend.htm 10. http :/www.stetoskop .info.org / html, 11. http :/www.stetoskop .info.org/doc.p hoto.html.

38

Information

untitled

38 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

870411