x

Read BUILD magazin text version

Tema broja

sadrzaj

8

Smart Kolektiv

14

ravni krovovi

Holcim

10

Fokus

34

SIMPROLIT® sistem za utopljavanje fasada

Poslovanje

42

Institut za materijale i konstrukcije Gra evinskog fakulteta

44

Utovariva i

48

Kineska Venecija

BUILD info Poslovanje Drustvena odgovornost preduze a ­ DOP (Smart Kolektiv) Pozitivne prakse DOP-a ­ HOLCIM Tema broja Ravan krov ­ varijante i resenja TRIMO resenja za ravne krovove Topao i suv ravan krov sa AUSTROTHERM-om Problemi hidroizolacije objekata (Isomat) EPDM hidroizolacioni sistemi (Izolacija Holding) AKRILflex® elasti na hidroizolacija ravnih krovova (Prvi maj) Ravni krovovi ­ koncipiranje sistema (Lensim Neoton) Arhitektura Budu nost je sada Fokus SIMPROLIT sistem za utopljavanje fasada BUILD transmaterijali Pogled Institut za materijale i konstrukcije Gra evinskog fakulteta Mehanizacija Utovariva i Poliesterna sredstva za vesanje tereta

®

6 8 10 14 15 16 18 20 20 21 28 34 38 42 44 47

Urbanizam Obnova kineske Venecije Ekologija Stednja energije (Mivus) BUILD zanimljivosti BUILD promo Sve za gra evinarstvo (Procredit Leasing) ISOBAU sendvi paneli Ankerisanje i tiplovanje (Würth) ALUMIL aluminijumski sistemi za primenu u gra evinarstvu Lexan pune i sa aste plo e (Polymers Group) ARMSTRONG plafoni nove generacije EMPORIO ­ novi program prekida a i priklju nica (Metalka) Za udobnost zivljenja i poslovanja (Klima Centar) TIM A lider u kamenu Montazne drvene konstrukcije LKV CENTRA Ulaganje u kvalitet - najbolji marketing (Mixer System) Imate li viziju, ostvarite je sa nama (M-Profil) BUDERUS ­ efikasno koris enje energije (Energy Net) Index oglasa Narudzbenica

®

48 52 57 12 22 23 24 26 30 32 33 39 40 46 50 54 5 58

BUILD magazin

IZDAVA

UILD ­ prvi put. Nepretenciozno, ali sa odreenim iskustvom i ambicijom. Pred Vama je primerak prvog srpskog besplatnog poslovnog magazina o graevinarstvu i opremanju, konceptualno ureenog po ugledu na besplatne poslovne magazine o graevinarstvu, kakvi u industrijama razvijenijih zemalja postoje ve duze vreme. Znacajna tema prvog broja BUILD-a jesu ravni krovovi. Predstavljen je Institut za materijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta u Beogradu. Razgovarali smo sa Holcim-om i Smart Kolektiv-om, pisemo o kineskoj Veneciji... Aktuelnosti i zanimljivosti svetskog i domaeg graevinarstva, predstavljanje znacajnih projekata i ekoloske teme, takoe su deo rubrika koje mozete i/ili koje ete nadalje moi da pronaete u BUILD-u. A BUILD e pronai Vas. Nasa redakcija e rado primiti Vase primedbe, predloge i vise smo nego raspolozeni za saradnju. Miljan Miki Urednik

B

AUTOR I GLAVNI UREDNIK Tomislav Stameni UREDNICI Miljan Miki Tijana Jovanovi IZVRSNI UREDNIK Aleksandra Jovanovi MARKETING Dunja Filipovi Jelena Bozi Tanja Vi entijevi Monika Ilomanoski Peko Zivkovi DIZAJN I PRIPREMA Ivan An elovski Jelena Stamenkovi FINANSIJE Dragana Stankovi ADRESA Izvorska 41/13 11030 Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 email: [email protected] www.infonetgroup.com STAMPA

UILD ­ for the first time. Without false pretences, yet with certain experience and ambition. You are holding the first issue of the first Serbian free building construction business magazine. Significant topic of this issue is a flat roof. We have presented The Institute for Materials and Construction of The Civil Engineering Faculty in Belgrade, socially responsable strategies of the companies, such as Holcim and Smart Kolektiv. Furthermore, You will find news and interesting facts, a story about chinese Venice, information about important projects and companies, ecological topics. We wish You an enjoyable reading, and please, don't hesitate to contact BUILD for any questions or suggestions You might have. Miljan Miki Editor

B

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

INDEX OGLASA

Armstrong Energy Net Furnex Trading Co Imo Isomat Klima Centar Knauf Insulation Komo Fenix Lensim Neoton LKV Centar Mali Princ M-Profil Polymers Group ProCredit Leasing Tim A Tehpro Termoplasting TQ-Alu Würth 31 54 9 29 19 33 49 29 21 13 11 2 3 55 60 56 51 59 23

okruzenje

BRITANCI U BUGARSKOJ

Londonski Daily Telegraph pise da je 30.000 Britanaca ulozilo novac u nekretnine u Bugarskoj, zbog niskih cena i opustenog na ina zivota kakav je, na primer, u Velikom Trnovu. Nekada je u tom gradu, pise list, bilo samo nekoliko agencija za prodaju nekretnina, dok je u poslednje dve godine otvoreno oko 80. Bugarsko trziste nekretnina poraslo je za oko 30 % poslednjih godina, a sada, kada se zemlja uklju ila u Evropsku uniju, o ekuje se dodatni rast cena od 10 %. Britance u Bugarsku privla e za njih izuzetno jeftine ku e i stanovi, pise Daily Telegraph.

tivne brendove i da uti e na svest potrosa a da se pri kupovini opredele za doma i proizvod ukoliko je po kvalitetu, dizajnu, ceni i drugim parametrima konkurentan stranim proizvodima. Ova zna ajna i prestizna akcija, korisna je i za razvoj srpske privrede jer su privrede jake onoliko koliko imaju jake kompanije i brendove. Nagrade su uru ene u Skupstini grada 20. decembra 2006. godine. U akciji se predstavljaju i korporativni brendovi (kompanije) i proizvodi (robne marke) koji su prepoznatljivi i poznati na trzistu. Izme u ostalih, nagra eni su slede i proizvodi i kompanije: U robnoj grupi gra evinski marerijali: Zorka Color - Sabac za korporativni brend; Duga - Beograd za korporativni brend; Zorka Color - Sabac za robnu marku Zoralux.

Vlada Srbije e, prema njegovim re ima, uloziti vise od 3 miliona evra u ovu investiciju, u domenu infrastrukture. Predsednik opstine Leposavi , Rodoljub Bojovi , izrazio je svoje odusevljenje skorim po etkom izgradnje ski-staza. On kaze da veruje da e taj projekat spre iti odlazak Srba sa Kosova. ,,Srbija, odnosno Beograd, smatrali su da je Leposavi na Kosovu, a Pristina je istovremeno svesno razvijala samo jedan, zaista prelep turisti ki centar - Brezovicu", kaze Potpredsednik Koordinacionog centra za pokrajinu, Vuko Antonijevi za BBC.

60 MILIJARDI DINARA ZA PUTEVE

Prema najavama Branka Jo i a, direktora Puteva Srbije, do kraja 2007. godine e u putnu mrezu Republike Srbije biti ulozeno 60 milijardi dinara. Kaze se da e biti obnovljeno vise od 40 km auto-puta, kao i da e saobra ajnice do bugarske i makedonske granice biti zavrsene. Radovi na obilaznici oko glavnog grada su, tako e, uveliko u toku.

OVE GODINE, NA PRODAJU 49 VELIKIH SISTEMA

Centar za restruktuiranje Agencije za privatizaciju prakti no je zavrsio posao u zakonom predvi enom roku, sto zna i da su sva preduze a iz njegove nadleznosti restruktuirana, da je usvojen program njihove privatizacije, doneta odluka o metodu prodaje i da e se do kraja godine na i pred kupcima, kaze direktor tog Centra Aleksandar Ljubi . O kakvim ,,slu ajevima" se tu radilo, dovoljno govori i to sto ni u jednom trenutku nije mogao da se kaze ta an broj firmi u restruktuiranju, jer je od inicijalnih 49 velikih drustvenih sistema od kojih je svaki imao po nekoliko desetina zavisnih preduze a, posle uvo enja otpusta dugova, spisak najpre uve an na 78, da bi zatim, tokom sprovo enja samog restruktuiranja, odnosno, deljenja firmi radi lakse prodaje, porastao na nekoliko stotina. Samo je u Ei Holdingu, primera radi, identifikovano 106 preduze a, u Viskozi 13, u DMB-u devet, u Filipu Kljaji u etiri itd. ,,Imaju i u vidu stanje u kojem su bila sva ta preduze a, kao i to da smo mi me u poslednjima usli u privatizaciju, injenica da smo za sest godina prakti no zavrsili posao i da, kad je re o restruktuiranju, nismo imali nijednu spornu privatizaciju ili raskid kupoprodajnog ugovora, ukazuje na to da smo posao obavili i brzo i uspesno", ocenjuju iz Centra za restruktuiranje Agencije za privatizaciju. Kako se navodi, ostalo je da u narednih sest meseci kao celina ili u delovima od preostalih 19 firmi koje se jos vode u Centru, po prvi put pred kupce iza u jagodinska Industrija kablova, Ivan Milutinovi -PIM, Raska Novi Pazar, Svetlost Bujanovac, Vo ar Merosina, beogradski Generaleksport, DMB i ICG, Energetika Kragujevac i Javno preduze e za podzemnu eksploataciju uglja Resavica iz Resavice koje u svom sastavu ima osam rudnika ije je restruktuiranje trajalo punih osam meseci.

DA LI SE SPANCI POVLA E IZ KONCESIJE HORGOS ­ POZEGA ?

Vlasnik spanske kompanije FCC zatrazio je od Vlade Srbije dodatna obavestenja i zato jos uvek nije potpisan ugovor o koncesiji za autoput Horgos ­ Pozega, koji je najavljivao ministar za kapitalne investicije Velimir Ili . Prema re ima Predraga Bubala, ministra privrede, inostrani partner je bio ,,malo uznemiren zbog pisama koje je dobijao sa raznih strana vezanih za tu koncesiju". ,,A vi proverite ko je sve pisao", kazao je ministar Bubalo. Koncesioni ugovor za autoput trebalo je da se potpise sa spansko-austrijskim konzorcijumom FCC-Alpina. Ugovor je trebalo da bude potpisan pre januarskih parlamentarnih izbora, a ministar Ili kaze da su predstavnici spanske firme insistirali na tome da obezbede garancije, koje po misljenju Vlade nisu dovoljne, jer je upravo poslednja deonica autoputa najteza.

NOVA LINIJA METROA U BUKURESTU

Japanska banka za me unarodnu saradnju (JBIC) trebalo bi da u estvuje u izgradnji nove linije metroa u Bukurestu, a koja bi trebalo da po ne ove godine, kako je dogovoreno tokom posete rumunskog premijera Kalina Popeskua Tari eanua Tokiju. Dugoro ni kredit za izgradnju linije metroa koja bi isla od Trga Viktorija, u centru Bukuresta, do me unarodnog aerodroma Henri Koanda iznosi oko 700 miliona dolara. Tari eanu je izrazio interesovanje za projekt smanjenja seizmi kog rizika po zgrade posto je Bukurest jedan od gradova sa velikim takvim rizikom, a Japan ima veliko iskustvo u toj oblasti. Banka JBIC ima niz zajedni kih projekata s Rumunijom.

NOVI MOST I GRANI NI PRELAZ ,,SREMSKA RA A"

Preduze e Putevi Srbije i za ovu godinu planira zna ajnu obnovu postoje e putne infrastrukture, ali i izgradnju novih saobra ajnica. U ovom preduze u je potpisan i ugovor za izgradnju drumsko zelezni kog mosta ,,Sremska Ra a" sa konzorcijumom, koji predvodi firma Intermost, pisu Ve ernje novosti. Posao je vredan vise od 615 miliona dinara i bi e zavrsen u roku od 330 dana. Novac je obezbe en Nacionalnim investicionim planom. Dnevno u proseku, na ovom grani nom prelazu izme u Srbije i Republike Srpske na Savi, pro e vise od sedam hiljada vozila. Zbog zelezni kog saobra aja, koji se tako e odvija preko ovog mosta, dolazi do velikih zastoja, jer vozila moraju da sa ekaju prolazak vozova. Postoje i drumski zelezni ki most nema dovoljnu propusnu mo i predstavlja usko grlo, koje mora da se otkloni posebno zato sto se o ekuje pove anje obima saobra aja, kako drumskog tako i zelezni kog. Ina e, projekat izgradnje mosta planiran je jos devedesetih godina proslog veka. Postoje i most sluzi e za zelezni ki saobra aj, dok e na stubovima, koji su ranije ura eni, biti postavljen novi drumski most duzine 400 m, sirine 10,9 m sa dve kolovozne i jednom pesa kom trakom. Izgradnjom prilaza, ,,Sremska Ra a" e u celini poprimiti izgled modernog grani nog prelaza.

MIKROTUNEL ISPOD KORITA SAVE

Nakon sto su brze od uobi ajenih svetskih rokova sagradili gasovod Pula-Karlovac, hrvatsko drzavno preduze e Plinacro je u gradnji magistralnih gasovoda postiglo jos jedan uspeh. Magistralni plinovod Lu ko - Ivanja Reka, gasovod Zagreb istok - Zagreb zapad, kao i cevi za provo enje opti kih kablova provu eni su 10 m ispod dna korita reke Save kroz 1050 m dug i 1,6 m sirok tunel. Specifi nost tog gasovoda je u tome sto je prvi put u Hrvatskoj prelaz cevovoda s jedne na drugu obalu reke izveden ispod korita, mikrotuneliranjem koje je izvelo nema ko preduze e Pfeiffer. Re je o posebnoj metodi podzemnog polaganja zastitnoga betonskog cevovoda koris enjem sofisticiranog, daljinski upravljanog, laserski vo enog ure aja za busenje, kojim se zastitna betonska cev polaze utiskivanjem. Betonski tunel izbusen je za 2 i po meseca, ispod zastitnih odbrambenih nasipa, korita Save i otvorenog kanala otpadnih voda Strug sa njegovim nasipima. Celokupan postupak utiskivanja cevi, tako velikog prenika i duzine, prvi put je izveden ne samo u Hrvatskoj, nego i u Evropi, isti u u Plinacrou.

NOVI SKI-CENTAR NA KOPAONIKU?

Izgleda da bi Kopaonik uskoro mogao da dobije nove ski-staze, zi are i hotele, i to sa juzne strane, koja se nalazi na teritoriji Kosova. To je krajem prosle godine najavio sef beogradskog Ekonomskog tima Nenad Popovi , obilaze i to podru je. Ono, ina e, pripada opstini Leposavi . Popovi je ube en da je ta vrsta investicija najbolji na in da Srbi ostanu na Kosovu, a sa tim se slazu i lokalni politi ari, koji veruju da je privredni oporavak klju opstanka.

NAGRADE NOVOSADSKOG SAJMA

Na nedavno zavrsenom 23. sajmu gra evinarstva i 16. sajmu Ambienta, me unarodnog karaktera odrzanog u Novom Sadu, dodeljene su nagrade u nekoliko kategorija. Industrija gra evinskih masina Jedinstvo iz Crvenke proglasena je za sampiona Me unarodnog sajma gra evinarstva, dok je najvise priznanje dobila kompanija Forest komerc iz Mladenovca za vrsto u izrade, kvalitet i prirodnost ugra enih materijala. Za dizajn enterijera hotela ,,Vojvodina" u Zrenjaninu, kompanija Bomeks iz Novog Sada je dobila priznanje ,,Dobar dizajn", koje dodeljuje Privredna komora Vojvodine.

Srbija

NAJBOLJE ROBNE MARKE SRBIJE 2006.

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, dnevni ekonomski list Pregled i Privredna komora Srbije, po tre i put organizovali su akciju ,,Najbolje robne marke Srbije", koja ima za cilj da promovise jake doma e robne i korporaZa sada su tamo samo livade, bez ikakvih objekata. Nenad Popovi , me utim, obe ava da e uskoro tu po eti izgradnja ski-staza i zi ara: ,,Na ovom mestu e se stvoriti hiljadu radnih mesta. Evo, vide ete za koju godinu ovde e da budu i hoteli, i pansioni, i samo jedna zi ara, ali sa najlepsim mogu im terenima". Popovi kaze da su projekti gotovi, a da je ideja stara vise od dvadeset godina. www.buildmagazin.com

6

DR DRAGOSLAV SUMARAC NOVI PREDSEDNIK IKS­A

Na etvrtoj redovnoj sednici Skupstine Inzenjerske komore Srbije izabrani su novi Predsednik, Potpredsednik i lanovi Upravnog odbora. Za predsednika je izabran dr Dragoslav Sumarac, a za potpredsednika Milovan Glavonji . Dr Dragoslav Sumarac je redovni profesor Beogradskog univerziteta i bivsi ministar gra evine. Komora je i osnovana u vreme njegovog mandata, 14. juna 2003. god. Komora, najzna ajnija strukovna organizacija, okuplja 17.300 inzenjera specijalizovanih za izgradnju gra evinskih objekata. Profesor Sumarac je konstatovao da je u protekle dve godine IKS zabelezila veoma dobre rezultate, ali i da je za bolju pozicioniranost u drustvu i za ve u dobrobit lanova potreban intenzivniji razvoj. ,,Zato je potrebno izvrsiti reorganizaciju, a time i decentralizaciju Komore, odvojiti funkcije predsednika IKS od predsednika Upravnog odbora. Potrudi u se da u rad uklju im mnogo ve i broj lanova (sada je aktivno oko 2%), posebno da poboljsamo saradnju sa resornim ministarstvom." Profesor Sumarac je siguran da u narednom periodu moze da se unapredi rad Komore, isti u i da je, svojevremeno, i osnivanje Komore i njeno u lanjenje u Evropski savet inzenjerskih komora (ECEC), novembra 2005. godine, bio veliki uspeh.

oko 9.000.000 . Na oko 400 tezgi bi e prodavani isklju ivo poljoprivredni proizvodi, a garaza sa 125 parking mesta bi e dostupna gra anima tek za dva meseca. U natkrivenom, centralnom, delu trznice smestene su 154 tezge, a na drugom platou nalazi se 250 tezgi sa zasebnim krovovima. Moderna mle na hala ima 60 vitrina, dok se na obodima ,,Zelenog venca" nalazi oko 50 lokala koji e uskoro biti useljeni. Ovo je prva gradska trznica koja ima i podzemnu etazu sa magacinima, prostranim lokalima, javnim toaletima i sme arom. Roba e, rano ujutru, pomo u dva teretna lifta biti prebacivana na gornji prodajni plato. ,,Zeleni venac" je jedna od najstarijih pijaca na Balkanu. Prema zapisima iz 1918. godine, na ovom mestu odrzana je prva skupstina piljara, a osam godina kasnije izgra ena je za ondasnje prilike vrlo moderna trznica. Ovim preure enjem pijaca je zadrzala autenti ni izgled iz 1926. godine. or e Bobi , gradski arhitekta koji je, kako je naglaseno, projektovao ,,Zeleni venac" u vreme dok nije bio na ovoj funkciji, naglasio je da je prezadovoljan izgledom pijace. ,,Projekat je ura en besprekorno. Zadovoljan sam, jer smo uspeli da sa uvamo kult pijace i ujedno napravimo bolji model gradske trznice sa manipulativnim prostorom ispod pijace. Jos jedan korak ka svetu je i nova beogradska tezga. Ovaj tip tezgi e biti plasiran i na druge gradske pijace, jer vidimo da su i prodavci zadovoljni njihovom funkcionalnos u", rekao je Bobi . On je najavio da e u naredne etiri godine biti preure eno jos nekoliko kultnih beogradskih trznica. Slede e na redu su pijace ,, eram" i ,,Kaleni a pijaca".

ENERGOPROJEKT: DOLAZIMO NA LISTING BERZE

Energoprojekt holding je u zavrsnim pregovorima sa Beogradskom berzom oko izlaska na njen zvani an listing. Nedavno su ugovoreni poslovi gradnje puteva u Ugandi, vredni 25 miliona dolara. O ekivana bruto dobit za proslu godinu iznosi oko 7 miliona , a za slede u 10,5 miliona . Mi smo u finalnim razgovorima sa Beogradskom berzom, i planiramo da uskoro iza emo na njen listing. ,,Ispunjavamo potrebne kriterijume da iza emo na A listing", tvrdi Vladan Pirivatri , direktor Energoprojekt holdinga, najve e gra evinske kompanije u Srbiji.

GRAN PRI SPANCIMA

Autorski tim arhitekata koji ine: Huan Anjoz Gomez, Rafael Martinez San ez, Gema Marti Savuan, Roman Kalvo Soto, Hoze Ramon Tormo, ovogodisnji su dobitnici Gran prija arhitekture, koji ve 29 godina zaredom dodeljuje Muzej primenjene umetnosti u Beogradu. Nagrada

Beograd

PROBLEMI OKO PRODAJE BOMBARDOVANE ZGRADE SMUP-A

Direktor Republi ke direkcije za imovinu Milan Tomi potpisao je, 24. februara, odluku o prodaji kompleksa Saveznog MUP-a u beogradskoj ulici Kneza Milosa 90-92 Soravija Investu za 35.050.000 evra. Tako je posle dva neuspela pokusaja, odnosno ponistena tendera, bombardovani kompleks SMUP treba kona no da dobije novog vlasnika. Bilo je najavljeno da e ova kompanija na ovoj lokaciji uloziti najmanje 100 miliona evra za izgradnju hotela sa 400 soba, fitnes centrom, konferencijskim salama i kancelarijskim prostorom. Soravija invest, po navodima iz Direkcije, nije bila u stanju da ispuni jedan od uslova, odnosno, da sav novac uplati odjednom. Direkcija za imovinu, dalje, ugovor nije potpisala ni sa drugorangiranom, ameri ko-svajcarskom kompanijom Northamerican Search, ve sa Private Project Managment-om, koji se obavezao da e celokupni iznos od 34,5 miliona evra uplatiti u roku od 30 dana. Parcela u Kneza Milosa 90 povrsine je 13,09 ari, dok je u Kneza Milosa 92 od 78,6 ari. Kompleks se sastoji od vise poslovnih i dvorisnih zgrada ukupne povrsine oko 22.600 m2. Po etna cena iznosila je 28.825.101 i kompleks se prodaje u vi enom stanju. Novi vlasnik bi e uknjizen tek kada u potpunosti izmiri obaveze. Sta e se graditi na toj lokaciji odlu i e ne samo novi vlasnik ve i Beograd, u ijoj je nadleznosti izdavanje gra evinske dozvole. Sobzirom da je re o kompleksu koji je pogo en NATO projektilima, pitanje je da li e zgrade biti delimi no ili u potpunosti srusene. Pretpostavlja se da se na ovoj lokaciji nalazi jos jedna bomba koja nije eksplodirala.

SPECIJALNI CEMENT ZA AVALSKI TORANJ

Cementara Lafarge iz Beo ina saopstila je u ponedeljak, 5. marta da je proizvela specijalnu vrstu cementa za pravljenje betona za izgradnju Avalskog tornja, koja bi trebalo da bude nastavljena polovinom marta. Novi toranj na Avali, koji e po izgledu biti gotovo identi an starom, bi e visok 205 m i bi e projektovan da izdrzi zemljotres od 9,2 stepena Merkalijeve skale. Izgradnja je po ela krajem 2006. godine, a ukupno e kostati 808 miliona dinara. Stari toranj na Avali je srusen u NATO bombardovanju 29. aprila 1999. godine.

je njihovom predstavniku uru ena na otvaranju tradicionalnog Salona arhitekture, a osvojili su je za zgradu Opstine u spanskom gradu Benidrom. Ziri je dodelio jos nekoliko zna ajnih nagrada. Priznanje za arhitekturu dobili su jos Zoran Radoj i za porodi nu ku u ,,Vila T" u Baje Pivljanina 13, Beograd, Jovan Mitrovi i Dejan Miljkovi za stambeni objekat rekonstrukcije i dogradnje u Lazareva koj ulici 1 u Beogradu, kao i Snezana Vesni i Vladimir Milenkovi za poslovni objekat ,,Tekstil" u Uzicu.

USKORO OBNOVA ,,GAZELE"

Radovi na obnovi mosta ,,Gazela" u Beogradu najverovatnije e po eti u julu, a bi e zavrseni u roku od dve godine, saznaje dnevni list Politika. Za sada niko pouzdano ne moze da kaze kako e biti resene velike saobra ajne guzve koje e izazvati radovi na najoptere enijem mostu u ovom delu Evrope. Kao mogu e resenje pominje se obnavljanje mosta po trakama, dok bi se saobra aj odvijao u smanjenom obimu ili pak potpuno izmestanje tranzitnog saobra aja na staru obilaznicu oko Beograda. U kategoriji ,,Enterijer" nagra en je Mustafa Musi za atelje arhitekte M.M. u Kralja Milutina 28, Beograd, a u kategoriji ,,Urbanizam" Miroslav Petrovi Balbdzi za kompleks za sport i rekreaciju ,,Naseljeni park" na ukarici. Mirjana Roter Blagojevi dobila je priznanje u kategoriji ,,Publikacije" za ,,Stambena arhitektura Beograda u 19. i po etkom 20. veka".

DETALJNA REGULACIJA SLAVUJEVOG VENCA

Plan detaljne regulacije dela Zvezdare izme u ulica Svetog Nikole (Baja Sekuli a), Topli ke, Dimitrija Tucovi a i Ruzveltove, nedavno usvojen u Gradskoj skupstini, omogu i e unapre enje invidualne izgradnje. Planom je obuhva en prostor povrsine oko 15 hektara. ,,Ovaj prostor, poznatiji kao Slavujev venac, tipi an je beogradski prostor sa individualnom izgradnjom. Navedenim planom podrzava se ovaj izgled i uva specifi an duh tog kraja ", rekao je gradski arhitekta or e Bobi . Planom se insistira da se na parcelama koje postoje dozvoli maksimalno iskoris enje kapaciteta, to jest, da se vlasnicima ku a omogu i unapre enje njihovih zgrada. To e gradu obezbediti mogu nost za ubiranje naknade za koris enje gra evinskog zemljista, a ta sredstva e biti iskoris ena za rekonstrukciju infrastrukture, rekao je Bobi .

ZAVRSENA PIJACA ,,ZELENI VENAC"

U petak, 16. februara, pijaca ,,Zeleni venac" je zvani no po ela da radi. Sve anom otvaranju prisustvovali su predstavnici gradske vlasti i javnih preduze a. Vrednost radova na kompletnoj obnovi mosta procenjena je na 32 miliona , a u finansiranju ovog posla grad Beograd u estvuje sa etvrtinom sredstava, odnosno sa 7,5 miliona . Evropske banke u estvova e u ovom projektu sa 2 miliona koji su namenjeni za troskove nadzora. Kako isti u u JP Putevi Srbije, idealno bi bilo kada bi se zavrsila obilaznica oko Beograda, ali je stanje na mostu takvo da je dalje odlaganje radova skoro nemogu e.

Izgradnju pijace zajedni ki su, po pola, finansirali grad Beograd i preduze e Gradske pijace, a radovi su kostali

www.buildmagazin.com

7

poslovanje

Drustvena odgovornost preduze a

Jedna od trenutno aktuel- build: Kratki osvrt na istorijske pocetke nih tema u privredi je i DOP, kod nas. odnosno drustvena odgo- N.M: U Srbiji, koncept drustvene odgovorvornost preduze a. Smart nosti preduzea definisan na danasnji naKolektiv je vode a organiza- cin nije bio poznat u okviru socijalistickog cija u ovoj oblasti kod nas, sistema drustvenih odnosa. Ipak, privredni subjekti iz bivsih socijalistickih zemalja su u tako da smo odgovore na velikoj meri praktikovali aktivnosti koje bi se neka teku a pitanja potrazili danas mogle nazvati drustveno odgovornim. upravo ovde Ovde su preduzea takoe imala istaknutu

Razgovor vodila: Tijana Jovanovi

azgovor na ovu temu voen je sa izvrsnim direktorom Smart Kolektiva, gospodinom Nevenom Marinoviem.

R

build: Koja su osnovna nacela drustvene

odgovornosti ? N.M: Drustvena odgovornost kompanija predstavlja koncept u kome se firme svesno i dobrovoljno posveuju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uveanja profita i pozitivno uticu na svoje radno, drustveno i prirodno okruzenje. Drustveno odgovorno poslovanje je u sustini svest o novom polozaju i znacaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom drustvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa drustveno odgovornog poslovanja odnosi se na celokupno delovanje jednog preduzea: sta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li postuje zakone, kako se odnosi prema zaposlenima, da li ulaze u lokalnu zajednicu i na koji nacin doprinosi ocuvanju zivotne sredine.

drustvenu svrhu. Naime, za vreme socijalizma su darivanja i sponzorstva od strane pojedinaca i preduzea za sportske klubove, kulturna desavanja, hendikepirane i decu bila vrlo uobicajena. Ulaganje u zajednicu je predstavljalo kljucni aspekt ovakvog delovanja. To narocito vazi za takozvane ,,gradove-preduzea" (na primer Kragujevac) u kojima je glavni poslodavac ili preduzee bio primarni pokretac razvoja, ne samo ekonomskog, ve i razvoja citave zajednice. Stoga su preduzea investirala u sve sto je bilo od znacaja za zajednicu, od infrastrukture do skola i bolnica. Socijalisticki period je, takoe, ostavio zavestanje visokog stepena zastite prava radnika i zaposlenih razvijajui sistem ,,radnickog samoupravljanja" koji je uveo i praksu ucestvovanja zaposlenih u upravljanju i donosenju odluka, iako se ispostavilo da je taj sistem krajnje neefikasan, i da se svodio pre svega na retoriku.

Neven Marinovi , izvrsni direktor Smart Kolektiva

DOP najcese su navoeni potrosaci (84%), zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%). Samo sedam kompanija navelo je drustvo u celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP. Nedostatak svesti o znacaju ovog koncepta ocenjen je kao glavna prepreka veoj inicijativi za drustvenu odgovornost u Srbiji.Svest graana o konceptu drustveno odgovornog poslovanja veoma je niska. Graani, kao i kompanije, nisu u stanju da ideju sopstvenog ,,benefita" vide u celini, ve sopstveni interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u kojoj se nalaze, jednom kao potrosaci, drugi put kao zaposleni kompanije.

build: Drustvena odgovornost u praksi i

primeri dobre domae prakse. N.M: Istrazivanje ,,Odnos javnosti, lidera poslovnog, neprofitnog i javnog sektora prema konceptu DOP-a u Srbiji", koje je sproveo Smart Kolektiv 2005, obuhvatilo je pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor, neprofitni sektor (NVO), meunarodne institucije, drzavnu i lokalnu upravu i pokazalo da je svest o drustveno odgovornom poslovanju (DOP) u Srbiji prisutna vise na nivou koncepta u formiranju, koji tek pocinje da se prepoznaje kao vazan i drustveno pozeljan, nego na nivou realizovanog ponasanja, sa kojim imamo sopstveno iskustvo. Veina kompanija kao glavni motiv i glavnu korist od praktikovanja DOP za sopstvenu firmu vidi u kreiranju pozitivne predstave o kompaniji (,,image" kompanije), odnosno bolje pozicioniranje na trzistu. Kao akteri

build: Koju vrstu akcija preduzimaju domaa preduzea i na koji nacin su drustveno odgovorna? N.M: Novo istrazivanje, koje smo sproveli krajem 2006. godine ukazuje na cinjenicu da se veina kompanija odlucuje da finansira projekte koji se ticu nekog oblika edukacije (75%), na drugom mestu su projekti koji se odnose na razvoj lokalne zajednice (67%), zatim projekti vezani za zdravstvo (62%), infrastrukturni projekti (gradnja), ekoloski projekti i sport. Zanemarljiv je broj kompanija koje su spremne da investiraju u kulturu i umetnost, kao i religijske programe. Mnoge kompanije, svoj drustveni angazman tretiraju kao oprobano PR sredstvo. Svaka velika kompanija u Srbiji imala je barem neku vrstu filantropske delatnosti. Velike domae kompanije, poput Telekoma i NIS-a, najcese ostaju na terenu velikih donacija

build: Sta sve ukljucuje novi poslovni model preduzea? N.M: Odrzivost (sustainability) ili odrzivi razvoj (sustainable development) predstavlja ideju razvoja koji zadovoljava sadasnje potrebe, ali koji uzima u obzir i potrebe buduih generacija. Postalo je jasno da ekonomska odrzivost, sama za sebe, nije dovoljan uslov za sveukupnu, dugorocnu odrzivost jednog drustva. U tom smislu, odgovorno poslovanje predstavlja jedno od kljucnih resenja za dostizanje odrzivog razvoja, budui da doprinosi harmonizaciji odnosa izmeu sfere ekonomije, kao glavnog nosioca razvoja, i interesa drustva u celini koji takoe ne smeju biti zanemareni. 8

poslovanje

i filantropije i vieni su cesto kao kompanije koje podrzavaju takozvane projekte od nacionalnog znacaja. Slicna je situacija i sa najveom privatnom kompanijom Delta Holdingom koja u poslednje vreme vidno razvija svoje aktivnosti u oblasti drustveno odgovornog poslovanja. Soko Stark je, recimo, zaposlio zene iz Sigurne kue, sto je sve zajedno pokazatelj da ova tema dobija sve vise na znacaju. Za razliku od domaih firmi, strane kompanije prisutne u Srbiji, poput Philip Morris-a, Carlsberg-a, Lafarge-a ili Holcim-a ponasaju se transparentnije, i imaju strateski pristup ovom konceptu. tivnosti, kvaliteta i prodaje, vea lojalnost i motivacija zaposlenih, prihvaenost u lokalnoj zajednici i kompetitivnost i trzisno pozicioniranje. ova podrska cesto ide za nacionalne i veoma vidljive manifestacije u formi sponzorstava, a umetnicki projekti ne zauzimaju visoko mesto meu kategorijama koje kompanije pomazu.

build: Najcese prepreke za ukljucivanje

preduzea (strah od troskova, nedovoljna informisanost, shvatanje da ukljucivanje u drustvenu zajednicu nije povezano sa biznisom). N.M: Istrazivanja su takoe utvrdila da meu predstavnicima poslovnog sektora postoji svest o postojanju odreenih prepreka i rizika skopcanih sa uvoenjem koncepta DOP-a, i to su najcese: uveanje troskova, nedostatak svesti o znacaju koncepta kao i neodgovarajui zakonski okvir.

build: Koje aktivnosti sporovodi Smart

Kolektiv? N.M: Smart Kolektiv je jos 2004. godine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Fondom za otvoreno drustvo pokrenuo program ,,Inicijativa za odgovorno poslovanje", sa ciljem da promovise razvoj ove oblasti. Danas Smart radi na uspostavljanju i institucionalizovanju ove oblasti kroz kreiranje mreze ­ foruma poslovnih lidera, koja bi predstavljala kompanije spremne da integrisu ovaj koncept u svoje poslovanje, i koja e sluziti kao primer i inspiracija svim drugim kompanijama aktivnim u Srbiji. Smart Kolektiv takoe nastavlja da sistemski razvija, unapreuje i promovise ovaj koncept u Srbiji tako sto kroz niz edukativnih aktivnosti, javnih i strucnih dogaaja, ali i kroz pokretanje prakticnih projekata i inicijativa, radi i povezuje sve kljucne aktere kao sto su predstavnici biznis sektora, medija, nevladinih organizacija, javne uprave i akademskih institucija. Na ovaj nacin stvara se meusektorska mreza pojedinaca i institucija koje su u stanju da, svaka u svom domenu, doprinesu razvoju i implementaciji drustveno odgovornog poslovanja. Radimo na promociji oblasti i kroz obrazovanje, informisanje i sirenje vesti iz ove i srodnih oblasti, izdajemo RBI (Responsible Business Initiative) Newsletter, razne publikacije, studije, prirucnike, a pokrenuli smo i svojevrsni CSR resurs centar. Sprovodimo redovna istrazivanja na temu drustvene odgovornosti kompanije, sa raznim ciljnim grupama. Prikupljamo i promovisemo najbolje prakse kroz bazu podataka koju sada pocinjemo da kreiramo, i na kraju, radimo kao partneri sa pojedinim kompanijama, kako bi sto konkretnije ova oblast u Srbiji postala deo svakidasnje prakse.

build: Zasto se kompanije opredeljuju za

CSR (Corporate Social Responsability) startegije? N.M: Koristi od usvajanja DOP-a, gledano iz perspektive poslovnog sveta, razlikuju se u zavisnosti od tipa poslovanja, datog trenutka ili trzisnog okruzenja. U tranzicionim zemljama koristi od DOP-a u vidu smanjenja troskova (odnosno energetske efikasnosti) ili boljeg pristupa meunarodnim trzistima imaju znatniji uticaj od ,,benefita" kao sto su olaksano upravljanje ljudskim resursima ili jacanje reputacije i imena brenda, na sta su mnogo vise upuene velike meunarodne kompanije. Potreba da se ublazi negativan uticaj biznisa na lokalne zajednice predstavlja drustveno odgovornu temu koja preovlauje u zemljama u razvitku. Svest o konceptu drustveno odgovornog poslovanja je u Srbiji tek delimicno prisutna i ni priblizno ne predstavlja dominantan trend u poslovanju, niti ima znacajniji uticaj na formiranje misljenja javnosti o ulozi privatnog sektora u drustvu. Takoe, poslovni ljudi jos uvek ne poimaju u dovoljnoj meri DOP kao sredstvo koji bi moglo da im donese poslovnu korist i pomogne u ostvarivanju njihovih primarnih ciljeva. I pored toga, odreena svest o koristima od strateskog usvajanja odgovornog pristupa poslovanju postoji, barem na principijelnom nivou. Osnovni motivi najcese su: unapreenje reputacije kompanije, poveanje produk-

Drustvena odgovornost kompanija predstavlja koncept u kome se firme svesno i dobrovoljno posve uju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uve anja profita i pozitivno uti u na svoje radno, drustveno i prirodno okruzenje

build: Koliki je angazman preduzea u

kulturnom sektoru (na primeru Privredne banke iz Zagreba koja je osnovala fond za razvoj kulture)? N.M: Postoje i brojni primeri, u kojima se kompanije javljaju najvise kao sponzori kulturnih manifestacija. Moj utisak je da se tu izdvaja finansijski sektor, a posebno banke, koje zaista dosta sredstava ulazu u kulturne projekte. Posebno bih izdvojio Erste Banku, sa njihovom nesvakidasnjom kolekcijom savremene vizuelne umetnosti iz celog regiona koja je prikazana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu pod nazivom ,,Kontakt". Zatim, tu su kompanije koje daju nagrade umetnicima kao sto su Henkel Art Awards, ili Philip Morris kroz Nis Art Foundation, i druge kompanije koje su pokretale i pomagale projekte i kulturne institucije kod nas kao sto su Raiffeisen, Mercedes, Knjaz Milos... Ali nazalost, kao sto smo videli u podacima iz istrazivanja,

9

poslovanje

Pozitivne prakse drustvene odgovornosti preduze a HOLCIM

Razgovor na temu drustveno odgovornog poslovanja vo en je sa gospodinom Gustavom Navarrom, generalnim direktorom kompanije Holcim Srbija iz Popovca kod Para ina

Razgovor vodila: Tijana Jovanovi

P

ovod za razgovor je izuzetno angazovanje kompanije Holcim svojom strateskom orijentacijom poboljsanja poslovnog ambijenta u Srbiji i drustveno odgovornog odnosa prema zajednici u kojoj postoji.

Gustavo Navarro, generalni direktor

build: Sta organizacije mogu uciniti kako

bi doprinele resavanju fundamentalnih problema savremenog covecanstva? Kako jedna organizacija moze dati neki odlucujui doprinos? G.N: Kompanije ne mogu da rese fundamentalne probleme jednog drustva, ali mogu da investiraju sredstva i uloze napor da rese probleme zajednica u okviru kojih posluju, na taj nacin doprinosei da zajednica, ili drustvo uopste, rastu i jacaju zajedno sa kompanijom. Ukoliko kompanija posveti vreme dijalogu sa zainteresovanim partnerima i pravilno proceni povratne informacije, nema sumnje da e znacajno doprineti jacanju ekonomije i odnosa u zajednicama u okviru kojih se odvijao dijalog. Kompanije ne smeju da se ponasaju autisticno ­ one moraju da osluskuju i razumeju potrebe drustva, one moraju na vreme da odgovore na identifikovane potrebe i treba da imaju efikasna i primenjiva resenja za sve, ili bar za najvei deo. Biti globalan, ali nastupati lokalno, moze doneti vise dobrog nego pokusavati da se nae resenje za sve probleme jednog drustva u isto vreme. nja jedne kompanije na osnovu profita koji ostvaruje i njenom angazovanju u oblasti drustveno odgovornog poslovanja, sve vise klijenata sagledava jednu mnogo siru sliku industrije, koja insistira na hitnim akcijama kao protivtezi rezultatima zanemarivanja zastite zivotne sredine sirom sveta, kojima smo svi svedoci. Na taj nacin, odnosi izmeu biznisa i ekologije postaju sve bitniji. partnerstvo i promovisali dokumet o procesuiranju otpada u cementnim peima. U Srbiji, potpisali smo memorandum o namerama sa Ministarstvom za nauku i zivotnu sredinu Srbije o ucestvovanju u pilot projektu Ministarstva za dobijanje tzv. IPPC dozvole (integrisana dozvola za velike industrijske zagaivace) u Srbiji. Projekat je zapocet krajem oktobra 2006, a podrzala ga je Evropska agencija za rekonstrukciju.

build: Kakva je inicijativa Holcima za

odrzivi razvoj? G.N: Holcim je odavno prepoznao princip da postovanje zastite zivotne sredine i zajednica u okviru kojih poslujete jeste odlucujui faktor za stalni poslovni uspeh. Uz stalni ekonomski rast, ova dva faktora doprinose nesmetanom razvoju drustva, omoguavajui odrzivi razvoj za generacije koje dolaze. Prioriteti Holcim Srbije, koja je deo Holcim Group-a, jesu: · klimatske promene · upotreba alternativnih goriva i sirovina · bezbednost i zastita na radu · izgradnja odnosa sa zajednicama u okviru kojih poslujemo Za sve svoje aktivnosti mi se trudimo da naemo odgovarajue respektabilne partnere i da sa njima zajedno delujemo. Po sistemu ,,zajedno smo jaci". Tako smo na meunarodnom planu sklopili sa GTZ-om stratesko

Holcim Group je proglasen za "Industrijskog lidera" po Dow Jones Sustainability Indeksu odrzivosti za 2006. godinu

build: Posveenost Holcima odrzivom razvoju. G.N: Holcim Srbija je posveena odrzivom razvoju zato sto: · Zelimo da i dalje razvijamo svoje poslovanje doprinosei ekonomskom razvoju zemlje, podrzavajui budue generacije u njihovom razvoju · Prema prirodnim resursima se moramo odnositi na odgovoran nacin omoguujui svojim naslednicima da na raspolaganju imaju iste, zarad ostvarenja sopstvenih potreba · Delimo i imamo odgovornost prema zajednicama u okviru kojih poslujemo.

build: Kakav je Vas stav prema odnosu

biznisa i ekologije? G.N: Zivot u dobu klimatskih promena naterao je kompanije da osmisle akcije, u zavisnosti od delatnosti kojom se bave, a koje e doprineti poboljsanju uslova zastite zivotne sredine. Pored procenjivanja poslova10

poslovanje

build: Koje akcije Holcima prate osnovna

nacela drustvene odgovornosti? G.N: Holcim je jedna od prvih kompanija u Srbiji koja je pocela da primenjuje principe Drustveno odgovornog poslovanja. Nasa politika oslanja se na sest glavnih principa: · Poslovna etika · Odnosi sa zaposlenima · Odnosi sa lokalnom zajednicom · Zdravlje i bezbednost na radu · Odnosi sa kupcima i dobavljacima · Monitoring i izvestavanje Svaki princip je podrzan odgovarajuom akcijom. Holcim Srbija je postujui pravila principa etickog poslovanja izdala u 2005. godini Poslovni kodeks, koji je javni dokument, ujedno obavezujui za sve zaposlene. Ovaj Kodeks propisuje moralne i eticke standarde svakodnevnog poslovanja. Akcije u okviru principa izgradnje odnosa sa zaposlenima odnose se na razvoj zaposlenih ­ organizaciju treninga (u zemlji i inostranstvu), raznih dogaaja koji promovisu timski duh i aktivnosti van radnog vremena (Dan otvorenih vrata za sve zaposlene sa porodicama i mestane Popovca, Menadzment godisnji sastanak, Cementarijada). Takoe, Holcim Srbija je jedna od prvih kompanija koja promovise zene na bitnim rukovodeim mestima. Mi ne pravimo nikakvu diskriminaciju u pogledu religije, pola, nacionalnosti ili bilo cega drugog. Ponosni smo sto smo uspostavili i odrzavamo redovan dijalog sa zajednicama u okviru kojih poslujemo, sto je rezultiralo realizacijom mnogih infrastrukturnih projekata od znacaja za sve ljude koji zive u opstini. Do sada smo ulagali prosecno godisnje oko 900.000 dolara u razne infrastkturne, kulturne, obrazovne projekte u opstini Parain (izgradnja Aneksa obdanista u Parainu, Centra za majku i dete, fiskulturne sale, grejanje ili pijaa voda u mnogim gradskim i seoskim skolama, rekonstrukcija srednjoskolskog centra, sanacija Hale sportova (Parain), nova, moderna vozila za odnosenje komunalnog otpada). Svoje kupce i dobavljace tretiramo kao jedne od najbitnijih partnera. Vrsimo redovna istrazivanja nivoa zadovoljstva kupaca nasim uslugama, organizujemo tehnicku podrsku, strucne skupove namenjene graevinarima, investitorima i dr. Tezimo da imamo transparentnu komunikaciju ­ zato je Holcim Srbija prvi u zemlji izdao Izvestaj o odrzivom razvoju i drustveno odgovornom poslovanju, pre dve godine. Ovih dana, objavljujemo i drugi Izvestaj o odrzivom razvoju za 2005. i 2006. godinu.

srediste i njena namena je izgradnja svesti meu zaposlenima o odgovornosti svakog pojedinca za sopstveni zivot i zivot kolega. Najbitnija stvar identifikovana u Holcim Srbija jeste potpuna eliminacija rizika po zaposlene u smislu incidenata sa fatalnim ishodom ili pojave povreda na radu koje rezultiraju stalnim invaliditetom. Ovo je nas najvazniji poslovni cilj. Svi nasi novozaposleni imaju obavezu da prou trening iz oblasti zdravlja i zastite na radu, kao i svi nasi podugovaraci, trea lica i posetioci. Pravila iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu su sastavni deo opstih uslova svakog ugovora u nasoj kompaniji. Rezultat je smanjenje broja povreda na godisnjem nivou sa osamdesetak u 2002. na 6 povreda tokom 2006. godine.

Cementara Holcim Srbija gradi nove pre is iva e Cementara Holcim Srbija zapo ela je izgradnju novog sistema za pre is avanje otpadnih voda vredan vise od 500 hiljada evra. Ovaj sistem za pre is avanje vode namenjen je reci Topli , a po njegovom zavrsetku Holcim namerava da izgradi jos jedan koji e pre is avati vode koje se ispustaju u vodotok reke Crnice. Poslovodstvo Holcima veliku paznju poklanja zastiti zivotne sredine. U toku proteklih nekoliko godina cementara je zamenila sve stare filtere pa je vazduh nad fabrikom daleko istiji nego pre desetak godina. Za nove filtere i drugu opremu za merenje zaga enosti, Holcim je do sada investirao vise od 5 miliona evra.

build: Kakva je politika bezbednosti i zastite zdravlja zaposlenih u Holcimu? G.N: Politika zdravlja i bezbednosti na radu u Holcim Srbija stavlja zaposlenog u samo

11

promo

Sve za gra evinarstvo

roCredit Leasing d.o.o. je kompanija koja je osnovana u februaru 2005. od strane ProCredit bank a.d. Beograd, sa ciljem da zadovolji potrebe kako postojeih, tako i novih klijenata za finansiranjem opreme i vozila putem finansijskog lizinga. Ukratko, finansijski lizing je nacin finansiranja pokretne, nepotrosne imovine po pojednostavljenim procedurama i povoljnijim kamatnim stopama u odnosu na klasicne kredite. Sredstva obezbeenja su svedena na minimum, s obzirom da je predmet lizinga u vlasnistvu lizing kue do trenutka otplate poslednje lizing rate. U fokusu ProCredit Leasing-a se nalazi finansiranje malih i srednjih preduzea, budui da smo ubeeni da upravo ovaj sektor privrede otvara nova radna mesta i daje doprinos od vitalnog znacaja za privredu u kojoj posluje. Lizing obezbeuje investiranje uz minimum sopstvenih ulaganja, zbog cega je narocito pogodan za ovaj sektor cija su slobodna sredstva za finansiranje, u cestim slucajevima, ve angazovana. Kompanija ProCredit Leasing preduzetnicima u najkraem moguem roku omoguuje lizing: · graevinskih masina i opreme · ureaja i opreme (stamparske masine, fotografska, pekarska i druga oprema i ureaji, medicinski aparati, poljoprivredna oprema...) · motornih vozila (putnicki, teretni i komercijalni program) ProCredit Leasing je zainteresovan da podrzi sektor malih i srednjih preduzea nudei im

P

mogunost da na racionalan, efikasan, fleksibilan i ekonomican nacin unaprede ili prosire svoju delatnost nabavkom potrebne pokretne stvari (nove ili korisene) ­ sredstva za rad.

Zasto je lizing koristan?

Lizing svojim korisnicima pruza brojne prednosti: · investiranje: zahvaljujui lizingu, pravna lica i preduzetnici mogu prosiriti svoje poslovanje uz minimum sopstvenih ulaganja · zato je lizing narocito pogodan za mala i srednja preduzea cija su slobodna sredstva za finansiranje, u cestim slucajevima, ve angazovana · fleksibilnost u sredstvima obezbeenja: tokom trajanja ugovora lizing kompanija ostaje pravni vlasnik predmeta lizinga, pa zato nema potrebu za dodatnim obezbeenjem · jednostavnost lizinga: lizing moze biti ugovoren po vrlo jednostavnoj proceduri; uz to, lizing olaksava upravljanje troskovima i poreskim obavezama · brzina lizinga: lizing takoe moze biti ugovoren brzo, ponekad i za samo jedan dan · prilagodljivost: plan i rok otplate rata usklauje se sa specificnim potrebama korisnika · ekonomicnost: preduzetnici, pravna lica ili poljoprivrednici mogu pribavljati sredstva za plaanje naknade iz zarade ostvarene korisenjem samog predmeta lizinga · dodatne pogodnosti: mogue je prilagoavanje plana otplate sezonskom prilivu sredstava...

Ukoliko postoji potreba za nabavkom opreme, mehanizacije, postrojenja, motornih vozila, masina i dr, a u ovom trenutku je preduzee (ili pojedinac) ve angazovalo raspolozive finansijske resurse na drugoj strani, ako su zainteresovani za drugaciji nacin pribavljanja sredstava nego sto je kreditno zaduzivanje, ili ako postoji interes za pribavljanjem pokretne stvari po pojednostavljenoj proceduri, onda lizing predstavlja idealno resenje.

Lizing za pravna lica i preduzetnike

Kompanija ProCredit Leasing svim preduzetnicima koji posluju najmanje 6 meseci u najkraem moguem roku (ponekad i za samo jedan dan) omoguava lizing: · graevinskih masina i opreme · motornih vozila (putnicki i komercijalni program) · masina, ureaja i opreme (stamparske masine, fotografska, pekarska i druga oprema i ureaji, medicinski aparati...), po vrlo povoljnim uslovima i veoma jednostavnoj proceduri. Pod opremom se podrazumevaju: · bageri, buldozeri, utovarivaci, mikseri, pumpe za beton i ostale masine za graevinsku industriju · rashladne masine · stamparske masine · ureaji, medicinski aparati · pekarske pei i dr. ProCredit Leasing odobrava lizing koji omoguuje da na racionalan, efikasan, fleksibilan i ekonomican nacin unaprede ili prosire poslovanje nabavkom potrebne pokretne stvari ­ sredstva za privreivanje. Lizing omoguava modernizaciju sredstava i nacina poslovanja nabavkom novih tehnologija ­ cime se postize dodatna konkurentnost na trzistu a takoe olaksava upravljanje troskovima. Dodatno, sredstva za plaanje mesecnih rata lizinga mogu proizilaziti iz zarade ostvarene korisenjem samog predmeta lizinga. Sve informacije u vezi lizinga mozete dobiti u centrali ProCredit Leasing-a u Beogradu, na adresi: Milutina Milankovia 9, ili putem telefona 011 3012-700, kao i u svim ekspoziturama ProCredit banke sirom Srbije.

12

TEMAbroja

Ravan krov varijante i resenja

a pocetku, treba biti precizan i rei da ravni krovovi kao takvi ne postoje. Pod terminom ravni krovovi podrazumevaju se krovovi sa nagibom manjim od 15 % (ravni krovovi sa velikim nagibom), a veim od minimalno potrebnog za nesmetano odvodnjavanje, od 0,5 %. Iako to uglavnom zavisi od tipa ravnog krova, navodi se da bi njegov prosecni vek trajanja trebalo da bude najmanje 10 godina. Meutim, kako bi ravni krov uspesno ispunjavao osnovnu namenu, neophodno je da se kontrola i odrzavanje obavljaju redovno.

N

i nerajui celik, posebno za povrsine tesko dostupne za odrzavanje. U slucaju upotrebe metalnih krovova jako bitan element jeste termoizolacija, koja moze biti izmeu dva sloja lima, u takozvanim sendvic panelima, ili kao zaseban sloj.

Rutinske kontrole i popravke

Sobzirom da veina problema sa ravnim krovovima potice od nemogunosti da se pronae tacno mesto manjeg defekta, te da se on popravi u ranoj fazi, inspekcije krova se moraju obavljati redovno. Preporucuje se da to bude 2 puta godisnje, u prolee i jesen, te da se zabelezi stanje i sve eventualno uocene promene. To mogu biti nabori, mehuri, problemi sa odvodnjavanjem, pocepan materijal, naprsline, rupe, otvori ili otpad i sut koji se ponekad nagomilavaju cak i na krovu. Vazno je proveravati krov tokom velikih i obilnih kisa, kako bi se utvrdilo da li se, u kojoj meri i koliko dugo voda na krovu zadrzava. Tokom provere, treba pogledati i unutrasnje zidove i plafone. Inspekcija ravnih krovova se u razvijenijim zemljama vrsi cak i uz pomo infracrvenih kamera, nonim snimcima koji tacno pokazuju vlazna mesta nevidljiva golim okom, koja se sporije hlade od ostatka krova. Ukoliko se problem na vreme uoci i dijagnostikuje, moze se znacajan novac ustedeti, pre nego sto vea intervencija postane neophodna. Otvori se mogu zapuniti, materijal koji nedostaje dodati, a ukoliko postoji problem sa zadrzavanjem vode, mogue resenje je poveanje nagiba ravnog krova. Zadrzavanje vode se ranije najcese resavalo postavljanjem sloja ter hartije i agregata na postojee slojeve, dok se danas za takve, manje popravke, mogu koristiti bitumenozni premazi. Veoma je vazno, takoe, redovno cistiti krov od vegetacije koja se na samoj povrsini pojavljuje jer biljke stvaraju i prosiruju pukotine i slaba mesta, te zadrzavajui vodu poveavaju vlaznost i opasnost od curenja. Poseban slucaj povoljnog resenja ravnog krova uz upotrebu vegetacije jesu krovne baste o kojima e u nekom od narednih brojeva biti vise reci. Kada, nakon predvienog vremena, koje se eventualno moze produziti, do odreene mere, krovu istekne predvieni vek trajanja, i pored poravki, postoje procurivanja, umesto dodavanja novog sloja, preporucuje se zamena celog ravnog krova i to mozda nekim od savremenijih resenja. Proizvoaci i zastupnici na nasem trzistu nude razlicita resenja ravnih krovova, ili zasebno, membrana, odnosno hidro i termoizolacije koja se primenjuje u izradi ravnih krovova. Trimo Inzenjering, Austrotherm, Sika, Prvi maj Cacak, Lensim Neoton, Izolacija Holding, Rich Brigita, Fim Kanjiza, Isomat imaju u svojoj ponudi kompletna resenja ili proizvode za izolaciju ravnih krovova. Podaci o svim firmama koje proizvode elemente ravnih krovova, mogu se nai na web-sajtu www.gradjevinarstvo.co.yu. U nastavku rubrike, detaljnije su data mogua resenja ravnog krova i prikazi nekih od vrsta hidro i termoizolacija, koje su na nasem trzistu dostupne.

Tipovi ravnog krova

Ravni krovovi se prema materijalima i nacinu izrade mogu svrstati u grupe. Ovde je data jedna osnovna podela, a vrste krovova su date u rastuem redosledu prema trajnosti, ali i prema troskovima izgradnje. To su: · Asfaltni ravni krovovi · Ravni krovovi sa jednoslojnom membranom · Viseslojni ravni krovovi · Ravni krovovi od ravnog ili profilisanog lima Troskovi izgradnje variraju od 1-2 evra po kvadratu za asfaltne, odnosno jednoslojne krovne pokrivace koji se postavljaju preko postojee krovne ploce, do 20 evra po kvadratu za metalni krov. 1. Asfaltni ravan krov se koristi od 1890-ih i najcese se sastoji od jednog sloja smese na bazi asfalta, nanesenog na krovnu plocu, preko koga je obicno sloj mineralnog granulata. Uz manje popravke vek trajanja ovog tipa ravnog krova je oko 10 godina. 2. Jednoslojna membrana jeste najnoviji tip resenja ravnog krova i koristi se cesto umesto postojeih viseslojnih membrana. Na trzistu postoje brojni tipovi membrana, koje su na bazi modifikovanog bitumena, asfalta sa dodatkom gume, a tu su i elastomerne mebrane (EPDM), kao i PVC. Postavljanje membrane se u zavisnosti od materijala vrsi na razlicite nacine, a uobicajna garancija se kree od 10 do 12 godina. Samo postavljanje je ujedno i veoma bitno za nepropusnost i dalje odrzavanje. Na nasem trzistu, dostupni su polikarbonatni, odnosno polietilenski pokrivaci visoke gustine. 3. Viseslojni ravni krovovi se sastoje od vise naizmenicno postavljenih slojeva impregniranog platna ili hartije premazanih slojevima bitumena, iznad kojih dolazi sloj granulata, odnosno balast. Granulat ima zadatak da stiti unutrasnje slojeve od vlage i vezan je asfaltnom smesom. Predvieno je da ovakvi krovovi traju 10 do 30 godina. Meutim, budui da granulat pokriva membranu, inspekcija i odrzavaje samog krova jesu tezi. 4. Metalni ravni krovovi se konstruisu od 19. veka, od tabli ravnog ili profilisanog lima koje se na spojevima zavaruju. Mogu trajati decenijama, naravno, u zavisnosti od kvaliteta upotrebljenog materijala, od nacina odrzavanja i izlozenosti atmosferalijama. Metalne povrsine zahtevaju redovno farbanje, pa se danas cesto koriste bakar 14

www.buildmagazin.com

TEMAbroja

TRIMO resenja za ravne krovove

K

ompanija Trimo-Inzenjering jedina u Srbiji proizvodi kompletni program prefabrikovanih sendvic panela. Uzimajui u obzir potrebu trzista za novim, tehnoloski poboljsanim proizvodima, koji ohrabruju kreativnost u arhitekturi, kompanija osmisljava inovacije i bavi se neprekidnim usavrsavanjem svojih proizvoda. debljine profila iznosi od 0,53 W/m²K do 0,18 W/m²K. Sirina panela iznosi 1000 mm, duzina od 2 do 14 m. Posebni tip SNV panela je Trimoterm SNV-3L panel, koji se koristi za krovove blazeg nagiba, od minimum 3º. Sastoji se od obostrano galvanizovanog, obojenog celicnog lima sa unutrasnje i spoljasnje strane, izmeu kojih je sloj lamelirane mineralne vune, klase A1, otporne na pozar (EN ISO 1182). Sirina ove vrste panela iznosi 1100 mm.

U paleti svojih proizvoda, pored resenja za fasade, TRIMO nudi i resenja za krovove u obliku panela za pokrivanje krovova nagiba > 5º, od 3 do 5º i za pokrivanje krovova nagiba manjeg od 3º (5%). U pitanju su Trimoterm SNV i SRV paneli.

Trimoterm SNV krovni paneli

Trimoterm SNV paneli su vatrootporni krovni paneli sa spoljnom oblogom trapezastog oblika. Postoje tri tipa unutrasnje obloge: · Stepenasti (standardni) profil · ,,V" profil (SNVv) · Glatki profil (SNVg) Ovi profili se koriste za krovove minimalnog nagiba 5º (8,8%), odnosno i za nagibe od 3 do 5º, sa dodatnim zaptivanjem. Debljina SNV panela kree se od 60 do 200 mm, tezina od 18,9 kg za profil debljine 60 mm, do 35,7 za profil debljine 200 mm. Koeficijent prolaza toplote, u zavisnosti od

Trimoterm SRV paneli za ravne krovove

Paneli za ravne krovove ­ Trimoterm SRV paneli se koriste za pokrivanje ravnih krovova poslovnih, industrijskih, magacinskih i komercijalnih objekata. Paneli se odlikuju odlicnom termo i zvucnom izolacijom. SRV paneli koriste se za krovove minimalnog nagiba 2%. Postavljanje panela je brzo i jednostavno. Trimoterm SRV paneli su izraeni od obostrano galvanizovanog, duboko profilisanog, obojenog celicnog lima sa unutrasnje strane, i umesto sloja lima sa spoljasnje strane, koji se uobicajeno pojavljuje kod ovakvih panela, Trimoterm SRV panel ima PVC vodootpornu membranu debljine 1,5 mm. Izmeu njih se nalazi sloj lamelirane mineralne vune, klase A1, otporne na pozar (EN ISO 1182). Sirina panela iznosi takoe 1000 mm, duzina se kree do 14 m, a dostupne debljine su: 60, 80, 100, 120, 150, 200 mm. Sami paneli inovativnog sistema izrade ravnih krovova koji podrazumeva gotove panele sa svim prateim elementima, jesu nesto skuplji u odnosu na elemente standardnog sistema polaganja viseslojnog ravnog krova, ali su sa druge strane, smanjeni troskovi transporta, manipulacije i postavljanja panela. Sobzirom na dugu referenc-listu, za TRIMO resenja ravnih krovova se moze rei da polako postaju prepoznatljiv brand-name, kako na nasem trzistu, tako i u regionu. Osim panela za izradu ravnih krovova, TRIMO, izmeu ostalog, proizvodi i prefabrikovane elemente za kompletnu izradu, sanaciju i rekonstrukciju kosih krovova individualnih objekata ­ TRIMO FORM.

Trimo Inzenjering d.o.o. Bul. Arsenija arnojevi a 99b, 11070 Novi Beograd, Srbija T: + 381 11 2129 724 + 381 11 2129 731 F/T: + 381 11 2129 726 E: [email protected] I: www.trimo.co.yu

15

TEMAbroja

Topao i suv ravan krov sa Austrotherm-om

Renomirani proizvo a (tako nastaje ,,EPS" ­ ekspandirani polistitermoizolacionih materijala ren ili jos rasprostranjenije ,,stiropor") ili ekstrudira (,,XPS"). na bazi polistirena nudi vise resenja za kvalitetnu Resenja za termi ku izolaciju termi ku izolaciju ravnih ravnih krovova krovnih povrsina ,,Nasa resenja za kvalitetnu izolaciju ravnih

pise: Vladimir uji , dipl. inz. gra evine

nim svojstvima, ve i odlicnim zaptivanjem vlage.Ovo svojstvo omoguava zastitu hidroizolacionog sloja, koji se postavlja ispod termoizolacionog sloja." kaze Dragomir Ili, generalni direktor Austrotherm d.o.o, srpske erke kompanije istoimenog austrijskog koncerna.

krovova baziraju se pre svega na primeni Austrotherm XPS® proizvoda, koji se odlikuje ne samo izvanrednim termoizolacio-

K

valitetna termicka izolacija (kao i hidroizolacija) krovnih povrsina predstavlja nezaobilaznu meru u cilju obezbeivanja neophodnog komfora za boravak, zivot i rad ljudi u objektima koji se grade ili restauriraju. Krovovi graevinskih objekata su ,,prvi na udaru" kada su u pitanju atmosferske prilike, tj. meteoroloska dejstva, njihove posledice, a time i njihov uticaj na objekte u kojima ljudi borave, bez obzira da li se radi o jakom zracenju sunceve svetlosti, jakim vazdusnim strujanjima (vetrovima) ili padavinama manjeg ili veeg inteziteta (sneg, grad, kisa itd.). Proizvodi austrijskog koncerna Austrotherm (kompanije koja poseduje sopstvene proizvodne pogone u 7 evropskih zemalja, meu kojima je i Srbija) namenjeni su, izmeu ostalog, i termickoj izolaciji krovnih povrsina na objektu. Ti proizvodi izraeni su na bazi polistirena koji se u postupku proizvodnje u Austrotherm-u ili ekspandira

Austrotherm XPS®, debljine od 2 cm do 6 cm se izra uje u Nisu, a u Austriji ak i do debljine od 20 cm! Plo e koje uvozimo iz Austrije su desetak posto skuplje, tako da kupcima ostavljamo dve mogu nosti ­ ili da koriste nase jeftinije plo e iz Nisa i postavljaju ih u vise slojeva, ili da koriste nase skuplje plo e iz Austrije i postavljaju ih jednoslojno. Obzirom na relativno nisku kupovnu mo u Srbiji, nasi kupci se po pravilu odlu uju za plo e proizvedene u Nisu

Dragomir Ili , generalni direktor

Ravni krovovi mogu imati visestruku namenu. Postoje ozelenjene krovne povrsine, posljuncani krovovi, krovne parking-povrsine, krovne terase, kao i druge vrste krovnih povrsina. Na donjem primeru moze se uociti visinski raspored razlicitih slojeva kod takozvanog ozelenjenog krova:

1 ­ vegetacioni sloj 2 ­ zastitni sloj (folija) 3 ­ drenazni sloj (sljunak granulacije od 2/8 do 16/32) 4 ­ Austrotherm XPS® 5 ­ hidroizolacija (npr. bitumenska) 6 ­ armirana betonska plo a

16

TEMAbroja

Iz ovog primera se mogu izvesti i visinski preseci slojeva za druge vrste namena ravnih krovova. Tako kod krovnih parking-povrsina imamo, umesto gore prikazanog vegetacionog sloja, najcese armirani beton kao zavrsni sloj, kod krovnih terasa zavrsni sloj cine terasne ploce (koje se mogu oslanjati na sloj sljunka, ali i na ,,lagere" od XPS-a) itd.

kvatna, to jest, nije prilagoena danasnjim klimatskim uslovima. U takvim slucajevima, najbolje je ugraditi dodatni ,,plus-krov", pri cemu se mogu koristiti ploce Austrotherm XPS® sa ravnim ili usecenim ivicama:

20 cm! Ploce koje uvozimo iz Austrije su desetak posto skuplje, tako da kupcima ostavljamo dve mogunosti ­ ili da koriste nase jeftinije ploce iz Nisa i postavljaju ih u vise slojeva, ili da koriste nase skuplje ploce iz Austrije i postavljaju ih jednoslojno. Obzirom na relativno nisku kupovnu mo u Srbiji, jasno je da se nasi kupci gotovo po pravilu odlucuju za nase ploce proizvedene u Nisu." zavrsava Ili.

krovne parking-povrsine

1 ­ drenazni sloj (sljunak granulacije od 2/8 do 16/32) 2 ­ zastitni sloj (folija) 3 ­ Austrotherm XPS® 4 ­ od ranije postoje a hidroizolacija (npr. bitumenska) 5 ­ od ranije postoje a EPS-termoizolacija 6 ­ od ranije postoje a parna brana 7 ­ armirana betonska plo a

krovne terase

Na ovom mestu, pomenuemo jos i pojam ,,plus-krova". Ovaj pojam vezuje se za stare, ve postojee krovne konstrukcije koje mozda ni u danasnje vreme ne propustaju vlagu, ali cija toplotna zastita nije vise ade-

,,Zelimo posebno da istaknemo da, nezavisno od namene ravnog krova, ukupna debljina termoizolacionog sloja na ravnim krovovima treba da iznosi minimum 10 cm! Nasa kompanija Termoizolacione ploce Austrotherm XPS® izrauje u Srbiji, u Nisu, u debljine od 2 cm do 6 cm, a u Austriji cak i do debljine od

Austrotherm d.o.o. Mirka Obradovi a bb, SRB-14000 Valjevo tel: 014 / 29 13 10; fax: 014 / 29 13 13 email: [email protected] www.austrotherm.com

17

TEMAbroja

Problemi hidroizolacije objekata

ravilna hidroizolacija objekta, kao i problemi koji proisticu od pogresno izvedene ili nepravilno odrzavane hidroizolacije, treba da bude faza na koju podjednako obraaju paznju i vlasnik objekta i izvoac radova. Isomat tretira i resava svaki problem hidroizolacije pojedinacno, uz korisenje visoke tehnologije i dugogodisnjeg iskustva. U clanku ove duzine nemogue je obuhvatiti do detalja sve mogue situacije i odreene specificnosti svakog objekta pojedinacno. Zbog toga su vam na raspolaganju nasi strucnjaci iz Odeljenja tehnicke podrske.

P

Izolacija krova sa nagibom (bez akumulacije vode)

Uobicajeno je da ravni krovovi sa nagibnim slojem od cementne kosuljice ili teraco-materijala imaju problem propustanja vode. Generalno, koriste se dva tipa resenja: 1) hidroizolacija elastomernim premazom ISOFLEX i 2) hidroizolacija plastomernom bitumenskom membranom sa mineralnim posipom ISOGUM P.

Hidroizolacija elastomernim premazom Isoflex

Prvo se obave lokalne popravke nagibnog sloja uz pomo cementnog maltera DUROCRET. Nanosenje ISOFLEX-a zahteva cistu i suvu povrsinu. Cela povrsina ravnog krova se prajmerise premazom ISO-PRIMER. Kada se prajmer osusi, lokalno se nanosi jedan premaz ISOFLEX-a duz svih sastava vertikalnih i horizontalnih povrsina (holkeri), duz ocisenih pukotina i dilatacija, kao i na mestima prodora. Dok je premaz jos uvek svez, u njega se utiskuje armatura od 10 cm siroke trake od poliestera ili staklenog voala. Potom se po celoj povrsini krova cetkom ili valjkom nanosi ISOFLEX. Ukoliko je neophodno, ISOFLEX moze da se, radi lakseg nanosenja, razredi vodom do 5%. Kada se taj premaz osusi, poprecno u odnosu na prethodni, nanosi se jos jedan sloj ISOFLEX-a. Finalni rezultat je kontinualna i elasticna hidroizolaciona membrana bez nastavaka. Osnovna prednost premaza ISOFLEX je njegova dugotrajnost, budui da je projektovan kao hidroizolacioni materijal, a ne boja.

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA

U stanovima na poslednjem spratu se cesto javlja problem vlage, sto je posledica nepostojee ili lose izvedene hidroizolacije, loseg odabira materijala, lose termoizolacije i neadekvatnog odrzavanja. Ovde vam preporucujemo nekoliko nacina resavanja problema, zavisno od stanja krova i vasih buduih potreba.

mer osusi, plamenikom se vare membrane ISOGUM P, upravno u odnosu na nagib, pocev od najnize tacke. Bocni preklopi pri varenju su 10 cm. Preklopi se obrauju malim plamenikom i spahtlom. Radi dodatne zastite bitumena na spojevima, preporucujemo premazivanje ISOFLEX-om. Prelazi membrane na holkerima i vertikalnim povrsinama se takoe obrauju spahtlom i malim plamenikom. Slivnici se, posle cisenja, izoluju ISOFLEX-om pojacanim trakom od poliesterske tkanine. Prodori metalnih cevi ili ograde kroz membranu se premazuju ISOFLEX-om pojacanim trakom od poliesterske tkanine. Primena bitumenske membrane je dobro resenje ukoliko se postupak varenja pravilno izvede. Zato je neophodno da ovaj postupak obave profesionalci.

Materijal:

· ISOGUM P ­ plastomerna (APP) bitumenska membrana sa poliester uloskom 180 g/m2 · ISOPAST ­ bitumenska emulzija · ISOLAC ­ bitumenski lak · ISOFLEX ­ elastomerni hidroizolacioni premaz · TREVIRA ­ traka od poliesterske tkanine ili staklenog voala sirine 10 cm

Lokalno zaptivanje pukotina, fuga i spojnica

U velikom broju slucajeva, jednostavno zaptivanje pukotine, dilatacije ili fuge u potpunosti resava hidroizolacioni problem, sto je ujedno i najekonomicniji nacin eliminisanja vlage. Prvo se lociraju pukotine u cementnoj kosuljici ili staroj izolaciji i dobro se ociste od prasine i svih drugih necistoa. Suva povrsina se premaze, celom duzinom pukotine, prajmerom ISO-PRIMER, u sirini od 12 cm. Kada se prajmer osusi, cetkom se lokalno nanosi ISOFLEX, elastomerni hidroizolacioni premaz. U svezi namaz ISOFLEX-a utiskuje se armaturna traka od poliesterske tkanine ili staklenog voala. Kada se prvi sloj ISOFLEX-a osusi, slede jos dva lokalna pokrivajua premaza. Posebnu paznju treba posvetiti sastavu ravnog krova i vertikalnih povrsina, kod koga se primenjuje isti postupak uz posebnu paznju na mesta prodora metalnih elemenata kroz ravni krov (cevi, ograda), koja treba dobro ocistiti od prasine i korozije. 18

Izolacija krova bez nagiba (akumulirana voda)

Prvo se dobro ocisti podloga od prasine i ostalih trosnih materijala. Potom se podloga dobro pokvasi, ali bez akumulacije vode. Spojevi horizontalnih i vertikalnih povrsina se dobro pokvase i na njima se, pomou polimer cementnog maltera DUROCRET i adekvatne alatke, prave zaobljenja (holkeri). Pravi se AQUAMAT-ELASTIC, mesanjem komponenti A (prah) i B (elastifikator). Nanosi se cetkom prvi premaz AQUAMAT-ELASTIC u trakama sirine 1 m. Premaz se podize na vertikale 15-20 cm. U jos uvek svezi namaz utiskuje se poliesterska tkanina (TREVIRA) sirine 1 m. Poliesterskom tkaninom armirani prvi premaz se, posle susenja, pokriva novim premazom AQUAMAT-ELASTIC-a. Potom sledi trei kompletni premaz sa AQUAMATELASTIC-om u beloj boji, unakrst u odnosu na prethodni. Sloj ne sme da bude deblji od 1 mm. Finalni sloj AQUAMAT-

Materijal:

· ISOFLEX ­ elastomerni hidroizolacioni premaz · ISO-PRIMER ­ prajmer za ISOFLEX · TREVIRA ­ traka od poliesterske tkanine ili staklenog voala sirine 10 cm

Hidroizolacija bitumenskom membranom sa Isogum P

Prvo se obave lokalne popravke nagibnog sloja pomou cementnog maltera DUROCRET. Postavljanje bitumenskih membrana zahteva cistu i suvu povrsinu. Povrsina se prajmerise bitumenskom emulzijom ISOPAST (razreuje se vodom 30-50%), ili bitumenskim lakom ISOLAC. Kada se praj-

TEMAbroja

ELASTIC u beloj boji stiti hidroizolaciju od UV zracenja, te tako poveava njen zivotni vek i funkcionalnost. osuse, cela povrsina se ravnomerno premazuje AQUAMAT-FLEX-om. Kada se prvi premaz osusi, unakrst se premazuje sledei sloj. Debljina svakog pojedinacnog sloja ne sme da bude preko 1 mm. Za lepljenje plocica se koristi lepak Isomat AK-ELASTIC. Popunjavanje fuga se obavlja MULTIFILL 3-15 sa dodatkom aditiva DS-99. Kombinacija AQUAMAT-FLEX-a i Isomat AKELASTIC-a daje izuzetan hidroizolacioni sistem. Sledi dobro kvasenje, ali bez akumulacije vode. Priprema se AQUAMAT-FLEX mesanjem komponenti A (prah) i B (elastifikator). Cetkom se nanosi prvi sloj AQUAMAT-FLEX-a u sirini od 1 m. Premaz podii uz vertikale 15-20 cm. U jos uvek svezi namaz utiskuje se poliesterska tkanina (TREVIRA) sirine 1 m. Nastavlja se sa premazivanjem cele povrsine AQUAMATFLEX-om, uvek u pojasevima od 1 m. Rolne od poliesterske tkanine treba da se bocno preklapaju 10 cm. Kada se prvi sloj, armiran poliesterom, osusi, sledi jos jedan premaz po celoj povrsini. Kada se drugi premaz osusi, neophodan je i trei premaz AQUAMATFLEX-om, poprecno u odnosu na prethodni. Debljina svakog sloja pojedinacno ne sme da prelazi 1 mm. Kada se hidroizolacioni sloj osusi, jednostavnim polaganjem se postavljaju termoizolacione ploce od ekspandiranog polistirena. Termoizolacija se prekriva geotekstilom ili polietilenskom folijom. Na kraju se sistem optereuje krovnim plocama ili sljunkom debljine 6-8 cm, sto predstavlja zastitu od sunca i vetra.

Materijal:

· AQUAMAT-ELASTIC ­ elasticni 2K hidroizolacioni premaz · TREVIRA ­ poliesterska tkanina za armiranje hidroizolacionih slojeva · DUROCRET ­ polimer-modifikovani cementni malter

Izolacija krova i pokrivanje plo icama

Lokalne popravke kosuljice se vrse cementnim malterom DUROCRET. Ukoliko je potrebna nova kosuljica po celoj povrsini, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana, moze da se radi hidroizolacija. Prvo se povrsina dobro ocisti od prasine i trosnih delova. Sledi dobro kvasenje, ali bez akumulacije vode. Priprema se AQUAMATFLEX mesanjem komponenti A (prah) i B (elastifikator). Na svim mestima gde se susreu horizontalne i vertikalne povrsine (holkeri), na izrazitijim pukotinama i dilatacijama, kao i na svim mestima gde postoje prodori kroz plocu, nanosi se cetkom jedan sloj AQUAMAT-FLEX-a u koji se utiskuje 10 cm siroka traka od poliesterske tkanine. Ukoliko je neophodno, radi boljeg pokrivanja armature, posle susenja uraditi jos jedan premaz. Kada se lokalni premazi potpuno

Materijal:

· AQUAMAT-FLEX ­ elasticni 2K hidroizolacioni premaz · TREVIRA ­ traka od poliesterske tkanine ili staklenog voala sirine 10 cm za armiranje hidroizolacionih premaza · Isomat AK-ELASTIC ­ veoma elasticni 2K lepak za plocice · MULTIFILL 3-15 ­ polimer-modifikovana fug-masa za fuge sirine 3 - 15 mm · DS-99 ­ aditiv za vodonepropusnost fugmase

Izolacija krova ispod termo-izolacionog sloja

Lokalne popravke kosuljice se vrse cementnim malterom DUROCRET. Ukoliko je potrebna nova kosuljica po celoj povrsini, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana, moze da se radi hidroizolacija. Prvo se povrsina dobro ocisti od prasine i trosnih delova.

Materijal:

· AQUAMAT-FLEX ­ elasticni 2K hidroizolacioni premaz · TREVIRA ­ poliesterska tkanina za armiranje hidroizolacionih slojeva Za sve dodatne informacije javite se na telefone 011/ 2710-141 i 2710-045

TEMAbroja

AKRILflex® EPDM elasti na hidroizolacioni sistemi Firestone Building Products hidroizolacija ravnih krovova

snovna komponenta sistema je EPDM (etilen propilen dien-monomer), jednoslojna hidroizolaciona folija od sinteticke gume, koja zahvaljujui svojim karakteristikama, kako u pogledu kvaliteta samog materijala tako i u pogledu tehnologije izvoenja, u potpunosti zadovoljava kriterijume koje zahtevaju standardi u modernom graevinarstvu. EPDM folije debljine 1,15 i 1,52 mm primenjuju se za hidroizolaciju novih krovova (ravnih, lucnih, kosih) i sanaciju postojeih, hidroizolaciju krovnih basta, parking-prostora, temeljnih ploca, bazena i sl. U zavisnosti od uslova primene na raspolaganju su folije armirane poliesterskom mrezom i folije sa protivpozarnom zastitom gornje povrsine. Za hidroizolaciju rezervoara, ribnjaka, kanala, taloznih polja proizvode se EPDM geomembrane u debljinama 1,02, 1,15 i 1,52 mm. EPDM folije su dostupne u panelima do 15 m sirine i 61 m duzine sto kao rezultat daje izradu manjeg broja spojeva i krae vreme ugradnje. Zahvaljujui svom sastavu, posebno EPDM polimerima i cai, ovaj materijal poseduje izuzetnu otpornost na ozon i UV zracenje i na kraju ­ starenje. Izrazita fleksibilnost, cak i pri temperaturama nizim od -45°C, i mogunost elasticnog izduzenja od preko 300% omoguuju primenu ovog materijala i u najostrijim klimatskim uslovima. EPDM je inertan materijal sa ogranicenim uticajem na zivotnu sredinu u toku proizvodnje, ugradnje i eksploatacije. Trajnost materijala, zanemarljivi troskovi odrzavanja i

O

AKRILflex® sistem, proizvod Prvog maja iz Cacka, stiti krovne povrsine od spoljasnjih atmosferskih uticaja i predstavlja alternativu za tradicionalno korisene sisteme zastite krovova proizvodima na bazi bitumena, sintetickih folija i slicno. AKRILflex® je jednokomponentna vodorastvorna disperzija napravljena na bazi specijalne polimerne emulzije i dodataka. Premaz je temperaturno elastican (na toplo i hladno), vodonepropustan i stabilan na ultravioletne zrake. AKRILflex® se koristi u novogradnji kao i za sanaciju ravnih krovova. Podloga na koju se nanosi moze biti od betona, nove i stare bitumenske izolacije, lima i eternit ploca. Premaz se ne preporucuje za povrsine koje su trajno optereene vodom pod pritiskom, odnosno povrsine premazane AKRILflex®-om moraju imati nagib 0,5%-8%. Pri premazivanju bitumenskih podloga, kao i podloga koje imaju dilatacije, podrucja posebnih optereenja ili povrsine sklone pukotinama preporucuje se armiranje AKRILflex® platnom. Kod odreenih hidroizolacionih krovnih sistema uslov garancije kvaliteta primene AKRILflex® sistema je postojanje parne brane. AKRILflex® sistem sastoji se od: · AKRILflex® prajmera, za impregnaciju podloge · AKRILflex® platna · AKRILflex® premaza

konkurentna cena ugradnje rezultiraju ekonomski vrlo povoljnim resenjem. EPDM folije za hidroizolaciju krovova ugrauju se slobodnim polaganjem u sistemu sa balastom i kod inverznih krovova, mehanickim fiksiranjem i lepljenjem. Spajanje susednih panela vrsi se po hladnom postupku hemijski aktivnim materijalima (prajmer, samolepljiva traka). Za obradu karakteristicnih detalja na krovovima kao sto su slivnici i drugi otvori i prodori, svetlarnici, rigole, unutrasnji i spoljasnji uglovi, atike... Firestone Buliding Products kompanija je razvila kompletan asortiman pomonog materijala, cime je omoguena ugradnja kvalitetnog hidroizolacionog sistema. Preduzee Izolacija Holding a.d. sa osposobljenim izvoacima i tehnickim licima, uz potpunu tehnicku i operativnu podrsku proizvoaca materijala, nudi, pored usluga izvoenja hidroizolacije EPDM folijama, i saradnju u fazi projektovanja i izbora najpogodnijeg hidroizolacionog sistema.

TEHNI KE KARAKTERISTIKE

· Izgled: bela, oksidno-crvena ili zelena homogena masa · Prekidno izduzenje AKRILflex® sistema 160% · Prionjivost na : - beton 0,513 N/mm2 - bitumen 0,569 N/mm2 - pocinkovani lim 0,656 N/mm2 - eternit plo u 0,565 N/mm2 · Vodonepropustljivost do pritiska od 6 bara

20

TEMAbroja

RAVNI KROVOVI koncipiranje sistema

avan krov ­ da ili ne? Ovo je svakodnevna dilema projektanata i investitora na nasem klimatskom podrucju, dilema sasvim opravdana kada se imaju u vidu neposredna iskustva iz proteklih godina. Naime, kod velikog broja objekata sa ravnim krovovima izgraenih u prethodnom periodu je vrlo evidentan problem hidroizolacije. Osnovni uzrok je, po nasem misljenju, protok vremena udruzen sa tehnoloskim karakteristikama materijala primenjivanih prilikom izrade hidroizolacionih sistema (najcese baziranih na bitumenu). Treba li se zbog toga lisiti svih onih pogodnosti koje nam pruza pravilno izraena krovna terasa? Nas odgovor je: Naravno, NE. Savremena tehnologija graevinskih materijala primenjivih u sistemu ravnog krova je toliko napredovala da mozemo da, uz pravilno koncipiranje, izgradimo objekat ciji e krovni sistem biti funkcionalno pouzdan tokom celog zivotnog veka zgrade. Naravno, pri tome bivamo nagraeni visokim estetskim rezultatom i zadovoljstvom upotrebe krovne terase. Na krovnoj terasi pogledu je dostupan samo zavrsni sloj, koji je ujedno najvise izlozen negativnom dejstvu spoljnih faktora (kisa, sneg, mraz, UV zraci, toplota, mehanicko optereenje ­ habanje, hemijski uticaji...). To niposto ne znaci da smemo da zanemarimo prethodne, ,,nevidljive" slojeve. Jedino nam kompletan sistem, izveden u svakoj od faza na pravilan nacin, garantuje pouzdanost i dugotrajnu funkcionalnost krovne terase. Gledano odozdo na gore, elementi sistema su sledei: 1. Podloga mora da bude cvrsta, zdrava i staticki adekvatno proracunata da uspesno

R

podnese, kako predviena pomeranja objekta, tako i optereenje koje e se pojaviti postavljanjem narednih slojeva sistema i samim korisenjem terase. Ukoliko je u pitanju betonska ploca, neophodno je da se pre izrade narednih slojeva saniraju sve eventualne pukotine u betonu i da se na adekvatan nacin obrade dilatacioni spojevi. U ovoj, kao i u svim narednim fazama, odabir adekvatnih materijala je presudan (MEGACRET-10, DUREBOND, ELASTOTAN...). Mogue je ve u fazi betoniranja resiti vodonepropusnost ploce korisenjem materijala PENETRON, PENETRON Admix, ili PENETRON Plus 2 Parna brana, kao i paroregulacioni slojevi, su cesto zanemarivani elementi (graevinska folija NE moze da obavi taj zadatak!). Mazanje podloge bitumenskim emulzijama EshaElastic ili EshaCoat 6-s je jedno od resenja, a optimalno resenje za branu je bitumenska membrana EshaProtex sa aluminijumskom folijom. Kao sloj za otparivanje moze da se koristi membrana EshaPerfo 3. Termoizolacija i nagibni sloj su obicno resavani polaganjem EPS ili XPS ploca preko kojih se izrauje polusuva cementna kosuljica. Nas predlog je daleko brze, jeftinije, efikasnije ( =0,067 W/mk) i LAKSE (265 kg/m3) resenje pomou materijala POLITERM BLU. Cvrstinu ovog sloja mozemo da prilagoavamo ocekivanom optereenju, a ako je potrebna i zvucna izolacija vea od 21,5 dB, koristimo neku od membrana iz serije dBred 4. Odabir vrste hidroizolacije u mnogome zavisi od tipa krova (neprohodan, slabo

prohodan, krovna terasa, krovna basta) i od zeljenog finalnog izgleda krovne povrsine (keramika, kamen, behaton ploce, mineralni posip, poliuretan, itd...). Zajednicka osobina svakog od sistema je, osim vodonepropusnosti, vrhunska elasticnost, mehanicka otpornost i otpornost na sve klimatske uticaje karakteristicne za nase podneblje a) Cementna hidroizolacija AQUAMATELASTIC je pogodna kada je predviena obloga od keramickih ili kamenih ploca, fiksiranih lepkom AK-20 ili AK-ELASTIC (treba izbegavati polaganje ,,na materijal") i fugovanih sa MULTIFILL 0-5 sa dodatkom DS-99 b) POLIURETANSKI premazi su predvieni za situacije kada zelimo da nam je hidroizolacioni sloj ujedno i finalna obloga. Zahvaljujui paleti boja, mogunosti izrade protivkliznih povrsina i samolivosti materijala, mogui su izuzetno visoki estetski dometi c) Na slabo prohodnim i neprohodnim krovovima koristiemo elastomerne (SBS) bitumenske membrane EshaDien, od kojih je zavrsna sa obojenim mineralnim posipom. Naravno, prilikom reparacije osteene izolacije na postojeim objektima, odabir materijala za sanaciju umnogome zavisi od tipa originalnih materijala, od stepena osteenja i od raspolozivog budzeta. U svakom slucaju, neophodno je detaljno sondiranje kako bi se validno utvrdio stepen osteenja, a saniranje treba obaviti u obimu koji u potpunosti otklanja postojea osteenja i na minimum smanjuje mogunost pojave novih.

21

promo

ISOBAU sendvi paneli

sobau Hellas S.A. je jedna od vodeih grckih kompanija u oblasti proizvodnje i isporuke izolacionih krovnih i zidnih poliuretanskih sendvic panela sa tradicijom preko 25 godina i ogromnim iskustvom u proizvodnji i radu na razvoju moderne tehnologije ISOBAU. U svom proizvodnom programu poseduje najsavremenije tehnologije za proizvodnju poliuretanskih panela za krovno i zidno oblaganje, tankih trapezoidnih limova, PVC svetlarnika i prateih fazonskih elemenata. Termoizolacioni krovni i zidni sendvic paneli ISOBAU, sa ispunom od poliuretana, odlikuju se velikom energetskom efikasnosu, kvalitetnom izradom prema standardu EN ISO 9001:2000, a u cilju zastite covekove sredine proizvodi poseduju ekoloski sertifikat ISO 14001. Osnovne karakteristike sendvic panela su takve, da umnogome smanjuju potrosnju energije. Proizvode se u dve varijante sa izolacijom od samogasive poliuretanske pene klase B1 i B2. Zbog svojih odlicnih termoizolacionih karakteristika zadovoljavaju savremene zahteve za toplotnom izolacijom.

I

kata, poljoprivrednih objekata, proizvodnih pogona, industrijskih hala, i gotovo su nezamenivi u izgradnji hladnjaca.

metalnih obloga, koje sprecavaju da vlaga i para uopste dospeju do izolacionog jezgra, sto obezbedjuje dugorocnu toplotnu pouzdanost i izolacioni kontinuitet. Tacnost i brzina isporuka, visok nivo podrske kupcima uz garantovani kvalitet i siroki asortiman cine ISOBAU HELLAS S.A. pouzdanim partnerom pri izboru termoizolacionih poliuretanskih sendvic panela. Otvaranje kancelarije u Beogradu je zelja da se klijentima sa teritorije bivse Jugoslavije omogui lakse i brze dolazenje do podrobnijih tehnickih informacija o proizvodima, karakteristikama materijala, nacinu instaliranja i drugih relevantnih detalja neophodnih za pravilnu izgradnju.

Energetski pregled

Iako u veini zgrada krovni pokrivac pouzdano apsorbuje energetsku razliku spoljasnjosti i unutrasnjosti, postoje lokalne slabe tacke na strukturi zgrade, gde prolazi vise toplote nego na okolnim povrsinama. One nastaju usled nekog osteenja ili lose izrade zgrade, pa im se zbog toga mora posvetiti posebna paznja. Ove tacke prouzrokuju lokalizovane povrsinske temperature, cija je posledica formiranje kondenzacije i plesni. Postoji bliska veza izmedju karakteristika izolacije i kontrole vlaznosti, zbog visoke toplotne provodljivosti vode, koja je skoro trideset puta vea nego provodljivost vazduha koji miruje. Toplotna provodljivost u izolacionom materijalu poveava se kao funkcija sadrzaja vode. Osteenja od mraza, korozija, efekat rastvaranja kod drugih materijala, kao i promene u dimenzijama, takodje mogu biti prouzrokovani sirenjem vlage. Potreba za nizim vrednostima koeficijenta prolaza toplote k (W/m2K) i kontinuitet izolacije zahtevaju sigurnost izolacije tokom veka trajanja zgrade, kao i otklanjanje bilo kakvog rizika od poveane toplotne propustljivosti, bez obzira na uzrok. ISOBAU izolacioni krovni i zidni paneli koriste izolaciju sistema zatvorenih elija izmeu nepropustljivih

Prednosti panela

Sloboda kreativnog oblikovanja i arhitektonskog izraza, lakoa primena, mala specificna tezina, odlicna termoizolaciona svojstva i jednostavna montaza pruzaju projektantima i izvodjacima velike mogunosti za moderno, brzo i ekonomicno arhitektonsko resenje.

Primena panela

Paneli se jednako dobro mogu koristiti za izgradnju jednostavnog skladisnog prostora, ekskluzivnih poslovnih objekata, trznih centara, distributivnih centara, sportskih obje-

Predstavnistvo Beograd Vile Ravijojle 11, Beograd, Tel: +381 11 367 90 19 Fax:+381 11 367 90 18 Mail: [email protected] Site : www.isobau.gr

22

promo

Ankerisanje i tiplovanje

eunarodni koncern Würth, prisutan u 80 zemalja sa 330 kompanija, snabdeva profesionalce u oblasti montaze sa preko 100.000 artikala. Saradnja sa Würthom je garancija kvaliteta i efikasnosti svakog profesionalca. Proizvodi iz naseg programa su raeni prema DIN i ISO standardima propisanim za razna podrucja delatnosti gde se koriste tiplovi, vijci, proizvodi tehnicke hemije, rucni, elektricni i pneumatski alati za izolaciju, odrzavanje i negu. Zahvaljujui radu svojih strucnjaka Würth ima vodeu poziciju na trzistu montazne opreme i tehnike u svetu. Würth je u Srbiji i Crnoj Gori prisutan od 1996. godine. Tim mladih ljudi koje su skolovali strucnjaci Würth-a, donosi novosti i kvalitetna resenja za dnevne poslove i probleme u skoro svako mesto nase zemlje. Stalno usavrsavanje i dnevni kontakt sa brojnim korisnicima nasih artikala obezbeuju da ljudi iz struke imaju strucne sagovornike koji razumeju procese i poznaju tehnologije. Nasim kupcima na taj nacin obezbeujemo stalno praenje najnovijih dostignua iz oblasti montazne tehnike bez obzira gde se nalaze. Ovom prilikom predstavljamo sistem za ankerisanje i tiplovanje. Sistem se sastoji iz: · softvera za proracun i odabir ankera i tiplova · asortimana ankera · ureaja za ispitivanje podloge u koju se ugrauje anker · ureaja za ispitivanje nosivosti ankera.

M

Softver za proracun ankera daje mogunost odabira pravog ankera, koji svojom karakteristikama moze da izdrzi optereenje koje mu se zadaje. U ponudi postoje ankeri koji su prilagoeni razlicitim vrstama optereenja i namena. Ureaj za ispitivanje podloge se sastoji iz sledeeg:

Takoe i svi ankeri M8-M16 koji su postavljeni u kombinaciji sa nekim hemijskim ankerom. Ankeri koji postoje u ponudi su ispitani na Graevinskom fakultetu u Beogradu. Istovremeno zelimo da spomenemo i Institut za ispitivanje materijala "IMS" u Beogradu, koji prati nas rad u podrucju detaljnog ispitivanja ankera. Pozivamo Vas da nas posetite na Sajmu graevinarstva ove godine i pogledate nasu prezentaciju na temu sistema koji smo ukratko predstavili.

Würth d.o.o. Beograd Pan eva ki put 38, 11210 Beograd, Krnja a tel: 011/2078 200 fax: 011/2078 210 e-mail: [email protected] www.wurth.co.yu

1. Smitov ceki

Ovo je ureaj koji na osnovu mehanickog otpora prodoru kuglice u beton daje pribliznu vrednost tvrdoe betona na pritisak, sto je najvaznija karakteristika betona u statickom smislu.

2. TICO

Ultrazvucni instrument za ispitivanje betona bez razaranja. Pomou ovog ureaja mogu se odrediti: · uniformnost betona · naprsline, pukotine, osteenja u betonu usled vatre i mraza · modul elasticnosti (indirektno i priblizno) · cvrstoa betona sa velikom tacnosu ako je poznata vrednost R dobijena Smitovim cekiem. Ureaj za ispitivanje nosivosti ankera (hidraulicna cupalica, elektronski modul dinametar i stampac). Ankeri koji se mogu testirati ovim ureajem su svi ankeri koji su postavljeni u betonu i koji imaju navojno stablo M8, M10, M12, M16 ili cauru sa unutrasnjim navojem M8, M10, M12, M16.

23

promo

ALUMIL aluminijumski sistemi za primenu u gra evinarstvu

A

lumil razvija visokokvalitetna resenja aluminijumskih profila za sve mogue arhitektonske primene. Skoro 30 godina iskustva i inovaciona resenja ucinila su Alumil sirom sveta vodeim snabdevacem profilima. Sistemi su dizajnirani tako da ispunjavaju citav niz zahteva i imaju sva neophodna svojstva da zadovolje sve kriterijume termalne i zvucne izolacije, zastitu od provale, kao i otpornost na pozare. Alumil danas ulaze znacajne napore u domenu unapreenja tehnologije i uvoenja savremenih tehnickih resenja u proces proizvodnje, a koja su izvedena na funkcionalno i ekonomski prihvatljivom nivou. Sistemi aluminijuma atestirani su od strane meunarodnih instituta: IFT ROSENHEIM, ISO, A.A.M.A. i dr. Na nasem trzistu Alumil je prisutan od 1995. godine. Razvijena je distributivna mreza sa regionalnim centrima u Cacku, Beogradu, Novom Sadu, Nisu, kao i u Podgorici u Crnoj Gori. U Beogradu je osnovan i korisnicki servis u cilju kontinuiranog informisanja projektantskih kua i tehnickih sluzbi o proizvodima i resenjima koje nudi Alumil. U ovom broju magazina Build predstavljamo tehnicke karakteristike lanterne M 10800 i sistema klasicne staklene fasade M6 koje, pored odlicne kompatibilnosti, karakterise i visestruk izbor konstruktivnih resenja. · Razlicite dimenzije poprecnih preseka profila koji omoguavaju izradu atrijuma velikih razmera · Svi materijali koji se ugrauju, ukljucujui horizontalne i vertikalne aluminijumske elemente, nerajue zavrtnje i ostale vezivne elemente, dugotrajni su i otporni na koroziju cak i pod najostrijim vremenskim uslovima · Termoprekid sa dvostrukim zastakljivanjem od 24 do 54 mm · Izuzetna kompatibilnost sa sistemom M6 radi izrade kompleksnih struktura · Sistem drenaze za odvoenje vode stvorene kondenzacijom

Sertifikati

Projektovanje, proizvodni procesi i kontrola kvaliteta svih profila proizvedenih od strane Alumil-a su sertifikovani po ISO9001 Proces elektrostatickog farbanja je sertifikovan od strane QUALICOAT i RAL (GSB) u svim Alumilovim fabrikama Posle serije M 10800 Alumil je na trziste plasirao i staklenu kliznu krovnu konstrukciju ­ serija 10880

M 10800 staklena krovna konstrukcija

Karakteristike sistema:

· Pokrivanje u razlicitim oblicima i primenama kao sto su piramide, svetlarnici, kupole, nadstresnice itd. · Graevinska resenja za izradu visestranih piramida koje se harmonicno sjedinjuju sa ostatkom konstrukcije

TEHNI KE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 10800) Legura Aluminijuma Tvrdo a Debljina zastitnog sloja Debljina profila (min-max) Geometrijska kontrola profila TEHNI KI PODACI SISTEMA Sirina profila Maksimalni moment inercije Mogu nost zastakljivanja Zaptivanje 55 mm do 883 cm4 jednostruko, dvostruko ili trostruko staklo, od 24 mm do 50 mm dva nivoa zaptivanja, EPDM zaptivka perimetri ki AIMgSi 0,5 F22 6060 (1725) 12-14 HB 75 m minimum 2,2-2,5 mm DIN 17615 Compliant

24

promo

M6 klasi na staklena fasada

Serija je predstavljena posle serije klasicne fasade Ml i usavrsena je u tri razlicita smera: · bolja izolacija · naglasak na jednostavnoj izradi · poboljsan sistem za drenazu, sto je postignuto specijalnim gumama i velikim kanalima za odvoenje vode

Karakteristike sistema:

· Sirok spektar poklopnih profila i stubova, cime se postize raznolikost fasada, kao sto su dekorativni aluminijum ili poklopni profili od nerajueg celika · Koeficijent prenosa toplote do RMG 1.0 (prema DIN V 4108-4) · Zaptivenost klase E600 (prema prEN 12208) · Nije potrebna dodatna mehanicka potkonstrukcija za njegovu ugradnju · Sirok spektar primena, pocev od jednostavnih ravnih konstrukcija do slozenih konstrukcija pod nagibom i atrijum konstrukcija (veliki holovi, dvorane), kombinuje se sa sistemom M10800 · Sirina poliamida 25 mm, primenjiv za grupu 2,1 termicke izolacije · Rasteri velikih razmera · Sertifikovan od strane IFT ROSENHEIM i svrstan u najvisu kategoriju na svim izvrsenim testovima · Otvoriva polja (vrata i prozori serije M11000) koja se ugrauju u istoj ravni sa ostatkom konstrukcije · Mogunost ugradnje INOX poklopaca

Sertifikati

Projektovanje, proizvodni procesi i kontrola kvaliteta svih profila proizvedenih od strane Alumila su sertifikovani po ISO900L Proces elektrostatickog farbanja je sertifikovan od strane QUALICOAT i RAL (GSB) u svim Alumilovim fabrikama

TEHNI KE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 6) Legura Aluminijuma Tvrdo a Debljina zastitnog sloja Debljina profila (min-max) Geometrijska kontrola profila AIMgSi 0,5 F22 6060 (DIN1725) 12-14 HB 75 m minimum 1,8- 5,0 mm DIN 17615 Compliant

TEHNI KI PODACI SISTEMA Sirina profila Maksimalni moment inercije Mogu nost zastakljivanja Zaptivanje 55 mm do 2073,53 cm4 jednostruko, dvostruko ili trostruko staklo, do 52 mm dva nivoa zaptivanja, EPDM zaptivka

Beograd Batajni ki drum 283c tel/fax: 011 375 74 44 Zrenjaninski put 139e tel/fax: 011 208 35 97 a ak Dragoslava Bojovi a 586 tel/fax: 032 320 480 Nis Toponi ki put bb tel/fax: 018 583 090 Novi Sad Tekelijina 72 tel/fax: 021 424 926 Podgorica Cijevna bb tel/fax: 081 606 370 Korisni ki servis Beograd Terazije 10/1 tel/fax: 011 361 22 76

25

promo

Lexan pune i sa aste plo e

®

olymers Group iz Beograda je autorizovani zastupnik firme GE Plastics Specialty Film & Sheet ­ lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploca pod zastienim imenom Lexan®. Dvadesetogodisnja saradnja sa firmom GE Plastics Specialty Film & Sheet u okviru prodaje i tehnicke pomoi, uz stalno sirenje prodajnog programa, omoguila je Polymers Group-u da ispuni i najslozenije zahteve svojih kupaca. Polymers Group, pored prodaje i tehnicke pomoi, svojim klijentima obezbeuje i konsultantske usluge pri izboru tipa, vrste i debljine ploca i prateeg materijala, kao i strucnu podrsku u cilju optimalnog nacina ugradnje Lexan® ploca. U okviru svog prodajnog programa, pored velikog izbora Lexan® ploca i razgranate prodajne mreze, u ponudi je i kompletan pratei materijal, razvijen specijalno za ugradnju Lexan® ploca. Iz proizvodnog programa GE Plastics Specialty Film & Sheet izdvajaju se tri osnovna tipa ploca: 1. Lexan® Thermoclear ­ viseslojne ploce 2. Lexan® Solid ­ pune ploce 3. Lexan® Corrugated - valovite ploce

P

Viseslojne plo e

Lexan® Thermoclear je viseslojna termoizolaciona polikarbonatna ploca sa visokom svetlosnom propustljivosu, obostrano UV zastiena i otporna na udar. Idealan je krovni pokrivac i materijal za zastakljivanje sa sirokim spektrom primene: muzeji, staklenici, soping-centri, industrijski objekti, sportski centri, nadstresnice.

· · · · · ·

lakoj montazi visokoj energetskoj efikasnosti samogasivosti UV otpornosti garanciji sirokom portfoliu ­ dostupnom u asortimanu struktura, premaza, boja, dimenzija i debljina · ekoloskim standardima

Lexan® viseslojne polikarbonatske ploce proizvode se u sirokom spektru boja, dimenzija, debljina, struktura i vrsta. Prema potrebama kupca mogu se izabrati: · debljine: 4,5; 6; 8; 10; 16; 20; 25 i 32 mm · boje: providna, opal bela, dim, siva, zuta, crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat · dimenzije: 2100 × 6000, 2100 × 7000, 1250 × 6000, 1250 × 7000 mm, a postoji i mogunost secenja na meru

Mnogostranost Lexan® Thermoclear viseslojnih ploca za zastakljivanje ogleda se u: · maloj masi

Vrste Lexan® Thermoclear ploca su: · Lexan® Thermoclear dvostrano UV zastiena ploca je jedinstvena ploca takvog tipa na trzistu. Za razliku od ploca drugih proizvoaca jedinstvena je po lakoi ugrad26

nje, prvenstveno zbog toga sto omoguava da obe strane ploce budu okrenute prema suncu, bez bojazni da e vremenom pozuteti. Kod ovog tipa ne postoji mogunost greske prilikom montaze · Lexan® Thermoclear samoperiva ploca je prva na svetu samoperiva ploca obostrano UV zastiena. Obezbeuje smanjenje povrsinske napetosti polikarbonata i poveava kontaktni ugao vode na ploci. Ovo prouzrokuje formiranje vee kapljice koja odnosi prljavstinu i ostavlja plocu skoro bez fleka · Lexan® Thermoclear Dripgard ploca se preporucuje za krovna pokrivanja kod kojih su vodene kapljice neprihvatljive. Najbolji primer za to su komercijalni staklenici, kod kojih vodene kapljice mogu da prouzrokuju propadanje useva · Lexan® Thermoclear Solar Control IR viseslojna ploca ­ providna, sa blagozelenom bojom, blokira bliski infracrveni spektar zracenja, ali ima veliku svetlosnu propustljivost. To znaci da je smanjen prolazak solarne energije, a da svetlosna propustljivost ostaje na visokom nivou

promo

Pune plo e

Pune Lexan® ploce proizvoaca GE Plastics Specialty Film & Sheet imaju siroku primenu u raznim granama industrije: avio-industriji, graevinarstvu, telekomunikacijama, elektronici, masinstvu, saobraaju... Lexan® polikarbonat je amorfna tehnicka termoplasticna masa koju odlikuje visok nivo mehanickih, optickih, elektricnih i termickih osobina. Pune ploce se dele na: Lexan® Exell-d i Lexan® Margard

Lexan® Exell-d je dvostruko UV zastiena i nepropusna transparentna polikarbonatna ploca. Ovaj tip ploca je specijalno razvijen za spoljasnju upotrebu. Osobine su mu: · visoka otpornost na vremenske uticaje · savijanje na hladno · mala masa · providnost ­ kao staklo · izvanredna otpornost na udar ­ 20 puta vea od otpornosti klirita i 250 puta vea od otpornosti stakla

· visoka cvrstoa i prilagodljivost · jednostavan za upotrebu: za formiranje, secenje, busenje, stampu · 10-godisnja garancija Najcese se primenjuje kod: · sigurnosnog zastakljivanja · spoljasnjeg zastakljivanja · kao zvucna barijera · kod zastakljivanja krovova · kod kupola · kao separator

Lexan® Margard je dopuna standardnim Lexan® polikarbonatskim plocama. Lexan® Margard ploca poseduje tvrdi povrsinski premaz sa jedne ili obe strane, zavisno od tipa, sto poveava otpornost na abraziju i spoljasnje uticaje. Osobine: · mala masa · providnost · izvanredna otpornost na udar · visoka otpornost na grebanje · visoka cvrstoa i prilagodljivost · 10-godisnja garancija

Prate i materijal

Za kvalitetnu ugradnju Lexan® ploca neophodno je koristiti odreen pratei materijal, kako ne bi doslo do ulaska vode u ploce, a samim tim stvaranja vlage i bui. Polymers Group je tokom svog dugogodisnjeg rada sa Lexan® plocama u saradnji sa GEP-om razvio niz prateih materijala za kvalitetnu ugradnju.

Koristi se za: · sigurnosno zastakljivanje · separatore na tribinama · antivandal zastakljivanje · specijalna vozila · vizire · zastitu masina · sporohodna vozila

Polymers Group Bul. Mihajla Pupina 165a 11070 Novi Beograd Tel: 011/ 213-27-99, 130-821 e-mail: [email protected] www.polymers.co.yu 27

arhitektura

Budu nost je sada

Tehnoloska revolucija, na ijem smo pragu, trebalo bi da ponudi odgovor na aktuelne probleme

puna ideja koje su anticipirale kasniji razvoj u savremenoj umetnosti, kao sto je upotreba nepravilnih formi prividno osloboenih gravitacije i postavljanje jednih uz druge uzoraka razlicitih materijala. Ovo pokazuje neverovatnu brzinu kojom je arhitektura osloboena predrasuda evoluirala, zapravo moze se rei da je danasnja brzina razvoja prevazisla ljudsku mo imaginacije. Kompjuterskim alatima ukorist brzine cini se da avanturizam arhitekata nee imati granice. Razvoj kompjuterskih programa i pravljenje modela objekata su ocigledno znacajno uticali na dizajn u arhitekturi. Ma koliko je to stvorilo fantasticne nove mogunosti, isuvise cesto se desava da radije zgrade prerastaju u modele nego sto modeli prerastaju u zgrade. U tom smislu, kao potpuna suprotnost, rad Luja Kana vremenom postaje sve znacajniji i uticajniji. Okreui svojevremeno lea trendovima i vrativsi se klasicima, on je pokazao savremenoj arhitekturi novi pravac i cini se da Kanova arhitektura nudi tihi protest savremenom radu. Kao prirodni nastavak ideala modernog pokreta, godinu dana nakon Gerijeve kue, 1980. godine zavrsena su dva projekta koji su predstavljali pionire inovativnog razmisljanja i upotrebe nove tehnologije u smislu konstruktivnog sistema i materijalizacije. Lojd zgrada, Ricarda Rodzersa i Partnera i zdanje Hongkong i Sangaj Banke, Normana Fostera i Saradnika bile su veliki korak napred u smislu kvaliteta izgraene okoline, ali su i otvorile mnoga danas aktuelna pitanja, odrzivost resenja okruzenja, niskog utroska energije, sto je pokazalo potrebu za iznalazenjem novih resenja u tehnologiji gradnje. Tehnoloska revolucija, na cijem smo pragu, trebalo bi da ponudi odgovor na aktuelne probleme, od kojih bi neki konkretniji bili: · Razvoj i prihvatanje ,,egzoticnih'' materijala sa visokim performansama, kao sto su karbon vlakna, Airex i ostali radi

S

ve prisutniji slogani ,,ukorak sa svetom'', ,,rame uz rame sa Evropom'', imaju naravno samo jednu funkciju ­ da nas ubede da smo i mi deo onoga sto nazivamo svetom ili, ako nista drugo, deo Evrope. Ono sto dolazi posle obeavajueg uvoda najcese i nije tako ubedljivo. Kolektivna ideja da smo potpuno izopsteni iz sveobuhvatne slike sveta, makar u kontekstu arhitekture, je nazalost pre stvarnost nego mit. Dovoljno je setiti se da je arhitektura samo refleksija kompleksnosti drustva i naseg humanizma i jasno je gde smo. Globalizacija kao jedna od najuticajnijih ideja koja se pojavila poslednjih decenija, ukazuje nam da postoje koncepti i problemi u celom svetu koji su bez izuzetaka zajednicki i liderima i ostalima: klimatske promene, manjak resursa, prirodne nepogode... Ocuvanje okoline od neprestanih ljudskih razaranja jeste najdominantnije pitanje koje utice na nasu sutrasnjicu, pothranjujui strahovanja da e nam ovaj trei milenijum biti i poslednji.

Kako bi trebalo da funkcionise u biosferi i zasto moramo da projektujemo i za period nakon njenog zivotnog ciklusa gledano iz perspektive kako ekologa tako i projektanta? U retrospektivi, period ciji smo savremenici moze biti kulminacija podele izmeu projektovanja i izvoenja, graenja i mesta, koja je pocela u renesansi. Iskustva iz poslednjih decenija ­ razvoj i globalizacija tehnike (CAD, numericko modelovanje performansi graenja), tehnologije, problema (odrzivost u glavnim aspektima) i talenta (arhitekte kao internacionalne zvezde) ­ potrebno je sistematizovati i rangirati, u cilju umanjivanja uopstenosti predvianja i zavoenja reda u perspektivi.

U narednoj deceniji trebae nam odgovori na pitanje kako da isprojektujemo nasu izgraenu okolinu i kako da vodimo poslove za odrzivu budunost. Neophodno je da redefinisemo nasu percepciju arhitekture: Kako e biti projektovana? 28

U tom kontekstu cini se prikladnim da se dosadasnja arhitektura zaokruzi zgradom muzeja Gugenhajm u Bilbau, delom Frenka Gerija, zato sto je prvo delo koje je pokrenulo pitanje slobode ekspresije i napravilo uticaj na arhitekturu Geri kua iz 1979. god. Tehnologija kue nije bila ni na koji nacin napredna, ali ta mala graevina bila je prewww.buildmagazin.com

arhitektura

· zamene metala i betona u konstrukciji objekata i mostova, sto e se desiti kako cene budu padale Naglasak na ocuvanju energije, kako energije za proizvodnju graevinskog materijala, tako i utrosene energije prilikom izgradnje Striktna pravila u vezi sa reciklazom svih graevinskih materijala Razvoj alternativnih pogonskih izvora za vozila kao sto su elektricni motori i hidrogenske elije goriva Napredak u energetskim sistemima baziranim na eksploataciji snage vetrova i talasa Dalji napredak u tehnologiji stakla u cilju prodiranja sto vise prirodne svetlosti u objekte Razvoj tehnicki naprednijih i energetski efikasnijih izolacionih sistema Pomaci u tehnologiji strukturalnih membrana Razvoj ETFE folija Naprednija upotreba tzv. zelene drvene grae

· ·

·

·

· · · ·

svesnih, a lokalno ukorenjenih i izazvati arhitekte da opremljeni alatima budunosti odgovore na nove izazove, redefinisui vekovima stare podele. Mozda e to doneti mirniju budunost, iako je veoma tesko videti kako bi to moglo da se desi. Poslednjih decenija trendovi u arhitekturi evoluiraju poput vrste zivotinja, na bogatoj ekoloskoj podlozi. Kao i u prirodi, raznovrsnost i pluralizam su kljucni pojmovi. Najinteresantniji dogaaji i ideje u arhitekturi , roeni su lokalno i individualno. Roeni su mimo zadataka i u okolini u kojoj su prirodno duboko ukorenjeni kao deo entiteta. Budunost? Imae kontinuitet arhitekturalnih vrsta iz proslosti, sa kohezijom

Neka od navedenih predvianja su ve u naznakama nasa stvarnost i desie nam se i ranije nego sto pretpostavljamo. Imperativi okoline sa razmenom ideja, informacija i najpozitivnijim moguim znacenjem globalne homogenizacije mogu biti katalizatori rasta drugacijih kultura graenja, globalno

i doslednosu i sa poveanim brojem nekih mutacija i hibrida. Ratovi i ekoloske krize ucinie da drustvo i arhitekte budu konzervativniji i skloniji postovanju propisa. Preovlaivae averzija ka riziku. Tako da e uloga progresivnih strucnih casopisa pre svega biti promovisanje arhitekture kao kulturnog diskursa koji e pruzati optor strahu od nikad jacih snaga konformizma, filistinizma i vladavine straha. Kreativna hrabrost, ne tehnologija, je ono sto otvara nove horizonte.

www.buildmagazin.com

29

promo

ARMSTRONG plafoni nove generacije

A

rmstrong, svetski lider u proizvodnji spustenih plafona, neprekidno se razvija i unapreuje svoj proizvodni program, osvaja nove materijale i tehnologije i svojim korisnicima pruza nove mogunosti u oblasti projektovanja i izvoenja plafonskih sistema. Na nasem trzistu najprepoznatljiviji proizvod Armstronga, mineralni plafon dimenzija 60 × 60 cm sa vidljivom potkonstrukcijom, u svetskim razmerama je sve manje zastupljen. Umesto njega, poslednjih godina sve vise se upotrebljavaju plafoni od drugih materijala, pre svih metala i drveta, dok elementi od mineralnih vlakana dobijaju nove dimenzije i forme. Metalni spusteni plafoni, u Armstrongu poznati pod komercijalnim nazivom ORCAL, danas se proizvode ne bi li ispunili i najspecificnije zahteve projektanata, izvoaca i krajnjih korisnika prostora. Sistemi poput ORCAL CLIP IN plafona mogu se koristiti cak i u slucaju najrigoroznijih higijenskih zahteva za cistou prostora. Ovaj plafonski sistem u varijanti sa specijalnom zavrsnom bojom BIOGUARD unistava bakterije i druge mikroorganizme koji dou u kontakt sa povrsinom ploce, sto ga cini upotrebljivim u prostorijama cistoe ISO 3 (klasa 1)! Tradicionalno najzastupljenija grupa spustenih plafona ­ plafoni od mineralnih vlakana, dobila je predstavnika nove generacije ­ ULTIMA CANOPY panele. ULTIMA CANOPY su fabricki oblikovani konveksni ili konkavni paneli sa poveanom sposobnosu apsorpcije zvuka, koji se posebno preporucuju za velike otvorene prostorije, call centre, trzne centre, konferencijske sale, ali i sve druge prostore u kojima je potrebno poboljsati kontrolu zvuka. Panele cini nekoliko slojeva na bazi mineralnih vlakana, ukupne

30

debljine 32 mm, sa zavrsnom obradom u obliku specijalne akusticke membrane. Paneli se proizvode u standardnim dimenzijama 1905 × 1180 × 32 mm i bele su boje. Isporucuju se sa kompletnom opremom neophodnom za montazu. Slican proizvod, samo sa naglasenom dekorativnom ulogom su INFUSION CANOPY paneli. Za razliku od ULTIMA CANOPY, INFUSION paneli su napravljeni od polikarbonata koji moze biti proizveden u

velikom broju boja, sto govori da je osnovna funkcija ovog proizvoda dekorativna. Paneli se savijaju na licu mesta po zeljenom precniku uz pomo prateih sajli za montazu. U prostoru se mogu postavljati pojedinacno, grupisati u razlicite kompozicije ili jednom stranom oslanjati na zid. Jos jedno od resenja iz CANOPY programa su AXIOM CANOPIES. Njihov koncept se zasniva na kombinaciji ve poznatih standardnih Armstrongovih ploca svih vrsta i relativno novih prefabrikovanih aluminijumskih profila pod komercijalnim nazivom AXIOM. Mineralne, metalne ili drvene ploce se postavljaju u ram od AXIOM profila visine 5, 10, 15 ili 20 cm i zeljene duzine, formirajui na taj nacin popularno nazvane ,,oblake" u spustenom plafonu. Kacenje za meuspratnu tavanicu vrsi se pomou standarnih elemenata koji su, zahvaljujui svom polozaju, nevidljivi posmatracu zbog cega se stice utisak da plafon pluta, poput oblaka.

promo

EMPORIO ­ novi program prekida a i priklju nica Metalke Majur

rekidaci i prikljucnice iz proizvodnog programa Metalke Majur svojim dizajnom i kvalitetom nametnuli su se kao svojevrstan trzisni fenomen koji duze od decenije predstavlja najprodavaniji program u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, uz veliko trzisno ucese i u Bosni i Hercegovini. Znacajan rast izvoza u poslednjih nekoliko godina i prisustvo na cak 12 inostranih trzista (Rusija, Norveska, Spanija, Grcka, Maarska, Rumunija, Bugarska, kao i sve drzave nastale posle raspada Jugoslavije) dodatno doprinose pozicioniranju Metalke Majur kao regionalnog lidera u proizvodnji prekidaca i prikljucnica. Svoj dinamican rast Metalka Majur je zasluzila bogatom ponudom i novim proizvodnim programima koji se na trzistu pojavljuju u veoma malom razmaku, sto je posebno uocljivo u poslednjih nekoliko godina. Prodaju programa prekidaca i prikljucnica pod nazivom Set Q OG Metalka Majur je pocela 2004, godinu dana kasnije pojavio se program Status (kasnije e se ispostaviti - program sa izuzetnim prodajnim rezultatima), 2006. trziste je imalo mogunost i privilegiju da bira izmeu cak tri nove linije ­ Royal, Royal Exclusive i Happy, od kojih je ovaj poslednji izazvao nepodeljene pozitivne reakcije najsire javnosti, jer je kreiran za decu, pa su prekidaci zanimljivih oblika i boja (cvet, sunce, zvezda, jaje na oko...) vrlo brzo osvojili trziste, kako u Srbiji, tako i sirom Evrope. Novi proizvodni program prekidaca i prikljucnica pod nazivom Emporio pojavio se u prodaji pocetkom aprila ove godine. Novi program vodeeg regionalnog proizvoaca elektro galanterije, logicno, odmah je privukao veliku paznju ljudi iz branse i krajnjih potrosaca. Emporio je program prefinjenog izgleda, modernog dizajna, i lako se uklapa u razlicite enterijere. Konstruktivno resenje i odabir materijala omoguava korisnicima potpunu personalizaciju, tj. prilagoavanje zeljama i potrebama korisnika. Pored siroke palete boja, bie mogue naknadno menjanje izgleda transparentnog (providnog) ukrasnog rama razlicitim dezenima i sarama, pa e konacan izgled prekidaca i prikljucnica zavisiti samo od maste potrosaca. Ova osobina 32

P

otvara nesluene mogunosti ­ od prilagoavanja izgleda proizvoda promeni boje zidova, do toga da na prekidacu ili uticnici mozete imati deo fotografije Vama dragih osoba, poruku licne prirode, svoj crtez ili bilo sta drugo sto zamislite, a sto se moze napisati, nacrtati ili odstampati na papiru! Za razliku od drugih programa ovog tipa, zamena ukrasnog okvira ne zahteva prethodnu demontazu tipkala ili poklopca prikljucnice, ve se brzo i jednostavno skida

elemenata svetlo siva, sto je takoe novina na domaem trzistu. Kako bi se na najbolji nacin promovisale mogunosti proizvoda Emporio sa transparentnim ramom, Metalka Majur e u narednom periodu trgovcima besplatno distribuirati papirie sa razlicitim dezenima, kako bi stimulisala krajnje korisnike da eksperimentisu i puste masti na volju. Bie organizovane i nagradne igre za najkreativnije kupce, a ova akcija e biti ispraena na internet prezentaciji Metalke Majur. Prekidaci i prikljucnice Emporio proizvode se u skladu sa meunarodnim standardima i njihov kvalitet se testira u renomiranim inostranim laboratorijama za proveru kvaliteta. Osnovni cilj rigorozne kontrole kvaliteta jeste brz, jednostavan i potpuno bezbedan kontakt potrosaca sa elektricnom energijom. Proizvodi imaju sertifikate za prodaju na trzistima Nemacke, Svedske, Norveske, Finske, Danske, Rusije i drugih evropskih zemalja. Superioran dizajn je karakteristika koja je osnovno obelezje Metalke Majur, jer je namera da se proizvodima sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu kreira dodatna vrednost, tako da prekidaci i prikljucnice pored svoje upotrebne dobiju i estetsku dimenziju, tj. postanu specifican ukras u domu kupaca. To najbolje govori i slogan Metalke Majur: "Lepota je u detalju...", sto novi program Emporio jos jednom na najbolji nacin potvruje. Emporio je, uprkos svojim superiornim karakteristikama, cenovno kreiran u skladu sa mogunostima domaih kupaca. Paralelno sa pocetkom prodaje u Srbiji, Emporio e se nai i na svih dvanaest inostranih trzista, na kojima su prisutni proizvodi Metalke Majur. Spisak zvanicnih prodajnih mesta Metalke Majur, pod nazivom Metalka Shop (kojima e Emporio biti ponuen pod vrlo stimulativnim uslovima, kako bi se sto pre nasao na rafovima) moze se pronai na internet prezentaciji Metalke Majur.

Metalka Majur Sangi eva 6 35270 Majur [email protected] www.metalka-majur.com

samo ukrasni okvir i vrsi njegova zamena drugim, ili se u njega (u slucaju transparentnog okvira koji postoji u ponudi) ubacuje samostalno dizajnirani papiri i ponovo se vraa na nosac ukrasnog okvira bez skidanja tipkala ili poklopca prikljucnice. Ovakva izmena ukrasnih okvira je velika prednost u odnosu na konkurentske programe drugih proizvoaca. Inovativan dizajn modernih linija, u skladu sa evropskim trendovima, osmisljen je da zadovolji zahteve savremenog potrosaca. Namera dizajnera bila je da se debljina proizvoda minimizira i sto vise stopi sa zidom, u skladu sa minimalistickim trendovima koji trenutno dominiraju u ovoj oblasti. Metalka Majur u startu nudi osam razlicitih boja ukrasnih okvira: belu, svetlo sivu, transparentnu, krem, svetlo plavu, tamno zelenu, bordo i crnu, dok je boja osnovnih

promo

Za udobnost zivljenja i poslovanja

Kada se tezi savrsenstvu, samo dobro nije dovoljno dobro. Rukovode i se ovim principom, Klima Centar d.o.o. svojim klijentima donosi opremu koja spada u grupu VRHUNSKIH proizvoda svetskih lidera u oblasti klimatizacije, ventilacije i grejanja

kosnicu ponude Klima Centra d.o.o. cini ovlasena distribucija najsire game opreme za hlaenje i grejanje, Johnson Controls York i Wolf GmbH. Kako bi se u potpunosti udovoljilo istancanim zahtevima domaeg trzista, pocetkom ove godine Klima Centar dopunila je svoju ponudu proizvodima svetskog doajena iz oblasti ventilacije ­ svedskog Lindab Ventilation. Klima Centar obezbeuju maksimalne radne performanse, neverovatnu ekonomicnost i neobicnu dugotrajnost. (2-6 godina) i servisnih aktivnosti (preventivno, a prema zahtevu i urgentno). Klijenti kompanije takoe su redovno obavesteni o najnovijim proizvodima inostranih partnera, te aktuelnostima iz sveta KGH, kako putem javnih prezentacija na lokalnom i sirem regionalnom nivou, tako i putem web izdanja sajta kompanije, dok marketinsko-informativna sluzba kompanije ve drugu godinu izdaje tromesecni Bilten, cija je besplatna elektronska verzija posebno popularna u najsirim krugovima KGH javnosti.

O

Uz to, proizvodni programi cetiri svetska partnera Klima Centra meusobno se dopunjuju, te tako pruzaju mogunost tretiranja vazduha na NAJSIREM DIJAPAZONU objekata, razlicitih velicina, vrsta i namena, BEZ PRESTANKA, TOKOM CELE GODINE. Kvalitet, najbolje performanse, ekonomicnost i mogunost najsire primene KGH opreme svojih partnera Klima Centar upotpunjuje i primenom svetskih standarda distribucije. Oni podrazumevaju isporuku u najkraem vremenskom roku, na naznacenu adresu, u skladu sa svim propisanim transportnim, uvoznim i standardizacijskim zahtevima i procedurama, po, naravno, najboljoj moguoj ceni i uz razne mogunosti plaanja. Uz opremu se jos isporucuje i potpuna tehnicko-informativna dokumentacija neophodna za njeno pravilno instaliranje i rad, prevedena i u celosti prilagoena srpskom govornom podrucju, kao i sve neophodne garancije. Isporuka opreme za Klima Centar ne predstavlja zavrsetak posla. Kompanija sa svojim klijentima odrzava redovne veze obezbeujui potpuni after sales service, sto podrazumeva obavljanje adekvatnih garancijskih

Pored vrhunskog kvaliteta i primene obrazaca modernog i kolegijalnog poslovanja, Klima Centar je za optimalan rad opremljena i u organizacionom pogledu. Strucni tim kompanije cine profesionalci koji poseduju kvalifikacije prestiznih meunarodnih obrazovnih ustanova, i to na interdisciplinarnom post-diplomskom nivou, kao i istrazivacko iskustvo i zavidna meunarodna priznanja, te na taj nacin daju SISTEMATSKI pristup svim fazama svoga rada. Dodajui ovome jos i neprekidna usavrsavanja u strucnim oblastima, te ulaganja u najmodernija IT dostignua, Klima Centar d.o.o. Sombor ve cetvrtu godinu uspesno ispunjava i najslozenije zahteve svojih klijenata. ZA VASU KGH OPREMU VAS KLIMA CENTAR

Najvaznija karakteristika programa koji obuhvataju opremu navedena cetiri inostrana proizvoaca je KVALITET utemeljen na dugogodisnjoj tradiciji. Uz to, usmerenje na najnovija tehnoloska dostignua, kao i primena rezultata aktuelnih naucnih istrazivanja iz oblasti KGH, opremi koju distribuira

www.buildmagazin.com

33

fokus

SIMPROLIT® sistem za utopljavanje fasada

Simprolit® sistem za utopljavanje fasada je sistem za utopljavanje postoje ih i novoizvedenih objekata, sa briljantnim fizi kim i termo-tehni kim karakteristikama kao sto su: dugove nost, paropropusnost, termoizolaciona sposobnost, otpornost na pozar, otpornost na mraz, vrsto a na pritisak i otpornost na udar, hidrofobnost, itd.

Pise: PhD (DTech) Milan Devi , dipl.ing.gra . Inostrani lan Akademije Tehnoloskih nauka Ruske Federacije Doktor tehnologije gra enja i inzenjeringa u gra evinarstvu

Simprolit® ploce za utopljavanje fasada (SUP) proizvode se standardnih dimenzija 75,0 cm × 100,0 cm, a u 6 standardnih debljina: · SUP 3 - Simprolit® ploca za utopljavanje debljine 3 cm, bez falca · SUP 5 - Simprolit® troslojna ploca debljine 5 cm, sa falcom · SUP 8 - Simprolit® troslojna ploca debljine 8 cm, sa falcom · SUP 10 - Simprolit® troslojna ploca debljine 10 cm, sa falcom · SUP 12 - Simprolit® troslojna ploca debljine 12 cm, sa falcom · SUP 15 - Simprolit® troslojna ploca debljine 15 cm, sa falcom Razlika u debljini Simprolit® SUP ploca proistice iz razlike u debljini srednjeg sloja od stiropora, dok debljina Simprolita ­ patentiranog polistirolbetona, u svim slucajevima, sa obe strane, iznosi 10 mm. Simprolit® SUP ploce, po koeficijentima toploprovodljivosti (K), odnosno otporu prolasku toplote (R), u poreenju sa termotehnickim ekvivalentom zida od pune opeke odgovaraju debljinama zidova od pune opeke debljine: · od 31 cm (ploca SUP3) · do 218 cm (ploca SUP15). Simprolit® jednoslojne SOP ploce u potpunosti su izraene od Simprolit® smese marke D300. U poreenju sa troslojnim Simprolit® SUP plocama, SOP ploce imaju manju termoizolacionu mo, ali veu cvrstou, paropropusnost, vatrootpornost, otpornost na udar. Simprolit® SOP ploce se primenjuju za utopljavanje sokli objekata, stepenisnog negrejanog prostora, na uglovima objekata, oko otvora na fasadi za prozore i vrata i na ostalim mestima gde je potrebna poveana vatrootpornost, cvrstoa na udar, paropropusnost. Zahvaljujui svim nabrojanim karakteristikama, Simprolit® SOP ploce predstavljaju jedan od najvaznijih elemenata Simprolit® sistema za utopljavanje fasada. Simprolit® jednoslojne ploce proizvode se bez falcova, standardnih dimenzija 75,0 cm × 100,0 cm ili 60,0 cm × 80,0 cm, a u 6 standardnih debljina: SOP 3, SOP 5, SOP 8, SOP 10, SOP 12, SOP 15,

P

rimena Simprolit® ploca u Simprolit® sistemu za utopljavanje fasada omoguava svekoliku arhitektonsku izrazajnost, sve vrste obrade fasade ­ od najosnovnijih fasadnih premaza, pa sve do izrade ,,vestackog kamena" u vidu pikovane fasade, oblaganja fasade mermerom ili granitnim plocama. Simprolit® sistem za utopljavanje fasada sastoji se iz elemenata: · Simprolit® jednoslojne ploce (SOP) · Simprolit® troslojne ploce za utopljavanje (SUP) · Simprolit® protivpozarne razdelnice (SPPR) · Elementi za pricvrsivanje ­ tiplovi za ploce, ankeri za granit i dr. · Elementi za povezivanje ­ lepak, uglovi, fazonski elementi i dr. · Elementi za armiranje ­ plasticna mreza, fibrin, rabic mreza i dr. · Zavrsna obrada ­ gletovanje, pikovanje, keramogranit, bojenje i dr.

od slicnih gipsanih, ne upijaju vlagu, otporni su na mraz i paropropusni, pa su daleko dugovecniji od analoga.

SUP i SOP plo e

Simprolit troslojne SUP ploce najcese se primenjuju za utopljavanje postojeih fasada ili konstruktivnih elemenata (stubova, AB ploca i greda) radi prekida termickih mostova. Osim toga, Simprolit® SUP ploce primenjuju se i za oblaganje postojeih fasada u cilju trajnog resenja problema razrusenih spojeva fasadnih panela objekata izgraenih u panelnom sistemu gradnje. Kod troslojne Simprolit® SUP ploce, srednji sloj se sastoji od ploca stiropora zapreminske tezine ~15,0 kg/m3, a krajnji slojevi od Simprolit polistirolbetona marke D300 (zapreminske tezine 300 kg/m3).

®

Po projektu i specijalnoj narudzbini, od Simprolit® polistirolbetona mogue je izraditi i druge fasadne elemente: lepnine, ornamente, lukove, atiku i druge najraznovrsnije dekorativne fasadne elemente koji su, za razliku od betonskih, osam puta laksi od betona i tri puta laksi od vode, a za razliku 34

fokus

gde SOP ­ oznacava Simprolit® jednoslojnu plocu, a brojevi: 3, 5, 8, 10, 12, 15 ­ oznacavaju debljinu ploca u cm. Po porudzbini, ukoliko je to neophodno i predvieno projektom, Simprolit® SOP ploce se mogu izraivati u drugim dimenzijama. Simprolit® SOP ploce u Simprolit® sistemu za utopljavanje obavezno se primenjuju za izradu sokle objekata, na spojevima sa izbocenim ornamentima na fasadi (karnizi, lukovi i dr.), za obradu spaletni fasadnih otvora, te na spoju Simprolit® SUP ploca i krovne konstrukcije. Kao samostalni element u graevinarstvu, Simprolit® SOP ploce se koriste za protivpozarne pregrade (pregradni zid od Simprolit® 2 × SOP5 ploca na metalnoj potkonstrukciji u IMS-u Beograd i pregradni zid od SOP8 ploca na drvenoj potkonstrukciji u Moskvi dobili su sertifikat na vatrootpornost EI120 ­ dejstvo pozara od 2 casa, pri temperaturi od preko 1100°C), kao zidovi za liftovska okna izvedena u metalnoj konstrukcji, za ornamente fasada, kao montazne podne ploce itd.

O Simprolitu®

Simprolit® ­ patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola-stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u gra evinarstvu nije novost ve nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je po eo da se primenjuje u oblasti lakih betona.

Prednosti SIMPROLIT® sistema za utopljavanje fasada

Osnovne odlike i prednosti Simprolit® sistema za utopljavanje fasada u odnosu na druge postojee sisteme utopljavanja fasada (osim ventilisane fasade) su: njena paropropusnost (zidovi nastavljaju da ,,disu", a u zidu se ne formira kondenz), vatrootpornost, otpornost na vlagu, otpornost na mraz, otpornost na suncanu radijaciju i UV zrake, cvrstoa i dugovecnost. Simprolit® sistem za utopljavanje fasada cini homogen sistem materijala sa istorodnom zavrsnom povrsinom, sa svim pozitivnim karakteristikama koje iz toga proisticu - za razliku od utopljavanja fasada plocama od ekspandiranog (stiropor i sl.) ili ekstrudiranog (stirodur i sl.) polistirola, kod kojih se protivpozarne razdelnice izvode od traka mineralne vune, sto sa druge strane, posle par godina, na spojevima dovodi do neizbeznog formiranja prslina na fasadi). U poreenju sa danas siroko primenjenim sistemima utopljavanja fasada tzv. ,,efektivnim" plocama za utopljavanje (od ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola, mineralne vune i dr.), utopljavanje zidova Simprolit® sistemom ima niz prednosti, kao sto su:

Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praskastog polistirola - moze se veoma jednostavno izvesti u vru oj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata moze da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju Simprolita uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3. Ono sto Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska tezina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizi ko-mehani kih karakteristika bez obzira na procenat sadrzaja vlage u njemu i optimalna korelacija izme u vrsto e i toplotne provodljivosti. Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih ulozaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.

strane, treba istai da su i mineralna vuna i ekspandirani ,,stiropori" male zapreminske gustine paropropusni, ali i da se, zbog nagle promene pritiska vodene pare ispod zavrsnog sloja fasade nanesenog na mineralnu vunu ili ,,stiropor", posebno zimi, formira koncentrovana vlaga koja se zadrzava u sloju za utopljavanje. Kako samo 1% viska vlaznosti u mineralnoj vuni za preko 20% smanjuje njene termoizolacijske sposobnosti i isto toliko njenu dugovecnost, jasni su razlozi zasto takve fasade posle desetak godina prskaju, a mineralna vuna sleze i cak otpada. Sa plocama ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola je jos slozenija situacija ­ promena pritiska pare neizbezno izaziva ili kondenz, koji se posle vraa u zid (izazivajui ve posle 7-10 godina gljivice i bu na spojevima 35

Jednostavnost i brzina montaze

Simprolit® ploce su, i po dimenzijama i po tezini, veoma udobne za montazu ­ u njih se rupe za ,,sesire" tiplova ,,frezenkuju" bez teskoa (sto omoguava da se tiplovi uopste ne vide na povrsini ploca), posle montaze se finim ,,rendisanjem" mogu dovesti u idealnu ravan, zbog sopstvene cvrstoe i autostabil-

nosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni (npr. pri utopljavanju objekata mineralnom vunom ne retko se potrosi i 300% vise lepka na ravnanje postojeih zidova nego sto je normirano, jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu podlogu). Simprolit® ploce pri montazi ne zahtevaju posebne mere zastite na radu, jer ne izazivaju nikakva stetna dejstva po organe vida i disanja radnika (radnici izbegavaju da rade sa maskama na licu, u rukavicama i sa zastitnim naocarima, kako to kao obaveznu meru pri radu propisuju proizvoaci mineralne vune).

Paropropusnost

Zid utopljen Simprolit® sistemom ,,dise", sto u potpunosti zadovoljava sanitarno-higijenske uslove eksploatacije zivotnog prostora i omoguava povoljne uslove toka pare kroz utopljen fasadni zid, a samim tim i veu komfornost zivotnog prostora. Sa druge

fokus

36

fokus

Simprolit® polistirolbeton i elementi Simprolit® sistema postojani su pri eksploataciji, ne upijaju vlagu, otporni su na biolosku i hemijsku agresiju iz vazduha, nisu radioaktivni i nemaju kapacitet za zadrzavanje radioaktivnosti, otporni su na ekstremno visoke i niske temperature.

Simprolit® blokovi

Svojim odnosom: kvalitet ­ niska toploprovodljivost zida ­ dugove nost ­ dobra zvu na izolacija ­ dobra hidrofobnost ­ mala tezina konstrukcije ­ ekoloska podobnost ­ ekonomi nost, Simprolit® blokovi nemaju premca me u analozima na svetskom trzistu. Zidovi od Simprolit® blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a tako e mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadrzavaju i svoju dugove nost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i vise). Izuzetne termofizi ke karakteristike Simprolit blokova omogu uju gra enje objekata u svim, ak i najostrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoisto nog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na ukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -46°C, izgra eni su aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30 cm). Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugra ena termi ka oplata pri izvo enju nose ih i seizmi ki otpornih zidova objekata. Simprolit blokovi imaju izuzetne ekoloske (sanitarno-epidemioloske) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen vise nego sto je to predvi eno po GOST R 51263-99. U objektima izgra enim od Simprolit blokova ne samo da se omogu ava komfornost zivljenja saglasno GOST 30494-96, ve su u potpunosti ispunjeni i ekoloski zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001. Vise informacija o Simprolit® blokovima mozete na i na sajtu www.simprolit.co.yu, kao i u narednim brojevima BUILD magazina.

· utopljavanje SOP plocama ­ ovaj nacin daje za oko 60% veu debljinu ploca (SOP8 umesto SUP5), ali je otpornost na pozar sertifikovana na preko 120 minuta (EI120), cak i pod uslovom da pozar dejstvuje izvana na ceo objekat. Primenjuje se kod utopljavanja objekata od izuzetnog znacaja (skole, bolnice, javne i komandne ustanove i sl).

Dugovecnost

Sposobnost materijala da posle odreenog vremena i pod odreenim klimatskim uslovima zadrzi svoje prvobitne karakteristike definise se kao njegova dugovecnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrasnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vaznosti i dr. direktno uticu na njegovu dugovecnost. zidova i plafona, pa prostorije u stanu pocnu da mirisu na vlazni podrum) ili pukotine na fasadi, kroz koje tokom vremena ulazi voda, sto neretko dovodi do degradacije, pa i rusenja ne samo sloja za utopljavanje, ve i citavih zidnih panela. U poslednje vreme pojavljuje se sve vise referata i clanaka o izvrsenim ispitivanjima u kojima se dugovecnost mineralne vune definise na vise od 20 godina, a ploca ekspandiranog polistirola (stiropora), u zavisnosti od mesta i nacina ugradnje, izlozenosti temperaturnim promenama i agresivnosti vazdusne sredine, na vise od 15 godina, pa i mnogo manje. Simprolit® je, sa preko 100 ciklusa zamrzavanja i otapanja, pri izlaganju vlagi od 0% do 100% i dejstvu sunceve radijacije i UV zraka, uspesno prosao ispitivanja dugovecnosti na 50 godina, a u toku su i ispitivanja na preko 100 godina, sto za analoge predstavlja nedostizan rezultat (npr. u Evropi je propisana dugovecnost 25 godina).

Postojanost pri eksploataciji

Veoma cesto se kod projektovanja i izvoenja utopljavanja fasadnih zidova zanemaruje cinjenica da temperatura na samoj povrsini zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta i izabranog kolorita fasade, moze prei i preko 80°C, sto veoma nepovoljno utice na raznorodne sisteme za utopljavanje fasada, a vrlo cesto i na stabilnost primenjenih slojeva za utopljavanje. To je posebno izrazeno kod utopljavanja fasada ekspandiranim polistirolom (stiroporom), koji pri temperaturi veoj od 75°C pocinje da se stanjuje i da ,,lapi", mrezica sa povrsinskim slojem lepka se odvaja od povrsine i posle par ciklusa zamrzavanja puca (sa posledicnim propustanjem atmosferilija u sloj za utopljavanje), a na spojevima sa protivpozarnim razdelnicama, po pravilu, pojavljuju se pukotine. Opste je poznato i starenje mineralne vune, pri cemu tokom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u iglicastu prasinu. Na to treba obratiti paznju, posebno kod slojeva za utopljavanje mansardi i svuda tamo gde dolazi do direktnog kontakta zivotnog prostora i termoizolacije.

Cvrstoa i otpornost na udar

Simprolit® sistem je ubedljivo najcvrsi sistem za utopljavanje fasada. Ova osobina je posebno vazna kod utopljavanja objekata u podrucjima gde je grad cesta pojava, kod utopljavanja prizemlja objekata kao antivandalska obloga, na uglovima objekata, za utopljavanje pasaza, garaza i dr. S obzirom da troslojna SUP5 ploca izdrzava optereenje od 500 kg/m2, primenjuje se i kao toplotna i zvucna izolacija podova. Jednoslojne SOP ploce sa visokom otpornosu na pritisak od preko 120.000 kg/m2 bez konkurencije su kod utopljavanja podova hala, garaza, temeljnih ploca, mostova, donjeg stroja puteva i pruga.

Vatrootpornost

Simprolit® sistem obuhvata dva nacina utopljavanja fasada: · kombinovano utopljavanje SUP plocama, sa protivpozarnim razdelnicama od SOP ploca (trake sirine 20-25 cm oko fasadnih otvora, sokle, u nivou meuspratne konstrukcije i ispod gorive krovne konstrukcije)

Simprolit d.o.o. Kostola ka 67/2 11000 Beograd tel/fax: +381 0(11) 397 67 70 397 67 71 www.simprolit.co.yu

37

EKO CIGLA

Francuski proizvo a keramike VBC nedavno je izbacio u prodaju novu vrstu eko cigle, iji se sastav bazira na mesavini biljnih ostataka i gline. VBC tvrdi da njihov proizvod predstavlja mnogo bolji izolator nego standardna cigla. Istovremeno u Juznoj Americi se uzurbano radi na pronalazenju adekvatnog materijala, koji e biti ne samo kvalitetan, ve i dovoljno jeftin kako bi mogao da posluzi kao "low-cost" materijal za izgradnju stambenih jedinica za porodice sa niskim primanjima. Profesor Njuton Lima sa Luteranskog univerziteta u Brazilu, razvio je jedinstven primerak eko cigle. Za njenu izradu koristi se PET ambalaza i to cela boca. U izradi je vrlo bitno napuniti boce vazduhom, zatim se cela boca ume e u drveni kalup, koji se puni kvarcom i cementom. Kada jednom o vrsne, PET cigla se uklanja iz kalupa. Vazduh u boci igra vaznu ulogu, jer je ova vazdusna barijera efektan izolator, sto je posebno vazno u oblastima kao sto je Amazon, gde je tokom cele godine velika vru ina. Profesor Lima kaze da testovi otpornosti pokazuju da je PET cigla jednako vrsta kao standardna cigla, i da je ura ena u okviru standarda koje nalaze ABNT (Brazilian Standards Association) za tehni ke normative konstrukcionih materijala. U izradi eko cigli koriste se i drugi materijali, kao sto su mesavina cementa i ljuski od kikirikija, kao i mesavina piljevine i cementa. Procenjuje se da bi ovakve cigle mogle da se prodaju po vrlo popularnoj ceni od 1 pezosa, odnosno 35 ameri kih centi. Za to vreme, na drugom kraju zemljine kugle, u Engleskoj, dizajner Kris Fild, izmislio je ciglu za zvu nu izolaciju. Ova polikarbonatna cigla koristi serije akusti nih rezonatora da blokira 85% buke, ali istovremeno dozvoljava savrseno strujanje vazduha. Engleska je prva zemlja u kojoj je plasirana ova vrsta cigle, jer je to najrazvijenije trziste po pitanju standarda buke i ventilacionih potreba.

BAKTERIJA ZA ODLAGANJE OPASNIH SUPSTANCI

Biorazgradljiva plastika koja se dobija iz ostataka stirena, mogla bi da resi probleme odlaganja opasnih supstanci i kreira ,,ecofriendly" polimer, sude i prema najnovijim saznanjima Drustva za industrijsku mikrobiologiju, do kojih se doslo na njenom 155. zasedanju u Dablinu. Tim istraziva a, otkrio je da bakterija tipa Pseudomonas putida moze da pretvori 100% stirena u tip biorazgradljive plastike zvane polihidroksialkanoat ili skra eno PHA. Bakterije se ponasaju kao minijaturne biofabrike i jedinice zaliha, koje akumuliraju plastiku istovremeno sa proizvodnjom. Otpad stirena je toksi ni nus-produkt vrlo razvijene polistirenske industrije. U svetu se godisnje proizvede oko 50.000 t ovog otrova, od ega je Amerika prvi zaga iva sa 25.000 t (njena godisnja proizvodnja). Ovaj otrov izaziva iritaciju plua, slabost misi a, uti e na mozak i nervni sistem, tako da je preko potrebno prona i na in za njegovo pravilno odlaganje. Sadasnji metod odlaganja ostataka stirena uklju uje njegovo rasprskavanje po zemlji, ubrizgavanje u tlo ili paljenje, sto proizvodi sirenje toksi nih materija, kako objasnjava Patrik Vord, sa Odeljenja za industrijsku mikrobiologiju na univerzitetu u Dablinu. On dodaje da sporo raspadanje ovog otrova zna i da e se u nasem prirodnom okruzenju zadrzati nekih 1.000 godina. Plastika koja se dobija iz ovih bakterija spada u tip elasti nog polimera, sto zna i da ima siroku industrijsku i komercijalnu primenu. Sam PHA nije novina, posto je otkriven jos 1920. godine, ali mogu nost njegovog dobijanja iz bakterija jeste. Za sada se ovim putem uspelo dobiti tek nekoliko grama, dok se svetska potraznja za PHA broji u tonama.

IQ STAKLO

Ova nova vrsta stakla pretvara njegovu hladnu povrsinu u izvor grejanja. Radi se zapravo o specijalnim folijama koje se stavljaju preko stakla, a koje su povezane sa izvorom elektri ne energije u prostorijama, tako da ravnomerno raspore uje toplotu, koja je savrseno zdrava i moze se porediti sa sunevom (minus UV zraci). U blizoj budu nosti, ovakvi prozori mogli bi biti jedini izvor toplote u porodi nim ku ama ili kancelarijama. Posebnu pogodnost predstavlja i to sto se ovaj proizvod lako montira na prozore, vrata i sve ravne povrsine. Termostatom kojim se regulise temperatura moze se upravljati na daljinu, tako da na putu od kancelarije do ku e mozemo podesiti zeljenu temperaturu.

PROIZVODI SHETKA STONE

Shetka Stone je revolucionarni proizvod koji ima 100 % odrziv zivotni vek. Proizvodi se od ostataka papira asopisa, telefonskih knjiga, biljaka i ode e. Pronalaza Stanley Shetka, osnovao je kompaniju All Paper Recycling (Sve od recikliranog papira) pre deset godina. Sa odrzivos u kao jedinim ciljem, kompanija Shetka Stone, trazila je na in da ponovo iskoristi otpad. Ovi proizvodi se prave od prethodno samlevenog otpadnog papira koji se uz dodatak te nosti pretvara u zitku masu, u koju se dodaju vezivni materijali i u vrs iva i. Gotov proizvod predstavljaju vrste table za izradu radnih plo a, koje mogu biti zamena za kamen, drvo i plastiku.

LITRACUBE

Ma arski istraziva opti kih vlakana Áron Losonzí, razvio je specijalni materijal nazvan Litracube, koji ima sve tradicionalne osobine betona, ali zahvaljuju i utisnutim staklenim vlaknima moze da pokaze i svet spolja, poput nesto jasnijih silueta. Ovaj specijalni efekat stvara genijalnu impresiju da su debljina i tezina betona nestale, tako da ovaj materijal ima veliku budu nost u gra evinskoj industriji pred sobom.

PAPIRNE CEVI ­ NOVI GRA EVINSKI MATERIJAL

Papirne cevi, prvi put su koris ene na izlozbi Alvara Alta 1970. godine, kada je uo en i njihov potencijal kao gra evinskog materijala. Novi materijal, prvi put je primenjen za izradu privremenih ku a za zemljotresom pogo enu regiju Hanshin Awaji u zapadnom Japanu 1995. godine. Jedan od najve ih pobornika je arhitekta Shigeru Ban, koji je radio prefabrikovane ku ice za regiju Kobe. Ovde je izgradio Takatori crkvu od papira, koja je konstruisana za samo 5 nedelja.

38

www.buildmagazin.com

promo

TIM A lider u kamenu

im A je nastao udruzivanjem 6 firmi (vidi zadnju stranu korice) koje se bave kamenorezackim radovima i koje pojedinacno imaju iskustvo od 10 do 25 godina u navedenoj delatnosti, uz predhodnu meusobnu intezivnu saradnju u realizaciji veih poslova. Cilj udruzivanja je da se postane lider u Srbiji. Udruzeni imaju preko 160 radnika i strucnjaka odgovarajuih profila koji sa dobrom opremom mogu da odgovore sve veim zahtevima trzista, a to su: sve slozeniji i kvalitetniji radovi i krai rokovi uz nize cene, sa nabavkom sirovine, obradom kamena prema projektu i ugradnjom. Kolicine su, po objektu, od samo jednog kamina do nekoliko hiljada m2 kamena. Radovi se najcese ugovaraju po sistemu ,,kljuc u ruke". U delu realizacije arhitektonsko graevinskog kamena se do sada nije naislo na zahtev Narucioca ili Investitora koji nije mogao da se realizuje prema dogovoru. Zaokruzivanjem radova od pocetka do kraja i izvrsenjem sa sopstvenim kadrovima, Naruciocu se pruza dinamika i kvalitet trazenih poslova. Zato realizaciju pocinjemo kvalitetnom nabavkom kamenih blokova na svetskom trzistu, sa sto nizim troskovima transporta do vlastitog depozita u Smederevu. Na raspolaganju je uvek 70 vrsta granita i sve vise mermera, sto cini kolicinu od oko 2.500 m3 kamena ili masu od 7.500 t, za ciji prevoz je potrebno vise od 350 slepera. Kameni blok po dovozu u proizvodni pogon u Topoli (koji se prostire na povrsini veoj od 3 ha, sa zatvorenim prostorom u vise objekata povrsine 3.000 m2) i po planiranom redosledu ,,ulazi" u jedan od pet Na osnovu projekata koje i sami izraujemo i tacnih specifikacija proverenih na licu mesta, pristupa se secenju ploca na trazene dimezije, a za ovu fazu stoji na raspolaganju 7 freza. Sledee je nastup specijalista za razlicite zavrsne obrade ivica kod kamena, kao i drugih posebnih zahteva. Potom sledi pakovanje i transport volizilima iz sopstvenog voznog parka do objekta. Na objektu se desava prica za sebe, jer na raspolaganju je ekipa koja je montirala vise stotina hiljada m2 kamena u zemlji i inostranstvu (podova, fasada u mokrom i suvom postupku tzv. ventilisanih fasada, stepenica, trgova itd).

T

DzAMBO GATERA na masu gde se sece u ploce standardne debljine 2 ili 3 cm, ili pak neku drugu zadatu dimenziju-debljinu. Po zavrsetku najgrublje faze radova u pogonu, sirove ploce se rasporeuju na jednu od dve linije za automatsko poliranje ploca, sirine do 210 cm. Sem poliranja mogu se izvrsiti i druge obrade: flamovanje, stokovanje, brusenje itd.

Uz kordinaciju radova, koja Naruciocu omoguava kontakt samo sa jednom osobom, izvodi se kvalitet radova koji prevazilazi sada vazei standard JUS B.B3.200. Koristei dostupna svetska saznanja planira se korisenje inovativne podkonstrukcije LAPIDEA (inox ili pocinkovana) za ventilisane fasade na zahtevnim objektima. U proizvodni pogon u Topoli je ve stigla WATER JET specijalna masina za secenje kamena vodenim mlazom, a uskoro se ocekuje i nabavka nove najsavremenije CNC opreme za najslozeniju automatsku obradu kamena. Kapiten TIM A je Ljubomir Timotijevi, koga prate ostali igraci: Goran Radojci, Milorad Mocevi, Radovan Milivojevi, Milos Timotijevi i Jovica Tabasevi, a svi pojedinacno opet oko sebe imaju i svoj deo tima, a sve u cilju da se preuzete obaveze sto uspesnije realizuju. Kako na nasem trzistu ne postoji kvalitetan katalog u kome bi se videlo vise od dvestotine primera granita i mermera, a koji bi projektantima i investitorima olaksao izbor materijala, pristupilo se izradi tako sto e biti i prilog sa orijentacionim cenama materijala, i deo sa specificnim detaljima I dalje smo na raspolaganju za konsultacije oko izbora resenja kod kamena i saradnju sa drugim kolegama.

TIM A Trajka Rajkovi a 3, Novi Beograd tel: 011/227 05 54 fax: 228 01 83 www.tabas.co.yu e-mail: [email protected]

39

promo

Montazne drvene konstrukcije LKV CENTRA

kv Centar iz Beograda je specijalizovana kompanija koja se bavi prvenstveno projektovanjem, proizvodnjom i montazom drvenih konstrukcija. Sistem projektovanja u drvetu je osmisljen putem LKV ­ Lakih Krovnih Vezaca i LLD ­ Lepljenih Lameliranih Konstrukcija. Osim drvenih konstrukcija, kompanija poseduje svoju proizvodnu liniju celicnog pocinkovanog bojenog trapeznog lima LKV PRIME® 40/200.

L

LKV konstrukcija korisenjem LKV programskog paketa za staticku analizu i izradu tehnicke dokumentacije.

krovne konstrukcije, potpuno raznorodna i po funkciji i po dispoziciji, zamenjuju jednim jedinstvenim elementom konstrukcije koji je produkt industrijalizovane proizvodnje u specijalizovanim pogonima za proizvodnju LKV nosaca.

Magacinski prostor formiran LKV nosa ima u Dobanovcima, Beograd

Objekat kolektivnog stanovanja u Nisu

Primena sistema LKV krovnih struktura je opravdana i sa ekoloskog aspekta, jer su ustede u utrosku grae u poreenju sa klasicnim krovnim konstrukcijama i do 50%. Ovde je drvo upotrebljeno na najracionalniji nacin, a njegove fizicke i mehanicke karakteristike su iskorisene do maksimuma.

Formiranje lu nog krova u LKV sistemu

LKV ­ Laki Krovni Vezaci predstavljaju industrijalizovani sistem za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura po strogo kontrolisanoj i zastienoj tehnologiji. Sistem je zasnovan na upotrebi specijalnog spojnog sredstva ­ metalnog LKV-C konektera. Primenjuje se pri gradnji krovova objekata u izgradnji i u nadgradnji objekata sa dotrajalim krovnim pokrivacem, pri pretvaranju ravnih krovova u kose krovove, kod javnih i stambenih objekata, industrijskih, poslovnih i proizvodnih objekata, magacina, sportskih objekata...

Velike oblikovne mogunosti sistema i njegova prilagodljivost skoro svakoj osnovi objekta doprinele su da se ovaj sistem primenjuje podjednako i kod kolektivnog i kod individualnog stanovanja, bez obzira da li se radi o postojeem ili novoprojektovanom objektu. Usavrsavanje sistema je doprinelo razvoju razlicitih formi i projektovanju i izvoenju veoma smelih oblika.

Bolnica "Sveti Vra i" u Bijeljini, Republika Srpska

LKV nosaci se transportuju na gradiliste i montiraju bez primene teske mehanizacije. Primenom ovog sistema gradnje krovova rad na gradilistu je sveden na minimum i to na jednostavnu i brzu montazu elemenata male mase u svim vremenskim uslovima.

Stambeno potkrovlje u Beogradu

Sportske satoraste (balon) dvorane dozvoljavaju pripremu, razvoj i takmicarsku organizaciju svih vrsta malih sportova, osim rukometa, a ukljucujui mali fudbal i tenis, kao i odvijanje svih oblika rekreacije.

Detalj LKV-C konektera

Lkv Centar je transferisao svoju tehnologiju u vise zemalja u okruzenju, ali i u Rusiju gde je drvo kao graevinski materijal na visokoj ceni. Takoe Lkv Centar pruza svu strucnu pomo za definisanje uslova proizvodnje i obuku kadrova za ovladavanje tehnikom formiranja (proizvodnje) nosaca primenom LKV tehnologije i za pripremu 40

Transport i montaza LKV nosa a nad proizvodnom halom u Beogradu

Jedan LKV nosac, u okviru krovne strukture, istovremeno ima ulogu roga, roznjace i kompletnog krovnog vezaca ­ sto znaci da se tri funkcionalna elementa tradicionalne

Satorasta balon hala za mali fudbal, Pionorski grad, Beograd

promo

Volumen objekta je definisan uslovima smestaja borilista dimenzija sirine 18,00 m i duzine od 36,00 do 44,00 m, sa maksimalnom visinom od 8,90 m, sto omoguuje organizaciju zvanicnih sportskih takmicenja. vezuje za prihvatnicu - poduzni LKV resetkasti nosac. Fleksibilnost primene omoguava da se konstrukcije u lepljenom lameliranom drvetu sreu u objektima razlicite namene: - javni i industrijski objekti: fabricke hale, skladista, garaze, supermarketi, montazne sajamske hale, trznice, aerodromi, zeleznicke stanice, prodajni saloni namestaja ... - poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme, skladista vestackog ubriva, hangari za poljoprivredne masine... - sportski objekti: tribine na stadionima, pokriveni plivacki bazeni, sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane i pokrivena klizalista ... - sakralni objekti: crkve, kapele ... - razni elementi konstrukcije: stepenista, pesacki mostovi, pasarele, nadvoznjaci ...

Enterijer satoraste balon hale, Dobanovci, Beograd

Satorasta balon hala za mali fudbal, formiranje duple tende, Beograd

Sa druge strane, dvorana se moze koristiti i za organizaciju kulturno - umetnickih manifestacija, posebnih filmskih projekcija, pozorisnih predstava tipa total teatra, muzickih koncerata, do organizacije javnih skupova i organizacije posebnih svecanosti sa veim brojem ucesnika i gostiju.

Takav poduzni LKV nosac se koristi i za prihvatanje dela tende koja ima ulogu poduznih zavesastih fasadnih zidova. Pomeranjem ovih delova fasadne tende omoguava se intenzivno poprecno provetravanje objekta u letnjem periodu. LLD - Lepljeno Lamelirano Drvo je graevinski materijal dobijen od tankih drvenih lamela, (dasaka, talpi), podjednake sirine, postavljenih jedna preko druge, meusobno slepljenih odreenim vrstama lepila pod odreenim uslovima i najcese predstavlja stapasti element konstrukcije prakticno neogranicenih dimenzija poprecnog preseka i duzine. Ovako dobijeni materijal ima mehanicke karakteristike ujednacenije od mehanickih karakteristika masivnog drveta - materijala od koga je parapetne betonske grede, a na poduznim stranama vezuje za prihvatnicu - poduzni Lepljeno Lamelirano Drvo nastalo.

Viminacijum, Kostolac ­ Mauzolej rimskog cara Hostilijana

Formiranje LKV konstrukcije "paunov rep", sportska hala za odbojku, Go

Osnovni konstruktivni sistem sportske dvorane je u tehnici Lakih Krovnih Vezaca. Tom tehnikom je projektovan i izveden veliki broj sportskih i drugih objekata na prostorima Republike Srbije i Crne Gore i prostorima bivse Jugoslavije. Ona se odlikuje veoma velikom ekonomicnosu, fleksibilnosu, posebnim dizajnom i izuzetnim stepenom funkcionalnosti.

Dom kulture i sportova u Obrenovcu

Estetski efekat struktura u Lepljenom Lameliranom Drvetu je izvanredan i daje poseban ton danasnjoj arhitekturi. Objekti izvedeni u ovoj tehnici nameu se svojim izgledom, skladnosu forme i toplinom enterijera.

Brojni podignuti objekti su dokaz da danas raspolazemo vrhunskom svetskom tehnologijom i kadrom koji moze da se uhvati u kostac i sa najveim problemima koje konstrukcije u drvetu mogu da postave. Veliki broj objekata poljoprivredne arhitekture, sportskih objekata, hotela i javnih objekata skrenuo je paznju strucne javnosti na velikim izlozbama i konkursima nase arhitekture kakvi su, na primer, Borbina nagrada za arhitekturu i salon arhitekture. Objekti u drvetu privlace paznju svojim estetskim, funkcionalnim i ekonomskim kvalitetima. Lepljeno Lamelirano Drvo, koje isporucuje Lkv Centar, je strogo kontrolisan industrijski proizvod standardnog kvaliteta, koji je potvren licencom "OTTO-GRAF" Instituta za ispitivanje drvenih konstrukcija iz Studgarta.

LKV konstrukcija balon hale nad kosarkaskim igralistem, Colonial Sun, Beograd

Viminacijum, Kostolac ­ Mauzolej rimskog cara Hostilijana

LKV centar d.o.o. BEOGRAD Bledska 2/I, Beograd Ugrinova ka 270p, Dobanovci, Beograd tel./fax: 011/8468 090 8468 096 e-mail: [email protected] www.lkvcentar.com

Projektant se, dakle, usredsredio punom paznjom ka oblikovanju dvorane iz uslova funkcije, arhitektonskog izraza i isplativosti. Iz tih razloga krovni pokrivac hale je tenda visokootporna plastificirana tkanina, koja se razvalaci preko LKV nosaca i na kalkanskim stranama spusta do zakrivljene parapetne betonske grede, a na poduznim stranama

Ekoloski dom " a kalica" u Pozarevcu

41

pogled

Institut za materijale i konstrukcije Gra evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Gra evinski fakultet U ovom broju predstavljamo Institut za Univerziteta u Beogradu, materijale i konstrukcije. Osnivanjem ovog Instituta 1978. godine, pet dotadasnjih zakao najstarija i najvisa sebnih Zavoda uslo je u njegov sastav. Zbog obrazovna i nau na znacaja koji su Zavodi imali za graevinarinstitucija u oblasti stvo u tadasnjoj drzavi i regionu, u nastavku gra evinarstva i geodezije je dat kratak pregled istorijata i aktivnosti ovih Zavoda. u zemlji, ima dugu i bogatu tradiciju Zavod za ispitivanje materijala Priredio: Miljan Miki

oceci nastave iz oblasti graevinarstva na ovim prostorima vezuju se za 1846. godinu, kada je knez Aleksandar Karaorevi svojim ukazom osnovao Indzinirsku skolu u Beogradu. Tokom vise od vek i po duge istorije, Indzinirska skola prerasla je najpre u Veliku skolu sa tri fakulteta, od kojih je jedan bio Tehnicki fakultet, da bi zatim Velika skola 1905. godine postala Univerzitet. Prosle godine, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu proslavio je 160 godina postojanja. Na fakultetu postoji sedam instituta: · Institut za materijale i konstrukcije · Institut za hidrotehniku i vodno-ekolosko inzenjerstvo · Institut za saobraajnice i geotehniku · Institut za geodeziju i geoinformatiku · Institut za matematiku, fiziku i nacrtnu geometriju · Institut za numericku analizu i projektovanje konstrukcija · Institut za menadzment, tehnologiju i informatiku u graevinarstvu

P

Zavod za ispitivanje materijala je osnovan 1906. godine. U pocetku se radilo o mehanickoj radionici, ali je ona ubrzo prerasla u Zavod koji je za to vreme bio izuzetno dobro opremljen. Izmeu dva svetska rata, Zavod za ispitivanje materijala je bio najvea takva institucija na Balkanu i jedna od najveih u svetu, sa najmodernijim laboratorijama, radionicama i bogatom bibliotekom. Nakon Drugog svetskog rata, Zavod postaje Institut za ispitivanje materijala da bi 1955. usao u sastav Graevinskog fakulteta. Od 1978. godine u okviru Instituta za materijale i konstrukcije deluje Zavod za ispitivanje materijala, u kojem se vrsi nastavni, naucnoistrazivacki i strucni rad iz oblasti ispitivanja i istrazivanja graevinskih materijala. Neprestano se vrse ispitivanja materijala radi dobijanja podataka za izradu tehnicke regulative, analize kvaliteta materijala ugraenih u nove objekte i brojne druge ekspertize.

prof. dr Dusan Najdanovi , upravnik Instituta

nim objektima ispitivana je konstrukcija u toku graenja (most preko Save u produzetku Brankove ulice), dok je na mnogim novim objektima ispitivana nosivost konstrukcije, radi pripreme dokumentacije za tehnicki prijem.

Zavod za betonske konstrukcije

Zavod za betonske konstrukcije postoji od 1962. godine. Od osnivanja, u ovom Zavodu se odvijao veoma intenzivan naucnoistrazivacki i strucni rad iz oblasti betonskih konstrukcija. Naucnoistrazivacki rad se, najcese, odvijao u okviru realizacije visegodisnjih projekata. Raznovrsne strucne aktivnosti obavljane su za niz objekata u zemlji i inostranstvu. Izraeni su idejni ili glavni projekti objekata razlicite namene: poslovni objekti (kompleks Radnickog univerziteta u Novom Sadu, zgrada Biroa za ekonomske ekspertize u Novom Beogradu), stambeni i industrijski objekti, aerodormski objekti (hangar 1 aerodroma ,,Nikola Tesla" u Beogradu, podzemni komandni centar i sest hangara za helikoptere aerodroma u Kuvajtu), mostovi (drumski mostovi na saobraajnoj petlji Autokomanda, idejno resenje drumskog mosta preko Dunava kod Bezdana), tunela, rezervoara, vodotornjeva i objekata druge namene.

Zavod za ispitivanje konstrukcija

Zavod za ispitivanje konstrukcija osnovan je 1951. godine, kao Laboratorija za ispitivanje konstrukcija. U pocetku je Laboratorija bila oskudno opremljena ali su vremenom dodavani instrumenti od kojih su neki projektovani i izraeni u samoj Laboratoriji. U Zavodu za ispitivanje konstrukcija, koji je kao takav usao u sastav Instituta za ispitivanje materijala i konstrukcija, obavljan je i obavlja se eksperimentalni rad u nastavi iz ispitivanja konstrukcija, bez kojeg je ovu oblast tesko zamisliti. Izvrsena su modelska ispitivanja niza konstrukcija ili njihovih delova, radi utvrivanja podobnosti usvojenih konstrukcijskih resenja (delovi Pancevackog mosta, delovi mosta Gazela, kompletan zeleznicki visei most preko Save u Beogradu). Na pojedi-

42

pogled

Zavod za metalne konstrukcije

Zavod za metalne konstrukcije je kao Zavod za celik osnovan 1964. Rezultati naucnoistrazivackog i strucnog rada u okviru Zavoda neprestano su koriseni za unapreivanje nastave i prakse. U Zavodu su vrsena brojna laboratorijska eksperimentalna ispitivanja materijala i konstrukcija za mnoge objekte. Clanovi Zavoda ucestvovali su u projektovanju, izgradnji i ispitivanju mosta preko Save u produzetku Brankove ulice u Beogradu. Taj most, sa rasponima 75 m + 261 m + 75 m, dugo je bio najduzi most sistema punih celicnih kontinualnih nosaca. Izraen je, takoe, glavni projekat viseeg mosta za cevovod preko Dunava kod Smedereva. Ovaj most, srednjeg raspona 479,7 m, ukupne duzine 865,4 m, najduzi je most ove vrste u Evropi. Izraene su studije nosivosti i projekti sanacije brojnih konstrukcija hala i mostova.

Zavod za gra evinarstvo

Iako postoji od 1955. godine, Zavod za graevinarstvo je u sastav Instituta za materijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta usao tek 1994. godine. Sa ovim Zavodom je, meutim od samog osnivanja, nastavno osoblje Graevinskog fakulteta tesno saraivalo. U zavodu su izraeni projekti kao sto su projekat zgrade Narodne Banke u Beogradu, sportskog centra ,,25. maj" u Beogradu, kompleksa hala Industrije poljoprivrednih masina ,,Zmaj" u Zemunu, drumskog mosta preko reke Eufrat u Iraku, duzine 511,48 m. Godine 1988, ponovnim uvoenjem katedri, nastavni predmeti iz oblasti materijala i konstrukcija rasporeuju se u cetiri katedre: Katedra za betonske, Katedra za metalne i drvene konstrukcije, Katedra za materijale i ispitivanje konstrukcija i Katedra za zgradarstvo. Kasnije su ove cetiri katedre objedinjene u jednu. Naucnoistrazivacka aktivnost se odvija kroz naucni i istrazivacki rad u okviru Instituta. U okviru laboratorije za ispitivanje modela u velikoj razmeri uraeni su, u poslednje vreme, eksperimentalni delovi dva doktorata: iz oblasti probijanja stubova kroz prethodno napregnutu plocu, a drugi iz oblasti sprezanja drvene konstrukcije i betona. Strucna aktivnost Instituta veoma je razvijena kroz saradnju sa privrednim organizacijama. Interakcija teorije i prakse u graevinarstvu, kroz saradnju Instituta i graevinskih firmi veoma je znacajna i od obostrane je koristi. Institut aktivno ucestvuje u resavanju strucnih problema u praksi, a graevinske firme svojim kadrovima, i kao sponzori, ucestvuju u mnogim akcijama Instituta, koje su od opsteg interesa za graevinsku struku. Veoma je veliki broj objekata u zemlji i inostranstvu za koje je Institut za materijale i konstrukcije do sada obavljao odgovarajue strucne aktivnosti. Projektovane su konstrukcije poslovnih zgrada, stambenih zgrada, industrijskih i privrednih objekata, banaka, garaza, sportskih objekata (na primer: ,,Beogradska arena"), izraeni su projekti sanacije konstrukcija i rekonstrukcije objekata (zgrada Nove opere u Moskvi) i vrsena ispitivanja ponasanja konstrukcija u uslovima eksploatacije pod probnim optereenjem. U Institutu su, takoe, uraene brojne ekspertize razlicitih problema koji su se u praksi javljali.

Trenutne aktivnosti Instituta

U razgovoru sa prof. dr Dusanom Najdanoviem, upravnikom Instituta za materijale i konstrukcije, saznali smo nesto vise o projektima u koje je Institut za materijale i konstrukcije trenutno ukljucen. Uglavnom su to projekti izrade tehnicke dokumentacije i tehnicke kontrole tehnicke dokumentacije. Neki od projekata koji su u toku ili su nedavno zavrseni jesu: · Izrada tehnicke dokumentacije ­ idejni i glavni graevinski projekat za trzni centar ,,Delta City" u bloku 67, Novi Beograd · Tehnicka kontrola glavnog projekta konstrukcije za kompleks objekata (Olimpijsko selo za Univerzijadu 2009.) u bloku 67 u Novom Beogradu, koji radi Masinoprojekt iz Beograda. · Izrada tehnicke dokumentacije konstrukcije objekta ,,Tempo" u Novom Sadu i ,,Tempo 2" u Nisu i Novom Beogradu · Izrada glavnog i izvoackog projekta konstrukcije (osim dela koji se odnosi na fundiranje) za objekat Office Complex, u bloku 41a, koji gradi Alpine · Tehnicka kontrola glavnog projekta Novog mosta Beska, koji e takoe izgraditi Alpine · Tehnicka kontrola glavnih projekata sanacije mosta ,,Gazela" i pristupnih konstrukcija u Beogradu, koji se rade u Mostprojekt-u, Beograd 43

Institut za materijale i konstrukcije

Sam Institut za materijale i konstrukcije oformljen je 1. januara 1978. godine. Formiranjem ovakvog instituta stvorena je, po kadrovima i opremi, jaka radna jedinica, sposobna za obavljanje kompleksnih zadataka u oblastima naucnog, nastavnog i visokostrucnog rada iz oblasti materijala i konstrukcija. Osnovne aktivnosti Instituta su: · Obavljanje nastave · Naucni i istrazivacki rad · Saradnja sa privredom Laboratorije koje u okviru Instituta za materijale i konstrukcije postoje jesu: · Laboratorija za materijale · Laboratorija za konstrukcije · Laboratorija za beton i reologiju · Laboratorija za metale · Laboratorija za keramiku, opekarske proizvode i druge nemetale · Laboratorija za ispitivanje krupnih modela · Laboratorija za opticko naponsku analizu · Racunarska laboratorija

mehanizacija

Gra evinska mehanizacija Utovariva i

Rad na gradilistu, ili eksploataciji materijala iz povrsinskih i podzemnih kopova je, danas, gotovo nezamisliv bez masina

osmatrano uze, vezano za graevinarstvo, primena graevinskih masina je jedan od najbitnih faktora za realizaciju bilo kog investicionog projekta. Da bi graevinarstvo belezilo stalni napredak, neophodan je stalni razvoj i usavrsavanje radnih karakteristika masina (brzine kretanja, velicine radnih organa, manevarskih sposobnosti). Akcenat je na bezbednosti i komforu rukovaoca masinom, pouzdanosti vitalnih delova ili masinskih sistema, uz istovremeno smanjenje troskova rada u pogledu potrosnje goriva i maziva, kao i habajuih delova. Sa poveanjem angazovanja mehanizacije na zameni ljudskog rada raste i uloga i odgovornost planera rada masina koji vrsi njihov izbor, tehnolosku povezanost u proizvodnom procesu, planira brzinu i efikasnost otklanjanja kvarova. Najvazniji opsti pojmovi koji su bitni za sve masine jesu: · pretpostavke i proracun prakticnog ucinka masina · proracun troskova mehanizacije i cene rada · parametri relevantni za izbor masina · analiza raspolozivosti masina angazovanih na nekom poslu U masine sa ciklicnim dejstvom spadaju: bageri, dozeri, utovarivaci, skreperi, kamioni, fabrike betona. Bitan parametar kod ovih masina je zapremina radnog organa ,,q".

Posebni tipovi utovariva a

- Mini-utovarivaci (skid-steer loader) su mali, robusni, vrlo pokretljivi i u mestu vrlo okretni utovarivaci na pneumaticima, namenjeni za utovar i prenos svih zemljanih materijala. Prednja utovarna lopata ucvrsena je na zadnju stranu vozne konstrukcije, pa mogu tovariti preko sebe. Pokretljivost se postize moguim nezavisnim okretanjem svih pneumatika. Posebno je bitno da postoji mogunost izmene raznih alata i spreda i pozadi na dodatnom bagerskom kraku. To ga cini univerzalnom graevinskom masinom i gotovo je nemogue da bilo kakav rad u gradskim uslovima (npr. rekonstrukcija ulica) proe bez mini-utovarivaca. Postoji veliki broj mini-utovarivaca razlicitih po velicini, snazi, koncepciji kretanja, a takoe postoji 20-tak radnih alata. - Teleskopski utovarivaci - handleri (telescopic materials handlers), posebna vrsta utovarivaca na vrlo pokretljivoj voznoj konstrukciji sa gumenim pneumaticima sa teleskopskim (produznim) krakom, koji se moze kretati u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Koriste se za utovar, prenos i dizanje svih vrsta graevinskih materijala. Takoe, sluze kao pokretno postolje za rad na visini i polozajima koji su tesko dostupni sa zemlje. Postoji mogunost korisenja vise radnih alata sto ga cini univerzalnom graevinskom masinom. - Tunelski (podzemni) utovarivaci (undergraund loaders) su posebna vrsta utovarivaca za utovar i prenos svih vrsta rastresitih materijala u tesnim podzemnim prostorima i tunelima. Postoji nekoliko vrsta konstrukcija tunelskih utovarivaca. Jedni su niski zglobni podzemni utovarivaci na gumenim pneumaticima s velikom utovarnom lopatom koja je zglobno vezana na zadnji deo masine. Drugi su manji tunelski utovarivaci na gusenicama, pneumaticima ili sinama, koji tovare transportna sredstva prebacivanjem utovarne lopate iza sebe. Mogu biti na dizel, elektricni, hidraulicni ili pneumatski pogon. Posebna vrsta su utovarivaci sa grabilicom koji zahvataju materijal u transportnu traku koja kroz njih prolazi, te tako dopremaju materijal iza sebe. Konstruktivno, po snazi i prikljuccima razlikujemo ogroman broj ovih masina.

Utovariva i

Zelei da u ovoj rubrici, iz broja u broj, kazemo vise o razlicitim tipovima graevinskih masina, ovog puta smo odabrali utovarivace, koji spadaju u masine sa ciklicnim dejstvom. Utovarivaci (loaders) se koriste za utovar vezanog i nevezanog zemljanog materijala ili za iskop zemlje prve i druge kategorije i utovar. Utovarivac je samohodna masina, a radni organ je izduzena kasika, montirana na traktor sa gusenicama ili pneumaticima. Zapremina kasike se kree od 0,3 do 4,0 m3, a moze biti i vea. Princip koji treba koristiti za ostvarenje ekonomicnog rada transportnih vozila je da ona moraju biti od 3 do 5 puta vee zapremine od zapremine utovarne lopate. Rukovanje je pomou mehanicke ili hidraulicnih komandi. Utovarnom lopatom utovarivac zahvata materijal, istresa uglavnom ceono ili bocno u transportno sredstvo, te izvodi tzv. ,,V" kretanje. Kod standardnih zglobnih utovarivaca na gumenim pneumaticima prednji tockovi i utovarna lopata zglobno su vezani za zadnji deo masine na drugom paru pneumatika. Gumeni pneumatici utovarivaca su najcese zastieni mrezom lanaca koja ih obavija. Mogunost visestruke izmene radnih alata daje utovarivacu obelezje univerzalne graevinske masine. Posebna grupa masina jesu bageri ­ utovarivaci (kombinirke). U zavisnosti od konstrukcije utovarivaca i nacina rada, oni mogu vrsiti utovar: · sa cela · ,,preko glave", tj. preko sebe · sa strane ­ bocno Po vrsti pogona postoji druga podela: · utovarivaci sa motorom sa unutrasnjim sagorevanjem · utovarivaci sa pneumo pogonom · utovarivaci sa dizel - elektricnim pogonom Prema vrsti ureaja za kretanje dele se na: · tockase na pneumaticima · tockase koji se kreu po sinama · gusenicare

www.buildmagazin.com

P

Masine sa cikli nim dejstvom

Jedna od opstih podela masina jeste prema nacinu rada, i to na masine sa kontinulanim dejstvom i masine sa ciklicnim dejstvom. Masine sa ciklcnim dejstvom svoj rad obavljaju u ciklusima, tj. postoji odreen broj radnih operacija koje se periodicno ponavljaju. Skup svih tih operacija cini jedan radni ciklus masine. Trajanje ciklusa izrazava se u vremenskim jedinicama, oznacava sa Tc i koristi kod proracuna prakticnog ucinka masina. Tc se odreuje posebno za svaku masinu u zavisnosti od konkretnih operacija koje obavlja, samih uslova na terenu, sposobnosti i kapaciteta same masine.

44

mehanizacija

Prora un prakti nog u inka

Neto snaga

Caterpillar 880H

354 kW Cat C18 ACERT 395 kW 354 kW 388 kW 6,3 m3 - 7,0 m3 (8,2 yd3 - 9,2 yd3) 7 m3 Model motora Ukupna snaga Neto snaga - ISO 9249 Ukupna snaga - ISO 3046-2 Kapacitet utovarne kasike Max. kapacitet utovarne kasike

Proracun prakticnog ucinka utovarivaca vrsi se po sledeoj formuli: Up = Ut × Kv × Kp × Kr Ut = T / Tc × q

Volvo L220E

Tezina podignutog tovara Ukupno vreme hidrauli kog ciklusa Visina do vrha kabine Visina do centra volana

1 1,4 t 15,6 sekundi 4128 mm 978 mm

Kv - koeficijent korisenja radnog vremena Kp - koeficijent punjenja kasike q - zapremina radnog organa - kasike Kr - koeficijent rastresitosti materijala Koeficijente neophodne za proracun vadimo iz tabela, kao i izbor samih utovarivaca koji vrsimo iz podloga. Tc = tp + tpod + tpre + ti +tpov + tspu + tnam

Motor Max snaga, o/s (o/min) SAE J1995 ukupno, kW (KS) ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) Sila iskopa, kN

Tezina podignutog tovara, kg Kapacitet utovarne kasike, m3 Operativna tezina, t Gume

Volvo D12D LB E3 26,7 (1 600) 261 (355) 259 (352) 224,5* 20 660* 4,5 ­ 14,0 31,0 ­ 33,0 29.5 R25 875/65 R29

Neto snaga Model motora Ukupna snaga Neto snaga - ISO 9249 Operativna tezina

Caterpillar 990H

468 kW Cat C27 MEUI ACERTTM 512 kW 468 kW 77842 kg 15 t 8,4-9,2 m3 (11-12 yd3) 583,6 kN 83252 kg 15,9 sekundi 10757 mm 1074 L 12839 mm 13578 mm 4071 mm

Tezina podignutog tovara Kapacitet utovarne kasike Sila iskopa Operativna tezina

*Kasika: 5,4 m3 Gume: 29.5 R25 L4

Ukupno vreme hidrauli kog ciklusa

Minimalni radijus okreta Rezervoar Ukupna duzina - standard

Volvo L90F

Motor Volvo D6E LAE3 28,3 (1 700) 129 (175*) 128 (174*) 118,5** 9 568** 2,3 ­ 7,0 15,0 ­ 17,0 20.5 R25 650/65 R25 Max snaga, o/s (o/min) SAE J1995 ukupno, kW (KS) ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) Sila iskopa, kN Tezina podignutog tovara, kg Kapacitet utovarne kasike, m³ Operativna tezina, t Gume

Ukupna duzina Sirina iznad guma

tp - vreme punjenja kasike tpod - vreme podizanja kasike tpre - vreme premestanja kasike ti - vreme istovara na kamion tpov - vreme povratka tspu - vreme spustanja kasike tnam - vreme namestanja na novu operaciju Tc jeste trajanje ciklusa i kree se orijentaciono u granicama 50 - 90s.

* metri ke jedinice ** Kasika 2,5 m3 Gume: 20.5 R25 L2

Volvo 350F

Motor Max snaga, o/s (o/min)

Volvo D16E LA E3 28,3 ­ 30,0 (1700 ­ 1800) 397 (540*) 394 (536*) 472,8** 34 290** 6,2 ­ 12,7 50,0 ­ 56,0 35/65 R33 875/65 R33

Max operativna tezina

JCB 426 ZX

14210 kg 113 kW (152 KS) 2,1 m3 7660 kg 135 kN 2850 mm Max ukupna snaga motora Kapacitet utovarne kasike Tezina podignutog tovara Max sila iskopa Visina istovara (45º)

SAE J1995 ukupno, kW (KS) ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS)

Sila iskopa, kN Tezina podignutog tovara, kg Kapacitet utovarne kasike, m3 Operativna tezina, t Gume

Mo ne masine

U nastavku su date specifikacije pojedinih, novijih tipova utovarivaca na tockovima (wheel loaders), srednje velicine, snaga od 100 do 560 kW, onako kako ih proizvoaci prikazuju. U pitanju su razliciti proizvoaci kao sto su: KramerAllrad, Volvo, JCB, Caterpillar. Iako se radi o monim masinama za utovar, transport i eventualni iskop, oni ipak zadovoljavaju najstrozije propise u pogledu emisije stetnih gasova.

*metri ke jedinice ** Kasika: 6,9 m3 (8,6 yd3), Gume: 875/65 R33

Caterpillar 972H

Neto snaga - ISO 9249 Model motora Ukupna snaga - SAE J1995 214 kW Cat C13 ACERT 229 kW 3,8-5,5 m3 5,5 m3 +/- 13° odgovaraju standardima Piston ispunjava ISO standarde

JCB 436 ZX

Max operativna tezina Max ukupna snaga motora Kapacitet utovarne kasike Tezina podignutog tovara Max sila iskopa Visina istovara (45º) 15576 kg 132 kW (177 KS) 2,3 m3 8363 kg 176 kN 2843 mm

Kapacitet utovarne kasike

Max kapacitet utovarne kasike Prednje osovine Vertikalna oscilacija Ko nice Tip pumpe za navo enje sistema Kabina ROPS/FOPS

Kramer 880

Snaga kW / HP (standard) Snaga kW / HP (opciono) Kapacitet utovarne kasike m³ Visina mm Sirina mm Brzina kretanja km/h (standard) Brzina kretanja km/h (opciono) Tezina tovara kg Max visina dizanja mm Radius okreta mm Tezina kg 74,9 / 102 88 / 120 1.5 - 2.5 2950 2240 0 - 20 0 - 35 5400 3530 3450 8400

koris en materijal sa web-sajta www.mti-construction.org www.buildmagazin.com

45

promo

Ulaganje u kvalitet, najbolji marketing

a dvadesetpet godina postojanja i uz princip neprestanog ulaganja u kvalitet proizvoda i usluga, od lokalnog proizvoaca masina za masinsko malterisanje i opreme za graevinarstvo Mixer srl iz Vience je postao lider u Zapadnoj Evropi. Ulazak na trziste Jugoistocne Evrope zapocinje pre nesto vise od godinu dana otvaranjem kancelarije u Srbiji, uz primenu prethodno stecenog iskustva u otvaranju trzista van Italije, a koje je zapoceto pre 10 godina u Spaniji gde danas Mixer srl sa 80% ucesa na trzistu ima vodeu ulogu. Sa istim ciljem i novim iskustvom za nesto vise od godinu dana od otvaranja kancelarije u Beogradu, Mixer postaje operativan i u Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Na taj nacin, region jugoistocne Evrope polako postaje jos jedna zaokruzena celina u poslovanju Mixera i pridruzuje se ve formiranim trzistima Spanije, Francuske, Nemacke, Engleske, Svajcarske, Poljske, Maarske i Latinske Amerike. Dvadesetpetogodisnje iskustvo u sektoru graevinarstva, novi proizvodi, tehnolosko iskustvo, poznavanje materijala za masinsko malterisanje, kao i uvazavanje specificnosti

Z

svakog trzista, omoguili su nam da klijentima ponudimo kompletan paket usluga, ne samo u prodaji, nego i kapilarni servis i svu neophodnu tehnicku pomo na terenu. Tehnicko usavrsavanje i potrebe klijenta omoguili su razvoj i sirenje Mixera na meunarodnom nivou. Krajem 2006. godine Mixer srl zapocinje proceduru sertifikacije kvaliteta u skladu sa direktivom Evropske unije i standardima UNI EN ISO 9001:2000. Direktiva se odnosi na kontrolu porudzbina, obelezavanje, kolicinu porudzbina, cene, uslove ugovaranja i isporuke.

Masine za masinsko malterisanje Ugaone lajsne Vo ice Rotori Statori Geka spojke Ravnja e

ITALY MIXER srl Via dei Carabinieri 45, 36040 Torri di Quartesolo (VI) ITALY tel: +39 0444 583599 fax: +39 0444 583559 [email protected] www.mixersrl.com BOSNA I HERCEGOVINA MIXER doo Doboj BiH Vojvode Misi a bb, 74000 Doboj BiH tel: +387 (0)53 223 400 fax: +387 (0)53 223 400 mob: +387 (0)65 668 590 [email protected] RUMUNIJA MIXER srl Str. Plavnei nr. 121, Cluj Napoca Romania tel: +40 (0)264 444 422 fax: +40 (0)264 444 411 [email protected] www.mixersrl.ro SRBIJA MIXER SYSTEM doo Jovanke Radakovi 38, 11060 Beograd Srbija tel: +381 (0)11 343 30 28 fax: +381 (0)11 343 54 92 mob: +381 (0)64 634 30 02 [email protected] HRVATSKA EMIDAL Nedes ina 40, 52231 Nedes ina Hrvatska tel: +385 (0)52 865 420 fax: +385 (0)52 865 420 mob: +385 (0)98 309 414 [email protected] www.emidal.hr RUSIJA CRNA GORA MAKEDONIA BUGARSKA mob: +381 (0)64 634 30 02 [email protected]

Originalni rezervni delovi OBUKA · LIZING

46

Savremeno, lako i sigurno

mehanizacija

Poliesterna sredstva za vesanje tereta

Sve vrste poslova vezanih za prenosenje teskih tereta, nezamislivi su bez odgovaraju ih sredstava za vesanje tereta u koje spadaju: lanci, eli na uzad, kudeljna uzad, a od skorijeg vremena i poliester

mr Vlada Gasi , mas. inz. Masinski fakultet u Beogradu

S

vaka od ovih grupa ima svoje prednosti i mane koje odreuju odgovarajuu primenu. Sajle imaju siroku primenu u graevinarstvu zbog lakoe i sigurnosti. Lanci su veoma pogodni za upotrebu u teskim uslovima rada, sa radnom temperaturom od -40° do +200°C, ali su teski i samim tim nezgodni za manipulaciju. Poliesterna sredstva su, moze se slobodno rei, novina u transportnim ureajima jer datiraju tek od devedesetih godina XX veka. Razvoj plasticnih masa i njihova primena u masinstvu uslovila je i pojavu sredstva za vesanje tereta izuzetnih karakteristika.

Glavna prednost, da ne osteuju nalegle povsine, cini ih izuzetno primenjivim u pogonima za obradu kamenih ploca, za prenosenje izolovanih cevi i za prenosenje fino obraenih i osetljivih delova. Fleksibilnost i lakoa, cini ih u praksi jako pogodnim za vezivanje tereta cime se skrauje transportni ciklus. Najvea mana ovih sredstava jeste osetljivost na ostre ivice koje mogu da izazovu osteenje i kidanje. U tom smislu, postoji veliki broj zastitnih plasticnih navlaka i podmetaca kojima se mogunost za habanje i osteenje znatno smanjuje, a upotrebni vek poliestera se visestruko poveava! Poliesterna sredstva se izrauju saglasno odredbama standarda EN 1492 (2000), kojim su propisane standardne nosivosti, odgovarajue boje, uputstva za rukovan je, kontrolu i odrzavanje. U nasoj praksi je prihvaen ovaj standard, saglasno tendencijama usvajanja evropskih normi u masinstvu i graevinarstvu.

kojoj varijanti vezivanja, nije dozvoljeno da se kraci postavljaju pod uglom veim od 60°C. Takoe, pri korisenju vise krakova potrebno je voditi racuna o pravilnom postavljanju u odnosu na teziste tereta. Za proracun nosivosti pri korisenju vise krakova preporucljivo je uzimati da samo dva kraka nose celokupno optereenje, iako se optereenje ravnomernije rasporeuje na krakove poliesternih sredstava zbog postojanja elongacije istih. Korisnik je duzan, pre upotrebe, da pregleda sredstvo na eventualna osteenja. Strucno lice mora jednom godisnje da pregleda i atestira poliesterno sredstvo za vesanje tereta. Ova sredstva se moraju skladistiti u hladnim i suvim, provetrenim prostorijama, zastienim od agresivnih hemijskih uticaja i velike toplote (preko 120°C). Osnovni tipovi poliesternih sredstava su: · kruzna uzad · trake sa uskama · priveznice Kruzna poliesterna uzad se izrauju obmotavanjem poliesternih vlakana do odreenog "precnika", sivenjem i stavljanjem navlake. Poliesterne trake sa uskama se izrauju sivenjem ve gotovih poliesternih traka odreene sirine i formiranjem uski na krajevima. Za cesu upotebu poliesternih traka preporucuje se zasivanje celicnih alki na krajevima. Priveznice od poliestera se prave kombinacijom poliesternih traka i uzadi sa celicnim kukama, omcama i alkama. Ukratko, poliester polako zauzima vodee mesto za vesanje tereta u graevinarstvu i masinstvu! Vise informacija potrazite na sajtu: www.gutmanlifting.co.yu 47

Na nasem trzistu mogu se nai poliesterna sredstva evropskih i kineskih proizvoaca. Kina ima dugu tradiciju sa proizvodnjom plasticnih masa i sve vei zamah u industriji celika i dizalicnih ureaja. Renomirani evropski proizvoaci iz Nemacke, Maarske i Svedske imaju definisan sistem kvaliteta proizvoda, kontrolu proizvodnih procesa POLIESTER KARAKTERISTIKE i obavezu sertifikacije proizvoprekidna vrsto a 650...800 N/mm2 da. Potrebno je da poliesterni gustina 1,38 g/cm3 proizvodi imaju CE deklaracimaks. radna temperatura 100°C ju i sertifikat TUV, jer je rad sa prenosenjem tereta u bliskoj vezi otpornost na: sa merama bezbednosti i podra- baze umerena zumeva visok kvalitet sredstava - kiseline dobra koje se koriste u te svrhe. Svaki - organske rastvore dobra proizvod mora da ima na sebi - oksidiraju e materije dobra vidljivu deklaraciju sa osnovnim podacima. Svaki rad sa ovim Poliesterna sredstva za vesanje tereta imaju sredstvima mora biti u skladu sa nasim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. sledee prednosti: Nosivost poliesternih sredstava je uvek data · laka su, pa samim tim i jednostavna za tabelarno, saglasno moguim nacinima vesamanipulaciju nja tereta. Mogu se izraditi sa nosivostima · ne osteuju nalegle povrsine do 40,0 t! Korisnik mora da bude upoznat sa · ne korodiraju svim preporukama iz ove oblasti i pri izboru · lako rukovanje i odrzavanje odgovarajueg sredstva treba da bude upo· ne povreuju ruke osoblja znat sa nominalnim tezinama tereta, naci· mogu se koristiti i u baznim i u kiselim nima vezivanja ali i uticajem pogonske klase sredinama optereenja. Nominalna-direktna nosivost · krakovi se ravnomerno optereuju sredstva je u tabelama proizvoaca oznacena · odlicno prijanjanje, sa odgovarajuom koeficijentom K=1, pa se mogu svi pomenuti navlakom uticaji ukljuciti proporcionalno tome. U bilo · prilagoavaju se konturi tereta

urbanizam

Obnova kineske Venecije

Kina danas dozivljava jednu od najmasovnijih urbanizacija u ljudskoj istoriji i taj proces najupe atljiviji je u Sangaju. U njemu danas zivi oko 18 miliona stanovnika, a procenjuje se da e se do 2020. godine taj broj udvostru iti. Shodno tome, od velikog zna aja su trenutne akcije u pravcu ve e urbanizacije doju erasnjih predgra a, a danas ve gradova ­ satelita. Jedan od vaznih arhitektonskih projekata sprovedenih u Kini u poslednje vreme, je i projekat za obnovu grada Quingpu. Vaznu ulogu u transformaciji ovoga grada ima i uveni kineski arhitekta Quingyun Ma, koji je projektovao dve celine vazne za dalji odrzivi razvoj ovog grada.

a 37 km severozapadno od arhitektonske meke Sangaja, nalazi se predgrae Qingpu koje je kao neki stariji ignorisani roak svog glamuroznog brata. Ovo predgrae poznato je kao kineska Venecija jer lezi na mnogobrojnim kanalima koji ve vekovima predstavljaju glavni vid transporta. Takoe, Quingpu je od nedavno postao investicioni centar stranih kompanija kao sto su Dupont, Honeywell i Hitachi, tako da je spreman da primi injekciju arhitektonskog modernizma. Razvoj Quingpua, poceo je 2002. godine, kada je na mesto gradonacelnika dosao gospodin Sun, koji je do tada bio sef komiteta za izgradnju centralne sangajske oblasti Luwan. Pred njim je bio zaista veliki izazov. Osnovni zadatak bio je da se Quingpu izgradi u skladu sa odrzivim razvojem, 48 jer se predvia da e njegova populacija porasti sa sadasnjih 250.000 na pola miliona stanovnika do 2020. godine. Po recima gospodina Suna, Quingpu je nekada smatran predgraem, ali danas je to vazan grad ­ satelit. Pored toga sto je poznat po svojim kanalima i neobicnom geografskom obliku (podsea na leptira), ovaj grad, do nedavno bio je glavni centar drzavnih fabrika koje su proizvodile sve, od soja sosa do cementa. Meutim, ubrzana tranzicija Kine, usmerila je njenu ekonomiju vise ka samom trzistu, sto je znacilo da e mnoge fabrike morati da se zatvore. ski biro Sancho ­ Madridejos iz Spanije, Kunzan Deng iz Tajvana i trenutno najuticajnijem kineskom arhitekti Qingyun Mau. Meu projektnim resenjima za Quingpu, posebno se isticu resenja arhitekte Qingyun Ma. Ma istice da je veliki izazov bio uvesti nesto novo u ovo istorijsko okruzenje, posto se ovde nalazi i hram iz vremena dinastije Qing. Novinu predstavlja njegova Luka viseeg mosta (Qiao Zi), koja se nalazi na komadu zemlje ovalnog oblika okruzenog kanalima. Drugi projekat je za ostrvo Thumb, veliki drustveni centar podignut na jezeru. Projektno resenje sastoji se od dve graevine koje se podizu i spustaju poput klackalica, dok se krov kompleksa sastoji od dve ozelenjene trake koje na savrsen nacin prate talasanje vode i imaju ulogu otvorenog parka. Vei deo rekonstrukcije ukljucuje ono sto je ve postojee ili sto cini istorijsko okruzenje projekta. Spanska firma, Sancho Madridejos, ima zadatak da ponovo izgradi hrisansku crkvu, sto predstavlja pravu retkost u Kini, narocito posto e biti uraena u futuristickom stilu sa ostrim linijama. Takoe, postoji tendencija da se nekadasnja fabrika brasna pretvori u umetnicki atelje, a da drzavno skladiste bude pretvoreno u veliki izlozbeni centar. Bilo kako bilo, sa mnogim projektima koji su jos uvek u stanju inkubacije, ostaje jos da se vidi kakva budunost ceka Quingpu. Qingyun Ma konstatuje da je za sada najvea promena ovog grada ne fizicka, ve psiholoska, jer ovaj gradi sada dobija potpuno novu ulogu.

N

Sun takoe navodi da je prednost Quingpua u odnosu na druge kineske gradove to sto je njegov urbanisticki plan dugo vremena bio zanemaren, pa samim tim i nerazvijen, tako da sada moze dosta da nauci na greskama nekadasnjeg planiranja kineskih gradova. On posebno navodi slucaj Sangaja, ciji se centar razvio u kratkom vremenskom periodu, zbog cega danas pati od niza propusta. Jos jedna bitna stavka je ta da ranije, arhitekte nisu obraale toliko paznju na estetsku komponentu urbanizacije, tako da se sada moze obratiti mnogo vise paznje na taj itekako vazan aspekt u planiranju gradova. Sa novim imidzom, grad je dobio i novo ime. Danas se zove Quingpu - Novi grad. Oko cetrdesetak kvadratnih kilometara odvojeno je za fabrike multinacionalnih kompanija, dok e skoro dvadeset kvadratnih kilometara biti dograeno novim stambenim i komercijalnim graevinama. Vrlo bitna stavka u planiranju grada je ocuvanje njegovog geografskog oblika u vidu leptira, cuvenih kanala i istorijskog jezgra. Sun je ovaj tezak zadatak poverio poznatim svetskim arhitektonskim imenima, kao sto su Jacques Ferrier iz Francuske, arhitektonwww.buildmagazin.com

promo

Imate li viziju, ostvarite je sa nama

­ Profil je preduzee sa sopstvenom proizvodnjom krovnih i fasadnih sendvic panela sa ispunama od kamene vune (protivpozarni paneli) i polistirena (samogasivi paneli).

M

skom bojom ili presvucen plastisolom. Prednost naseg proizvoda je u njegovoj trajnosti (ne puca, ne lomi se, ne ljusti se), podlozan je svim vremenskim uslovima, jednostavno i brzo se montira. Limovi zadovoljavaju sve savremene estetske i ekoloske standarde.

Sendvi paneli

Konstrukcije od sendvic panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrauju se brzo, dugog su zivotnog veka uz jednostavno odrzavanje, pa su izuzetno ekonomski opravdane. Svojstva sendvic panela proizilaze iz nacina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva povrsinska lima lepe se na jezgru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehanicke karakteristike, dok je jezgro odlican toplotni izolator. Limovi su celicni, pocinkovani i plastificirani. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i zadovoljavaju protivpozarne norme. Proizvode se u debljinama od 60 do 200 mm, a duzina i boja panela je po izboru. Bez obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju statiku nosivosti. M-Profil sendvic panel se izrauje na gradilistu, a sastoji se od: · gornjeg trapezno profilisanog lima OTP 30 · parapropusno - vodonepropusne membrane · termoizolacije d=14 cm · parne brane · donjeg trapezno profilisanog lima OTP 18 Panel ima odlicne toplotne karakteristike i u smislu fizike zgrade zamenjuje klasican zid debljine 50 cm. Mogue su i druge kombinacije sendvic panela prema uslovima gradnje (raspon konstrukcije, debljina izolacije i sl.). Preduzee M-Profil uskoro pocinje proizvodnju panela sa ispunom od poliuretana.

Sinusno profilisani limovi

Sinusno profilisani limovi su nov proizvod M-Profila. Upotrebljava se profilisani lim koji se koristi kod velikih sala jer se odlikuje odlicnom statikom nosivosti i ima mogunost horizontalnog i vertikalnog montiranja. Ovakvi limovi se sve vise koriste zbog zahteva veih gradnji. Za sve svoje proizvode M-Profil nudi i svu prateu opremu. U delatnosti M-Profila spada i proizvodnja armaturnih mreza, projektovanje, izrada i montaza poslovnih, proizvodnih i skladisnih objekata, kao i izrada celicnih konstrukcija. Tim strucnjaka M-Profila svakodnevno prati zahteve trzista, usvaja inovativna resenja i podrzava promene, tezei da postane i ostane vas partner u graenju. U sklopu grupe, osim M-Profil-a iz Stare Pazove, posluju preduzea: M-Profil iz Zaboka, M-Steel iz Sarajeva, M-Profil iz Budimpeste, Jelsingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz Mladenovca i Konstruktor iz Zlatara.

M-Profil Golubina ki put bb, 22300 Stara Pazova tel: 022/311 231 310 517 310 237 e-mail: [email protected] www.m-profil.co.yu

Osnovni materijal za izradu profilisanih limova je kvalitetan celicni lim proizveden u Svedskoj prema evropskim normama EN 10142 i EN 10147. Antikorozivna zastita celicnih limenih traka je visestruka. Kontinuirano su vrue cinkane, uranjanjem u rastaljeni cink cistoe 99%, sa ukupno 275 g/m cinka na obe strane, M kvaliteta cinkanja i B kvaliteta povrsine. Tako obraene trake su plastificirane, prema evropskoj normi EN 10469-1, poliester boje u sloju debljine 25 m. Svi limovi se rade prema specifikacijama, duzine prema potrebama kupca u bojama prema karti boja M-Profila.

Lim u obliku crepa

Lim u obliku crepa je visokokvalitetni proizvod u podrucju profilisanja limova. Na trzistu je zastupljen kao jedna od najboljih varijanti izbora za pokrivanje svih vrsta objekata od onih najzahtevnijih stambenih do malih individualnih vikend kua. OCP lim u obliku crepa zbog svoje tezine i jednostavne montaze vrlo je pogodan za pokrivanje stambenih zgrada i objekata na kojima se rade nadogradnje. Postojanost boja na svim limovima odnosno profilima vrlo je bitna i treba je naglasiti. Izdrzljivost krovnog lima je velika i ima vrlo veliku cvrstou i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se proizvode u plocama cija se duzina odreuje prema narudzbi kupca. Pokrov se moze montirati na sve vrste objekata i nije potrebno skidati postojei pokrov i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni materijal za izradu je isti kao i kod trapezno profilisanih limova, uz preporuku korisenja parapropusno - vodonepropusne folije. Krovne ploce su vrhunskog kvaliteta jer se koristi pocinkovani celik obojen poliester-

Trapezno profilisani limovi

U proizvodni program M-Profila spadaju i jednostruki trapezno profilisani limovi. U ponudi ima sledee vrste trapeznih profila: OTP14, OTP18, OTP30, OTP45 i OTP150. Visoki trapezni profil OTP 150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m, takoe je poceo da se proizvodi. 50

ekologija

STEDNJA ENERGIJE ­ odgovornost drzave i svakog pojedinca!

U

nasem drustvu i dalje vlada nasleen, a pogresan stav ­ da je Srbija bogata energijom i da je energija element socijalne politike, a ne roba. U kojoj meri je ovo netacno pokazuju podaci iz strategije energetskog razvoja Srbije: rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa, cine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije. Ostatak rezervi cini ugalj, i to u najveoj meri niskokvalitetni lignit, sa cak 92%. Srbija je, dakle, prinuena da uvozi energente, a sudei po trendu rasta njihovih cena na svetskom trzistu, rasipanje tako skupog artikla mora da se odrazi na budzet, kako drzave, tako i svakog pojedinca. Neobavestenost, (ne)kultura stanovanja, relativno jeftina i dostupna cvrsta goriva, potpuno neracionalan sistem naplate utroska elektricne energije u Srbiji (po kvadraturi a ne po realnoj potrosnji) i inertnost drzave u ropean Insulation Manufacturers Association; www.eurima.org). EURIMA postoji od 1959. godine i bavi se promovisanjem standarda i regulativa za profesionalnu i kvalitetnu upotrebu izolacionih materijala. U poslednje vreme, njen razvoj i rad ide u smeru resavanja goruih pitanja zastite zivotne sredine, a u tome imaju podrsku evropskih institucija, kao i drugih slicnih organizacija u svetu. Imajui za uzor ovakvu organizaciju, koja sagledava probleme potrosnje i ustede energije iz sireg, drus t ve n o g ugla,

Upravo rasipanje energije je ono sto se u Srbiji dogaa danas. Statistike kazu da Srbija trosi i do dva i po puta vise energije nego sto bi trebalo (150 ­ 250 kWh/m2, nasuprot evropskom proseku od 138 kWh/m2). · Ko i kako trosi tu energiju? Bahatost u raspolaganju energijom zastupljena je u svim sektorima (industrija, saobraaj), ali ubedljivo najvise energije, sto (ne) iznenauje, trosi se u zgradarstvu! U EU na zgrade odlazi 40% ukupne energije, a u Srbiji i do 46%! Od toga, cak do 65% odlazi na grejanje i hlaenje stambenih i poslovnih prostora.

resavanju ovih problema, dopustaju nasim graanima ovakvo ponasanje. · Kako to izgleda u Evropi? U EU se odavno bore protiv ovakvih navika, a imaju i vise razloga za to: - visoke cene energenata (ako mislimo da je elektricna energija u Srbiji skupa, osvrnimo se malo na okolne zemlje, da ne govorimo o visokorazvijenim zemljama Zapada) - zavisnost od uvoza energenata (svaka mala promena u kriznim podrucjima iz kojih se energenti uvoze izaziva skok cena na svetskom trzistu) - potpisan Kjoto protokol (koji svaku zemlju obavezuje da smanji emisiju CO2 za odreeni procenat). · Na koji nacin Evropa stedi energiju? Sobzirom da se energija najvise trosi u zgradama, najracionalnije i dugorocno najisplativije resenje jeste ­ ulaganje u energetsku efikasnost zgrada. U stambenim objektima toplota se gubi kroz: · Spoljasnje zidove 21% · Krov 10% · Pod na tlu 6% · Prozore 51% · Sastave grejanja 12% Shvatajui ozbiljnost situacije, proizvoaci mineralnih vuna u Evropi su se ujedinili u organizaciju pod imenom EURIMA (Eu-

srpski proizvoaci i uvoznici mineralnih vuna su se ujedinili u organizaciju MIVUS (Mineralne Vune Srbije). Budui da je jedan od najvaznijih nacina za usporavanje i smanjenje globalnog zagrevanja usteda energije koja se koristi za grejanje i hlaenje, uvoenje i korisenje termoizolacije u cilju optimalnog trosenja energije, MIVUS ­ lanice

Asocijaciju MIVUS sa injavaju tri lana: KNAUFINSULATION (proizvo a kamene vune), URSA i ISOVER (proizvo a i staklene vune).

52

ekologija

predstavlja najefikasniji i najbezbedniji nacin inteligentne kombinacije privatnih i opstih interesa. Izolacioni materijali na bazi mineralnih vlakana, u prvom redu kamena i staklena vuna, predstavlja optimalnu formu termoizolacione i zvucne zastite koja je ekoloski pozeljna. Primarni cilj promocije ove vrste izolacije je poboljsanje kvaliteta zivota ljudi i ocuvanje planete, sto je kljucni izazov savremene ubrzane industrijalizacije. Ugradnjom toplotne izolacije postizemo nekoliko efekata u isto vreme:

· velika usteda energije, samim tim i novca · brzi povraaj investicije (3-5 godina) · dozivotni vek izolacije i dozivotna usteda. Ostali efekti: zvucna izolacija i protivpozarna zastita MIVUS e se truditi da javnim akcijama skrene paznju strucne javnosti, Vladinih agencija i same Vlade na neophodnost sire drustvene akcije i ozbiljnijeg pristupa problemima energetske efikasnosti, kao i da podigne svest stanovnistva o ovim problemima, pruzi neophodnu tehnicku podrsku i informacije o nacinima da se energija pametno sacuva i ustedi ukorist svih nas.

MIVUS na Sajmu gra evinarstva ­ Konferencija o ustedi energije

U petak, 13.04. u maloj sali Hale 14, od 12 ­ 14h, u organizaciji MIVUS-a bi e odrzana konferencija o ustedi energije, na kojoj e biti re i o problemima sa kojima se evropske zemlje i Srbija susre u kada su u pitanju energetski resursi, odrzivi razvoj i na ini ustede energije. Pozivamo sve zainteresovane, stru nu javnost i gra anstvo, da prisustvuju ovoj konferenciji kako bi se ovom pitanju dao zna aj koji mu zaista pripada.

53

promo

BUDERUS ­ efikasno koris enje energije

nergy Net je renomirana kompanija koja se bavi uvozom, distribucijom i servisom gasnih ureaja, opreme za instalaciju grejanja i vodovoda, klimatizacije, ventilacije, alata, pribora i ostale opreme vodeih svetskih i domaih proizvoaca. Svoju delatnost preduzee obavlja kako preko maticne poslovne zgrade u Kau, tako i na teritoriji cele Srbije putem sopstvenih poslovnica u Novom Sadu, Beogradu, na Dedinju i Batajnici i rasprostranjenom mrezom distributera po citavoj zemlji. Poseduje centar za prodajnu i tehnicku podrsku, skolski centar za obuku servisera, organizovanu servisnu mrezu sa osiguranim snabdevanjem rezervnim delovima iz sopstvenog centralnog skladista i sve ostalo, kako biste Vi bili bezbedni i bezbrizni u toplini svog doma.

E

Kroz delovanje marketinga, prodaje, finansija, nabavke i tehnicke podrske ostvaruje se misija kompanije da kupcima prenese najvee koristi od najboljih robnih marki. Vizija Energy Net-a je da postane i trajno ostane lider u distribuciji gasnih ureaja i kompletne opreme za grejanje. U nasem prodajnom asortimanu nalazi se kompletan program vodeih domaih i svetskih brendova kao sto su: Buderus, Vaillant, Protherm, Centrometal, Weishaupt, Giersch, Vogel & Noot, Jugoterm, Global, Calidor, Caleffi , Ivar, Herz, Kovina, Itap, Unipipe, Viega, IMP-pumps, Grundfos, Unitas, Rems, Rothenberger, Felder, Inka i mnogi drugi... Energy Net je ekskluzivni uvoznik kotlova i opreme za grejanje vodeeg svetskog proiz-

voaca u oblasti grejne tehnike BUDERUS iz Nemacke.

Zasto Buderus ?

Efikasno korisenje energije. Buderus komercijalni i industrijski kotlovi su konstruisani tako da odaju visok nivo korisne energije, obezbeuju pouzdanu proizvodnju energije i dug vek korisenja. Buderus proizvodi nastaju u pogonima u Nemackoj i Holandiji, i svi moraju da prou rigorozne testove kvaliteta, sigurnosti, izdrzljivosti i da imaju visoke performanse iz godine u godinu. Buderus kotlovi postoje u rasponu snaga od 12 kW do 19 MW. Veina njih se mogu kombinovati u kaskade sa vise kotlova, ukljucuji kondenzacionu tehnologiju. Bez obzira da li se projektuju individualni objekti, ili industrijska postrojenja ­ siroka paleta Buderus proizvoda uvek je na

promo

raspolaganju, kako bi odabrali resenje koje je najbolje za datu situaciju. U svom proizvodnom programu kotlova Budrus nudi sve: od viseih kotlova male snage, preko ogromne palete uljo-gasnih livenih i celicnih kotlova srednje snage, pa sve do vrelovodnih i parnih kotlova velike snage. Pored kotlova Buderus je proizvoac solarnih sistema, kotlova na cvrsto gorivo, kogeneracionih ureaja i termo pumpi, rezervoara sanitarne i pijae vode, regulacionih ureaja i radijatora. Buderus poseduje nekoliko patenata u oblasti konstruisanja i razvoja grejne tehnike: potrebne nikakve mere zastite kotla. Kada jednom instalirate Buderus Thermostream kotao, vise neete imati potrebu da instalirate obican celicni kotao. sloju inovativne plazma-polimerizacije koja ne vezuje za sebe produkte sagorevanja iz dimnih gasova. Na taj nacin izmenjivac kod viseih kotlova ostaje uvek cist.

· Alu-plus

Inovativna tehnologija Alu-plus za izradu i dizajn aluminijumskog izmenjivaca toplote kod viseih kotlova. Orebrena spoljnja stra-

· EMS

EMS (Energy Management System) je oblik inteligentne kontrole koja se koristi za ostvarivanje lake i kontinualne komunikacije izmeu digitalnog menadzera sagorevanja, koji upravlja gorionikom, i eksterne automatike za upravljanje sitemom kod viseih i stabilnih kotlova. Ovo podize ukupnu efikasnost i omoguava lakse projektovanje potrebne regulacije za ceo sistem.

· Kondens + · Thermostream

Thermostream je Buderusova patentirana tehnologija koja omoguava kotlu da radi bez kontrole minimalne temperature povratne vode i bez kontrole minimalnog protoka (bez zastite ,,hladnog kraja"). Unutar Buderusovog Thermostream kotla (livenog ili celicnog), hladna voda se ubrizgava u kotao daleko od ogrevnih povrsina plamene cevi preko jedne perforirane cevi koja je savijena prema potisu kotla. Hladna voda se mesa sa toplom vodom u gornjem delu kotla. Na taj nacin se podize temperatura povratne vode u samom kotlu i nisu Ova patentirana tehnologija, kako joj i samo ime kaze, poboljsava sposobnost kondenzacije kod celicnih kondenzacionih kotlova srednje snage, tako sto kreira mikro-turbulenciju u protoku dimnih gasova kroz dimne cevi. Proracunato je da tehnologija Kondens + moze da podigne efikasnost sistema za preko10% kada se primenjuje cista povrsina izmenjivaca toplote i temperatura gasa od 5 do 10 stepeni ispod temperature povratne vode kotla. Uverite se da je ENERGY NET Vasa dobra odluka za grejanje.

na izmenjivaca poveava kontakt dimnih gasova sa izmenjivacem. Unutrasnjost cevi je obraena u obliku spirale, tako da utice na podsticanje turbulentnog kretanja vode kroz cev, sto u konacnom prouzrokuje bolje predavanje toplote sa dimnih gasova na vodu.

· Plasma-polymerisation

Spoljna povrsina cevnog izmenjivaca toplote ima osobinu samocisenja zahvaljuljui

MASINA ZA CELU KU U

Behrokh Khoshevis, iranski inzenjer robotike, izmislio je novi na in gradnje koji bi u budu nosti mogao da bude revolucionaran u gra evinarstvu. Nakon velikog zemljotresa u Kaliforniji 1994. godine, odlu io je da pronae bolji i brzi na in za izgradnju ku a. Da bi dokazao da je mogu e automatizovati proces izgradnje, izmislio je masinu koju pokree kompjuterski softver. Ovaj mali robot, u stanju je da na svaka 2 minuta i 14 sekundi postavi jedan red blokova i poveze ih malterom. Ipak, jedan zid ne ini celu ku u, posto je potrebno ugraditi i odgovaraju e instalacije. Me utim, Khoshevis kaze da je to trivijalan problem za nauku kao sto je robotika, koja se svakodnevno razvija. Ovaj prototip, koji kosta 30 000 dolara, trenutno se nalazi u NASA centru (Marshall Space Flight Center), gde e inzenjeri raditi na razvijanju ove tehnologije koja bi se mogla koristiti da se na mesecu podignu gra evine od mese eve prasine.

Dela e biti smestena u muzej u obliku lete eg tanjira koji je dizajnirao francuski arhitekta Zan Nuvel, a koji e biti podignut u luci Abu Dabia do 2012. godine. Gospodin de Vabr isti e da ovaj potez predstavlja globalizaciju francuske kulture i prvi potez u saradnji sa mo nim regionom persijskog zaliva. S druge strane, vode e figure francuske umetni ke scene, optuzile su vladu da eksploatise umetnost zbog trgovine i diplomatije i da e ovo preopteretiti francuske muzeje. Me utim, to nije spre ilo dalje planove francuske vlade u vidu otvaranja ogranka centra Pompidu u Sangaju. Kako je planirano, Abu Dabi e izdvojiti neverovatnih 325 miliona dolara za koris enje brenda Luvra i prilozi e jos 33 miliona dolara za renoviranje krila pariskog muzeja, koje e dobiti ime po nekadasnjem seiku Zayed bin Sultan al Nahyanu, i ovde e biti smesten deo islamske umetni ke bastine. Tako e, njujorska fondacija Gugenhajm, najavila je izgradnju ogranka ovog muzeja, koji e dizajnirati Frenk Geri.

SMANJITE MOGU NOST KU NE KATASTROFE

Level TM® Panel odoleva raznim ekstremnim vremenskim uslovima. ak i u oblastima gde nema uragana, ali ni nekog ja eg vetra, ovi paneli su se pokazali vrlo korisnim. Glavna prednost im je to sto imaju modularnu konstrukciju, iz jednog komada su, fleksibilni, savitljivi i postojani, tako da i pored jakog pritiska nisu skloni pucanju. Prednost predstavlja i to sto se se vrlo lako instaliraju, a ima ih i u razli itim veli inama.

MINKA KU E

Minka ku e predstavljaju japanski ekvivalent brvnarama. Do polovine 20. veka ljudi su ih aktivno koristili za stanovanje. Pravljene su od lokalnih materijala kao drvo i papir, u tehnici gra enja na sav. Ove ku ice bile su savrseno prilago ene klimatskim uslovima i na inu zivota lokalnog stanovnistva. Ovakve gra evine savrseno su odolevale estim zemljotresima, a u slu aju rusenja, mogle su se brzo i lako ponovo izgraditi. Iako su izasle iz upotrebe do polovine 20. veka, pokazalo se da je njihov povratak neophodan. Usled brze promene klime, sve es ih zemljotresa i cunamija na azijskom kontinentu, ljudi su po eli da shvataju vrednost minke. Jos jedna pogodnost je i to sto se ovakve ku e mogu reciklirati. U Japanu osnovana je Japan Minka & Reuse Recycle asocijacija, koja lobira za sto brzi povratak ovih ku a.

NEOBI NI VODENI TORNJEVI VERTIKALNI VRT

Zelenilo se sve vise koristi kao zivi gra evinski materijal sa pragmati nim efektima vazdusnog pre is avanja, akusti ne apsorpcije i termoizolacije. Vertikalni vrt Patrika Blana nastao je nakon prou avanja vise vrsta prirodnih okruzenja. Tehnika ozelenjavanja zida po iva na novom na inu uzgajanja biljaka bez zemlje. Posto je ova konstrukcija vrlo lagana, mogu e je postaviti je na bilo koji zid. Vertikalni vrt moze se implementirati u enterijeru i eksterijeru u svakom klimatskom okruzenju, posto se pazljivo odaberu odgovaraju e vrste biljaka. Za enterijere, potrebno je vesta ko osvetljenje, dok su navodnjavanje i fertilizacija automatski. Mnogi vodeni tornjevi konstruisani su tokom industrijske revolucije, a danas predstavljaju simboli gradova u kojima se nalaze i vazne arhitektonske spomenike. Neki su danas pretvoreni u stanove i luksuzne apartmane na poslednjem spratu. U Njujorku, manji vodeni tornjevi konstruisani su kao individualne gra evine. Neki od njih sluze i kao osmatra nice, ili restorani-vidikovci kao Goldbergtum u Sindefingenu, Nema ka. Vodeni toranj iz ikaga, nalazi se na Sevenoj Mi igen aveniji. Nalazi se na nacionalnoj listi registrovanih istorijskih mesta i sluzi kao turisti ki biro grada ikaga. Sagradio ga je 1869.Godine arhitekta Vilijam V. Bojington, a postao je poznat nakon velikog pozara s po etka proslog veka u ikagu, kada je opstao kao jedina neoste ena gra evina u tom delu grada. Sirom Amerike i dalje postoje vodeni tornjevi, odavno izasli iz upotrebe, koji danas nose oznaku glavne privredne grane manjih gradova u kojima se nalaze.

INTERAKTIVNE FASADNE POVRSINE

APERTURE je delo dvojice mladih dizajnera, Frederika Ejla i Gunara Grina iz Berlina. U pitanju je fasadna instalacija sa interaktivnim i narativnim ekranom. Sastoji se od tanke povrsine sa foto elijama koje snimaju pokret slu ajnih prolaznika i dobijenu sliku emituju na spoljasnji ekran fasade. To prakti no zna i da se prolaznici snimaju i emituju u realnom vremenu, sto doprinosi dinami nosti velikih povrsina kao i njihovom boljem uklapanju u sredinu koja ih okruzuje.

ABU DABI DOBIJA LUVR NA ZAJAM

Tidesetogodisnjim sporazumom, koji su potpisali francuski ministar kulture Reno Donadije de Vabr i sef turisti kog odseka, seik Sultan bin Tahnou al Nahzan, omogu eno je da se u ovom delu sveta predstave dela iz najboljih francuskih muzeja, kao sto su Luvr, Zorz Pompidu, Orsej i Versaj.

www.buildmagazin.com

57

Information

BUILD magazin

60 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

543999