x

Read untitled text version

Sistem kuñnih instalacija i prikljuåni sistemi za vodovod i radijatorsko grejanje

Tehniåka informacija 893.608 YU

Kuñne instalacije

Zadræano pravo na tehniåke izmene

Sadræaj 1. 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2. 2.1 2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.1.4 2.2 2.2.1 2.2.2 2.2.3 2.2.4 3. 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 4.4.1 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9 5. 5.1 5.1.1 5.1.2 5.2 5.2.1 5.2.2 5.2.3 5.2.4 5.3 5.3.1 5.3.2 5.3.2.1 5.3.2.2 5.3.2.3 5.4. 5.4.1. 5.4.2. 5.4.3. 5.4.4 5.4.4.1 5.4.4.2 5.4.4.3 5.4.5 5.4.6 5.4.7 5.5 5.5.1 5.5.2 5.6 5.7 5.8 5.9 2 Uvod Materijal PE - X Osobine materijala Trajnost Dimenzije cevi Podruåje primene Transport i skladiãtenje Podobnost za pitku vodu Podobnost za primenu u grejnim instalacijama Obezbeoeenje kvaliteta Cev Grejna cev RAUPINK Podruåje primene Dimenzije Oznaåavanje cevi Atesti RAUHIS Podruåje primene Dimenzije Oznaåavanje cevi Atesti Fazonski komadi Materijal Oznaåavanje Izdvajanje cinka Postojanost na naponske naprsline Erozija / eroziona korozija Napomene u vezi sa fazonskim komadima sa pokretnom navlakom Nivelisanje fazonskih komada Tehnika spajanja pokretnom navlakom Opãte u vezi sa tehnikom spajanja Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL Seåenje cevi Glave za proãirivanje cevi Proãirivanje RAUPINK i RAUHIS cevi Izrada spoja pomoñu pokretne navlake na primeru RAUHIS Uputstva za tehniku spajanja Razdvajanje spojeva sa pokretnom navlakom Ugradnja u postojeñe instalacije Prelaz na druge cevne materijale

Strana 4 4 4 5 6 6 7 7 7 8 9 9 9 10 10 10 11 11 11 11 12 13 13 13 13 13 13 13 13 14 14 15 15 15 15 16 18 19 20 20 21 21 23 23 25 25 25 25 25 26 27 27 27 27 27 28 28 28 28 30 30 30 33 33 34 34 34 34 35 36 36 36 36 6. 6.1 6.1.1 6.1.2 6.1.3 6.2 7. 7.1 7.2 7.3 7.4 7.4.1 7.4.2 7.4.3 7.5 7.6 7.7 7.7.1 7.7.2 8. 8.1 8.1.1 8.1.2 8.1.3 8.1.4 8.2 8.2.1 8.2.1.1 8.2.1.2 8.2.1.3 8.2.2 8.2.2.1 8.2.2.2 8.2.2.3 8.3 8.3.1 8.3.1.1 8.3.1.1.1 8.3.1.1.2 8.3.1.2 8.3.1.2.1 8.3.2 8.3.3 8.3.4 8.3.5 8.3.6 8.3.7 8.3.8 8.3.9 8.4 8.4.1 8.4.2 8.4.3 8.4.4 8.5 8.6 9. 10. Proraåun cevne mreæe Proraåun cevne mreæe po DIN 1988 Postupak proraåuna po DIN 1988 Proraåunski primer pojednostavljenog raåunskog postupka Formulari za proraåun cevne mreæe po DIN 1988 Proraåun cevne mreæe za grejnu instalaciju

Strana 37 37 37 38 47 50 60 60 60 61 61 61 61 61 61 62 64 64 64 64 64 65 66 67 68 69 69 69 70 70 70 70 71 71 72 72 72 72 72 72 72 72 72 73 73 73 73 73 73 73 73 74 75 75 75 75 76 77

Vodovodne instalacije Opãte Polaganje u malter Polaganje cevovoda na bitumenske trake i premaze Prikljuåenje ureoeaja Elektriåni protoåni grejaåi Gasni protoåni bojler Akumulacioni sistemi Izjednaåavanje potencijala Primer instalacije za kupatilo, kuhinju i WC-a za goste Ispiranje i ispitivanje pod pritiskom cevovodne instalacije po DIN 1988, deo 2 Ispiranje instalacije Ispitivanje instalacije pod pritiskom Grejna instalacija Vrste polaganja instalacije i moguñnosti prikljuåivanja Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom Dvocevni sistem sa najkrañim polaganjem cevovoda Dvocevni sistem u prstenastom vodu Jednocevni sistem Varijante prikljuåenja grejnih tela Prikljuåak grejnog tela iz poda REHAU - Ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika i bakra REHAU - T - Prikljuåna garnitura od plemenitog åelika Direktni prikljuåak RAUPINK/REHAU - prikljuånog seta za grejna tela Prikljuåak grejnog tela iz zida REHAU - CuMs - set garniture za zidni prikljuåak REHAU - Ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika Prikljuåak sa REHAU - Zidnim kolenom na ventilska kompaktna grejna tela REHAU - Fazonski komadi za prikljuåenje grejnih tela Prikljuåne garniture za grejna tela REHAU - Prikljuåne garniture od plemenitog åelika REHAU - Ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika REHAU - T - Prikljuåne garniture REHAU - Bakarne prikljuåne garniture REHAU - CuMs - Zidne prikljuåne garniture REHAU - Ukrsni fiting REHAU - Razdelnik radijatorskog grejanja REHAU - Ugradni set za kalorimetar REHAU - Razdelnik sa pokretnom navlakom REHAU - Razvodni ormani REHAU - Jedinica za fiksiranje REHAU - Prikljuåni set za grejna tela REHAU - Holenderski spojevi sa steznim prstenom Vaæna uputstva za montaæu Proãirenje prikljuånih garnitura Fiksiranje ugaonih prikljuånih garnitura Metalno zaptivajuñi navojni komadi Polaganje prikljuånih i razvodnih vodova od RAUPINK - cevi Dopunske mere za akustiånu i termo izolaciju Ispitivanje zaptivenosti Norme, pravni propisi, pravilnici Kopirni uzorci

Opãte smernice Izolacija cevovoda Izolacija razvoda hladne vode shodno DIN 1988 Izolacija razvoda tople vode i grejanja shodno nemaåkom "Pravilniku o grejnim instalacijama" Zvuåna izolacija Preventivne mere Zvuåno rastavljanje Redukovanje prenosa odjeka od koraåanja Zvuåno - izolacione osobine cevovoda Protivpoæarna zaãtita Opãte Protivpoæarna manæetna RAU-VPE (PE- Xa) Podruåje primene Naåin delovanja Uputstvo za montaæu Temperaturom uslovljena promena duæine Opãte Proraåun promene duæine Primena Clip- æljebnih nosaåa Montaæa dilatacionog kompenzatora Opãte Odreoeivanje duæine kraka dilatacionog kompenzatora Izbor kliznih obujmica Montaæa fiksne taåke Polaganje u ãahtu Razmaci cevnih obujmica Savijanje cevi RAUPINK RAUHIS Polaganje na grubo obraoeenu podlogu Topli asfaltni estrih Polaganje u spoljnom podruåju Prateñe grejanje

Sistem: RAUPINK Cev:

Sistem kuñne instalacije RAUHIS

Primena:

Povezivanje grejnog tela Cevno podno grejanje

Sanitarna primena

Dimenzije:

16 x 2,2 mm 20 x 2,8 mm 25 x 3,5 mm 32 x 4,4 mm 40 x 5,5 mm 50 x 6,9 mm 63 x 8,7 mm

16 x 2,2 mm 20 x 2,8 mm 25 x 3,5 mm 32 x 4,4 mm 40 x 5,5 mm 50 x 6,9 mm 63 x 8,7 mm

Materijal: PE - Xa sa EVAL O2-difuzionom barijerom PE - Xa

Fiting:

REHAU tehnika pokretne navlake sa dimenzijama fazonskih komada 16 x 2,2 / 20 x 2,8 / 25 x 3,5 / 32 x 4,4 / 40 x 5,5 / 50 x 6,9 / 63 x 8,7 mm

Alat:

Jedinstveni alat RAUTOOL

Glave za proãirenje cevi:

RAUPINK

RAUHIS

Slika 1: Pregled sistema

3

1. Uvod 1.1 Materijal PE - X Materijal PE - X nastaje putem umreæavanja polietilena (PE). Baziåna sirovina je linearni visokomolekularni PE velike gustine i åvrstoñe. Iz ovog razloga se veñ osnovni materijal odlikuje posebno dobrom udarnom i zareznom æilavoãñu.

1.2 Osobine materijala Usled umreæavanja polietilena se vaæne osobine materijala joã znaåajno poboljãavaju. Antikoroziona postojanost: nema taåkaste korozije niti korozije u naponskim naprslinama Nema istaloæavanja na zidovima cevi: PE - X cevi nisu sklone stvaranju tvrdo prianjajuñih naslaga odnosno zaåepljenju usled istaloæavanja Dobra akustiåna izolacija: duæ cevi je prenos zvuka znatno smanjen Sposobnost vrañanja oblika (memorijski efekat) Visoka postojanost na temperaturu i pritisak Åvrstoña na habanje Veoma dobra zarezna æilavost i na niskim temperaturama Niska toplotna provodljivost Toksikoloãki i fizioloãki ispravan proizvod

Slika 5: Umreæeni polietilen (PE - X) Za umreæavanje polietilena se koriste razliåiti postupci. RAPINK i RAUHIS cevi se proizvode peroksidnim umreæavanjem. Ova vrsta umreæavanja se odvija pod visokom temperaturom i visokim pritiskom uz pomoñ peroksida. Pri tom se pojedinaåni molekuli polietilena povezuju u trodimenzionalnu mreæu. Za umreæavanje pod visokim pritiskom je karakteristiåno umreæavanje u rastopini, dakle iznad kristalitne taåke topljenja. Reakcija umreæavanja se odvija za vreme oblikovanja cevi u alatu. Ovaj postupak umreæavanja obezbeoeuje i kod cevi sa debelim zidovima ravnomernu i veoma visoku umreæenost u celom preseku cevi. Peroksidno umreæeni polietilen se oznaåava kao PE - Xa.

Slika 2: Etilen

Slika 3: Etilen, dupla veza u razdvajanju

Slika 4: Polietilen (PE)

Slika 6

4

1.3 Trajnost Kod polimernih cevnih materijala, koji se izlaæu mehaniåkom optereñenju, mora se obratiti paænja na puzanje materijala. Pod tim pojmom se podrazumeva, da su deformacija i åvrstoña zavisne od temperature i trajanja optereñenja. Da bi se odredila naprezanja koja odgovaraju trajnom optereñenju, mora se ispitati mehaniåko ponaãanje tokom duæeg vremena i na razliåitim temperaturama. To vaæi i za cevi pod unutraãnjim pritiskom. Na bazi viãe od 30 godina iskustva u laboratoriji i u praksi, kao i na osnovu

velikog broja eksperimenata i sveobuhvatnih ispitivanja na cevima od polietilena umreæenih pod visokim pritiskom, razvijeni su potrebni parametri. Rezultati bezbrojnih ispitivanja unutraãnjeg pritiska su prikazani na Dijagramu "Vreme-unutraãnji pritisak". Slika 7 prikazuje rezultate ispitivanja ponaãanja materijala pod pritiskom u toku vremena.

Pri tom je primenjen ekstrapolacioni postupak, koji se dokazao tokom viãe od 60 godina, da bi se dobio iskaz o ponaãanju tokom vremena, koje prelazi vreme trajanja samog merenja. Da bi se dijagram uåinio vaæeñim za sve dimenzije cevi, to se kao uporedna vrednost ne navodi optereñenje unutraãnjim pritiskom, veñ takozvani uporedni napon. Veza izmeoeu unutraãnjeg pritiska i uporednog napona moæe da se proraåuna preko kotlovskog obrasca za RAUPINK kao i za vodovodnu cev RAUHIS: (D - s) v = p · ______ 20 · s v p D s = uporedni napon u N/mm2 = unutraãnji pritisak u bar = spoljni preånik cevi u mm = debljina zida cevi u mm

Minimalni zahtevi po DIN 16892

Godina

Trajanje optereñenja u satima

Slika 7: Åvrstoña na unutraãnji pritisak tokom vremena za RAUPINK i RAUHIS cevi

Åvrstoña na unutraãnji pritisak u bar (klasa cevi 2)

5

Uporedni napon v u N/mm2 ili MPa

1.4 Dimenzije cevi

Dimenzije cevi RAUPINK I RAUHIS RAUPINK i RAUHIS d s DN zapremina teæina RAUPINK mm 16 mm 2,2 12 l/m 0,106 kg/m 0,100 teæina RAUHIS kg/m 0,093 duæina RAUPINK m 6 120 20 2,8 15 0,163 0,150 0,147 6 120 25 3,5 20 0,254 0,240 0,230 6 25 32 4,4 25 0,423 0,380 0,368 6 25 40 50 63 5,5 6,9 8,7 32 40 50 0,661 1,029 1,633 0,590 0,930 1,470 0,575 0,898 1,425 6 6 6 duæina RAUHIS m 6 100 6 100 6 25 6 25 6 6 6 Isporuka* Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Ãipka Ãipka

Tabela1: Dimenzije cevi RAUPINK i RAUHIS

*Specijalne duæine po upitu

1.5 Podruåje primene Ova Tehniåka informacija vaæi za sisteme kuñnih instalacija RAUPINK, koji se po priznatim pravilima tehnike projektuju, polaæu i eksploatiãu unutar objekata. RAUPINK - cev je podobna za primenu u grejnim instalacijama. RAUHIS - cev prirodne boje (mleåno belo) je odreoeena iskljuåivo za primenu kod vodovodnih instalacija. Ova dva cevna sistema se izvode sa istom tehnikom spajanja, tj. pomoñu REHAU tehnike pokretne navlake.

Slika 8 6

Dve cevi Jedan fiting Jedna tehnika spajanja RAUPINK - cevi kao i RAUHIS - cevi se primenjuju u domenu novih instalacija, saniranja i popravke vodovodnih i grejnih instalacija kao na primer unutar zgrada (kao ãto su stambeni objekti, zgrade namenjene za javne potrebe na primer bolnice, ãkole, deåji vrtiñi, sportske hale, crkve, staraåki domovi, supermarketi, odmoriãta uz saobrañajnice, industrijski objekti itd.).

Podruåja primene, koja nisu obuhvañena ovom Tehniåkom informacijom (specijalne primene) zahtevaju dogovor sa naãim Odeljenjem za tehniåku primenu ovih proizvoda. Molimo Vas da kontaktirate sa za Vas nadleænim Prodajnim biroom, åije adrese su date na poslednjoj strani.

Vodovod

Radijatorsko grejanje

Podno grejanje

RAUPINK

x

x

RAUHIS Tabela 2: Podruåja primene

x

1.6 Transport i skladiãtenje RAUPINK-cev i vodovodna cev RAUHIS, kao i svi sastavni delovi sistema treba da se utovaruju i istovaruju pod struånim nadzorom i da se transportuju i skladiãte u skladu sa samim materijalom. Nezaãtiñene cevi ne smeju se vuñi po podu ili preko betonskih povrãina. One treba da budu uskladiãtene na ravnoj podlozi koja ni u kom sluåaju ne sme da ima oãtre ivice. Cevi treba zaãtititi od ulja, masti i boja itd. kao i od duæe izloæenosti sunåevim zracima, na primer pomoñu folije, koja ne propuãta svetlost ili sliånim sredstvima.Treba izbegavati nezaãtiñeno skladiãtenje u slobodnom prostoru. U zaãtiñenom stanju skladiãtenje cevi je neograniåeno. Cevi treba da se raspakuju tek uoåi njihove primene. Slika 9: Cevi ne skladiãtiti na podlozi sa oãtrim ivicama

Slika 10: Cevi zaãtititi od duæeg uticaja sunåevih zraka

1.7 Podobnost za pitku vodu Cev za pitku vodu RAUHIS je toksikoloãki i fizioloãki ispravna. Cevi odgovaraju preporukama KTW za potroãna dobra Saveznog ministarstva za zdravlje (SR Nemaåka), koji se primenjuju u smislu Zakona o æivotnim namirnicama i potroãnim dobrima. Za podruåja primene sa posebnim higijenskim zahtevima na podruåju pitke vode (na primer u bolnicama) su RAUHIS-cevi bile podvrgnute dodatnom ispitivanju po DVGW-radnom listu W 270 (Razmnoæavanje mikro organizama na materijalima za podruåje pitke vode). RAUHIS-cevi ne pospeãuju legionalni rast. Termiåka dezinfekcija je u smislu DVGW-Radni list W 551 i W 552 moguña.

1.8 Podobnost za primenu u grejnim instalacijama RAUPINK-cevi su shodno nameni podobne za primenu u grejnim instalacijama. Pri primeni RAUPINK cevi kod podnog grejanja treba uvek imati u vidu date vaæeñe Tehniåke informacije! RAUPINK-cev od polietilena umreæenog pod visokim pritiskom poseduje difuzionu barijeru od etilen vinil alkohola (EVAL) koji spreåava difuziju kiseonika preko dozvoljenih granica, koje su navedene u DIN 4726. Cev je atestirana po DIN CERTCO i samim tim vaæi kao nepropusna na kiseonik. Poãto RAUHIS-cev ne poseduje difuzionu barijeru, to ona nije predvioeena za primenu u grejnim instalacijama.

7

1.9 Obezbeoeenje kvaliteta REHAU obezbeoeuje kontinualno visoki kvalitet cevi. RAUPINK kao i RAUHIS cevi se proizvode na najmodernijim proizvodnim postrojenjima i kontinualno podleæu sveobuhvatnoj internoj i eksternoj kontroli kvaliteta. Ova vlastita i strana kontrola proizvoda zapoåinje veñ pri izradi tehniåkih uslova isporuke za izabranu sirovinu, a zatim vodi preko ulaznih

kontrola do stalne proizvodne kontrole i nadzora sve do isporuke zavrãnog proizvoda. Spoljni nadzor sprovode sluæbeno priznate kontrolne institucije na primer SKZ Würzburg (Juæno nemaåki centar za sintetiåke materijale), IMA Dresden (Istraæivanje materijala i tehnika primene GmbH), a po nalogu DVGW, SVGW, ÖVGW, KIWA itd

QUA L

SMANAG ÄT E IT

ISO 9001

SYSTEM

T EN M

Slika 11

Slika 12: TÜV - certifikat 8

2. Cev Tehniåki podaci Materijal Gustina Modul elastiånosti Zarezna æilavost na 20 °C Zarezna æilavost na ­20 °C Srednji koeficijent izduæenja Pri polaganju sa æljebnim nosaåem dim. 16 - 40 dim. 50 + 63 Toplotna provodljivost Rapavost cevi Radni pritisak (max) Radna temperatura (max.) Kratkotrajna max. temperatura (incidentni sluåaj) Difuzija kiseonika Konstanta materijala C Klasa materijala Minimalni radijus savijanja bez pomagala Minimalni radijus savijanja kod grejne instalacije sa cevnim luånim vooeicama Minimalni radijus savijanja kod vodovodne instalacije sa cevnim luånim vooeicama Raspoloæive dimenzije Tabela 3: Tehniåki podaci za cevi jedinica g/cm3 N/mm2 mm/(m·K) mm/(m·K) mm/(m·K) W/(m·K) mm bar °C °C g/(m3·d) mm 16 - 63 RAUPINK PE - Xa 0,93 ca. 600 bez loma bez loma 0,15 0,04 0,1 0,41 0,007 10 90 110 0,10 12 B2 8xd 5xd RAUHIS PE - Xa 0,93 ca. 600 bez loma bez loma 0,15 0,04 0,1 0,41 0,007 10 90 110 > 0,10 12 B2 8xd 3-4xd 16 - 63

2.1 Grejna cev RAUPINK 2.1.1 Podruåje primene RAUPINK - cev moæe da se primeni u grejnim instalacijama. Cev je proizvedena od peroksidom umreæenog polietilena i slojem od EVAL-a zaãtiñena od difuzije kiseonika. Grejanje: Za primenu RAUPINK - cevi u grejnoj instalaciji cevni sistem moæe da se eksploatiãe pri maksimalnoj temepraturi u dovodnoj grani od 90 °C, uz maksimalni radni pritisak od 8 bara. Kratkotrajno (u sluåaju smetnji) su moguñe temperature do 110 °C.

Slika 13: RAUPINK 9

2.1.2 Dimenzije RAUPINK d mm 16 s mm 2,2 DN 12 Zapremina l/m 0,106 Teæina kg/m 0,100 Duæina m 6 120 20 2,8 15 0,163 0,150 6 120 25 3,5 20 0,254 0,240 6 25 32 4,4 25 0,423 0,380 6 25 40 50 63 Tabela 4 2.1.3 Oznaåavanje cevi RAUPINK - cevi su kontinualno na razmacima od 1 m oznaåene sledeñim podacima Primer oznake RAUPINK cevi: RAUPINK 16 x 2,2 nepropusno na kiseonik RAU - VPE DIN 16892 DIN 4726 ispitano PE - XA PB 10/60 °C - PB 6/90° REHAU M8 0301.97 101 m 5,5 6,9 8,7 32 40 50 0,661 1,029 1,633 0,590 0,930 1,470 6 6 6 Isporuka* Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Ãipka Ãipka

*Specijalne duæine po zahtevu 2.1.4 Atesti RAUPINK - cev odgovara standardu DIN 16892 RAUPINK Radna Radni temperatura vek Nominalni pritisak PN 20 Dozvoljeni radni pritisak PB u bar 18,2 10 8

°C 20 70 90 Tabela 5

Godine 50 50 5

10

2.2 RAUHIS 2.2.1 Podruåje primene RAUHIS cev je odreoeena za primenu u vodovodnim instalacijama. Materijal cevi, a to je peroksidno umreæeni polietilen, poseduje za ove svrhe primene potrebnu neutralnost ukusa i mirisa. Pitka voda: REHAU RAUHIS - cev se koristi za razvod pitke vode shodno DIN 2000 u hladnom i zagrejanom stanju do radnog nadpritiska od 10 bara. RAUHIS - cev, koja je od strane REHAU razvijena za ovaj sluåaj primene, moæe kontinualno da se eksploatiãe sa temperaturom od 70 °C, a kratkoroåno åak do 110 °C (u sluåaju smetnji). Grejanje: Zbog nedostajuñe difuzione barijere za O2 (EVAL) i iz toga rezultujuñe difuzije kiseonika kroz zid cevi, RAUHIS - cev nije namenjena za grejne instalacije.

Slika 14: RAUHIS - predizolovane cevi

2.2.2 Dimenzije

RAUHIS d mm 16 s mm 2,2 DN 12 Zapremina Teæina l/m 0,106 kg/m 0,093 Duæina m 6 100 20 2,8 15 0,163 0,147 6 100 25 3,5 20 0,254 0,230 6 25 32 4,4 25 0,423 0,368 6 25 40 50 63 5,5 6,9 8,7 32 40 50 0,661 1,029 1,633 0,575 0,898 1,425 6 6 6 Isporuka * Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Kotur Ãipka Ãipka Ãipka

Tabela 6 2.2.3 Oznaåavanje cevi RAUHIS - cevi su kontinulano celom duæinom na razmaku od 1m oznaåene sledeñim podacima: Znak proizvooeaåa Materijal cevi i naåin umreæavanja Dimenzije

* Specijalne duæine po zahtevu

Broj DIN Dozvoljena max. radna temperatura i max. radni pritisak Oznaka atesta i registracioni broj Maãina br. Oznaka smene Datum proizvodnje Oznaka tekuñe metraæe

Primer jedne RAUHIS - oznake: REHAU RAUHIS PE - Xa 16 x 2,2 DIN 16892/93 90 °C/10 bar DVGW DW - 8301 AG2/02 (K 164) TW OVGW Reg.Nr. W 1.094 10 bar/60 °C SVGW ATG 91/1830 UNE 53 - 381 P 2 MPA/20 °C - 1 MPA/90 °C KIWA 70 °C/1MPA M 15 A 16.9.99 015

11

2.2.4 Atesti RAUHIS - cevi odgovaraju standardu DIN 16892 u pogledu kvaliteta, a u pogledu dimenzija standardu DIN 16893. Dozvoljeni radni nadpritisci su shodno DIN 16892 za PE - Xa cevi:

RAUHIS

Radna

temperatura

Radni

vek

Klasa cevi 2 Nominalni pritisak

PN 20

Dozvoljeni

°C 20 70 90

Godine

radni pritisak PB u bar

50 50 5

20 11,2 8,6

REHAU RAUHIS - cevi sa dimenzijama 16 x 2,2 - 63 x 8,7 mm poseduju sledeñe atestne oznake i registracione brojeve po DVGW: REHAU RAUHIS - cevi 16x2,2-50x 6,9: DVGW DW - 8301 AG102 (K164) i poåev od 63 x 8,7: DVGW DW - 8302 AO2931 (K257). Obezbeoeenje kvaliteta odgovara standardu DVGW - radni list W 531: Proizvodnja, obezbeoeenje kvaliteta i kontrola cevi od VPE (umreæenog HDPE) za vodovodne kuñne instalacije.

Tabela 7 U nastavku su prikazani neki od atesta za kuñne instalacione sisteme RAUPINK, baziranih na kombinaciji REHAU tehnike spajanja pomoñu pokretne navlake sa RAUHIS - cevi:

Nemaåka

Ãpanija

BY

E L AWS S

CH

W AT E

R

RO

Ãvajcarska

Velika Britanija

V E D P RO

Austrija

SAD

Holandija

Kanada

Danska

Australija

Maoearska

Brodogradnja (internacionalno)

Poljska Dalji atesti za kuñne instalacione sisteme RAUPINK u vezi sa RAUHIS cevi i pripadajuñom pokretnom navlakom postoje na primer u sledeñim zemljama: Belgija - Butgb; Åeãka - HACR; Norveãka - Boverket Sitac; Slovenija - HHSR; Ãvedska - Boverket - Sitac; Francuska - Avis Technique (PB6); Singapur - SISAR; Tajvan - BCIQ; Åile INN; Rusija - SSGR; Hong Kong - OWA; Rumunija - Agrement technic, Island - IBRI Nacionalni atesti: Nacionalni atesti mogu na osnovu razliåitih zahteva u datim zemljama da odstupaju od nemaåkih atesta.

12

U

D

CT

EM

E

AP

P

3. Fazonski komadi 3.1 Materijal Fazonski komadi kuñnog instalacionog sistema RAUHIS/RAUPINK, koji pri pravilnoj upotrebi dolaze u dodir sa pitkom vodom ili vodom za grejanje, se sastoje od specijalnog mesinga postojanog na izdvajanje cinka po DIN EN 12164/DIN EN 12165 klasa A (Najviãi stepen u pogledu postavljenih zahteva). Ovaj specijalni mesing otporan na koroziju cinka je razvijen posebno za primenu u podruåjima sa agresivnom pitkom vodom.

3.3 Izdvajanje cinka Naroåito kod relativno mekih pijañih voda, koje sadræe soli, moæe doñi do specijalne vrste korozije kod standardnih mesinganih legura (mesing dobijen sa automata za livenje, itd.), odn. do takozvane korozije cinka, odn. izdvajanja cinka. Iz ovog razloga se u kuñnom instalacionom sistemu RAUHIS i RAUPINK u naåelu primenjuju materijali otporni na izdvajanje cinka, koji se ispituju po DIN ISO 6509. Fazonski komadi sa ovom visoko kvalitetnom mesinganom baziånom legurom se veñ viãe decenija primenjuju bez problema, kao ãto to pokazuju iskustva kod kritiånih pitkih voda,kao na primer u Skandinaviji, Nemaåkoj, Engleskoj, itd. Fazonski komadi od ovog materijala su postojani na koroziju. 3.4 Postojanost na naponske naprsline Mesingani fazonski komadi i pokretne navlake kuñnog instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK su postojani na koroziju vezanu za naponske naprsline po DIN 50916 deo 2 (reãenje A: pH 10/22 +/- 1 oC, 7 dana). 3.5 Erozija/Eroziona korozija RAUHIS i RAUPINK cev se po REHAU tehnici spajanja pomoñu pokretne navlake proãiruje pre spajanja. Popreåni presek fazonskog komada je gotovo identiåan sa popreånim presekom cevi i stoga se odlikuje redukovanom emisijom ãuma kao i poveñanom erozionom postojanoãñu. Ova prednost se koristi kod kuñnog instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK za razliku od sistema bez proãirenja cevi. Granice pri dimenzionisanju po DIN 1988, deo 3, se samim tim mogu u potpunosti iskoristiti. 3.6 Napomene u vezi sa fazonskim komadima sa pokretnom navlakom Kod prelaznih fazonskih komada su navoji izvedeni na sledeñi naåin: Navoj po DIN 2999: Rp = cilindriåni unutraãnji navoj; R = konusni spoljni navoj/zaptivanje u navoju Navoj po DIN ISO 228: G = cilindriåni navoj, zaptivanje nije u navoju / ravno zaptivanje

Kod spajanja pomoñu kuåine treba primenjivati navojna zaptivna sredstva (ispitana po DIN/DVGW) podobna za cevovode od sintetiåkog materijala. Pokretna navlaka je usklaoeena sa RAUHIS i RAUPINK cevima, navedenim u cenovniku (893.303 YU). Za oznaåavanje fazonskih komada se navodi samo spoljni preånik cevi, koja se prikljuåuje. Primer: T-komad 20 - 16 - 16 = za prikljuåenje cevi dim. 20 x 2,8 (RAUPINK/RAUHIS) i 16 x 2,2 (RAUPINK/RAUHIS). 3.7 Nivelisanje fazonskih komada Fazonski komadi, kao ãto su na primer zidna kolena, ne smeju se doterivati na silu, na primer udarcima åekiña, usled opasnosti od oãteñenja navoja i izazivanja korozije u naponskim naprslinama. Za nivelisanje ovih delova treba da se primene odgovarajuñi alati kao na primer cevni nipli ili papagajke.

Slika 15 Pokretne navlake, koje nisu u dodiru sa pitkom vodom, se sastoje od termiåki rastereñenog standardnog mesinga CuZn 39 Pb3/F43 po DIN EN 12164/DIN EN 12165. 3.2 Oznaåavanje Fazonski komadi sistema pokretne navlake se oznaåavaju na sledeñi naåin: Ime proizvooeaåa: Spoljni preånik i debljina zida: Unutraãnji navoj: Spoljni navoj: Materijal fitinga: REHAU

Slika 17: Fazonski komadi ne smeju se doterivati udarcima åekiña

na pr. 16 x 2,2 Rp (na primer Rp 1/2") R (na primer R 1/2") CR (mesing postojan na izdvajanje cinka) Oznaka odobrenja: na primer DVGW, ", KWA...

Kao dopuna sistemu se preporuåuju navojni fitinzi od mesinga otpornog na izdvajanje cinka i crvenog liva. Fazonske komade treba pre kontakta sa zidovima odn. vlagom, estrihom, cementom, gipsom, brzovezivnim materijalima i sl. zaãtititi odgovarajuñim omotaåem. Prilikom polaganja u malter ili u estrih je potrebno da se izbegne direktni kontakt sa zidanim objektom radi otpoãtovanja zahteva akustiåne zaãtite shodno DIN 4109 odn. VDI 4100. Slika 16

13

4. Tehnika spajanja pokretnom navlakom 4.1 Opãte u vezi sa tehnikom spajanja REHAU - tehnika spajanja pomoñu pokretne navlake je shodno DVGW - radni list W 534 i DIN 4726 (grejanje) trajno dihtujuña veza (ranija oznaka: neraskidiva veza), t.j. u skladu sa DIN 18380 (VOB) ona moæe da se primeni u malteru i u etsrihu bez revizionih ãahti i sl. Spoj pomoñu pokretne navlake ne poseduje O - prsten kao dodatni zaptivaå veñ primenjuje osnovni materijal kao zaptivaå.

Slika 18 Pokretna navlaka se navlaåi na cev sa svojim sa unutraãnje strane zakoãenim rubom ka kraju cevi, odn. spoju. Cev se na hladno proãiruje i navlaåi na fazonski komad. Pre svega su RAUPINK i RAUHIS cevi naklonjene, uslovljeno memorijskim efektom, da se nakon proãirenja vrate u prvobitno stanje. Time se popreåni preånik cevi redukuje i ona obuhvata potporno telo fazonskog komada. Upravo zbog ovoga postavljanje fazonskog komada mora da usledi neposredno posle postupka proãirivanja cevi. Potporno telo fazonskog komada se uvlaåi sve do prednjeg graniånika (vidi sliku 19) u cev. Treba paziti na to, da sva åetiri zaptivna rebra potpornog tela budu pre navlaåenja pokretne navlake pokrivena od strane cevi. Nakon nivelisanja fazonskog komada sledi navlaåenje pokretne navlake (u vezi sa tim vidi taåku 4.5 "Izrada spoja pomoñu pokretne navlake"). Tehnika spajanja pomoñu pokretne navlake sme da se primeni samo sa odgovarajuñim REHAU - fazonskim komadima i RAUHIS odn. RAUPINK cevima. Za izradu spoja treba primeniti iskljuåivo REHAU - alate za pokretnu navlaku - RAUTOOL.

Slika 19

14

4.2 Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL REHAU nudi korisniku viãe alata za izradu spojeva pomoñu pokretne navlake. Razliåite varijante alata omoguñavaju korisniku da izabere optimalni alat za dato podruåje primene. RAUTOOL - alati za REHAU - pokretnu navlaku se primenjuju kako za REHAU kuñne instalacione sisteme RAUHIS i RAUPINK tako i za REHAU - grejne sisteme (RAUTHERM S - cevi). Svi RAUTOOL - alati za pokretne navlake su tako koncipirani, da u potpunosti zadovolje zahtevima na gradiliãtu. Korisnik moæe da se odluåi za alat, koji za njegovo podruåje primene pruæa optimalno reãenje.

RAUTOOL G1: Alat za dimenzije 50 - 63 mm, dimenzija 40 opcionalno. Cilindar alata se koristi za proãirivanje cevi i navlaåenje pokretne navlake. Pogon sledi preko elektro hidrauliånog agregata. Po potrebi alat moæe da se opremi i noænom pumpom. 4.3 Seåenje cevi Cevi treba da se odsecaju pod pravim uglom. Primena drugih makaza za cevi u ovom dimenzionalnom podruåju nije dozvoljena. Oãteñeno ili tupo seåivo makaza moæe da dovede do pojave grata odn. stvaranja brazgotine na materijalu cevi. Za RAUHIS i RAUPINK cevi se primenjuju makaze 40 (do dimenzije 40) odn. 63 (do dimenzije 63). Za cevne makaze 40 mogu se naruåiti rezervna seåiva pod Art. Br. 138 113 001. 4.4 Glave za proãirivanje cevi 4.4.1 Proãirivanje RAUPINK i RAUHIS cevi Za razliku od RAUHIS - cevi, REHAU - cev RAUPINK je presvuåena izolacionim slojem protiv propuãtanja kiseonika, kako bi cev mogla da se primeni u podruåju grejanja. EVAL - zaporni sloj nije uvek tako fleksibilan kao osnovna cev od umreæenog polietilena. Zbog toga se kod proãirenja cevi pod datim okolnostima (na primer niska temperatura prilikom montaæe cevi) moæe raåunati sa stvaranjem sitnih naprslina u zapornom sloju. Meoeutim ove naprsline ne smanjuju upotrebljivost REHAU - cevi RAUPINK i nemaju nikakvog uticaja na sigurnost spoja pomoñu pokretne navlake. Poãto se naprsline nalaze u podruåju spoja pomoñu pokretne navlake i poãto su s obe strane obuhvañene difuziono zaptivnim metalom, to one nemaju uticaja vrednog pomena ni na zaptivenost na kiseonik.

Slika 22: RAUTOOL E2 RAUTOOL E2: Elektrohidrauliåni alat za pokretne navlake sa duplim viljuãkama za po 2 dimenzije. Pogon se obezbeoeuje preko elektriånog hidrauliånog agregata, koji je sa cilindrom alata povezan pomoñu elektrohidrauliånog creva. Cilindar alata moæe se po izboru koristiti za hidrauliåno proãirenje cevi. Podruåje primene za dimenzije 16 - 40.

Slika 20: RAUTOOL M1 RAUTOOL M1 Ruåni alat sa duplim viljuãkama za po 2 dimenzije: Podruåje primene za dimenzije 16 - 40 mm

Slika 23: RAUTOOL A2 RAUTOOL A2: Elektrohidrauliåni alat sa akumulatorskim pogonom i duplim viljuãkama. Pogon obezbeoeuje akumulatorom pogonjeni hidrauliåni agregat, koji se nalazi direktno na cilindru alata. Podruåje primene za dimenzije 16 - 40. Hidrauliåni alati RAUTOOL H1, RAUTOOL E1/E2 i RAUTOOL A2 su meoeusobno kompatibilni i koriste se sa istim dopunskim setovima. Kljeãta za proãirenje i glave za proãirenje REHAU - sistema za proãirivanje cevi RO se mogu primeniti kod svih alata do dimenzije 32.

Slika 21: RAUTOOL H1 RAUTOOL H1: Mehaniåko - hidrauliåni alat sa duplim viljuãkama za po 2 dimenzije. Pogon se obezbeoeuje preko ruåno/noæne pumpe. Podruåje primene za dimenzije 16 - 40 mm

Slika 25: Glava za proãirenje cevi RAUPINK/RAUHIS

Slika 24: RAUTOOL G1 15

4.5 Izrada spoja pomoñu pokretne navlake na primeru RAUHIS

Slika 26: Odsecanje cevi pod pravim uglom na æeljenu meru

Slika 27: Navlaåenje pokretne navlake na cev. Unutraãnja oborena ivica mora biti usmerena prema kraju cevi

Slika 28: Kljeãta za proãirenje cevi RO: Cev dva puta proãiriti (prilikom drugog proãirivanja cev okrenuti za 30 °. Pokretna navlaka ne sme da se nalazi u zoni proãirenja. Paziti, da se kod proãirenja ne oãtete ivice cevi

Slika 29: Fiting uvesti u cev

Slika 30: Alat postaviti na spoj. Paziti da cev i fiting potpuno nalegnu na alat

Slika 31: Koriãñenjem alata u potpunosti navuñi pokretnu navlaku

Slika 32: Gotov spoj

Slika 33: Kod izrade spoja uz pomoñ pokretne navlake cev se ne sme dræati u zoni navlaåenja 16

Slika 34: Cev ãtititi od ulja i masti, pri izradi spoja pomoñu pokretne navlake ne primenjivati sredstva za podmazivanje.

Izrada spoja uz pomoñ pokretne navlake sa alatom RAUTOOL G1 Spoj pomoñu pokretne navlake je isti kako za REHAU - cev RAUPINK tako i za cev za pitku vodu RAUHIS. RAUTOOL G1 je koncipiran za dimenzije 40 - 110 mm.

Slika 35: Cev iskrojiti na æeljenu meru

Slika 36: Pokretnu navlaku navuñi na cev. Unutraãnja oborena ivica mora biti okrenuta prema kraju cevi

Slika 37: Cev dva puta proãiriti okreñuñi je za po 30°. Pokretna navlaka ne sme da se nalazi u zoni proãirivanja cevi

Slika 38: Fiting uvesti u cev. Posle kratkog vremena fiting ñe u cevi biti fiksiran (efekat memorije).

Slika 39: Alat u potpunosti postaviti na spoj.

Slika 40: Aktiviranjem alata navuñi pokretnu navlaku

Alat RAUTOOL G1 je razvijen za pokretne navlake 50 i veñe (opcija za dimenziju 40). Hidrauliåni cilindar alata se koristi za proãirenje cevi i za navlaåenje pokretne navlake. Izmeoeu oba radna koraka potrebno je da se brzo izvrãi modifikacija alata.

Slika 41: Gotov spoj sa pokretnom navlakom

17

4.6 Uputstva za tehniku spajanja Oznake razliåitih pokretnih navlaka za podruåje pitke vode i grejanja

Vodovod i radijatorsko grejanje: Bela RAUHIS - cev prirodne boje, odn. ljubiåasta RAUPINK - cev sa REHAU pokretnom navlakom, mesing metalnog sjaja sa jednim æljebom i fazonskim komadima uz pokretnu navlaku Podno grejanje: Kod crvene RAUTHERM S - cevi je pokretna navlaka oko 5 mm kraña, od mesinga , pocinkovana i oznaåena sa dva æljeba sa spoljne strane.

Slika 43

Slika 42 Dodatna uputstva u vezi sa dole navedenim slikama: Minimalno rastojanje pokretne navlake od kraja cevi (pribliæno dvostruka duæina trna za proãirenje cevi, vidi slike 44, 45 i 46) mora se prilikom proãirivanja uvek ispoãtovati. Pokretna navlaka ne sme da se nalazi u zoni proãirivanja cevi (opasnost od oãteñenja alata/cevi)

Slika 44: RAUPINK

Slika 45: RAUHIS

Slika 46: RAUTHERM S 18

Cev za pitku vodu RAUHIS kao i cev RAUPINK ne proãirivati pomoñu nekompletne ili oãteñene (na primer deformisane, naprsle ili polomljene) glave za proãirivanje cevi. Cev ñe u tom sluåaju biti jednostrano proãirena i moguñe je preterano proãirenje materijala cevi. Åaãasto proãirenje pokretne navlake ne smanjuje kvalitet spoja i preteæno se susreñe pri primeni starijih glava za proãirenje. Prilikom izrade spoja ne sme se primenjivati niti voda niti druga sredstva za podmazivanje. Oãteñene delove treba baciti. Slika 47

4.7 Razdvajanje spojeva sa pokretnom navlakom Za naknadne promene ili korekture cevne mreæe, spoj sa pokretnom navlakom moæe se ponovo rastaviti putem ravnomernog zagrevanja po celom obimu fenom sa toplim vazduhom. Pre zagrevanja spoj, koji treba da bude rastavljen, treba odvojiti od postojeñe cevne mreæe. Spojevi, koji treba da ostanu oåuvani, treba da budu zaãtiñeni od zagrevanja preko 100 °C. Korisnik treba da primeni odgovarajuñe mere: na primer hlaoeenje onih spojeva, koji treba da ostanu saåuvani, putem obmotavanja hladne, mokre krpe. Time se spreåava zagrevanje preostalog cevovoda i iskljuåuje njegovo eventualno pregrevanje. Pri postizanju temperature od oko 135 °C pokretna navlaka moæe da se svuåe sa potpornog tela fazonskog komada. Posle skidanja cevi sa potpornog tela, fazonski komad treba da se oåisti od neåistoña i moæe se kasnije ponovo upotrebiti. Pokretna navlaka ne sme viãe da se koristi i sa razdvojenim krajem cevi treba da se baci. Zagrevani krajevi cevi moraju u potpunosti da se ohlade pre proãirivanja radi izrade novog spoja. Kraj cevi ne sme da se proãiruje u zagrejanom stanju !!!

Slika 48: Odvajanje cevi

Slika 49: Zagrevanje spoja koji se rastavlja

Slika 49a

Pokretna navlaka Odvojeni deo cevi

Slika 50: Skidanje pokretne navlake, bacanje pokretne navlake i cevi 19

4.8 Ugradnja u postojeñe instalacije U postojeñim vodovodnim i/ili grejnim instalacijama moæe posle dugogodiãnje eksploatacije pri visokim temperaturama i visokim radnim pritiskom doñi do malog uveñanja spoljaãnjeg preånika cevi. Usled toga, prilikom dogradnje ili izmene cevne mreæe, pokretna navlaka moæe ponekad teãko da se navlaåi. Putem zagrevanja pomoñu fena za topli vazduh (regulacija temperature < 500 °C) se cev u podruåju spoja zagreva sve dotle dok ne postane "prozirna kao staklo" (oko 135 °C), nakon åega je treba ohladiti. Pregrevanje (cev postaje braon boje) povrãine cevi treba bezuslovno izbeñi. Cev sada poprima svoj prvobitni kruæni oblik i svoj prvobitni preånik (efekat memorije). Kod REHAU cevi RAUPINK moæe se zagrevanjem oãtetiti difuziona barijera (EVAL). Stoga ovde cev treba zameniti sve do sledeñeg spojnog mesta.

4.9 Prelaz na druge cevne materijale Prelaz na cevi ili armature od drugog materijala nego ãto je PE - Xa prilikom popravki ili proãirenja cevne mreæe kuñnog instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK se sprovodi pomoñu prelaznih komada sa navojem ili za lemljenje na primer 25 x 3,5 - R 3/4 ", L 18. Za cevi od PP, PB, PVC - C itd. prelazni komadi od datih materijala treba da se namontiraju na navoj. Pri tom se treba pridræavati uputstva proizvooeaåa. Prednost treba dati navojnom spoju iz razloga obezbeoeenja jasnog razdvajanja razliåitih sistema! Ovo ne vaæi za spojeve unutar kuñnog instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK, jer oni imaju istu tehniku spajanja. Prelaz od RAUPINK ili RAUHIS na druge PE - X - materijale moæe da se na primer realizuje pomoñu Beulco - steznih navojnih prstenova sa DVGW registracijom. Kod izbora navojnih veza sa steznim prstenom treba da se imaju u vidu uputstva proizvooeaåa i podaci kao ãto su dimenzije cevi, zatezni momenti itd.

Slika 51: Kuñni instalacioni sistem RAUHIS/RAUPINK

Slika 52: Kuñni instalacioni sistem RAUHIS/RAUPINK

20

5. Opãte smernice 5.1 Izolacija cevovoda

Slika 53

21

Debljina izolacionog sloja shodno DIN 1988:

Zaãtita cevovoda za pitku vodu sa hladnim reæimom rada od zagrevanja i stvaranja kondenzata.

Br. 1 2 3 4 5 6 7

Ugradbena situacija Cevovod slobodno poloæen, u negrejanoj prostoriji (na primer podrum) Cevovod slobodno poloæen u grejanoj prostoriji Cevovod u kanalu, bez cevovoda sa toplim reæimom rada Cevovod u kanalu, pored cevovoda sa toplim reæimom rada Cevovod u zidnom prorezu, vertikalni vod Cevovod u zidnom udubljenju, pored voda sa toplim reæimom rada Cevovod na betonskoj podlozi

min. debljina izolacije pri toplotnoj provodljivosti 0,040 W/(m·K) 4 mm 9 mm 4 mm 13 mm 4 mm 13 mm 4 mm

Tabela 8

Debljina izolacionog sloja shodno nemaåkom "Pravilniku o grejnim postrojenjima": Izolacija radi spreåavanja gubitka toplote kod vodova za zagrejanu pitku vodu i grejnu vodu Opãte vaæeñe debljine izolacije: Br. A DN cevovoda / armature u mm do DN 20 od DN 22 do DN 35 od DN 40 do DN 100 preko DN 100 min. debljina izolacionog sloja u odnosu na toplotnu provodljivost od 0,035 W/(m·K) 20 mm 30 mm jednako DN 100 mm

Kod sledeñih ugradbenih situacija moæe da se odstupi od opãte vaæeñih debljina izolacionog sloja: B Cevovodi i armature po rubrikama, u taåki A, u probojima u zidu i tavanicama, u podruåjima ukrãtanja cevovoda, na mestima spajanja cevovoda, kod centralnih razdelnika cevne mreæe Prikljuåni vodovi grejnih tela do 8 m duæine kao sume polaznih i povratnih grana Prikljuåni vodovi grejnih tela, duæine veñe od 8 m kao sume polaznih i povratnih grana

50 % zahteva iz rubrika pod taåkom A

C

50 % zahteva iz rubrika pod taåkom A

D

100 % zahteva iz rubrika pod taåkom A

E

Cevovodi centralnog grejanja u prostorijama koje su odreoeene za trajni boravak ljudi, i u graoeevinskim elementima, koji takve prostorije povezuju (t.j. u razdvojnim tavanicama stanova) ako njihovo odavanje toplote moæe da dospe pod uticaj datog korisnika preko zapornih ureoeaja (na primer termostatskih ventila). Ograniåenje duæine ne postoji.

nema zahteva Iz sledeñih razloga se ipak preporuåuje izolacija: - zaãtita cevovoda - blokiranje prenosa zvuka - obraåun troãkova grejanja

Tabela 9

22

Prikaz debljine izolacije po " Pravilniku o grejnim postrojenjima" (HeizAnlV): DN Dimenzije RAUPINK/RAUHIS Minimalna debljina izolacije u odnosu na toplotnu provodljivost od 0,035 W/(m.K) 20 mm 20 mm 20 mm 30 mm 30 mm 40 mm 50 mm

12 15 20 25 32 40 50 Tabela 10

16 20 25 32 40 50 63

Tabela preraåunskih vrednosti za cevi RAUPINK/RAUHIS dimenzija 16 - 25 mm shodno HeizAnIV:

Izolacioni materijal Koef. toplotne provodljivosti W/(m·K) 0,035 0,040 Debljina izolacionog sloja (mm) 100% izolacija 20 26 50% izolacija 10 13

Tabela 11

5.1.1 Izolacija razvoda hladne vode shodno DIN 1988 Cevovodi za pitku vodu, koji se koriste za transport hladne vode, moraju u najmanju ruku biti izolovani po DIN 1988, da bi bili zaãtiñeni od zagrevanja i kondenzacije. Raspored vodova treba da bude izabran tako da postoji dovoljna udaljenost od izvora toplote kao ãto su na primer dimnjaci, grejna postrojenja i cevi koje rade u toplom reæimu. Ako to nije moguñe, onda cevni razvod hladne vode treba izolovati tako, da kvalitet pitke vode ne trpi zbog zagrevanja. U stambenoj izgradnji vaæe pri uobiåajenim eksploatacionim uslovima debljine izolacionog sloja koje su navedene u tabeli 9 (pri stagnaciji izolacija ne nudi trajnu zaãtitu od zagrevanja). Podaci u tabeli vaæe i kao zaãtita od kondenzacije. 5.1.2 Izolacija razvoda tople vode i grejanja shodno HeizAnIV Propis za grejna postrojenja (HeizAnIV) propisuje da cevi za razvod tople vode u postrojenjima za grejanje i proizvodnju tople vode mora da budu izolovane radi redukovanja toplotnih gubitaka. Da bi se zadovoljili propisi iz Pravilnika o grejnim instalacijama potrebno je da se otpoãtuju u tabeli 10 pod taåkom A navedene debljine izolacionog sloja.

Postoje ugradbene situacije, kod kojih moæe da se odstupi od ovih zahteva (vidi tabelu 10, taåke B do E). Na slici 54 su prikazane razliåite ugradbene situacije za sanitarne i grejne instalacije. Debljine izolacionih slojeva, koje se moraju primeniti, su preko njihove oznake na crteæu (A,B,C itd.) navedene u tabeli 10. Primer: Debljine izolacionih slojeva cevovoda u prostoriji desno gore (cevovod oznaåen sa "C") za prikljuåenje na grejno telo: Prikljuåni vodovi grejnih tela mora da budu izolovani shodno podacima iz tabele 10, taåka A. Kod ove ugradbene situacije se shodno Pravilniku o grejnim instalacijama od ovog zahteva moæe i odstupiti. Poãto duæina cevovoda iznosi manje od 8 metara kao suma polazne i povratne grane to se shodno taåki C tabele 10 dobija debljina izolacije od 50 % od one koja se zahteva u taåki A. Debljina izolacije je zavisna od toplotne provodljivosti izolacionog materijala. Kod ovog primera prikljuåni vod grejnog tela, spoljni preånik cevi na pr. 20 mm, mora da bude izolovan izolacionim slojem debljine10 mm åija je toplotna provodljivost 0,035 W/(m.K). Ako se primenjuje izolacioni materijal åija je toplotna provodljivost 0,040 W/(m.K), onda to odgovara debljini izolacionog sloja od 13 mm (vidi tabelu 12).

Dopunska uputstva za izolaciju cevovoda: Izvod iz Pravilnika o grejnim instalacijama par. 8: "Za postrojenja potroãne vode vaæe tome shodno zahtevi paragrafa 5 i 6, stav 1 i 3. Kod cevovoda za potroãnu vodu u stanovima do nominalnog preånika DN 20 mm, koji niti su ukljuåeni u cirkulacioni tok niti su opremljeni elektriånim prateñim grejanjem, moæe se utoliko odstupiti od zahteva iz paragrafa 6, stav 1 ukoliko bi ispunjenje zahteva bilo povezano sa nesrazmerno visokim troãkovima." Shodno paragrafu 8 "Propisa za grejna postrojenja" je u pojedinaånom sluåaju i pod navedenim uslovima moguñe odstupanje od debljina izolacionog sloja vodova za potroãnu vodu (pitka voda, zagrejana) iz taåke A u tabeli 10. Ako se odstupa od debljina izolacionog sloja na bazi paragrafa 8 propisa HeizAnlV ili ako se primenjuje izolacija koja nije eksplicitno navedena u Pravilniku o grejnim instalacijama ili DIN 1988 (cev u rebrastoj cevi ili sliåno), onda to joã pre poåetka radova mora da bude pismeno dogovoreno sa nalogodavcem, kako bi kasniji konflikti bili izbegnuti.

23

Shodno HeizAnlV par. 6 kod cevovoda, åiji nominalni preånik nije utvroeen standardom, treba primeniti spoljni preånik cevi umesto nominalnog preånika radi odreoeivanja debljine izolacionog sloja.

Slika 54: Polaganje bez izolacije shodno HeizAnlV (taåka E)

Slika 55: Polaganje cevovoda sa polovinom izolacije shodno HeizAnlV (50 %, taåka B)

Slika 56: Polaganje cevi sa punom izolacijom shodno HeizAnlV (100 %, taåka A)

24

5.2 Zvuåna izolacija 5.2.1 Preventivne mere Adekvatno planiranje osnove ima najveñi znaåaj kao preventiva za zvuånu izolaciju kod sanitarnih postrojenja. Ono je od svih zvuånih zaãtitnih mera najefikasnije i ne uzrokuje nikakve uveñane instalacione troãkove. Treba izbegavati da se prostorije, koje treba zvuåno izolovati, graniåe sa sanitarnim prostorijama. Pri tome se radi o meoeusobnom zvuånotehniåki povoljnom rasporedu prostorija kao i o odgovarajuñem rasporedu sanitarnih ureoeaja, armatura i cevovoda. 5.2.2 Zvuåno rastavljanje Pored mera za izbegavanje nastanka ãuma (na primer primena beãumnih armatura, redukovanje pritiska u mreæi odn. brzine protoka) uputno je da se preduzmu mere za smanjenje ãirenja zvuka od ãumova. Kod izvooeenja sanitarnih i grejnih postrojenja treba izbegavati stvaranje akustiånih mostova. Cevovodi mora da budu poloæeni odvojeno od samog zidanog objekta. To ñe biti zagarantovano, ako se cevovodi budu izolovali u skladu sa HeizAnlV odn. DIN 1988. Treba paziti na to, da se izvrãi kompletno zvuåno odvajanje kod lukova i fazonskih komada. Nedovoljna izolacija ili direktno polaganje fazonskih delova u malter ima za posledicu stvaranje "akustiånog mosta", i tako direktno prenoãenje zvuka na zid i na prostoriju koja se nalazi iza njega. Primena REHAU - zaãtitnih kutija za zvuånu izolaciju kod lukova i T-komada ãtedi vreme pa stoga predstavlja povoljno reãenje. Za priåvrãñenje cevovoda treba primenjivati cevne obujmice sa zvuånopriguãnim umecima, podobnim za plastiåne cevi. Slika 59

Za brzo i jednostavno priåvrãñenje cevovoda na grubo obraoeenu podlogu su na raspolaganju REHAU - tiplovi sa kukom (vidi cenovnik ).

5.2.3 Redukovanje prenosa odjeka od koraåanja Pri polaganju na odgovarajuñi naåin izolovanog cevovoda u kompenzacioni sloj, na grubo obraoeenom podu, ne treba oåekivati nikakvo smanjenje izolacionih osobina izolacije za suzbijanje odjeka od koraåanja.

Slika 60

5.2.4 Zvuåno - izolacione osobine cevovoda Ãumovi se delimiåno prenose preko zida cevi a delimiåno preko vodenog stuba. Cevovodi pobuoeuju u zidovima i podovima oscilacije i od njih se odbija zvuk. U poreoeenju sa metalnim cevima REHAU cev RAUPINK kao i vodovodna cev RAUHIS prenose znatno umanjeni intenzitet zvuka, tako da se ovde javlja joã jedna dodatna prednost. Da bi dobio neutralne ispitne rezultate REHAU je kod Fraunhofer Instituta za graoeevinsku fiziku u Stuttgartu, odeljenje za akustiku, naruåio ekspertizu koja je trebalo da oceni razliåito ponaãanje materijala, kao ãto su PE - Xa (RAU - VPE), bakar i pocinkovana åeliåna cev, pri prenosu zvuka. Izvrãeno je uporeoeivanje 3 najåeãña preånika uvek pod istim uslovima kao ãto su pritisak teåenja i protok. Rezultat sveukupne ekspertize je bio jasno manji razvoj ãumova 40 35 30 Nivo ãuma (dB A) 25 3 20 2 15 10 1 5 1,00

(razlika u nivou akustiånog pritiska LA = 12,7 dB(A)) u poreoeenju sa instalacijama, izvedenim sa metalnim cevima. Na osnovu sklopa materijala kod metalno plastiånih kombinovanih cevi nisu potvroeene navedene razlike u akustiånom pritisku. One se nalaze ispod vrednosti za metalne cevovodne sisteme. Ukupna ekspertiza o ponaãanju zvuka kod kuñnog instalacionog sistema sa pokretnom navlakom je sadræana u broãuri GT - Aktuell "Akustiåno ponaãanje kuñnog instalacionog sistema sa pokretnom navlakom". U DIN 4109 su utvroeene vrednosti za dozvoljeni nivo jaåine zvuka u prostorijama koje treba da budu zaãtiñene od ãumova iz tehniåkih postrojenja u domañinstvu. Maksimalna vrednost iznosi ovde 35 dB (A). Kod graoeevinskih objekata sa poviãenim zahtevima u pogledu izolacije zvuka shodno VDI - smernicama 4100 (Savez nemaåkih inæenjera) maksimalne graniåne vrednosti iznose 20 dB (A).

15 x 1

Slika 57

16 x 2,2

2 3 Pritisak teåenja (bar) 2 Bakar

4

5

1 RAU - PE - Xa

3 Pocinkovana cev

Slika 58

Slika 61 25

Izvor: IBP - izveãtaj o ispitivanju GS 273/89

1/2"

5.3 Protivpoæarna zaãtita

REHAU - protivpoæarna manæeta za RAU - VPE cevi (RAUPINK i RAUHIS)

Preånik cevi Min. odstojanje Zid/plafon - cev mm 30 30 40 40 40 50 60 Duæina Preånik

mm 16 20 25 32 40 50 63

mm 150 150 200 240 240 240 240

mm 70 75 95 100 110 140 180

Slika 62

Pri suviãe malom odstojanju otvor treba na odgovarajuñi naåin proãiriti

Tabela 12

Slika 63

Slika 64

Natpisna ploåica Protivpoæarna mandæeta RAU - VPE RAU - PE - Xa - cev Malter ili gips

Slika 65

Slika 66: Uputstvo za montaæu

26

5.3.1 Opãte Pri realizaciji preventivne graoeevinske protivpoæarne zaãtite treba da se otpoãtuju postojeñi propisi i smernice. Tu spadaju Regionalni graoeevinski propisi, DIN 4102 Nacrt smernice o protivpoæarnim zahtevima kod cevnih postrojenja u izdanju od 12/98 (Musterleitungssanlagenrichtlinie MLAR) kao i specijalne odredbe u sluæbenim listovima odn. listovima ministarstava pojedinih regiona Savezne dræave. Mora se izbeñi prenoãenje poæara i dima iz jedne definisane poæarne sekcije u nekoj zgradi na drugu. Kod principa poæarnih pregrada, t.j. pri graoeevinskom razgraniåenju na razliåite poæarne sekcije u prvom planu stoji zaãtita ljudi i æivotinja kao i garantovanje efikasnog gaãenja poæara i spasilaåkog rada. Ako izmeoeu dve protivpoæarno zaãtiñene sekcije postoji veza, dakle ako kroz neki definisani poæarni zid ili tavanicu sa odreoeenim trajanjem protivpoæarne otpornosti (na primer F90 = trajanje protivpoæarne otpornosti 90 minuta) prolazi cevovod, onda mora da se preduzmu mere za iskljuåenje prenoãenja poæara i dima kroz ove vatrostalne zidove i tavanice. Na ovim mestima biñe potrebna primena protivpoæarne manæetne. R90 - protivpoæarna zaãtita cevovoda je neophodna u sluåaju prolaska kroz vatrostalni graoeevinski element cevovoda spoljnog preånika 32 mm. To je utvroeeno u smernici MLAR.

5.3.2.1 Podruåje primene RAU - PE - Xa - cevi odgovaraju klasi materijala B2 (normalno zapaljivi). Poãto se pri tom radi o vodovima koji mogu da gore, to su potrebne protivpoæarne zaãtitne mere pri njihovom provlaåenju kroz vatropostojane graoeevinske elemente. Protivpoæarna manæeta RAU VPE predstavlja ovde optimalno reãenje. REHAU ovde nudi jedno, specijalno za REHAU PE - Xa vodove, razvijeno reãenje, kojim se omoguñava brzo i sa stanoviãta troãkova povoljno reãenje preventivne graoeevinske protivpoæarne zaãtite cevovoda. Protivpoæarna manæetna RAU VPE u pogledu izolacije ispunjava zahteve shodno HeiAnlV (50%) za grejne vodove i toplu vodu kao i zahteve iz DIN 1988 za vodove hladne vode. Zahtevi za zvuånu zaãtitu po DIN 4109 su takooee ispunjeni. 5.3.2.2 Naåin delovanja U sluåaju poæara REHAU PE - Xa - cev postaje meka usled visoke temperature i topi se. Intumescentni materijal poåinje da reaguje poåev od 200 °C i tada se peni uz oko 20-o struki porast zapremine. Narastuñi instumescentni materijal postojano zatvara prolaz za dim i vatru (R90). Za REHAU - protivpoæarnu manæetnu RAU - VPE postoji opãte vaæeñe graoeevinsko nadzorno odobrenje Nemaåkog instituta za graoeevinsku tehniku, Berlin, odobrenje br. Z19.17 1210. 5.3.2.3 Uputstvo za montaæu Protivpoæarna manæetna se sastoji iz dve polutke od penuãave fenolne smole, u koje je integrisan jedan penuãavi materijal. Obe polutke se pri prolazu cevovoda kroz protivpoæarni zid odnosno tavanicu postavljaju oko cevi i fiksiraju centriåno u proboju kroz zid ili tavanicu pomoñu dva kablovska veznika (sadræani u obimu isporuke). Fuga izmeoeu polutki od penaste fenolne smole i zida/ tavanice mora da se zamalteriãe. Posle malterisanja kablovski veznici mogu ponovo da se uklone. Pri prolasku kroz tavanicu moæe da se u zavrãno podruåje manæetne uvede koleno od 90° sa pokretnom navlakom. Tako neñe biti ograniåenja kod montaænog odstojanja temena cevi do donje ivice podloge.

Pri sprovooeenju viãe cevovoda nije potreban nikakav razmak izmeoeu protivpoæarnih manæetna RAU - VPE. Kablovski veznici mogu proizvoljno da se rasporede u zavrãnom podruåju protivpoæarnih manæetna. REHAU protivpoæarna manæetna RAU - VPE moæe se primeniti zajedno sa svim RAU - PE - Xa - cevima. REHAU protivpoæarna manæetna RAU - VPE moæe da se primeni kod masivnih zidova (debljina 100 mm) i tavanica (debljina 150 mm). Pre poåetka montaæe treba proveriti da li postoji montaæno odstojanje shodno tabeli izmeoeu spoljne ivice cevi i zida/tavaniceodn. podloge. Ukoliko je to potrebno, strana tela i gruba prljavãtina izmeoeu cevi i graoeevinskog dela moraju se ukloniti. U podruåju protivpoæarne manæetne RAU - VPE ne sme se postavljati æljebni nosaå cevi !

Slika 67 Polutke REHAU - protivpoæarnih manæetni, koje odgovaraju preåniku cevi, se tako postavljaju oko cevi, koja prolazi kroz zid ili tavanicu, da ravnomerno ãtråe na oba kraja ili da budu postavljene centriåno u zidu. Izmena na protivpoæarnoj manæetni, radi prilagooeavanja zidu, nije dozvoljena. Sa priloæenim kablovskim veznikom se polutke fiksiraju za cev. Nakon toga se otvor izmeoeu manæetne i zida/tavanice zatvara nezapaljivim stabilnim materijalom. Za ovu svrhu najbolje je upotrebiti uobiåajeni malter ili gips. Po okonåanoj montaæi se na priloæenu ploåicu trajno nanosi naziv izvooeaåke firme i datum izrade ove protivpoæarne manæetne. Ova tablica mora da se priåvrsti pored protivpoæarne pregrade na zid ili tavanicu. Vaæno: U naåelu kod ugradnje protivpoæarne manæetne RAU - VPE treba imati u vidu Odluku o odobrenju br. Z 19. 17 - 1210 Nemaåkog Instituta za graoeevinsku tehniku, Berlin. Primena drugog cevnog materijala osim REHAU - PE - Xa nije dozvoljena.

5.3.2 Protivpoæarna manæetna *za REHAU RAUPINK i RAUHIS - cev brza i jednostavna montaæa za RAU - PE - Xa - cevi dimenzija 16 - 63 mm trajanje otpornosti na poæar 90 minuta primenljiva za ugradnju u zidove i tavanice samo jedna manæetna za ugradnju u zid. ispunjava istovremeno zahteve zvuåne i toplotne zaãtite manæetna ima dozvolu "Nemaåkog instituta za graoeevinsku tehniku" (odobrenje br. Z 19 17 - 1210) (*RAU - VPE cevi drugih dimenzija su moguñe po upitu)

27

5.4 Temperaturom uslovljena promena duæine 5.4.1 Opãte Svi cevni materijali za prilikom zagrevanja izduæuju, a pri hlaoeenju skupljaju. Kod vodovodnih instalacija (pre svega kod zagrejane pitke vode) i grejnih vodova uvek se mora uzeti u obzir temperaturom uslovljeno izduæenje cevnog materijala. To vaæi, kao i za sve druge materijale, i za REHAU cevi RAUHIS i RAUPINK. Temperaturom uslovljena promena duæine, odn. redukcija duæine cevovoda nastaje usled promene radne temperature i temperature okoline. Prilikom montaæe treba u principu obratiti paænju na celishodno vooeenje vodova (na primer na moguñnosti pomeranja pri promeni pravca) sa odgovarajuñim moguñnostima izduæenja. Dodatni kompenzatori, na primer U - lukovi ili lire, samim tim su potrebni samo kod velikih duæinskih promena.

5.4.3 Primena Clip - æljebnih nosaåa Clip - æljebni nosaå se primenjuje za potporu odn. pridræavanje, kao i za redukovanje temperaturno uslovljene promene duæine slobodno i vidljivo poloæenih RAUPINK i RAUHIS cevi. REHAU Clip - æljebni nosaå ima sledeñe prednosti: za optiåki dopadljive vidno vooeene instalacije bez dodatnih priåvrãñenja (na primer kablovski veznici, izolirband itd.), poãto je Clip - æljebni nosaå samonoseñi brza i jednostavna montaæa poveñanje razmaka izmeoeu cevnih obujmica redukovanje temperaturno uslovljene duæinske promene REHAU Clip - æljebni nosaå je optimirana verzija standardne noseñe polutke za polimerne cevne materijale. Primenjuje se kod vidno vooeenih instalacija poloæenih na malteru (na primer podrumski razvodni vodovi i vertikale) da bi se spreåilo visenje REHAU RAUPINK cevi i vodovodnih cevi RAUHIS. U suprotnosti sa uobiåajenim polutkamadræaåima je Clip - æljebni nosaå samonoseñi t.j. nisu potrebni nikakvi dodatni uåvrãñivaåi kao na primer kablovski veznici i sl. Ovaj naåin montaæe ostvaruje uãtedu na vremenu zahvaljujuñi Clip - efektu, koji nastupa kada se cev radi priåvrãñenja jednostavno ukljeãti u Clip æljebni nosaå. Usled ovog efekta se dobija joã jedna prednost Clip - æljebnog nosaåa: dolazi do stvaranja sile dræanja, koja redukuje temperaturama uslovljenu duæinsku promenu REHAU RAUPINK i RAUHIS cevi. Pri briæljivoj montaæi Clip - æljebnog nosaåa se za RAUPINK i RAUHIS cevi dobijaju sledeñe - vrednosti , potrebne za odreoeivanje duæinske promene: Dim. 16 do 40: Dim. 50,63: 0,04 mm/(m.K) 0,1 mm/(m.K)

- æljebnim nosaåima, ukoliko se fazonski komad preklopi za najmanje 0,5 m (vidi sliku 74). Ovim naåinom montaæe otpada odsecanje Clip - æljebnog nosaåa na fazonskom komadu. Spojevi Clip - æljebnih nosaåa mogu da se preklope njihovim ostacima, te se tako mogu iskoristiti åak i komadi Clip - æljebnih nosaåa koji su pri ukrojavanju otpali, ãto predstavlja celovitu montaæu, bez otpadaka.

5.4.2 Proraåun promene duæine Za proraåun promene duæine vaæi l l L T = = = = = x L x T promena duæine u mm koeficijent izduæenja u mm /(m.K) duæina cevovoda u m temperaturna razlika u K

Slika 68 Cevne obujmice treba postaviti maksimalno 0,5 m od fazonskog komada (na primer T - komada, spojnice, kolena itd.) (vidi sliku 75). Nakon toga maksimalni razmaci izmeoeu cevnih obujmica za RAUPINK i RAUHIS cevovode sa Clip - æljebnim nosaåima iznose 2 m (vidi tabelu 14 i sliku 75). Kod koriãñenja ostataka Clip - æljebnih nosaåa, odseåci do 35 cm duæine se montiraju sa dodatnim cevnim obujmicama. Kao veza izmeoeu obujmica i zida, konzole, instalacionih ãina itd. se za dimenzije 16 do 32 mm preporuåuje upotreba brezona ili obostranih ãrafova M 8 ili M 10, a za dimenzije 40 do 63 mm M 12 ili M 16. Cevne obujmice mora da budu dobro zategnute i da åvrsto obuhvataju Clip æljebni nosaå i cev. Treba koristiti cevne obujmice sa gumenim umetkom koje su podobne za plastiåne cevi. Zbog proãirenja krajeva pri ukrojavanju Clip - æljebnih nosaåa i sa time povezanog redukovanja sile dræanja, odsecanje testerom mora da se vrãi sa leoene strane prema napred (vidi sliku 69).

Prilikom proraåuna promene duæine treba uzeti u obzir temperaturu prilikom polaganja cevovoda oåekivanu max. i min. temperaturu zida cevi tokom eksploatacije odn. prestanka rada instalacije. Vrednosti za promenu duæine se mogu uzeti iz slika 78 do 80. Pri polaganju vidljivih vodova za toplu vodu, kao i polaganju duæih vodova (na primer vertikalnih vodova ili podrumskih razvodnih vodova) bez promene pravca, se za RAUPINK i RAUHIS cevi preporuåuje primena Clip - æljebnih nosaåa. Kod montaæe bez Clip - æljebnih nosaåa potrebno je da se na razmacima od 6 m postave fiksne taåke. Dalje razmake cevnih obujmica treba uzeti iz tabele 15. Kod montaæe bez Clip - æljebnih nosaåa treba raåunati sa tim da ñe cevne deonice visiti.

Napomena: - vrednost REHAU RAUPINK cevi kao i vodovodnih cevi RAUHIS bez Clip æljebnog nosaåa iznosi 0,15 mm/(mm.K). To znaåi, da se temperaturom uslovljena duæinska promena pomoñu REHAU Clip æljebnog nosaåa smanjuje za do 75%. Clip - æljebni nosaå se mora postaviti celom duæinom cevovoda sve do pribliæno 2 mm ispred pokretne navlake (vidi sliku 73). Prilikom postavljanja Clip - æljebni nosaå moæe obuhvatiti i fazonske komade kao na primer spojnice ili T - komade. Pri tome se Clip - æljebni nosaå u podruåju fazonskog komada moæe raãiriti na primer uz pomoñ "papagajki". Kao ispomoñ kod nameãtanja moæe da se koriste hromirana kljeãta ili papagajke sa umetkom od plastike. Kod ove varijante polaganja fazonski delovi mogu da se obuhvate Clip

28

Slika 69: Odsecanje Clip - æljebnog nosaåa na potrebnu duæinu na primer pomoñu bonseka

Slika 70: Sa krajeva Clip - æljebnih nosaåa treba ukloniti grat i ispraviti ñoãkove, ukoliko su bili potisnuti prema unutra

Slika 71: Ubacivanje cevi. Kao pomoñ pri tom mogu da se primene armaturna kljeãta ili kljeãta za cevi sa plastiånim umetcima

Slika 72: Spoj Clip - æljebnog nosaåa moæe da se rasporedi proizvoljno izmeoeu maksimalnih razmaka cevnih obujmica od 2 m. Clip - æljebne nosaåe ne treba preklapati. Ostaci nosaåa (10 - 15 cm) iste dimenzije moraju se uz pomoñ kljeãta za armaturu nabaciti preko spoja Clip - æljebnih nosaåa.

Slika 73: Clip - æljebni nosaå postaviti cca. 2 mm ispred pokretne navlake.

Slika 74

Slika 75

29

5.4.4 Montaæa dilatacionog kompenzatora 5.4.4.1 Opãte Temperaturama uslovljene promene duæine cevi mogu biti prihvañene pomoñu dilatacionog kompenzatora. Duæinu kompenzatora treba odrediti shodno slici 76. Fiksne taåke treba da se izvedu kao ãto je opisano u taåki 5.4.5: Montaæa fiksne taåke. Da bi se izduæenje odigralo samo u predvioeenom pravcu, to se moraju ispoãtovati razmaci obujmica, kao ãto su navedeni u tabeli 14.

U podruåju dilatacionog kompenzatora ne sme se postavljati Clip - æljebni nosaå, da bi se omoguñilo savijanje cevi.

5.4.4.2 Odreoeivanje duæine kraka dilatacionog kompenzatora Minimalna duæina L bs kraka kompenzatora se dobija iz sledeñe formule: L bs = C D · l L bs = duæina kraka kompenzatora u mm D = spoljni preånik cevi u mm l = promena duæine cevi u mm C = konstanta materijala cevi (za RAUPINK i RAUHIS: C = 12) Duæine kraka kompenzatora za polaganje sa i bez Clip - æljebnog nosaåa su prikazane na slikama 78 do 80.

FP FP

Lbs = krak kompenzatora l = temperat. uslovljena promena duæine L = duæina cevi x = odstojanje (zid - cev) koje treba imati u vidu nakon promene duæine FP = obujmica - fiksna taåka GS = klizna obujmica

FP FP

Lbs x x +l -l GS GS GS L FP +l - l

Slika 76: Dilatacioni kompenzator

30

FP GS

1/

2

x LBS

-l/2 +l/2 L -l/2 +l/2

LBS GS FP

LBS = krak kompezatora l = temperat. uslovljena promena duæine cevi L = duæina cevi FP = obujmica - fiksna taåka GS = klizna obujmica

Slika 77: Dilatacioni luk u obliku slova U

Primer: Duæina cevovoda (L) od fiksne taåke do luka (odvojka ili sliåno), na kojoj treba da bude prihvañena promena duæine, iznosi 7 m. Razlika izmeoeu najmanje i najveñe radne temperature iznosi 50 K. Koja duæina kompenzatora je potrebna kod cevi spoljnog preånika 25 mm ?

RAUPINK i RAUHIS montiran sa Clip æljebnim nosaåima: l = . L . T l = 0,04 mm / (mm.K) . 7 m . 50 K l = 14 mm Lbs = C . D . l Lbs = 12 . 25 mm . 14 mm Lbs = 224,5 mm (kompenzator postaviti bez Clip - æljebnog nosaåa!).

Ovde navedeni proraåunski primer je ucrtan i u sledeñim tabelama za odreoeivanje kraka kompenzatora (strana 32).

31

RAUPINK/RAUHIS Dimenzije 16 - 63

150 140 130 120

Odreoeivanje dilatacionog kompenzatora

100K

16 25 20 32 40 50 63

150

= 0,15

mm m·K

90K 80K 70K

Dimenzije:

140 130 120 110

Promena duæine u mm

ka

T

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 1 2 3 4 5

100

Te mp er atu rn ar az li

60K 50K 40K 30K 20K 10K

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1200

6

7

8

9

10

0

200

400

600

800

1000

Duæina cevi u m

Duæina dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 78: Temperaturom uslovljena promena duæine i odreoeivanje dilatacionog kompenzatora za RAUPINK/RAUHIS

RAUPINK/RAUHIS Dimenzije 16 - 40 sa Clip - æljebnim nosaåem

40

Odreoeivanje dil. kompenzatora (bez Clip - æljebnog nosaåa)

40

100K

16 25 32 40

= 0,04

mm m·K

90K 80K

Dimenzije:

20

30

30

Promena duæine u mm

70K

na

ra

zli

60K 50K 40K 30K

20

20

10

10

20K 10K

0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 100 200 300 400 500 0

Duæina cevi u m

Duæina dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 79: Temperaturom uslovljena promena duæine i odreoeivanje dil. kompenzatora za dimenzije 16 - 40 sa Clip - æljebnim nosaåem 32

Promena duæine u mm

Te m

pe

ra

tur

ka

T

Promena duæine u mm

110

RAUPINK/RAUHIS Dimenzije 50 i 63 sa Clip - æljebnim nosaåem

100

Odreoeivanje dil. kompenzatora (bez Clip - æljebnog nosaåa)

100

100K = 0,1 mm m·K Dimenzije: 90K 80K 70K

63 50

90

90

80

80

Promena duæine u mm

70

70

Te mp er atu rn ar az li

60

60K 50K 40K 30K 20K 10K

60

50

50

40

40

30

30

20

20

10

10

0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 200 400 600 800

0 1000

Duæina cevi u m

Duæina kraka dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 80: Temperaturno uslovljene duæinske promene i odreoeivanje kraka dilatacionog kompenzatora za dimenzije 50 i 63 sa Clip - æljebnim nosaåem

5.4.4.3 Izbor kliznih obujmica Treba primeniti uobiåajene cevne obujmice, podobne za plastiåne cevi.

Treba odabrati obujmice takve veliåine, da se obezbedi ravnomerno klizanje cevi u montiranom stanju i da se izbegne izvlaåenje izolacionog gumenog umetka. Fiksne taåke mogu da se uspostave i na fazonskim komadima putem obostrano postavljenih cevnih obujmica (ne na pokretnu navlaku! ) (vidi slike 81 i 82). Dimenzije brezona ili obostranih vijaka i odgovarajuñih razmaka od zida ili tavanice, radi izrade fiksne taåke, mogu se pronañi u tabelama 13 i 14. Za velike dimenzije cevi 40 do 63 mm fiksne taåke sa cevnim obujmicama, niplama i osnovnim ploåicama treba

Dimenzije cevi

Cevne obujmice ne smeju se montirati na pokretne navlake.

5.4.5 Montaæa fiksne taåke Temperaturom izazvana promena duæine moæe se putem postavljanja fiksnih taåaka usmeriti u predvioeenom pravcu. Pri veñim duæinama cevi moguña je podela na pojedine odseåke. Time se promena duæine, izazvana uticajem temperature, moæe usmeriti tako, da moæe biti amortizovana na primer u predvioeenom dilatacionom kompenzatoru.

izvesti masivno, kao ãto je to navedeno u tabeli 13. Kod okaåenih cevovoda mora se ostvariti veza izmeoeu obujmica i tavanice pomoñu konzola odn. drugih podobnih veza (vidi tehniåke informacije proizvooeaåa cevnih obujmica). Fiksne taåke mogu se izvesti na T komadima, kolenima i spojkama. U obzir treba uzeti podatke proizvooeaåa priåvrsnih sredstava.

Dimenzije Brezon/ cevni nipl 16 20

25

32

40

50

63

Razmaci u mm M 8 M 10 M 12 M 16 R 1/2 R 3/4 R1 100 150 200 300 100 150 250 100 200 100 150 100 150 220 100 200 150

Tabela 13: Priåvrsni parametri fiksnih taåaka 33

Promena duæine u mm

ka

T

Slika 81: Fiksna taåka sa obujmicama za ostvarenje fiksne taåke

Slika 82: Fiksna taåka sa cevnim obujmicama

5.4.6 Polaganje u ãahtu U podruåju zatvorenih ãahtova se boåno izvijanje toplovoda i grejnih vodova ne moæe videti. Zbog toga je montaæa RAUPINK i RAUHIS cevi moguña i bez Clip - æljebnih nosaåa. Na spratnim odvojcima treba postaviti fiksne taåke kao ãto je to opisano u taåki 5.4.5. Maksimalni razmaci cevnih obujmica za priåvrãñenje RAUPINK i RAUHIS cevi su dati u tabeli 14. Treba primeniti cevne obujmice sa gumenim umecima (bez omekãivaåa), podobne za plastiåne cevi. Cevne obujmice ne smeju se montirati na pokretne navlake.

5.4.7 Razmaci cevnih obujmica dimenzija cevi Tip cevi: RAUPINK / RAUHIS 1 16 20 25 32 40 50 63

max. razmak cevnih obujmica u m 1 1,2 1,4 1,5 1,5 1,5

RAUPINK / RAUHIS sa Clip - æljebnim nosaåem

2

2

2

2

2

2

2

Tabela 14: Razmaci cevnih obujmica

5.5 Savijanje cevi 5.5.1 RAUPINK Savijanje na hladno sa cevnim luånim vooeicama: Primena kolena kod dimenzija 16 do 32 nije bezuslovno potrebna. Pomoñu REHAU - cevnih luånih vooeica (vidi sliku 86) mogu se uz uãtedu vremena, bez problema izvesti hladno savijeni lukovi od 90° i 45°.

Slika 83 34

Slika 84

Slika 85

Slika 87 Slika 88

Slika 86

Savijanje na hladno, slobodno: Minimalni dozvoljeni radijus savijanja pri slobodnom savijanju na hladno iznosi 8 x spoljni preånik cevi za RAUPINK i RAUHIS cevi. Dakle, cev dimenzija 20 x 2,8 sme da se "na hladno" savije sa radijusom savijanja od 160 mm, na primer pri slobodnom polaganju cevovoda na podu (vidi tabelu 15).

RAUPINK/RAUHIS

sanitarna primena sa luånom cevnom vooeicom ( 90o) 3xd

grejanje sa luånom cevnom vooeicom ( 90o) 5xd

slobodno savijanje 8xd

Dimenzija cevi

16 x 2,2

Radijus savijanja

48 60 75 96

Duæina luka (mm)

75 94 118 151

Radijus savijanja

80 100 125 160

Duæina luka (mm)

126 157 196 251

Radijus savijanja Duæina luka (mm)

128 160 200 256 201 251 314 402

20 x 2,8 25 x 3,5 32 x 4,4

Tabela 15

5.5.2 RAUHIS Savijanje na hladno pomoñu cevnih luånih vooeica (vidi 5.5.1) Savijanje na hladno, slobodno savijanje (vidi 5.5.1) Savijanje na toplo Uz savijanje na hladno, dodatno je moguñe i toplo savijanje RAUHIS - cevi. Pomoñu duvaljke toplog vazduha (termoregulacija < 500 oC) moæe se RAUHIS cev saviti na toplo. Optimalna temperatura savijanja radi oblikovanja na toplo (oko 135 oC) je dostignuta kada cev u zagrejanom podruåju postane " bistra kao staklo" (vidi sliku 89). Pregrevanje (cev dobija braon boju) povrãine treba bezuslovno izbegavati! Oblikovanje cevi se moæe ponoviti odn. korigovati. Pregib u cevi moæe se promeniti ponovnim zagrevanjem, kada cev postane u podruåju pregiba "bistra kao staklo". Cev tada vraña svoj prvobitni kruæni oblik (memorijski efekat).

Na toplo oblikovane cevne lukove treba fiksirati sve dok se ne ohlade. Minimalni dozvoljeni radijus savijanja iznosi 2,5 x spoljni preånik cevi uz upotrebu ãablona za toplo savijanje. Za RAUHIS cevi dimenzija 40 x 5,5 / 50 x 6,9 i 63 x 8,7 mm preporuåujemo primenu kolena odn. lukova (vidi cevnovnik).

Slika 90: Cev ne izlagati plamenu.

Slika 89

35

5.6 Polaganje na grubo obraoeenu podllogu RAUPINK i RAUHIS cevi moraju se fiksirati za grubo obraoeeni pod odn. podlogu shodno DIN 18560. Za priåvrãñenje cevovoda dimenzija 16 do 32 mm na grubo pripremljenu podlogu stoje na raspolaganju REHAU kukasti tiplovi (vidi cenovnik). Vodovi se polaæu u podobni izravnavajuñi sloj da bi se dobila ravna povrãina za prihvat izolacionog sloja odnosno zvuåne izolacije. Pri tome cevi treba izolovati kao ãto je to opisano pod taåkom 5.1. Visina koja se dobija na osnovu izolovanih cevovoda se mora uzeti u obzir joã kod planiranja odn. projektovanja! Izvooeenje zvuåne izolacije za suzbijanje odjeka od koraåanja je utvroeeno u DIN 4109 "Zvuåna izolacija u visokogradnji". 5.7 Topli asfaltni estrih Sloj toplog asfaltnog estriha se nanosi sa temperaturom od oko 250 °C. Da bi se ova visoka temperatura otklonila od cevi, potrebne su sledeñe mere: Vodovi se polaæu na grubu podlogu i pokrivaju izolacionim granulatom po celoj povrãini. Potrebno je primeniti materijale proizvedene od vulkanskog perlita. Kod cevi, koje sluæe za vodovod, se preporuåuju materijali koji ne upijaju vodu. Ovaj materijal sluæi ujedno i za visinsko izjednaåavanje, a deluje i kao dobar zvuåni i toplotni izolator. Za izolacioni granulat ne postoji ograniåenje u pogledu maksimalne debljine sloja. Treba paziti na to, da cevovodi budu prekriveni sa 10 mm nabijenog materijala i da nasuti materijali, koji imaju veñu visinu od 40 mm, pre prekrivanja toplotno zaãtitnom ploåom budu mehaniåki nabijeni. Postupak nabijanja se izvodi ruånim nabijaåem ili povrãinskim vibratorom. Napomena: Nasuti slojevi od prirodnog ili drobljenog peska ne smeju se primeniti po DIN 18560 za visinsko izjednaåavanje. Da bi se izravnavajuñi slojevi uåinili podobnim za hodanje i nasipanje vrelog asfalta, mora se postaviti izolaciona ploåa. Ovde se radi o kombinaciji perlita i æilavo-elastiånih vlakana sjedinjenih u jednoj ploåi. Po ovoj ploåi se nakon polaganja moæe hodati bez ikakvih problema.

5.8 Polaganje u spoljnom podruåju Polietilen (PE) i umreæeni PE nisu u originalnom stanju (prirodne boje) postojani na uticaj ultra - violetnih zraka, i stoga nisu podobni za polaganje napolju odn. nisu podobni za spoljnu primenu. Slobodno poloæene RAUPINK i RAUHIS cevi moraju biti obavijene po celoj povrãini UV - izolacijom.

Slika 91 5.9 Prateñe grejanje Pri montaæi grejnih traka na REHAU RAUPINK kao i na vodovodnu cev RAUHIS treba imati u vidu Smernice za polaganje, koje je propisao proizvooeaå prateñeg grejanja. Pri polaganju sa REHAU Clip - æljebnim nosaåem grejna traka mora da se priåvrsti na spoljnu stranu Clip - æljebnog nosaåa.

Slika 92

36

6. Proraåun cevne mreæe 6.1 Proraåun cevne mreæe po DIN 1988 6.1.1 Postupak proraåuna po DIN 1988 Odreoeivanje preånika cevi se bazira na proraåunu gubitka pritiska, koji nastaje u mreæi. Ovaj zavisi osim od preånika cevi joã i od duæine voda i materijala, a uz to joã i od protoka, dakle od broja i veliåine prikljuåenih potroãnih mesta. Proraåunati protok koji se zahteva na svakom potroãnom mestu, je polazna veliåina za odreoeivanje vrãnog protoka. Istovremenost koriãñenja, odn. iz toga dobijeni vrãni protok jedne sekcije, treba odrediti na bazi raåunskih vrednosti po DIN 1988.

Diferencirani i pojednostavljeni proraåunski postupak po DIN 1988: Proraåunski postupak, dovoljan za proraåun

Odreoeivanje proraåunskih protoka na potroãaåkim mestima

Odreoeivanje sumarnih protoka i njihovo razvrstavanje po pojedinim deonicama

Odreoeivanje vrãnog protoka iz sumarnog protoka

Odreoeivanje raspoloæive razlike u pritisku za gubitke na trenje u cevima i lokalne gubitke

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka u raspoloæivoj razlici u pritisku odbiti i odrediti raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima

Izabrati preånik cevi i odrediti pad pritiska od trenja u cevi kao i pripadajuñu raåunsku brzinu protoka

Diferencirani proraåunski postupak

Pojednostavljeni proraåunski postupak

Odrediti gubitak pritiska od lokalnih gubitaka preko koeficijenata gubitaka

Proraåunati sumu gubitaka pritiska od trenja u cevima na svim deonicama i uporediti sa razlikom u pritisku koja je na raspolaganju radi savladavanja trenja u cevima

Proraåunati ukupne gubitke u pritisku od trenja u cevima i pojedinaånih otpora i uporediti sa raspoloæivom razlikom pritiska

U sluåaju potrebe ponovo proraåunati sa izmenjenim preånikom cevi

U sluåaju potrebe ponovo proraåunati sa izmenjenim preånikom cevi

Samo ako pojednostavljeni proraåunski postupak nije dovoljan

37

6.1.2 Proraåunski primer pojednostavljenog raåunskog postupka Kod pojednostavljenog raåunskog postupka se gubici u pritisku na vodomeru, filterima i spratnom razvodu uzimaju pauãalno. Isto tako polazi se od konstantnog gubitka pritiska od lokalnih otpora u iznosu od 40 - 60 % od ukupnog gubitka pritiska od trenja u cevima i lokalnim otporima. Dakle, treba proraåunati samo gubitak pritiska od trenja u cevima, ãto enormno smanjuje obim raåunskog rada.

Rasporeoeivanje sumarnih protoka na pojedine deonice Suprotno pravcu teåenja, svaki put poåev od najudaljenijeg potroãaåkog mesta i zavrãavajuñi kod primarnog dovoda , sabiraju se raåunski protoci i tako dobijeni sumarni protoci se rasporeoeuju na odgovarajuñe deonice cevne mreæe (vidi sliku 93 - ãema cevovoda). Svaka deonica poåinje sa fazonskim komadom, na kome se menja sumarni protok ili preånik. Na mestima odvojaka cevovoda za hladnu vodu prema grejaåu pitke vode se sabiraju sumarni protoci razvoda hladne i tople vode.

Slika 93: Primer: Ãema mreæe - istovremenost optereñenja u stambenoj kuñi

38

Formular za odreoeivanje vrãnog protoka preko sumarnog protoka

Projekat: Firma: Vertikala (sekcija)

Primer prorac una za stambeni objekat REHAU H. Wallner Obradio: Datum:

Sprat Broj Potroãaåka Min.pritisak Proraåunski protok Udeo armatura, teåenja, Meãana voda njihova gubitak pitka voda p. voda topla kombinacija pritiska VR VR VR

l/s l/s l/s

Spratni vodovi

pitka voda

VR

Sumarni protok Vertikalni vod

VR VR

p. voda topla pitka voda l/s l/s

p. voda topla

VR

l/s

l/s

1 1

2

Prizemlje

3 1

4

Mas ina za ves lavabo

5 1000 800 1000 500 1000

6 0,25 0,07 0,15 0,13 0,15

7

8

9

10

11

12

0,07 0,15

tus - kada vodokotlic kada

0,15

Sumarni protok Ukupni sumarni protok Ukupni sumarni protok iz

VR (pitka voda) S VR (pitka voda topla) VR VR

0,75 l/s 0,37 l/s 1,12 l/s

( po DIN 1988 iz tabele istovremenosti za stambeni objekat)

VS

= 0,60 l/s

Formular za proraåun raspoloæivog pada pritiska od trenja u cevima Projekat: Firma:

Prime r prora c una za stamb eni objek at H. Wallner Obradio: Datum: REHAU

a) Prikljuåak na vodovodnu mreæu neposredan posredan Naziv Minimalni mreæni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza reducira pritiska ili ureoeaja za poveñanje pritiska Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike Gubitak pritiska u aparatima, na primer a) vodomer b) filter c) ureoeaj za doziranje d) grupni grejaå pitke vode e) ostali aparati pVOD pFIL pDOS pTE pAp pmin teå. psprat p prasp mbar mbar mbar mbar mbar mbar mbar mbar mbar mbar mbar Iuk Rrasp m mbar/m Pitka voda hladna Pitka voda topla b) Centralni grejaå pitke vode Grupni grejaå pitke vode Oznaka Jedinica pmin V Vpgeo mbar mbar Sekcija hladna topla voda voda

Podaci o postrojenju: Broj 1 2 3

4000 4000 400 350 200 400 350 200

4 5 6 7 8 9 10 11

Minimalni pritisak teåenja Gubitak pritiska u spratnim i pojedinaånim dovodima Suma gubitaka pritiska iz br. 2 do br. 5 (originalna formula) Raspoloæivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i pojedinaånih otpora, vrednost iz br. 1 (original formulara) minus vrednost iz rubrike 6. Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40% Raspoloæivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima, vrednost iz br. 7 minus vrednost iz br. 8 (original formular) Duæina cevovoda Raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima, vrednost iz br. 9 podeljena sa vrednoãñu iz br. 10

150 150 1000 1000 2100 2100 1900 1900 840 840

1060 1060 27,4 10,9 38,6 97,2

39

Formular za odreoeivanje preånika cevi, pojednostavljeni proraåunski postupak

Prime r prora c una za stamb eni objek at Firma: REHAU Datum: Obradio: H.Wallner

Projekat: Vertikala br. TW (pitka voda) TWW(pitka voda, topla) Vrsta cevi RAU - PE - Xa Po DIN 16892/93 a) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima b) utroãeno u deonici do

1060 1

do

mbar mbar

c) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima na pojedinoj deonici c) duæina voda deonice

11

1060

mbar

1

do

11

=

27,4 m 1

do11 (c podeljeno sa d) = 1060:2 7,4=38 ,6 mbar/m Sa izmenjenim preånikom cevi Razlika Raåunska Pad Gubitak Gubitak brzina pritiska pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima u cevima RAUHIS Ø 9 V m/s 10 R mbar/m 11 I·R mbar 12 (I·R) mbar 13 Sa privremenim preånikom cevi Raåunska Pad Gubitak brzina pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima

c) raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu Iz plana cevnog razvoda Deonica Duæina Sumarni cevovoda protok Vrãni protok

l m 1 2

VR

l/s 3

VS

l/s 4

RAUHIS Ø 5

V m/s 6

R mbar/m 7

I·R mbar 8

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

I =

3,0 1,5 2,0 1,5 6,0 5,4 1,0 2,0 1,0 1,0 3,0 27,4

0,25 0,25 0,32 0,27 0,47 0,35 0,60 0,40 0,76 0,45 1,12 0,60 0,07 0,07 0,15 0,15 0,13 0,13 0,15 0,15 0,37 0,30

20 20 20 25 25 25 16 16 16 16 20

1,5 1,5 2,1 1,6 1,8 2,4 0,7 1,4 1,3 1,4 1,8

68,4 22,8 22,8 34,2 41,6 83,2 18,0 27,0 22,2 133,2 37,2 200,8 6,9 6,9 26,1 52,2 26,1 26,1 26,1 26,1 31,6 94,8

I.R = + Razlika I.R =

m

752,9

mbar mbar = mbar

752,9<1060

Formular za odreoeivanje preånika cevi, pojednostavljeni proraåunski postupak

Prime r prora c una za stamb eni objek at Firma: REHAU Datum: Obradio: H.Wallner

Projekat: Vertikala br. TW (pitka voda) TWW(pitka voda, topla) Vrsta cevi RAU - PE - Xa Po DIN 16892/93 a) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima b) utroãeno u deonici

6 1

do

i

11 1

do

1060 mbar 295 mbar 5 765

mbar

c) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima na pojedinoj deonici c) duæina voda deonice do

5

=

10,9 m 1

do

c) raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu Iz plana cevnog razvoda Deonica Duæina Sumarni cevovoda protok Vrãni protok

5

(c podeljeno sa d) = 765:10 ,9=70, 2 Sa izmenjenim preånikom cevi

mbar/m Razlika

Sa privremenim preånikom cevi Raåunska Pad Gubitak brzina pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima RAUHIS Ø 5 V m/s 6 R mbar/m 7 I·R mbar 8

Raåunska Pad Gubitak Gubitak brzina pritiska pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima u cevima RAUHIS Ø 9 V m/s 10 R mbar/m 11 I·R mbar 12 (I·R) mbar 13

l m 1 2

VR

l/s 3

VS

l/s 4

1 2 3 4 5

I =

1,0 2,0 5,0 2,0 0,9 10,9

0,07 0,07 0,22 0,20 0,37 0,30 0,15 0,15 0,15 0,15

m

16 16 20 16 16

0,7 1,9 1,8 1,4 1,4

6,9 6,9 43,5 87,0 31,6 158,0 52,2 26,1 26,1 23,5

I.R = + Razlika I.R =

327,6

mbar mbar = mbar

327,6<765

40

Orijentacione vrednosti za minimalne pritiske teåenja i proraåunske protoke za najåeãña potroãaåka mesta po DIN 1988

Minimalni pritisak teåenja Vrsta potroãaåkog mesta pitke vode Proraåunski protok pri koriãñenju Samo hladne ili zagrejane pitke vode V topla V

Meãane vode

Pmin teå. bar 0,5 0,5 0,5 1,0 1,0 1,0 1,2 1,2 0,4 1,0 1,0 1,0 Ispusni ventil bez vazduãnog rasprãivaåa DN 15 DN 20 DN 25 DN 10 DN 15 DN 15 DN 15 DN 20 DN 25 DN 15 DN 15 DN 15

V hladna

l/s

l/s

l/s 0,30 0,50 1,00 0,15 0,15

sa vazduãnim rasprãivaåem Glave prskalica na armaturama za åiãñenje Ispiraåi pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 Ispiraåi pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 Ispiraåi pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 Ispiraåi pod pritiskom za pisoare Maãina za pranje sudova u domañinstvu Maãina za pranje veãa u domañinstvu Baterija za

0,10

0,10

0,20 0,70 1,00 1,00 0,30 0,15 0, 25

1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 0,5 1,0 Tabela 16

Tuã kade Kade Kuhinjske sudopere Umivaonike Sedeñe kade Baterije za meãanje vode Vodokotliñ po DIN 19542 Elektriåni grejaåi vode

DN 15 DN 15 DN 15 DN 15 DN 15 DN 20 DN 15 DN 15

0,15 0,15 0,07 0,07 0,07 0,30

0,15 0,15 0,07 0,07 0,07 0,30 0,13 0,10

41

Orijentacione vrednosti za gubitke pritiska u pojedinaånim dovodima od RAUHIS - cevi nominalnog preånika 16 x 2,2 mm uklj. promene pravca i prikljuåne fitinge VR*) V**) 1 l/s 0,07 0,10 0,13 0,15 0,20 0,22 0,25 0,30 0,35 0,40 0,50 m/s 0,7 0,9 1,2 1,4 1,9 2,1 2,4 2,8 3,3 3,8 4,7 17 32 54 72 129 156 200 274 375 490 746 24 45 74 98 172 208 265 364 494 642 973 31 57 94 124 216 259 329 454 612 793 1200 2 3 4 Duæina pojedinaånog dovoda m 5 6 7 8 9 10 11

gubitak pritiska pojedinaånog dovoda mbar 38 70 114 150 259 311 394 544 731 944 1428 45 83 134 177 303 363 459 634 850 1096 1655 52 96 154 203 346 415 524 723 969 1247 1882 57 109 174 229 390 467 589 813 1088 1398 66 121 194 255 433 518 653 903 1206 1549 72 134 214 281 477 570 718 993 1325 1700 79 147 234 307 520 622 783 1083 1444 1852 86 160 254 333 564 674 848 1173 1563 2003

*) Protok u pojedinaånim dovodnim cevima =VS **) Raåunska brzina teåenja u pojedinaånim dovodnim vodovima Tabela 17

Orijentacione vrednosti za gubitak pritiska p grupnih grejaåa pitke vode vrsta aparata gubitak pritiska

Nominalna vrednost za gubitak pritiska u vodomerima

vrsta vodomera

nominalni protok Vn (Qn) m3/h

gubitak pritiska p pri Vmax (Qmax) po DIN ISO 4064 deo 1 mbar max.

elektriåni protoåni grejaå vode, termiåki regulisan, hidrauliåno podesiv

propelerno brojilo 0,5 1,0 Woltman-ovo brojilo, uspravno Woltman-ovo brojilo, paralelno Tabela 19

< 15

1000 600 300

15 15

elektriåni odn. gasni grejaå vode sa rezervoarom nominalne zapremine do 80 lit. 0,2 gasni protoåni grejaå vode i kombinovani gasni grejaå vode po DIN 3368 deo 2 i deo 4

0,8

Tabela 18 Maksimalna raåunska brzina teåenja pri pripadajuñem vrãnom protoku po DIN 1988 Deonice cevovoda max. raåunska brzina teåenja pri trajanju teåenja: < 15 min _ > 15 min m/s m/s 2 2

Za filtre sa Vmax = V s moæe se koristiti orijentaciona vrednost od 200 mbar

prikljuåni vodovi potroãaåki vodovi: deonice vodova sa protoånim armaturama, koje uzrokuju male gubitke (<2,5)*) deonice sa protoånim armaturama sa veñim koeficijentima gubitka**)

5

2

2,5

2

*) na primer: klipni ãiber (zasun) po DIN 3500, kuglasta slavina, ventil sa kosim sediãtem po DIN 3502 (poåev od DN 20) **) na primer: ventil sa pravim sediãtem po DIN 3512 Tabela 20

42

Vrãni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR po DIN 1988, deo 3

Slika 94: Vrãni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR

Za proraåun vrãnog protoka za stambene zgrade vaæi jednaåina Vs = 0,682 (VR)0,45 - 0,14 u l/s . Vs = vrãni protok u l/s VR = sumarni protok u l/s

Primer oåitavanja: sumarni protok VR za stambenu zgradu od 10 l/s => vrãni protok Vs = 2 l/s.

43

Sumarni protok VR i vrãni protok Vs za stambenu zgradu

.

.

VR pri pojedinaånoj potroãnji <0,5 l/s 0,5 l/s l/s l/s 0,06 0,10 0,15 0,21 0,29 0,38 0,48 0,60 0,72 0,87 0,50 1,03 0,55 1,20 0,60 1,39 0,65 1,59 0,70 1,81 0,75 2,04 0,80 2,29 0,85 2,55 0,90 2,83 0,95 3,13 1,00 3,45 1,15 3,78 1,31 4,12 1,50 4,49 1,70 4,87 1,92 5,26 2,17 5,68 2,44 6,11 2,74 6,56 3,06 7,03 3,41 7,51 3,80 8,02 4,22 8,54 4,67 9,08 5,17 9,63 5,70 10,21 6,27 10,80 6,89 11,41 7,56 12,04 8,28 12,69 9,05 13,36 9,88 14,05 10,76 14,76 11,71 15,48 12,72 16,23 13,80 16.99 14,95 17,78 16,17 18,58 17,48 19,40 18,86 20,24 20,33

Tabela 21

VS

l/s 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40 0,45 0,50 0,55 0,60 0,65 0,70 0,75 0,80 0,85 0,90 0,95 1,00 1,05 1,10 1,15 1,20 1,25 1,30 1,35 1,40 1,45 1,50 1,55 1,60 1,65 1,70 1,75 1,80 1,85 1,90 1,95 2,00 2,05 2,10 2,15 2,20 2,25 2,30 2,35 2,40 2,45 2,50

VR l/s 21,89 23,54 25,28 27,13 29,08 31,15 33,32 35,62 38,04 40,58 43,26 46,08 49,04 52,15 55,41 58,83 62,41 66,17 70,10 74,21 78,51 83,01 87,71 92,62 97,74 103,08 108,65 114,45 120,50 126,79 133,0 140,0 147,0 155,0 162,0 170,0 178,0 187,0 196,0 205,0 215,0 225,0 235,0 246,0 257,0 268,0 280,0 292,0 305,0 318,0

VS

l/s 2,55 2,60 2,65 2,70 2,75 2,80 2,85 2,90 2,95 3,00 3,05 3,10 3,15 3,20 3,25 3,30 3,35 3,40 3,45 3,50 3,55 3,60 3,65 3,70 3,75 3,80 3,85 3,90 3,95 4,00 4,05 4,10 4,15 4,20 4,25 4,30 4,35 4,40 4,45 4,50 4,55 4,60 4,65 4,70 4,75 4,80 4,85 4,90 4,95 5,00

VR l/s 331,0 345,0 360,0 374,0 390,0 406,0 422,0 439,0 456,0 474,0 493,0 512,0

VS l/s 5,05 5,10 5,15 5,20 5,25 5,30 5,35 5,40 5,45 5,50 5,55 5,60

44

Sumarni protok VR i vrãni protok Vs za hotele

.

.

pri pojedinaånoj potroãnji

pri pojedinaånoj potroãnji

Tabela 22

45

Pad pritiska usled trenja u cevima R i raåunska brzina teåenja V u zavisnosti od vrãnog protoka Vs za cevi od RAU . VPE (PE - Xa) po DIN 16892

Tabela 23 46

6.1.3 Formulari za proraåun cevne mreæe po DIN 1988

Formular za odreoeivanje vrãnog protoka preko sumarnog protoka

Projekat :

Firma : Vertikala (deonica) Sprat Koliåina

Obradio :

Datum :

Sumarni protok Spratni vodovi Vertikalni vod Grejana Grejana Pitka voda pitka voda Pitka voda pitka voda VR VR VR VR l/s l/s l/s l/s 9 10 11 12

Br. 1 2 3

Potroãaåka Min.pritisak Proraåunski protok armatura, teåenja, Udeo Meãana kombinacija gubitak Grejana voda potroãaåkih pritiska Pitka voda pitka voda armatura VR P min VR VR mbar l/s l/s l/s 4 5 6 7 8

Formular 1 47

Formular za proraåun raspoloæivog pada pritiska usled trenja u cevima R

Projekat: Firma: Podaci o instalaciji Broj Obradio: a) Prikljuåak na mreæu neposredan posredan Naziv Datum: Pitka voda hladna Pitka voda topla b) Centralni grejaå pitke vode Grupni grejaå pitke vode Oznaka Jedinica 1 2 Vertikala 3 4 5

1 Minimalni mreæni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza

reducira pritiska ili ureoeaja za poveñanje pritiska

pminV

mbar

2 Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike

pgeo

mbar

3 Gubitak pritiska u aparatima, na primer

a) vodomerno brojilo

pvod

mbar

b) filter

p Fil

mbar

c) ureoeaj za doziranje

pDOZ

mbar

d) grupni grejaå pitke vode

pGG

mbar

e) ostali aparati

pAp

mbar

4

Minimalni pritisak teåenja

pmin teå

mbar

5

Gubitak pritiska u spratnim i pojedinaånim dovodima

psprat

mbar

6

Suma gubitaka pritiska (zbir od br.2 do broja 5)

p

mbar

7

Raspoloæivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i lokalnih otpora,(vrednost iz br.1 minus vrednost iz br.6)

prasp

mbar

8

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40 %

-

mbar

9

Raspoloæivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima, (vrednost iz br.7 minus vrednost iz br.8)

-

mbar

10

Duæina cevovoda

luk

m

11

Raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima, (vrednost iz br.9 podeljenja sa vrednoãñu iz br.10)

R rasp

mbar/ m

Formular 2 48

Formular za odreoeivanje preånika cevi, pojednostavljeni proraåunski postupak

Projekat Firma: Vertikala br. Obradio: PV TPV Datum: vrsta cevi: RAUHIS po DIN 16892/ 93 mbar mbar do mbar

a) raspoloæivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima b) upotrebljeno u parcijalnoj deonici (PD) _____ do

c) raspoloæivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima na parcijalnoj deonici d) duæina voda parcijalne deonice

do = m do

c) raspoloæivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu Iz plana cevne mreæe Deonica Duæina cevovoda Sumarni protok Vrãni protok

(c podeljeno sa d) = Sa izmenjenim preånikom cevi

mbar/m

Sa privremenim preånikom cevi Raåunska Pad Gubitak brzina pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima

RAUHIS Ø 5 V m/s 6 R mbar/m 7 I.R mbar 8

Razlika

Gubitak pritiska usled trenja u cevima

(I.R) mbar 13

Raåunska Pad Gubitak brzina pritiska pritiska teåenja usled trenja usled trenja u cevima u cevima

RAUHIS Ø 9 V m/s 10 R mbar/m 11 I.R mbar 12

PD 1

I m 2

Vn l/s 3

VS l/s 4

49

6.2 Proraåun cevne mreæe Grejna instalacija Software Svi upotrebljavani programi za proraåun cevne mreæe mogu da se primene za projektovanje sistema radijatorskog grejanja. Nadalje REHAU nudi sopstveni program, za proraåun instalacije radijatorskog i podnog grejanja. Objaãnjenja uz proraåunski formular (vidi stranu 51 + 52): . Na bazi plana polaganja cevi, proraåunate normirane toplotne potrebe QN i izabranog temperaturnog reæima instalacije ( tD / tP ) mogu se, uz pomoñ proraåunskog formulara, odrediti vrednosti, koje su potrebne za proraåun gubitka pritiska. Duæinu cevi kod dvocevnog sistema treba shvatiti kao ukupnu duæinu za polaznu i povratnu granu grejnog sistema. Obuhvatanje podataka Kolona 1 Vertikala/broj sprata. Ovde se unosi broj vertikale odn. sprata, koji je predvioeen projektom. Parcijalna deonica Uvooeenje deonica se vrãi poåev od najudaljenijeg, najnepovoljnijeg mesta do poåetne taåke (kotao, pumpa itd.) Kolona 2 Broj deonice. Proizvoljni alfanumeriåki podatak.(Parcijalna deonica = deonica sa konstantnim masenim protokom ) Kolona 3 Od åvora odn.grejnih tela. Oznaka prikljuåenog grejnog tela odn, zavrãnog åvora parcijalne deonice. Kolona 4 Ka åvoru. Oznaka poåetnog åvora parcijalne deonice. Kolona 5 Toplotna potreba QN [W] Ovde se unosi po DIN 4701 odreoeena toplotna potreba prostora (pri viãe grejnih tela - udeo). Kolona 6 Maseni protok m [kg/h]. Na bazi projektnih temperatura tD i tp se na ovom mestu odreoeuje za dato grejno telo potrebni maseni protok sa: Q mGT = ------------ cw (tD - tp ) Q = mGT = cw = toplotni uåinak (toplotni tok) u W maseni protok za grejno telo u kg/h specifiåni toplotni kapacitet Wh u ______ kg.K Specifiåni toplotni kapacitet grejne vode CW se pri tom uzima sa 1,163 Wh/(kg.K). Potrebni maseni protok datog grejnog tela moæe se odrediti i na osnovu tabele gubitka pritiska.

Kolone 7 i 8: Duæina cevi [m] Ovde se unosi duæina parcijalne deonice, uzeta iz plana polaganja cevovoda, grupisana po datim preånicima cevi. Kolona 9: Brzina teåenja v [m/s] Iz tabela gubitaka pritiska se oåitava brzina teåenja i unosi u ovu rubriku. Ona je potrebna za odreoeivanje gubitaka pritiska usled lokalnih otpora u koloni 13. Kolona 10: Pad pritiska R [Pa/m] Iz tabela gubitka pritiska se za toplotni kapacitet grejnog tela oåitava R - vrednost izabranog preånika cevi prikljuånog voda po duænom metru i unosi se u ovu kolonu. Kolona 11 Gubitak pritiska u vodu pteå [Pa]. Vrednost gubitka pritiska se dobija putem mnoæenja duæine parcijalne deonice (kolona 8) sa R - vrednoãñu (kolona 10). Kolona 12 Suma koeficijenata lokalnih otpora . Za dodatne pojedinaåne otpore kao ãto su grejna tela, prikljuåni ventili, navojni spojevi i razdelnici grejnih tela, se sumiraju koeficijenti otpora i unose u ovu rubriku. - vrednosti treba uzeti iz odgovarajuñe proizvooeaåke dokumentacije. Kolona 13 Gubitak pritiska od pojedinaånih otpora Plok [Pa]. Gubitak pritiska od pojedinaånih otpora se izraåunava po jednaåini: Z = . ----- . v2 2 = koeficijent otpora (kolona 12) = gustina vode v = brzina teåenja Ova jednaåina se proraåunava pojednostavljeno: Z = . 500 . v2 Kolona 14 Gubitak pritiska parcijalne deonice pD [Pa]. Suma vrednosti iz kolona 11 i 13.

Kolona 15 Ukupni gubitak pritiska delta puk [Pa]. Za æeljeni protok potreban nadpritisak na poåetku svake parcijalne deonice (poåetni åvor). Izraåunava se kao suma gubitka pritiska na kraju parcijalne deonice (potreban nadpritisak prikljuåene parcijalne deonice) i ukupnog gubitka pritiska parcijalne deonice (kolona 14 + kolona 15 prikljuåene parcijalne deonice). Za svaki åvor je merodavan onaj viãi gubitak pritiska koji postoji u jednoj od prikljuåenih parcijalnih deonica. Paænja: Ako gubici pritiska na ventilima grejnih tela nisu uzeti u obzir u - vrednostima, onda oni treba da se odrede na osnovu dokumentacije proizvooeaåa i da se dodaju parcijalnoj deonici. Kolona 16 Razlike u pritisku pp [Pa], koje treba da budu priguãene. One se izraåunavaju kao razlika izmeoeu rubrika 15 i 14. Kolona 17 Predpodeãavanje ventila [obrtaji]. Obrtaji, potrebni za predpodeãavanje ventila, su navedeni u dokumentaciji proizvooeaåa ventila. Dimenzionisanje recirkulacione pumpe Osnova za dimenzionisanje pumpe je proraåun gubitka pritiska od kolone 5 do 15 proraåunskog formulara. Kolona 6 se sumira i izraåunava se ukupni maseni protok. Za odreoeivanje napora pumpe mora da bude poznat sveukupni dinamiåki gubitak pritiska hidrauliånog optoka. Za ovu svrhu se na maksimalni gubitak pritiska iz kolone 15 proraåunskog formulara moraju dodati svi dalji gubici pritiska za na primer izvor toplote, armature, kompenzacione ventile, spojne cevovode itd. Proraåunski primer: vidi Tehniåku informaciju HAS/HASSO

50

Investitor/Objekat _______________________ list br.: ___________ od __________ Obradio: __________________________ Telefon: ____________________________ RAUPINK Datum: _______________________________ tD = ______________ tP = ____________

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

parcijalna deonica vertikala odn. sprat br.: Br: od do toplotna maseni preånik duæina brzina pad gubitak suma cevi teåenja pritiska pritiska koeficiåvora åvora potreba protok cevi u cevi u cevo- jenata odn. grejnog vodu otpora tela gubitak gubitak ukupan razlika pritiska pritiska gubitak u pojedi- parci- deonice pritisku, koja naånih jalne mora otpora deonice da se priguãi predpodeãavanje ventila

­ ­

­ ­

­ ­

­ ­

QN W

m kg/h

Ø mm

l m

v m/s

R Pa/m

pteå Pa

­

plok Pa

pD Pa

puk Pa

ppr Pa

obrtaji ­

Tabela 24

51

Investitor/Objekat _______________________ list br.: ___________ od __________ Obradio: __________________________ Telefon: ____________________________ RAUPINK Datum: _______________________________ tD = ______________ tP = ____________

1

2

3

Teilstrecke

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

vertikala odn. sprat br.:

Br:

od do toplotna maseni preånik duæina brzina pad gubitak suma gubitak gubitak ukupan razlika cevi teåenja pritiska pritiska koefi- pritiska pritiska gubitak u åvora åvora potreba protok cevi u cevi u cevo- cijenata pojedi- parci- deonice pritisku, odn. koja grejnog vodu otpora naånih jalne mora tela otpora deonice da se priguãi

predpodeãavanje ventila

­ ­

­ ­

­ ­

­ ­

QN W

m kg/h

Ø mm

l m

v m/s

R Pa/m

pteå Pa

­

plok Pa

pD Pa

puk Pa

ppr Pa

obrtaji ­

Tabela 25

52

Tabele gubitaka pritiska Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 16x2,2 (t = 10, 15 i 20 K) t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000 3100 3200 3300 3400 3500 3700 3900 4100 4300 4500 4700 4900 5100 5300 5500 5700 5900 6100 6300 6500 6700 6900 7100 7300 7500 7700 7900 8100 8300 8500 8800 Maseni protok m kg/h 2 34,4 43,0 51,6 60,2 68,8 77,4 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 180,6 189,2 197,8 206,4 215,0 223,6 232,2 240,8 249,4 258,0 266,6 275,2 283,8 292,4 301,0 318,2 335,4 352,6 369,8 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 16,8 24,5 33,4 43,4 54,6 66,9 80,2 94,6 110,1 126,5 143,9 162,4 181,8 202,1 223,5 245,7 268,9 293,1 318,1 344,1 371,0 398,8 427,5 475,1 487,6 519,0 551,2 584,4 618,4 653,3 689,1 725,7 801,5 808,8 963,5 1049,5 Maseni protok m kg/h 5 22,9 28,7 34,4 40,1 45,9 51,6 57,3 63,1 68,8 74,5 80,3 86,0 91,7 97,5 103,2 108,9 114,7 120,4 126,1 131,9 137,6 143,3 149,1 154,8 160,5 166,3 172,0 177,7 183,5 189,2 194,9 200,7 212,1 223,6 235,1 246,5 258,0 269,5 280,9 292,4 303,9 315,3 326,8 338,3 349,7 361,2 372,7 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 8,5 12,3 16,8 21,8 27,3 33,4 39,9 47,0 54,6 62,7 71,2 80,2 89,7 99,7 110,1 120,9 132,9 143,9 156,1 168,7 181,8 195,2 209,1 223,5 238,2 253,4 268,9 284,9 301,3 318,1 335,4 353,0 389,4 427,5 467,2 508,4 551,2 595,6 641,6 689,1 738,1 788,6 840,7 894,3 949,4 1006,1 1064,2 Maseni protok m kg/h 8 17,2 21,5 25,8 30,1 34,4 38,7 43,0 47,3 51,6 55,9 60,2 64,5 68,8 73,1 77,4 81,7 86,0 90,3 94,6 98,9 103,2 107,5 111,8 116,1 120,4 124,7 129,0 133,3 137,6 141,9 146,2 150,5 159,1 167,7 176,3 184,9 193,5 202,1 210,7 219,3 227,9 236,5 245,1 253,7 262,3 270,9 279,5 288,1 296,7 305,3 313,9 322,5 331,1 339,7 348,3 356,9 365,5 378,4 Temperatura vode: 60 °C t =20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 5,3 7,6 10,3 13,4 16,8 20,5 24,5 28,8 33,4 38,2 43,4 48,9 54,6 60,6 66,9 73,4 80,2 87,3 94,6 102,2 110,1 118,1 126,5 135,1 143,9 153,0 162,4 171,9 181,8 191,8 202,1 212,7 234,5 257,2 280,9 305,5 331,0 357,4 384,8 413,1 442,2 472,2 503,2 535,0 567,7 601,3 635,7 671,1 707,3 744,3 782,2 821,0 860,6 901,1 942,5 984,7 1027,7 1093,8

v m/s 3 0,09 0,11 0,14 0,16 0,18 0,20 0,23 0,25 0,27 0,29 0,32 0,34 0,36 0,38 0,41 0,43 0,45 0,47 0,50 0,52 0,54 0,57 0,59 0,61 0,63 0,66 0,68 0,70 0,72 0,75 0,77 0,79 0,84 0,88 0,93 0,97 -

v m/s 6 0,06 0,08 0,09 0,11 0,12 0,14 0,15 0,17 0,18 0,20 0,21 0,23 0,24 0,26 0,27 0,29 0,30 0,32 0,33 0,35 0,36 0,38 0,39 0,41 0,42 0,44 0,45 0,47 0,48 0,50 0,51 0,53 0,56 0,59 0,62 0,65 0,68 0,71 0,74 0,77 0,80 0,83 0,86 0,89 0,92 0,95 0,98 -

v m/s 9 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09 0,10 0,11 0,12 0,14 0,15 0,16 0,17 0,18 0,19 0,20 0,21 0,23 0,24 0,25 0,26 0,27 0,28 0,29 0,31 0,32 0,33 0,34 0,35 0,36 0,37 0,38 0,40 0,42 0,44 0,46 0,49 0,51 0,53 0,55 0,58 0,60 0,62 0,64 0,67 0,69 0,71 0,73 0,76 0,78 0,80 0,83 0,85 0,87 0,89 0,92 0,94 0,96 0,99

Tabela 26: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

53

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 20 x 2,8 (t =10, 15 i 20 K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1600 1800 2000 2200 2400 2600 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000 4200 4400 4600 4800 5000 5200 5400 5600 5800 6000 6200 6400 6600 6800 7000 7200 7400 7600 7800 8000 8200 8400 8600 8800 9000 9200 9600 9800 10000 10500 11000 11500 12000 12500 13000 13500 Maseni protok m kg/h 2 51,6 60,2 68,8 77,4 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 137,6 154,8 172,0 189,2 206,4 223,6 240,8 258,0 275,2 292,4 309,6 326,8 344,0 361,2 378,4 395,6 412,8 430,0 447,2 464,4 481,6 498,8 516,0 533,2 550,4 567,6 584,8 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 12,0 15,6 19,6 24,0 28,8 33,9 39,4 45,3 51,4 64,9 79,6 95,7 113,0 131,7 151,6 172,7 195,0 218,6 243,3 269,2 296,3 324,6 354,0 384,6 416,4 449,2 483,2 518,3 554,6 591,9 630,4 670,0 710,6 752,4 795,3 839,2 Maseni protok m kg/h 5 34,4 40,1 45,9 51,6 57,3 63,1 68,8 74,5 80,3 91,7 103,2 114,7 126,1 137,6 149,1 160,5 172,0 183,5 194,9 206,4 217,9 229,3 240,8 252,3 263,7 275,2 286,7 298,1 309,6 321,1 332,5 344,0 355,5 366,9 378,4 389,9 401,3 412,8 424,3 435,7 447,2 458,7 470,1 481,6 493,1 504,5 516,0 527,5 550,4 561,9 573,3 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 6,1 7,9 9,9 12,0 14,4 16,9 19,6 22,5 25,6 32,2 39,4 47,3 55,8 64,9 74,5 84,8 95,7 107,1 119,1 131,7 144,8 158,5 172,7 187,4 202,7 218,6 234,9 251,8 269,2 287,2 305,6 324,6 344,1 364,1 384,6 405,6 427,2 449,2 471,8 494,8 518,3 542,4 566,9 591,9 617,5 643,5 670,0 697,0 752,4 780,9 809,8 Maseni protok m kg/h 8 25,8 30,1 34,4 38,7 43,0 47,3 51,6 55,9 60,2 68,8 77,4 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 180,6 189,2 197,8 206,4 215,0 223,6 232,2 240,8 249,4 258,0 266,6 275,2 283,8 292,4 301,0 309,6 318,2 326,8 335,4 344,0 352,6 361,2 369,8 378,4 387,0 395,6 412,8 421,4 430,0 451,5 473,0 494,5 516,0 537,5 559,0 580,5 t =20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 3,8 4,9 6,1 7,4 8,8 10,4 12,2 13,8 15,6 19,6 24,0 28,8 33,9 39,4 45,3 51,4 58,0 64,9 72,1 79,6 87,5 95,7 104,2 113,0 122,2 131,7 141,5 151,6 162,0 172,7 183,7 195,0 206,6 218,6 230,8 243,3 256,1 269,2 282,6 296,3 310,3 324,6 339,2 354,0 369,2 384,6 400,3 416,4 449,2 466,1 483,2 527,3 573,1 620,7 670,0 721,0 773,7 828,1

v m/s 3 0,09 0,10 0,12 0,13 0,15 0,16 0,18 0,19 0,21 0,23 0,26 0,29 0,32 0,35 0,38 0,41 0,44 0,47 0,50 0,53 0,56 0,59 0,62 0,65 0,67 0,70 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 0,88 0,91 0,94 0,97 1,00 -

v m/s 6 0,06 0,07 0,08 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,16 0,18 0,20 0,22 0,23 0,25 0,27 0,29 0,31 0,33 0,35 0,37 0,39 0,41 0,43 0,45 0,47 0,49 0,51 0,53 0,55 0,57 0,59 0,61 0,63 0,65 0,66 0,68 0,70 0,72 0,74 0,76 0,78 0,80 0,82 0,84 0,86 0,88 0,90 0,94 0,96 0,98 -

v m/s 9 0,04 0,05 0,06 0,07 0,07 0,08 0,09 0,10 0,10 0,12 0,13 0,15 0,16 0,18 0,19 0,21 0,22 0,23 0,25 0,26 0,28 0,29 0,31 0,32 0,34 0,35 0,37 0,38 0,40 0,41 0,43 0,44 0,45 0,47 0,48 0,50 0,51 0,53 0,54 0,56 0,57 0,59 0,60 0,62 0,63 0,65 0,66 0,67 0,70 0,72 0,73 0,77 0,81 0,84 0,88 0,92 0,95 0,99

Tabela 27: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

54

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 25 X 3,5 mm (t = 10, 15 i 20 K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2200 2400 2600 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000 4400 4800 5200 5600 6000 6400 6800 7200 7600 8000 8500 9000 9500 10000 10500 11000 11500 12000 12500 13000 13500 14000 14500 15000 15500 16000 16500 17000 17500 18000 18500 19000 19500 20000 20500 21000 21400 Maseni protok m kg/h 2 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 189,2 206,4 223,6 240,8 258,0 275,2 292,4 309,6 326,8 344,0 378,4 412,8 447,2 481,6 516,0 550,4 584,8 619,2 653,6 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 10,0 11,8 13,7 15,7 17,9 20,1 22,5 25,0 27,6 30,3 33,1 39,0 45,4 52,2 59,5 67,1 75,1 83,6 92,4 101,6 111,2 131,6 153,5 176,9 201,8 228,2 256,0 285,3 316,0 348,1 381,6 425,4 471,5 519,7 570,0 622,5 Maseni protok m kg/h 5 57,3 63,1 68,8 74,5 80,3 86,0 91,7 97,5 103,2 108,9 114,7 126,1 137,6 149,1 160,5 172,0 183,5 194,9 206,4 217,9 229,3 252,3 275,2 298,1 321,1 344,0 366,9 389,9 412,8 435,7 458,7 487,3 516,0 544,7 573,3 602,0 630,7 659,3 688,0 716,7 745,3 774,0 802,7 831,3 860,0 888,7 917,3 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 5,0 5,9 6,9 7,9 8,9 10,0 11,2 12,4 13,7 15,0 16,4 19,4 22,5 25,8 29,4 33,1 37,0 41,1 45,4 49,9 54,6 64,5 75,1 86,5 98,5 111,2 124,7 138,8 153,5 169,0 185,1 206,1 228,2 251,3 275,4 300,4 326,5 353,6 381,6 410,6 440,6 471,5 503,4 536,2 570,0 604,8 640,5 Maseni protok m kg/h 8 43,0 47,3 51,6 55,9 60,2 64,5 68,8 73,1 77,4 81,7 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 189,2 206,4 223,6 240,8 258,0 275,2 292,4 309,6 326,8 344,0 365,5 387,0 408,5 430,0 451,5 473,0 494,5 516,0 537,5 559,0 580,5 602,0 623,5 645,0 666,5 688,0 709,5 731,0 752,5 774,0 795,5 817,0 838,5 860,0 881,5 903,0 920,2 t =20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 3,1 3,6 4,2 4,8 5,5 6,2 6,9 7,6 8,4 9,2 10,0 11,8 13,7 15,7 17,9 20,1 22,5 25,0 27,6 30,3 33,1 39,0 45,4 52,2 59,5 67,1 75,1 83,6 92,4 101,6 111,2 128,8 137,0 150,7 165,1 180,0 195,5 211,6 228,2 245,4 263,2 281,5 300,4 319,9 339,9 360,5 381,6 403,2 425,4 448,2 471,5 495,3 519,7 544,6 570,0 596,0 622,5 644,1

v m/s 3 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,17 0,18 0,19 0,21 0,23 0,24 0,26 0,28 0,30 0,32 0,34 0,36 0,38 0,41 0,45 0,49 0,53 0,56 0,60 0,64 0,68 0,71 0,75 0,80 0,84 0,89 0,94 0,99 -

v m/s 6 0,06 0,07 0,08 0,08 0,09 0,09 0,10 0,11 0,11 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,18 0,19 0,20 0,21 0,23 0,24 0,25 0,28 0,30 0,33 0,35 0,38 0,40 0,43 0,45 0,48 0,50 0,53 0,56 0,59 0,63 0,66 0,69 0,72 0,75 0,78 0,81 0,84 0,88 0,91 0,94 0,97 1,00 -

v m/s 9 0,05 0,05 0,06 0,06 0,07 0,07 0,08 0,08 0,08 0,09 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,17 0,18 0,19 0,21 0,23 0,24 0,26 0,28 0,30 0,32 0,34 0,36 0,38 0,40 0,42 0,45 0,47 0,49 0,52 0,54 0,56 0,59 0,61 0,63 0,66 0,68 0,70 0,73 0,75 0,77 0,80 0,82 0,84 0,87 0,89 0,92 0,94 0,96 0,99 1,00

Tabela 28: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

55

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 32 x 4,4 mm (t =10, 15 i 20 K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 1800 2000 2200 2400 2600 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000 4200 4400 4600 4800 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000 9500 10000 10500 11000 11500 12000 12500 13000 13500 14000 14500 15000 16000 17000 18000 19000 20000 21000 22000 23000 24000 25000 26000 27000 28000 29000 30000 31000 32000 33000 34000 35000 35500 Maseni protok m kg/h 2 154,8 172,0 189,2 206,4 223,6 240,8 258,0 275,2 292,4 309,6 326,8 344,0 361,2 378,4 395,6 412,8 430,0 473,0 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 946,0 989,0 1032,0 1075,0 1118,0 1161,0 1204,0 1247,0 1290,0 1376,0 1462,0 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 8,3 9,9 11,7 13,6 15,6 17,8 20,0 22,4 24,9 27,5 30,3 33,1 36,1 39,1 42,3 45,6 49,0 57,9 67,5 77,8 88,7 100,2 112,4 125,2 138,6 152,6 167,2 182,5 198,3 214,8 231,8 249,4 267,6 286,4 305,8 325,7 346,3 389,0 434,1 Maseni protok m kg/h 5 103,2 114,7 126,1 137,6 149,1 160,5 172,0 183,5 194,9 206,4 217,9 229,3 240,8 252,3 263,7 275,2 286,7 315,3 344,0 372,7 401,3 430,0 458,7 487,3 516,0 544,7 573,3 602,0 630,7 659,3 688,0 716,7 745,3 774,0 802,7 831,3 860,0 917,3 974,7 1032,0 1089,3 1146,7 1204,0 1261,3 1318,7 1376,0 1433,3 1490,7 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 4,1 5,0 5,8 6,8 7,8 8,8 9,9 11,1 12,3 13,6 14,9 16,3 17,8 19,3 20,8 22,4 24,1 28,4 33,1 38,1 43,4 49,0 54,9 61,0 67,5 74,3 81,3 88,7 96,3 104,2 112,4 120,8 129,6 138,6 147,9 157,4 167,2 187,7 209,2 231,8 255,4 280,1 305,8 332,5 360,3 389,0 418,8 449,6 Maseni protok m kg/h 8 77,4 86,0 94,6 103,2 111,8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 180,6 189,2 197,8 206,4 215,0 236,5 258,0 279,5 301,0 322,5 344,0 365,5 387,0 408,5 430,0 451,5 473,0 494,5 516,0 537,5 559,0 580,5 602,0 623,5 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 946,0 989,0 1032,0 1075,0 1118,0 1161,0 1204,0 1247,0 1290,0 1333,0 1376,0 1419,0 1462,0 1505,0 1526,5 t =20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 2,5 3,0 3,6 4,1 4,7 5,4 6,1 6,8 7,5 8,3 9,1 9,9 10,8 11,7 12,6 13,6 14,6 17,2 20,0 23,0 26,2 29,6 33,1 36,8 40,7 44,7 49,0 53,4 57,9 62,6 67,5 72,6 77,8 83,1 88,7 94,4 100,2 112,4 125,2 138,6 152,6 167,2 182,5 198,3 214,8 231,8 249,4 267,6 286,4 305,8 325,7 346,3 367,4 389,0 411,3 434,1 457,5 469,4

v m/s 3 0,10 0,11 0,12 0,14 0,15 0,16 0,17 0,18 0,19 0,20 0,21 0,23 0,24 0,25 0,26 0,27 0,28 0,31 0,34 0,37 0,40 0,42 0,45 0,48 0,51 0,54 0,57 0,59 0,62 0,65 0,68 0,71 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 0,90 0,96 -

v m/s 6 0,07 0,08 0,08 0,09 0,10 0,11 0,11 0,12 0,13 0,14 0,14 0,15 0,16 0,17 0,17 0,18 0,19 0,21 0,23 0,24 0,26 0,28 0,30 0,32 0,34 0,36 0,38 0,40 0,41 0,43 0,45 0,47 0,49 0,51 0,53 0,55 0,57 0,60 0,64 0,68 0,72 0,75 0,79 0,83 0,87 0,90 0,94 0,98 -

v m/s 9 0,05 0,06 0,06 0,07 0,07 0,08 0,08 0,09 0,10 0,10 0,11 0,11 0,12 0,12 0,13 0,14 0,14 0,16 0,17 0,18 0,20 0,21 0,23 0,24 0,25 0,27 0,28 0,30 0,31 0,32 0,34 0,35 0,37 0,38 0,40 0,41 0,42 0,45 0,48 0,51 0,54 0,57 0,59 0,62 0,65 0,68 0,71 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 0,88 0,90 0,93 0,96 0,99 1,00

Tabela 29: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

56

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 40 x 5,5 mm (t =10, 15 i 20 K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000 9500 10000 10500 11000 11500 12000 13000 14000 15000 16000 17000 18000 19000 20000 21000 22000 23000 24000 25000 26000 27000 28000 29000 30000 31000 32000 33000 34000 35000 36000 37000 38000 39000 40000 42000 44000 46000 48000 50000 52000 55000 Maseni protok m kg/h 2 240,8 258,0 275,2 292,4 309,6 326,8 344,0 387,0 430,0 473,0 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 946,0 989,0 1032,0 1118,0 1204,0 1290,0 1376,0 1462,0 1548,0 1634,0 1720,0 1806,0 1892,0 1978,0 2064,0 2150,0 2236,0 2322,0 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 6,2 7,0 7,8 8,6 9,5 10,5 11,5 14,1 16,9 20,0 23,3 26,8 30,5 34,4 38,6 42,9 47,5 52,3 57,2 62,4 67,8 73,4 79,1 91,3 104,2 117,9 132,3 147,5 163,4 180,1 197,5 215,7 234,5 254,1 274,5 295,5 317,3 339,7 Maseni protok m kg/h 5 160,5 172,0 183,5 194,9 206,4 217,9 229,3 258,0 286,7 315,3 344,0 372,7 401,3 430,0 458,7 487,3 516,0 544,7 573,3 602,0 630,7 659,3 688,0 745,3 802,7 860,0 917,3 974,7 1032,0 1089,3 1146,7 1204,0 1261,3 1318,7 1376,0 1433,3 1490,7 1548,0 1605,3 1662,7 1720,0 1777,3 1834,7 1892,0 1949,3 2006,7 2064,0 2121,3 2178,7 2236,0 2293,3 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 3,1 3,5 3,9 4,3 4,7 5,2 5,7 7,0 8,3 9,8 11,5 13,2 15,0 16,9 18,9 21,0 23,3 25,6 28,0 30,5 33,1 35,8 38,6 44,4 50,7 57,2 64,2 71,5 79,1 87,1 95,5 104,2 113,2 122,6 132,3 142,3 152,7 163,4 174,5 185,8 197,5 209,5 221,9 234,5 247,5 260,8 274,5 288,4 302,7 317,3 332,2 Maseni protok m kg/h 8 120,4 129,0 137,6 146,2 154,8 163,4 172,0 193,5 215,0 236,5 258,0 279,5 301,0 322,5 344,0 365,5 387,0 408,5 430,0 451,5 473,0 494,5 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 946,0 989,0 1032,0 1075,0 1118,0 1161,0 1204,0 1247,0 1290,0 1333,0 1376,0 1419,0 1462,0 1505,0 1548,0 1591,0 1634,0 1677,0 1720,0 1806,0 1892,0 1978,0 2064,0 2150,0 2236,0 2365,0 t = 20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 1,9 2,1 2,4 2,6 2,9 3,2 3,5 4,2 5,1 6,0 7,0 8,0 9,1 10,2 11,5 12,7 14,1 15,4 16,9 18,4 20,0 21,6 23,3 26,8 30,5 34,4 38,6 42,9 47,5 52,3 57,2 62,4 67,8 73,4 79,1 85,1 91,3 97,6 104,2 110,9 117,9 125,0 132,3 139,8 147,5 155,4 163,4 171,7 180,1 188,7 197,5 215,7 234,5 254,1 274,5 295,5 317,3 351,2

v m/s 3 0,10 0,11 0,12 0,12 0,13 0,14 0,14 0,16 0,18 0,20 0,22 0,24 0,25 0,27 0,29 0,31 0,33 0,34 0,36 0,38 0,40 0,42 0,43 0,47 0,51 0,54 0,58 0,61 0,65 0,69 0,72 0,76 0,80 0,83 0,87 0,90 0,94 0,98 -

v m/s 6 0,07 0,07 0,08 0,08 0,09 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,16 0,17 0,18 0,19 0,20 0,22 0,23 0,24 0,25 0,27 0,28 0,29 0,31 0,34 0,36 0,39 0,41 0,43 0,46 0,48 0,51 0,53 0,55 0,58 0,60 0,63 0,65 0,68 0,70 0,72 0,75 0,77 0,80 0,82 0,84 0,87 0,89 0,92 0,94 0,96 -

v m/s 9 0,05 0,05 0,06 0,06 0,07 0,07 0,07 0,08 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,14 0,15 0,16 0,17 0,18 0,19 0,20 0,21 0,22 0,24 0,25 0,27 0,29 0,31 0,33 0,34 0,36 0,38 0,40 0,42 0,43 0,45 0,47 0,49 0,51 0,52 0,54 0,56 0,58 0,60 0,61 0,63 0,65 0,67 0,69 0,71 0,72 0,76 0,80 0,83 0,87 0,90 0,94 0,99

Tabela 30: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

57

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 50 x 6,9 mm (t =10,15 i 20K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000 9500 10000 11000 12000 13000 14000 15000 16000 17000 18000 19000 20000 21000 22000 23000 24000 25000 26000 27000 28000 29000 30000 32000 34000 36000 38000 40000 42000 44000 46000 48000 50000 52000 54000 56000 58000 60000 62000 64000 66000 68000 70000 73000 75000 77000 80000 83000 86000 Maseni protok m kg/h 2 387,0 430,0 473,0 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 946,0 1032,0 1118,0 1204,0 1290,0 1376,0 1462,0 1548,0 1634,0 1720,0 1806,0 1892,0 1978,0 2064,0 2150,0 2236,0 2322,0 2408,0 2494,0 2580,0 2752,0 2924,0 3096,0 3268,0 3440,0 3612,0 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 4,9 5,9 7,0 8,1 9,3 10,6 11,9 13,4 14,9 16,5 18,1 19,8 23,4 27,3 31,5 35,9 40,6 45,5 50,7 56,2 61,9 67,8 74,0 80,4 87,1 94,0 101,1 108,5 116,1 124,0 132,0 140,4 157,7 176,0 195,1 215,2 236,2 258,1 Maseni protok m kg/h 5 258,0 286,7 315,3 344,0 372,7 401,3 430,0 458,7 487,3 516,0 544,7 573,3 630,7 688,0 745,3 802,7 860,0 917,3 974,7 1032,0 1089,3 1146,7 1204,0 1261,3 1318,7 1376,0 1433,3 1490,7 1548,0 1605,3 1662,7 1720,0 1834,7 1949,3 2064,0 2178,7 2293,3 2408,0 2522,7 2637,3 2752,0 2866,7 2981,3 3096,0 3210,7 3325,3 3440,3 3554,7 3669,3 3783,0 3897,0 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 2,4 2,9 3,4 4,0 4,6 5,2 5,9 6,6 7,3 8,1 8,9 9,7 11,5 13,4 15,4 17,5 19,8 22,2 24,7 27,3 30,1 32,9 35,9 39,0 42,2 45,5 49,0 52,5 56,2 59,9 63,8 67,8 76,1 84,8 94,0 103,5 113,5 124,0 134,8 146,0 157,7 169,8 182,2 195,1 208,4 222,1 236,2 250,7 265,5 280,0 296,0 Maseni protok m kg/h 8 193,5 215,0 236,5 258,0 279,5 301,0 322,5 344,0 365,5 387,0 408,5 430,0 473,0 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 731,0 774,0 817,0 860,0 903,0 946,0 989,0 1032,0 1075,0 1118,0 1161,0 1204,0 1247,0 1290,0 1376,0 1462,0 1548,0 1634,0 1720,0 1806,0 1892,0 1978,0 2064,0 2150,0 2236,0 2322,0 2408,0 2494,0 2580,0 2666,0 2752,0 2838,0 2924,0 3010,0 3139,0 3225,0 3311,0 3440,0 3569,0 3698,0 t= 20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 1,5 1,8 2,1 2,4 2,8 3,2 3,6 4,0 4,4 4,9 5,4 5,9 7,0 8,1 9,3 10,6 11,9 13,4 14,9 16,5 18,1 19,8 21,6 23,4 25,4 27,3 29,4 31,5 33,7 35,9 38,2 40,6 45,5 50,7 56,2 61,9 67,8 74,0 80,4 87,1 94,0 101,1 108,5 116,1 124,0 132,0 140,4 148,9 157,7 166,7 176,0 185,4 200,1 210,1 220,4 236,2 252,5 269,3

v m/s 3 0,10 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,17 0,19 0,20 0,21 0,22 0,23 0,26 0,28 0,30 0,32 0,35 0,37 0,39 0,42 0,44 0,46 0,49 0,51 0,53 0,56 0,58 0,60 0,63 0,65 0,67 0,70 0,74 0,79 0,84 0,88 0,93 0,97 -

v m/s 6 0,07 0,08 0,09 0,09 0,10 0,11 0,12 0,12 0,13 0,14 0,15 0,15 0,17 0,19 0,20 0,22 0,23 0,25 0,26 0,28 0,29 0,31 0,32 0,34 0,36 0,37 0,39 0,40 0,42 0,43 0,45 0,46 0,50 0,53 0,56 0,59 0,62 0,65 0,68 0,71 0,74 0,77 0,80 0,84 0,87 0,90 0,93 0,96 0,99 1,02 1,05 -

v m/s 9 0,05 0,06 0,06 0,07 0,08 0,08 0,09 0,09 0,10 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,17 0,19 0,20 0,21 0,22 0,23 0,24 0,26 0,27 0,28 0,29 0,30 0,31 0,32 0,34 0,35 0,37 0,39 0,42 0,44 0,46 0,49 0,51 0,53 0,56 0,58 0,60 0,63 0,65 0,67 0,70 0,72 0,74 0,77 0,79 0,81 0,85 0,87 0,89 0,93 0,96 1,00

Tabela 31: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m .s)

Gustina: 983,2 kg/m3

58

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 63 x 8,7 mm (t =10, 15 i 20 K) Temperatura vode: 60 °C t =10K Toplotni kapacitet Q W 1 7000 8000 9000 10000 11000 12000 13000 14000 15000 16000 18000 20000 22000 24000 26000 28000 30000 32000 34000 36000 38000 40000 42000 44000 46000 48000 50000 52000 54000 56000 58000 60000 62000 64000 66000 68000 70000 72000 74000 76000 78000 80000 82000 84000 86000 80000 90000 94000 98000 102000 106000 110000 114000 118000 122000 127000 132000 137000 Maseni protok m kg/h 2 602,0 688,0 774,0 860,0 946,0 1032,0 1118,0 1204,0 1290,0 1376,0 1548,0 1720,0 1892,0 2064,0 2236,0 2408,0 2580,0 2752,0 2924,0 3096,0 3268,0 3440,0 3612,0 3784,0 3956,0 4128,0 4300,0 4472,0 4644,0 4816,0 4988,0 5160,0 5332,0 5504,0 5676,0 5848,0 Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 4 3,5 4,5 5,5 6,6 7,8 9,1 10,4 11,9 13,4 15,1 18,6 22,4 26,5 31,0 35,7 40,8 46,1 51,8 57,7 63,9 70,5 77,3 84,4 91,8 99,4 107,4 115,6 124,1 132,9 141,9 151,3 160,9 170,7 180,9 191,3 202,0 Maseni protok m kg/h 5 401,3 458,7 516,0 573,3 630,7 688,0 745,3 802,7 860,0 917,3 1032,0 1146,7 1261,3 1376,0 1490,7 1605,3 1720,0 1834,7 1949,3 2064,0 2178,7 2293,3 2408,0 2522,7 2637,3 2752,0 2866,7 2981,3 3096,0 3210,7 3325,3 3444,0 3554,7 3669,3 3784,0 3898,7 4013,3 4128,0 4242,7 4357,3 4472,0 4586,7 4701,3 4816,0 4930,7 5045,3 5160,0 5389,3 5618,7 5848,0 t =15K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 7 1,7 2,2 2,7 3,2 3,8 4,5 5,1 5,8 6,6 7,4 9,1 10,9 12,9 15,1 17,4 19,8 22,4 25,1 28,0 31,0 34,1 37,4 40,8 44,3 48,0 51,8 55,7 59,7 63,9 68,3 72,7 77,3 82,0 86,8 91,8 96,8 102,0 107,4 112,8 118,4 124,1 129,9 135,9 141,9 148,1 154,4 160,9 174,1 187,8 202,0 Maseni protok m kg/h 8 301,0 344,0 387,0 430,0 473,0 516,0 559,0 602,0 645,0 688,0 774,0 860,0 946,0 1032,0 1118,0 1204,0 1290,0 1376,0 1462,0 1548,0 1634,0 1720,0 1806,0 1892,0 1978,0 2064,0 2150,0 2236,0 2322,0 2408,0 2494,0 2580,0 2666,0 2752,0 2838,0 2924,0 3010,0 3096,0 3182,0 3268,0 3354,0 3440,0 3526,0 3612,0 3698,0 3784,0 3870,0 4042,0 4214,0 4386,0 4558,0 4730,0 4902,0 5074,0 5246,0 5461,0 5676,0 5891,0 t =20K Brzina Gubitak pritiska R Pa/m 10 1,1 1,3 1,6 2,0 2,3 2,7 3,1 3,5 4,0 4,5 5,5 6,6 7,8 9,1 10,4 11,9 13,4 15,1 16,8 18,6 20,4 22,4 24,4 26,5 28,7 31,0 33,3 35,7 38,2 40,8 43,4 46,1 48,9 51,8 54,7 57,7 60,8 63,9 67,2 70,5 73,8 77,3 80,8 84,4 88,0 91,8 95,6 103,4 111,4 119,8 128,5 137,4 146,6 156,0 165,8 178,3 191,3 204,7

v m/s 3 0,10 0,12 0,13 0,15 0,16 0,18 0,19 0,20 0,22 0,23 0,26 0,29 0,32 0,35 0,38 0,41 0,44 0,47 0,50 0,53 0,56 0,59 0,61 0,64 0,67 0,70 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 0,88 0,91 0,94 0,97 0,99 -

v m/s 6 0,07 0,08 0,09 0,10 0,11 0,12 0,13 0,14 0,15 0,16 0,18 0,20 0,21 0,23 0,25 0,27 0,29 0,31 0,33 0,35 0,37 0,39 0,41 0,43 0,45 0,47 0,49 0,51 0,53 0,55 0,57 0,59 0,60 0,62 0,64 0,66 0,68 0,70 0,72 0,74 0,76 0,78 0,80 0,82 0,84 0,86 0,88 0,92 0,96 0,99 -

v m/s 9 0,05 0,06 0,07 0,07 0,08 0,09 0,10 0,10 0,11 0,12 0,13 0,15 0,16 0,18 0,19 0,20 0,22 0,23 0,25 0,26 0,28 0,29 0,31 0,32 0,34 0,35 0,37 0,38 0,39 0,41 0,42 0,44 0,45 0,47 0,48 0,50 0,51 0,53 0,54 0,56 0,57 0,59 0,60 0,61 0,63 0,64 0,66 0,69 0,72 0,75 0,78 0,80 0,83 0,86 0,89 0,93 0,97 1,00

Tabela 32: Dinamiåka viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

59

7. Vodovodne instalacije 7.1 Opãte Cev za pitku vodu RAUHIS odgovara KTW preporukama Saveznog Zavoda za zdravstvo SR Nemaåke za potroãna dobra, koje se primenjuju u smislu Zakona o prehrambenim sredstvima i potroãnim dobrima. Za kompletnu vodovodnu instalaciju pitke vode unutar zgrada za osnovu treba uzeti DIN 1988, Deo 1 - 8, kao i priznata pravila tehnike. Pitka voda mora odgovarati propisima iz DIN 2000. Izolacija cevovoda za hladnu i zagrejanu pitku vodu treba da se sprovede shodno DIN 1988, zatim u skladu sa Propisima za grejna postrojenja, kao i priznatim pravilima tehnike. REHAU kuñni instalcioni sistem RAUHIS moæe se trajno eksploatisati sa radnim pritiskom od 10 bara i radnom temperaturom od 70 °C. Cev za pitku vodu RAUHIS ispunjava zahteve ZVSHK: Trajni radni pritisak Trajna radna temperatura Radni vek Faktor sigurnosti 10 bara 70 oC 50 godina > 1,5

REHAU - spoj sa pokretnom navlakom je po DIN 1988 trajno dihtujuña cevna veza. To se potvroeuje putem ispitivanja shodno DVGW - radnom listu W 534 i putem DVGW registracije.

Pogonski nadpritisak bar Hladna 0 do 10 voda kolebajuñi Topla voda

1)

Tempe- Pogonski ratura sati godiãnje oC h do 251) do 60 do 85 8760 8710 50

0 do 10 kolebajuñi

Etalonska temperatura za trajnu åvrstoñu

Tabela 33: Zahtevani parametri prema DIN 1988

7.2 Polaganje u malter Kod RAUHIS cevi pri polaganju cevovoda za hladnu i toplu vodu dimenzija16 i 20 u malter se ne zahtevaju nikakve posebne mere. Kod cevovoda za toplu vodu poåev od dimenzije 25 treba se pridræavati smernica za polaganje, kao ãto je opisano u 5.4.6: Polaganje cevovoda u ãahtu. Kod svih dimenzija treba se pridræavati izolacionih propisa shodno DIN 1988 kao i Propisa za grejna postrojenja. U cilju poãtovanja zahteva za akustiånu zaãtitu REHAU - kuñne instalacione sisteme treba odvojiti od zidanog objekta (vidi 5.2: Zvuåna izolacija). Pri polaganju u malteru u obzir treba uzeti DIN 1053 (Zidovi, deo 1 do 4, Izrada proreza) i priznata pravila tehnike. Za fiksiranje zidnih kolena radi prikljuåenja armatura se primenjuje REHAU - program dræaåa. Za razliåite varijante prikljuåaka na raspolaganju je obiman asortiman dræaåa. REHAU - program dræaåa se sastoji od pocinkovanog i hromatizovanog åeliånog lima. Dræaåi se sa svojim stabilnim i na savijanje otpornim izvooeenjem mogu primeniti skoro kod svakog sluåaja primene. Za specijalne forme dræaåa, koje nisu sadræane u standardnom programu, montaæna ãina nudi univerzalno reãenje. REHAU - zidna kolena mogu se bez pomeranja montirati na dræaåe pri prikljuåenju odozgo i odozdo. Sredina navojnog prikljuåka se pri tom uvek poklapa sa sredinom dræaåa. Fazonski komadi kao ãto su prolazna zidna kolena i zidni T - komadi mogu se takooee montirati na dræaå. Ovde je takooee moguña montaæa, bez pomeranja i pod uglom od 45o. Dalje informacije u vezi sa REHAU programom dræaåa moæete pronañi u REHAU publikaciji "Aktuelna grejna i sanitarna tehnika - "Heizung und Sanitartechnik aktuell" (Naslov: " Das REHAU - Halterprogramm" - REHAU program dræaåa - moæete da dobijete od nadleænog prodajnog biroa - vidi poleoeinu ove Tehniåke informacije)

Slika 95 60

7.3 Polaganje cevovoda na bitumenske trake i premaze Pre polaganja RAUHIS - cevi na bitumenske trake ili bitumenske premaze, koji sadræe rastvaraåe mora se saåekati da one budu u potpunosti suve (vreme vezivanja shodno podacima proizvooeaåa). 7.4 Prikljuåenje ureoeaja Za prikljuåenje RAUHIS cevi na elektriåni ili gasni protoåni grejaå mora da se imaju na umu podaci samog proizvooeaåa aparata u pogledu prikljuåenja cevovoda od plastiånog materijala. Neki gasni odn. elektriåni protoåni grejaåi, kojih ima na træiãtu, nisu podobni ili su samo ograniåeno podobni za kombinaciju sa sistemom cevi od plastiånih materijala! 7.4.1 Elektriåni protoåni grejaåi U tabeli 35 navedeni elektriåni protoåni grejaåi mogu se, u skladu sa podacima proizvooeaåa, bez ograniåenja kombinovati sa kuñnim instalacionim sistemima RAUHIS.

7.4.2 Gasni protoåni bojler U mnogim sluåajevima gasni protoåni bojleri nisu podobni za direktno prikljuåenje na cevi od sintetiåkog materijala. Kod ovih aparata u sluåaju smetnje moæe doñi do nedozvoljenih nadpritisaka i temperatura. Podaci proizvooeaåa aparata moraju u ovom sluåaju bezuslovno da se otpoãtuju. Odobrenje gasnih protoånih grejaåa vode za ovakvu primenu moæe doñi samo od proizvooeaåa aparata direktno. 7.4.3 Akumulacioni sistemi Kuñni instalacioni sistem RAUHIS moæe da se primeni za sisteme za akumulaciju tople vode do maksimalne temperature vode od 70 °C.

7.5 Izjednaåavanje potencijala Vodovodna cev RAUHIS ne sme se koristiti kao uzemljenje za elektriåna postrojenja shodno DIN VDE 0100. Po DIN VDE 0100 deo 701 metalne vodovodne cevi i ostali metalni cevovodni sistemi mora da budu povezani pomoñu provodnika za izjednaåavanje potencijala. To kod vodova od polimernih materijala nije potrebno. Prilikom zamene postojeñih instalacija od metalnih cevi kuñnim instalacionim sistemom RAUHIS, ispravno uzemljenje mora da bude prekontrolisano od strane kvalifikovanog elektriåara.

Proizvooeaå AEG AEG AEG Blomberg Budenus Budenus Budenus CLAGE Junkers Siemens Stiebel Eltron Stiebel Eltron Stiebel Eltron Stiebel Eltron Vaillant Vaillant Viessmann Viessmann

oznaka DCE XX * DCLE ** DCLT XX * DBE xx * -1 BDH XX * BDC XX * BDC XX * DX ED XX * -1E tip DE XX* 100 DHE Comfort HDE DHB Uni DHB RAPID VED - E exklusiv (EE) VED - E plus (EP) Elotec-e Elotec-s 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

snaga u kW 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 -

upravljanje hidrauliåno elektronsko hidrauliåno elektronsko hidrauliåno elektronsko elektronsko

elektronsko elektronsko elektronsko elektronsko hidrauliåno hidrauliåno elektronsko elektronsko elektronsko elektronsko

* XX = Kod oznake proizvoda je ovde navedena odgovarajuña snaga u kW Tabela 34

61

7.6 Primer instalacije za kupatilo, kuhinju i WC-a za goste

Dræaå D sa zidnim kolenom, dugaåkim ili kratkim, na primer za prikljuåenje bidea.

Proraåun cevne mreæe izvrãen po DIN 1988

Dræaå D sa zidnim kolenom, kratko ili dugaåko

Alternativno moæe da se za baterije postavljene u malteru (na primer za kupatilske kade ili tuãeve) primeni takooee i dræaå UA i dræaå Z.

Kupa

Dræaå E sa zidnim kolenom, kratkim ili dugaåkim, za pojedinaåne prikljuåke kao ãto su prikljuåci za maãinu za pranje veãa/maãinu za pranje sudova.

Kuhinja

62

Dræaå O 75/150 sa zidnim kolenom, kratko ili dugaåko, na primer za prikljuåenje umivaonika

Dræaå Z 30 ili Z 42 sa zidnim kolenom, kratko ili dugaåko za pojedinaåne prikljuåke kao npr. vodokotliñ, lavabo itd.

Kod montaæe instalacija u malteru moæe alternativno da se primeni prikljuåno koleno za ispiraå montiran u zidu

atilo

WC za goste

Primer sanitarne instalacije treba da posluæi kao pomoñ izvooeaåkoj firmi kod projektovanja i polaganja instalacije.

Svi cevovodi moraju biti izolovani po DIN 1988 i Propisima za grejna postrojenja. 63

7.7 Ispiranje i ispitivanje pod pritiskom cevovodne instalacije po DIN 1988, deo 2 Kao dokaz za izvooeaåa o izvrãenom radu Propis ATV DIN 18381(VOB Deo C: Opãti tehniåki uslovi ugovora o izvooeenju radova u graoeevinarstvu) predvioea pod "dokumentacijom koja ima da se uruåi nalogodavcu pri okonåanju radova" i izradu i predaju Protokola o sprovedenom ispitivanju pod pritiskom. U ovom protokolu, koji po moguñstvu treba da bude potvroeen od strane nalogodavca ili njegovog ovlaãñenika, instalater dokazuje da je sa njegove strane izvrãen posao u skladu sa pravilima tehnike i da odgovara ugovorenim obavezama (po VOB-u, deo B predvioeeni prateñi postupak za instalatera). Ispitivanja pod pritiskom su prateñe obaveze iz ugovora o poslu, koje spadaju i bez izriåite napomene u obaveze izvooeaåa radova. 7.7.1 Ispiranje instalacije Zametno ispiranje cevovoda meãavinom vazduha i vode, koje se zahteva u DIN 1988 deo 2 iz razloga antikorozione zaãtite, kod RAUHIS cevi nije potrebno. Za uklanjanje grube neåistoñe dovoljno je ispiranje instalacije pomoñu vode.

7.7.2 Ispitivanje instalacije pod pritiskom Zavrãeni ali joã nepokriveni cevovodi treba da se napune vodom tako, da u njima ne bude vazduha. Predispitivanje: Za predispitivanje se ostvaruje ispitni pritisak u skladu sa dozvoljenim radnim pritiskom (10 bara) + 5 bara (1,5 - struki radni pritisak) i on treba da se u roku od 30 minuta sa razmacima od po 10 minuta dva puta ostvari. Nakon toga, posle isteka vremena ispitivanja od daljih 30 minuta, ispitni pritisak ne sme da padne za viãe od 0,6 bara i ne sme se pojaviti ni jedno nezaptiveno mesto. Glavno ispitivanje: Neposredno nakon predispitivanja sprovodi se glavno ispitivanje. Trajanje ispitivanja iznosi 2 sata. Pri tome, nakon predispitivanja oåitani ispitni pritisak ne sme po isteku 2 sata da padne za viãe od 0,2 bara. Ispitano postrojenje ne sme imati nijedno nezaptiveno mesto.

Primedbe uz ispitivanje pod pritiskom: Temperaturske razlike izmeoeu cevi i ispitnog medijuma mogu uslovno, usled temperaturom izazvane promene duæine cevi da izazovu odreoeeni uticaj na ispitne rezultate. Promena temperature od 10 K pri tom odgovara od prilike promeni pritiska od 0,5 do 1 bar. Stoga se kod ispitivanja pod pritiskom delova instalacije od sintetiåkog materijala mora teæiti k tome, da se obezbedi po moguñstvu konstantna temperatura ispitnog medijuma. U vezi sa tim je vaæno, da se paralelno sa ispitivanjem pod pritiskom izvrãi i vizuelna kontrola nad svim spojevima, jer se shodno iskustvu sitna curenja viãe ne mogu utvrditi iskljuåivo posmatranjem aparata za merenje pritiska. Neposredno posle zavrãetka montaæe cevne instalacije, i u nastavku ispitivanja pod pritiskom, vodovi za pitku vodu moraju se iz higijenskih razloga temeljno isprati. Protokol o ispiranju i ispitivanju cevovoda pod pritiskom se nalazi u taåki 10 kao uzorak za kopiranje.

Slika 96: Dijagram ispitivanja pod pritiskom

8. Grejna instalacija RAUPINK - cevi sa kiseoniånom difuzionom barijerom od RAU - EVAL-a prevazilaze zahteve iz DIN 4726 u pogledu zaptivnosti na kiseonik. Sa dimenzijama 16 do 63 mm RAUPINK cev se moæe primeniti u svim podruåjima grejne instalacije kao ãto su razvodni i vertikalni vodovi, kao i prikljuåni cevovod za grejna tela. Izolacija cevovoda treba da se izvede shodno propisima paragrafa 6 Propisa za grejna postrojenja (HeizAnlV) od 4. maja 1988. Ovde REHAU s jedne strane nudi predizolovane cevi sa koncentriånom ili ekscentriånom izolacijom od PE - pene sa koekstrudiranom vodonepropusnom PE folijom. Kao finansijski povoljna alternativa, se moæe upotrebiti REHAU - izolaciona traka od PE. 64

8.1 Vrste polaganja / moguñnosti prikljuåivanja U nastavku ñe ukratko biti objaãnjeni osnovni naåini polaganja cevovoda. Radi boljeg prikaza, na slikama nisu ucrtani izolacioni materijali i priåvrãñenja. Nadalje, treba obratiti paænju na uputstva za montaæu u sledeñim poglavljima. Pri primeni cevi od umreæenog polietilena (RAUPINK) grejna tela i prikljuåci razdelnika ne treba da se spajaju direktno. Umesto toga, na oko 1,5 m ispred grejnog tela treba postaviti cevnu liru. Tako se, pri nastupajuñim duæinskim promenama mogu amortizovati sile zatezanja i pritiska.

8.1.1.Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom Kod ovog prikljuånog sistema se svako grejno telo prikljuåuje posebnom polaznom i povratnom granom na razdelnik. Prednost ovog naåina polaganja je, da se u mnogim sluåajevima primene omoguñava odstupanje od obaveze izolacije cevovoda po par. 6, stav 1 Propisa za grejna postrojenja.

Slika 97: Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom

Preporuka: Vodovi u podruåju razdelnika bi trebalo da se izoluju, kako temperatura estriha ne bi bila nedozvoljeno visoka (podatak iz DIN 18560, deo 2, Estrih u graoeevinarstvu).

65

8.1.2 Dvocevni sistem sa najkrañim polaganjem cevovoda Pod najkrañim polaganjem podrazumeva se prikljuåenje grejnih tela pomoñu prikljuånih vodova sa nekog razdelnog voda. Alternativno, umesto prikljuåenja na razdelnik, kod ove vrste polaganja cevovoda, prikljuåenje se moæe izvrãiti i direktno na vertikalu. Kod novih grejnih instalacija vertikala moæe da se izvede od REHAU - RAUPINK - cevi i odatle pomoñu T - komada da se izvedu spratni odvojci. U zgradama, koje treba da se saniraju, odn.

pri veñ postojeñim vertikalama od bakarnih ili åeliånih cevi, prikljuåenje na REHAU RAUPINK - cevi moæe da se izvede pomoñu REHAU - prelaznih komada.

Slika 98: Dvocevni sistem sa najkrañim polaganjem

Uputstvo: Na slici 98 je dodatno prikazano temperiranje poda u sklopu sa jednim ograniåivaåem temperature povratne grane (RTL - ventil). Ovo je u naåelu moguñe kod svih ovde prikazanih varijanti polaganja cevovoda.

66

8.1.3 Dvocevni sistem u prstenastom vodu Kod dvocevnih sistema u prstenu se prikljuåni vodovi grejnih tela od REHAU cevi RAUPINK polaæu poåev od prvog grejnog tela redom do poslednjeg grejnog tela. Pojedinaåna grejna tela se prikljuåuju sa REHAU - T - prikljuånim garniturama, a poslednje grejno telo sa ugaonom prikljuånom garniturom.

Slika 99: Dvocevni sistem u prstenastom vodu

Slika 100: Prikljuåak grejnog tela kod prstenastog cevovoda

Slika 101: Izvooeenje cevnih lukova sa RAUPINK - cevima

Slika 102: Ugaona prikljuåna garnitura za prikljuåenje poslednjeg grejnog tela.

67

8.1.4 Jednocevni sistem Kod jednocevnog sistema se viãe grejnih tela jedno za drugim prikljuåuje pomoñu REHAU RAUPINK - cevi. Za prikljuåenje jednocevnih ventilskih garnitura se primenjuju REHAU - ugaone prikljuåne garniture.

Slika 103: Jednocevni sistem

68

8.2 Varijante prikljuåenja grejnih tela U nastavku prikazane varijante prikljuåaka su u principu primenljive za sve vrste prikljuåaka grejnih tela - prikljuåak sa jedne strane ili kontra - prikljuåak. 8.2.1 Prikljuåenje grejnog tela iz poda 8.2.1.1 REHAU - ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika i bakra Preteæno se ventilska - kompaktna grejna tela snabdevaju grejnom vodom preko ugaone prikljuåne garniture (dimenzija cevi 15 x 1,0 mm) u sklopu sa REHAU ventilskim blokom sa kuglastim slavinama.

Potrebno je ispoãtovati sledeñe montaæne korake: 1. Jedinica za fiksiranje se sa potpuno uvuåenom prikljuånom garniturom postavlja na grubo obraoeenu podlogu odn. pod, i duæina cevi se poåev od Evro - konusnog prikljuåka prenosi na cev. Pri tome treba paziti da prikljuåna cev u montiranom stanju mora da se uvuåe do graniånika u ulazni deo Evro - konusa.

4. Ugaone prikljuåne garniture doterati u vertikalu i obeleæiti taåku priåvrãñenja jedinice za fiksiranje.

Slika 108: Obeleæavanje jedinice za fiksiranje 5. Ugaone prikljuåne garniture ponovo ukloniti i zatim izbuãiti rupu za priåvrãñenje.

Slika 105: Obeleæavanje ugaone prikljuåne garniture 2. Prikljuåne garniture za grejna tela se odsecaju na potrebnu duæinu, sa kojih se uklanja grat. Slika104: Prikljuåak iz poda pomoñu ugaone prikljuåne garniture Za prikljuåenje ugaonih prikljuånih garnitura na REHAU blok - ventil sa kuglastim slavinama se preporuåuju meko-zaptivajuñe navojne veze (Artikal br. 261 173 - 001 i Artikal br. 240 601 001). Pri tome se mora obratiti paænja na montaæna uputstva. Prikljuåak REHAU RAUPINK - cevi dimenzija16 ili 20 mm sledi pri tom pomoñu REHAU spoja sa pokretnom navlakom. Ugaone prikljuåne garniture se nude u izvedbi od plemenitog åelika i bakra (sa prikljuånim fazonskim komadom od mesinga). Ovi poslednji mogu da se isporuåuju po upitu u izvedbi sa prirodnim metalnim sjajem, ali i poniklovani ili u boji (nanoãenje boje u praãkastom obliku). Za priåvrãñenje ugaone garniture na pod se primenjuje REHAU - jedinica za fiksiranje. Specijalno za primenu ove jedinice za fiksiranje su ugaone prikljuåne garniture sada opremljene jednim pridrænim æljebom u pres - kragni na prikljuånom fazonskom komadu. Ugaone prikljuåne garniture se nude i zajedno sa jedinicom za fiksiranje kao kompletan set. Prednosti ove kombinacije su: sigurna funkcija dræanja ugaone prikljuåne garniture brza i jednostavna montaæa integrisana akustiåna izolacija Montaæa sledi neposredno posle postavljanja grejnog tela (isti alat) odnosno pri pripremnom prikljuåenju pomoñu REHAU - montaænog ãablona (Artikal br. 240 557 - 001)

1) Ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika bez pridrænog æljeba (dosadaãnja verzija ) mogu se montirati pomoñu REHAU - dozenseta (Dosenset, Artikal br. 268 610 001) ili shodno odeljku 8.5.2.

Slika 109: Buãenje rupe za jedinicu za fiksiranje 6. Ugaone prikljuåne garniture iznova uvesti u blok loptastih slavina i jedinicu za fiksiranje na podu åvrsto zaãrafiti sa pripadajuñim setom za priåvrãñenje. Kod podloga od drveta i sl. treba birati podobna i odgovarajuña priåvrsna sredstva za jedinicu za fiksiranje. Meko zaptivajuñe navrtne veze montirati prema priloæenim podacima proizvooeaåa.

Slika 106: Odsecanje na duæinu i skidanje grata 3.Toplotna izolacija i akustiåna zaãtita (nisu prikazane) kao i navojne veze se navlaåe na prikljuåne garniture. Krajevi cevi se proãiruju pomoñu REHAU glave za ãirenje krajeva cevi (Artikal br. 268 764 001). Obe prikljuåne garniture u potpunosti uvesti u jedinicu za fiksiranje. Prikljuåne cevi gurnuti do graniånika u Evro - konus i holender lako zategnuti rukom.

Slika 110: Zatezanje jedinice za fiksiranje

Slika 107: Navlaåenje navojne veze

69

7. Uspostaviti vezu pomoñu pokretne navlake. 8. Postaviti odgovarajuñu cevnu izolaciju. Kod ugaonih prikljuånih garnitura od plemenitog åelika za priåvrãñenje na grubu podlogu moæe se alternativno uz jedinicu za fiksiranje primeniti joã i REHAU - Dozenset (Art. Br. 268 610 - 001). Za ovu montaænu varijantu mogu se naruåiti ugaone prikljuåne garniture (na pr. WAG 16x2,2/250 Art. Br. 266 242 - 001) zasebno bez jedinice za fiksiranje. Primedba: Kod primene ugaone prikljuåne garniture od bakra primena Dozen - seta nije dozvoljena. Radi sigurne montaæe one treba uvek da se priåvrãñuju pomoñu jedinice za fiksiranje, koja se isporuåuje u kompletu sa prikljuånom garniturom. 8.2.1.2 REHAU T - prikljuåna garnitura od plemenitog åelika Specijalno za prikljuåenje grejnih tela preko dvocevnog sistema sa prstenastim vodom pomoñu RAUPINK - cevi primenjuje se REHAU - T - prikljuåna garnitura. Pri prikljuåenju ventilskih grejnih tela sa mekozaptivajuñom navojnom vezom se krajevi cevi prikljuåne garniture od plemenitog åelika i ovde moraju proãiriti na odgovarajuñi naåin.

Veza sa prikljuånom cevi od plemenitog åelika, dimenzija 15 x 1,0 mm se pri tom preteæno ostvaruje pomoñu navojnog komada sa reznim prstenom. U obzir treba uzeti uputstva za montaæu navojnog komada sa samoreæuñim prstenom. 8.2.1.3 Direktni prikljuåak RAUPINK / REHAU prikljuåni set za grejna tela Za direktno prikljuåenje REHAU - cevi RAUPINK, dimenzije 16 mm, se primenjuje REHAU - prikljuåni set za grejna tela. Veza cevi sa ventilskom garniturom se ostvaruje pomoñu REHAU - navojnog komada sa steznim prstenom (Art. Br. 266 352 - 001).

8.2.2 Prikljuåenje grejnog tela iz zida 8.2.2.1 REHAU - CuMs - set za zidni prikljuåak Niklovane garniture, koje se sastoje od bakarne cevi 15 x 1,0 mm sa prikljuånim fazonskim komadom od mesinga, omoguñavaju odgovarajuñe, brzo i lako prikljuåenje ventil grejnih tela iz zida. Veza sa cevima RAUPINK se ostvaruje pomoñu proverene tehnike sa pokretnom navlakom. Za povezivanje bloka sa loptastom slavinom sluæe meko zaptivajuñi REHAU - navojni prikljuåni komadi.

Paænju treba obratiti na sledeñe montaæne korake: 1. Priåvrãñenje grejnog tela odn. utvroeivanje taånog mesta prikljuåenja (na primer pomoñu REHAU - montaænog ãablona, Art.br. 240557 - 001) 2. Izrada proreza na zidu 3. Prenoãenje visinske mere na dugi krak zidne prikljuåne garniture 4. Presavijanje dugog kraka pomoñu uobiåajenog alata za savijanje bakarnih cevi od 15 mm

Slika 113: Direktni prikljuåak pomoñu prikljuånog seta za grejna tela Pri primeni REHAU - prikljuånog seta za grejna tela treba se pridræavati sledeñih montaænih koraka: 1. Priåvrãñenje grejnog tela odn. REHAU montaænog ãablona i montaæa blok ventila sa loptastom slavinom. 2. Sastavljanje prikljuånog seta za grejna tela u skladu sa situacijom na gradiliãtu 3. RAUPINK - cevi sprovesti kroz prikljuåni luk, navuñi pridræni prsten i uvuñi vooeiåne klinove sa donje strane. 4. Prikljuåni set postaviti na pod. Obeleæiti duæinu cevi i cev odseñi. 5. REHAU - navojni komad sa steznim prstenom namestiti na cev. Prikljuåni set podesiti na podu i fiksirati. 6. Nakon toga zategnuti navojne komade na bloku loptaste slavine (oko 40 Nm). 7. U paketu seta isporuåene preklopne manæetne nakon zavrãetka poda navuñi i fiksirati na izlaz cevi i samu cev. Kod jednocevnog sistema obe cevne vooeice mogu se meoeusobno povezati na åeonoj strani.

Slika 114: Obeleæavanje duæine kraka 5. Navlaåenje cevne izolacije 6. Ako je zid veñ izmalterisan (grejno telo odn. montaæni ãablon su namontirani) onda se kratki kraci cevi, koji vire iz zida, odsecaju na odgovarajuñu duæinu. Paænja: Skrañene prikljuåne cevi moraju posle montaæe da uoeu do graniånika u Eurokonus. 7. Postavljanje garniture u jedinicu za fiksiranje (isporuåuje se u kompletu sa garniturom) i pozicioniranje u zidnom prorezu. 8. Jedinicu za fiksiranje podesiti na podu, obeleæiti i izbuãiti rupu. 9. Pri montiranom grejnom telu odn. primeni REHAU - montaænog ãablona (izmalterisan zid): navlaåenje navojnih komada i proãirenje krajeva cevi. Nakon toga zatezanje navojnih komada. 10. Jedinicu za fiksiranje sa postavljenom garniturom priåvrstiti za pod i pomoñu priåvrsne trake obezbediti od proklizavanja garniture na gore.

Slika 111: T - prikljuåna garnitura sa ventilskim - kompaktnim grejnim telom Prikljuåenje grejnih tela, koja raspolaæu obostranim navojnim mufovima izvrãiñe se jednostranim ili kontra prikljuåkom. Pri tome se uvrnuti termostatski ventil kao i zaporno regulacioni navojni komad na povratnoj grani povezuje sa T - prikljuånom garniturom od plemenitog åelika.

Slika112: Kontra prikljuåak sa T prikljuånom garniturom

70

11. Kod neomalterisanog zida: Ovde se preporuåuje primena kratkospojene veze sa odzrakom REHAU - montaænog ãablona i seta mekozaptivajuñih navojnih komada. Skrañivanje prikljuånih cevi kao i proãirenje (u skladu sa montaænim korakom 9) se vrãi prilikom kasnije montaæe grejnog tela. Prikljuåne garniture se podeãavaju i u datom sluåaju fiksiraju za zid.

U obzir treba uzeti sledeñe montaæne korake: 1. Priåvrãñenje grejnog tela odn. utvroeivanje taånog mesta prikljuåka 2. Sastavljanje sastavnih delova Dozen seta u zavisnosti od ugradbene situacije 3. Priåvrãñenje Dozen - seta na zid 4. Izrada spoja pomoñu pokretne navlake 5. Uvlaåenje cevi odnosno prikljuåne garniture od plemenitog åelika u Dozen - set 6. Skrañivanje cevi od plemenitog åelika i uklanjanje grata. Pri tome treba obratiti paænju na to, da posle skrañivanja kraj cevi mora da dopre do graniånika u ulaznom delu Eurokonusa 7. Navlaåenje meko zaptivajuñih navojnih komada preko krajeva cevi i proãirenje krajeva cevi sa kompletno uvuåenom REHAU - glavom za proãirenje cevi (Art. Br. 268 764 - 001) 8. Priåvrãñenje poklopca pomoñu priloæenih vijaka radi fiksiranja prikljuåne garniture 9. Zatezanje mekozaptivajuñih navojnih komada u skladu sa podacima proizvooeaåa Napomena: S obzirom da je duæina kratkog kraka nove ugaone prikljuåne garniture sa pridrænim æljebom produæena, to u datom sluåaju postojeñi i ometajuñi razdvojni ispust Dozen - seta - koji inaåe odgovara dosadaãnjem tipu ugaone prikljuåne garniture - mora da se ukloni. To moæe da se izvede jednostavnim sredstvima i u roku od nekoliko sekundi. Dozen - setovi novije proizvodnje se isporuåuju bez razdvojnog ispusta.

8.2.2.3 Prikljuåak sa REHAU zidnim kolenom za ventilska kompaktna grejna tela Na dræaåu predmontirana REHAU - zidna kolena omoguñavaju pripremno prikljuåenje za ventilska grejna tela. Tako, grejna tela mogu da se montiraju nakon okonåanja radova na postavljanju keramiåkih ploåica ili zavrãetka molerskih radova. Za zaãtitu prikljuåaka kod uzioeivanja i malterisanja mogu se primeniti uobiåajeni åepovi, koji se mogu nabaviti u trgovini. Povezivanje pripremljenog prikljuåka sa grejnim telom se vrãi pomoñu prikljuåne cevi od plemenitog åelika R 1/2" x 15 mm (Artikal Br. 261 313 - 001).

Slika 115: Osiguranje pomoñu priåvrsne trake 12. Na kraju ispuniti proreze u zidu. 8.2.2.2 REHAU - ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika Optiåki zahtevan prikljuåak na zidu moæe se izraditi pomoñu ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika. Pri tom prikljuåenje na cevi RAUPINK se ostvaruje pomoñu veñ dokazanog spoja sa REHAU - pokretnom navlakom. Pri primeni ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika prikljuåenje na blok loptaste slavine ili ventil grejnog tela, moæe se izvesti mekozaptivajuñim REHAU prikljuånim navojnim komadima odnosno metalno zaptivajuñim navojnim komadima sa steznim prstenom. Fiksiranje na zidu moæe se pri tom obezbediti pomoñu REHAU - Dozen - seta.

Slika 116: Pripremljeni prikljuåak za ventilska kompaktna grejna tela

71

8.3 REHAU - Fazonski komadi za prikljuåenje grejnih tela 8.3.1 Prikljuåne garniture za grejna tela Veza sa cevima RAUPINK sledi pomoñu brze REHAU - spojne tehnike sa pokretnom navlakom. Ova veza vaæi kao trajno zaptivna i stoga se sme primeniti u estrihu ili poloæiti u malteru. Za nedvosmilseno oznaåavanje pripadnosti sistemu su ugaone i T - prikljuåne garniture obeleæene markacijom ruæiåaste boje. Prikljuåenje na grejna tela, odn. na ventile grejnih tela moæe se izvrãiti pomoñu REHAU - prikljuånih / prolaznih navojnih komada ili pomoñu REHAU - bloka sa loptastom slavinom, imajuñi u vidu montaæna uputstva. 8.3.1.1 REHAU - Prikljuåne garniture od plemenitog åelika Da bi se postiglo optiåki dopadljivo prikljuåenje REHAU - cevi RAUPINK na grejna tela, primenjuju se REHAU prikljuåne garniture za grejna tela od æarenog plemenitiog åelika 15 x 1,0 mm, po DIN 2463. Materijal postojan na koroziju, kakav je plemeniti åelik, nudi pored odgovarajuñeg optiåkog izgleda joã i moguñnost, da se prikljuåne garniture lakiraju u boji, po æelji kupca i da se savijaju u skladu sa situacijom na gradiliãtu. Razliåite dimenzije (16 i 20 mm) i duæine (250 mm, 500 mm i 1000 mm) omoguñavaju najrazliåitije varijante montaæe. 8.3.1.1.1 REHAU - Ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika Moguñnosti za primenu ugaone prikljuåne garniture nude dvocevni sistemi sa centralnim spratnim razdelnikom, dvocevni sistemi sa najkrañim polaganjem, dvocevni sistemi u prstenastom vodu (za prikljuåenje poslednjeg grejnog tela) kao i jednocevni sistemi.

Slika118: REHAU - T - prikljuåna garnitura (plemeniti åelik) 8.3.1.2 REHAU - Bakarne prikljuåne garniture REHAU CuMs - prikljuåne garniture se sastoje od jedne predsavijene bakarne cevi dimenzija 15 x 1,0 mm i jednog prikljuånog fazonskog komada od mesinga (Ms 58). Povezivanje ovih sastavnih delova sledi pomoñu magnetno indukovanog deformacionog postupka na hladno, koji åak i pri visokim optereñenjima, uobiåajenim za gradiliãta, garantuje zaptivnost bez O - prstena ili drugih pomagala. Prikljuåne garniture od CuMs se mogu nabaviti iskljuåivo u setu za dimenziju cevi 16 mm. U obim isporuke spadaju po dve prikljuåne garniture i jedna jedinica za fiksiranje. 8.3.1.2.1 REHAU - CuMs - zidne prikljuåne garniture CuMs - zidne prikljuåne garniture se nude iskljuåivo sa poniklovanim povrãinama cevi. Dimenzije oba cevna kraka (dugi/kratki) iznose 500 odn. 200 mm.

Slika 120: Ukrsni fiting Izvooeaå estriha je u situaciji da toplotnu i akustiånu izolaciju izvede direktno uz pravougaonu izolacionu kutiju ukrsnog fitinga. Putem postavljanja REHAU - duplih priåvrsnih obujmica ispred i iza ukrsnog fitinga se vrãi fiksiranje istog. 8.3.3 REHAU - Razdelnik toplovoda REHAU - razdelnik toplovoda je koncipiran za razvooeenje i sabiranje grejne vode za prikljuåne vodove grejnih tela. Za individualno koncipiranje na raspolaganju stoje razdelnici za prikljuåenje od 2 do 12 grejnih krugova. Za prikljuåenje RAUPINK - cevi potrebni navojni komadi sa steznim prstenom, dimenzija 16 i 20 mm, moraju se naruåiti posebno, zavisno od vrste cevi. Paænja: Za primenu RAUPINK - cevi na raspolaganju su navojni komadi sa steznim prstenom (Artikal Br. 266 352 - 001 i 266 362 - 001) REHAU - razdelnik toplovoda se isporuåuje kao komplet t.j. razdelnik i sabirnik toplovoda, ispitan pod pritiskom, za naizmeniåno prikljuåenje spoljni navoj 1" sa ravnim zaptivanjem prikljuåni nipli 3/4" sa prikljuåkom za Evrokonus kuglaste slavine 1" sa preklopnom navrtkom i zaptivaåem odzraåna kapa 1" sa preklopnom navrtkom i zaptivaåem, odzraåni ventil integrisan montirano na akustiåno izolovanu konzolu po DIN 4109 set za fiksiranje

Slika 117: Ugaone prikljuåne garniture od plemenitog åelika 8.3.1.1.2 REHAU - T - prikljuåne garniture Kao podruåje primene ove prikljuåne garniture treba posmatrati dvocevni sistem u prstenastom vodu. Putem fabriåki predsavijenih cevi od plemenitog åelika pod uglom od 40°, je paralelno vooeenje REHAU RAUPINK - cevi isto tako zagarantovano kao i paralelno vooeenje prikljuånih cevi kod T prikljuånih garnitura. Treba obratiti paænju na to, da se pri primeni predizolovanih cevi sa 26 mm - skom izolacijom za paralelnu instalaciju T - prikljuånih garnitura, izolacija mora iseñi u podruåju prikljuåenja. 72

Slika 119: CuMs - zidna prikljuåna garnitura 8.3.2 REHAU - Ukrsni fiting REHAU - ukrsni fiting omoguñava odvajanje od glavnog razvodnog cevovoda radi prikljuåenja prikljuånog voda grejnog tela u podruåju poda. Bitna prednost ukrsnog fitinga je u tome, ãto kod izvooeenja nekog odvojka (na primer prikljuåak grejnog tela) nije potrebno ãtemovati pod u podruåju T - komada. Na taj naåin, odvojak se moæe bez problema integrisati u strukturu poda. Zajedno sa ukrsnim fitingom isporuåena izolaciona kutija sluæi za akustiånu zaãtitu i toplotnu izolaciju.

Slika 121: REHAU - Razdelnik toplovoda

8.3.4 REHAU - Ugradni set za kalorimetar Ovaj set se sastoji od jedne prikljuåne jedinice od 1" za prikljuåak kalorimetra duæine 110 mm ili 130 mm, sa moguñnoãñu prikljuåenja uronskog senzora u polaznoj grani grejnog voda. U povratnoj grani prikljuåne jedinice ugraoeena je loptasta slavina, tako da se posle ugradnje loptastih slavina, koje se isporuåuju u kompletu sa razdelnikom toplovoda, na ugradnom setu za kalorimetar, posebno mogu zatvarati kako kalorimetar tako i prikljuåak polazne grane.

8.3.6 REHAU - Razvodni ormani Za postavljanje u zid (varijanta ugradnje u malter) REHAU nudi u svom programu razvodne ormane, proizvedene od pocinkovanog åeliånog lima. Varijanta za ugradnju u malter se sastoji od: kuñiãta sa profilom za ojaåanje i skretnom cevi, koja se moæe izvaditi univerzalnog dræaåa, podesivog po visini i ãirini montaæne noæice, podesive po visini, sa zavrãnom maskom, podeãavajuñom po dubini rama sa ugradnim vratima i obrtnom bravicom, podeãavanje po dubini.

8.3.8 REHAU - Prikljuåni set za grejna tela Za prikljuåenje RAUPINK - cevi na blok loptaste slavine ventilskih kompaktnih grejnih tela, REHAU nudi prikljuåni set. Kod ove direktne, i u pogledu troãkova povoljne varijante, se cev neposredno vodi do bloka sa loptastom slavinom grejnog tela. Pomoñu REHAU - navojnog komada sa steznim prstenom se zatim vrãi spajanje.

Slika 126: REHAU - Prikljuåni set za grejna tela. Slika 122: Kalorimetar - ugradni set 8.3.5 REHAU - Razdelnik sa pokretnom navlakom Kao cenovno povoljnu alternativu razdelniku toplovoda REHAU nudi razdelnik sa pokretnim navlakama, proizveden od mesinga, postojanog na izdvajanje cinka. Ovaj se moæe sklopiti iz segmenata, sadræanih u programu, sa dva ili tri odvojka, zavisno od date potrebe. Povezivanje cevi na razdelnik se izvodi pomoñu pokretne navlake u dimenzijama 16 x 2,2 i 20 x 2,8 mm. Prikljuåak razvodne cevi se sastoji od spoljnog navoja R 3/4" na jednoj kao i od unutraãnjeg navoja Rp 3/4" na drugoj strani. Slika 124: Varijanta za ugradnju u malter 8.3.7 REHAU - Jedinica za fiksiranje Da bi se izbegla pomeranja ugaonih prikljuånih garnitura usled temperaturom izazvanih promena duæine prikljuånog voda za grejna tela, garniture se fiksiraju za pod pomoñu REHAU - jedinica za fiksiranje. U obimu isporuke je sadræan jedan set ze priåvrãñenje i akustiånu izolaciju. Jedinica za fiksiranje je isto tako podobna i za primenu predizolovanih cevi (bez zahteva po HeizAnlV, 50 % i 100 % debljine izolacionog sloja), kao i za sisteme cev-u-cevi. Pri primeni prikljuånih garnitura za grejna tela od bakarne cevi sa fazonskim komadom od mesinga, je za njihovo fiksiranje strogo propisana primena REHAU - jedinice za fiksiranje. 8.3.9 REHAU - Holenderski spojevi sa steznim prstenom Holenderski spojevi sa steznim prstenom su podobni za direktno prikljuåenje RAUPINK - cevi na armature i ureoeaje sa prihvatnikom za Evrokonuse. Vaæna napomena: REHAU - holenderski spojevi sa steznim prstenom u niklovanom izvooeenju ne smeju se zameniti sa povrãinski pocinkovanim fitinzima iz sistema za spajanje grejnih tela sa pokretnom navlakom (HAS), jer se tu radi o razliåitim dimenzijama cevi. 8.4 Vaæna uputstva za montaæu 8.4.1 Proãirenje prikljuånih garnitura Pri koriãñenju prikljuånih garnitura za grejna tela povezivanje na grejna tela se vrãi pomoñu REHAU - prikljuånih navojnih komada G 3/4 - 15 x 1 (Artikal Br. 261 173 - 001 i 240 601 - 001), sa REHAU - blokom sa loptastom slavinom sa spoljnim navojem (Artikal Br. 261 183 - 001, 265 739 - 001) ili sa REHAU - blokom loptaste slavine sa navojnim komadom (Artikal Br. 261 193 - 001). Za ovu svrhu se primenjuju mekozaptivajuñi navojni komadi. Da bi se spreåili mehaniåki uticaji na zaptivnu funkciju ovih mekozaptivajuñih navojnih komada, krajevi cevi svih prikljuånih garnitura moraju biti proãireni pomoñu REHAU - glave za proãirenje (Artikal Br. 268 764 - 001). Na taj naåin nastali rub obezbeoeuje sigurno nasedanje prikljuåne garniture u Evrokonusu. Istovremeno su time iskljuåene greãke u montaæi, kao ãto je suviãe mala dubina uvooeenja u Evrokonus ili izklizavanje prikljuåne cevi.

Slika 123: REHAU - Razdelnik sa pokretnim navlakama

Slika 125: REHAU - Jedinica za fiksiranje

73

Kod proãirivanja treba obratiti paænju na sledeñe montaæne korake: 1. Prikljuånu cev odseñi struåno, pod pravim uglom i ukloniti grat 2. Navojni komad navuñi na prikljuånu garnituru

Slika 129 4. Prikljuånu cev do graniånika uvuñi u Evrokonus i navrtku zategnuti prema podacima proizvooeaåa. Pri primeni mekozaptivajuñih navojnih komada, Artikal Br. 240 601 - 001, nije potreban neki definisani zatezni moment, jer se oni zateæu do graniånika. Kod svih drugih mekozaptivajuñih REHAU - navojnih komada zatezni moment iznosi 40 Nm. Radi kontrole preporuåujemo primenu momentnog kljuåa.

Slika 127 3. Proãiriti cev sa potpuno uvuåenom REHAU - glavom za proãirivanje

8.4.2 Fiksiranje ugaonih prikljuånih garnitura (plemeniti åelik i CuMs) kao i zidnih prikljuånih garnitura od CuMs Kod svih prikljuånih garnitura od bakra sa fazonskim prikljuånim delom od mesinga je trajno efikasno priåvrãñenje za pod pomoñu REHAU - jedinice za fiksiranje bezuslovno potrebno i stoga kao neizbeæno propisano. Kod primene prikljuånih garnitura od plemenitog åelika moæe se odustati od fiksiranja. To, meoeutim, tokom eksploatacije moæe dovesti do zakoãenja ugaone prikljuåne garniture, pa samim tim i do optiåki loãeg izgleda. Meoeutim, zaptivna funkcija mekozaptivnih REHAU - prikljuånih navojnih komada ostaje kod prikljuånih garnitura od plemenitog åelika oåuvana. U nastavku su tabelarno navedene najvaænije mere pri montaæi REHAU - prikljuånih garnitura:

Slika 128

Montaæna radnja

Ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika

T - prikljuåna garnitura od plemenitog åelika

Ugaona prikljuåna garnitura od bakra sa Ms - fazonskim prikljuånim delom bezuslovno potrebno

Fiksiranje sa jedinicom za fiksiranje (Art. Br. 240 457 - 001) Proãirenje pomoñu REHAU - glave za proãirenje (Art. Br. 268 764 - 001) Tabela 35: Prikljuåenje iz poda

preporuåuje se

ne

bezuslovno potrebno

bezuslovno potrebno

bezuslovno potrebno

Montaæna radnja

Ugaona prikljuåna garnitura od plemenitog åelika preporuåeno na ravnoj podlozi bezuslovno potrebno

Zidna prikljuåna garnitura od bakra sa fazonskim prikljuånim delom od mesinga bezuslovno potrebno

Fiksiranje sa jedinicom za fiksiranje (Art. Br. 240 457 - 001) Proãirenje pomoñu REHAU - glave za proãirenje (Art. Br. 268 764 - 001) Tabela 36: Prikljuåenje iz zida 74

bezuslovno potrebno

8.4.3 Metalno zaptivajuñi navojni komadi Za precizne åeliåne i bakarne cevi mogu se, kao alternativa mekozaptivajuñim navojnim komadima, primeniti metalno zaptivajuñi navojni komadi sa steznim prstenom (navojni komadi sa samoreæuñim prstenom). Pri tome je primena potpornih åaura bezuslovno potrebna. Zbog nepostojanja normiranja navojnih komada kod grejnih tela, primenjeni metalno zaptivajuñi navojni komadi sa steznim prstenovima (navojni komadi sa samoreæuñim prstenovima) moraju biti od istog proizvooeaåa kao i ventili. Ovde se u naåelu moraju poãtovati podaci proizvooeaåa ventila odn. odgovarajuñih navojnih komada. 8.4.4 Polaganje prikljuånih i razvodnih vodova od RAUPINK - cevi RAUPINK - cevima se ne ide direktno na prikljuåke grejnog tela, veñ na oko 1,5 m ispred prikljuåka treba izvesti dilatacioni luk, tako da pri nastalim duæinskim promenama ovaj dilatacioni luk primi zatezne i pritisne sile. Pri polaganju dugaåkih cevnih deonica potrebno je obratiti paænju na promenu duæine RAUPINK - cevi za vreme eksploatacije. U datom sluåaju potrebno je preduzeti odgovarajuñe protivmere, kao na primer: postavljanje fiksnih taåaka stvaranje kompenzacionih lukova i sl.

8.5 Dopunske mere za akustiånu i termoizolaciju Da bi se izvelo akustiåno - tehniåko razdvajanje cevne instalacije od graoeevinskog dela, cevi, fazonski komadi i prikljuåne garniture treba da budu opremljeni odgovarajuñim izolacionim materijalima. Zahtevi odgovarajuñih propisa (na primer DIN 4109, VDI 4100) moraju biti ispunjeni. Pri izolaciji REHAU - prikljuånih garnitura treba paziti na to, da se ne smeju primeniti izolacioni materijali sa masenim udelom vodorastvorljivih iona hlorida od preko 0,5%. Moraju se izbegavati dugotrajna kvaãenja u kontaktu sa materijalima, koji sadræe hloride. Stoga, pri ovim uslovima, cevi treba obmotati plastiånim trakama shodno DIN 30672. Jednoslojne izolacije cevi od vunenog filca ili sintetiåkih vlakana nisu dozvoljene! One deluju kao "sunoeer", t.j. bilo kad usisana vlaga se samo sprovodi dalje i zbog vodonepropusnog spoljnog omotaåa odatle ne moæe da ispari. Grejna tela u vlaænim prostorijama (na primer kupatilo, veãernica, kupaliãta) po moguñstvu treba prikljuåivati iz zida.

8.6 Ispitivanje zaptivenosti Ispitivanje zaptivenosti se sprovodi u skladu sa DIN 18380 (VOB). Proces ispitivanja je kod REHAU - prikljuånih sistema za grejna tela sa pokretnom navlakom sledeñi: 1. Zatvoriti sigurnosne ureoeaje 2. Napuniti instalacije poåev od najniæe taåke i nakon toga odzraåiti 3. Uspostaviti pritisak (najmanje 1,3 - struki ukupni pritisak na svakoj deonici instalacije) 4. Pritisak posle 2 sata joã jednom uspostaviti, jer je pad pritiska moguñ usled izduæenja cevi 5. Vreme ispitivanja 24 h Postrojenje je zaptiveno, ako ni na jednom mestu u instalaciji nema pricurivanja vode, a ispitni pritisak ne padne za viãe od 1,5 bara. Po moguñstvu, neposredno posle ispitivanja pod pritiskom pomoñu hladne vode treba izvrãiti ispitivanje sa maksimalnom temperaturom grejne vode, koja je uzeta za osnovu proraåuna, i da se proveri da li je instalacija ostala zaptivena i pri maksimalnoj temperaturi.

75

9. Vaæeñe norme, pravni propisi, standardi i ostale informacije U obzir treba uzeti sledeñe standarde: DIN 1053, Zidani elementi, izrada proreza DIN 1988, deo 1-8: Tehniåka pravila za instalacije pitke vode DIN 2000, Centralno snabdevanje pitkom vodom DIN 2001, Pojedinaåno snabdevanje pitkom vodom DIN 4102, Ponaãanje graoeevinskih materijala i delova prilikom poæara DIN 4108, Toplotna zaãtita u visokogradnji DIN 4109, Akustiåna zaãtita u visokogradnji DIN 4708, deo 1-8 Postrojenja za centralnu pripremu tople vode DIN 4726, Podno grejanje toplom vodom , spajanje radijatora/cevovodi od sintetiåkog materijala DIN 4729, Cevovodi od umreæenog polietilena za podno grejanje toplom vodom/Zahtevi i ispitivanja DIN 4751, Postrojenja za zagrevanje vode DIN 18164, Penuãavi sintetiåki materijal kao izolacioni materijal u graoeevinarstvu DIN 18165, Vlaknasti izolacioni materijali u graoeevinarstvu DIN 18380 VOB/ATV Grejna postrojenja i centralna postrojenja za zagrevanje vode DIN 18381, VOB/ATV, Montaæni radovi kod gasnih, vodovodnih i kanalizacionih instalacija DIN 18560, Estrih u graoeevinarstvu DIN 44532, deo 1-3, Postrojenja za zagrevanje pitke vode DIN VDE 0100 Propisi za grejne instalacije (HeizAnlV) Propisi za toplotnu zaãtitu WVO I druga priznata pravila tehnike ZVSHK - Standard Ispiranje ZVSHK - Standard Ispitivanje zaptivenosti vazduhom ZVSHK - Uputstvo za rukovanje postrojenjima pitke vode DVGW - radni listovi: Radni list W 270 - Razmnoæavanje mikro organizama na materijalima iz domena pitke vode Radni list W 532 - Stezni spojevi od metala za cevi od umreæenog polietilena Radni list W 534 - Spojevi i veze za cevi u vodovodnim instalacijama; Zahtevi i ispitivanja Radni list W 544 - Cevi od sintetiåkih materijala u vodovodnim instalacijama; Zahtevi i ispitivanja Radni list W 551 - Tehniåke mere za smanjenje rasta legionela Radni list W 553 - Dimenzionisanje recirkulacionih sistema u centralnim postrojenjima za zagrevanje pitke vode Aktuelna grejna i sanitarna tehnika: Naãim klijentima (projektantima i izvooeaåima) REHAU dodatno stavlja na raspolaganje detaljni informacioni materijal za kuñni instalacioni sistem sa pokretnom navlakom u broãurama "Aktuelna grejna i sanitarna tehnika".

Teme: REHAU Cevno podno grejanje i zdravlje Alergije na kuñnu praãinu (850 964) REHAU - Clip - æljebni nosaå (850.995) Novi DIN 4725 ( 850.892) Sintetiåki materijali i åovekova okolina; fakti - argumenti (850.975) Ponaãanje kuñnog instalacionog sistema HIS 311 u pogledu stvaranja ãuma (850.983) Cevi od RAU - VPE (PE - Xa) za vodovodne instalacije, diskusija o legionelama / aneks (850.977) Novi pravilnik o grejnim postrojenjima od 22.3.94 (850.988) REHAU - sistem kuñne instalacije 311 sa pokretnom navlakom, primer instalacije kupatila, kuhinje i gostinskog toaleta (850.989) Novi pravilnik o toplotnoj zaãtiti (WVO) od 1.1. 1995 (850.990) Garancije i REHAU/ZVSHK, sporazum o garanciji (850.980) REHAU pokretna navlaka od mesinga otpornog na koroziju cinka (850.981) Primena REHAU grejnih i sanitarnih sistema u sklopu sa livenim asfaltnim estrihom (850. 985) Ispitivanje pod pritiskom i ispitivanje zaptivenosti (850.986) Projektni upitnik: proraåun vodovodnih instalacija po DIN 1988 (893.980) Predlog kratkog teksta tendera - Cevno podno grejanje (850.996) - RAUPIANO (850.950) - Kuñni instalacioni sistem sa pokretnom navlakom sa grejnom cevi RAUPINK (850.952) - Kombinovani grejni - i elektrokanal RAUDUO (850.953) - HIS pokretna navlaka (850.954) - Prikljuåni sistem za grejna tela, pokretna navlaka (850.955) - Cevno podno grejanje sa RAUPINK cevima (850.952) - Prikljuåni navojni komadi za grejna tela (850.959) - Kalkulaciona poreoeenja HAS/HIS (850.984) - Projektni upitnik (850.958)

- Upitnik za projektovanje REHAU cevnog podnog grejanja po DIN 4725/maj 92 - Upitnik za proraåun koliåine toplote po DIN 4701/383 - RAUPIANO - Beãumni odvodni sistem (850.957) - Projektovanje i dimenzionisanje DIN 4725 - Dijagrami iskoriãñenja i proraåunski primeri (850.930) - REHAU program dræaåa (850.951) - Izolovanje cevi kod vodovodnih instalacija i kod grejnih prikljuånih cevovoda (850.969) - REHAU - montaæni alati (850.931)

Ove podloge, koje prate naãe proizvode, se redovno preraoeuju i mogu se dobiti preko REHAU - prodajnih biroa.

- Upitnik za REHAU HAS/HASSO, projektovanje 1-i 2-proraåun cevne mreæe

76

10. Formulari za kopiranje Protokol o ispiranju: REHAU sistem kuñne instalacije sa pokretnom navlakom RAUHIS (Sanitarna instalacija) Postupak ispiranja: ispiranje vodom Graoeevinski objekat: Investitor: Ulica / broj: Poãtanski broj / Mesto

Nalogodavca zastupa: Izvooeaåa zastupa: 1. Ispitivanje pod pritiskom je izvrãeno 2. Primenjeni materijal : 3.

Tabela:

Orijentacione vrednosti za minimalni broj potroãaåkih mesta koja se moraju otvoriti u odnosu na najveñi nominalni preånik razvodnog cevovoda 25 2 32 4 40 6 50 8 65 12 80 18 100 28

Max. preånik razvodnog voda DN u aktuelnoj sekciji ispiranja Min.broj potroãaåkih mesta, koja se moraju otvoriti, DN 15

4.

Unutar jedne etaæe se u potpunosti otvaraju potroãaåka mesta, poåev od najudaljenijeg od vertikale. Nakon ispiranja u trajanju od 5 minuta, poåev od poslednjeg otvorenog potroãaåkog mesta, otvorena potroãaåka mesta se jedno za drugim zatvaraju. Za ispiranje primenjena pitka voda je filtrirana.Taåka mirovanja Pw= ______________ bar. Armature za odræavanje (etaæna zaporna armatura, predzaporni ventili) su u potpunosti otvorene. Osetljive armature i aparati su demontirani i zamenjeni pasujuñim komadima odnosno premoãñeni su fleksibilnim vodovima. Prskalice, brizgaljke,perlatori i ograniåivaåi protoka su demontirani. Ugraoeene reãetke za hvatanje prljavãtine i hvataåi prljavãtine ispred armatura su oåiãñeni posle ispiranja sistema.

5. 6. 7. 8. 9.

10. Ispiranje je usledilo poåev od glavne zaporne armature u redosledu ispiranja po sekcijama do najudaljenijeg potroãaåkog mesta. Ispiranje postrojenja za pitku vodu je pravilno obavljeno .

Mesto

Datum

(Potpis nalogodavca/zastupnik)

(Potpis izvooeaåa/zastupnik) 77

Protokol o ispitivanju pod pritiskom: REHAU - kuñni instalacioni sistem RAUHIS (Sanitarna instalacija)

Ispitivanje po DIN1988 deo 2

1. Opis 1.1 Objekat

1.2 Investitor

1.3 Ulica / broj

1.4 Poãtanski broj / Mesto

2. Predispitivanje

2.1 Ispitni pritisak 2.2 Pritisak posle 10 minuta 2.3 Pritisak posle 20 minuta 2.4 Pritisak posle 30 minuta 2.5 Pritisak posle 60 minuta

_______________ _______________ _______________ _______________ _______________

bar (PB+5 = 15 bar) (ispitivanja) bar (ispitni pritisak ponovo uspostaviti) bar (ispitni pritisak ponovo uspostaviti) bar bar (dozvoljeni pad pritiska < 0,6 bar)

3. Glavno ispitivanje 3.1 Poåetak ispitivanja 3.2 Ispitni pritisak 3.3 Pritisak posle 2 sata 3.4 Primedbe na ispitivanje _______________ _______________ _______________ sati kraj _______________ sati

bar (rezultat predispitivanja - taåka 2.5) bar (dozvoljeni pad pritiska < 0,2 bar)

4. Potvrda Izveãtaj o ispitivanju prihvataju: Za nalogodavca Za izvooeaåa

Mesto

Datum

Prilozi

78

Protokol o ispitivanju pod pritiskom: REHAU - RAUPINK (Grejanje)

1. Podaci o postrojenju Snaga proizvooeaåa toplote: Proizvooeaå: Mesto postavljanja: Max. pogonski pritisak: Max. pogonska temperatura:

2. Ispitivanje zaptivenosti Proces kod REHAU - prikljuånog sistema na grejno telo pomoñu pokretne navlake je kao ãto sledi: izvrãeno a. b. c. d. e. f. Zatvoriti sigurnosne ureoeaje Napuniti postrojenje i odzraåiti ga Uspostaviti pritisak (min. 1,3 struki ukupni pritisak na svakom mestu postrojenja) Pritisak posle 2 sata joã jednom obnoviti, jer je moguñ pad pritiska usled izduæenja cevi Vreme ispitivanja 24 sata Zaptivenost je ostvarena, ako se ni na jednom mestu cevovoda se ne pojavljuje voda, i ako ispitni pritisak nije opao za viãe od 1,5 bara.

Paænja: Pri polaganju estriha mora biti ostvaren max. pogonski pritisak, kako bi se nezaptivenosti odmah uoåile. U vezi sa tim je vaæno, da istovremeno sa ispitivanjem pod pritiskom bude sprovedena i vizuelna kontrola na svim spojevima, jer shodno iskustvu, mala procurivanja se ne mogu uvek utvrditi iskljuåivo putem posmatranja aparata za merenje pritiska.

3. Potvrda Ispitivanje zaptivenosti je uredno sprovedeno. Pri tom se nisu pojavile nezaptivenosti niti je na bilo kom elementu doãlo do trajne deformacije.

Mesto

Datum

Investitor

Izvooeaå grejnog sistema 79

Ako je predvioeena drugaåija svrha primene od one, koja je u ovoj Tehniåkoj informaciji predvioeena, onda korisnik mora da se konsultuje sa REHAU i da pre primene zatraæi izriåitu pismenu saglasnost od REHAU. Ukoliko to izostane onda se takva primena nalazi u iskljuåivoj odgovornosti korisnika. Primena, upotreba i prerada proizvoda se u tom sluåaju nalaze izvan naãe moguñnosti kontrole. Ukoliko bi ipak neko jemstvo doãlo u pitanje, onda je ono za sve ãtete ograniåeno na vrednost sa naãe strane isporuåene i sa Vaãe strane upotrebljene robe. Zahtevi iz date garantne izjave se gase kod one svrhe primene, koja u ovoj Tehniåkoj informaciji nije opisana.

REHAU - Akademija: naãi seminari vas dovode na cilj! REHAU nudi svojim partnerima ne samo inovativne proizvode, koji zadovoljavaju moderne zahteve savremene gradnje. Pod krovom REHAU - akademije prenosimo Vam i kvalifikovano znanje i umeñe iz prve ruke. Sasvim svejedno, da li se radi o zanatliji, projektantu ili arhitekti, da li o tehniåaru, trgovcu ili prodavcu, da li o malom ili velikom preduzeñu - seminarska ponuda se upravlja prema svakome. I treba da Vam otvori put ka veñoj struånoj kompetenciji, a time i ka veñem uspehu na træiãtu. Bliæe informacije moæete dobiti u nadleænim REHAU - prodajnim biroima ili na www.REHAU.de/Akademie

www.REHAU.com A: Graz: Neuseiersberger Str. 195, 8055 Graz, Tel.: 3 16/29 15 55 Linz: Egger-Lienz-Str. 10, 4050 Traun, Tel.: 72 29/736 58 Wien: Industriestr. 17, 2353 Guntramsdorf, Tel.: 22 36/246 84 BG: Sofia: Boul. Simeonovsko Chaussee Nr. 75,1700 Sofia, Tel.: 2/9 30 69 11 BIH: Sarajevo: Semizovac bb, 71321 Semizovac, Tel.: 33/475 500 H: Budapest: Rozália park 9, 2051 Biatorbágy, Tel.: 23/53 07-00 HR: Zagreb: Zagrebacka 128, 10000 Zagreb, Tel.: 1/388 69 98 MK: Skopje: Oktomvriska Revolucija No. 8-1/1, 1000 Skopje, Tel.: 2/364 174 RO: Bukarest: Sos. de Centura 14-16, 77180 Tunari / Ilfov, Tel.: 1/266 51 80 Cluj-Napoca: Str. Fabricii de Zahar 93A, 3400 Cluj-Napoca: Tel.: 264/41 52 11 Constanta: Sos. Oborului 47, 8700 Constanta, Tel.: 744/68 15 49 SK: Bratislava: Kopcianska 82a, 85101 Bratislava,Tel.: 2/68 20 91-24 SLO: Graz: Neuseiersberger Str. 195, 8055 Graz, Tel.: 3 16/29 15 55 UA: Dnepropetrowsk: Prospekt Gerojew 10, 49100 Dnepropetrowsk, Tel.: 562/67 90 14 Kiew: Kowpaka Str.17, Korpus 1, 2. Etage, 03150 Kiew, Tel.: 44/569 39 70 Lwiw: Kachowska Str. 27, 79040 Lwiw, Tel.: 322/40 11 12 Odessa: W. Arnautska Str. 72/74, k. 87, 65045 Odessa, Tel.: 482/21 05 94 YU: Belgrad: Batajniåki drum 283 e, 11080 Beograd Zemun, Tel. 11/3 77 03 00 For European exporting companies and if there is no sales office in your country please contact: REHAU AG+Co, Export Sales Office, P.O. Box 30 29, 91018 Erlangen/Germany, Tel.: +49 (0) 91 31/92 50, [email protected]

893.608 01.03

Information

untitled

80 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

320391