Read acimovic.pdf text version

MASOVNI MEDIJI KAO JAVNI KOMUNIKATORI U DOBU ZNANJA MASS MEDIA AS PUBLIC COMUNICATORS IN AGE OF KNOWLEGE

Docent dr Danica Aimovi Fakultet za menadzment, smer MEDIJI, Novi Sad

Rezime: Polazei od osnovne odrednice MEDIJA ­ kao posrednika (pomonog sredstva) u prenosu informacija, uzimamo za pretpostavku da je osnovna funkcija masovnih medija ­ da budu javni komunikatori, edukatori za milione ljudi. Ova bi se pretpostavka odnosila na gotovo sve oblike obrazovanja, formalne i neformalne, sa posebnim akcentom na informalno obrazovanje kao najdelotvornijim "metodom" usvajanja znanja; primenjenim na sve starosne kategorije i za gotovo neogranicen kulturolosko-sociolosko-geografski milje. Ako sintagmu "drustvo koje uci" ne uzimamo samo kao Hacinsovu frazu, ve kao filozofiju dozivotnog ucenja i hoda ka dobu znanja, onda se uloga masovnih medija (metodom informalnog obrazovanja) potvruje kao nezamenljivi komunikator sa javnosu, u uzajamnoj povratnoj sprezi. U tom kontekstu najucinkovitiji masovni medij (p)ostaje televizija, za njom odmah internet, pa tek onda radio i stampa, koji zadrzavaju Kljucne reci: Masovni mediji, komunikatori, informalno obrazovanje, javni TV servis. Summary: Starting from the fundamental notion that MEDIA ­ as an intermediary (assisting tool) in information transfer, means that main function of mass media ­ to be public communicators, educators for millions of people. This assumption would translate to all ways of education, formal and informal, with main accent given to the informal educations as the most efficient "method", applicable to all age groups and virtually for all cultural, social and geographical clusters. If the premise that "learning society" is not taken only as a Hatchins's phrase, but as a philosophy of never ending education and thriving towards complete knowledge, then the roll of mass media (through informal education method) is confirmed as a mutually unreplaceable communicator with the public. Consequently, television is the most effective communicator, followed by the internet and then the radio and print media. Key words: Mass media, communicators, informal education, public TV.

1. SVEPRISUTNOST MEDIJA

Mediji 1 su svojom sveprisutnosu postali sastavni deo nasih zivota (na planu svesnog ili nesvesnog) i njihov je uticaj intenzivniji nego sto bismo hteli da priznamo. Mnogo vise informacija o spoljnjem svetu, istoriji ili geografiji, meteorologiji, putovanju i navoenju, dobija se putem mas-medija, nego iz knjiga, nastavnickih predavanja, pa cak vise i od roditeljske pouke. Marsal Makluan 2 je u mediju radija video produzetak slusnog, u fotografiji likovnog, a u televiziji produzetak cula dodira. To je culo animirano malim ekranom, postavljeno iznad svega, podrazumevajui istovremeno maksimalno delovanje svih drugih cula. Televizijska slika je "izazvala preokret u citavom procesu analitickog fragmentovanja culnog zivota. Posredstvom televizijske mozaicne slike, ostvaruje se ucese u sveobuhvatnoj sadasnjosti" (Makluan, 1971). Televizija je pomogla da se razbiju okostale strukture misaonog posmatranja, nacini vienja, razmisljanja. Postala je, ne samo produzetak cula, ve jedna nova veza sa stvarnosu, nov nacin zivljenja i poimanja vizuelnih impresija. Savremeni zivot zahteva od pojedinca da bude obavesten, obavezuje ga da razvija svoje komunikacione posobnosti ukljucivanjem (iskljucivanjem) radio i TV prijemnika ili ulaskom (izlaskom) sa internet stranica. Na taj nacin se ostvaruje dinamicnija i fleksibilnija relacija jedinke i drustva, ali se ne sme gubiti iz vida da su ti masovni

Medijum (lat. medium) ­ isprva upotrebljavano kao oznaka za jedno od sredstava, dostignua civilizacije (telegraf, telefon, stampa, radio, film, televizija, internet); taj pojam kod Marsala Makluana (knjiga "Poznavanje opstila covekovih produzetaka") ima znatno sire znacenje kao sredstvo komunikacije, posrednik kojim se poruka prenosi; prema tom pisanju ­ medijum je sve ono sto dopunjuje ili zamenjuje rad covekovih cula (vida, sluha, dodira); on razlikuje dve vrste: 1. medijumi kao tehnicko/tehnoloska sredstva (putevi, prevozna sredstva, orue, odevni predmeti) 2. medijumi drustvene komunikacije (telefon, film, radio, televizija, internet). U savremenoj govornoj praksi cese se koristi oblik medij; Masovni mediji ­ (mas-mediji) slozen pojam za oznacavanje sistema javnog informisanja, koji sluzi za prenosenje vesti i uopste audio-vizuelnih sadrzaja, u svrhu obavestavanja, obrazovanja i zabave velikog broja ljudi, tj. najsirih slojeva stanovnistva. Masovno komuniciranje ­ proces u kojem ucestvuje istovremeno, masovni auditorij (nekoliko hiljada, miliona); to je vid komunikacione prakse u okviru koje se, uz pomo simbola i podrazumevajuih univerzalnih znacenja, poruke prostiru posredstvom masovnih medija.

2 1

komunikatori 3 u dobroj meri samodovoljan sistem, koji se siri neograniceno, nesputano i u velikoj meri nesvrsishodno. Nekontrolisana mo medija lezi u tome, sto cak i beznacajno prezentuju kao znacajno, a malo ko je u stanju da uvek ima kriticku distancu. "Najmoniji mas-medij, televizija, je postala epicentar svega u svetu i svega sto pripada ovoj civilizaciji: politike, nacina zivota, licne i kolektivne drame stanovnistva ispred malog ekrana. Bez televizije je nezamisliva bilo koja drustvena aktivnost, poslovni sastanak, prezentacija, promocija. Okrenuta svim sferama zivljenja, svim profilima i rasama; vodic kroz svet stvarnosti i cuda; neumorni pricalica, 24 sata dnevno; sveznalica i ucitelj, koji je u stanju sve da pokaze/dokaze (i dobro i lose)... Televizija formira ukus, savest i svest gledalaca; podsticui direktno ili indirektno (ociglednom ili suptilnom indoktrinacijom), humane, progresivne, konstruktivne, pa i destruktivne reakcije... Televizija podrzava oseaj vaznosti jedinke, njeno samozadovoljstvo sto je najvisa vrsta na planeti - visi od zivotinja, manji od Boga. Takvom coveku mali ekran pruza viziju usklaenosti sa kosmosom ali i sa drugim ljudima, sa kojima deli dobrobit i postize pravednost. Televizija usmerava planetarnu misao, kosmicku paznju pretvara u odgovornost, obogauje intelektualni zivot coveka. " (Aimovi, 2005: 123) Televiziju najpre, ali i sve druge medije treba uzimati, konzumirati, iskoristiti samo koliko je optimalno i neophodno ­ bilo kao jedan od oblika saznajnog procesa, bilo kao razonodu u vrlo odreenom vremenskom trenutku (ili e nam pojesti godine zivota). Uprkos opsteprihvaenom stavu o velikoj komunikativnosti TV medija, Rudolf Arnhajm 4 ­ je televizijskog gledaoca video kao "coveka pustinjaka sto cuci u sobi, stotinama kilometara daleko od mesta zbivanja i prikaze na ekranu dozivljava kao svoj trenutni zivot"; (Aimovi, 2008, 113). Mali je broj onih koji komunikacijsku ulogu televizije sagledavaju u oba smera: od ekrana ka gledaocu i od gledaoca ka ekranu. Ovaj drugi je mnogo manje u funkciji, nego sto danasnji stepen razvoja tehnike to dozvoljava. Prvi upit i pravi odgovor na to urusava u startu autoritarnost TV poslenika ("sveznajuih" novinara, urednika, producenata), jer televizija ipak, takticki cuva svoj rang, ne pretendujui

Marsal Makluan, Poznavanje opstila covekovih produzetaka, Prosveta, Beograd, 1971.

Komunikator ­ poveznik/razglasnik u radu tima; u izvesnom smislu i moderator (razlika objasnjena u radu, kasnije) u dijalogu i razmeni podataka/informacija; voa tima koji kreira atmosferu, donosi odluke, podstice na razmisljanje/razgovor; 4 Rudolf Arnhajm (Rudolf Arnheim), Umetnost i vizuelno opazanje ­ psihologija stvaralackog gledanja, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1987. A forecast of Televison, in Film as Art, Berkeley, University of California Press, Los Angeles/London, 1957. Citirano prema The Prospect of American Television 1929-1952, by James L. Baughman, 1983.

3

otvoreno da postane veliki ucitelj - ne zamenjujui nikada u potpunosti, ni skolu, ni lektiru, ni internet, ve navodei na njihovu upotrebu. Na kraju, ili mozda ispred, svakog razmisljanja o prirodi mas-medija trebalo bi konsultovati filozofe medija koji se bave logikom slike, govora, javne prezentacije. Pol Virilio 5 tvrdi da je novija istorija ove civilizacije, obelezena logistikom sirenja slike: "Era formalne logike, bila je era slikarstva, gravure i arhitekture; zavrsava se sa XVIII vekom. Era dijalekticke logike jeste era fotografije, kinematografije i fotograma, tokom XIX veka. Videografija, holografija i infografije, donose eru paradoksalne logike, gde e vrhunac modernosti biti kraj jedne logike javne prezentacije." 6 Definitivno, vokacija televizijskog medija postaje opsti komunikacijski model u savremenom drustvu XXI veka. Ispostavlja se da je to jedna svima jasna i prihvatljiva audio vizuelna konstrukcija, proizvod jednog sistema znakova koji razumeju svi. Ova se konstatacija, sa profesionalnog aspekta, odnosi najpre na emisije vrlo odreenog sadrzaja i profila: spoljna i unutrasnja politika, reportaze, sportski prenosi, kontakti uzivo, debate, okrugli stolovi kritike, panorame, prenos pozorisnih predstava, igara i zabava, kvizova i sl. Ovaj rad se oslanja na konstatovane karakteristike televizije kao mas-medija, ali ide dalje u pokusaju da se redefinise uloga televizije kao modela banalnog sveznanja (koji ima u Srbiji danas), umesto da bude prosvetitelj i edukator.

prodaje i dostavlja korisnicima, uz razvijenu softversku podrsku;

visoko

o Fizika ­ kao naucna oblast, koristi drugaciju pojmovnu registraciju vezujui komunikaciju za model laserskog komunikacionog sistema (laserski komunikator); o Obrazovanje ­ u Prirucniku za nastavnike 7, za nastavni predmet Graansko vaspitanje (VI razred osnovne skole), pise da je "ucenje aktivna konstrukcija znanja ... najbolje se ostvaruje radom u timovima, koji sadrze: aktivnog ucesnika, saradnika, izazivaca i komunikatora (podstice razgovor, bavi se atmosferom rada u timu; narocito je koristan u prvim fazama rada, jer podstice sve clanove na ucese, dobar je slusalac, kreira dobru atmosferu, olaksava zajednicke dogovore); o Kultura ­ na javnim tribinama, seminarima, knjizevnim vecerima i drugim manifestacijama, prepoznaje se uloga voditelja/moderatora, koja se u mnogome preplie sa zadatkom komunikatora.

Preciznosti radi, a uvazavajui profesionalnu podelu poslova u kategoriji javnih radova u kulturi, valja ovde napraviti distinkciju: komunikator moze biti osoba u realnom svetu, ali takoe i osoba koja pokree razmenu informacija u virtuelnom prostoru (sa ucesnicima koji su putem mas-medija direktno prisutni ili vremenski i geografski udaljeni); moze biti i racunarski program projektovan za nadziranje, dobijanje informacija, komuniciranje; moze se odnositi na sam medij kao sinonim opstenja konzumenta i emisije/programa; - moderator u realnom svetu je osoba koja otvara razgovor na odeenu temu, sa pozvanim ucesnicima i publikom (koji su prisutni uzivo, u istom vremenu i prostoru), pridrzavajui se odreenih usmerenja, dogovorenih pravila, bontona (da niko ne bude posebno favorizovan, niti zanemaren); vodi racuna o protoku vremena, odstranjuje nedoumice, sporne teme i sl; - moderator u virtuelnom svetu ­ moderator foruma (virtuelnog mesta okupljanja websurfera, na kojem se vode rasprave o dnevnim aktuelnim dogaanjima, hobijima) Navoenjem primera Iinformacionih tehnologija, prirodnih ili drustvenih nauka, daju se naslutiti neiscrpne mogunosti primene (i zabune) jedne globalne pojave koja se vezuje za opstenje ljudske vrste. Svedemo li fenomen komunikacije na kljucni element u direktnim/zivim odnosima izmeu ljudi (bez posredovanja tehnikom ili nekim drugim pomagalom ­ pisanjem/crtanjem/muzikom), dolazimo do zakljucka da se pod ljudskom komunikacijom ipak podrazumevaju dva

PROJEKAT Graanin VI : prirucnik za nastavnike, preveo i pojmovnik sastavio Novak Gaji (2004), Graanske inicijative/Dosije, Beograd. http://www.scribd.com/doc/13363127/GV-VIPrirucnik-zanastavnike

7

-

2. STA BI UISTINU KOMUNIKACIJA MORALA DA OBEZBEDI?

Najpre dvosmerni protok: razmenu informacija, misljenja, odgovornih izjava, crteza, pisama. Iako sam termin komunikacija potice iz davnina, od izumrlog latinskog jezika (pri cemu glagol communicare znaci uciniti zajednickim, saopstiti; a imenica communicatio sadrzi znacenja zajednice, saobraanja i opstenja) poslednjih su se decenija visestruko umnozile varijacije toga pojma. Pre trideset godina je zapisano da ima preko stotinu pojasnjavanja ­ sta je to komunikacija i kako se ostvaruje? A sa danasnjim danom su se podrazumevane konotacije udvostrucile i veoma se razlikuju, u zavisnosti od oblasti u kojima se komunikacija primenjuje: o Informaticke teorije i praksa ­ ostvaruju informacioni protok u lancu svi-sa-svima, na prakticnom primeru e-trgovine (roba se proizvodi,

Pol Virilio, Masine iluzije, (prevod Frida Filipovi), Svetovi & Oktoih, Novi Sad / Podgorica, 1993. 6 BIBLIOGRAFIJA RADOVA O MEDIJIMA 1989-1998, urednik Stjepan Gredelj, Argument, Beograd, 1998.

5

osnovna tipa: 1. gestovna/neverbalna komunikacija (pokreti lica i tela, pantomima) i 2. oralna/verbalna komunikacija (artikulisani glas ili neartikulisani krik). Svaka verbalna komunikacija ukljucuje brojne sposobnosti i vestine (slusanje, toleranciju, empatiju, fokusiranje na argumente itd. Umee komuniciranja sve cese predstavlja odlucujui momenat u sporazumevanju, usaglasavanju, dogovaraju; jer se neretko dogaa da ljudi govore istim jezikom, a zapravo se ne razumeju.

neformalnog i informalnog obrazovanja na citav zivotni vek, kao i njegovo sirenje na sto vei broj graana. 11 "Radi se zapravo o podizanju nivoa opstih sposobnosti a potom i kompetentnosti za svakodnevni zivot, pri cemu je funkcionalno pismena osoba, ona koja je sposobna da ucestvuje u svim zivotnim aktivnostima, pri cemu se upotrebljava sposobnosti citanja, pisanja i rada na racunaru. (Unesco Records of the General Conference, 1978). Dozivotno ucenje se tako uspostavlja ne kao obrazovni sistem, ve kao filozofski princip; kao proces u kojem se stalno unapreuju postojea znanja i vestine. Taj nacin razmisljanja, taj princip u Srbiji 12 jos nema adekvatnu strategiju. Ne siri se u dovoljnoj meri kultura obrazovanja, sa njom neophodna retorika i vizija. Vise je to intuitivna preduzimljivost privatnih fakulteta ili samonicijativno propagiranje strategije putem masovnih medija 13.. Dozivotno 14 ucenje u sebe ukljucuje, podrazumeva: o sticanje i osavremenjivanje svih vrsta sposobnosti i interesa, znanja i kvalifikacija, pocev od predskolskog uzrasta pa do perioda posle penzionisanja;

3. ODREDITI SE MORAMO PREMA: DRUSTVU KOJE UCI, DRUSTVU ZNANJA I DOBU ZNANJA

Ako sintagmu drustvo koje uci ne uzimamo samo kao Hacinsovu frazu 8, ve kao filozofiju dozivotnog ucenja i hoda ka dobu znanja 9, onda se uloga masovnih medija (u vidu informalnog obrazovanja) potvruje kao nezamenljivi komunikator sa javnosu, u uzajamnoj povratnoj sprezi. Drustvo koje uci anticipira iskustvo pojedinca iz svih razdoblja njegovog zivota, kao i korisenje svih drustvenih potencijala od socijalnih i ekonomskih, do obrazovnih. Citav sistem obrazovanja se neprekidno prilagoava tome da se - uvazavajui situacione okolnosti - podize nivo drustva koje neprestano uci, tj. drustvo znanja 10. Na izvestan nacin, drustvo koje uci nastavlja onu idejnu nit iz doba prosvetiteljstva, koje je slavilo razum, kao mo preko koje covek shvata celi kosmos. Znanje je bilo oslobaanje, znacilo je slobodu duha i individue, a to se konacno shvatalo kao put ka licnoj srei. Savet Evrope, UNESCO i OECD ulazu napore da oslobode coveka od neznanja, nesavesnosti i otuenja. Pomazu mu da se prilagoava novonastalim situacijama, doprinose jacanju demokratije i ljudskog dostojanstva. U tom cilju, primetna je tendencija produzenja formalnog,

11

UNCESCO - Learning to Be, A Holistic and Integrated Approach to Values Education for Human Development, 2002.

Hacins, Robert Majnard (Hutchins, Robert Maynard) ­ rektor univerziteta u Cikagu, SAD. 9 Doba znanja ­ nova epoha razvoja nase civilizacije, za razliku od npr. kamenog ili gvozdenog doba; doba znaja je nastalo iz informaticke ere (uz punu digitalizaciju) koja ubrzano prevazilazi paradigmu industrijskog nacina proizvodnje, uvazavajui ekonomiju znanja, tretirajui znaje kao robu kojom se ostvaruje profit 10 Drustvo znanja - siroko prihvaen pojam devedesetih godina 20. veka; odnosi se najpre na sistem i strategiju: ucenje - kako se uci. (Obrazovanje za demokratsko graanstvo: Perspektiva dozivotnog ucenja, 2000, 38). Kao termin prvi put ga je upotrebio Piter Draker (Peter Druker) 1969. godine ­ koga smatraju ocem savremenog (americkog) menadzmenta; pisao studije u kojima je poslovno obrazovanje podigao na nivo nauke.

8

Otvoreno pismo - u junu 2008. godine grupa nevladinih organizacija i strukovnih udruzenja prosvetnih radnika, uputila je otvoreno pismo politickim strankama koje imaju poslanike u sazivu Narodne skupstine Republike Srbije. Namera je bila da se ukaze na prioritete koji uslovljavaju razvoj, ne samo obrazovanja i nauke, ve citavog drustva; sto znaci bitno drugaciji pristup obrazovanju, nauci, politici zaposljavanja i razvoj informacionog i elektronskog drustva. Potpisnici otvorenog pisma: COP ­ Centar za obrazovne politike, Centar za interaktivnu pedagogiju, Savez ucitelja Republike Srbije, Privredna akademija Novi Sad, Udruzenje studenata sa hendikepom, Forum beogradskih gimnazija, Sindikat obrazovanja Beograda, Nacionalni savet za nauku i tehnicki razvoj. http://www.cep.edu.rs/files/Srbija-drustvo-znanja.pdf 13 TV serijal Put ka drustvu znanja - Cilj emisija je da se preko javnog servisa informise i edukuje sira populacija Srbije o drustvu znanja; otvori javni prostor za diskusiju o problemima obrazovnog sistema u Srbiji i promovise stvaranje drustva znanja u kontekstu razvoja zemlje i u kontekstu evropeizacije. Prvi ciklus emisija je emitovan na drugom programu RTS-a (2008. godine) kroz primere dobre prakse kako u razvijenim zemljama (Finska i Danska), tako i u zemljama u regionu (Rumunija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija). Drugi ciklus emisija je poceo da se emituje od 24.01.2009 14 Dozivotno ili cjelozivotno - autori sa hrvatskog govornog podrucja prave suptilne razlike izmeu pojmova dozivotno obrazovanje i cjelozivotno obrazovanje. Razlika izmeu ove dve koncepcije je u tome sto se ,,cjelozivotna edukacija odnosi na obrazovanje i odgoj tokom cjeloga zivota (od roenja do smrti), dok se dozivotno obrazovanje (ili trajno, stalno obrazovanje) odnosi na obrazovanje od zavrsetka nekog stupnja formalnog obrazovanja do smrti ili do kraja radnog veka (Maravi, 2003, 35).

12

o

uvazavanje svih postojeih oblika ucenja (formalnog, neformalnog, informalnog obrazovanja) kao i meugeneracijskog ucenja.

Evropska unija 15 je s pocetkom treega milenijuma, prepoznala filozofiju dozivotnog ucenja kao vodei obrazovni princip u cilju razvoja celokupnog drustva. U praksi se to ve sprovodi kroz: nove osnovne vestine (informaticke i socijalne vestine, znanje stranih jezika, tehnoloska kultura, preduzetnistvo); ljudske resurse - vidljivo poveanje ulaganja u najznacajnije evropsko preimustvo, ljude (Lisabonski proces 16); inovacije u poucavanju i ucenju ­ pored ucitelja, prisutni su ljudi razlicitih profesija, koji svojim aktivnim ucesem omoguavaju susret sa izazovima i drugim ulogama u profesijama i tehnologijama, sa novim kontekstom ucenja; vrednovanje ucenja - koje ishodi u razumljivo i primenljivo znanje, posebno kroz neformalno i informalno ucenje; jednostavan pristup dobrim i kvalitetnim informacijama;

4. KAKVE SU MOGUNOSTI MEDIJA DA PRATE RAZVOJ I POTREBE DRUSTVA KOJE UCI?

Masovni mediji su kao izuzetno jaki i moni emiteri, prenosioci poruka na globalnom nivou, pa time imaju velike mogunosti za formiranje obrazovnog nivoa drustva u celini. Osmotrimo podrobnije nacine, putem kojih televizija (trenutno najuticajniji masovni medij) prati razvoj i potrebe drustva koje uci. Priroda i zadatak ovoga medija jeste da, koristei tehniku prenosa slike i zvuka na daljinu, prenosi poruke gledalistu - usmeravajui njihovo postojanje, njihovu funkciju, ka opstem napretku ljudske zajednice. Sa druge strane, zajednica (kao kreator zivotnih sadrzaja i TV programa) pokusava da konzumentima pruzi zadovoljstvo i licnu/kolektivnu sreu. Televizija usmerava planetarnu misao, kosmicku paznju pretvara u odgovornost, obogauje intelektualni zivot coveka i najuverljivije ostvaruje dva ideala/modela njegovog habitusa: 1. 2. kao drustvenog bia ­ razvijanjem komunikativnosti, kao licnosti ­ razvijanjem kreativnosti pojedinca.

-

-

-

-

Sva novija istorijsko-socioloska fokusiranja, pominju drustvo znanja u smislu afirmacije onih vrednosti, koje su isprovocirane kao suprotnost negativnim karakteristikama kapitalisticke trzisno profitne matrice. Znanje je u kontekstu filozofske doktrine socijalizma (Karl Mraks, druga polovina XX veka), bilo dostupno svima i za sve, u cilju opste koristi i napretka. Podrazumevalo je stvaranje kolektivnog socijalnog kapitala, bez profitabilnosti. Za razliku od ove izvorne ideje, koja se danas cini kao elemenat utopijskog koncepta, oni koji afirmisu drustvo znanja u treem milenijumu, preciznije su postavili politicko-ekonomske i kulturalne dimenzije znanja, kao jedne od osnovnih trzisnih kategorija. Tako da sada drustvo znanja podrazumeva ne samo pravo na zastitu intelektualnog vlasnistva, ve znanje kao trzisno orijentisanu kategoriju kojom se ostvaruje profit, tj. osnovna kapitalisticka vrednost. Put ka drustvu znanja jedini je logicki sled razvoja covecanstva, s obzirom na izazove ubrzanog tehnoloskog napretka i evidentnog starenja stanovnistva. Sve vise e se zahtevati i pruzati mogunosti starijim generacijama, da razviju znanja, vestine i sposobnosti koje e im omoguiti opstanak u naprednijem svetu.

Savet Evrope: Memorandumu o dozivotnom ucenju (A Memorandum on Lifelong Learning, 2000) 16 Lisabonski process - zapocet 2000. godine, predstavlja koordinaciju zemalja clanica EU u podrucju socijalne politike i politike zaposljavanja, sa ciljem modernizacije evropskih socijalnih drzava. http://www.iro.hr/hr/javne_politike_visokog_obrazovanja/kolu mna/snimka_lisabonskog_procesa

15

U svojim svetlim momentima, televizijski medij je u stanju da ispuni oba cilja. Sta vise, ako se stvaralastvo pokazuje kao spoj duha i prakticne akcije, onda je sve to sto gledamo na programima televizije, podsticaj gledalistu da krene stazama svoje emancipacije. Za one koji su potpuno posveeni napretku, birano i ciljano gledanje TV emisija u dobroj meri moze upotpuniti/ilustrovati njihova predznanja, prosiriti iskustvo izvan formalnog obrazovanja; moze razvijati sposobnost identifikacije jedinke ili grupe, sa temama i potrebama iz okruzenja. Televizijski obrazovni programi postoje kao striktno opredeljeno delovanje odreenih televizija, najcese drzavnih, javnih servisa (service publice). Nisu posebno stvarani za odreenu ciljnu grupu, ve ih mogu pratiti svi subjekti koji su motivisani i koji zele da budu ukljuceni u njihov sadrzaj. Obrazovni programi televizije podrzavaju napore ka razumevanju nauke, ilustrativno obogauju formalno obrazovanje i ucenje kod kue, prosiruju obrazovni uticaj u okruzenju. Ipak, najdalekosezniji uticaj na drustvo koje uci, televizija postize spontanim metodom informalnog obrazovanja 17.

17 Informalno obrazovanje - termin kojim se podrazumeva ucenje iz svakodnevnog zivota, kombinacija zivota i ucenja; smatra se dozivotnim procesom u kojem svaki pojedinac stice stavove, vrednosti, vestine i znanja iz svakodnevnih iskustava i

Informalno obrazovanje pevazilazi jaz koji, neizostavno, postoji izmeu skole i zivota, a TV medij kao bogato audio-vizuelno sredstvo u stanju je da upotpuni tu dozivljajnu osnovu - za dozivotno ucenje ili motivaciju za dalje aktivnosti te vrste. Koristi koje se sticu na taj nacin nisu vezane samo za pojedinca, ve i za porodicu, zajednicu - doprinose kvalitetu zivota u zajednici.

prenosi i prima (elementi scene, sekvence ili price); o razumevanje opsteg i specificnog narativnog postupka koji se u pricanju slikom javlja (dramaturgija i rezija); o prepoznavanje i razumevanje opstih kulturnih kodova koji ucestvuju u davanju znacenja (smisao upotrebljenog predmeta, lika, pobreta; ili prepoznavanje i tumacenje opste prihvaenih simbola). Komunikacijska funkcija televizije u velikoj meri zavisi od medijske pismenosti posiljaoca i primaoca poruke, ali i od uspesnosti sprovoenja osnovnih zadataka javnog servisa ­ da informise, edukuje, zabavi.

5. TV MEDIJ KAO KOMUNIKATOR

MASOVNI

JAVNI

TV medij je masovni javni komunikator 18, kojim se prenose informacije, saopstenja, razne vrste medijskih poruka. Televizor je najpre tehnicki ureaj (aparat) koji omoguuje da se, heterogenom i nadaleko rasturenom broju ljudi prenose simbolicni sadrzaji. Komunikator je u ovom slucaju i aparat i citav TV tim, kao zbir pojedinaca od kojih svako obavlja vrlo konkretan zadatak. Da bi se sadrzaji razumeli, mora postojati kod, kontekst i nacin saopstavanja, naravno i svi elementi u komunikaciji: posiljalac, poruka, medijum, primalac, cilj/odrediste. Smatra se da je komunikacija najuspesnija kada posiljalac i primalac poruke, komuniciraju tako da se svaki od njih identifikuje sa situacijom onog drugog. Uspesan komunikator u TV emisiji je onaj govornik (novinar/voditelj) koji navede publiku da se u sto veoj meri identifikuje, da saosea i ucestvuje. Publika je u kontakt emisijama ravnopravni 19 ucesnik komunikacije. U kontekstu televizijskih emisija podrazumeva se elementarna vizuelna pismenost. Sposobnost gledanja televizijskih emisija, ljudsko bie razvija iskustvenim posmatranjem, apstrahujui, integrisui impresije koje dobija drugim culima. Zindovi-Vukadinovi (1994), smatra da je za vizuelni jezik medija, odnosno za razumevanje znacenja televizije neophodno: o opazanje vizuelnih manifestacija, njihovo prepoznavanje i nabrajanje; o prepoznavanje i razumevanje specificnih nacina saopstavanja medija u kojima se vizuelna poruka

vaspitno-obrazovnih uticaja iz svoje okoline: porodice i suseda, rada i igre, biblioteka, muzeja, marketa, masovnih medija. 18 Komunikator u smislu povezivanja ucesnika u emisiji i gledalaca, razglasavanja i prenosa odreenog znacenja upotrebom simbola predocenih u posebnom obliku (jezik eletronike i jezik TV slike, koji anticipira gramatiku filmskog jezika). 19 stvarno ili prividno ravnopravan ucesnik u TV komunikaciji - sve zavisi od tehnike rada TV tima; mogue je direktno ukljicivanje u emisiju putem hibridnog telefona (kada se cuje glas direktno, posredstvom telefonske linije), ali je voditelju u studiju dostupan taster za iskljucivanje ukoliko razgovor pree granice pristojnosti ili ode u nezeljenom pravcu (maestralna tehnika brutalnog prekidanja u emisijama Olje Bekovi Utisak nedelje); drugi nacin je dezuranje novinara-saradnika kraj telefonske linije u redakciji (ne u studiju) i oblikovanje pitanja gledalaca, koje se napisano na papiru unosi u zivu emisiju.

6. OBRAZOVNI KONTAKT PROGRAM TV NOVI SAD: EMISIJA TRANSPLANTACIJE ­ BANKA ORGANA

Kontakt programi koji se emituju uzivo iz televizijskog studija treba da zadovolje primarni zadatak TV medija ­ da pruze istovremenu dvosmernu komunikaciju, interakciju posiljaoca i primaoca. To su uglavnom emisije (razlicitih tematika i zanrova) koje imaju goste, a gledaoci su prisutni kao publika u studiju ili se ukljucuju u program putem telefona, (komentarisu, iznose stavove, pitaju goste, prozivaju ih). Sa aspekta pravljenja programa, emisija uzivo iz studija treba da ima veliko opravdanje: zasto ide direktno u emitovanje? Uglavnom su razlozi vezani za aktuelnost teme, posebnost ili izuzetno prisustvo nekog ucesnika koji nije dostupan svakodnevno medijima, istovremenost odvijanja nekog dogaaja. Najvise razloga za direktni prenos iz studija, imaju sadrzaji koji se zasnivaju na interakciji sa gledalistem. Tom prilikom telefoni za direktno ukljucivanje (ili SMS poruke), potvruju mogunosti televizije da ucestvuje u zivotima svojih gledalaca na sasvim neposredan nacin. Svaka emisija uzivo sjedinjuje u akciji gotovo sve produkcijske sluzbe jedne TV stanice. Za direktno ukljucenje potrebno je da se pazljivo razradi dramaturgija, da se "uigra" voditeljsko/realizatorski tim (nema pravo na gresku), da se sinhronizuje u potezima. Novinar/voditelj je osoba zaduzena da bude komunikator izmeu gostiju u studiju i gledalaca koji se javljaju. On mora izrazavati pristupacnost, spontanost i jednostavnost, vestinu u opstenju i sporazumevanju sa ljudima. Istovremeno treba da podrzava saobraaj citavog komunikacionog toka, koji se svodi na jedan siri i pojednostavljeni diskurs, jezicki i simbolicki prezentovan tako da je jasan, razumljiv i otvoren prema svima. Emisija Transplantacije - banka organa, na programu je u kontinuitetu ve pet godina, pocev od 2004. godine. To je obrazovna emisija iz oblasti zdravstva, koju karakterise zajednicko polje interesovanja velikog broja gledalaca,

identicni oblici ponasanja/ razmisljanja (humanost, interes za zdravstvena obavestenja, strahovanje za svoje zdravlje ili svojih bliznjih). Primarni ciljevi su odreeni su prilikom urednickog opredeljivanja za serijal ­ sprovoditi sistematicnu edukaciju stanovnistva, uz maksimalno korisenje TV medija kao javnog komunikatora. Sekundarni ciljevi su dobijeni preko lekarskih saveta, uputstava za korisenje medicinskih usluga, kroz razmenu iskustava sa pacijentima i stranim medicinskim centrima, a u stvari su bili poveana gledanost emisija i vezanost za odreen sadrzaj i termin (tj. TV kanal). Gledaocima je omogueno da se informisu, razbiju predrasude i odagnaju nepoverenje prema transplataciji kao savremenom metodu lecenja. Sta vise, da steknu poverenje u medicinske radnike koji dolaskom u studio pospesuju svoj kredibilitet. Dalekosezniji socijalnostrateski cilj je bio stvaranje pozitivnog javnog mnjenja prema potrebama zdravstva u kontekstu savremenih okolnosti. Time se potvrdila obrazovna funkcija televizije, kao respektabilnog, validnog (sa)ucesnika u zivotu coveka danasnjice. Tokom emitovanja sprovoenja je kontinuirana edukacija gledalista sa nekoliko aspekata: 1. 2. 3. 4. zakonodavnog ­ Zakon o transplantacijama delova ljudskog tela i tkiva, Zakon o mozdanoj smrti; pravnog ­ saglasnost porodice pokojnika o uzimanju tkiva i organa; etickog ­ humanost i nesebicnost, pomaganje ljudima; religijskog ­ pitanje nedeljivosti ljudskoga tela kao Bozijeg dela ili, darivanje dela svoga tela kao najvei cin hrisanske ljubavi; medicinskog ­ pojasnjavanjem kadavericne i transplantacije sa zivih donora; strucnost izvrsilaca i formiranje lekarskih timova; organizacionog ­ stvaranje i prosirenje mreze donorstva.

o o

o

o

o

o

transplantacije primenjuju sporadicno, sto je u suprotnosti sa praksom iz 80/90-ih godina, kada je Vojvodina prednjacila brojem tih operacija naspram cele Jugoslavije; da se uopste ne rade transplantacije jetre, srca, plua, pankreasa; da su u meuvremenu iskrsle zakonodavne prepreke zbog kojih dramaticno zaostajemo za razvojem medicine u svetu; da se neke bolnice svesno oglusavaju o smetnje te vrste, pa na svoju ruku i savest, a u cilju spasavanja zivota, preduzimaju akcije uvoenjem donorskih kartica; da jos uvek postoji velika devastacija znanja i prakse u svim medicinskim centrima - osim u favorizovanom Beogradu, jer je centralisticki politicki sistem zapostavljao njihov razvoj; da su u tom kontekstu zamrle mnoge ingerencije Instututa za kardiovaskularne bolesti iz Sremske Kamenice; da su sposobni lekari otisli u inostrane centre ili u Beograd.

U toku novinarsko-istrazivackog procesa, a jos vise tokom emitovanja (ukljucivanjem gledalista ili snimanjem TV priloga na terenu), saznalo se: o da svaki izvaen organ ima striktno odreen vremenski period koliko moze biti cuvan na ledu, te da se u tom roku mora obaviti transplantacija; da bubrezni bolesnici na dijalizi spadaju u kateogriju invalida 100% jer na aparatima provode po 4-6 sati, svaki drugi dan (znaci ne mogu biti radno angazovani; da ti isti bolesnici nemaju kvalitetan zivot (mogu konzumirati maksimalno pola litre tecnosti u toku 24 sata i nemaju funkciju izbacivanja tecnosti iz organizma, tj. Nikada ne mokre); da se novotransplantirani bubreg smesta u trbusnu duplju gde ima najvise mesta (predeo ispod pupka pa nanize); da osoba koja ima transplantiran organ citavog zivota mora uzimati lekove (imunosupresive) kojima se nivo prirodnog imunog sistema snizava, kako organizam ne bi odbacio strano telo, te da to poveava rizik u vreme masovnih gripoznih infekcija i sl.

o

o

5.

6.

o

o

7. STA JE KOMUNIKATOR FOKUSIRAO?

Poslenici u televiziji Novi Sad (novinari urednici, saradnici, organizatori i reditelji) su posli tragom nepoznanica. Istrazivackim novinarstvom se doslo do citavog niza pojmova, situacija i (ne)prilika kojima si bili izlozeni kako graani, tako i medicinski radnici - u vezi sa presaivanjem organa. Otvorena su pitanja i pokazala se potreba za sistematicnom edukacijom populacije korisnika (gledaoci) i davaoca usluga (medicinari), ali na nacin primeren TV mediju. Napravljena je tabela ve poznatih i istrazivanjem saznatih cinjenica . Godine 2004. poznato je bilo sledee: o da se u Vojvodini, od organa transplantiraju samo bubrezi i to najcese sa zivih davalaca (srodnika), dok se kadavericne (preminuli)

Nakon prvobitnog, kvartalnog tempa emitovanja, na zahtev gledalista (javljali se putem otvorenog telefona) dobijen je termin za emitovanje svakoga meseca. Emisije su podstakle brzu zakonsku regulativu u ovoj oblasti, isprovocirale su niz edukativnih akcija po Domovima zdravlja, medicinskim fakultetima; organizovani su strucni seminari, simpozijumi i manifestacije na trgovima (Dan zdravlja).

Na taj nacin je TV medij u potpunosti dejstvovao kao javni komunikator u dobu znanja, sa misijom zdravstvenog prosveivanja u fokusu. Pored toga, povratne informacije od strane gledalaca (nakom cetiri godine emitovanja), uticali su delimicno na promenu fokusa serijala, kao i na malu korekciju naziva (sada se zove Novi zivot). Zasto? Pokazalo se da metod presaivanja ljudskih organa nije sporan, da postoji spremnost medicinskih sluzbi, da se raspolozenje pacijenata za primanje ne smanjuje, ali da veliki problem predstavlja pitanje zavestanja, odnosno darivanja organa za zivota. Forsiranim prikazivanjem zivota ljudi koji su uspesno transplantirani, njihovim prisustvom u studiju i razgori sa gledaocima, pomerili su donekle ovu tabu temu sa mrtve tacke. Suzbijaju se lagano, ukorenjene predrasude. Epilog svega ­ zvanicno je (marta meseca ove kalendarske godine), pokrenuta siroka akcija Sekretarijata za zdravstvo i Klinickog centra Vojvodine, pod nazivom Sansa za novi zivot, koju sprovodi novoformirana Donorska mreza Vojvodine.

3. 4.

5.

vestine, doba znanja tretira znaje kao robu kojom se ostvaruje profit, komunikacija mora da obezbedi dvosmerni protok, razmenu informacija, misljenja, odgovornih izjava, crteza, pisma; komunikator jeste medij i tehmika, ali i covek u realnom i virtuelnom svetu.

Validnost deduktivnog zakljucivanja potvrdila se u tome, sto su istinite premise pa su lanci zakljucivanja sadrzali potpunu unutrasnju konzistentnost. Prema tome, nista novo se nije izvelo, izvan onoga sto je bilo u premisama, ali je bilo neophodno redefinisati ulogu mas-medija kao komunikatora, sto je bio prelazni korak ka interdisciplinarnosti (radi dovoenja u relaciju komunikologije i mediologije sa menadzmentom). Indukcija, kao logicki proces, pomogla je da se doe do generalizacije, na osnovu posebnih slucajeva (serija obrazovnih TV emisija). Premise su bile znatno uze i medijski fokusirane: 1. kontakt programi koji se emituju uzivo iz televizijskog studija, zadovoljavaju primarni zadatak TV medija (da pruzi istovremenu dvosmernu komunikaciju), novinar/voditelj je osoba, parcijalno zaduzena da bude komunikator izmeu gostiju u studiju i gledalaca koji se javljaju, a u stvari je to TV medij na globalnom nivou, serijal ima primarne ciljeve (sistematicnu edukaciju stanovnistva, uz maksimalno korisenje TV medija kao javnog komunikatora) i sekundarne ciljeve (poveana gledanost, preko davanja lekarskih saveta), tokom emitovanja sprovoenja je kontinuirana edukacija gledalista, sa nekoliko aspekata (zakonodavnog, pravnog, etickog, religijskog, medicinsko-naucnog, drustvenoorganizacionog), potvrdila se obrazovna funkcija televizije, kao validnog aktera u informalnom obrazovanju i zivotu coveka danasnjice.

8. ZAKLJUCAK

Upravo bi, zbog mogunosti da se televizijski timovi, kao izvrsioci komunikacijskog zadatka, postave kao medijski komunikatori prema gledalistu i ucesnicima u studiju ­ televizijski javni servis mogao da potvrdi/opravda svoju drustvenu ulogu kao odgovornog javnog komunikatora u dobu znanja. Pojedinacne i timske odgovornosti, koje novinari-urednici zajedno sa rediteljskim sektorom imaju prema gledaocima, u kontekstu obrazovnih kontakt emisija; njihove intelektualne i profesionalne kvalifikacije (u fnkciji spoznaje), doprinose uvazavanju ovog medija kao relevantnog cinioca u drustvu znanja. Ovo nesumnjivo vodi ka poimanju jednog sofisticiranog sveta, u kojem se medijska poruka konstituise kao komunikacijski embrion (uz adekvatnu podrsku tehnologije koja pokree zvuk, sliku, tekst i pokret), a sam TV medij - kao jedan od osnovnih komunikatora u predstojeem dobu znajnja. Dedukcija logickog procesa, kojom je otvoreno ovo izlaganje (drustvo koje uci, drustvo znanja, masovni mediji, komunikacija, informalno obrazovanje) dovodi do specijalnih zakljucaka (na osnovu opstih propozicija) koji se ticu naucne kategorije menadzmenta. Ti su zakljucci sadrzani u premisama: 1. 2. drustvo znanja se odnosi na sistem i strategiju ucenje kako se uci, dozivotno ucenje se uspostavlja ne kao obrazovni sistem, ve kao filozofski princip, kao proces u kojem se stalno unapreuju postojea znanja i

2.

3.

4.

5.

Metodi opservacija i analize sadrzaja, veoma su bili vazni za istinitost zakljucaka. Verifikacija induktivnih zakljucaka podrazumevala je objektivne analize, zasnovane na posmatranjima i merenjima (gledanosti, ucinkovitosti, pokretanje donorske mreze). Svi ti cinioci, uz elemente studije slucaja (TV serijal Transplantacije ­ banka organa) doveli su do zakljucivanja o znacajnim efektima TV medija kada je u ulozi javnog komunikatora, i u saglasju su sa ciniocima koji odreuju prirodu sveta u kojem zivimo. LITERATURA: 1. Aimovi, D. (2005), Dokumentarni film i televizija, Novi Sad, Media Art Service International. 2. Aimovi, D. (2005) Profesije u medijima:

zanimanja u TV mediju, Sombor, Meunarodna konferencija: Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u obrazovanju, knjiga 2, Uciteljski fakultet u Somboru. 3. Aimovi, D. (2008), Radio i televizija, Novi Sad, Cekom books (edicija: teorija i praksa). 4. Delor, Z. (1996), Obrazovanje ­ Skrivena riznica ­ UNESCO: Izvestaj Meunarodne komisije o obrazovanju za XXI vek, Beograd, Ministarstvo prosvete Republike Srbije. 5. Flori ­ Knezevi, O. (2002), Od zajednice koja uci ka pedagogiji drustva znanja, Godisnjak Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu, knjiga XXX. 7. Gone, Z. (1998), Obrazovanje i mediji, Beograd, Clio. 8. Hermiz, Dz. (2005), Aktivna publika: Uvod u studije medija, Ur. Brigs, A. Kobli. 9. Kelner, D. (2004), Medijska kultura, Beograd, Clio. 10. Ljubojev, P. (1996), Masovne komunikacije, Novi Sad, Pozornica dramskih umetnosti. 11. Makluan, M. (1971), Poznavanje opstila ­ covekovih produzetaka, Beograd, Prosveta. 12. Milutinovi, J. (2003), Informalno obrazovanje ­ pojmovni okvir i karakteristike, casopis: Pedagoska stvarnost, br.5-6. 13. Ratkovi-Njegovan, B. (2005), Obrazovna funkcija javne televizije, Sombor, meunarodna konferencija: Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u obrazovanju, knjiga 2, uciteljski fakultet u Somboru. 14. Savievi, D. M. (2000), Put ka drustvu ucenja. Beograd, uro Salaj & Prosvetni pregled. 15. Stojanovi, A. (2005), Mediji masovnih komunikacija i medijsko vaspitanje, Sombor, meunarodna konferencija: Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u obrazovanju, knjiga 2. 16. Vali-Nedeljkovi, D. (2007), O novinarstvu i novinarima, Novi Sad, Filozofski fakultet.

17. Veljanovski, R. (2005), Javni RTV servis u sluzbi graana, Beograd, Clio, Biblioteka Multimedia. 18. Zindovi-Vukadinovi, G. (1985), Vaspitna uloga sredstava masovnih komunikacija, casopis: Nastava i vaspitanje, br. 34. 19. Zindovi-Vukadinovi, G. (1994), Vizuelni jezik medija ­ znacenje i razumevanje, Beograd, Institut za pedagoska istrazivanja. 20. Ziljak, T. (2005), Politike cjelozivotnog ucenja u Europskoj uniji i Hrvatskoj, casopis: Politicko obrazovanje. Vol 1, br. 1. INTERNET IZVORI: 1. A Memorandum on Lifelong Learning (2000): http://www.niace.org.uk/Organisation/Advocacy /memorandum/Default.htm 2. Evropska unija (2008), dostupno na: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%A3 3. Gari, Lj. (2007), Znacaj dozivotnog obrazovanja i ucenja. dostu: www.gom.cg.yu/files/1162214552.ppt 4. Maravi, J. (2003), Cjelozivotno ucenje, CARNet ­ casopis Edupoint, br.17: http://www.carnet.hr/cimages/edupoint/ep_17_1. pdf 5. Popovi, D. (2008), Skola u kojoj svi uce, casopis Prosvjetni rad, br. 3-4: http://www.prosvjetnirad.cg.zu/broj34_08g/15.htm 6. Ramljak, D. (2007), Deset prepreka za ulazak Hrvatske u drustvo znanja http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=2544 2 7. Strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine (2005): http://rra.org.rs/index.php?id=2&task=regulativa _uvod

Information

9 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

309746