Read Svrha istrazivanja bila je da se prikaze odnos izmeu postignua na REVISK-u i skolskih ocena kod ucenika iz specijalne srednje skole ,,Milan Petrovi" u Novom Sadu text version

RELACIJE IZMEU KOLICNIKA INTELIGENCIJE I SKOSLKOG USPEHA KOD UCENIKA SREDNJE SKOLE SCHOOL PERFORMANS AND IQ AT RELATION WITHIN HIGH SCHOOL STUDENTS POPULATION

MIROSLAVA VUCETI-IRI Fakultet za menadzment, Novi Sad SONJA VUKOBRAT Fakultet za menadzment, Novi Sad TANJA RADOSEVI Fakultet za menadzment , Novi Sad Rezime: Svrha istrazivanja bila je da se prikaze odnos izmeu postignua na REVISK-u i skolskih ocena kod ucenika srednjih skola u Novom Sadu.Izracunati su deskriptivni statisticki pokazatelji (aritmeticke sredine, standardne devijacije, minimalne i maksimalne vrednosti i tabele frekvencija), kao i Pirsonovi(r) i Kendalovi(tau) koeficijenti korelacije skorova na subskalama Vekslerove skale, te verbalnog, manipulativnog i globalnog kolicnika inteligencije sa skolskim ocenama iz Srpskog jezika i knjizevnost, Matematike, Prakticne nastave i Izbornog predmeta.Sprovedeno je sest multiplih regresionih analiza, u kojima su skup prediktorskih varijabli cinili skorovi na Vekslerovoj skali, a kriterijske varijable ocene iz Srpskog jezika i knjizevnosti, Matematike, Prakticne nastave i Izbornog predmeta.U zajednickom prostoru skorova na subskalama Vekslerove skale i skolskih ocena, sprovedena je analiza glavnih komponenata. Prema dobijenim rezultatima se,nacelno, moze rei da postoji statisticki znacajna povezanost izmeu koeficijenta inteligencije i skolskog uspeha.Naime, pokazalo se da postoje statisticki zncajne bivarijatne korelacije izmeu skorova na subskalama Vekslerove skale i skolskog uspeha kao i pojedinacnih skolskih ocena. Izvrseno je sest Regresionih analiza, pri cemu je utvreno da postoji statisticki znacajna povezanost izmeu skupa rezultata na subtestestovima Vekslerove skale i opsteg skolskog uspeha, kao i pojedinacnih skolskih predmeta (izuzev izbornog predmeta). Analizom glavnih komponenata prema Gutman-Kajzerovom kriterijumu i uz Promax rotaciju ekstrahovane su tri dimenzije: faktor manipulativnih sposobnosti, faktor skolskog uspeha i faktor verbalnih sposobnosti. Kljucne reci: kognitivni status, skolsko postignue, ucenici srednje skole, usporeni kognitivni razvoj. Abstract: The aim of the research was to show the relationship between achievements on IQ test and shool marks of high school students in Novi Sad. Descriptive statistical data were measured ( arithmetic mean, standard deviations, minimal and maximum values and frequency tables), as well as Pirson's (r) and Kendal's (tau) coefficients of score correlation on subscales of Veksler's scale, and coefficients of verbal, manipulative and general IQ quotient with school grades in subjects: Serbian language and literature, Mathematics, Practice and elective course. Six multiply regressive analysis were perfomed, in which the group of predicate variables consisted of scores on Veksler's scale and criteria variable consisted of grades in Serbian language and literature, Mathematics, Practice and elective course. In the mutual field of scores on subscales of Verner's scale and school grades, the main component analyses was performed. Results generally show that there is a statistically significant connection between an IQ coefficient and school grades. Actually, it was showed that there are statistically significant bivariant correlationa between the scores on subscales of Verner's scale and school success as well individual school grades. Six regressive analysis were performed and it was found that there is a statistically significant sonnection between results on Veksler's scale subtests and overall school success, as well as individual school grades ( except in case of the elective course).

By means of the analyses of the main components according to the Gutman-Kajzer's criterium and with the Promax rotation, three dimensions were extracted: factor of manipulative abilities, factor of school success and factor of verbal skills Key words: cognitive status, school achievement, high school students, ognitive development.

1. UVOD

Odnos izmeu skolskog uspeha i inteligencije, tj. pitanje, da li su ,,dobri" ucenici i ,,inteligentni" i obrnuto, pocelo je da se istrazuje jos pocetkom proslog veka. Naime, od samih pocetaka postojanja obrazovanja i vaspitanja, uoceno je da intelektualne sposobnosti imaju veliki znacaj za proces ucenja. Na taj nacin je inteligencija postala vazan parametar uspeha u ucenju i poklanjana joj je velika paznja. Smatralo se da inteligencija ucenika neminovno vodi dobrom skolskom ucenju, te su testovi inteligencije koriseni u svim prilikama. Tako se broj testova inteligencije naglo poveao, otkriveno je vise faktora inteligencije. Inteligencija kao prirodna sposobnosti,podrazumeva njeno stalno i neprekidno usavrsavanje, odnosno njeno pravilno korisenje. Jedan od tih vidova je i ucenje. Ono moze biti razlicito - prosto i kompleksno. Jedna posebna grana se bavi ovom pojavom. To je psihologija ucenja. Procesi pri kojima nam je inteligencija od velikog znacaja su mnogobrojni i razliciti. To su misljenje, pamenje, razumevanje, percepcija, vizuomotorna koordinacija itd. Ako poznajemo faktore ili sposobnosti koje uticu na ucenje predmeta u skoli, prilicno tacno mozemo utvrditi da li ucenik ima dovoljno sposobnosti za uspeh u skolskom radu. Na ucenje i na rad u skoli uticu sve sposobnosti, i psihicke i fizicke. Osim fizicke razvijenosti, koja omoguava savlaivanje napora skolovanja, vazni su i dobro razvijeni oseaji, narocito cula vida i sluha, od kojih zavisi intelektualni razvoj deteta. Ali intelektualne sposobnosti predstavljaju onu grupu ljudskih osobina koje najvise dolaze do izrazaja pri ucenju, sticanju znanja kao i spretnosti u skolskoj nastavi. Inteligencija dolazi do izrazaja narocito u razumevanju nastavne grae, primeni stecenih znanja i u resavanju novih problema.

inteligencije, u mogunost njenog merenja, kao i u smisao podataka o IQ-u. Razliciti autori razlicito definisu inteligenciju. Tako neke definicije naglasavaju njenu adaptivnu funkciju, po drugima je to sposobnost za ucenje, za apstraktno misljenje, za snalazenje u novim situacijama itd. Iako psiholozi ulazu veliki napor da daju odreenje inteligencije koje bi bilo nezavisno od pripadnosti odreenoj kulturi, taj problem do danas nije resen na zadovoljavajui nacin, jer svaka kultura preferira odreenu stranu inteligencije, a to najvise dolazi do izrazaja prilikom njenog ispitivanja.

2. 2 BRZINA INTELEKTUALNOG RAZVOJA I ZAVRSETAK RAZVOJA

Inteligencija se razvija u toku zivota. Njen razvoj je postepen. U ranijim istrazivanjima o brzini razvoja, dosezanju platoa razvoja, kao i opadanju inteligencije dobijeni su razliciti podaci. Longitudinalna i transverzalna ispitivanja daju sistematski razlicite rezultate. Prema istrazivanjima Vekslera (Wechsler) inteligencija dostize svoj maksimum u periodu izmeu sesnaeste i dvadeset pete godine, a ve od tridesete godine pocinje postepeno da opada. U pocetku je opadanje sporije, a posle pedesete godine je sve brze. Smatra se, da je sa pedeset godina inteligencija za jednu godinu manja, nego sto je bila u dvadesetoj godini, a u sezdesetoj je manja cak za dve godine nego sto je bila u dvadesetoj godini. Meutim, opadanje inteligencije u kasnijim godinama ne znaci da je svaki mlai covek inteligentniji od svakog starijeg coveka, jer u stepenu inteligencije postoje znatne individualne razlike. Neki izrazito inteligentan covek e u osamdesetoj godini biti jos uvek inteligentniji od mnogih koji imaju dvadeset godina i prosecnu inteligenciju. Takoe, cinjenica da inteligencija posle tridesete godine vise ne raste nego cak opada, ne znaci da ljudi ne mogu u starije doba da uspesnije obavljaju poslove od mlaih ljudi. Stariji ljudi uspeh u razlicitim poslovima osiguravaju ne samo inteligencijom ve i razlicitim drugim osobinama koje sticu godinama, a to su svakako sistematicnost u radu, kriticnost, bolja sposobnost uopstavanja, a posebno bolje poznavanje posla kojim se bave.

2. TEORIJSKO RAZMATRANJE PROBLEMA O INTELIGENCIJI 2. 1 O INTELIGENCIJI

Termin ,,inteligencija" je u psihologiju uveo H. Spencer, a na temelju Ciceronovog prevoda Aristotelovog pojma razumevanje. Latinski intellectus ima dva znacenja, a to su: ,,um" i ,,mo shvatanja". Koren savremenog pojma ,,inteligencija"je takoe u latinskoj reci intellegere, a njeno osnovno znacenje je razumevati. O postojanju i prirodi inteligencije je oduvek bilo vise sporova nego o bilo kojem drugom psiholoskom pojmu. Tokom meuratnih godina, mera inteligencije koja je dobijena iz IQ testova je smatrana najveim postignuem moderne psihologije, pri tom, dokazujui da se mentalni kvaliteti mogu meriti sa pristojnim stepenom preciznosti, validnosti i relijabilnosti. Tek mnogo godina kasnije su pocele da se izrazavaju sumnje u samo postojanje

2. 3 VEKSLEROVA SKALA ZA MERENJE INTELIGENCIJE DECE - WISC

Vekslerova skala inteligencije za decu ili WISC (Wechsler Intelligence Scale for Children) je objavljena 1949. godine u SAD. Ona se razvila iz njegovog testa za odrasle. Upravo iz tog razloga, ona ima iste subtestove kao i skala za odrasle. Takoe, je i isti princip obrade rezultata i izracunavanja razlicitih pokazatelja postignua. Istovetnost strukture skala potice iz Vekslerovog

shvatanja da se inteligencija u pogledu strukture ne menja sa uzrastom. Pored ovih slicnosti postoje i bitne razlike izmeu Vekslerovog testa inteligencije za odrasle i za decu. Postoje razlike u pogledu sadrzaja pitanja i zadataka, koji su prilagoeni razlicitim uzrastima, kao i u pogledu tezine pitanja i zadataka.Na verbalnom delu skale se nalaze Tabela 1. Klasifikacija inteligencije po Veksleru Inteligencija Visoko natprosecna Natprosecna Bistri ­ normalni Prosecna Trupi normalni Granicni Mentalno retardirani IQ 130120-130 110-120 90-110 80-90 70-80 -70 % ucesa 2,2 6,7 16,1 50,0 16,1 6,7 2,2

sledei subtestovi: ,,Informacije", ,,Shvatanje", ,,Aritmetika", ,,Ponavljanje brojeva", ,,Slicnosti" i ,,Recnik", a na manipulativnom: ,,Dopuna", ,,Strip", ,,Kos", ,,Sklop", ,,Sifra" i ,,Lavirint". Veksler je na sledei nacin klasifikovao stepene inteligencije: ucenje je brze i tako u krug (Zarevski, 1997, prema: Zarevski, 2000). Korelacija izmeu koeficijenta inteligencije i skolskog uspeha je visa u nizim razredima osnovne skole, a s poveanjem uzrasta postaje sve niza. Treba napomenuti da je restrikcija raspona ,,odgovorna" sto je korelacija izmeu koeficijenta inteligencije i akademskog obrazovanja samo oko 0,2. Uz puni raspon normalne inteligencije, ta korelacija bi se poveala na oko 0,6. Sa veim brojem godina skolovanja faktori motivacije i licnosti sve vise uticu na uspeh. Jedno je sigurno, a to je da je nizak koeficijent inteligencije predikativniji za skolski (ne) uspeh od visokog koeficijenta.

2. 4 KOEFICIJENT INTELIGENCIJE I SKOLSKI USPEH

Nekada se skolski uspeh ucenika predviao i objasnjavao samo na osnovu inteligencije. Uspesnim ucenicima su se pripisivale visoke sposobnosti, a uzroci necijeg neuspeha su se trazili iskljucivo u intelektualnim nedostacima. Danas je poznato da inteligencija nije jedini faktor koji odlucuje o uspesnosti ucenja uopste, pa i o uspesnosti skolskog ucenja, meutim, to ne umanjuje znacaj uticaja inteligencije na skolski uspeh. Moze se rei da intelektualna obdarenost predstavlja neophodni preduslov uspeha u ucenju, iako nije i dovoljan uslov njegove uspesnosti. Inteligencija se cesto definise kao ,,sposobnost ucenja", te mnogi psiholozi smatraju da ta srodnost izmeu ucenja i inteligencije pruza mogunost predvianja skolskog uspeha. Naime, ucenje omoguuje razvoj inteligencije, a inteligencija olaksava ucenje. Rec je o dinamickom procesu meusobnog pojacavanja (ili pak slabljenja), a ne uzrocno posledicnom odnosu - inteligentniji brze i lakse uce, te imaju vise ,,koristi" od skolovanja, potom su jos inteligentniji, pa jos efikasnije uce i tako u krug. Intuitivno je vrlo logicno da inteligentni ljudi brze stvaraju kvalitetne asocijacije koje su u temelju svakog ucenja. Naravno, to je najizrazenije kada je rec o smislenom ucenju. Sto je ucenje vise povezano sa realnim zivotom, moze se ocekivati vea korelacija sa inteligencijom. Sticanje znanja je povezano sa inteligencijom, obzirom da inteligentniji imaju bolje strategije ucenja i pamenje, te im vee steceno znanje omoguuje efikasnije kognitivno procesiranje. Hunt (1978, prema: Zarevski, 2000) smatra da je kolicina znanja dobar pokazatelj opste kognitivne kompetentnosti. Inteligentni ljudi bolje od neinteligentnih, razlikuju bitne od nebitnih informacija, te nastoje da zapamte samo te bitne informacije. Tako svoj kapacitet za procesiranje informacija cine efikasnim. To olaksava dalje ucenje, a ono pozitivno deluje na stvaranje jos vee baze podataka, koja onda omoguuje jos veu efikasnost inteligentnog funkcionisanja. A sto je inteligencija efikasnija, novo

3. PREDMET, ISTRAZIVANJA

PROBLEM

I

CILJ

Predmet ovog istrazivanja je ispitivanje odnosa izmeu kognitivnog statusa i skolskog postignua kod ucenika srednjih skola u Novom Sadu. Osnovni problem ovog istrazivanja je: Da li postoji povezanost izmeu intelektualnog postignua merenog testom REVISK i skolskog uspeha kod ucenika srednjih skola u Novom Sadu? Osnovni cilj istrazivanja je ispitivanje povezanosti izmeu kognitivnog statusa i skolskog postignua kod ucenika srednjih skola u Novom Sadu? Osnovni cilj istrazivanja je specifikovan kroz sledee zadatke: ­ Utvrditi povezanost globalnog IQ-a sa skolskim uspehom ­ Utvrditi povezanost VIQ i skolskih ocena ­ Utvrditi povezanost MIQ i skolskih ocena ­ Utvrditi povezanost specificnih nivoa intelektualnog funkcionisanja i skolskih ocena

4. HIPOTEZE ISTRAZIVANJA

Dosadasnja istrazivanja, sprovedena kako u svetu, tako i kod nas, su pokazala povezanost koeficijenta inteligencije i skolskog uspeha kod skolske populacije.S obzirom da je namera ovog istrazivanja bila da se utvrdi da li takva povezanost postoji i kod ucenika srednjih skola u Novom Sadu, te stoga osnovna hipoteza ovog isrtazivanja glasi: H0:Postoji statisticki znacajna povezanost globalnog IQ-a sa skolskim uspehom Uze hipoteze su: H1:Postoji statisticki znacajna povezanost VIQ i skolskih ocena H2:Postoji statisticki znacajna povezanost MIQ i skolskih ocena H3:Postoji statisticki znacajna povezanost specificnih nivoa intelektualnih funkcija i skolskih ocena

5. METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA 5. 1 UZORAK VARIJALBLI

koeficijent inteligencije - MIQ, kao i u rezultate na pojedinacnim subtestovima.

5. 4 ORGANIZACIJA I TOK ISTRAZIVANJA

Prilikom utvrivanja varijabli istrazivanja, posli smo od pretpostavke da postoji statisticki znacajna povezanost koeficijenta inteligencije sa skolskim ocenama. U ovom istrazivanju postoji 18 varijabli. To su: Globalni koeficijent inteligencije ­ IQ, Verbalni koeficijent inteligencije ­ VIQ, Manipulativni koeficijent inteligencije ­ MIQ, Verbalni subtestovi su: Opsta informisanost, Opste shvatanje, Pamenje brojevA, Aritmetika, Slicnosti. Neverbalni subtestovi su:Strip, Dopunjavanje slika, Kosove kocke, Sklapanje figura, Sifra, Opsti uspeh u skolovanju. Predmeti sa kojih su uzete pojedinacne ocene su:Matematika, Srpski jezik i knjizevnost, Prakticna nastava, Izborni predmet (Pravoslavni katihizis, Graansko vaspitanje) U ovom istrazivanju sve varijable su nezavisne, izuzev u Multiploj regresionoj analizi gde su zavisne varijable predstavljale:Opsti uspeh, Ocena iz Matematike, Ocena iz Srpskog jezika i knjizevnosti, Ocena iz Prakticne nastave, Ocena iz Izbornog predmeta (Pravoslavni katihizis, Graansko vaspitanje). Prikupljanje podataka je sprovedeno u toku skolske 2008/2009 godine. Svi ucenici koji su ucestvovali u istrazivanju su popunjavali Vekslerov test inteligencije. U istrazivanju su koriseni ti podaci. Osim toga, koriseni su opsti skolski uspesi ucenika, kao i njihove pojedinacne ocene iz predmeta Matematika, Srpski jezik i knjizevnost, Prakticna nastava kao i Izborni predmet (Pravoslavni katihizis, Graansko vaspitanje).

5. 5 PLAN OBRADE PODATAKA I STATISTICKI POSTUPCI

Statisticka obrada podataka je sprovedena primenom programskih paketa Statistica 6.0 i SPSS 11.5. Primenjeni su sledei statisticki postupci: 1) Izracunati su deskriptivni statisticki pokazatelji (aritmeticke sredine, standardne devijacije, minimalne i maksimalne vrednosti i tabele frekvencija). 2) U cilju ispitivanja povezanosti izmeu subdimenzija inteligencije i skolskih ocena, izracunati su bivarijantni koeficijenti korelacije. Izracunati su Pirsonovi (r) i Kendalovi (tau) koeficijenti korelacije skorova na subskalama Vekslerove skale, te verbalnog, manipulativnog i globalnog kolicnika inteligencije sa skolskim ocenama iz Srpskog jezika i knjizevnosti, Matematike, Prakticne nastave i Izbornog predmeta. 3) Radi ispitivanja povezanosti izmeu skupa dimenzija inteligencije i ocena iz pojedinacnih nastavnih predmeta (odnosno mogunosti predikcije skolskih ocena na osnovu skorova na subskalama Vekslerove skale) sprovedene su multiple regresione analize. Sprovedeno je pet multiplih regresionih analiza, u kojima su skup prediktorskih varijabli cinili skorovi na Vekslerovoj skali, a kriterijske varijable su bile skolske ocene iz Srpskog jezika i knjizevnosti, Matematike, Prakticne nastave i Izbornog predmeta. 4) U cilju ispitivanja latentne strukture zajednickog prostora inteligencije i skolskog uspeha, na skorovima Vekslerove skale i skolskim ocenama (iz Srpskog jezika i knjizevnosti, Matematike, Prakticne nastave i Izbornog predmeta) sprovedena je analiza glavnih komponenata. koeficijenta korelacije izracunata je i jedna neparametrijska mera Kendalov tau koeficijent. Nacelno, moze se rei da su izracunati koeficijenti korelacije izmeu postignua na testu inteligencije i varijabli skolskog uspeha nisk

5. 2 UZORAK ISPITANIKA

Uzorak ispitanika su sacinjavali ucenici srednjih skola u Novom Sadu. Uzorak je obuhvatao 89 ucenika, uzrasta 15 do 18 godina. Uzorkom je obuhvaeno 59 decaka i 30 devojcica. Uzorak je prigodan.

5. 3 OPIS I KARAKTERISTIKE INSTRUMENATA

Izbor metoda, tehnika i instrumenata koji su koriseni u ovom istrazivanju su prilagoavani specificnoj problematici ovog istrazivanja, varijablama ispitivanja, cilju i postavljenim hipotezama. Instrumenti koji su koriseni u ovom istrazivanju su: Test za merenje inteligencije - REVISK, opsti skolski uspeh, kao i uspeh u pojedinacnim skolskim predmetima. REVISK je revidirani VITI, prilagoen ispitivanju kolicnika inteligencije dece skolskog uzrasta. Pored globalnog IQ-a, na REVISKU imamo i uvid u verbalni koeficijent inteligencije - VIQ, u manipulativni

6. REZULTATI 6. 1 BIVARIJATNI KOEFICIJENTI KORELACIJE

Izracunati su bivarijatni koeficijenti korelacije izmeu skorova na Vekslerovoj skali i skolskih ocena. Budui da je rec o malom uzorku i varijablama ciji nivo merenja moze biti intervalni, ali i ordinalni, pored Pirsonovog

Tabela 2. Bivarijantni koeficijenti korelacije

USPEH Pirsonov r IQ VIQ MIQ INF DOP ARIT SKLOP SHVAT SLICN STRIP PON KOCKE SIFRA USPEH MAT SRP PRAKT IZB 0,323 0,237 0,331 0,081 0,084 0,318 0,245 0,139 0,121 0,359 0,246 0,208 0,366 1,000 0,751 0,632 0,682 0,259 Kendalov tau 0,261 0,218 0,264 0,049 0,082 0,271 0,175 0,116 0,108 0,292 0,230 0,194 0,312 1,000 0,690 0,554 0,605 0,183

MATEMATIKA Pirsonov r 0,257 0,166 0,284 -0,018 -0,022 0,321 0,126 0,002 0,039 0,357 0,292 0,232 0,257 0,751 1,000 0,648 0,483 0,223 Kendalov tau 0,191 0,148 0,222 0,016 0,003 0,268 0,088 0,008 0,020 0,280 0,238 0,197 0,223 0,690 1,000 0,568 0,425 0,185

SRPSKI JEZIK I KNJIZEVNOST Pirsonov r 0,310 0,302 0,239 0,185 -0,020 0,308 0,125 0,148 0,131 0,344 0,255 0,184 0,311 0,632 0,648 1,000 0,418 0,383 Kendalov tau 0,236 0,255 0,200 0,146 -0,005 0,237 0,090 0,120 0,134 0,267 0,198 0,156 0,264 0,554 0,568 1,000 0,368 0,307

PRAKTICNA NASTAVA Pirsonov r 0,238 0,115 0,304 -0,059 0,094 0,261 0,223 0,105 -0,080 0,242 0,238 0,150 0,304 0,682 0,483 0,418 1,000 0,292 Kendalov tau 0,145 0,109 0,206 -0,030 0,058 0,188 0,184 0,097 -0,031 0,165 0,171 0,112 0,240 0,605 0,425 0,368 1,000 0,214

IZBORNI PREDMET Pirsonov r 0,137 0,185 0,075 0,213 -0,047 0,193 -0,024 0,154 0,021 0,172 0,074 0,019 0,183 0,259 0,223 0,383 0,292 1,000 Kendalov tau 0,092 0,182 0,041 0,193 -0,051 0,182 -0,051 0,127 0,063 0,120 0,057 -0,031 0,138 0,183 0,185 0,307 0,214 1,000

6. 2 REZULTATI MULTIPLIH REGRESIONIH ANALIZA

Sprovedeno je pet multiplih regresionih analiza. U prvoj analizi, prediktorske varijable bili su verbalni i Tabela 3. Rezultati multiple regresione analize, prediktori- VIQ i MIQ kriterijska varijabla: OPSTI USPEH R=0,35236045 R2=0,12415789 Adjusted R2=0,10378947 F(2,86)=6,0956 p<0,00334 Std. greska: 0,76617

Beta Intercept VIQ MIQ 0,131 0,281 0,109 0,109 Std. greska Beta 1,981 0,012 0,015 B Std. greska B 0,661 0,010 0,006 2,998 1,208 2,587 t(86)

manipulativni IQ skor, a kriterijska varijabla opsti uspeh. U ostalim analizama, skup prediktora cinili su sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, dok su kriterijske varijable, redom, bile ocene iz Matematike, Srpskog jezika, Prakticne nastave i Izbornog predmeta.

p-nivo 0,004 0,230 0,011

Koeficijent multiple korelacije (R= 0,352) je statisticki znacajan; skup prediktora objasnjava oko 12,4% varijanse kriterijuma. Pojedinacno znacajan prediktor skolskog

uspeha je postignue na manipulativnom delu Vekslerove skale (= 0,281).

Tabela 4. Rezultati multiple regresione analize, prediktori- sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, kriterijska varijabla: OPSTI USPEH R=0,48377699 R2=0,23404018 Adjusted R2=0,13584020 F(10,78)=2,3833 p<0,01601 Std. greska: 0,75235

Beta Intercept INF DOP ARIT SKLOP SHVAT SLICN STRIP PON KOCKE SIFRA -0,057 -0,135 0,231 0,172 0,090 -0,023 0,181 0,097 -0,122 0,168 0,117 0,121 0,114 0,141 0,117 0,129 0,140 0,117 0,146 0,141 Std. greska Beta 2,663 -0,026 -0,039 0,101 0,040 0,036 -0,010 0,048 0,031 -0,032 0,051 B Std. greska B 0,405 0,052 0,035 0,050 0,033 0,047 0,054 0,037 0,038 0,038 0,043 6,576 -0,490 -1,109 2,022 1,226 0,765 -0,181 1,291 0,828 -0,836 1,186 0,000 0,625 0,271 0,047 0,224 0,447 0,857 0,200 0,410 0,406 0,239 t(78) p-nivo

Regresioni model je statisticki znacajan, sa koeficijentom multiple korelacije R=0,484 i koeficijentom determinacije koji iznosi 0,234 (oko 23, 4% varijanse kriterijske varijable moze se objasniti na osnovu prediktora).

Pojedinacno znacajan doprinos predikciji ima jedino subtest Aritmetika (= 0,231); dakle, visi skor na subtestu Aritmetika podrazumeva bolji opsti uspeh.

6.3 ANALIZA GLAVNIH KOMPONENATA

Tabela 5. Svojstvene vrednosti i procenat objasnjene varijanse

Komponente Svojstvena vrednost 1 2 3 4 4,197 2,002 1,749 0,978 Inicijalna solucija % varijanse 29,979 14,300 12,490 6,987 kumulativni % 29,979 44,278 56,769 63,756 Rotirana solucija Svojstvena vrednost 3,483 3,069 2,614

Sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale i skolske ocene iz cetiri predmeta uvrsteni su u analizu glavnih komponenata. Prema Gutman- Kajzerovom kriterijumu, u analizi su zadrzane tri glavne komponente (zajedno objasnjavaju 56,769% varijanse sistema varijabli), koje su rotirane u Promax poziciju.Strukturu prvog Promax faktora definisu skorovi na dimenzijama Slaganje kocaka, Sklop, Sifra, Strip i Dopune. Ovde je, dakle, ocigledno rec o faktoru koji okuplja subtestove iz sfere manipulativnih sposobnosti. Drugi Promax faktor definisu sve varijable koje se odnose na skolski uspeh

(visinom koeficijenata korelacije prednjace Srpski jezik i knjizevonst i Matematika) i skor na subtestu Aritmetika. Naposletku, strukturu treeg Promax faktora oblikuju dimenzije verbalnih sposobnosti (Slicnosti, Informacije, Shvatanje i Ponavljanje brojeva). Prvi Promax faktor (neverbalne sposobnosti) prakticno jednakim intenzitetom korelira sa drugim (skolski uspeh) i treim Promax faktorom (verbalne sposobnosti). Faktori koji predstavljaju dva najopstija aspekta inteligencije meusobno relativno nisko koreliraju. povezanost izmeu intelektualnog postignua i skolskog uspeha. Izracunavanjem bivarijatnih koeficijenata korelacije izmeu skorova na Vekslerovoj skali inteligencije i skolskih ocena dobijeni su rezultati koji ukazuju na to da opsti skolski uspeh znacajno korelira sa globalnim koeficijentom inteligencije - IQ, verbalnim koeficijentom inteligencije - VIQ, manipulativnim koeficijentom inteligencije Matematika, Srpski jezik i knjizevnost, Prakticna nastava i Izborni predmet. Skolski uspeh je statisticki znacajno povezan sa globalnim koeficijentom inteligencije - IQ. Ovaj rezultat

7. ZAKLJUCAK

Danas postoji veliki broj istrazivanja ciji rezultati idu u prilog shvatanjima da postoji znacajna povezanost izmeu koeficijenta inteligencije i skolskog uspeha. Rezultati ovog istrazivanja, takoe, idu u prilog ovakvim shvatanjima.Nacelno, utvrena je statisticki znacajna MIQ, sa pojedinacnim subtestovima: Aritmetika, Sklapanje figura, Strip, Ponavljanje brojeva, Kosove kocke, Sifra, kao i sa pojedinacnim skolskim predmetima:

je podudaran sa rezultatima mnogih preasnjih istrazivanja koja su se bavila ovim problemom, sprovoenim na normalnoj populaciji ucenika. Opsti skolski uspeh je statisticki znacajno povezan i sa pojedinacnim skalama REVISK-a, verbalnim koeficijentom inteligencije - VIQ, kao i manipulativnim koeficijentom inteligencije - MIQ. Ova povezanost je i ocekivana, s obzirom na statisticki znacajnu povezanost opsteg skolskog uspeha i globalnog koeficijenta inteligencije. Takoe, na skolski uspeh u velikoj meri uticu verbalne i manipulativne sposobnosti ucenika, sto je jedan od razloga ovakvih rezultata. Kada su u pitanju pojedinacni subtestovi, skolski uspeh znacajno korelira sa verbalnim subtestom Aritmetika. Ova povezanost bi se mogla objasniti cinjenicom da u osnovi ovog subtesta lezi funkcija koncentracije, koja je od izuzetno velikog znacaja za ucenje skolskog gradiva, a samim tim utice i na skolski uspeh. Na uspeh na ovom subtestu utice i anksioznost, koja je takoe povezana sa skolskim uspehom, s obzirom da poveana anksioznost moze uticati na slabiji skolski uspeh, a njen izostanak na bolji skolski uspeh. Vazno je napomenuti da je ovaj subtest izuzetno osetljiv na mentalnu zaostalost. Rezultati ukazuju na statisticki znacajnu povezanost skolskog uspeha sa neverbalnim subtestom Sklapanje figura. Ovu povezanost je verovatno prouzrokovalo to sto rezultati na ovom subtestu zavise od ispitanikovog planiranja i resavanja problema, a upravo je to jedna od potrebnih osobina ucenika za uspeh u skolskom ucenju. Osim toga, ovaj subtest je pod visokim uticajem anksioznosti, cije postojanje moze uticati na skolski uspeh, kao i njen izostanak. Skolski uspeh je statisticki znacajno povezan sa neverbalnim subtestom Strip. Ova povezanost proizilazi iz toga sto ovaj subtest podrazumeva sposobnost planiranja i anticipacije (na koji nacin je osoba sposobna da razresava odreenu situaciju), a sto su osobine od velikog znacaja za uspeh u ucenju. Osim toga, ovaj subtest je zasien prvenstveno faktorom perceptivne organizacije, a sekundarno i faktorom verbalnog razumevanja. Ova dva faktora su od velikog znacaja za skolski uspeh. Takoe, opsti skolski uspeh statisticki znacajno korelira sa verbalnim subtestom Ponavljanje brojeva. Ovaj subtest meri neposrednu memoriju i paznju. Upravo ove dve osobine su od velikog, mozda i presudnog znacaja za skolski uspeh. Skolski uspeh znacajno korelira sa neverbalnim subtestom Kosove kocke (mozaik). Ovo je subtest prakticne inteligencije. Za vreme resavanja ovog subtesta od strane ispitanika, mozemo posmatrati kriterijume kojima se ispitanik rukovodi prilikom resavanja problema. Takoe, moze se uociti ispitanikov nivo apstraktnosti i fleksibilnost njegovog misljenja, sto su takoe bitni preduslovi za uspeh u skolovanju. Rezultati faktorskih analiza sugerisu da je ovaj subtest zasien faktorom perceptivne organizacije, koja je u uskoj vezi sa ucenjem skolskog gradiva, a samim tim i sa skolskim uspehom. Ova povezanost se moze objasniti i time sto je ovaj subtest od svih manipulativnih subtestova najzasieniji ,,G" faktorom. Svakako najintenzivnija korelacija se javlja izmeu skolskog uspeha i neverbalnog subtesta Sifra. Ova

povezanost je ocekivana, s obzirom da je sadrzaj ovog subtesta u velikoj meri povezan sa uspehom u skoli. Naime, rec je o testu grafomotorne sposobnosti i vizuelno-motorne organizacije. On u sebe ukljucuje vizuelnu i motornu aktivnost, kao i procese ucenja i pamenja koji su od izuzetno velikog, ako ne i presudnog, znacaja za uspeh u skoli. Ova povezanost mozda najvise proizilazi iz cinjenice da ovaj subtest brze resavaju inteligentniji, dakle ucenici koji postizu bolji skolski uspeh. Od karakteristicnih crta licnosti, ovaj subtest je, izmeu ostalog, osetljiv i na anksioznost, koja moze biti znacajan cinilac za ucenje, odgovaranje na casovima, a samim tim i za skolski uspeh. U drugoj multiploj regresionoj analizi skup prediktora su cinili sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale dok je kriterijska varijabla bio Opsti uspeh. Na osnovu dobijenih rezultata, evidentno je da pojedinacno znacajan doprinos predikciji ima jedino subtest Aritmetika. Dakle, visi skor na subtestu Aritmetika podrazumeva bolji opsti uspeh. Ova predikcija je, takoe, ocekivana, s obzirom na sposobnosti koje ovaj subtest meri. Naime, ovo je prvenstveno subtest koncentracije. Ucenici koji su uspesno uradili ovaj subtest verovatno nemaju problema sa koncentracijom, iz cega proizilazi i njihov uspeh na ostalim predmetima, a samim tim to utice i na njihov opsti uspeh. Osim toga, anksioznost utice na uspeh na ovom subtestu. Ucenici koji postizu dobar rezultat na ovom subtestu verovatno nisu anksiozni, sto utice i na njihov uspeh na drugim predmetima, a samim tim i na skolski uspeh. Osim toga, subtest Aritmetika je jako osetljiv na mentalnu zaostalost, pa ova predikcija nije iznenaujua. U treoj multiploj regresionoj analizi, prediktori su bili sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, a kriterijska varijabla je bila ocena iz Matematike. Pojedinacno znacajan doprinos predikciji ima jedino subtest Strip, a marginalno znacajan subtest Ponavljanje brojeva. Dakle, visi skorovi na subtestovima Strip i Ponavljanje brojeva podrazumevaju bolji skolski uspeh. Subtest Strip je izrazito tezak za mentalno zaostalu decu. To je subtest na kome su ispoljene najvee razlike meu pojedinim kategorijama mentalno zaostalih ucenika. Najvazniji razlog ove povezanosti je zajednicka sposobnost potrebna kako za resavanje subtesta Strip, tako i za uspeh u Matematici. To je generalna sposobnost logickog razumevanja. Osim toga, subtest Strip podrazumeva sposobnost planiranja i anticipacije (na koji nacin je osoba sposobna da razresava odreenu situaciju), a to je upravo ono sto se trazi u matematickim zadacima. U cetvrtoj multiploj regresionoj analizi, skup prediktora su cinili sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, a kriterijska varijabla je bila ocena iz Srpskog jezika. U ovoj multiploj regresionoj analizi je dobijen veoma zanimljiv rezultat. Naime, prema dobijenim rezultatima javlja se jedna marginalno znacajna, ali negativna predikcija. Visi skor na subtestu Dopuna podrazumeva losiju ocenu iz Srpskog jezika i knjizevnosti i obrnuto, nizi skor na subtestu Dopuna podrazumeva bolju ocenu iz Srpskog jezika i knjizevnosti. Jedan od razloga ovako dobijenog rezultata moze biti taj sto je ovo neverbalni subtest, a kod Srpskog jezika i knjizevnosti dominiraju verbalni faktori. Osim toga, ovo je subtest perceptivne organizacije i koncentracije koja usmerava na vizuelno dat materijal. Takoe, u osnovi ovog subtesta se

nalazi razlikovanje bitnog od nebitnog. Subtest je osetljiv na vremensko ogranicenje, sto je posebno vazno kod mentalno zaostalih ucenika, koji u nacelu, ispoljavaju smanjenu toleranciju prema pritisku koji proizilazi iz vremenskog ogranicenja. Inace, snizenje na ovom subtestu, ukoliko nema emocionalni upliv, moze da znaci mentalnu zaostalost. U petoj multiploj regresionoj analizi, skup prediktora su cinili sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, a kriterijska varijabla je bila ocena iz Prakticne nastave. Na osnovu dobijenih rezultata je evidentno da pojedinacno znacajan doprinos predikciji ima subtest Aritmetika. Dakle visi skor na subtestu Aritmetika podrazumeva bolju ocenu iz Prakticne nastave. Zatim je dobijen veoma interesantan rezultat. Sledei pojedinacno znacajan prediktor je subtest Slicnost, i to u negativnom smeru. Dakle, visi skor na subtestu Slicnost, podrazumeva losiju ocenu iz Prakticne nastave i obrnuto, nizi skor na subtestu Slicnost podrazumeva visu ocenu iz Prakticne nastave. Kada je u pitanju negativno usmeren beta koeficijent subtesta Slicnosti, bitno je istai da ovaj subtest meri logicno i apstraktno misljenje, koji svakako nisu zastupljeni u Prakticnoj nastavi, te ovakav rezultat ne iznenauje. Kod poslednje, seste, multiple regresione analize, prediktorske varijable su sumacioni skorovi na subskalama Vekslerove skale, a kriterijska varijabla je ocena iz Izbornog predmeta. Ovaj regresioni model u celini nije statisticki znacajan, a nema ni prediktora koji pojedinacno ostvaruju znacajnu povezanost sa kriterijumom. Dobijeni rezultat bi se eventualno mogao objasniti time sto su Izborni predmet (Pravoslavni katihizis i Graansko vaspitanje) veoma specificni predmeti u kojima se najpre vrednuje trud ucenika. Naime, ovde ucenici mogu postii jednake rezultate nezavisno od njihovog intelekta. To potvruje i cinjenica da su jedino na ovim predmetima ocene date opisno. Ono sto ucenici uce na Pravoslavnom katihizisu su razvijanje ideja o realnosti zivota, a predavanja se baziraju na dijaloskoj metodi, pri cemu je akcenat stavljen na iskustveno i spoznajno. U analizi glavnih komponenata, strukturu prvog Promax faktora definisu skorovi na dimenzijama Slaganje kocaka, Sklop, Sifra, Strip i Dopune. Dakle, ovde je ocigledno rec o faktoru koji okuplja subtestove iz sfere manipulativnih sposobnosti. Slican rezultat dobijen je faktorskom analizom subskala Vekslerove skale u istrazivanjima sprovedenim na normalnoj populaciji. Drugi Promax faktor definisu sve varijable koje se odnose na skolski uspeh (visinom koeficijenta korelacije prednjace Srpski jezik i knjizevnost i Matematika) i skor na subtestu Aritmetika. Subtest Aritmetka se, u komponentnoj analizi, prikljucio varijablama skolskog uspeha verovatno zato sto je rec o veoma dobrom reprezentu mnogobrojnih osobina, potrebnih kako za uspeh na ostalim subtestovima, tako i za uspeh u veini skolskih predmeta. Naime, ovaj subtest meri sposobnosti manipulisanja brojevima i numerickog rezonovanja. Osim toga, subtest aritmetika meri apstraktnu inteligenciju, a prema faktorskim analizama (Kaufman,1981, prema: Biro, 1986) on je jedan od subtestova koji cine osnovu za izdvajanje faktora distraktibilnosti (odnosno faktora osetljivost na ometajue

cinioce). Po Rapaportu je Aritmetika subtest koncentracije tj. sposobnosti voljnog naprezanja. Takoe, na uspeh na ovom subtestu uticu i anksioznost, skolsko znanje iz ove oblasti, kao i vremensko ogranicenje na koje su mentalno zaostala deca izrazito osetljiva. Pored ovoga, jedan od razloga za objasnjenje toga sto Srpski jezik i knjizevnost, Matematika i subtest Aritmetika zajedno definisu strukturu drugog Promax faktora, je verovatno to sto kako ova dva predmeta, tako i ovaj subtest u sebi imaju logicko-matematicku osnovu. Naime, u gramatici Srpskog jezika i knjizevnosti lezi matematicka osnova, bas kao i u Matematici i subtestu Aritmetika. Osim toga, znanja iz Matematike koordinisu i sazimaju moi klasifikacije, serijacije, permanentnosti itd. u novi kvalitet saznanja dat pojmom broja. Stapanje i rasclanjavanje brojeva i tumacenje njihovih odnosa kazuju o nivou stabilnost ravnoteze izmeu moi asimilacije i akomodacije, sadrzaja u oblasti dozivljavanja i poznavanja realiteta. Naposletku, strukturu treeg Promax faktora oblikuju dimenzije verbalnih sposobnosti (Slicnosti, Informacije, Shvatanje i Ponavljanje brojeva). Ovakav rezultat je takoe u skladu sa nalazima faktorskih analiza Vekslerove skale. Prvi Promax faktor (neverbalne sposobnosti) prakticno jednakim intenzitetom korelira sa drugim (skolski uspeh) i treim Promax faktorom (verbalne sposobnosti). Faktori koji predstavljaju dva najopstija aspekta inteligencije meusobno relativno nisko koreliraju. Ipak, njihova pozitivna korelacija ukazuje da je rec o dva aspekta istog fenomena - inteligencije, bez obzira na to sto povezanost verbalne i neverbalne inteligencije nije visoka. Rezultati koji su slicni rezultatima u nasoj Analizi glavnih komponenata se javljaju u Kaufmanovom istrazivanju slicne problematike (Kaufman,1981, prema: Biro, 1986). Naime, on je dobio nalaze o postojanju tri faktora: Faktor 1. okuplja verbalne subtestove, Faktor 2. okuplja neverbalne subtestove i Faktor 3. Najvee zasienje ovim faktorom imaju subtestovi Aritmetika, Brojevi i Sifra. U odnosu na osnovni cilj istrazivanja, moze se zakljuciti da su hipoteze potvrene: 1) Postoji statisticki znacajna povezanost globalnog koeficijenta inteligencije-IQ sa skolskim ocenama; 2) Postoji statisticki znacajna povezanost verbalnog koeficijenta inteligencije - VIQ i skolskih ocena; 3) Postoji statisticki znacajna povezanost manipulativnog koeficijenta inteligencije - MIQ i skolskih ocena; 4) Postoji statisticki znacajna povezanost specificnih nivoa intelektualnog funkcionisanja i skolskih ocena; Veina ometajuih faktora koji deluju u test-situaciji (niska motivacija za rad, povisen nivo anksioznosti, nedostatak socijalnog iskustva i sl.), deluju u svakodnevnim zivotnim situacijama, pa i u skolskim situacijama i dovode do smanjene kompetencije mentalno zaostale dece. To je narocito izrazeno u obrazovnom procesu u kome, bi trebalo, da postignue izrazeno ocenama prati varijacije u sposobnostima ovih ucenika. Na osnovu navedenih nalaza o postignuu mentalno zaostale dece na pojedinim subtestovima i na REVISK-u u celini, mogue je izvesti hipoteticki zakljucak da REVISK kod mentalno zaostalih ucenika meri nivo intelektualne efikasnosti koji je prestao posle delovanja

niza faktora koji se regresivno ispoljavaju u procesu razvoja sposobnosti, a ometajue u realnim socijalnim situacijama. Prema tome, mogue je, dalje, izvesti zakljucak, da rezultat na REVISK-u uspesno predvia skolski uspeh, pod pretpostavkom da se ne menja znacajnije stimulativnost uslova zivota u kojima ucenik treba da ispolji sposobnosti koje je do tada razvio. Posmatrano u celini, rezultatima ispitivanja, mozemo biti vise nego zadovoljni. Dakle, od naseg testa se moze ocekivati visoka prediktivnost skolskog uspeha, kada su u pitanju ucenici specijalnih srednjih skola.

[16] Jakuli S.: Rehabilitacija mentalno retardiranih lica, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1986. [17] Kvascev R.: Mogunosti i granice razvoja inteligencije, Nolit, Beograd, 1981. [18] Markovi S.: Skola za osnovno i srednje obrazovanje ,,Milan Petrovi" - Skola velikog srca", Novi Sad, 1998. [19] Mileti D.: Prilagoavanje uslova rada i kadrova reformi ,,Specijalnog skolstva", Zbornik rezimea, Strucno-naucni seminar sa meunarodnim ucesem, (str. 65­66), Vrnjacka banja 3­6. 2. 2003. [20] Pavlovi Lj.: Graansko vaspitanje u srednjoj skoli, Casopis za psihologiju, psihijatriju, antropologiju, seksologiju i srodne discipline ,,Psihologija danas", (str. 44­45), Drustvo bihevioralne teorije i prakse, Nis, 2002. [21] Profesionalna orijentacija i profesionalno usmeravanje ucenika ometenih u psihofizickom razvoju, Zavod za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja grada Beograda, Beograd, 1978. [22] Rot N.: Psihologija licnosti, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974. [23] Smiljani V., Tolicic I.: Decja psihologija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1983. [24] Skola za osnovno i srednje obrazovanje" Milan Petrovi"- Skola velikog srca, Godisnji program skole za skolsku 2005/2006. godinu, Organizaciona jedinica: Srednja skola, Novi Sad, 2005. [25] Troj F.: Psihologija deteta, Naucna knjiga, Beograd, 1970. [26] Zarevski P.: Struktura i priroda inteligencije, Naklada Slap, Zagreb, 2000. [27] Zorman L.: Sposobnosti za Beograd, 1965. ucenje, Rad,

8. LITERATURA:

[1] Ajzenk H.: Da li je pojam inteligencije koristan ili beskoristan, Casopis saveza drustava psihologa Srbije ,,Psihologija"(str. 195­207), Beograd, 1999. [2] Berger J., Markovi M., Miti M.: Prirucnik za Vekslerov Individualni Test Inteligencije, Drustvo psihologa Srbije, Beograd, 1991. [3] Berger J.: Psihodijagnostika, Nolit, Beograd, 1979. [4] Biro M.: Osnovi klinicke psihologije, Univerzitet u Novom Sadu, 1999 [5] Biro M.: Prirucnik za Revisk, Deo I, Savez drustava psihologa Srbije, Beograd, 1986. [6] Branci B.: Izbor zanimanja, Rad, Beograd, 1965. [7] ordi A.,Bojanin S.: Opsta defektoloska dijagnostika, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997. [8] uri L.: ,,Preduslovi za skolski uspeh-1, 2", Zbornik 7, 8, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju, 1989. [9] Dmitrovi P.: Ucenici sa teskoama u ucenju i ponasanju, Bijeljina, 2002. [10] orevi D.: Pedagoska psihologija, Decje novine, Gornji Milanovac, 1984. [11] orevi D.: Psihologija mentalno zaostalih lica, Decje novine, Gornji Milanovac, 1982. [12] Gardner H., Kornhaber M., Wake W.: Inteligencija-razlicita gledista, Naklada Slap, Zagreb, 1999. [13] Hrnjica S.: Deca sa posebnim potrebama, Uciteljski fakultet, Beograd, 1997. [14] Hrnjica S., Bala J., Dimcovi N., Novak J., Popovi D., Radoman V., Radonji J., Zivkovi G.: Ometeno dete, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991. [15] Ivi I., Milinkovi M., Rosandi R., Smiljani V.: Razvoj i merenje inteligencije, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981.

Information

Svrha istrazivanja bila je da se prikaze odnos izmeu postignua na REVISK-u i skolskih ocena kod ucenika iz specijalne srednje skole ,,Milan Petrovi" u Novom Sadu

9 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

321136


You might also be interested in

BETA
Svrha istrazivanja bila je da se prikaze odnos izmeu postignua na REVISK-u i skolskih ocena kod ucenika iz specijalne srednje skole ,,Milan Petrovi" u Novom Sadu