Read METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU text version

VISESPRATNE ZGRADE

VEZE I NASTAVCI

Raspored nastavaka

Kod celicne skeletne konstrukcije pri montazi je potrebno meusobno povezati u radionici izraene elemente. Pri tome se na mestima glavnih noseih elemenata susticu vertikalni stubovi i horizontlani nosaci meuspratne konstrukcije ili krov koji leze u dvema meusobno upravnim osovinama.

Veza nosaca i stubova

Da bi veza bila sigurna i ekonomicna mora biti izvedena tako da: se ureajima za dizanje bez problema moze dovesti u polozaj za montazu; u toku montaze moze da primi neku silu; se moze podesavati; nisu potrebna posebna pomona sredstva za montazu (skele i sl.).

Podela konstrukcije na montazne elemente treba da osigura njihov maksimalni stepen radionicke izrade, uzimajui u obzir nosivost i gabaritne dimenzije raspolozivih transportnih sredstava, a stim u vezi i ekonomicnost prevoza.

Podela konstrukcije na montazne elemente

Radi ubrzanja i povesanja kvaliteta radova na montazi formiraju se vei montazni sklopovi tezine do 20 t, koji osiguravaju visoku tacnost montaznog skopa, a samimtim veliko skraenje toka montaze. Montazni sklopovi mogu biti ravanski i prostorni.

Prostorni montazni sklopovi

Montazni nastavci stubova

Pri montazi, stubovi se dopremaju na gradiliste u najveim moguim duzinama, cak i preko 20 m. Montazne duzine stubova izraenih od valjanih profila su najcese ogranicene na 15 m, iz razloga tehnologije proizvodnje. Veoma teski stubovi dolaze na gradiliste u jos manjim duzinama iz razloga nosivosti montaznih kranova. Iz razlicitih razloga, npr. zbog promene preseka stuba, potrebno je izvesti nastavak stuba u radionici, to su radionicki nastavi za razliku od montaznih. Izbor konstrukcije nastavka zavisi od uzajamnog odnosa izmeu najveeg ekscentriciteta e = M/N, dobijenog za kombinaciju Mmax, Nodg i Nmin, Modg i "poluprecnika" jezgra preseka r.

Kod zglobnih, a nekada i kod okvirnih sistema, pri delovanju racunskih opteresenja, ekscentriciteti su relativno mali (e < r) tj. u poprecnom preseku se ne javljaju naponi zatezanja pa se nastavak izvodi po pravilima za centricno pritisnut stub.

Montazni nastavak aksijalnih stubova

Montazni nastavci izvedeni podvezicama sa obicnim ili visokovrednim vijcima pogodni su za otvorene poprecne preseke stubova. Kod resenja nastavka stubova razlicitih poprecnih preseka obavezno se moraju upotrebiti podmetaci.

Montazni nastavak stuba sa podvezicama u vijcanoj izradi

Radionicki nastavci stubova skoro uvek izvode zavarivanjem, a cesto se zavareni spojevi primenjuju i kod montaznih nastavka stubova pogotovu kada vijcani montazni nastavak nije prihvatljiv zbog velikog broja vijaka ili lokalnog zadebljanja na mestu veze.

Montazni nastavci stubova u zavarenoj izradi.

Kod primene montaznih nastavaka stubova u zavarenoj izradi sa ceonim plocama krajevi stuba se moraju dodatno obraditi. Pri direktonom zavarivanju stubova sanducastog preseka na montazi, da bi se sprecilo punjenje stuba vodom ili prljavstinom na svom kraju se hermeticki zatvara poklopcem od tankog lima.

Obrada krajeva montaznih komada sanducastih stubova

Ceona ploca se moze dimenzionisati prema slici, gde je P pripadajua sila u nozici gornjeg stuba, a e ekscentricnost (odstojanje tezisnih linija nozica). Tada momenat savijanja u ceonoj ploci iznosi M = P·e, a kasnijim sracunavanjem sadejstvujue sirine bm i otpornog momenta bm·t /6 moze se proveriti napon u njoj.

Staticka sema za proracun ceone ploce

Ako je razlika izmedju gornjeg i donjeg montaznog komada velika neophodno je u produzetku nozica gornjeg stuba izvrsiti ukruenje rebra donjeg stuba.

Ukruenja u produzetku nozica stuba

Pri razlicitim dimenzijama gornjeg i donjeg dela stuba mogue je uraditi i kontinualan prelaz,kako je to pokazano na slici.

Kontinualni prelaz sa stuba veeg na stub manjeg preseka

Jedan od najvise primenjivanih nastavaka stubova u zgradarstvu je pomou ceonih ploca. Ceone ploce moraju punom povrsinom medjusobno nalegati. Stubovi u nastavku moraju imati idealno ravne ceone ploce potpuno upravne u odnosu na osu stuba, tako da se kod veih profila i optereenja ceone povrsine moraju posebno tacno obraditi. Ako velike ceone ploce u ravni naleganja nisu idealno ravne, ili su se iskrivile pri zavarivanju tada nalezna povrsina mora jos jednom da se obradi. Pri preciznom postavljanju moze se na mestu nastavka jedan deo sile preuzeti direktnim kontaktom, a ostali deo treba prihvatiti vijcima.

Montazni nastavci stubova ceonim plocama

Oslanjanje stubova

Presecne sile koncentrisane u osnovi celicnog stuba moraju biti prenesene kroz celicnu oslonacku plocu na betonske fundamente tako da dopusteni napon pritiska u betonu ne bude prekoracen. Pri montazi stope stuba ostavlja se dimenzionalna razlika izmedju donje povrsine oslonacke ploce i gornje povrsine fundamenta od 30 do 50 mm. U toku montaze privremeno oslanjanje se postize celicnim podmetacima i klinovima, kojima se konstrukcija dovodi u projektovani polozaj. Kada je podesavanje zavrseno, prostor ispod ploce se zaliva ili zaptiva injektirajuom masom. Posto injektirajua masa ocvrsne, celicni podmetaci i klinovi se uklanjaju. Oslonacka ploca moze biti izvedena kao tanka sa ukruenjima ili debela. Horizontlane sile u osnovi stubova mogu u mnogim slucajevima biti prenesene putem trenja. Medjutim, velike horizontalne sile zahtevaju specijalnu konstrukciju, narocito ako je vertikalno optereenje u stubu relativno malo pa se moze javiti odizanje usled dejstva vetra. U takvom slucaju sa donje strane oslonacke ploce mora biti zavaren neki element (pljosti celik, komad nekog valjanog profila) koji e preneti horizontlane sile na fundament.

Oslonacka ploca stubova

Zglobna veza stuba za fundament

Na slici prikazane su tri mogunosti ostvarenja zglobne veze stuba za fundament: linijsko leziste za stub sanducastog poprecnog preseka, tackasto pokretno leziste za stub sanducastog preseka, zglobno leziste (dozvoljava rotaciju bar oko jedne ose poprecnog preseka) kada se oslonacki deo stuba suzava koncentrisui presecne sile direktno u zglob.

Zglobno oslanjanje

Ukljestena veza stuba za fundament

Kod ukljestenih stubova pored aksijalnog optereenja u stopi stuba se javljaju i momenti savijanja. Ako se usled momenata savijanja na ivici lezisne ploce javljaju sile zatezanja, one se moraju prihvatiti odgovarajuim vezama. U tu svrhu se koriste anker vijci ubetonirani u temelj ili postavljeni u anker-kutije prethodno ubetonirane u temelj. Ukoliko su anker vijci unapred ubetonirani, moraju se pazljivo postaviti u projektovani polozaj i drzati u njemu putem sablona u toku betoniranja.

Ukljestena veza stuba sa temeljom

Za praktican proracun sile ankerisanja koristi se uprosen i za praksu zadovoljavajui postupak. Napon pritiska u betonu ispod lezisne ploce pri ukljestenoj nozici stuba je trouglastog oblika pa se aksijalna sila N i momenat ukljestenja M zamenjuju sa P·e pri cemu je odstojanje e zamenjujue sile P od ose stuba dobijeno iz izraza e = M/N.Ako se sada trougaoni dijagram pritiska pojednostavljeno uzme kao ravnomerno rasproredjeni pritisak na duzini c = h/4 dobija se: a+b sila pritiska D = P zatezanja

a b Z = P a

Pri sirini lezisne ploce d dobija se povrsina pritiska A =c·d, a napon pritiska na beton ispod lezisne ploce iznosi b= D/A.

Staticka sema za proracun sile zatezanja i pritiska

Kod malih horizontalnih sila cesto je dovoljna sila trenja od pritiska stuba za rpijem horizontalne sile smicanja. Medjutim, kod relativno malih sila pritiska stubova, a znacajnih horizontalnih sila potrebno je sa donje strane lezisne ploce predvideti smicue elemente.

Smicui element

Veze stubova sa podvlakama i podnim nosacima

Ovim vezama se prenose vertikalna optereenja sa podnih nosaca i podvlaka na stubove. U zavistnosti od presecnih sila koje treba da se vezom prenesu razlikuju se sledei tipovi veza: Zglovna veza kojom se prenose samo transverzalne sile. Transverzalna sila iz rigle pretvara se u aksijalnu silu u stubu. Ovakva veza, izvedena cak i sa vise vijaka tretira se kao zglovna jer vijci poseduju znacajni stepen fleksibilnosti (dopustaju rotaciju rigle). Kontinualna veza pri kojoj se momenat savijanja iz rigle ne prenosi na stubove ve samo transverzalne sile. Da bi ovo bilo ispunjeno vezu treba tako konstruktivno resiti da se obezbedi kontinuitet rigle, dok se stub zglobno vezuje za gornju i donju nozicu rigle; Ukoliko je krutost stubova zanemarljiva u odnosu na krutost rigli, tada se veza moze pouzdano staticki tretirati kao zglovna iako je izvedena kao kruta; Krute veze se javljaju kod cvorova ovakvih sistema koji moraju da prenesu momente savijanja i transverzalne sile; Polukrute veze se projektuju da prenesu transverzalnu silu i deo moment savijanja u cvoru. Svrha ovog tipa veze je da obezbedi delimicni otpor rotacije kraja rigle i bez komplikovanog nacina izrade cvora.

a)

b)

c) d) e)

Tipovi veza rigli i stubova

Odnos momenat rotacija za razlicite tipove veze

Zglobne veze

Zglobna veza vijcima u poredjenju sa drugim tipovima veza je prostija, jednostavne izrade i montaze, ne zahteva visoku tacnost izrade i dozvoljava prakticno slobodno obrtanje rigle u odnosu na stub. Izdvajaju se sledei tipovi ovakvih veza: zglobna veza sa prikljucnim limom ili prikljucnim ugaonicima, zglobna veza sa ceonom plocom, zglobna veza sa oslonackom stolicom.

Zglobna veza sa prikljucnim limom

Zglobna veza sa prikljucnim ugaonicima

Zglobna veza sa ceonim plocama

Upotreba oslonacke stolice

Zglobna veza rigle I stuba od kruzne cevi

Kontinualne veze

Kod kontinualne veze stub se u vezi nastavlja i zglobno vezuje uz riglu. Cesto je povoljno konstrukcijsko oblikovanje zglobne veze stuba za kontinualno propusten nosac pomou tankih ceonih ploca. Ako ovo nije slucaj onda se moraju formirati posebni zglobovi.

Kontinualna veza stuba i rigle

U varijanti kada rigla prelazi preko stuba mogu se javiti sledee dve varijante: stub se zavrsava ceonom plocom preko koje se ostvaruje vijacna veza sa riglom. U produzetku pojaseva stuba na rigli su zavarena ukruenja koja ne moraju obavezno ii celom visinom rebra; oslonac rigle na stub se moze sfernim lezistem koje osigurava precizno definisanu tacku oslanjanja.

Kontinualna veza stuba i zavrsne rigle

Krute veze

Zatezue sile, koje se javljaju usled savijanja rigle, mogu se preneti putem kontinuitet lamele, koja deluje kao ceona ploca izmedju gornjeg i donjeg dela stuba. Pritisak iz donjeg pojasa rigle prenosi se putem upasovanih ili zavarenih podmetaca. Ovakav tip veze je ujedno i montazni nastavak stuba (slika a i b). Smicue sile iz rigle se mogu preneti na kontinuirani stub putem prikljucnih limova zavarenih za njega. Sile iz nozica rigli prenose se putem kontinuitet lamele koje su vijcima vezane za nozice rigli (slika c).

Krute veze rigle i stuba u vijcanoj izradi

Klasicna kruta veza rigle i stuba pomou ceonih ploca i visokovrednih vijaka je cesto primenljivo resenje. Drugi nacin izvodjenja je takodje primenom ceonih ploca ali i kontinuitet lamela u zategnutoj zoni. Pri ovim resenjima treba naglasiti da zategnuta kontinuitet lamela i glave vijaka smetaju oslanjanju podnih ploca. Mogua su i resenja u kojima se prenos sile zatezanja iz nozice rigle u stub vrsi se pomou T profila.

Krute veze rigle i stuba sa ceonim plocama

Krute veze rigle i stuba u vijcanoj izradi

Veza rigle od dva U profila sa stubom sanducastog preseka moze se izvesti u vijcanoj izradi tako sto rigla obuhvata stub i svojim rebrom je spojena vijcima za ceoni lim. Jos jednostavnija veza istog tipa ostvaruje se ukoliko je stub I preseka (otpada cvorni lim).

Kruta veza rigle od dva U profila sa stubom

Kruta veza rigle i stuba u zavarenoj izradi

Krute veze rigle i stuba u zavarenoj izradi

Krute veze rigle i stuba u zavarenoj izradi

Pri upotrebi krstastih formi stubova oslanjanje rigli se vrsi preko stolica od ugaonika zavarenih za vertikalne limove stubova. Istovremeno te stolice vrse funkciju ukruenja stuba. Rigle se vezuju za stolicu vijcima, a zatim vezuju sa stubove pomou trapezoidnih ploca zavarenih za nozice rigli.

Kruta veza rigle i stuba krstaste forme

Kod cevnih stubova sa radijalno postavljenim riglama smicue sile se predaju preko vertikalnih oslonackih limova zavarenih po duzini stuba. U tom slucaju radi obezbedjenja zida stuba od proboja, u vezi se postavljaju dve okrugle ili poligonalne ploce zavarene za telo stuba, vertikalna rebra i nozice rigli. Ove ploce vrse funkciju ukruenja preko kojih se predaju oslonacki momenti na stub. Nedostatak ove veze je tesko izvodljiv montazni sav izmedju nozica rigli i kruznih ploca.

Kruta veza radijalno postavljenih rigli i stuba

Kruta veza rigle i stuba u kombinovanoj vijcano-zavarenoj izradi

Krute veze zavrsne rigle i stuba

Nastavci podnih nosaca i podvlaka

Nosaci cija je duzina isporuke manja od transportne duzine, moraju se u radionici nastaviti obicno suceonim varom. Suceoni nastavak se iz razloga racionalnosti predvidja u oblasti malih momenata savijanja.

Radionicki suceoni nastavak nosaca

Polozaj radionickog nastavka

Montazni nastavci nosaca uglavnom se rade u vijcanoj izradi, sto je posebno pogodno za nosace koji leze jedan iznad drugog. U ovakvom slucaju podvezice na gornjoj nozici ne ometaju montazu podnih ploca, a uz to je i ceo montazni nastavak pristupacan. U suprotnom, montazni nastavci se izvode sa ceonim plocama.

Montazni nastavci nosaca u vijcanoj izradi

Veza podnih nosaca za podvlaku

Slicno kao i kod veze stuba i horizontalnih nosaca medjuspratne konstrukcije tako i veza izmedju podnih nosaca i podvalaka moze biti zglobna, kontinualna i kruta.

Tipovi veza podnih nosaca za podvlaku

Sto se tice medjusobnog visinskog polozaja podnog nosaca u odnosu na podvlaku on moze biti razlicit.

Mogui visinski polozaji podnih nosaca u odnosu na podvlaku

Zglobne veze

Najjednostavniji tip zglobne veze je kada podni nosaci leze preko poda. U tom slucaju veza se izvodi preko nozica obicnim vijcima. U slucaju potrebe rebara podnih nosaca i podvlaka mogu imati vertikalna ukruenja na mestu oslanjanja.

Zglobna veza podnog nosaca i podvlake

U najveem broju slucajeva u praksi podni nosaci su manje visine od podvlaka, pa se u tom slucaju veza izvodi preko prikljucnog lima zavarenog za rebro podvlaka i obicnih vijaka.

Zglobne veze pomou prikljucnih limova i ugaonika

Da bi se izbeglo ukrajanje podnog nosaca na mestu veze moze se zglobna veza podnog nosaca izvesti preko ceonih ploca. Medjutim ovakav nacin veze zahteva male tolernacije pri izradi.

Zglobna veza sa ceonom plocom

Montaza se bitno moze pojednostaviti upotrebom podvezica i ravnog isecenih podnih nosaca. Ovakav nastavak je dvosecan i jednostavan za izradu, mada ima nesto vei broj vijaka u odnosu na prethodna resenja.

Zglobna veza sa podvezicama

Kada je podni nosac vee visine od podvlake, formira se pravougaoni prikljucni lim bez isecanja podnog nosaca. Ovo nije skupo resenje ali momenti savijanja koji se javljaju u prikljucnom limu prouzrokuju torziju podvlake. Kako ovakvo resenje ne daje estetski povoljan izgled, ako je prikljucak vidljiv, njegov izgled se moze popraviti povijanjem donje nozice ka podvlaci.

Zglovna veza kada je podni nosac vee visine od podvlake

Kontinualne veze

Na slici je dat slucaj kada je podni nosac kontinuiran preko gornjeg pojasa podvlake. Ovo je najekonomicniji tip veze, jer je potrebno postaviti samo nekoliko vijaka kroz nozice oba nosaca. Na oba nosaca trebaju biti zavarena vertikalna ukruenja na mestu oslanjanja.

Kontinualna veza

Krute veze

U slucaju kada je podni nosac manje visine od podvlake, prenos sile zatezanja u gornjoj nozici podnog nosaca je omoguen putem kontinuitet lamele koja prolazi kroz iseceno rebro podvlake. Pritiskujua sila u donjoj nozici se prenosi takodje preko kontinuitet lamele ili putem upasovane plocice. Ako su gornje nozice podnog nosac i podvlake u istom nivou, zategnuta kontinuitet lamela lezi preko gornjeg pojasa podvlake. Kada su oba nosaca iste visine i u istom nivou, gornja i donja nozica podnog nosaca moraju biti isecene. Zatezue i pritiskujue sile se prenose preko kontinuitet lamela postavljenih preko gornje i ispod donje nozice podvlake.

Krute veze podnih nosaca i podvlake u vijcanoj izradi

Zavarene veze daju estetski mnogo povoljniji izgled, a takodje i cistiji tok sila. Ako je zavarivanje izvrseno korektno postize se skoro potpuna monolitizacija. Medjutim, kostanje i montaza zavarenih spojeva je mnogo vea od vijacnih.

Krute veze podnih nosaca i podvlaka u zavarenoj izradi

Odredjivanje mesta veze

Pri izradi konstruktivnih resenja trebalo bi da se mesta veze rasporede sa duznom paznjom. Prema resenju sa slike a postoji cetvorostrana veza nosaca medjuspratne konstrukcije za stub, pa se dobijaju nejednake duzine podnih nosaca. Zbog razlicitih veza podnih nosaca, jednom za stub, a jednom za podvlaku dobijaju se i razlicite veze podnih nosaca. Vea ujednacenost veza i sa time povezan vei broj istih celicnih elemenata dobija se usvajanjem seme prikazane na slici b. U takvom slucaju su podni nosaci za polovinu polja pomereni u odnosu na osovinu stuba, pa stubovi imaju samo dvostranu vezu, tj. samo vezu podvlaka.

Izmestanje mesta veze

Slika prikazuje sta se dobija pomeranjem montaznog nastavka stuba, veze nosaca i noseih elemenata za prihvatanje fasade.

Izmestanje montaznog nastavka stuba, nosaca i elemenata za prihvatanje fasade

Veze u horizontalnim spregovima

U mnogim slucajevima medjuspratna konstrukcija formira krutu horizontalnu dijafragmu, medjutim ako to nije slucaj neophodno je postaviti horizontalni spreg. Horizontalni spregovi od okruglog celika su u horizontalnoj ravni jako meki. Da bi se ostvarile nosivost sprega obavezna je primena zateznih navrtki.

Horizontlani spreg od okruglog celika

Horizontalni spregovi od ugaonika mnogo je krui u odnosu na spreg od okruglog celika. Pri ovakvom resenju treba voditi racuna a o slobodnoj konstruktivnoj visini tj. o mogunosu postavljanja podne ploce pa je mogue jednu dijagonalu uraditi od pljosteg celika. Ako je konstruktivno mogue, dobro je da se stapovi sprega vode unutar nosaca i po sredini rebra. Kod vrlo velikih horizontalnih sila, usvajaju se preseci za elemente ispune koji su kruti na pritisak tj. I ili U profili.

Horizontalni spreg od ugaonika i ugaonika i pljosteg celika

Horizontalni spreg

Horizontalni spreg sa ukrstenim dijagonalama

Veze uvertikalnim spregovima

Sistem resetkastog nosaca se upotrebljava i kod vertikalnih spregova visespratnih zgrada. Pojasevi ovih spregova su obicno stubovi, a vertikale podni nosaci ili podvlake. Dijagonalni stapovi ispune su oblikovani zavisno od velicine i tipa optereenja, a takodje i od njihove duzine. Spreg moze biti projektovan tako da dijagonale budu optereene samo zatezanjem ili alternativno pritiskom i zatezanjem. Treba teziti da tezisne linije stubova, podnih nosaca i stapova ispune budu centrisane. Dijagonalne stapove treba postavljati tako da po mogustvu formiraju uglove bliske 45 sa ostalim stapovima. U sirokim zgradama mogu se formirati spregovi sa ukrstenim dijagonalama koji se pruzaju preko nekoliko spratova.

Vertikalni spreg sa ukrstenim dijagonalama

Cvor vertikalnog sprega uz stub

Vertikalni spreg sa K - ispunom

Centrisanje stapova vertikalnih spregova

Veze u resetkastim noseim fasadama

Resetkaste nosee fasade i veze u cvorovima

Resetkaste nosee fasade i veze u cvorovima.

Veza celicnih nosaca za zidna platna i jezgra

Zidna platna izvode se od amiranog betona livenog na licu mesta, prefabrikovanih armiranobetonskih elemenata ili od opeke. Armiranobetonski zidovi kao najvise primenljivi mogu formirati jezgro ili biti u vidu nezavisnih zidova koji primaju horizontalne sile u svojoj ravni. Stepenisni podesti, podne ploce i armiranobetonska plata formiraju torzione krute poprecne preseke. Nezavisni armirano betonski zidovi moraju se u pravcu poprecnom na zid stabilizovati ojacanjima, ubetoniranim i ukljestenim celicnim stubovima ili vezom za konstrukciju koja je kruta u tom pravcu.

Troziono krut presek jezgra, podesta i podne ploce

Prijem poprecnih horizontalnih sila kod nezavisnih armirano betonskih zidova

Veza celicnih nosaca sa armiranobetonskim zidovima ostvaruje se pomou ostavljenih otvora u zidovima, ili ubetoniranih konalnih ispusta. Kruta veza podne ploce medjuspratne konstrukcije sa zidovima ostvaruje se armaturnim petljama i preklapanjem armature, a zatim zalivanjem fuga.

Veza celicnih nosaca i armiranobetonskih zidova

Povezivanje armature zidova i podne ploce

Sile koje medjuspratna konstrukcija treba da prenese na armiranobetonske zidove su: vertikalna sila V usled stalnog i korisnog optereenja, horizontalna sila H u poduznom pravcu podnih nosaca usled dejstva vetra ili termickih uticaja u tom pravcu, horizontalna sila T od vetra upravnog na podni nosac, kao i od temperaturnih uticaja u tom pravcu, momenat ukljestenja M, koji se moze izbei odgovarajuom konstrukcijom veze.

Prilicne teskoe pri montazi konstrukcije se javljaju usled malog stepena dimenzionog slaganja, odnosno male preciznosti izvodjenja betonskih elemenata u poredjenju sa celicnim. Dimenzione tolerancije koje treba primeniti pri betoniranju na licu mesta predpostavljaju da radove izvodi dobro obucena radna snaga i da se betoniranje vrsi u oplati sa greskama u granicama 2-3 cm. U slucaju kada se betoniranje vrsi kliznom oplatom moze se pojaviti odstupanje i do 10 cm od teorijske ose pri visinama veim od 100 m. Pri upotrebi prefabrikovanih betonskih elemenata mogue je racunati sa znatno manjim tolerancijama.

U ovakvim slucajevima mogu se primeniti sledei tipovi veza: Pomou prikljucnih limova polozenih u beton. Prikljucni lim moze biti ankerovan u beton putem ugaonika ili anker vijcima. Pomou vezne ploce koja je ubetonirana i osigurana ankerima i prikljucnog lima koji je za nju zavaren. Ovakav tip veze se primenjuje pri betoniranju kliznom oplatom. Pomou spojne ploce u vidu stolice od zavarenog ubetoniranog nosaca koji je ankerovan putem ugaonika. Formiranjem nisa u betonskim elementima. Mana je znatna nepreciznost koja je izrazena pri betoniranju na licu mesta, narocito na kontaktnoj lezisnoj povrsini. Formiranjem linijskog lezista nosaca gde je donja lezisna ploca postavljena i fiksirana u projektovani polozaj pre montaze celicne konstrukcije.

Veza celicnih nosaca za armiranobetonske zidove

Veza montaznih armiranobetonskih zidova i celicne konstrukcije

Da bi se izbegla nenaglasenost u izvodjenju betonskih radova i montaze celicne konstrukcije mogu se primeniti i prefabrikovane armiranobetonske ploce, sa i bez toplotne izolacije, koje se mogu montirati istovremeno sa celicnom konstrukcijom. Ovakve montazne armiranobetonske ploce ispunjavaju polja izmedju celicne konstrukcije. Pri manjim horizontlanim silama zaostale bocne i horizontalne fuge zapunjavaju se malterom. Sirina fuge mora biti dovoljna da se fuge mogu dobro ispuniti (obicno je dovoljno oko 2cm).

Fuge izmedju celicne konstrukcije i montaznih zidnih ploca

Kod velikih i visokih polja zidne ploce se moraju pridrzavati protiv bocnog preturanja. Ako se javljaju velike horizontalne sile, zidne ploce treba ankerisanjem cvrsto vezati za celicnu konstrukciju.

Osiguranje zidnih ploca protiv bocnog preturanja

Ubetonirani cvorni limovi, koji su pomou ankera sa kukom ili vijcima-mozdanika ankerovani u zidnu betonsku plocu omoguavaju korektnu vezu sa celicnom konstrukcijom. Veza anker-ploce za celicnu konstrukciju moze biti izvedena vijcima ili zavarivanjem.

Ankerovanje zidnih ploca

Da bi se obezbedila kompletno zatvorena povrsina zida, armiranobetonski zidne ploce se mogu montirati iza, ispred ili sa obe strane celicnih stubova.

Montaza prefabrikovanih zidnih ploca preko stuba

Veze vesaljki i zatega kod ovesenih zgrada

Veza podnih nosaca i vesaljki

ZIDOVI

Kod celicnog skeletnog sistema spoljasnji i pregradni zidovi po pravilu imaju funkciju samo prostornog zatvaranja objekta ili dela objekta bez statickog sadejstva. Usvajanje ravni spoljasnjih zidova iz tog razloga moze biti slobodno izabrano tj. oni mogu da leze ispred ili iza stuba a izuzetno retko u istoj ravni.

Polozaj stubova u odnosu na fasadnu konstrukciju

Prema tipu izrade razlikuju se masivni, zidani i montazni zidovi. Kod montaznih zidova postoje fasadne zid zavese i montazni pregradni zidovi. Zid zavese se uobicajeno rade od aluminijumskih panela i prozora. Montazni pregradni zidovo se uglavnom izvode od gipsa ili gips-kartonskih ploca sa ili bez izolacije. Pod masivnim zidovima podrazumevaju se betonski i armiranobetonski zidovi najceise protivpozarnih ili nosei o kojima je ranije bilo rezi. Zidani zidovi se rade kao podrumski, protivpozarni i pregradni a opeka (pune i suplje) ili od blokova od lakog betona (puni i suplji).

Podvlake ili podni nosaci ispod zidova se racunaju samo za tezinu delova koji obrazuju jednakostranicni trougao (dejstvo svoda) gde je duzina stranica jednaka rasponu. Optereenje od meuspratne konstrukcije treba uzeti u obzir samo ako se nalazi unutar trougla optereenja. Za koncentrisana optereenja dopusta se raspodela pod 60°. Ako se konncentrisano optereenje nalazi izvan trougla optereenja, tada trebaju da se uzmu u obzir samo ako im se napadna tacka nalazi unutar raspona nosaca ili ispod horizontale koja lezi 25 cm iznad vrha trougla. Takvom koncentrisanom optereenju treba dodati tezinu horizontalno srafiranog zida.

Optereenje celicnog nosaca od zida iznad njega

Information

METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU

85 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

218384