x

Read BROSURA IRD.indd text version

Preface: Initiative and Leadership by Serbia Businesses This brochure recognizes and encourages an important initiative among businesses in Serbia today ­ international certification to assure high business standards and quality. International standards are a powerful tool for businesses in Serbia to improve the quality and competitiveness of their products, and gain the confidence of the international market. International certification accomplishes and assures standards in management, finance, quality control, environmental performance, and health and safety on the part of businesses, manufacturers, and producers. Certification is important because it testifies that a company has been audited by a qualified independent party and certifies that procedures and standards of the company meet European and international standards. Certification provides tangible evidence of a company's commitment to quality and compliance with international norms. Certification process also contributes to management efficiency, quality, and safety. Implementation of these standards contributes to reduced costs and improved competitiveness and access to national and international markets. This brochure explains requirement of international standards for quality and environmental management systems, as well as more specific and recently established standards for food safety systems, organic and primary agricultural production. Guidance is given on ISO 9001, ISO 14001 and ISO 22000 standards, as well as organic and EurepGAP. For those who produce industrial products, this brochure gives guidance on CE conformity marking. International Relief and Development and the American people are proud of our support for Serbia businesses that want to meet these standards and compete widely in the world. We encourage Serbia companies to learn about and participate in this important initiative. Jesse Bunch, Chief of Party, International Relief and Development September, 2006

Predgovor: Inicijativa i vostvo srpskih preduzea Ova brosura prepoznaje i podrzava bitnu inicijativu danasnjih preduzea u Srbiji ­ primenu meunarodnih standarda za sisteme menadzmenta i sertifikaciju uspostavljenog sistema. Za preduzea u Srbiji meunarodni standardi predstavljaju mono sredstvo u unapreenju kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i sticanja poverenja meunarodnog trzista. Primena ovih standarda doprinosi smanjenju troskova i poboljsanju konkurentnosti i olaksava pristup nacionalnom i meunarodnom trzistu. Sertifikacija obezbeuje primenu standarda u menadzmentu, finansijama, upravljanju kvalitetom, upravljanju zivotnom sredinom, zdravlju i sigurnosti za poslovni sektor i proizvoace. Sertifikacija je vazna, jer dokazuje da je kompanija proverena od strane kvalifikovane nezavisne organizacije, cime se potvruje da su uspostavljeni dokumentovani postupci rada usklaeni sa evropskim i meunarodnim standardima. Sertifikacija pruza dokaz da se kompanija obavezala na dostizanje kvaliteta i usaglasenost sa meunarodnim normama. Proces sertifikacije takoe doprinosi efikasnosti poslovanja, kvalitetu i sigurnosti. Ova brosura objasnjava zahteve meunarodnih standarda za sisteme upravljanja kvalitetom i zivotnom sredinom, kao i novije sisteme osiguranja bezbednosti hrane duz celog lanca od njive do trpeze, ukljucujui organsku proizvodnju i primenu dobre poljoprivredne prakse. Uputstva su data za ISO 9001, ISO 14001 i ISO 22000 standarde, proizvodnju organskih proizvoda i EurepGAP. Za firme koje proizvode industrijske proizvode, ova brosura daje smernice u vezi s primenom znaka CE. Organizacija za meunarodnu pomo i razvoj i americki narod ponosni su na podrsku preduzeima u Srbiji koja zele da dostignu ove standarde i uu na svetsko trziste. Pozivamo preduzea iz Srbije da nauce nesto vise i da ucestvuju u ovom programu. Jesse Bunch, Direktor Organizacija za meunarodnu pomo i razvoj Septembar, 2006. godine

Priprema teksta: "Bonex inzenjering d.o.o." Beograd "Bonex inzenjering" d.o.o. pruza konsultantske usluge i usluge obuke za primenu sistema menadzmenta prema vise razlicitih meunarodnih standarda. Zadatak nam je da zadovoljimo potrebe i ocekivanja korisnika nasih usluga i da im pomognemo da unaprede svoje poslovanje. Od osnivanja do danas "Bonex inzenjering" saraivao je sa vise desetina preduzea i ustanova pomazui im da steknu potrebne sertifikate, ili resenja o akreditaciji. Detalji o nasem radu mogu se nai na Internet adresi www.bonexing.com.

SADRZAJ

1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 2. 2.1 2.2 2.3 3. 3.1 3.2 4. 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 5.9 5.10 6. 7. 7.1 7.2 7.3 7.4 8. 8.1 8.2 8.3 8.4 9. 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 9.7 9.8 10. 11.

UVOD .................................................................................................................................... 2 Konkurentnost privrede Srbije i primena meunarodnih standarda .............................................. Meunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini ......................................... Standardi u sluzbi unapreenja poslovanja i konkurentnosti preduzea ....................................... Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zastite potrosaca .................................................... Bezbedna i zdrava hrana ­ sansa, ali i izazov ............................................................................ 2 3 4 5 6

SISTEMI MENADZMENTA KVALITETOM .................................................................................... 7 Standardi za sisteme menadzmenta kvalitetom - serija ISO 9000 ............................................... 7 Postupak primene standarda ISO 9001 ................................................................................... 20 Zadaci ucesnika u realizaciji projekta primene standarda .......................................................... 22 SISTEMI UPRAVLJANJA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE ............................................................ 24 Standardi za sisteme upravljanja zastitom zivotne sredine ­ serija ISO 14000 Postupak primene standarda ISO 14001 ................................................................................. 24 OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADZMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADZMENTA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE ....................................................................... 31 SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE ­ HACCP .......................................... Sta je HACCP? ..................................................................................................................... Sta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? .................................................. Meunarodni standardi i smernice u oblasti proizvodnje bezbedne hrane .................................. Domai propisi ...................................................................................................................... Sistem upravljanja bezbednosu hrane - standard ISO 22000 ................................................... Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednosu hrane ........................................ Upoznavanje sa izvorima opasnosti ........................................................................................ Priprema za sprovoenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP ............................ Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP ................................................................. Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane ............................................. 35 35 36 37 38 39 40 41 43 45 48

OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE ............................................. 50 EurepGAP - DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI ................................................................................................. Zasto EurepGAP? .................................................................................................................. Stanje u Evropskoj uniji ......................................................................................................... Stanje u Srbiji ....................................................................................................................... Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima ............................ ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA ........................................................................ Poreklo i znacaj pokreta za organsku proizvodnju .................................................................... Stanje u Evropskoj uniji ......................................................................................................... Organska proizvodnja u Srbiji ................................................................................................ Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije .......................................................... POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM ­ TEHNISKA REGULATIVA I ZNAK CE ........................... Slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga ....................................................................... Odgovornost za proizvod ....................................................................................................... Znak CE ­ namena i podrusje primene ................................................................................... Izjava o usaglasenosti ........................................................................................................... Globalni pristup sertifikaciji i ocenjivanju ................................................................................. Harmonizovani standardi ....................................................................................................... Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglasenosti .................................................... Postupak nanosenja znaka CE ................................................................................................ 51 51 51 52 53 54 54 55 55 56 58 58 59 59 61 61 62 62 63

INTEGRISANI SISTEMI MENADZMENTA ­ KAKO IZVUI NAJVEU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE ........................................................................... 64 PRILOG - Korisne adrese ....................................................................................................... 67

STANDARDI, SISTEMI SERTIFIKACIJE I UNAPREENJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE

Proces ponovnog ukljucenja Srbije u svetske privredne tokove uveliko traje On podrazumeva da domaa preduzea u vrlo kratkom roku moraju poceti da rade po principima razvijenih zemalja, da moraju zaboraviti sve nase "specificnosti" i "naslee proslosti", da moraju poceti da uce. Samo onaj ko u punoj meri i brzo bude primenio prihvaene svetske norme moze da racuna da ima sansu za opstanak. Jedan aspekt ovoga ukljucenja je usklaivanje zakonskog okvira sa propisima u svetu, pre svega u zemljama Evropske unije, za sta su nadlezni drzavni organi. Drugi, mozda vazniji deo, je primena niza tehnickih i drugih standarda na mestima gde se stvara proizvod, odnosno pruza usluga, a za to su i nadlezna i odgovorna sama preduzea: proizvoaci i usluzne organizacije. Njihovi vlasnici ne smeju se zavaravati da se radi o prolaznoj modi, da e se situacija posle nekog vremena vratiti na staro, da e moi da nastave da rade kako su i do sada radili, da se nee morati prilagoavati. Oni, koji su pocesto sve sto imaju ulozili u svoje preduzee i sudbinu svoje porodice vezali za njega, ne smeju toliko rizikovati. Na primer, u proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta, preduzee e ili primeniti zahteve za sistem bezbedne hrane, ili e morati da prestane da radi. Slicno je stanje i kada se radi o zastiti zivotne sredine. Posedovanje sertifikata i drugih dokaza o usaglasenosti u nizu oblasti postaje uslov za poslovanje. Stoga smo ovu brosuru - u prvom redu - namenili vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzea, ali i svima drugima koji zele da se upoznaju sa mnogobrojnim zahtevima meunarodnih standarda o kojima se u poslednje vreme mnogo govori. Prilikom pripreme brosure postavili smo sebi sledee ciljeve: · da objasnimo zasto svaki vlasnik, odnosno direktor, koji zeli dobro svome preduzeu, treba da donese stratesku odluku o primeni tih standarda, · da prikazemo sustinu standarda iz ugla vlasnika, odnosno direktora, preduzea i da pokazemo kao se oni mogu koristiti kao poluga upravljanja i za unapreenje trzisne pozicije preduzea, · da damo smernice za planiranje i voenje projekta tokom kojeg preduzee treda da uskladi svoj sistem poslovanja sa zahtevima jednog ili vise standarda, · da objasnimo kao izgleda postupak ocenjivanja, odrzavanja i unapreivanja uspostavljenog sistema, · da damo smernice za angazovanje konsultanata i organizacija za sertifikaciju, kako bi od njihovog rada preduzee izvuklo najveu korist, · da damo reference na domae i strane organizacije i izvore informacija koje preduzeu mogu biti od koristi u daljem radu. O svakoj od oblasti koja se razmatra u ovoj brosuri na raspolaganju je mnogo knjiga, novinskih i strucnih clanaka. Veina dostupne literature namenjena je specijalistima tehnickih struka ­ konstruktorima, tehnolozima, kontrolorima kvaliteta ­ i optereena je sa previse detalja. Nazalost, samo je neznatan broj informacija namenjen vlasniku, odnosno direktoru preduzea. Stoga smo u ovoj brosuri pokusali da popunimo tu prazninu i da standarde prikazemo iz ugla donosilaca odluka - menadzera najviseg nivoa. Kako e se videti iz teksta brosure, primena meunarodnih standarda nije ni brz, ni lak, ni jeftin proces, a brosura nije zamena ni za standarde, ni za strucnu literaturu. Svaki dokument koji se pominje u njoj treba procitati u celini, ili se treba osloniti na zvanicna tumacenja. Sa nase strane, nastojali smo da sve informacije prikazemo tacno i objektivno i da pri tome ukazemo i na rizike sa kojima e se preduzee mozda suociti. Najopasniji od njih je teznja da se do sertifikata doe brzo, sto jeftinije i uz sto manje ucesa vlasnika, odnosno najvisih rukovodilaca. Do potrebnih sertifikata moze se doi na lak, ili na pravi nacin. Nadamo se da e citaoci ove brosure odabrati ovu drugu varijantu.

BONEX INZENJERING

1 UVOD 1.1 Konkurentnost privrede Srbije i primena meunarodnih standarda Konkurentnost privrede Srbije prati se ve nekoliko godina, pored ostalog i u okviru projekta pod istim nazivom koji vodi Jefferson Institute (East West Institute, New York), uz saradnju domaih strucnjaka. U izvestaju1, objavljenom 2003. godine, navode se cinioci koji negativno uticu na konkurentnost domae privrede, narocito MSP (malih i srednjih preduzea), meu kojima su najvazniji: nedostatak menadzerskih vestina, neusklaenost domae prakse sa standardima serije ISO 9000 i tehnickom regulativom Evropske unije, mali broj sertifikovanih proizvoda i sistema menadzmenta u srpskim preduzeima, vrlo nizak stepen primene standarda serije ISO 14000 u vezi sa sistemima zastite zivotne sredine, posledice sporazuma WTO (Svetske trgovinske organizacije) o kontroli robe pre isporuke. Za tri godine od publikovanja ovog izvestaja situacija se nije bitno promenila. U izvestaju za 2006. godinu kaze se: " Svest o potrebi da se upravlja kvalitetom proizvoda izgleda da raste, mada veoma sporo. Samo 30% preduzea uvelo je neki od standarda kvaliteta (ISO ili HACCP), 40% ih nije uvelo, a 30% ih jos nema, ali je izjavilo da e ih uskoro imati. Primena standarda kvaliteta jedan je od uslova za ulaz na trziste EU2". U meuvremenu, u Srbiji se sprovodi niz projekata kojima se podstice primena meunarodnih standarda, kako u oblasti poljoprivrede, tako i u oblasti proizvodnje industrijskih proizvoda: tokom 2005. i 2006. godine Ministarstvo za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu Srbije raspisalo je konkurs za dodelu bespovratne pomoi preduzeima koja zele da primene i sertifikuju sisteme proizvodnje bezbedne hrane, menadzmenta kvalitetom i menadzmenta zastitom zivotne sredine, treba pomenuti i realizaciju "Programa internacionalizacije privrednih drustava" koja pocinje donosenjem Uredbe o uslovima i nacinu internacionalizacije privrednih drustava od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija (Sluzbeni glasnik RS br. 56/2006) i objavljivanjem javnog poziva u stampi 21.07.2006. (videti vise na sajtu SIEPA: http://www.siepa.sr.gov.yu/srp/izvoznici/uredba_web.htm), u toku je projekat "SCG-Quality" u okviru kojeg se preuzimaju i prevode direktive tzv. "novog pristupa" i tehnicki standardi EU (Evropske unije), Privredna komora Beograda objavila je zbirku publikacija iz oblasti primene direktiva EU, itd. Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz znacajnu podrsku meunarodnih institucija. Na primer, u zapadnoj Srbiji u periodu 2002-2006 IRD (International Relief and Development) realizovao je niz projekata kojima se podstice primena sistema menadzmenta kvalitetom u MSP. I pored svih ulozenih napora, Srbija u ovoj oblasti daleko zaostaje za svojim susedima. Na primer, dok u Srbiji jedva da ima 500-600 preduzea sa sertifikovanim sistemom menadzmenta kvalitetom, u Rumuniji taj je broj vei od 2000, a u Maarskoj on prelazi 3500. Tako postaje jasno zasto domaa preduzea tesko ulaze na strana trzista. Sporost u prihvatanju meunarodnih standarda postaje velika kocnica razvoju konkurentnosti nasih preduzea. Mnogi vlasnici i/ili direktori domaih firmi ve su se susreli sa zahtevima svojih inostranih partnera da moraju obezbediti dokaze/sertifikate o kvalitetu proizvoda, a sertifikat za sistem menadzmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje cak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranzmane. Preduzeima koja su orijentisana na domae kupce primena meunarodnih standarda moze izgledati nepotrebna. Meutim, posto nasa zemlja ubrzano preuzima direktive Evropske unije i pravila WTO i pocinje da ih uvodi u domae zakonodavstvo, to ima za posledicu da oni, koji ne zadovoljavaju zahteve standarda, uskoro nee moi poslovati ni na domaem trzistu. Na primer, zakon o javnim nabavkama daje mogunost naruciocima da eliminisu sve ponuace koji nemaju sertifikovan sistem menadzmenta kvalitetom, a u oblasti bezbednosti hrane za ljude i zivotinje svi proizvoaci, preraivaci i distributeri morae primeniti sistem HACCP3 - ili rizikuju da im nadlezna inspekcija zabrani rad. Ne treba ocekivati da se ovde radi o nekoj prolaznoj kampanji ­ opasnosti u vezi s bezbednosu hrane, ili zagaenje zivotne sredine, prevazilaze okvire jedne zemlje. Svako, ko zeli da se ukljuci u meunarodne tokove, mora garantovati da njegovi proizvodi i otpad nee naneti stetu drugima. Kvalitet proizvoda drugi je veliki problem sa kojim se nasa preduzea susreu. Na trzistu razvijenih zemalja niska cena ­ nas do sada glavni izvozni argument - odavno nije faktor konkurentnosti. Ono sto prodaje proizvod je kvalitet: dizajn, pouzdanost, kvalitet izrade. Tako se na trziste EU mogu plasirati odreene kategorije proizvoda samo ako su oni izraeni u skladu sa tzv. harmonizovanim standardima i ako su oznaceni znakom CE. Za niz proizvoda, preduslov za nanosenje znaka CE je da preduzee ima sistem menadzmenta kvalitetom, usaglasen sa standardom ISO 9001. Interna efikasnost proizvodnih i radnih procesa takoe je problem koji muci mnoga nasa preduzea, a to je cinilac koji neposredno utice na troskove poslovanja i poverenje kupaca. Na primer, mnoga preduzea nemaju nikakvu upravljacku dokumentaciju kojom bi se rasporedila odgovornost za posao, dala uputstva za rad i tako smanjila verovatnoa greske i kasnjenje u isporuci, niti imaju uspostavljen bilo kakav sistem poslovnog planiranja. Preduzea najcese poseduju samo dokumentaciju koja se zahteva zakonom, sto je sasvim nedovoljno za efikasnu organizaciju posla. Sve ovo govori da se preduzea u Srbiji, pre svega ona sto spadaju u kategoriju MSP, sreu sa izazovima kojima se moze odgovoriti samo osvajanjem novih znanja i primenom meunarodnih standarda u nizu oblasti. Najvazniji zadatak stoji pred vlasnicima biznisa, koji moraju prepoznati koji se sve zahtevi postavljaju pred njihovo preduzee i koja je njihova licna uloga

Izvestaj "Konkurentnost privrede Srbije" moze se preuzeti sa internet prezentacije Narodne banke Srbije, http://www.nbs. yu/serbian/publikacije/konkurentnost_privrede_srbije.pdf 2 Jefferson Institute: "Competiveness of Serbian Economy 2006" 3 HACCP ­ skraenica od "Hazard Analysis and Critical Control Points" ­ Analiza opasnosti i kriticne kontrolne tacke

1

2

u postupku primene standarda, tehnickih i drugih propisa. Samo informisani vlasnik/direktor moze da upravlja preduzeem i da poslovanje unapreuje primenjujui dobru menadzersku praksu razvijenih zemalja. 1.2 Meunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini Standard se u dokumentima meunarodnih organizacija definise kao ,,Dokument, utvren konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvruju, za opstu i visekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti u datom kontekstu". Standardi treba da budu zasnovani na proverenim rezultatima nauke, tehnologije (tehnike) i iskustva, radi postizanja optimalne koristi za drustvo. Ciljevi primene standarda prikazani su na sl. 1

Slika 1. Ciljevi primene standarda Sadrzaj standarda odreuje se zajednickim dogovorom predstavnika zainteresovanih strana. Oni mogu traziti da standard sadrzi: · usaglasenu terminologiju ili klasifikaciju, ili · metode merenja ili ispitivanja, ili · kriterijume koji se mogu verifikovati za standardni proizvod, ili · prakticne preporuke ili smernice za njegovu upotrebu, ili sve to zajedno. Standardi se pisu koristei objektivne pokazatelje, tako da se ono sto standard definise moze izmeriti ili proveriti. U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti, a to uglavnom omoguavaju nacionalne organizacije za standardizaciju, koje sarauju sa evropskim i meunarodnim organizacijama u toj oblasti. Ova tela, meutim, ne mogu nametati obaveznost primene standarda ­ to moze jedino zakon, kroz njihovo unosenje u ugovore, u trgovinske deklaracije ili u legislativu. Postoji vise organizacija koje publikuju standarde od interesa za domaa preduzea. Pored naseg Instituta za standardizaciju, za nas su najvaznije ISO ­ Meunarodna organizacija za standardizaciju, CEN ­ Evropski komitet za standardizaciju i CENELEC - Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici. ISO je meunarodna organizacija za standardizaciju koju cine nacionalne ustanove za standardizaciju iz velikih i malih zemalja, industrijskih zemalja i zemalja u razvoju iz celoga sveta. Nasu zemlju u ISO organizaciji predstavlja Institut za standardizaciju.

Slika 2. Logotipi meunarodnih organizacija za standardizaciju ISO izrauje standarde koje doprinose svim vrstama poslovanja te delotvornijem, sigurnijem i cistijem razvoju, proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga. Primenom standarda olaksava se meunarodna trgovina, stite i kupci i potrosaci - korisnici proizvoda i usluga. ISO izrauje samo one standarde koje zahteva trziste. Taj posao obavljaju strucnjaci ,,pozajmljeni" iz industrijskih, tehnickih i poslovnih podrucja, a mogu im se pridruziti drugi strucnjaci s odgovarajuim znanjem, na primer predstavnici vladinih agencija i ispitnih laboratorija.

3

Kada se neki ISO standard objavi pod oznakom "meunarodni standard", onda on predstavlja meunarodni konsenzus o "stanju tehnike" u razmatranom podrucju. Nasa zemlja, po sporazumu sa ISO organizacijom, preuzima ISO standarde u neizmenjenom vidu i takvi standardi doskora su nosili oznaku JUS ISO4. Nazalost, zbog kasnjenja u prevoenju cesto se ne slazu godine izdanja, tako da je ISO 9000:2000 kod nas JUS ISO 9000:2001. CEN i CENELEC su evropske organizacije za standardizaciju koje pripremaju standarde i tehnicku regulativu u okviru evropskog sistema standardizacije, pomazui primenu legislative Evropske komisije. Standardi, doneseni u okviru direktiva novoga pristupa, poznati su pod nazivom "harmonizovani standardi". Ako neki proizvod odgovara harmonizovanim standardima, smatra se da automatski ispunjava zahteve relevantne direktive koja se odnosi na CE oznacavanje. Postojanje meunarodne standardizacije znatno olaksava promet proizvoda, jer se tako ukida potreba da svaka zemlja postavlja svoje zahteve kvaliteta. Istovremeno, proizvoacima je olaksano dokazivanje usaglasenosti, jer se odredbe meunarodnih standarda jednako tumace u svim krajevima sveta. Po pravilu, proizvod cija je usaglasenost sa standardom dokazana u jednoj laboratoriji, ne mora se nigde vise ponovo ispitivati5. 1.3 Standardi u sluzbi unapreenja poslovanja i konkurentnosti preduzea Preduzee primenjuje standarde: a) b) c) u procesima konstruisanja/razvoja proizvoda i pripreme tehnickih specifikacija, u procesima ispitivanja/ocenjivanja usaglasenosti, u procesima upravljanja proizvodnjom i preduzeem.

Aspekti a) i b) obuhvataju se standardima za proizvode i metode ispitivanja. Ti standardi nisu predmet ove brosure, a informacije o njima mogu se nai u katalozima organizacija za standardizaciju (videti adrese u prilogu). Meutim, postupak dokazivanja usaglasenosti sa harmonizovanim standardima Evropske unije i direktivama novoga pristupa objasnjen je u glavi posveenoj CE oznacavanju. Aspekt c) razmatra se: u standardima za: o sistem menadzmenta kvalitetom serije JUS ISO 9000, o sistem menadzmenta zastitom zivotne sredine serije JUS ISO 14000, o sistem za proizvodnju bezbedne hrane ISO 22000, u smernicama za primenu dobre poljoprivredne prakse EUREPGAP u zakonu o organskoj proizvodnji, pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju sumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede i pravilniku o metodama organske stocarske proizvodnje Primena pomenutih standarda preduzeu donosi sledee koristi: - podstice se uvoenje sistema poslovnog planiranja, kao alata za ostvarenje poslovnih ciljeva. Ovo planiranje treba da bude usmereno na sprecavanje nastanka problema i treba da ukljuci interese svih strana: vlasnika biznisa, kupaca i zaposlenih. Istovremeno se utvruju kriterijumi i postupci za praenje realizacije poslovnih ciljeva i za ocenjivanje postignutih ucinaka, utvruje se vizija dugorocnog razvoja preduzea i politika u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju zahtevi i potrebe kupaca i koristnika jasno se prepoznaje koji se zakonski zahtevi moraju zadovoljiti, cime se smanjuje verovatnoa da preduzee doe pod udar inspekcijskih sluzbi, uspostavlja se jasna interna raspodela nadleznosti i ovlasenja, zasnovana na dokumentovanim uputstvima za rad, cime se umanjuje verovatnoa greske operatera, uvodi se dokumentovano praenje realizacije posla, cime se stvara baza za donosenje odluka na osnovu cinjenica, poboljsavaju se odnosi izmeu vlasnika/rukovodstva i zaposlenih kroz podsticanje otvorene komunikacije o problemima, raste svest o potrebi ocuvanja ciste, uredne i bezbedne radne sredine, potrebi pravilnog rukovanja proizvodnom opremom i njenog preventivnog odrzavanja

-

-

Nakon sto preduzee primeni i sertifikuje sistem menadzmenta, ili dokaze usaglasenost svojih proizvoda sa zahtevima harmonizovanih standarda, nestaje najvei deo formalnih prepreka koje su ometale pristup trzistu. Time se, pored ostalog, poslovnim partnerima salje jasna poruka da je preduzee spremno da kontinuirano zadovoljava njihove zahteve.

-

-

-

U trenutku pisanja ove brosure nije poznato koju e oznaku nositi domai standardi. Zakonom o standardizaciji iz decembra 2005. godine bilo je predvieno da standardi nose oznaku SCS ­ Srpsko-crnogorski standard. 5 Pod uslovom da je laboratorija akreditovana u nacionalnom sistemu akreditacije i da je zemlja clan IAF (Meunarodni akreditacioni forum)

4

4

1.4 Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zastite potrosaca Zastiti potrosaca u zapadnim zemljama pridaje se sve vea paznja. Osnovni razlog tome je porast nivoa tehnologije koji, sa jedne strane, doprinosi da obicni graani pocinju i u svakodnevnom zivotu da se sluze sve slozenijim i potencijalno opasnim proizvodima (od elektricnih kuhinjskih pribora, do proizvoda kune hemije), a sa druge ­ potpuno onemoguava da krajnji korisnik detaljno proveri karakteristike kvaliteta predmeta koje trosi ili upotrebljava, cak ni one bezbednosne. Pre stotinak godina proizvodi su bili jednostavni i najcesa nezgoda koja je mogla da zadesi neopreznog korisnika bili su pozar ili opekotina. Danas postoji mnogo vei broj izvora opasnosti: strujni udari zbog neispravnih prekidaca, grejalica ili sijalicnih grla, eksplozije bojlera i butan-boca, opasni pribori za seckanje voa i povra i mnogi drugi. Koliki je pravima ovo problem vidi se i po tome sto je Generalna skupstina UN nasla za potrebno da usvoji deklaraciju o osnovnim potrosaca: pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, pravo na sigurnost, pravo na informisanost, pravo na izbor, pravo da se cuje glas potrosaca, pravo na obesteenje, pravo na obrazovanje potrosaca, pravo na zdravu zivotnu sredinu.

Ko treba da stiti potrosaca? Ocigledno je da postoje samo dva faktora - drzava, preko uspostavljanja zakonskog okvira i staranja da se taj okvir sprovodi, i potrosac licno ­ putem informisanja o svojim pravima i nacinima njihovog ostvarenja i kroz upoznavanje sa bitnim karakteristikama proizvoda koje kupuje. Najvazniji mehanizmi zastite potrosaca su: - tehnicki propisi i standardi u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda; - sistem utvrivanja usaglasenosti i sistem inspekcijskog nadzora, u kojem ucestvuju akreditovane laboratorije, kontrolne organizacije i organizacije za sertifikaciju proizvoda. Zastita potrosaca i graana obuhvata: - zastitu od neposredne opasnosti po zdravlje i zivot (fizicke povrede, hemijska osteenja, strujni udari itd.); - zastitu od zagaenja zivotne sredine (buka, zracenja svih vrsta, zatrovana voda i zemlja itd.); - zastitu od finansijskih i drugih gubitaka. Kao podrsku definisanoj politici, Evropska komisija je usvojila sledee direktive koje su neposredno usmerene na zastitu potrosaca (prve dve cifre znace godinu usvajanja): · 84/450/EEC o zlonamernom reklamiranju, · 85/374/EEC o odgovornosti za defektan proizvod, sa dodatkom direktive 1999/34/EC kojom se ova odgovornost prosiruje na poljoprivredne proizvode · 85/577/EEC o ugovorima sklopljenim van poslovnih prostorija (van sedista preduzea, npr. kod prodaje preko mreze trgovackih putnika) · 87/102/EEC o potrosackim kreditima · 89/552/EEC o emitovanju TV programa, · 90/314/EEC o «paketima» turistickih usluga (putovanje, letovanje ture), · 92/28/EEC o reklamiranju medicinskih proizvoda za ljudsku upotrebu, · 93/13/EEC o nepostenim odredbama u ugovorima sa potrosacima, · 94/47/EC o prodaju tajm-sering usluga, · 97/7/EC o ugovorima sklopljenim na daljinu. · 98/27/EC o pokretanju sudskih zabrana, usmerenih na zastitu interesa potrosaca · 99/44/EC o prodaji proizvoda i pridruzenim garancijama. Zastiti potrosaca neposredno doprinose i direktive i staroga i novoga pristupa kojima se utvruju zahtevi za bezbednost proizvoda, o cemu e kasnije biti vise reci. U slucaju da doe do povrede ili narusavanja zdravlja potrosaca, a ustanovi se direktna uzrocno-posledicna veza sa konkretnim proizvodom (naprimer, trovanje hranom) proizvoaca cekaju teske kazne, koje mogu da idu i do 70.000.000 EUR. Upravo zato, vrlo je vazno da nasi izvoznici budu svesni svih rizika u vezi s korisenjem njihovog proizvoda i da poseduju potrebne dokaze o usaglasenosti. Zemlja koja se opredeli za prijem u clanstvo Evropske unije mora da zakone i praksu u oblasti zastite potrosaca podigne na nivo koji vlada na teritoriji EU. Tako je kod nas u septembru 2005. usvojen zakon o zastiti potrosaca, a u novembru iste godine i zakon o odgovornosti proizvoaca stvari sa nedostatkom. Ovi su zakoni usaglaseni sa deklaracijom UN i normama EU i njima se utvruju visoke kazne za slucaj da se potrosacu prodaju proizvodi, ili pruze usluge, koji nisu sigurni po zivot i zdravlje potrosaca i zivotnu sredinu, odnosno "proizvodi i usluge koje ne odgovaraju zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekoloskim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, vazeim standardima, tehnickim i drugim propisima". Time se jos jednom istice potreba da preduzee poznaje i primenjuje standarde i propise koji se odnose na njegovu oblast poslovanja. Pored inspekcijskih sluzbi, jedan od vaznih instrumenata zastite i potrosaca i proizvoaca su akreditovane laboratorije i kontrolne organizacije koje, po zahtevu proizvoaca, mogu da ispitaju karakteristike kvaliteta proizvoda sto se isporucuju trzistu. Spisak akreditovanih organizacija vodi nasa nacionalna organizacija za akreditaciju ­ Akreditaciono telo Srbije, a podaci o njima mogu se preuzeti sa internet lokacije www.juat.gov.yu.

5

1.5 Bezbedna i zdrava hrana ­ sansa, ali i izazov Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta omoguuje potrosacima da uzivaju u egzoticnim plodovima dalekih zemalja. Meutim, razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogunost da se infekcije i bolesti, uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom, brzo prosire sirom planete. Zato osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. U odluci br. 178/2002 kojom se utvruju smernice za donosenje zakona o hrani, Evropska komisija utvrdila je da se hrana smatra bezbednom ako se njenim konzumiranjem nee naneti steta zdravlju i ako je pogodna za ljudsku ishranu. Ova je definicija vrlo siroka i razlikuje se od definicije sto se koristi u nasem zakonodavstvu. Nas Zakon o zdravstvenoj ispravnosti zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe govori o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, pod cime se podrazumeva "higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih, gradivnih i zastitnih materija koja ima uticaja na biolosku vrednost namirnica". Kada se i kod nas donese zakon o hrani nestae razlike u definicijama. Pored bezbedne, odnosno zdravstveno ispravne hrane, cesto se govori i o tzv. zdravoj hrani. Prema americkoj definiciji iz 1974. godine, radi se o namirnicama koje pridonose promociji fizioloske i psiholoske ravnoteze organizma i optimalnoj otpornosti na stres, infekciju i bolesti. Kasnije se pojam "zdrava hrana" prosirio i pretvorio u pravi pokret (namirnice bez obrade u industriji, bez aditiva i kontaminanata). Naziv je stalno u prometu premda ga nisu potvrdile svetske institucije, nadlezne za hranu i prehranu. U vezi s materijom koju obrauje ova brosura, moze se rei da su sistemi HACCP, Organic i EUREPGAP usmereni na osiguranje bezbednosti hrane, s tim da svaki pokriva specificno podrucje. Zasto je ova tema vazna? Cesto se govori da sansa nase zemlje lezi u poljoprivredi, odnosno u proizvodnji zdrave hrane. Tvrdnja je mozda tacna, ali treba naglasiti da je prvi preduslov za izvoz nasih prehrambenih proizvoda osiguranje njihove bezbednosti putem primene dobre poljoprivredne, odnosno veterinarske prakse i sistema HACCP, te obezbeenja certifikata o kvalitetu. Tako od januara 2006. izvoz u EU nije mogu ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP) Koliko je ovaj problem za nas ozbiljan, vidi se po tome sto se pravila Evropske unije i drugih zemalja sa kojima trgujemo primenjuju integralno na celu nasu zemlju. Od Srbije se trazi da na celoj svojoj teritoriji uspostavi sistem kojim se garantuje bezbednost proizvedene hrane. Ako se zbog necijeg propusta, ili nesavesnog poslovanja, narusi poverenje u taj sistem, to e negativno uticati na sve proizvoace date vrste proizvoda u Srbiji, sve do zabrane izvoza. Zato je interes svih proizvoaca da dosledno primene sisteme za proizvodnju bezbedne hrane i da podsticu druge da ih primenjuju. Slicno kao kod industrijskih proizvoda, i u oblasti prometa poljoprivrednih proizvoda Evropska unija donela je niz propisa i direktiva, na primer: · sluzbena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC), · dodatne mere koje se odnose na kontrolu hrane (direktiva 93/99/EEC), · oznacavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC), · higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC). Ova direktiva zahteva uspostavljanje HACCP planova i sluzbeni inspekcijski nadzor, · aditivi (okvirna direktiva 89/107/EEC), · boje korisene u prehrambenim proizvodima (94/36/EC), · zasladivaci (94/35/EC i 96/83/EC), · rastvaraci za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC), · materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC), · mleko i mlecni proizvodi (direktiva 92/46/EEC), · proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC), · mesni proizvodi (direktiva 92/5/EEC), · zivotinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC) itd. Ukoliko zelite da neki prehrambeni proizvod izvozite na trziste EU potrebno je: · osigurati usaglasenost sa nizom direktiva koje se odnose na vas proizvod, · postaviti proizvodne procese u skladu sa dobrom proizvodnom praksom (GMP ) i uspostaviti sistem HACCP. Srbija intenzivno preuzima propise EU. Tako je u zakonu o veterinarstvu, donetom krajem 2005. godine, navedeno da se u proizvodnji proizvoda zivotinjskog porekla mora primeniti sistem HACCP, s tim da e veterinarska inspekcija sprovoditi nadzor nad primenom sistema. Takoe je donet zakon o organskoj poljoprivredi, a ocekuje se donosenje zakona o hrani, kojim e se obuhvatiti ceo lanac ishrane "od njive, do trpeze". Praenje i primena ovih i drugih slicnih zakona postaje obaveza svih proizvoaca, preraivaca i distributera hrane.

6

2. SISTEMI MENADZMENTA KVALITETOM 2.1 Standardi za sisteme menadzmenta kvalitetom - serija ISO 9000 2.1.1 Ciljevi i namena standarda za sisteme menadzmenta kvalitetom Termin ,,ISO 9000" ili ,,serija ISO 9000" najcese se upotrebljava kao zbirni naziv za skup vise standarda, od kojih neki cak ni ne spadaju u grupu od 9000-9999. Ovi standardi spadaju u klasu 3.2, prikazanu na Slici 1, a njihova specificnost je u tome, sto se oni ne odnose na tehnicka svojstva proizvoda ili procesa, ve na organizaciono-upravljacke procese unutar organizacije koja kupcima isporucuje proizvode i usluge. U Tabeli 1. prikazani su najvazniji standardi koji spadaju u seriju ISO 9000. Standardi su nastali kao posledica potrebe da se utvrde zahtevi koje neki isporucilac treba da ispuni da bi ga kupac smatrao pogodnim za dugorocnu saradnju. Takve zahteve prvo je formulisala americka vojska, jos pedesetih godina prosloga veka. Vojska i drugi veliki sistemi, poput policije, zeleznice ili vodoprivrede, posluju sa velikim brojem dobavljaca. Ako se oni nalaze na razlicitom stepenu razvoja, ako se kvalitet njihovih proizvoda razlikuje od jedne do druge isporuke, onda kupac mora licno da kontrolise svaku nabavku, sto je vrlo skupo i ne daje garanciju da e se otkriti bas svaka neispravna jedinica proizvoda. S druge strane, i proizvoac je pred problemom ­ razliciti kupci postavljaju razlicite zahteve i svako kontrolise svoju nabavku, tako da je gotovo nemogue zadovoljiti sve kupce. Pogodno je onda da se definise jedan minimalni skup zahteva koji bi garantovao ujednacenost kvaliteta isporucenih proizvoda i sprecio da proizvod sa odstupanjima dospe do kupca. Standard ISO 9001 upravo je tome namenjen ­ on stiti kupca time, sto od proizvoaca trazi da obezbedi resurse i primeni sistem upravljanja procesima rada da bi se osigurali usaglasenost i zadovoljenje zahteva korisnika. Pojavom organizacija za sertifikaciju, koje ocenjuju usaglasenost sa standardom, smanjila se potreba da svaki kupac za sebe proverava pouzdanost dobavljaca. Tako standard i sistem sertifikacije sluzi svim zainteresovanim stranama, a sertifikat sluzi kao potvrda da organizacija efektivno upravlja svojim internim procesima rada. Mora se naglasiti, meutim, da sertifikat nista ne govori o postizanju potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda6, jer standard ISO 9001 tome nije ni namenjen. Takoe treba istai da je standard ISO 9001 dosta ogranicen, jer ne postavlja zahteve koji za kupca nisu bitni. Na primer, nema zahteva u pogledu zadovoljstva zaposlenih ili upravljanja finansijama, tako da organizacija koja zeli da unapredi svoje poslovanje ne moze da se zadrzi samo na primeni standarda ISO 9001 ­ to je tek prvi korak u procesu kontinuiranog unapreenja. Kod uspostavljanja poslovnih odnosa sa partnerima u inostranstvu postalo je uobicajeno da strani partner kvalifikuje isporucioca putem ispitivanja kvaliteta uzoraka proizvoda i putem uvida u njegov sistem menadzmenta, kako bi se osiguralo da e i sve naredne isporuke biti jednakog kvaliteta kao i isporuceni uzorak. Tabela 1- Najvazniji standardi serije ISO 9000 Standardi i smernice ISO 9000:2005 Sistemi menadzmenta kvalitetom ­ Osnove i recnik Svrha Utvruje polaziste za razumevanje standarda i daje definicije osnovnih termina koji se upotrebljavaju u seriji standarda ISO 9000 Standard koji utvruje zahteve sto se mogu koristiti za ocenu sposobnosti organizacije da zadovolji kupce i primenjive zakone i propise. Standard je usmeren na zadovoljavanje korisnika i jedini je dokument prema kojem se moze sprovoditi potvrivanje od strane tree strane (certifikacija). Ovaj standard daje smernice za neprekidno poboljsavanje sistema menadzmenta kvalitetom u organizaciji na korist svih strana, odrzavanjem zadovoljstva korisnika. Standard koji daje smernice za proveru sposobnosti organizacije za postizanje odreenih ciljeva kvaliteta. Moze se koristiti za sprovoenje internih provera, za ocenjivanje dobavljaca, ili za eksterno ocenjivanje (sertifikaciju). Daje smernice koje pomazu u pripremi, oceni, odobravanju i izmenama planova kvaliteta. Smernice koje pomazu da se osigura kvalitet procesa projektovanja i kvalitet projektovanog proizvoda. Ovaj standard daje smernice u vezi s prijemom, obradom i resavanjem reklamacija korisnika proizvoda i usluga

ISO 9001:2000 Sistemi menadzmenta kvalitetom­ Zahtevi

ISO 9004:2000 Sistemi menadzmenta kvalitetom ­ Smernice za poboljsavanje performansi ISO 19011:2002 Uputstva za proveravanje sistema menadzmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zastitom zivotne sredine ISO 10005:2005 Sistemi menadzmenta kvalitetom ­ Smernice za planove kvaliteta ISO 10006:2003 Sistemi menadzmenta kvalitetom ­ Smernice za menadzment kvalitetom projektovanju ISO 10002:2004 ­ Menadzment kvalitetom ­ Zadovoljenje korisnika ­ Smernice za resavanje prigovora u organizacijama

Podrazumeva se da je organizacija i bez standarda ISO 9001 sposobna da izradi proizvod, odnosno pruzi uslugu, u skladu sa zahtevima i ocekivanjima korisnika, inace nee opstati na trzistu.

6

7

ISO 10012:2003 Sistemi upravljanja merenjima Zahtevi za proces merenja i mernu opremu ISO/TR 10013:2001 Smernice za dokumentaciju sistema menadzmenta kvalitetom

Daje smernice u vezi s uspostavljanjem metroloskog sistema u organizaciji kako bi se osiguralo da se merenja sprovode s predvienom tacnosu.

Ovaj standard daje smernice koje pomazu u pripremi dokumentacije sistema menadzmenta kvalitetom, prikazuje odnose izmeu pojedinih klasa dokumenata i daje njihovu moguu strukturu. Standard daje smernice za uspostavljanje sistema praenja ISO 10014:2006 Menadzment kvalitetom ­ Smernice troskova u vezi s kvalitetom i za identifikaciju podataka koji se za ostvarivanje finansijske i ekonomske koristi mogu koristiti za donosenje upravljackih odluka Ovaj standard daje smernice kako organizacija treba da pristupi ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za izboru konsultanta za sistem menadzmenta, kako da proveri sisteme menadzmenta kvalitetom i za korisenje njegovu kompetentnost i kako da koristi njegove usluge radi njihovih usluga izvlacenja maksimalne koristi od takvog odnosa. Standardi serije ISO 9000 primenjuju se u neizmenjenom vidu u svim zemljama sveta, u svim industrijsko-ekonomskim sektorima i u svim preduzeima, bez obzira na broj zaposlenih. Posto se odnose na ukupno poslovanje preduzea, ovi standardi smatraju se osnovom na koju se nadograuju svi drugi sistemi menadzmenta: sistem zastite zivotne sredine, sistem zastite bezbednosti i zdravlja zaposlenih, sistem za proizvodnju bezbedne hrane itd. Poznavanje standarda serije ISO 9000 od velike je vaznosti za rukovodioce svih nivoa, sto se vidi iz podrucja koje oni obrauju (videti nize). Iz Tabele 1. moze se videti: da su zahtevi, koji se proveravaju prilikom sertifikacije, sadrzani u standardu ISO 9001 i da se sertifikacija obavlja samo prema tom standardu, da je razumevanje standarda ISO 9001 uslovljeno poznavanjem osnovnih termina i principa menadzmenta, navedenih u standardu ISO 9000. Svi ostali standardi ove grupe smatraju se pomonim i njihova primena nije obavezna, cak ni u sertifikovanim organizacijama. Ipak, treba imati u vidu da su u standardu ISO 9004 date smernice primenom kojih organizacija moze da unapredi svoj ucinak. Unapreenje sistema menadzmenta kvalitetom nakon sertifikacije treba da se zasniva na primeni tih smernica. 2.1.2 Principi sistema menadzmenta kvalitetom U svom radu preduzee se mora drzati odreenih principa, a osam najvaznijih od njih dati su u standardu ISO 9000:2000 - Osnove i recnik. To su: Princip 1 - USMERENJE NA KORISNIKE Organizacija zavisi od svojih kupaca i zato treba da razume njihove sadasnje i budue potrebe, da zadovolji njihove zahteve i da tezi da nadmasi njihova ocekivanja. Obezbedite usaglasenost sa definisanim zahtevima kupca. Shvatite sadasnje i budue potrebe i ocekivanja kupaca. Merite zadovoljstvo kupaca i delujte u skladu sa rezultatima merenja. Princip 2 ­ LIDERSTVO - PREDVODNICKA ULOGA RUKOVODSTVA Voe uspostavljaju jedinstvo cilja i smera kretanja organizacije. Oni treba da stvore i odrzavaju radnu sredinu u kojoj e ljudi biti u potpunosti ukljuceni u ostvarivanje ciljeva organizacije Utvrdite politiku i ciljeve koji se mogu verifikovati, primenite tu politiku, obezbedite resurse i uspostavite povoljnu klimu za kvalitet Formirajte viziju, smernice i sistem zajednickih vrednosti. Definisite izazovne norme i ciljeve i primenite strategije za njihovo ostvarenje. Vodite i trenirajte tim, stvarajte uslove za rad i dajte ovlasenja ljudima Princip 3 - UKLJUCENJE OSOBLJA Sustinu organizacije cine zaposleni na svim nivoima, a njihovo potpuno ukljucenje omoguuje da se njihove sposobnosti koriste na dobrobit organizacije. Definisite nivoe strucnosti, obucite i osposobite zaposlene. Utvrdite jasne nadleznosti i odgovornosti. Stvorite oseaj licne posveenosti ciljevima organizacije, koristei znanje i iskustvo ljudi. Putem obuke obezbedite njihovo ukljucenje u donosenje operativnih odluka i poboljsanje procesa. Princip 4 - PROCESNI PRISTUP Zeljeni rezultat efikasnije se ostvaruje kada se povezanim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom. Definisite, upravljajte i odrzavajte dokumentovane procese. Izricito identifikujte interne/eksterne kupce i dobavljace za svaki od procesa. Usmerite se na korisenje resursa u aktivnostima unutar procesa, tako da efektivno koristite ljude, opremu, postupke i materijal.

8

Princip 5 - SISTEMSKI PRISTUP MENADZMENTU Identifikacija, razumevanje i upravljanje sistemom meusobno povezanih procesa, namenjenih ostvarenju datog cilja, poboljsava efektivnost i efikasnost organizacije. Uspostavite i odrzavajte pogodan i efektivan dokumentovan sistem kvaliteta. Identifikujte skup procesa unutar sistema. Shvatite njihovu meusobnu uslovljenost. Povezite procese sa ciljevima organizacije. Merite rezultate i poredite ih sa kljucnim ciljevima. Princip 6 - STALNA POBOLJSAVANJA Trajno poboljsanje treba da bude stalan cilj organizacije. Putem preispitivanja od strane rukovodstva, internih i eksternih provera i korektivnih i preventivnih mera stalno poboljsavajte efektivnost sistema kvaliteta Postavite realne i izazovne ciljeve za poboljsanje, obezbedite resurse i dajte ljudima alate, mogunosti i podrsku da doprinesu trajnom poboljsanju procesa. Princip 7 - ODLUCIVANJE NA OSNOVU CINJENICA Efektivno donosenje odluka zasniva se na analizi podataka i informacija. Menadzerske odluke i aktivnosti unutar sistema kvaliteta zasnivaju se na analizi proverenih podataka i informacija, dobijenih iz izvestaja o proverama, korektivnim merama, resavanju neusaglasenosti, prituzbi kupaca i drugih izvora. Odluke i aktivnosti zasnivaju se na analizi podataka i informacija kako bi se maksimizirala produktivnost i minimizirali gubici i dorade. Naglasak je na minimiziranju troskova, poboljsanju performansi i prosirenju udela na trzistu putem upotrebe alata i tehnologije menadzmenta. Princip 8 - UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA DOBAVLJACIMA Organizacija i njeni dobavljaci su meusobno zavisni, tako da odnosi, uspostavljeni na principu uzajamne koristi, i jednoj i drugoj strani omoguavaju stvaranje dodatne vrednosti. Na pogodan nacin definisite i dokumentujte zahteve koje treba da ispune vasi dobavljaci. Preispitujte i ocenjujte njihovu sposobnost da upravljaju isporukom kvalitetnih proizvoda i usluga. Uspostavite stratesku saradnju ili partnerstvo, obezbeujui rano ukljucenje i ucese u definisanju zahteva za zajednicki razvoj i poboljsanje proizvoda, procesa i sistema. Razvijajte uzajamno poverenje, postovanje i posveenost zadovoljstvu kupaca i trajnom poboljsanju. Za vreme obavljanja dnevnoga posla u organizaciji, svi ovi principi integrisu se i primenjuju celovito, bez obzira o kojem se nivou upravljanja radi. Dok principi 1, 2, 3. i 8. predstavljaju iskaze poslovne etike, dotle principi 4-7 predstavljaju operativnu vestinu koja se zasniva na cetiri koraka sto se neprekidno ponavljaju: o planiranje, o sprovoenje planiranog, o analiziranje podataka o izvrsenju, o izvlacenje pouka i korigovanje plana

7

PDCA ­ Skraenica od Plan-Do-Check-Action (planiraj-sprovedi-proveri-preduzmi mere)

9

Ova cetiri koraka poznata su pod nazivom PDCA7, "Demingov krug" ili "krug kontinuiranog poboljsanja", a graficki su prikazani na Slici 3.

Slika 3. PDCA krug 2.1.3 Zahtevi standarda ISO 9001 Kako je receno, samo jedan standard u Tabeli 1 sadrzi zahteve ­ to je standard ISO 9001:2000. Njegova struktura (tacke standarda) prikazana je na Slici 4. Ma kako o o o o o to izgledalo neobicno, na Slici 4. prikazano je svako mogue preduzee: svako preduzee ima rukovodstvo, koje ima specificne zadatke (tacka 5.), svako preduzee mora da upravlja svojim ljudskim, materijalno-tehnickim i finansijskim resursima (tacka 6.), svako preduzee mora da stvara proizvode i/ili usluge od kojih zivi i koje prodaje kupcima/korisnicima (tacka 7.), svako preduzee mora da prati efekte svoga rada, da otklanja probleme u radu i ispravlja greske, ali i da sprecava njihov nastanak, (tacka 8.), svako preduzee koristi dokumentaciju, tehnicku, komercijalnu i drugu, i njome mora upravljati (tacka 4.).

Slika 4 ­ Struktura standarda ISO 9001:2000

10

Odavde sledi da se standard ISO 9001:2000 uopste i ne obraa zaposlenima u proizvodnji/pruzanju usluga (radnicima za masinom), nego rukovodiocima svih nivoa. Ovo je izuzetno vazna tvrdnja koja podrazumeva da od primene standarda nema nista ako u to nije ukljuceno rukovodstvo preduzea, pocev od najviseg. Meusobna veza elemenata standarda (grupe zahteva) prikazana je na Slici 5. Sa slike se vidi da se u organizaciji mogu uociti dva toka ­ glavni proces u kojem se stvara proizvod ili realizuje usluga, koji tece horizontalno od ulaza do izlaza (od leve do desne strane dijagrama) i proces upravljanja, koji se odvija vertikalno, po dubini organizacije, a omoguuje voenje organizacije u celini i funkcionisanje glavnog procesa. Posto se predmet rada, odnosno glavni proces u kojem se stvara nova vrednost, razlikuje od jedne do druge organizacije, standard uvazava da primena nekih njegovih zahteva mozda nee biti mogua i dozvoljava da se takvi zahtevi iskljuce iz podrucja primene sistema menadzmenta.

Slika 5. ­ Meusobni odnos elemenata standarda Na primer, trgovinska organizacija po pravilu e iskljuciti zahtev 7.5.4 Imovina korisnika, posto je on za nju neprimenljiv, dok usluzna organizacija, koja u procesu pruzanja usluge ne koristi nikakva merila, moze da odluci da iskljuci zahtev 7.6 Ureaji za praenje i merenje, ili zahtev 7.3 Projektovanje i razvoj. Meutim, dozvoljena iskljucenja odnose se samo na poglavlje 7 ­ nijedan zahtev izvan tog poglavlja nije mogue iskljuciti.

U daljem tekstu prikazaemo zahteve standarda ISO 9001 iz ugla vlasnika/direktora, pri cemu emo zahteve koji se odnose na dokumentaciju prikazati na kraju. Dva su razloga za ovo premestanje: vlasnicima/direktorima odmah se ukazuje na grupu zahteva kojima se utvruju njihovi zadaci, previse cesto se primena standarda ISO 9001 svodi na ispisivanje niza dokumenata, cime se potpuno zamagljuje smisao i cilj standarda. Ima dosta organizacija sto su se toliko istrosile izraujui dokumentaciju kojoj nisu videle svrhu, da im za resavanje pravih problema nije ostalo snage. Ovakav redosled izlaganja ne samo da nee narusiti sustinu standarda, ve e u prvi plan dovesti ono sto je presudno vazno iz ugla rukovoenja organizacijom.

11

2.1.3.1 Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo prikazani su na Slici 6. Ovi se zahtevi nimalo ne razliku od uobicajenih poslova sto stoje pred rukovodstvom bilo koje firme: · vidljiva predvodnicka uloga, · upravljanje promenama ­ poslovno planiranje, posebno planiranje razvoja, · uspostavljanje unutrasnje organizacije, raspodele odgovornosti i ovlasenja, · definisanje politike i ciljeva (kvaliteta), · uspostavljanje unutrasnjih linija za komunikaciju ­ horizontalnih i vertikalnih, prohodnih u oba smera, · obezbeenje resursa, · periodicna preispitivanja ostvarenih rezultata, izvlacenje pouka i rebalans planova, · razvoj kulture trajnog poboljsanja. Upozorenje! ­ traze se: · jasni ciljevi · dugorocna politika · istrajnost

Slika 6 ­ Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Kada je u pitanju primena standarda ISO 9001, najvise rukovodstvo (vlasnik i/ili direktor) presudno utice na uspeh ili neuspeh projekta: · ako postoji odlucnost, standard e biti uveden u primenu, · ako se vlasnik/direktor sam ne drzi propisanog sistema, zaposleni odmah vide da se radi o pukoj formi i sistem ,,pada". S tim u vezi, treba se osvrnuti na ulogu predstavnika rukovodstva. Prema standardu, najvise rukovodstvo treba da odredi predstavnika rukovodstva i dodeli mu ovlasenja i zaduzenja da osigura funkcionisanje sistema menadzmenta u celoj organizaciji, s tim da ovo lice moze obavljati i druge poslove. Ovime se ni najvise rukovodstvo, ni rukovodioci drugih nivoa, ne oslobaaju svoga dela odgovornosti - da osiguraju primenu sistema u oblastima kojima rukovode. Predstavnik rukovodstva nije lice "zaduzeno za kvalitet" ­ za kvalitet je zaduzen svako u svom domenu posla.

12

2.1.3.2 Zahtevi sto se odnose na upravljanje resursima Pod ,,resursima" podrazumevaju se: · zaposleni, · zgrade, · sredstva za proizvodnju/pruzanje usluga, · novac, · softver, · patenti i know-how, dakle, sve sto u firmi postoji, a namenjeno je zadovoljenju zahteva korisnika. Zahtevi za resurse prikazani su na Slici 7.

Slika 7. Zahtevi za resurse Kljucni resurs svake firme su njeni zaposleni, njihova znanja vestine. Zato se od organizacije zahteva: · da zahtevi/potrebne kvalifikacije za radna mesta budu definisani, · da zaposleni imaju potrebne kvalifikacije, ma kako stecene (skola, kursevi, radno iskustvo) i da se rasporede saglasno njima, · da se obezbedi obuka za odrzavanje znanja " ili "preduzmu druge mere...", · da se osigura da zaposleni postanu svesni znacaja svog posla i uticaja tog posla na ostvarenje ciljeva organizacije. Poslednja alineja zapravo trazi da se uspostavi sistem komunikacije izmeu rukovodstva i zaposlenih putem kojeg e se zaposlenima preneti koji su ciljevi organizacije, zasto su vazni za organizaciju i zasto su vazni za zaposlene. Zahtevi · · · za infrastrukturu vrlo su jednostavni: ona treba da bude pogodna za upotrebu, mora se koristiti prema nameni (i uputstvu za rukovanje tamo gde je ono neophodno), mora se odrzavati u stanju koje omoguuje postizanje kvaliteta proizvoda.

Za obezbeivanje resursa odgovorno je, naravno, rukovodstvo organizacije. U pojedinim slucajevima, za proizvodnju ili pruzanje usluga preduzee mora da obezbedi specijalne uslove radne sredine (temperatura okoline, vlaznost vazduha, broj cestica u vazduhu, broj mikroorganizama u vazduhu, buka, vibracije, osvetljenje i drugi). To je obaveza u proizvodnji farmaceutskih preparata, povrsinskoj montazi elektronskih sklopova, preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. U takvim slucajevima, rukovodstvo je odgovorno da osigura da se utvrde i zadovolje zahtevi za radnu sredinu. Takoe se moraju utvrditi parametri koje treba pratiti i mora se obezbediti da se oni prate na pogodan nacin (termometri, meraci vlage, buke i sl). Zahtev za obezbeenje uslova radne sredine ne razmatra komfor na radnom mestu, ako on ne utice na kvalitet proizvoda. Ipak, ako postoji mogunost da zaposleni gresi u radu zato sto uslovi na radnom mestu negativno uticu na njegove psihofizicke sposobnosti, onda se mora obezbediti i odgovarajui komfor. Primer je neodgovarajue osvetljenje na mestima gde se radi obrada podataka na racunaru, ili vizuelna kontrola, sto moze izazvati zamor radnika i pojavu gresaka.

13

2.1.3.3 Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pruzanje usluge Zahtevi, koji se odnose na proces realizacije proizvoda/pruzanje usluge, slede prirodni tok aktivnosti i tok repromaterijala koji pocinju prepoznavanjem zahteva korisnika, a zavrsavaju se isporukom i (eventualno) servisiranjem proizvoda, odnosno uslugama nakon prodaje. Ti su zahtevi prikazani na Slici 8.

Slika 8. Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pruzanje usluge

Sa slike se vidi da je planiranje prva faza procesa proizvodnje/pruzanja usluga, sto jos jednom ukazuje na izuzetan znacaj planiranja uopste. Sledea grupa aktivnosti tice se utvrivanja sta kupac zapravo trazi (zahteva, ocekuje) i kakav mu proizvod/uslugu ponuditi, pri cemu se mora utvrditi moze li organizacija da ispuni njegove zahteve. Kada je u pitanju standardizovana usluga, na primer kupovina rezervnog dela za automobil, sve ove aktivnosti vrlo su jednostavne (kupac treba samo da saopsti tip automobila i godinu proizvodnje), ali kod drugih vrsta usluga to nije tako (na primer, kupac zeli da postavi racunarsku mrezu) i organizacija prvo treba da razjasni zahteve kupca, zatim treba da na osnovu njih utvrdi kakav bi proizvod odgovarao za tu namenu i na kraju ­ mora da oceni moze li to biti ucinjeno po prihvatljivoj ceni i u prihvatljivom roku. Veoma znacajan prostor posveen je upravljanju projektovanjem/razvojem novoga proizvoda, kako je prikazano na Slici 9. Treba naglasiti da se ovde razmatra upravljanje procesom projektovanja/konstruisanja/razvoja, ciji rezultat treba da bude proizvod/usluga u skladu s ulaznim zahtevom, a treba da se okonca u zadatom vremenu i uz trosenje zadate kolicine resursa, pre svega finansijskih. Ne radi se, dakle, o izradi projektne dokumentacije, kako se to ponekad tumaci8.

Kod razmatranja ovog zahteva pojedine firme izjavljuju da se ne bave projektovanjem, jer nemaju licencu za to. U pitanju je zabuna u terminima: po standardu, ISO 9001 "projektovanje" se odnosi na proces stvaranja novoga ili modifikovanog proizvoda, dok u terminima zakona o planiranju i gradnji ovaj termin obuhvata izradu projektne dokumentacije (npr. izrada idejnog projekta).

8

14

Slika 9. Zahtevi koji se odnose na projektovanje U delu koji se odnosi na realizaciju proizvoda/usluge, zahtevi standarda vrlo su malobrojni i jednostavni. Koncentracija je samo na nekoliko podrucja koje daju sigurnost korisniku da u proizvodu nee biti skrivenih mana i da e, u slucaju potrebe, biti mogue ui u trag svim aktivnostima u toku proizvodnje/pruzanja usluga. Razlog je jednostavan ­ pisci standarda smatraju da je proces proizvodnje/pruzanja usluga nesto sto preduzee zna da radi, inace ga na trzistu ne bi bilo. Postojanje tehnoloske dokumentacije, obucenih radnika i ispravnih sredstava za rad sami se po sebi podrazumevaju.

Slika 10. Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i pruzanje usluga

15

2.1.3.4 Zahtevi koji se odnose na merenja, analize i poboljsanja Na Slici 11. prikazani su zahtevi ISO 9001:2000 koji se odnose na merenje, analizu i poboljsanja. Pre nego sto se prikazu zahtevi ovog dela standarda treba istai da su oni ­ u odnosu na sve druge - najtezi za razumevanje i primenu. U njima se krije celokupna filozofija upravljanja preduzeem i upravljanja kvalitetom, a znanje ekonomije, ekonomske i matematicke statistike apsolutno je neophodno ako se zeli potpuno razumevanje svih zahteva.

Slika 11. Zahtevi sto se odnose na merenje, analizu i poboljsanja.

Zasto je ovaj deo standarda tako slozen? Razloga je vise: · u njemu je sadrzan ceo PDCA ciklus, kako je pokazano na slici. Njegova dosledna primena trazi stil rukovoenja koji se kod nas ne sree cesto, · svako merenje treba da bude planirano, polazei od utvrivanja koji podaci treba se da prikupljaju, preko identifikacije sta s njima treba da se radi kada jednom budu raspolozivi, do toga ko i kakve odluke treba da donese na osnovu njih. Ovo zahteva da svaki rukovodilac utvrdi koji mu je skup podataka neophodan za rukovoenje i za sagledavanje stanja u oblasti za koju je odgovoran, · za svaki znacajni proces treba identifikovati kljucne velicine koje govore o ucinku konkretnog procesa, a zatim za njih treba odrediti granice prihvatljivosti. Ovo je jednostavno samo kada su u pitanju tehnicke karakteristike proizvoda (njegove fizicke i druge osobine), ali je izuzetno komplikovano to uraditi za pratee procese. Kako, na primer, identifikovati velicinu koja govori o ucinku procesa upravljanja ljudskim resursima? Sta je tu granica prihvatljivosti? · do povratnih podataka od korisnika vrlo se tesko dolazi. Vazno je, meutim, istai da se u ovom delu standarda zapravo opisuje mehanizam povratne sprege koji firmi daje dugorocnu stabilnost, kako je to prikazano na Slici 12. Sa slike se vidi da je za efektivno upravljanje neophodno prikupiti tri grupe informacija: · podatke iz procesa, koje daje sistem kontrole, tzv. ,,glas procesa", a koji govore o tome da li se procesima u preduzeu delotvorno upravlja, · podatke sa izlaza iz procesa, koji govore o ostvarenom kvalitetu proizvoda/usluge, · podatke sa trzista, koji govore o stepenu zadovoljstva kupca/korisnika. Obraeni podaci dostavljaju se rukovodstvu (sistemu upravljanja) koje ih poredi s usvojenom poslovnom politikom i ciljevima i deluje na osnovu utvrenih odstupanja. Ukoliko bar jedna informacija nedostaje, rukovodstvo je u opasnosti da donese pogresnu poslovodnu odluku.

16

Slika 12 ­ Kolo povratne sprege u upravljanju

Problemi leze i u realizaciji korektivnih i preventivnih mera, te uspostavljanju ciklusa kontinuiranog poboljsanja. Korektivne mere usmerene su na sistem rukovoenja organizacijom, pri cemu se utvruju koreni uzroci nastalih odstupanja ­ cesto duboko skriveni ­ s teznjom da se prepoznati problem resi i nikada vise ne ponovi. Ali, otkrivanje korenih uzroka zametan je i nepopularan posao ­ lakse je gasiti pozar svaki put kad se pojavi. Nazalost, korektivne mere uvek su reaktivne ­ sprovode se kada se problem ve desio. Preventivne mere usmerene su na sprecavanje nastanka problema, pre svega onih, koji dovode do nezadovoljstva korisnika. Da bi se one pravilno postavile, cesto se zahteva da se sprovede detaljna analiza procesa i identifikuju rizici od pojave problema, da bi se zatim pogodnim merama (cesto prilicno skupim, jer se zahtevaju investicije) sprecio nastanak problema. Zato mnoge organizacije posluju po principu ,,valjda e sve biti u redu". Kontinuirana poboljsanja mogu se sprovoditi sistemom ,,korak po korak" i ,,projekat po projekat", kao i kombinacijom ta dva pristupa. Mada je princip ,,korak po korak" najlaksi za primenu i jeftiniji, on zahteva potpunu promenu kulture organizacije, po principu japanskih ,,kruzoka kvaliteta", gde se radnici, najblizi problemu, stimulisu da nau pogodno resenje i ovlasuju se da ga primene. Nazalost, takva je praksa kod nas potpuno nepoznata.

17

2.1.3.5 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Preduzee u svom radu koristi veliki broj dokumenata, od kojih su neki pripremljeni u preduzeu (dokumenta internog porekla), a neki stizu od kupaca ili drugih organizacija (eksterna dokumenta). Na Slici 13. prikazana je jedna mogua struktura dokumentacije kojom preduzee raspolaze.

Slika 13 ­ Sistem dokumenata u preduzeu Svim dokumentima kojima preduzee raspolaze mora se upravljati, sto podrazumeva: · pregled i odobravanje dokumenata pre dostavljanja na mesta korisenja, · osiguranje da su u primeni samo vazea dokumenta, · osiguranje da s dokumentima budu upoznati svi, za koje je to vazno, · sprovoenje izmena radi usaglasavanja s praksom, · cuvanje i arhiviranje, · povlacenje (po prestanku vaznosti) i unistavanje zastarelih kopija. Postupak upravljanja pojedinim klasama dokumenata, prikazanim na Slici 13, razlicit je, a razlicite su i funkcije koje upravljaju dokumentima, tako da za svaku klasu treba definisati pravila upravljanja. Sva su dokumenta vazna i meusobno ravnopravna, ali se u mnogim organizacijama dokumentima sistema menadzmenta kvalitetom pridaje neprimereno vei znacaj u odnosu na druge klase dokumenata. Na primer, tacno se zna kome je sve dostavljena procedura za resavanje neusaglasenosti i ko ima koju kopiju, dok se istovremeno Pravilnik o radu, jedan od najznacajnijih akata preduzea, ne dostavlja nikome, ve se samo zakonskih osam dana istice na oglasnoj tabli preduzea. Takoe, projektna dokumentacija ume da bude u neredu, a tehnicki crtezi cesto postoje samo kao skica, sto otezava upravljanje.

18

Dokumenta pojedinih klasa rade se u slobodnoj formi (dopisi, na primer), ili je njihova izrada regulisana standardima (crtezi), ili zakonom (ugovori). Dokumentacija sistema menadzmenta kvalitetom najcese se izrauje u skladu sa smernicama standarda ISO/TR 10013 i ureuje po piramidalnom principu, prikazanom na Slici 14.

Slika 14 ­ Piramida dokumenata sistema menadzmenta kvalitetom Namena pojedinih vrsta dokumenata u ovoj piramidi je sledea: Poslovnik (o kvalitetu): · opis politike i opstih ciljeva, · nadleznosti i odgovornosti u celoj organizaciji, · nacin postizanja usaglasenosti s referentnim standardom. Procedure (dokumentovani postupci): · opis procesa/nacina rada poslovne funkcije, · nacin povezivanja aktera u lancu dogaaja, · identifikacija "vlasnika" procesa i ucesnika u procesu, · nacelne smernice sta, ko i kada treba da uradi. Uputstva (radne instrukcije): · opis jedne aktivnosti/postupka rada izvrsioca, · definisanje standarda dobrog rada, · detaljno sta, ko, kada, kako treba da se uradi, · postupak belezenja rezultata. Zapisi (evidencije): · trag o obavljenoj aktivnosti - sta je uraeno, ko je uradio, kad, koji su rezultati, · objektivni dokaz, · mogu biti uraeni na obrascu, ili u slobodnoj formi. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omoguavaju da se dokumenta i zapisi drze u elektronskom obliku, na magnetnim ili optickim nosiocima informacije. Nista vise ne mora biti na papiru, izuzev ako je preduzeu lakse da koristi papirnu dokumentaciju (ili se nekim drugim obavezujuim dokumentom to zahteva). Vrlo cesto postavlja se pitanje koliko dokumenata sistema menadzmenta kvalitetom preduzee mora da poseduje. Na to se ne moze dati jednoznacan odgovor. Standard ISO 9001 zahteva da postoje sledea dokumenta: sest dokumentovanih postupaka, politika kvaliteta, poslovnik o kvalitetu i zapisi (videti Sliku 13). Ocigledno je, meutim, da organizacija mora da dokumentuje sve procese rada gde bi ­ ako nema uputstva za rad ­ moglo doi do greske. O kojim se procesima radi, utvruje sama organizacija.

19

Standard ISO 9001 izuzetno insistira na postojanju zapisa ­ objektivnih dokaza o obavljenim aktivnostima i postignutim rezultatima. Neki primeri kategorija zapisa dati u Tabeli 2. Tabela 2 ­ Kategorije zapisa prema standardu ISO 9001:2001 Zapis o preispitivanju od strane rukovodstva Dokaz da proces realizacije i proizvod koji u njemu nastaje ispunjavaju zahteve Ulazni podaci za projektovanje Podaci o obrazovanju, obuci, vestinama i radnom iskustvu Rezultati preispitivanja zahteva sto se odnose na proizvod i mere koje proisticu iz zakljucaka sa preispitivanja Rezultati preispitivanja u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati nalozenih mera

Rezultati verifikacionih aktivnosti u toku procesa projektovanja Rezultati vrednovanja (validacije) u toku projektovanja i razvoja i rezultati nalozenih mera i razvoja i rezultati nalozenih mera Rezultati preispitivanja izmena u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati nalozenih mera Rezultati validacije procesa Rezultati ocenjivanja dobavljaca i rezultati preduzetih po osnovu utvrenih ocena mera,

Jedinstvena identifikacija proizvoda tamo gde je postavljen zahtev za sledljivost Standardi koji se koriste za kalibraciju ili potvrivanje opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje u slucaju da nema odgovarajueg nacionalnog ili meunarodnog standarda Rezultati kalibracije opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje Dokazi o usaglasenosti proizvoda sa kriterijumima za prijem i identifikacija lica, odgovornog za odobravanje isporuke proizvoda Rezultati korektivnih mera Rezultati preventivnih mera

Podaci o imovini korisnika koja je izgubljena. osteena, ili na drugi nacin postala nepodesna za upotrebu Ocena validnosti ranije dobijenih rezultata kada se utvrdi da merna oprema ne odgovara zahtevima Rezultati internih provera Opis utvrenih neusaglasenosti i mera, preduzetih za njihovu sanaciju, ukljucujui sva odobrenja za odstupanje

2.2 Postupak primene standarda ISO 9001 Primena standarda ISO 9001 i priprema za sertifikaciju slozen je projekat koji trosi vreme, novac i radnu energiju. Kao i kod svakog projekta, postavlja se kljucno pitanje: sta je njegov cilj? Razlozi za pokretanje projekta mogu biti razni i neki od njih navedeni su u uvodu ove brosure. Meu njima svakako su najvazniji jacanje trzisne pozicije, zadovoljenje zahteva korisnika, poboljsanje efektivnosti i efikasnosti sistema upravljanja u organizaciji. Ostali razlozi koji mogu da iniciraju pokretanje projekta su: izriciti zahtevi kupaca, potreba da se konkurise na tenderima za javne nabavke, moda itd. Kako se navodi u standardu ISO 9001, "Usvajanje sistema menadzmenta kvalitetom treba da bude strateska odluka organizacije" tako da koristi, koje neka organizacija moze da ocekuje od ovoga projekta, neposredno zavise od nekoliko kljucnih faktora: postavljenih ciljeva, ukljucenja rukovodilaca svih nivoa i njihove spremnosti da pokrenu i sprovedu promene i unapreenja, podrske zaposlenih, nacina voenja projekta. Svaki projekat primene standarda jedinstven je u meri, u kojoj je i svaka organizacija jedinstvena. Mada slicnosti uvek ima, organizacije se meusobno veoma razlikuju po materijalno-tehnickim resursima, znanju i vestinama zaposlenih, njihovim navikama i meuljudskim odnosima, nacinu poslovanja. Standard ISO 9001 o tome kaze: "Projektovanje i realizacija sistema menadzmenta kvalitetom u organizaciji zavise od raznih potreba, datih ciljeva, proizvoda koji se isporucuju, procesa koji se koriste i velicine i strukture same organizacije. Ovaj meunarodni standard nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi sistema menadzmenta kvalitetom, niti uniformnost dokumentacije." Prilikom realizacije ove vrste projekata, najvei broj organizacija odlucuje se da zatrazi spoljasnju strucnu pomo i angazuje konsultanta. Ova odluka ima svoje opravdanje, posto kompetentan konsultant moze da organizaciji znacajno ustedi vreme i napore, ali angazovanje konsultanta nije obavezno. Smernice za izbor konsultanta date su u daljem tekstu.

20

ISO organizacija savetuje da projekat primene standarda sadrzi sledee faze: 1. Utvrdite ciljeve koje zelite da postignete. Ciljevi mogu biti: - poboljsanje efikasnosti i profita, - obezbeenje da proizvodi i usluge stalno zadovoljavaju zahteve korisnika, - postizanje zadovoljenja korisnika, - poveanje/odrzavanje ucesa na trzistu, - poboljsanje komunikacije i morala u organizaciji, - smanjenje troskova, narocito u vezi s reklamacijama, - poveanje poverenja u proizvodni sistem. 2. Utvrdite sta drugi ocekuju od vas. Treba da povedete racuna o interesnim stranama kao sto su: - kupci i krajnji korisnici - zaposleni - dobavljaci - akcionari - drustvena zajednica 3. Obezbedite i proucite informacije o standardima serije ISO 9000. 4. Primenite standarde serije 9000 u vasem sistemu upravljanja. Odlucite da li ete podneti prijavu9 za sertifikaciju. Koristite ISO 9001:2000 kao osnovu za sertifikaciju. 5. Obezbedite smernice za pojedine aspekte sistema menadzmenta kvalitetom. To mogu biti standardi, pomenuti u Tabeli 1. 6. Utvrdite postojee stanje vaseg sistema menadzmenta kvalitetom i ocenite gde postoje razlike izmeu vase prakse i zahteva standarda ISO 9001:2000. To mozete uraditi sami, ili mozete traziti spoljasnju pomo 7. Utvrdite koji su procesi potrebni da bi se vasim korisnicima isporucio proizvod u skladu s njihovim zahtevima. Pri tome proucite zahteve odeljka 7. standarda ISO 9001:2000 da biste utvrdili koji se od njih primenjuju na vas sistem, a koji ne. 8. Pripremite plan aktivnosti kojima se uklanjaju odstupanja, pomenuta u koraku 6. i razvijaju procesi, pomenuti u koraku 7. Obezbedite resurse za sprovoenje ovih aktivnosti, dodelite zaduzenja i pripremite vremenski raspored. 9. Sprovedite vas plan. 10. Sprovodite periodicne interne provere. 12. Ako vam je to potrebno, podnesite prijavu za sertifikaciju kod akreditovane organizacije koja e vas oceniti i potvrditi da je vas sistem menadzmenta kvalitetom usaglasen sa zahtevima standarda ISO 9001:2000. 13. Nastavite da poboljsavate vase poslovanje

Zbog specificnosti primene standarda u nasim organizacijama, vazno je se u projekat ukljuce i sledee aktivnosti: - Razmatranje da li zajedno sa standardom ISO 9001 organizacija treba da primeni jos neki standard, na primer ISO 14001 ili ISO 22000 (HACCP). Ako je to slucaj, onda treba obezbediti da se gradi jedan celovit sistem menadzmenta, - Imenovanje rukovodioca projekta. Mora se odrediti lice koje e u ime rukovodstva voditi projekt i koordinirati sve aktivnosti. To lice mora biti ovlaseno da donosi izvrsne odluke, samostalno ili u konsultaciji s direktorom, - Preispitivanje i azuriranje dokumentacije cije se postojanje zahteva zakonom (videti korak 2), - Projektovanje unutrasnje organizacije (videti korake 4. i 8.), - Obuka rukovodstva i zaposlenih (videti korak 3). Trajanje projekta zavisi od niza preduslova: velicine organizacije, njenog stepena razvijenosti, postojeeg stepena dokumentovanosti procesa rada, prirode proizvodnje, stepena primene elektronskih tehnologija itd. U malim organizacijama projekat se obicno realizuje za 6-9 meseci, u srednjim ­ za 12-15 meseci, a u velikim za 18-24 meseca. Za krae vreme nije mogue osigurati primenu osnovnih principa menadzmenta, obuciti zaposlene, dokumentovati i primeniti sistem i obezbediti dokumentovane dokaze o njegovoj efektivnosti.

Na osnovu ovoga vidi se da organizacija ne mora da trazi sertifikaciju, ali da treba da primeni sistem menadzmenta kvalitetom jer od toga ima dosta internih koristi.

9

21

2.3 Zadaci ucesnika u realizaciji projekta primene standarda Kako je receno, organizacija moze da odluci da samostalno prie realizaciji projekta, ili moze da zatrazi pomo konsultanta. Organizacija, koja se opredeli za drugu varijantu, mora biti svesna da se projekat tada realizuje zajednickim naporima i da se na konsultanta moze preneti samo deo ukupnih poslova. Najgora varijanta je da se od konsultanta trazi da projekat realizuje u sto kraem vremenu i po principu "kljuc u ruke", jer tada nema koristi za organizaciju. Konsultanti ne moraju da budu akreditovani i ne moraju posedovati nikakva ovlasenja ili sertifikate da bi se bavili pruzanjem konsultantskih usluga. Stoga je za organizaciju vrlo vazno da pravilno prie izboru konsultanta, pri cemu moze da koristi standard ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za sisteme menadzmenta kvalitetom i za korisenje njihovih usluga, ali treba znati da usluge dobrih konsultanata imaju cenu, jednako kao i usluge drugih majstora zanata. Zavisno obzir: od ciljeva projekta primene standarda i razloga zbog kojeg se angazuje konsultant, organizacija treba da uzme u kompetentnost konsultanta, njegove licne osobine, opste obrazovanje, znanje i vestine kojima raspolaze, znanje i vestine u oblasti sistema menadzmenta kvalitetom, poznavanje standarda i sistema menadzmenta, poznavanje metoda i tehnika koje se koriste u oblasti menadzmenta kvalitetom, poznavanje zahteva zakona i drugih propisa, poznavanje zahteva za proizvode i procese, praksu u oblasti menadzmenta, radno iskustvo, eticka pravila kojih se pridrzava u radu.

Svi ovi aspekti rada konsultanta nisu uvek jednako vazni. Za organizaciju kojoj je sertifikat primarni cilj, bie dovoljno da konsultant poznaje postupak pripreme za ocenjivanje. Meutim, to e biti sasvim nedovoljno za organizaciju koja zeli da unapredi svoj sistem menadzmenta. Tada konsultant treba da bude sposoban da projektuje sistem menadzmenta kvalitetom koji treba da sluzi najvisem rukovodstvu da unapredi poslovanje firme i mora biti spreman da demonstrira u cemu se to unapreenje sastoji. Organizacija treba da posebnu paznju obrati na eticke principe kojima se konsultant rukovodi u radu i treba da izbegava one, koji napadno i direktno nude svoje usluge ili dostavljaju ponudu koja im nije trazena, kao i one, koji garantuju sertifikaciju10. Uobicajena raspodela zadataka izmeu konsultanta i organizacije izgleda ovako: a) Zadaci preduzea - - - Obezbeenje primene osam principa menadzmenta, navedenih u tacki 2.1.2 ove brosure i ukljucenje najviseg rukovodstva u sve aktivnosti projekta u skladu sa planom i definisanim nadleznostima; Imenovanje voe projekta/predstavnika rukovodstva za kvalitet i dodela ovlasenja za upravljanje projektom (moze biti jedno lice); Obezbeenje materijalno-tehnickih i finansijskih resursa za realizaciju projekta, a posebno: - vreme za rad sa konsultantom. Ovo se u prvom redu odnosi na rukovodioce koji su nadlezni za odreena podrucja rada, ili procese, - lice za tehnicku obradu materijala koji se budu pripremali u okviru projekta. Sprovoenje aktivnosti iz svog domena nadleznosti koje budu definisane planom projekta, sto globalno obuhvata: - dokumentovanje politike i ciljeva kvaliteta, - prisustvo obuci, - analizu i dokumentovanje procesa rada, - sprovoenje internih provera i preispitivanja, te korektivnih i preventivnih mera.

-

10

Iza ovakve garancije najcese se krije sporazum konsultanta i organizacije za sertifikaciju, sto ukida svaki smisao nezavisnog ocenjivanja.

22

b) Zadaci konsultanata - - - - - - d) obezbeenje informativnih materijala iz oblasti sistema menadzmenta kvalitetom, informisanje organizacije o izvorima takvih materijala i upuivanje na nabavku potrebnih standarda; sprovoenje obuke zaposlenih za razumevanje i primenu standarda, analizu i dokumentovanje procesa, sprovoenje internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadzmenta, te druge obuke za kojom se ukaze potreba; projektovanje sistema menadzmenta kvalitetom koji odgovara potrebama organizacije i zahtevima standarda, te priprema detaljnog plana projekta, sa opisom svih aktivnosti i utvrenim rokovima realizacije, davanje usmenih i pismenih smernica i voenje organizacije prilikom analize i dokumentovanja radnih procesa; ucese u sprovoenju internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadzmenta kvalitetom; pomo u definisanju korektivnih mera povodom neusaglasenosti, utvrenih tokom internih i eksternih provera. Zadaci organizacije za sertifikaciju sistema menadzmenta kvalitetom

Ako se organizacija odluci da sertifikuje svoj sistem menadzmenta kvalitetom, treba da podnese prijavu nekoj od akreditovanih organizacija za sertifikaciju. U poglavlju 4. bie vise reci o sertifikaciji i postupku njenog sprovoenja, dok emo ovde samo pomenuti da u procesu primene standarda organizacija za sertifikaciju ima ulogu: da sprovede objektivno ocenjivanje uspostavljenog sistema menadzmenta kvalitetom radi utvrivanja njegove usaglasenosti sa standardom ISO 9001, da izda potvrdu (sertifikat) o usaglasenosti uspostavljenog sistema, ako su se za to stekli uslovi, da sprovodi periodicni nadzor radi provere da li se uspostavljeni sistem odrzava i unapreuje, da prilikom ocenjivanja i nadzora utvruje potrebe za sprovoenjem korektivnih i preventivnih mera unapreenja. i mera

Saglasno pravilima za sticanje i odrzavanje statusa akreditovane organizacije, konsultanti i organizacije za sertifikaciju ne smeju se interesno povezivati posto se tada ne moze garantovani nezavisnost ocenjivanja.

23

3. SISTEMI UPRAVLJANJA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE 3.1 Standardi za sisteme upravljanja zastitom zivotne sredine ­ serija ISO 14000 3.1.1 Ciljevi i namena standarda za upravljanja zastitom zivotne sredine Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se postavljaju preduzeima sirom sveta u pogledu sistema upravljanja zastitom zivotne sredine11. Ova serija standarda odreuje da se odgovornost za zastitu zivotne sredine nalazi direktno u rukama menadzmenta. Upravo ona lica koja imaju najvei uticaj na politiku preduzea i postupke njene realizacije imaju i ovlasenja da definisu sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zastite zivotne sredine. Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastua zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na zivotnu sredinu, kako lokalno, tako i na svetskom nivou. Javnost trazi da preduzea u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Meutim, javnost nije jedini zagovornik zastite zivotne sredine. Mnoga preduzea su takoe prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO 14000. Pored ostalog, preduzea su time zelela da preduprede formiranje paralelnih drzavnih propisa u ovoj oblasti, jer oni cesto umeju da budu neusaglaseni sa meunarodnim kretanjima i veoma optereujui za preduzee. Interesovanje javnosti za ekologiju, koje se zacelo sedamdesetih godina proslog veka, preraslo je u sirok svetski pokret. Sirom planete formirane su mnoge grupe i organizacije za zastitu zivotne sredine. Aktivnosti ovih grupa kreu se od protesta, preko ogranicenih cisenja okoline, do pritisaka na vlade za uspostavljanje jaceg kontrole u pogledu zastite zivotne sredine. Meutim, pojam "jaca kontrola" ima razlicito znacenje u razlicitim zemljama. Dok su neke zemlje ve definisale kaznene mere za one koji naruse propise o zastiti zivotne sredine, druge jos nemaju nikakve slicne propise, pa na meunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad. Standardi serije ISO 14000 pokusavaju da harmonizuju zahteve u pogledu zastite zivotne sredine koji se postavljaju pred industriju u svim krajevima sveta. Standardi zagovaraju usaglasen pristup koji se moze primeniti bilo gde u svetu. "ISO 14000" naziv je za seriju standarda sto se odnose na sistem zastite zivotne sredine. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opsteg okvira na nivou preduzea za upravljanje sistemom zastite zivotne sredine. U Tabeli 3 prikazani su najvazniji standardi koji spadaju u seriju ISO 14000. Tabela 3- Najvazniji standardi serije ISO 14000 Standardi i smernice ISO 14001:2004 ISO 14004:2004 ISO/AWI 14005 Svrha Sistemi upravljanja zastitom zivotne sredine -- Zahtevi sa smernicama za upotrebu Sistemi upravljanja zastitom zivotne sredine ­ Opste smernice o principima, sistemima i pomonim metodama Sistemi upravljanja zastitom zivotne sredine ­ Smernice za faznu primenu sistema upravljanja zivotnom sredinom, ukljucujui upotrebu vrednovanja ucinka u pogledu zivotne sredine Upravljanje zivotnom sredinom ­ Ocena lokacija i organizacija u pogledu zivotne sredine Upravljanje zivotnom sredinom -- Vrednovanje ucinka u pogledu zivotne sredine -Smernice Upravljanje zivotnom sredinom ­ Primeri vrednovanja ucinka u pogledu zivotne sredine Upravljanje zivotnom sredinom ­ Ocena zivotnog ciklusa ­ Principi i okviri Upravljanje zivotnom sredinom -- Ocena zivotnog ciklusa ­ Zahtevi i smernice Upravljanje zivotnom sredinom -- Ocena zivotnog ciklusa ­ Primeri primene ISO 14042 Upravljanje zivotnom sredinom -- Ocena zivotnog ciklusa ­ Primeri primene ISO 14041 ma odreivanje ciljeva i podrucja primene i na analizu skladista Upravljanje zivotnom sredinom -- Recnik Upravljanje zivotnom sredinom ­ Ukljucenje aspekata u vezi sa ivotnom sredinom u projektovanje i razvoj proizvoda Upravljanje zivotnom sredinom ­ Komunikacija u pogledu zivotne sredine ­ Smernice i primeri

ISO 14015:2001 ISO 14031:1999 ISO/TR 14032:1999 ISO 14040:2006 ISO 14044:2006 ISO/TR 14047:2003 ISO/TR 14049:2000 ISO 14050:2002 ISO/TR 14062:2002 ISO 14063

11

Umesto termina "sistem zastite zivotne sredine" najcese se koristi oznaka EMS, od engleskog pojma Environmental Management System. Ponekad se "zivotna sredina" skrauje na ZS.

24

ISO 19011:2002 ISO/WD 26000 ISO/IEC Uputstvo 66:1999

Uputstva za proveravanje sistema menadzmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zastitom zivotne sredine Smernice za odgovornost prema drustvu Opsti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i certifikaciju sistema upravljanja zivotnom sredinom

Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna, mnogi veliki kupci uslovljavaju svoje dobavljace da moraju da poseduju sertifikat za sistem upravljanja zastitom zivotne sredine, isto kao sto se to desilo kada je publikovana serija standarda ISO 9000. Razlog je jednostavan: neka multinacionalna kompanija, CocaCola na primer, ne moze dozvoliti narusavanje svog imidza, tako da poslovanje sa dobavljacima koji se ponasaju neodgovorno prema zivotnoj sredini ­ a to znaci i prema drustvu - ne dolazi u obzir. U nasoj zemlji postoji obimna regulativa, posveena zastiti zivotne sredine i sve je vise primera izricanja visokih kazni onima koji ne postuju propise. Projekat za izgradnju bilo kog industrijskog objekta obavezno sadrzi i osvrt na uticaj tog objekta na zivotnu sredinu, dok odreene vrste postrojenja moraju imati i detaljan elaborat u kojem se, pored ostalog, razmatraju mogui rizici i posledice havarije. Ocekuje se da e kretanja na trzistu, drzavni propisi i sve vei pritisak drustvenih grupa naterati veinu preduzea da povedu vise racuna o zastiti zivotne sredine, sto e obezbediti plodno tle za primenu standarda serije ISO 14000. Standardi obuhvataju vise podrucja: · Sistem upravljanja zastitom zivotne sredine, · Provera (ocenjivanje) sistema zastite zivotne sredine, · Ocenjivanje efekata sistema zastite zivotne sredine, · Oznacavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na zivotnu sredinu, · Ocenjivanje zivotnog ciklusa proizvoda, · Aspekti zastite zivotne sredine u standardima za proizvode.

15 ­ Podrucja na koja se odnose standardi serije ISO 14000

Ova podrucja prikazana su na Slici 15. Slicno kao kod serije ISO 9000, u oblasti zastite zivotne sredine preduzea se sertifikuju samo prema standardu ISO 14001. Ostali standardi iz serije ISO 14000 koriste se kao smernice za razjasnjenje zahteva, trazenje pravih definicija ili dopunskih objasnjenja.

25

3.1.2 Zahtevi standarda ISO 14001 Struktura standarda ISO 14001 prikazana je na Slici 16, ali je za razumevanje njegovih zahteva neophodno prvo usvojiti nekoliko kljucnih termina koji se odnose na zastitu zivotne sredine. Upoznavanje s terminima tim je vaznije sto je obaveza u pogledu upravljanja sistemom zastite zivotne sredine danas premestena sa nivoa referenta na nivo vlasnika/direktora preduzea. Evo objasnjenja nekoliko najvaznijih termina: Zivotna sredina: Okruzenje u kome organizacija radi, ukljucujui vazduh, vodu, zemljiste, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. Okruzenje se proteze od organizacije, do globalnog sistema. Sistem zastite zivotne sredine: deo opsteg sistema menadzmenta neke organizacije, koji ukljucuje organizacionu strukturu, planiranje, raspodelu odgovornosti, metode, postupke i resurse neophodne za definisanje, primenu, sprovoenje, analizu i odrzavanje politike zastite zivotne sredine i upravljanje aspektima u vezi sa zivotnom sredinom. Radi se, dakle o upravljacki pristup primenom kojeg se pitanjima zastite zivotne sredine pristupa na sistematski, strukturiran i dokumentovan nacin. Aspekt zivotne sredine: Element aktivnosti, ili proizvoda, ili usluga neke organizacije koji moze da doe u do interakciju sa zivotnom sredinom. Uticaj na zivotnu sredinu: Svaka promena zivotne sredine, pogorsanje ili poboljsanje, koja je potpuno ili delimicno rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga organizacije. : Merljivi rezultati sistema upravljanja zastitom zivotne sredine, ostvareni upravljanjem aspektima zivotne sredine na osnovu politike zastite zivotne sredine, opstih i posebnih ciljeva.

Slika 16. Struktura standarda ISO 14001 3.1.2.1 Politika u vezi sa zivotnom sredinom Standard zahteva da najvise rukovodstvo organizacije definise i sprovede politiku zastite zivotne sredine. Ova politika treba da bude dokumentovana, usklaena sa prirodom poslovanja organizacije i mora da ukljuci opredeljenje za stalno usavrsavanje, za sprecavanje zagaenja i za obezbeenje neprekidne usaglasenosti sa primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na zastitu zivotne sredine. Politika zastite zivotne sredine pokazuje opredeljenje rukovodstva, njegovu predvodnicku ulogu i daje smernice za organizaciju u pogledu zastite zivotne sredine. Ona je odraz namera, vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i sluzi kao osnova za definisanje i preispitivanje ciljeva u pogledu zastite zivotne sredine. Politika zastite zivotne sredine mora biti saopstena zaposlenima i dostupna javnosti. Ovaj poslednji zahtev vrlo je ozbiljan i obavezuje organizaciju da ucini sve sto moze da javnost ne izgubi poverenje u nju.

26

3.1.2.2 Planiranje sistema zastite zivotne sredine Planiranjem sistema zastite zivotne sredine utvruje se: - kako organizacija utice na zivotnu sredinu, - koji se zakonski i drugi zahtevi postavljaju pred organizaciju u pogledu zastite zivotne sredine, - sta organizacija stavlja sebi u zadatak u pogledu zastite zivotne sredine, - koje aktivnosti e se sprovesti u pogledu zastite zivotne sredine, u kojim rokovima i ko e za njih biti odgovoran. a) Aspekti i uticaji u vezi sa zivotnom sredinom

Planiranje pocinje utvrivanjem aspekata12, tj. odreivanjem koji proizvodi, procesi ili aktivnosti organizacije uticu na zivotnu sredinu i kakva je priroda tog uticaja. Paznja se poklanja aspektima kojima organizacija moze sama da upravlja (na primer, sagorevanje goriva u kotlarnicama), ali i onima na koje moze samo da utice (na primer, graevinski radovi koje obavljaju njeni podugovaraci). Zatim se iz ukupnog spiska utvrenih aspekata izdvajaju oni, koji u znacajnoj meri uticu na zivotnu sredinu, kako bi se na njih moglo delovati. Postupak analize uticaja na zivotnu sredinu i utvrivanja znacajnih aspekata prikazan je na Slici 17.

Slika 17 ­ Postupak sprovoenja analize aspekata i uticaja na zivotnu sredinu

Ova faza planiranja moze da bude vrlo slozena i zato mora da postoji dokumentovani postupak po kojem e se sprovesti analiza aspekata. Standard ISO 14001 ne propisuje detalje u vezi s ovim postupkom, tako da svaka organizacija sama odlucuje kako e pristupiti analizi svojih aspekata13.

12 13

Videti termine u 3.1.2. Smernice za pripremu ovoga postupka mogu se nai (delimicno) u Pravilniku o analizi uticaja objekata, odnosno radova na zivotnu sredinu ("Sluzbeni glasnik RS", broj 61/92) 27

U Tabeli 4. dat je primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa zivotnom sredinom. Tabela 4. Primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa zivotnom sredinom Aktivnost/proizvod/proces Aktivnost: Punjenje rezervoara za gorivo Proizvod: Drvena ambalaza Aspekt Potencijalno izlivanje nafte u slucaju udesa Seca borova radi izrade drvene ambalaze Sagorevanje tecnih i cvrstih goriva Uticaj Zagaivanje zemljista ili vode naftom Trosenje prirodnih resursa Izmene u flori i fauni Emisija u vazduh (gasovi, dim, mirisi) Trosenje prirodnih resursa

Proces: Snabdevanje naselja toplom vodom

Cak i kada je u pitanju samo jedna aktivnost organizacije, uticaji na zivotnu sredinu mogu biti mnogobrojni, na primer: · · · · · · · · · · · · · · · · · ispustanje stetnih materija u u vodu, vazduh ili zemljiste, trosenje neobnovljivih izvora energije, stvaranje buke, vibracija ili neprijatnih mirisa, stvaranje dima i prasine, elektromagnetno i drugo zracenje, gomilanje industrijskog i komunalnog otpada, utrosak prirodnih resursa, nanosenje stete flori i fauni, ugrozavanje retkih i zastienih vrsta, itd. verovatnoa pojavljivanja (npr. cesto, retko, nikad), trajanje (npr. vrlo kratko, srednje, dugo), obim dejstva (npr. dejstvo je ograniceno na mesto desavanja aktivnosti, zona dejstva zahvata celo gradsko podrucje, dejstvo se osea u citavom regionu) jacina uticaja (npr. bez uticaja, male posledice, velike posledice, katastrofalne posledice). da li postoji neki zakon ili propis koji se odnosi na posmatrane aspekte (na primer, kazna u slucaju zagaenja vodotoka), koliki bi bili troskovi smanjenja ili izbegavanja negativnog uticaja na zivotnu sredinu, da li smanjenje uticaja na jednom mestu ne izaziva nezeljene posledice na nekom drugom, kakvi su stavovi drustva, zaposlenih i akcionara u pogledu uticaja na zivotnu sredinu, kakve su posledice po ugled organizacije u slucaju nanosenja stete zivotnoj sredini.

Prilikom ocenjivanja znacajnosti uticaja razmatra se:

Ali, pored cisto tehnickih pitanja treba razmotriti i ona u vezi s poslovanjem:

Organizacija utvruje koje e aspekte i uticaje smatrati znacajnim prema definisanoj metodologiji. Po pravilu, to su podrucja gde se moze naneti najvea steta zivotnoj sredini, odnosno ugledu i poslovanju organizacije. Zapis o analizi aspekata i uticaja ostaje u arhivi preduzea, da bi se mogao ponovo koristiti ako doe do bilo koje izmene u zakonskom okviru, proizvodima, procesima ili aktivnostima. Tada se, po opisanom postupku, mora oceniti uticaj izmena na ve sprovedenu analizu. b) Zakonski i drugi zahtevi Planiranje sistema zastite zivotne sredine nastavlja se utvrivanjem zakonskih i drugih zahteva koje organizacija treba da ispuni. Ti zahtevi obuhvataju propise svih nivoa (republicke, pokrajinske, gradske/lokalne), ali i dogovore, pisane sporazume i protokole koja organizacija odluci da primenjuje14. U nasoj zemlji postoji veliki broj propisa u oblasti zastite zivotne sredine (vidi spisak u prilogu) , tako da nije jednostavno prepoznati koji se od njih odnose na konkretnu organizaciju i pomo pravnika je dobrosla. Meutim, popisivanje nije dovoljno ­ organizacija mora da sprovede analizu i utvrdi stepen usaglasenosti svoje prakse sa zahtevima. Takoe mora da uspostavi sistem za praenje izmena u propisima. Tamo gde postoji odstupanje od zahteva moraju se preduzeti mere da se poslovanje postepeno usaglasi sa zakonima i propisima. Kao i kod utvrivanja aspekata i uticaja, i ovde mora da postoji postupak za identifikaciju zakonskih i drugih zahteva i za procenu da li je organizacija usaglasena

14

Ovi dodatni zahtevi najcese su vezani za clanstvo u privrednim asocijacijama, pokretima i udruzenjima.

28

c)

Ciljevi i programi upravljanja zastitom zivotne sredine

Nakon sto organizacija utvrdi prirodu svoga uticaja na zivotnu sredinu, potrebno je da definise sta e preduzeti u pogledu znacajnih aspekata, usaglasenosti sa regulativnom i drugim pitanjima u vezi sa zivotnom sredinom. Ciljevi, koje organizacija sebi stavlja u zadatak, treba da budu iskazani tako da se moze meriti stepen njihovog ostvarenja, sto znaci da moraju biti vrlo konkretni. Za svaki cilj mora se utvrditi rok za realizaciju i zaduzeno lice. Tako se dobija program zastite zivotne sredine za ciju realizaciju organizacija mora da obezbedi potrebne resurse. Program moze da se menja i dopunjuje, kako je pogodno.

U tabeli 5. prikazan je postupak pripreme ciljeva i programa zastite zivotne sredine.

Tabela 5. Definisanje ciljeva u vezi sa zastitom zivotne sredine Organizacija XY Politika Teziti da se radi tako da se smanji ili potpuno spreci svaka emisija u vazduh, tle i vodu za vreme rada, korisenjem bezbednih tehnologija, standarda preduzea i dobre prakse. Ciljevi 1. 2. 3. 4. Smanjiti emisiju kiselih jedinjenja u atmosferu Smanjiti rizik od zagaenja povrsinskih i podzemnih voda otpadnim uljem Smanjiti potrosnju pijae vode Poveati kolicinu recikliranog otpada Odobrio: Generalni direktor Datum: 200x-03-16

Nosioci realizacije i njihovi zadaci Cilj 1 2 Nosilac P. Petrovi J. Jovanovi Opis zadatka Zavrsiti razvoj postupka za uklanjanje kiselih jedinjenja iz dima (Decembar 200x) Sprovesti analizu, utvrditi mesta mogueg zagaenja povrsinskih voda i pripremiti plan korektivnih mera (Oktobar 200x) Popraviti sve neispravne slavine i ventile na vodovodnoj instalaciji (maj 200x) Poveati efikasnost postrojenja za preradu otpadnog ulja za 10% u odnosu na prethodnu godinu

3 4

N. Novakovi M. Markovi

29

3.1.2.3 Primena i sprovoenje sistema zastite zivotne sredine Zahtevi za projektovanje, sprovoenje i odrzavanje sistema zastite zivotne sredine prikazani su na Slici 18. Kako se vidi, veina tih zahteva slicna je ili jednaka zahtevima standarda ISO 9001, tako da emo komentarisati samo neke od njih. Nazalost, kod prevoda standarda na srpski jezik termin "operacija" prakticno nije ni preveden, pa treba rei da on na ovom mestu znaci "izvrsenje radnih zadataka", "obavljanje posla" ili "rad".

Slika 18. ­ Zahtevi standarda ISO 14001 u pogledu sprovoenja sistema zastite zivotne sredine

Najvise rukovodstvo mora da raspodeli poslove i dodeli nadleznosti i odgovornosti kojima se osigurava pouzdano upravljanje sistemom zastite zivotne sredine. Ono mora i da obezbedi potrebne resurse, ukljucujui osoblje, specijalna znanja i tehnologiju. Sem toga, mora se imenovati predstavnik rukovodstva ciji je zadatak da osigura usaglasenost sa zahtevima i da izvestava najvise rukovodstvo o postignutim rezultatima. Moraju se utvrditi potrebe za obukom i mora se obezbediti pogodna obuka za sve zaposlene ciji radni zadaci mogu da imaju uticaja na okolinu. Moraju se definisati postupci koji obezbeuju da zaposleni budu svesni: - zahteva koji proisticu iz politike zastite zivotne sredine i pisanih postupaka, - aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu ili stvarnu opasnost po okolinu, - zadataka, odgovornosti i aktivnosti u vezi sa reagovanjem na hitne situacije, - posledica nepridrzavanja propisanih radnih postupaka. Zaposleni koji izvrsavaju poslove sto mogu da ugroze zivotnu sredinu moraju da prou odgovarajuu obuku i moraju da imaju odgovarajue obrazovanje, kako bi mogli da kompetentno obavljaju svoje poslove. Standard dozvoljava organizaciji da sama utvrdi sta joj od dokumentacije treba da bi efektivno upravljala zivotnom sredinom. Rukovodei se principom neophodnog minimuma, treba pripremati dokumenta za procese i aktivnosti gde postoji opasnost da doe do greske ako dokumenta ne bi bilo. Na primer, na nekom hemijskom postrojenju trebalo bi detaljno opisati nacin informisanja kod primopredaje smene, jer propust da se narednoj smeni prenese neka vazna informacija moze dovesti do ekoloske katastrofe. Opredeljenje za primenu sistema zastite zivotne sredine podrazumeva aktivan rad na sprecavanju zagaenja, posebno onih koja nastaju u slucajevima udesa. Stoga se od organizacije zahteva da planskim merama sprei udes, ali i da bude spremna da reaguje ako doe njega ipak doe, kako bi se nezeljene posledice po zivotnu sredinu svele na najmanju meru. Moraju se definisati i odrzavati postupci za identifikaciju moguih udesa i drugih hitnih situacija. Takoe se moraju definisati i odrzavati postupci koji utvruju kako se organizacija priprema za takve situacije i kako na njih reaguje. Tamo gde je to vazno, ovi postupci ukljucuju obaveznu obuku zaposlenih. Gde je pogodno, ovi postupci se moraju periodicno proveravati u praksi, na primer inspekcijom vatrogasne opreme, sredstava za gasenje pozara i hidranata, ili putem najavljenih i nenajavljenih uzbuna.

30

3.1.2..4 Proveravanje sistema zastite zivotne sredine Uspostavljeni sistem mora se periodicno proveravati i unapreivati da bi se osigurala njegova trajna usaglasenost sa zahtevima i politikom zastite zivotne sredine. Podrucja provere prikazana su na Slici 19.

Slika 19 ­ Zahtevi standarda ISO 14001 koji se odnose na proveru

Sa slike se vidi da su ovi zahtevi standarda ISO 14001 vrlo slicni ili identicni zahtevima standarda ISO 9001. Vea razlika tice se samo ocenjivanja usaglasenosti, gde se od organizacije zahteva da periodicno procenjuje da li se odrzava usaglasenost sa regulativom i da preduzima mere ako doe do odstupanja15. 3.1.2.5 Preispitivanje od strane rukovodstva Nakon sto je najvise rukovodstvo utvrdilo politiku u odnosu na zivotnu sredinu i osiguralo da se sistem sprovodi, ono mora da periodicno preispituje sistem zastite zivotne sredine. Svrha preispitivanja je da se oceni ucinak sprovoenja i utvrde mogunosti za poboljsanje sistema zastite zivotne sredine. Preispitivanja od strane rukovodstva moraju biti dokumentovana. 3.2 Postupak primene standarda ISO 14001 Primena standarda ISO 14001 realizuje se putem projekta koji ima iste glavne faze kao i projekat primene standarda ISO 9001. Ovde takoe treba poceti od utvrivanja razloga za pokretanje i ciljeva projekta, kao i puta realizacije. Neki razlozi koji mogu navesti organizaciju da pokrene projekat mogu biti: - potreba da se osigura usaglasenost sa zakonom i izbegnu kazne, - zahtevi kupaca, - poboljsanje odnosa sa drustvenom zajednicom, - smanjenje izdataka za energiju, vodu, repromaterijal, - drugo. Ako u organizaciji ve postoji sistem menadzmenta kvalitetom, onda sistem upravljanja zastitom zivotne sredine treba integrisati sa njim posto postoji dosta oblasti koje su zajednicke za oba standarda.

15

U situaciji kada se skoro svakodnevno donosi ili menja veliki broj propisa, pogodno je da se princip ocenjivanja periodicne usaglasenosti sa regulativom prosiri i na druga podrucja, bitna za organizaciju. 31

Osnovne aktivnosti projekta date su u Tabeli 6. Tabela 6 - Osnovne aktivnosti projekta primene standarda ISO 14001 Naziv Obuka rukovodstva i definisanje - politike u odnosu na ZS - - Obuka zaposlenih - - Opis aktivnosti upoznavanje najviseg rukovodstva sa principima, ciljevima i metodologijom razvoja sistema menadzmenta zastitom zivotne sredine utvrivanje politike u odnosu na zastitu zivotne sredine odreivanje nacina voenja projekta analiza standarda ISO 14001 i ISO 14004 obuka za snimanje stanja i pripremu programa zastite zivotne sredine (identifikacija aspekata i uticaja, utvrivanje znacajnih aspekata, definisanje opstih i posebnih ciljeva, razvoj programa zastite zivotne sredine) identifikacija procesa koji postoje u organizaciji i njihovih meuveza utvrivanje i vrednovanje aspekata i uticaja utvrivanje i analiza zakonskih i drugih zahteva utvrivanje opstih i posebnih ciljeva u odnosu na zastitu zivotne sredine priprema programa zastite zivotne sredine utvrivanje i raspodela nadleznosti za poslove zastite zivotne sredine izrada dokumenata koja su potrebna za primenu sistema menadzmenta zastitom zivotne sredine i upravljanje operacijama

Planiranje sistema zastite zivotne sredine

- - - - - - -

Analiza i dokumentovanje procesa Primena sistema zastite zivotne sredine

Ova grupa aktivnosti obuhvata uvoenje dokumenata u primenu i realizaciju Programa zastite zivotne sredine. Proverom se utvruje da li sistem zastite zivotne sredine zadovoljava zahteve standarda ili bilo kojeg zahteva organizacije, da li je sistem primenjen i da li se odrzava i unapreuje Obuka je namenjena osposobljavanju zaposlenih da sprece nastanak ili umanje posledice incidenta ili udesa Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatno preispitivanje sistema upravljanja zastitom zivotne sredine radi procene da li se ostvaruje utvrena politika i da li ima mogunosti za dalja unapreenja (ako organizacija zeli da bude ocenjena preko tree strane)

Interna provera

Obuka za reagovanje u hitnim slucajevima Preispitivanje od strane rukovodstva Prijava za sertifikaciju

Sve sto je receno u 2.2. i 2.3 u vezi s angazovanjem konsultanta i raspodelom zaduzenja izmeu organizacije i konsultanta vazi i kada je u pitanju projekat primene standarda ISO 14001.

32

4. OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADZMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADZMENTA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE Organizacija koja to zeli16, moze da se prijavi za ocenjivanje i sertifikaciju sistema menadzmenta kvalitetom i/ili sistema menadzmenta zastitom zivotne sredine. Ocenjivanje i sertifikaciju obavljaju akreditovane17 organizacije na komercijalnoj osnovi. Ocenjivanje ove vrste naziva se "ocenjivanje preko tree18 strane" ili "nezavisno ocenjivanje". Pre podnosenja prijave za sertifikaciju, organizacija treba da uspostavi sistem menadzmenta kvalitetom i/ili sistem menadzmenta zastitom zivotne sredine i da obezbedi dokaze da je on uspesno primenjen. Ovo znaci da od pocetka primene uspostavljenog sistema, do podnosenja prijave za ocenjivanje treba da proe dovoljno vremena, po pravilu oko tri meseca. Kada se obave sve pripreme, treba odabrati organizaciju koja e obaviti ocenjivanje. Mada sve one posluju po istim osnovnim nacelima, ipak nije svejedno za koju se odluciti, posto su cene ocenjivanja razlicite, kao sto je razlicit i njihov renome i obim akreditacije19. Takoe, neke organizacije osposobljene su da istovremeno obave ocenjivanje i prema standardu ISO 9001, i prema ISO 14001, dok druge obavljaju dva nezavisna ocenjivanja. Kriterijumi za izbor mogu da budu, na primer: - Da li kupac zahteva da ocenjivanje obavi konkretna organizacija za sertifikaciju? Da li se takav zahtev postavlja zbog potrebe izvoza na dato strano trziste? - Da li je organizacija za sertifikaciju akreditovana za ocenjivanje konkretne delatnosti? - Kakve su joj reference (broj i vrsta ocenjenih firmi), a posebno u oblasti za koju se podnosi prijava? - Da li se u postupku sertifikacije obavezno obavlja predocenjivanje i da li je to ukljuceno u cenu ocenjivanja? - Kolika je cena ocenjivanja i kakva je struktura te cene? - Da li je organizacija za sertifikaciju u stanju da obezbedi ocenjivaca ili eksperta koji poznaje oblast koja se ocenjuje? - Kakav je renome organizacije za sertifikaciju na trzistu? - Da li su na raspolaganju cenovnik usluga, pravila sertifikacije i registar sertifikovanih organizacija? Nakon sto se donese odluka o izboru organizacije za sertifikaciju, dalji postupak je: - upuivanje zahteva za sertifikaciju i dostavljanje potrebnih podataka, - sklapanje ugovora o ocenjivanju, - (opciono) predocenjivanje, - pregled poslovnika i dokumentacije sistema prema standardu provere i predlozenom obimu provere, - provera primene sistema na licu mesta, - izvestavanje o sprovedenom ocenjivanju, - odlucivanje o sertifikaciji, - nadzor i ponovno ocenjivanje.

Sertifikacija - postupak posredstvom kojeg trea strana daje pisanu garanciju da su proizvod, proces ili usluga usaglaseni sa utvrenim zahtevima (JUS ISO/IEC Uputstvo 2:2001)

Obratite paznju na ukupnu cenu trogodisnjeg ciklusa, koliko vazi sertifikat. To obuhvata: cenu predocenjivanja i ocenjivanja, cenu izdavanja sertifikata na srpskom i cenu izdavanja sertifikata na nekom stranom jeziku, cenu dodatnih primeraka sertifikata, ako budu potrebni, podatak o tome na ciji trosak idu putni troskovi i troskovi smestaja tima ocenjivaca, podatak o broju nadzora za vreme vazenja sertifikata i cenu tih nadzora, cenu godisnje takse za registraciju.

Ispravka nekih zabluda u vezi sa sertifikacijom: ne postoji "meunarodna akreditacija", svaka zemlja ima svoju nacionalnu organizaciju za akreditaciju; ne postoje "meunarodno priznati" sertifikati, jer nema tela koje bi na meunarodnom nivou priznavalo sertifikate; "domai" sertifikat nije manje vredan od "stranog", a stvar je kupca da li e priznati bilo ciji sertifikat, ili ne; ne postoji "ISO sertifikat", jer ISO organizacija ne izdaje sertifikate; nema garancije da sertifikovana organizacija izrauje kvalitetne proizvode. Sertifikat za sistem nista ne govori o kvalitetu proizvoda.

16 17

18

19

Sertifikacija nije obavezna, ali je cesto preduslov za uspostavljanje komercijalnih odnosa sa kupcima. Akreditovane organizacije su one, koje su potvrdile svoju kompetentnost kod nacionalnog organa koji upravlja sistemom akreditacije. Taj organ kod nas je Akreditaciono telo Srbije, na cijoj se internet adresi www.juat.gov.yu nalazi spisak domaih akreditovanih organizacija. U ugovornoj situaciji isporucilac je "prva strana", a narucilac "druga strana". "Trea strana" je organizacija koja je nezavisna u odnosu na obe ugovorne strane, na primer laboratorija ili organizacija za sertifikaciju. Resenjem o akreditaciji utvruje se sta sve organizacija za sertifikaciju moze da ocenjuje. 33

Ako rezultati ocenjivanja pokazuju da je sistem menadzmenta usaglasen sa standardom za proveru, organizacija za sertifikaciju dodelie sertifikat o usaglasenosti. Ali, ako zbog naenih neusaglasenosti organizacija za sertifikaciju odluci da nema uslova za izdavanje sertifikata, onda se sve uocene neusaglasenosti moraju otkloniti u dogovorenom roku, a ocenjivanje se ponavlja - delimicno ili u celosti. Sertifikovana preduzea dobijaju potvrdu - sertifikat, a podatak o sertifikatu objavljuje se u registru koji vodi organizacija za sertifikaciju. Uz sertifikat organizacija za sertifikaciju dostavlja pravila za upotrebu znaka sertifikovane organizacije (videti Sliku 19) u kojima se precizira pod kojim uslovima i na kojim mestima sertifikovana organizacija moze da reklamira svoj status. Na primer, zabranjeno je da se znak sertifikovane organizacije stavi na proizvod ili na njegovo pakovanje, posto se sertifikat ne odnosi na proizvod, ve na sistem menadzmenta. Zabranjeno je da se ovaj znak koristi na bilo koji nacin koji moze da dovede kupca u zabludu.

Slika 20 ­ Znak sertifikovane organizacije koje dodeljuju pojedina sertifikaciona tela

Povremeno, obicno jednom godisnje, organizacija za sertifikaciju obavlja nadzornu proveru, trazei dokaze da preduzee neprekidno odrzava i unapreuje sertifikovani sistem. Sertifikat obicno vazi tri godine, nakon cega se proces sertifikacije ponavlja. Bez obzira da li e organizacija podneti zahtev za sertifikaciju ili ne, ona mora biti svesna da sertifikat nije kraj puta. Zahtevi se moraju zadovoljavati i posle sertifikacije, a sistem se mora unapreivati. U suprotnom, sertifikat moze biti ponisten.

34

5. SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE ­ HACCP Pravo na bezbednu hranu jedno je od osnovnih ljudskih prava, a obaveza je svake drzave da osigura da zdravlje njenih graana ne bude ugrozeno upotrebom zdravstveno neispravnih prehrambenih proizvoda. Bezbednost hrane danas je postala svetski problem, koji je posebno izrazen u uslovima intenzivne trgovine prehrambenim artiklima na meunarodnom trzistu. Dok su nekada posledice trovanja hranom uglavnom bile ogranicene na neposrednu okolinu uzrocnika trovanja, danas uzrocnik moze biti u jednoj, a zrtve u mnogo drugih zemalja. Produzeni su lanci isporuke hrane, a sve je vise proizvoda za brzu pripremu, bez dodatne toplotne obrade, sto dalje uveava prisutne opasnosti. Podaci koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija pokazuju da su ekonomski i drugi gubici, koji se mogu pripisati zdravstveno neispravnim prehrambenih proizvodima, ogromni cak i u razvijenim zemljama. Na primer, samo u 2000. godini u SAD zabelezeno je 76.000.000 obolelih od posledica trovanja hranom, od cega je 325.000 ljudi zavrsilo u bolnici, cak 5000 je umrlo, a ekonomska steta iznosila je 13,2 milijarde dolara. Stanje u nerazvijenim zemljama je, naravno, znatno gore ­ godisnje u svetu umire 2.100.000 ljudi (uglavnom dece) od dijareje izazvane neispravnom hranom i vodom. Pri tome treba znati da na jedan prijavljeni, dolazi 30-100 neprijavljenih slucajeva. Do podataka za nasu zemlju vrlo je tesko doi, ali cesti napisi u stampi o masovnim trovanjima hranom ukazuju da ni kod nas problem nije mali. Razvijene zemlje posebno su zainteresovane za bezbednost hrane, jer se velike kolicine uvoze iz zemalja treeg sveta. Zato one postavljaju vrlo ostre zahteve koje treba da ispune svi, koji imaju nameru da prodaju svoje prehrambene proizvode na njihovom trzistu. Tako je Evropska unija jasno porucila da ni zbog koga nee snizavati kriterijume za uvoz hrane, a takav je stav i drugih zemalja. Izvoz poljoprivednih proizvoda znacajan je deo ukupnog izvoza Srbije. Da bi on nastavio da raste, domai proizvoaci moraju da primene niz mera u oblasti primarne proizvodnje i prerade kojima e se zadovoljiti zahtevi za izvoz. Meutim, u vezi sa strategijom Srbije za prikljucenje Evropskoj uniji, sve meunarodne norme primenjivae se i na nasem trzistu i to bez ikakvih izmena. Ovaj proces ve je poceo i domai proizvoaci moraju se sto pre usaglasiti sa zahtevima, jer u suprotnom rizikuju da za koju godinu prestanu sa radom. Na primer, u zakonu o veterinarstvu, objavljenom u decembru 2005, u clanu 82. propisuju se zahtevi za HACCP program: Trovanje tortom na porodicnom slavlju Najnoviji slucaj masovnog trovanja hranom desio se 29. juna u Raskoj i Aleksandrovcu. Nakon porodicnog rucka u Raskoj, na kome je bilo 29 gostiju, pomo lekara zatrazilo je 18 osoba. Na infektivnom odeljenju Zdravstvenog centra Novi Pazar zadrzano je 16 osoba. Pomo lekara zatrazilo je i 13 gostiju koji su konzumirali hranu u jednom objektu u Krusevcu, a na bolnickom lecenju u krusevackom zdravstvenom centru zadrzano je 6 osoba. U toku juna i maja zabelezeni su slucajevi masovnog trovanja hranom ucesnika radnickih igara u Sokobanji, zatim ucenika u odmaralistu kod Ivanjice, turista u poznatom restoranu u Beogradu i nekoliko studentskih menzi, takoe u Beogradu izvor: "Danas" od 06. jula 2006.

"Iako je opsti utisak u javnosti da je ove godine vise obolelih zbog nekoliko slucajeva masovnih trovanja, podaci pokazuju da nije tako. Naime, zbog trovanja hranom u maju prosle godine pomo lekara je potrazilo 483 osobe, a u maju ove godine 347. Takoe, u istom mesecu prosle godine crevne bakterijske infekcije dobilo je 639 osoba, a ove godine 439." izvor: "Danas" od 06. jula 2006.

"Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja zivotinja, proizvodnju i promet hrane zivotinjskog porekla, hrane za zivotinje , kao i sakupljanje, preradu i unistavanje otpadaka zivotinjskog porekla duzan je da ima sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se odrzava na principima dobre proizvoacke i higijenske prakse i analize opasnosti i kriticnih kontrolnih tacaka u proizvodnji (HACCP program). Za sprovoenje programa iz stava 1. ovog clana pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice."

35

Srbija treba uskoro da donese zakon o hrani, kojim bi se uredile obaveze svih ucesnika u proizvodnji i distribuciji prehrambenih proizvoda. Na osnovu prakse susednih zemalja, ocekuje se da i u tom zakonu sistem bezbednosti hrane nae svoje mesto. Sve ovo znaci da se proizvoaci moraju sto pre poceti sa radom na zadovoljenju zahteva koji se odnose na bezbednost hrane. "Proces pridruzivanja znaci proces uvoenja ravnopravnosti u trci za trziste i za nase farmere. Meutim, na farmerima je da procene: hoe li za trku odmah da zapocnu pripreme, da bi stekli dobru startnu poziciju, ili e, s nepoverenjem, iz ugla posmatrati procese oko sebe, duboko verujui da je sve to cudo za tri dana. Nazalost, iskustvo iz susedstva kaze jasno: taktika smeskanja iz prikrajka je veoma pogresna. Ona sigurno vodi do situacije u kojoj se ti isti farmeri, koji ignorisu tokove u trenutku kada se proces okoncava, hvataju za glavu i izlaze na barikade i puteve, strajkuju i demonstriraju tvrdei da su na putu da propadnu. Oni su u pravu, propadaju, to je izvesno, ali tada ve nikoga za to nije briga, jer je kolac ve podeljen." izvor: "Putokaz", maj 2006

Sta je HACCP? HACCP je skraenica od Hazard Analysis and Critical Control Points (eng.), sto se kod nas prevodi sa "Analiza opasnosti i kriticne kontrolne20 tacke", a predstavlja sistemski preventivni pristup kojim se osigurava bezbednost hrane. HACCP se temelji na identifikaciji i analizi specificnih opasnosti21 po zdravlje krajnjeg korisnika i utvrivanju preventivnih mera u proizvodnji i prometu hrane kojima se rizik uklanja, ili svodi na prihvatljivu meru. Ovaj sistem zasnovan je na preventivi i ugraen je u ceo proizvodni proces. Prve principe HACCP objavilo je jos 1974. god americko Ministarstvo za hranu i lekove (FDA - US Food and Drug Administration), da bi uskoro HACCP pristup prihvatila veina svetske prehrambene industrije. Komisija Codex Alimentarius koja radi u okviru UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), na svom zasedanju u Zenevi 1993. usvojila je poznati dokument "Smernice za primenu sistema analize opasnosti i kriticnih kontrolnih tacaka22". Ovaj je dokument revidiran 1997. i danas vazi pod nazivom "Preporuceni meunarodni kodeks prakse ­ Opsti principi higijene hrane23". HACCP sistem i smernice za njegovu primenu su ukljucene u aneks tog dokumenta. Dokument se moze preuzeti sa internet adrese http://www.fao. org/docrep/005/Y1579E/y1579e02.htm. 5.2 Sta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? Codex Alimentarius je skup meunarodno priznatih standarda o hrani. Kodeks sadrzi i savetodavne odredbe u vidu pravilnika, smernica i drugih preporucenih mera kao pomo u sprovoenju zakona o hrani. Ovi standardi mogu se preuzeti sa internet adrese www.codexalimentarius.net/standard_list.asp. Codex Alimentarius Commission (CAC) je zajednicka komisija Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije UN (WHO) koja sprovodi zajednicki program FAO/WHO standarda o hrani. Svrha ovih standarda je zastita zdravlja potrosaca i obezbeenje lojalne konkurencije u trgovini prehrambenim proizvodima.

Treba imati u vidu da je HACCP samo jedan deo ukupnog sistema obezbeenja bezbednosti hrane. Drugi delovi sistema, o cemu e biti reci kasnije, nisu manje vazni, tako da je bolje govoriti o sistemu bezbednosti hrane, umesto o sistemu HACCP.

Prevod je pogresan, ali se odomaio. Tacniji prevod bio bi: "Analiza opasnosti i kriticna mesta upravljanja". Umesto "analiza opasnosti", ponekad se cuje "analiza rizika" sto je takoe pogresno u odnosu na engleski termin. Rizik je posledica prisutne opasnosti. 21 Uzroci potencijalne opasnosti mogu biti bioloskog, hemijskog ili fizickog porekla, na primer: - mikroorganizmi, virusi, plesni, insekti, glodari, - teski metali, radioaktivnost, hemijska jedinjenja, - tvrda tela svih vrsta (pesak, metalni opiljci, staklo itd.). 22 Guidelines for the application of the Hazard Analysis Critical Control Point (HACCP) system (ALINORM 93/13A, Appendix II) 23 Recommended International Code of Practice - General Principles of Food Hygiene [CAC/RCP 1-1969, Rev 3 (1997)]

20

36

5.3 Meunarodni standardi i smernic u oblasti proizvodnje bezbedne hrane Osnovni meunarodni standardi i smernice u proizvodnji bezbedne hrane sadrzani su u dokumentima Codex Alimentarius Commission FAO/WHO. Ti se standardi odnose na poljoprivredu i ribarstvo, namirnice, aditive i zagaujue supstance u hrani, hranu za zivotinje i ostatke veterinarskih proizvoda i pesticida, oznacavanje, provere i sistem sertifikacije, metode uzorkovanja i analize, kodekse etike i proizvoacke prakse i higijensku praksu u proizvodnji hrane. Pored ovih standarda, svaki izvoznik mora jos da poznaje nase propise i legislativu zemlje u koju izvozi. Evropska unija regulisala je promet prehrambenih proizvoda brojnim dokumentima od kojih su najvazniji: - Propis (EC) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta - Opsti zakon o hrani. Ovim se zakonom pokrivaju sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane za ljude i zivotinje izuzev primarne proizvodnje, pripreme, rukovanja i skladistenja hrane u domainstvima (namenjene za sopstvenu potrosnju i potrosnju za zivotinje u domainstvu, tj. nisu namenjene za prodaju na trzistu). Pod "zivotnom namirnicom" (hranom) podrazumeva se bilo koja supstanca ili proizvod, obraena, delimicno obraena ili neobraena, a namenjena za ljudsku ishranu ili se s razlogom pretpostavlja da e je konzumirati ljudi. Ovde se ukljucuju i pia i bilo koja supstanca, ukljucujui vodu, koja je sa namerom uneta u hranu tokom njene proizvodnje, pripreme ili obrade (clan 2). Poznavanje ovoga zakona vazno je zato sto e nas zakon o hrani morati biti usklaen sa evropskim.

- Propis (EC) 852/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, koji se odnosi na higijenu prehrambenih proizvoda. Osnovni principi ovog propisa su: o primarnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom lancu, pocevsi od primarne proizvodnje; o uvodi se opsta primena procedura koje se zasnivaju na HACCP principima i pravilima dobre higijenske prakse, sve u cilju poveanja stepena odgovornosti subjekata Izvor: "Putokaz", maj 2006 koji se bave hranom; o uputstva dobre prakse (proizvoacke, laboratorijske) pomo su subjektima koji se bave hranom sa ciljem da se usaglase sa propisima iz oblasti higijene hrane i primene HACCP principa; o utvrivanje mikrobioloskih kriterijuma i kontrole temperatura na osnovu naucne prakse, a u cilju upravljanja rizicima koji se ticu hrane; o mora se osigurati da hrana koja se uvozi zadovoljava iste higijenske standarde kao i hrana koja se proizvodi u EU (sto vazi i za kvalitet hrane). Ovaj se dokument primenjuje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane i kod uvoza, a bez povrede specificnih zahteva iz oblasti higijene hrane. - Propis (EC) 853/2004 Evropskog parlamenta i Saveta koji se odnosi na higijenu hrane zivotinjskog porekla. Ovaj propis dopunjuje propis (EC) 852/2004. U Aneksu II dati su zahtevi koji se odnose na neke proizvode zivotinjskog porekla, obelezavanje, HACCP proceduru i podatke o prehrambenom lancu. Propis sadrzi sledee pricipe: o primenjuje se na nepreraene proizvode zivotinjskog porekla; o ukoliko nije izricito navedeno suprotno, propis se primenjuje na hranu koja sadrzi i proizvode biljnog porekla i obraene proizvode zivotinjskog porekla; o nabavka i rukovanje preraenim proizvodima zivotinjskog porekla upotrebljenih za pripremanje takve hrane moraju biti u skladu sa zahtevima ovog propisa. - Direktiva 93/43/EEC dopunjena propisom (EC) 1882/2003 Evropskog parlamenta i Saveta. Ovo je dokument o higijeni prehrambenih proizvoda koji utvruje: o opsta pravila higijene za namirnice, o procedure za proveru usaglasenosti namirnica sa pravilima, o podsticaj primene i razvoja smernica za dobru higijensku praksu koju su preporucili Komisija Codex Alimentarius, FAO i WHO, o najava HACCP principa. Posebno se ovom direktivom (cl. 3) naglasava da e se priprema, prerada, proizvodnja, pakovanje, smestaj, prevoz, distribucija, rukovanje, skladistenje i prodaja zivotnih namirnica sprovesti na higijenski nacin, sto sve obuhvata i HACCP koncept.

"U ovom trenutku, proizvoaci (mleka) mozda nisu ni svesni da su sa mlekarama uglavnom potpisali ugovore o kvalitetu isporucenog mleka. To je klauzula kojom se zahteva da mleko mora da odgovara sledeim standardima: prisustvo antibiotika treba da bude manje od 0,004µg, somatskih elija do 400.000 u ml, bakterija do 100.000 u ml. Ovo na prvi pogled izgleda jednostavno, ali proizvoaci moraju da budu svesni da je dostizanje ovih standarda, cije neispunjavanje mlekare trenutno tolerisu, veoma dug i skup proces koji, pre svega, podrazumeva potpuno novu organizaciju u proizvodnji, kako bi se rizici obolevanja zivotinja smanjili na minimum, a time i upotreba antibiotika. Direktive se, naravno, odnose i na procese proizvodnje, kvalitet objekata, uslove drzanja zivotinja, zastitu zivotinja prilikom postupanja s njima, ali se sve to moze ispraviti ukoliko zadovoljite higijenske standarde."

37

Treba spomenuti jos neke direktive EU, bitne za bezbednost hrane: o 89/569/EEC - preporuka o usaglasenosti ispitivanja sa principima dobre laboratorijske prakse (GLP), o 93/99/EEC - dodatne mere koje se odnose na zvanicnu kontrolu prehrambenih proizvoda, o 92/46/EEC ­ mleko i mlecni proizvodi, o 9/493/EEC - riba, o 92/46/EEC - meso i mesne preraevine, o 88/388/ECC - zacini, o 92/74/EEC - pomona lekovita sredstva, o 89/622/EEC - duvan i duvanski proizvodi i o 76/895/EEC, 86/362/EEC, 86/363/EEC, 90/642/EEC - upotreba pesticida Propisi broj 2377/90 i 2011/2003 odnose se na upotrebu sredstava za lecenje zivotinja i utvruju maksimalne granice ostataka veterinarskih medicinskih preparata u namirnicama zivotinjskog porekla, te postupak ispitivanja. Ovi i drugi vazni propisi i direktive mogu se nai na internet lokaciji www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/s87500.htm. 5.4 Domai propisi U nasoj zemlji oblast proizvodnje i prometa prehrambenih proizvoda regulisana je sa vise zakona, pravilnika i drugih podzakonskih akata. Najvazniji od njih su: o zakon o zdravstvenoj ispravnosti zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe, o zakon o geneticki modifikovanim organizmima, o zakon o organskoj poljoprivredi, o zakon o geografskim oznakama porekla, o zakon o sadnom materijalu voaka, vinove loze i hmelja, o zakon o sanitarnom nadzoru, o zakon o semenu, o zakon o veterinarstvu, o zakon o vinu i rakiji, o zakon o vodama, o zakon o zdravstvenom nadzoru nad zivotnim namirnicama i predmetima opste upotrebe , o zakon o vinu, rakiji, zestokim alkoholnim piima i likerima, o pravilnik o posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju klanice za klanje zivotinja iz uvoza, o pravilnik. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe, o pravilnik o mikrobioloskoj ispravnosti namirnica u prometu, o pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie. Ovo je samo deo ukupnog spiska, tako da njime nisu obuhvaeni pravilnici o kvalitetu pojedinih vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Registar i svi objavljeni propisi mogu se pronai u publikacijama koje izdaje Sluzbeni list Srbije i Crne Gore i Sluzbeni glasnik Republike Srbije. Propisi se mogu pronai i na Internetu. Liste i zakoni objavljeni od 2000. godine kao i predlozi zakona mogu se pronai na sledeim internet adresama: o Narodna skupstina Republike Srbije, www.parlament.sr.gov. yu, o Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, www. minpolj.sr.gov.yu, o Ministarstvo zdravlja, www.zdravlje.sr.gov.yu, o Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine, www.mntr.sr.gov. yu, o Privredna komora Srbije, www.pks.co.yu, o Internet magazin SerbiaFood, http://www.serbiafood.co.yu/propisi/, o Udruzenje za zastitu potrosaca, Vojvodine http://www.consumer.org.yu,

38

5.5 Sistem upravljanja bezbednosu hrane - standard ISO 22000 Prepoznajui potrebu da se uspostavi jedinstvena osnova za priznavanje sistema upravljanja bezbednosu hrane i da se omogui nezavisno ocenjivanje i sertifikacija, ISO je polovinom 2005. doneo meunarodni standard ISO 22000 - Sistemi upravljanja bezbednosu hrane ­ Zahtevi za organizacije u lancu ishrane. Standard je usaglasen sa drugim standardima za sisteme menadzmenta, a posebno sa ISO 9001 i ISO 14001. Kako se vidi sa Slike 21, standard ISO 22000 propisuje celoviti sistem menadzmenta, dakle sistem u kojem je najvise rukovodstvo odgovorno da osigura bezbednost hrane i to tako sto e: · uspostaviti politiku i objasniti je zaposlenima, · obezbediti resurse i potrebne preduslove za funkcionisanje sistema, a pre svega primenu mera dobre proizvoacke i dobre higijenske prakse, · sprovesti analizu opasnosti i pripremiti plan upravljanja rizicima (HACCP plan), · obezbediti nadzor nad funkcionisanjem sistema i njegovo unapreivanje. Posto se kod nas odomaio izraz "HACCP sistem", umesto "sistem upravljanja bezbednosu hrane", postoji tendencija da se ceo sistem svede samo na analizu opasnosti i pripremu HACCP plana. Meutim, slika 21. i svi ranije pomenuti standardi i propisi upuuju na to, da se sistem upravljanja bezbednosu hrane realizuje kroz: - zadovoljenje preduslova, - primenu mera dobre higijenske i dobre proizvoacke prakse, - primenu tehnickih mera za upravljanje opasnostima u svim procesima proizvodnje, prerade, pakovanja, rukovanja, skladistenja ili transporta, - upravne mere, koje osiguravaju da se sistem nee narusiti u duzem vremenskom periodu. Po analogiji sa kuom koja se gradi od temelja, ovaj se redosled graficki prikazuje kao na sl. 22.

Slika 21 ­ Struktura standarda ISO 22000

39

Slika 22 ­ "Kua" bezbedne hrane

Prikaz na slici 22. zgodan je i zbog toga sto pokazuje da sistem,koji nije graen po ovom stepenastom principu nema nikakvog smisla! 5.6 Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednosu hrane Preduslovi za sistem bezbedne hrane opisani su u dokumentima Codex Alimentarius Commision i u domaim propisima (na primer, videti Pravilnik. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe, "Sluzbeni glasnik RS", br. 6/97, 52/97). a) Primarna proizvodnja Pod pojmom primarne proizvodnje podrazumevaju se "one karike u prehrambenom lancu do, i zajedno sa, npr. zetvom, klanjem stoke, muzom, ribolovom." Cilj je da se primarnom proizvodnjom upravlja tako, da hrana bude zdravstveno bezbedna i prikladna za predvienu upotrebu. Pre svega, treba uzeti u obzir potencijalne izvore zagaenja koji se nalaze u okruzenju, te zastititi izvore hrane od fekalnog i drugog zagaenja. Proizvoaci takoe treba da, koliko god je to izvodljivo, sprovode mere za sprecavanje zagaenja iz vazduha, zemlje, vode, ubriva, pesticida, kao i veterinarskih lekova i drugih sredstava, vodei pri tom racuna o zdravlju zivotinja i biljaka kako ne bi predstavljale opasnost za zdravlje i uticale na upotrebljivost. Pri rukovanju, skladistenju i transportu treba preduzeti mere da se spreci propadanje i kvarenje hrane primenom odgovarajuih mera. b) Objekti i oprema za proizvodnju Da bi se uspesno sprecili mogui rizici, objekti u kojima se vrsi proizvodnja i prerada hrane, treba da budu locirani, projektovani i sagraeni tako da se obezbedi minimalno zagaivanje - da su udaljeni od zagaenih i industrijskih zona, da nisu u podrucju podloznom poplavama, da moze efikasno da se uklanja otpad i da se stite od stetocina kao i da omoguavaju odgovarajue odrzavanje, cisenje i dezinfekciju. Posebno treba obratiti paznju na odgovarajue vodosnabdevanje, kvalitet vazduha i ventilaciju, regulaciju temperature vlaznosti, osvetljenja. Oprema koja dolazi u dodir sa hranom treba, takoe, da se projektuje i konstruise tako da omoguuje adekvatno cisenje, dezinfekciju i odrzavanje kako bi se sprecilo zagaenje hrane. Tamo gde je to potrebno, oprema treba da ima mogunost kontrole i regulacije temperature, vlaznosti, strujanja vazduha i sl. c) Upravljanje procesom proizvodnje Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane obezbeuje se uspostavljanjem efikasnih kontrolnih sistema. To podrazumeva da treba ustanoviti koje su faze rada kriticne, nakon cega treba da se sprovedu, prate, dokumentuju i periodicno proveravaju odgovarajui postupci rada u tim fazama. Odgovarajuim osmisljavanjem proizvoda i procesa ove sisteme treba primeniti na ceo prehrambeni lanac. Kljucni aspekti sistema za upravljanje higijenom su: sprecavanje mikrobioloskog zagaenja - mogua kontaminacija preko lica koja rukuju namirnicama, povrsina sa kojima hrana dolazi u dodir, vazduhom, s jedne namirnice na drugu; sprecavanje fizickog zagaenja - strana tela, staklo, opiljci metala od masina, prasina; sprecavanje hemijskog zagaenja - nepozeljne hemikalije, stetna isparenja; regulacija vremena i temperature - kod pripreme, obrade, skladistenja; upravljanje specificnim fazama postupka kao sto su rashlaivanje, termicka obrada, susenje, hemijsko konzervisanje, vakuum-ambalaza i sl.

40

Pored ovoga, neophodno je kontrolisati: sirovine i sastojke pre prerade; dizajn i kvalitet ambalaze; vodu - koja se koristi za proizvod, koja se koristi u procesu proizvodnje, kao led i kao para. Primenom upravljanja opasnostima na ovaj nacin, mogue je preduzeti preventivne mere i osigurati bezbednost i upotrebljivost hrane u svakoj fazi rada, a ne tek kod finalnog proizvoda. d) Odrzavanje, pranje i dezinfekcija opreme i objekta Da bi se sprecilo zagaenje hrane, neophodno je uspostavljanje efikasnih sistema za: odrzavanje i cisenje primenom odgovarajuih fizickih i hemijskih metoda i dezinfekcijom, po potrebi, sprecavanje pristupa stetocinama, primenu higijenskih postupaka kojima se sprecava stvaranje sredine, pogodne za stetocine, redovno nadgledanje i kontrola, upravljanjem otpadom; praenje efikasnosti odrzavanja i sanitarnih postupaka, da bi se verovatnoa najezde stetocina svela na minimum i time smanjila potrebe za pesticidima. e) Higijena zaposlenih Da bi se sprecilo da hranu zagade lica koja na direktan ili indirektan nacin dolaze u dodir s njom, neophodno je voditi racuna o: zdravstvenom stanju zaposlenih - sprovoditi redovne lekarske preglede, spreciti kontakt obolelih s hranom ukoliko postoji opasnost da je zagade, odrzavanju odgovarajueg nivoa licne higijene - kapa, zastitna odea i obua, pranje ruku; odgovarajuem ponasanju pri radu; posetiocima - zastitno odelo i pridrzavanje opstih pravila ponasanja u prostoru za proizvodnju, preradu i rukovanje prehrambenim namirnicama. f) Sredstva za transport Hrana tokom transporta mora biti zastiena na pogodan nacin od potencijalnih izvora zagaenja ili osteenja koje bi je ucinilo neprikladnom za upotrebu. Prevozna sredstva i kontejneri za transport hrane treba da se odrzavaju cisti i u dobrom stanju i treba da budu konstruisani tako da obezbede zastitu od zagaenja, da mogu efikasno da se odrzavaju i ciste, da obezbede odrzavanje i proveru temperature, vlaznosti i drugih eventualno potrebnih uslova. g) Informacije o proizvodu O proizvodima treba da postoji dovoljno informacija da bi se sprecili degradacija, zagaenje, pogresno rukovanje ili neprikladna upotreba. Oznacavanje svake pojedinacne partije proizvoda od sustinskog je znacaja ukoliko doe do potrebe za povlacenjem proizvoda sa trzista, a time se omoguuje i efikasno upravljanje zalihama. Poseban znacaj imaju programi obrazovanja potrosaca koji treba da im omogue da pravilno razumeju sve informacije, vezane za proizvod. h) Obuka Lica, koja u radu direktno ili indirektno dolaze u dodir sa hranom, treba da budu upoznata sa zahtevima za odrzavanje higijene i bezbednosti hrane u stepenu, koji odgovara poslovima koje obavljaju. Neodgovarajua i nedovoljna obuka i nedostatak nadzora nad radom svih lica, ukljucenih u aktivnosti u vezi sa hranom, predstavljaju potencijalnu pretnju po zdravstvenu bezbednost hrane i njenu prikladnost za upotrebu. 5.7 Upoznavanje sa izvorima opasnosti Analiza opasnosti moze se sprovesti tek kada su zaposleni upoznati sa prirodom i izvorima tih opasnosti, te merama kojima se one mogu ukloniti ili svesti na prihvatljivu meru. Vise primera neuspelih pokusaja primene "HACCP sistema" upravo su nastali kao posledica nedovoljnog poznavanja prirode i izvora opasnosti. Stoga se u proces uspostavljanja sistema bezbednosti hrane mora ukljuciti najmanje jedan specijalista koji dobro poznaje ne samo tehnologiju proizvodnje, ve upravo mogue opasnosti po zdravlje. Opasnosti mogu biti mikrobioloskog, hemijskog ili fizickog porekla. One mogu da variraju od jednog do drugog proizvodnog pogona, jer zavise od: izvora/porekla sirovina/sastojaka, sastava proizvoda, opreme i karakteristika tehnoloske linije, postupka pripreme/obrade/prerade, trajanja procesa proizvodnje/skladistenja, iskustva/znanja/obucenost/ponasanja zaposlenog osoblja, itd. Moraju postojati detaljni pisani postupci o tome kako se odrzava higijena pogona, opreme, vozila za transport i zaposlenih. Ovi postupci cine tzv. dobru higijensku praksu i poznati su pod nazivom "Standardni sanitarni operativni postupci"- SSOP

41

a) Opasnosti bioloskog porekla Potencijalne bioloske opasnosti ukljucuju bakterije i njihove toksine, viruse, protozoe i parazite. Bakterije su najznacajnija opasnost bioloskog porekla, jer su izazivaci mnogih oboljenja koja se mogu preneti sa zivotinja na ljude (zoonoze). Infekcije i trovanja nastaju kao posledica uzimanja higijenski neispravne hrane, odnosno hrane koja sadrzi stetne mikroorganizme, bakterijske toksine i parazite. Mogue opasnosti ove vrste neizbezne su i nalaze se prakticno u svakom planu analize rizika i kriticnih kontrolnih tacaka (HACCP plan), sa razlikama koje se odnose na vrstu proizvoda, odnosno nacin i uslove proizvodnje. Tim koji sprovodi analizu opasnosti mora da poznaje vrste mikroorganizama sto se mogu javiti u proizvodnji koja se analizira, posledice uzimanja zagaene hrane i nacine za eliminaciju/smanjenje opasnosti. b) Opasnosti hemijskog porekla Opasnosti hemijskog porekla dele se na dve osnovne grupe: - opasnosti u vezi s hemikalijama koje se normalno pojavljuju u namirnicama, - opasnosti u vezi s hemikalijama koje se dodaju u namirnice tokom procesa proizvodnje. Vrste hemijskih jedinjenja u hrani i njihovi dozvoljeni nivoi propisani su u nacionalnim propisima, usklaenim sa meunarodno priznatim normama. Listeria monocytogenes - bakterija, siroko rasprostranjena u prirodi (zemljiste, ubrivo, otpadne vode, crevni trakt zivotinja). Zivotinje-nosioci ne moraju biti bolesne - vazan izvor kontaminacije mogu biti vlazan vazduh i vlazne povrsine na otkapljivacima i zidovima u objektima za cuvanje i preradu hrane - cesta podloga za umnozavanje listerija su ostaci hrane na opremi - za razliku od mnogih mikroorganizama, raste na temperaturi smrzavanja i mogu dugo preziveti pri nepovoljnim uslovima sredine Povean rizik : ­ trudnice: verovatnoa da e oboleti od listerioze je oko 20 puta vea nego kod ostalih zdravih pojedinaca, tako da oko treine svih slucajeva obolelih cine trudnice. Mogue posledice - gubitak ploda (abortus) - prevremeni poroaj - raanje bebe zarazene listerijom - deca, stari, oboleli od malignih bolesti, AIDS, osobe sa oslabljenim imunitetom. Simptomi kod njih mogu biti veoma ozbiljni: - meningitis - sepsa - veoma visoka smrtnost ­ do 20%

Najcese zastupljene opasnosti hemijskog porekla poticu od hemikalija koje se normalno koriste u procesu proizvodnje hrane, ali se namerno ili nenamerno dodaju u nedozvoljenim kolicinama. Na primer, zavisno od nivoa savesti u lecenju zivotinja, cesto se u proizvodima zivotinjskog porekla mogu nai ostaci sulfa-preparata, antibiotika ili drugih lekova.

Opasnosti od unosenja namirnica koje sadrze prekomerne kolicine ili nedozvoljena hemijska jedinjenja proisticu iz posledica koje mogu nastati po zdravlje ljudi: unakrsne i alergijske reakcije, akutna i hronicna oboljenja, otpornost prema lekovima pa i smrtni ishod. Inspekcijske sluzbe samo posredno kontrolisu hemikalije koje se mogu nai u namirnicama. Zbog toga je veoma vazno da se u procesu proizvodnje strogo postuju propisi u pogledu granicnih nivoa hemikalija u hrani. Takoe su veoma vazni kontrola opreme za proizvodnju, odrzavanje higijene, izbor sredstava za pranje i dezinfekciju, te zastita okoline od nekontrolisanog zagaivanja vodotokova i zemljisnih povrsina. U primarnoj proizvodnji teziste je na smanjenju opasnosti od prisustva ostataka stetnih hemijskih jedinjenja u namirnicama. Tokom uzgoja mora biti uspostavljen stalni nadzor ("monitoring") nad upotrebom svih vrsta hemijskih sredstava koja mogu na bilo koji nacin dospeti u lanac proizvodnje hrane. S tim u vezi, od proizvoaca sirovina i pogona za proizvodnju mora se zahtevati striktna primena propisa i odgovarajua kontrola inspekcijskih sluzbi.

42

c) Opasnosti fizickog porekla Ove opasnosti poticu od prisustva cvrstih predmeta koji se nikako ne bi smeli nai u namirnicama. Ti predmeti, pored opasnosti koje mogu znaciti za organe za varenje, mogu da prouzrokuju i psihicke traume, npr. strah. Sprecavanje prisustva fizickih/stranih tela u namirnicama mogue je jedino kroz zadovoljenje graevinsko-tehnickih uslova za objekte za proizvodnju/skladistenje, preventivno/plansko i interventno tehnicko odrzavanje proizvodnih linija i kroz poveanu paznju zaposlenih u toku obrade i pripreme sirovina i izrade proizvoda. Po literaturnim podacima, 25% svih prituzbi na neispravnu hranu sa trzista, odnosi se na prisustvo predmeta koji se ne bi smeli nai u hrani. Odgovornost proizvoaca po osnovu propusta ove vrste velika je i u slucaju reklamacije proizvoac ima male izglede da krivicu prenese na druge ucesnike u lancu ishrane. Najcesi materijali koji predstavljaju fizicke opasnosti i njihovo poreklo dati su u sledeoj tabeli:

Tabela 7 - Izvori opasnosti fizickog porekla Materijal Staklo Drvo Metal Kost Plastika Izvor Staklena ambalaza Piljevina, palete, kutije za pakovanje Priprema proizvodnje, okolina proizvodne linije Priprema proizvodnje, Proizvodni ambijent Mogue posledice Posekotine, krvarenja, ubodi u tkiva za koje je potrebna hiruska intervencija Posekotine, zapaljenja disajnih organa i organa za varenje, gusenje Posekotine, zapaljenja, cesto neophodan hiruski zahvat, lomljenje zuba Traume, posekotine, davljenja Traume, posekotine, davljenja

5.8 Priprema za sprovoenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP Priprema za sprovoenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP sprovodi se kroz sledeih pet koraka: 1. Formiranje HACCP tima. Ovaj tim sastavljen je od ljudi, ukljucenih u procese u vezi s proizvodnjom hrane, koji dobro poznaju proizvod, postupak proizvodnje, opremu, puteve kretanja sirovina i proizvoda i mogue opasnosti. U tim mogu da se ukljuce eksperti-spoljni saradnici. 2. Priprema opisa proizvoda. Tim treba da pripremi opis proizvoda koji sadrzi namenu proizvoda, vrste pakovanja, temperaturu cuvanja i odrzivost/rok upotrebe, sastav (osnovna sirovina, dodaci, aditivi), uslove transporta i distribucije, prodajna mesta (za maloprodaju, za restorane masovne ishrane itd,), deklarisana uputstva za skladistenje i upotrebu. 3. Priprema opisa nameravane upotrebe i korisnika proizvoda. Tim mora da pripremi opis nameravane upotrebe (za dalju preradu, za direktnu konzumaciju) i ciljne grupe korisnika (sve grupe, zabranjene grupe npr. deca ispod pet godina) 4. Priprema dijagrama toka procesa (od ulaska sirovina, do isporuke gotovog proizvoda). Tim treba da pripremi dijagram toka kojim se opisuje ceo proces proizvodnje, od prijema sirovina i ambalaze, do isporuke gotovog proizvoda. Dijagram moze biti tako pripremljen da opisuje jednu po jednu fazu proizvodnje, ali mora da bude dovoljno detaljan da se na njemu mogu identifikovati sve radnje u vezi sa sastojcima proizvoda i ambalazom (videti korak 2). 5. Verifikacija dijagrama toka procesa. Tim mora da verifikuje pripremljeni dijagram toka tako sto e obii sve lokacije koje se pominju na dijagramu i utvrditi da li se rad odvija kako dijagram prikazuje. Cilj je da se dobije tacan dijagram koji odrazava realno stanje u procesu.

43

Pored ovoga, tim treba da pripremi i druga dokumenta, na primer: skicu lokacije sa ucrtanim putevima kretanja sirovine, ambalaze, ljudi, sredstava za transport, sanitarnim prostorijama i prostorijama za odmor radnika. Sa ove skice moze se videti da li dolazi do ukrstanja puteva cisto-prljavo, popis hemikalija koje se koriste za odrzavanje higijene i u druge svrhe. Sa ove liste moze se videti da li postoji neka opasnost ako data hemikalija dospe u hranu, druge informacije koje mogu da pomognu u analizi opasnosti.

Slika 23 ­ Deo dijagrama toka procesa prerade visnje

44

5.9 Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP Nakon sto su obavljene sve pripreme, HACCP tim moze da pristupi realizaciji tzv. "sedam principa" HACCP. To su: Princip 1 Sprovesti analizu opasnosti Princip 2 Odrediti kriticne kontrolne tacke (Critical Control Points - CCP) Princip 3 Utvrditi kriticne granice Princip 4 Uspostaviti postupke za praenje i nadzor Princip 5 Uspostaviti korektivne mere Princip 6 Uspostaviti plan verifikacije Princip 7 Uspostaviti postupke za voenje evidencije i upravljanje dokumentima Princip 1 - Analiza opasnosti U ovom koraku HACCP tim mora prepoznati vrste i prirodu opasnosti koje se mogu pojaviti u bilo kojoj fazi procesa, ukljucujui proizvodnju, distribuciju i upotrebu. Nakon toga, potrebno je proceniti znacaj svake opasnosti (verovatnoa da se opasnost dogodi, u kombinaciji sa ozbiljnosu posledica). Na kraju, potrebno je propisati preventivne mere kojima se opasnost uklanja ili dovodi u prihvatljive granice. Pri sprovoenju analize opasnosti moraju se razmotriti opasnosti koje poticu od - sirovina, ambalaze ili pomonih materijala, - dizajna i razmestaja masina i ostale opreme, - pojedinih procesnih koraka, - samog proizvoda, - proizvodnih i skladisnih prostora, - ljudi, - postupka pakovanja, - skladistenja i distribucije. Princip2 - Odreivanje kriticnih kontrolnih tacaka (CCP) Kriticna kontrolna tacka (CCP) je mesto, korak ili postupak u procesu gde potencijalne opasnosti/rizici mogu da se pojave i gde se mogu prevencijom ukloniti ili svesti na prihvatljivi nivo. Za odreivanje CCP koriste se informacije, prikupljene tokom analize opasnosti, pri cemu se posebno analizira svaka bioloska, hemijska i/ili fizicka opasnost, prepoznata kroz primenu Principa 1.

45

Za identifikaciju da li je neki korak u procesu CCP moze se koristiti sledei algoritam:

Slika 24 ­ Postupak za identifikaciju kriticnih kontrolnih tacaka Princip 3 Odreivanje kriticnih granica Kriticna granica je kriterijum koji u svakoj CCP odvaja prihvatljivo od neprihvatljivog (na primer, kolicina antibiotika u mleku prilikom prijema). Kriticne granice se obavezno usklauju sa zahtevima propisa, ako postoje. Kriticne granice moraju biti: - utemeljene na strucnim saznanjima, - validirane, - merljive, - primenjene kod svih CCP. Izvori informacija za odreivanje kriticnih granica su: - zakoni i pravilnici, - interni zahtevi, - praksa, - preporuke strucnjaka. Odabrane vrednosti kriticnih granica moraju biti potvrene (validirane) u praksi, tj. mora se potvrditi da opasnosti nema ako se posmatrani parametar odrzava u utvrenim granicama.

46

Princip 4 Uspostavljanje postupaka za praenje i nadzor u CCP Nadzor nad CCP je planirani postupak merenja ili posmatranja vrednosti kriticnog parametra s ciljem utvrivanja da li se on nalazi unutar definisanih kriticnih granica. Kriticne kontrolne tacke nadziru se da bi se: - ustanovilo kada su prekoracene kriticne granice i kada je poveana opasnost da proizvod ugrozi zdravlje ljudi, - identifikovao problem pre nego sto se pojavi, - verifikovao HACCP plan, - osigurao i potvrdio kvalitet proizvoda. Postupci nadzora mogu da zahtevaju instrumente i opremu za merenje, ili drugi nacin ocene procesa. Pored kontrolnih, utvruju se i operativne granice pojedinih parametara na osnovu kojih se vodi proces. One su obicno uze od kriticnih granica, ne moraju biti deo HACCP dokumentacije, a koriste se kao tampon u kome se delovanjem na proces sprecava dostizanje kriticnih granica. Princip 5 Uspostavljanje korektivnih mera Korektivna mera je svako delovanje koje se preduzima kada kriticne vrednosti u CCP izau izvan definisanih granica. Korektivna mera mora biti uspostavljena za svaku CCP i njome se mora osigurati vraanje kontrolnih parametara u granice i pravilan postupak s neusaglasenim proizvodom. Postoje dva nivoa korektivnih mera: - interventne (trenutne) mere, - preventivne mere. Interventna ili trenutna mera mora osigurati uspostavljanje kontrole nad procesom (npr. podesavanje temperature ili vremena, popravka masine, i sl.) i mora definisati postupak s neusaglasenim proizvodom (prihvatanje, dorada, klasiranje za drugu namenu ili unistavanje). HACCP PLAN : Pisani dokument, pripremljen u skladu sa osnovnim principima HACCP, namenjen upravljanju opasnostima koje mogu da uticu na zdravstvenu bezbednost dela proizvodnje, ili lanca ishrane, na koji se plan odnosi (izvor: Codex Alimentarius Comission)

Preventivne mere su postupci i delovanja koji se koriste da se upravlja opasnostima tako da se opasnosti uklone ili umanje do prihvatljivog nivoa. Kod uspostavljanja sistema bezbednosti treba razlikovati preventivne mere koje se ve primenjuju od onih, koje tek treba da se uvedu u primenu. Pri ovom koraku od velike pomoi su ispravni i detaljni dijagrami toka procesa. U HACCP planu moraju biti definisane odgovornosti za preduzimanje korektivnih mera. O svakom prekoracenju kriticnih granica i o svakoj korektivnoj meri mora postojati zapis sledeeg sadrzaja (minimalno): - identifikacija proizvoda (naziv, kolicina vreme proizvodnje/sarza), - opis neusaglasenosti, - odluka o postupku s proizvodom i odgovornost za sprovoenje odluke, - odluka o preventivnoj meri. Princip 6 Uspostavljanje postupaka verifikacije Postupcima verifikacije dokazuje se da HACCP sistem radi korektno i da se prepoznate opasnosti drze u kontrolnim granicama. Verifikacija se sastoji od cetiri grupe aktivnosti: - validacija24 (vrednovanje) HACCP sistema, - pregled rezultata nadzora CCP, - testiranje/analize proizvoda, - HACCP interna provera. U verifikacione aktivnosti treba da budu ukljucena ovlasena lica, zaposlena u pogonu i predstavnici inspekcije u pogonu.

24

Validacija (vrednovanje) obuhvata poreenje uspostavljene prakse sa informacijama u naucnim i strucnim publikacijama, zakonskim normama, dobrom praksom drugih proizvoaca, ili smernicama tehnickih standarda. 47

Princip 7 Uspostavljanje postupaka za voenje zapisa i upravljanje dokumentima Postupci rada, koji se sprovode u okviru HACCP sistema, moraju biti dokumentovani i moraju postojati zapisi kojima se dokazuje da primenjene mere daju rezultate i da sistem funkcionise kako je propisano. Zapisi istovremeno sluze da se prate trendovi i da se pronalaze uzroci odstupanja, u cilju radi preduzimanja korektivnih i preventivnih mera. Obavezni HACCP zapisi su: - HACCP plan i pripadajua dokumenta (popis clanova tima i njihova zaduzenja, identifikacija i procena opasnosti, odreivanje CCP i svi ostali zapisi koji su doveli do HACCP plana), - zapisi u vezi nadzorom, praenjem i merenjem parametara procesa (zapisi o temperaturama, vremenima, pritiscima, koncentracijama i sl.), - zapisi o korektivnim merama (identifikacija proizvoda, opis neusaglasenosti, propisana korektivna mera, odgovorna osoba), - zapisi o verifikaciji (modifikacije HACCP plana zbog promena bilo koje vrste, kalibracija merne opreme, rezultati mikrobioloskih i ostalih provera, nalazi provera i sl.), HACCP zapis o nadzoru CCP mora sadrzati minimalno sledee podatke: naziv dokumenta i kontrolne podatke, datum nastanka, ime ili inicijale osobe koja je sprovela proveru, identifikaciju proizvoda (naziv, sarza, kontrolni broj, datum), koriseni materijali i oprema, kriticne granice, potrebne korektivne akcije (ako su potrebne) i ko e ih preduzeti i mesto za overu osobe koja je pregledala zapis.

5.10 Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane Kako se vidi sa slike 20, izmeu standarda za sistem bezbednosti hrane i standarda ISO 9001 postoje velika podrucja preklapanja, na primer: upravljanje resursima, upravljanje dokumentima i zapisima, odgovornost rukovodstva. Moze se rei da sistem menadzmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001:2000 omoguuje organizaciji da efikasno primeni sistem bezbednosti hrane, a vazi i obratno - organizaciji s uspostavljenim sistemom bezbednosti hrane nedostaje samo korak do sistema menadzmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2000. To upuuje da je i postupak primene oba standarda slican.

Meutim, krajnje je vazno da vlasnici organizacija koje se bave proizvodnjom hrane uoce da je primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane zakonska obaveza, sto kod drugih standarda nije slucaj. Zadovoljenje ove zakonske obaveze proveravae organi inspekcije i svaki pokusaj da se napravi kompromis na stetu potrosaca krajnje je opasan za vlasnike, jer rizikuju da im inspekcija zabrani rad. Zbog procesa pridruzivanja Evropskoj uniji Srbija mora da doslovno i dosledno primeni evropske norme na celoj teritoriji, linearno prema svim proizvoacima. U suprotnom, izvoz neispravne maline iz samo jedne hladnjace u Srbiji dovodi u opasnost i sve druge izvoznike, posto EU moze da zabrani uvoz sa cele teritorije Srbije, zahtevajui da drzavni organi u Srbiji poboljsaju sistem nadzora na teritoriji. Ali, uspesna primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane nemogua je bez zadovoljenja niza preduslova u delu primene dobre proizvoacke i dobre higijenske prakse. Na primer, kod jednog broja proizvoaca stanje objekata i opreme za proizvodnju je takvo, da bez kapitalnog remonta nema ni govora o sistemu bezbednosti hrane, dok kod drugih postoje problemi cak i sa elementarnom higijenom zaposlenih, na primer sa pranjem ruku. Stoga je neophodno da se u prvoj fazi primene sistema osigura zadovoljenje zahteva za infrastrukturu i drugih tehnickih i higijenskih preduslova i da se tek onda nastavi sa analizom opasnosti i pripremom HACCP plana. Drugo, u pocetnoj fazi primene sistema mora se sprovesti obuka svih zaposlenih koji dolaze u kontakt s hranom, a narocito lica koje e biti odgovorno za primenu HACCP sistema. Da podsetimo da je organizacija koja se bavi proizvodnjom hrane zivotinjskog porekla prema zakonu obavezna da odredi takvo lice i da mu dodeli odgovarajue nadleznosti i ovlasenja.

48

Aktivnosti projekta uspostavljanja sistema bezbednosti hrane prikazane su u tabeli 8. Tabela 8 - Redosled aktivnosti kod realizacije projekta primene sistema bezbednosti hrane. br 1. Aktivnost Snimanje postojeeg stanja Sadrzaj aktivnosti Analiza osnovnih programa opstih i posebnih graevinsko-tehnickih, tehnoloskih i higijenskih uslova, sadrzaja i obima kontrole i nadzora u pogonu i izrada plana obezbeenja preduslova za primenu HACCP sistema. Projekat predstavlja sistem mera i aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi se organizacija i procesi u preduzeu uskladili sa zahtevima standarda ISO 22000, odnosno sa pristupom Analize rizika i kriticnih kontrolnih tacaka (HACCP). 2. Projektovanje sistema upravljanja bezbednosu hrane Projektovanje sistema obuhvata: - - - imenovanje voe i clanova HACCP tima Narucioca, termin-plan svih aktivnosti i podelu odgovornosti za njihovo sprovoenje, odnosno za razvoja, primenu i validaciju HACCP sistema, analizu procesa u poslovnom sistemu, pripremu definicije njihove strukture, te pripremu pocetne liste dokumenata HACCP sistema.

Standardni program obuke ukljucuje: - 3. Obuka - - - 4. Izrada dokumenata sistema upravljanja bezbednosu hrane Obuka i uvoenje dokumenata u praksu upoznavanje sa strategijom uspostavljanja i upravljanja integralnim sistemom zdravstvene bezbednosti hrane primenom pristupa Analize rizika i kriticnih kontrolnih tacaka (HACCP sistem) - predavanje, uvodna obuka HACCP tima za razvoj HACCP sistema, obuka HACCP tima za razvoj HACCP planova, obuka HACCP tima za validaciju HACCP sistema,

Izrada dokumenata HACCP sistema prema identifikovanim menadzment-procesima

5. 6. 7.

Uvoenje dokumenata HACCP sistema u praksu.

Sprovoenje validacije Sprovoenje validacije - potvrivanja HACCP sistema (dokumenata, utvrenih aktivnosti HACCP sistema i efektivnosti sistema). Preispitivanje HACCP sistema Sprovoenje korektivnih i preventivnih mera Prijava za sertifikaciju Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatnu analizu HACCP sistema prema u skladu sa interno utvrenim procedurama i ocenjuje njegovu efektivnost i mogunosti za unapreenje. Rukovodstvo je odgovorno za sprovoenje korektivnih i preventivnih mera u HACCP sistemu kojima se sistem odrzava stalno usaglasenim sa zahtevima standarda, i zakonskim zahtevima Podnosenje prijave odabranoj organizaciji za sertifikaciju

8. 9.

U slucaju da organizacija odluci da angazuje eksternog konsultanta, raspodela zadataka izmeu konsultanta i organizacije slicna je kao kod primene standarda ISO 9001, ili ISO 14001. Meutim, treba obratiti paznju na kvalifikacije konsultanta i njegovu sposobnost da pruzi kvalitetnu uslugu. Posto standard ISO 22000 zahteva primenu sistema menadzmenta koji se realizuje u proizvodnji hrane, kompetentan konsultant trebalo bi da poznaje i sisteme menadzmenta, i tehnologiju proizvodnje (poljoprivreda, veterina ili tehnologija prerade, sta je primenljivo), i opasnosti koje se mogu javiti u konkretnoj proizvodnji. Nazalost, u Srbiji postoji nedovoljan broj konsultanata koji se mogu pohvaliti da poznaju sve pomenute oblasti i taj se broj nee zadugo bitnije poveati. Jedan izlaz za veliki broj organizacija, pogotovo manjih, moze biti obezbeenje kompetentnosti HACCP tima, umesto samo konsultanta, tako sto bi tehnolog/veterinar/agronom zaposlen u preduzeu obezbeivao strucna znanja, a eksterni konsultant znanja iz oblasti sistema menadzmenta.

49

6. OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE Ocenjivanje i sertifikacija sistema bezbedne hrane odvijaju se po istim opstim pravilima i opstem postupku kao i sertifikacija sistema menadzmenta kvalitetom, ili sistema upravljanja zastitom zivotne sredine. Ocenjivanje se vrsi u tri dela: - Preispitivanje postavljenog HACCP plana za dati proizvod, a prema pripremljenoj listi pitanja. Ovaj deo vrsi se kroz pregled dokumentacije za stolom i na licu mesta, Provera funkcionisanja dobre proizvoacke prakse, odnosno higijene, sto obuhvata objekat i opremu za proizvodnju, procese rada i osoblje, Provera programa upravljanja, cuvanja zapisa i ukupnog obezbeenja kvaliteta.

Zbog obaveze da se osigura usaglasenost sa zakonom, sertifikacija sistema bezbedne hrane ima niz specificnosti koje se moraju poznavati. To su: u nasoj zemlji i u nizu drugih zemalja provera funkcionisanja sistema HACCP u iskljucivoj je nadleznosti drzavnih organa, pre svega Ministarstva za zdravlje i Ministarstva za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu. Sertifikacija sistema HACCP daje sigurnost organizaciji da su zadovoljeni i zahtevi standarda, i zakonski zahtevi, ali posedovanje sertifikata ne znaci da inspektori nee kontrolisati primenu zakona. U svetu je praksa pojedinih zemalja razlicita ­ neke zemlje uopste ne predviaju da se sistem HACCP ocenjuje preko tree strane, a neke dozvoljavaju inspektoru da smanji obim kontrole ako proizvoac ima sertifikat i ako se inspektor uveri da se HACCP sistem odrzava, u nasoj zemlji jos nije uspostavljena sema akreditacije organizacija koje bi se bavile ocenjivanjem HACCP sistema. Dok se ta sema ne uspostavi "HACCP sertifikati" koje izdaju i domae i inostrane organizacije za sertifikaciju prakticno su izvan bilo kojeg sistema priznavanja. Bez obzira na to, ako organizacija za sertifikaciju savesno obavi ocenjivanje HACCP sistema koristi za ocenjenu organizaciju su velike, jer se tokom ocenjivanja identifikuju neusaglasenosti, slaba mesta u sistemu i mogunosti za unapreenja, Za ocenjivanje sistema HACCP mnogi proizvoaci obraaju se predstavnistvima stranih organizacija za sertifikaciju koje posluju u Srbiji. Jedan od uslova za priznavanje njihovog sertifikata u nasem sistemu je da takva organizacija bude akreditovana u zemlji iz koje potice. Kod sklapanja ugovora sa stranim organizacijama za sertifikaciju svakako treba traziti na uvid ove dokaze o akreditaciji, ili se treba obratiti Akreditacionom telu Srbije koje moze da pruzi potrebne podatke, organizacije za sertifikaciju posluju na komercijalnoj osnovi (ocenjivanje se plaa), za razliku od inspekcije. Iz ovog razloga mogue je da se stavovi inspektora i ocenjivaca preko tree strane u pogledu stepena zadovoljenja zahteva budu sasvim suprotni.

- -

Na osnovu izvrsene provere, broja veih i manjih neusaglasenosti, a nakon sacinjenog izvestaja o proveri, izdaje se (ili ne) sertifikat o usaglasenosti HACCP sistema za dati proizvod/proizvodnu liniju. U nastojanju da domaim proizvoacima hrane, pre svega malim i srednjim preduzeima, pomogne u primeni sistema bezbedne hrane, Ministarstvo za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu Srbije dodeljuje podsticajna sredstva za uspostavljanje i sertifikaciju HACCP sistema. Ova inicijativa je izuzetno vazna i za mnoge proizvoace predstavlja objektivnu sansu da ovladaju zahtevima za bezbednost hrane i da se spreme za vreme koje dolazi. Kako pokazuju podaci iz zemalja koje su se nedavno pridruzile EU, ili su na putu da to ucine, posle isteka prelaznog perioda proizvoacima koji ne budu bili u stanju da osiguraju bezbednost svojih proizvoda bie oduzeta dozvola za rad. Pored Ministarstva za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu Srbije, niz stranih nevladinih organizacija takoe dodeljuje podsticajna sredstva i pruza druge vidove pomoi. Tako je USAID, preko svojih partnerskih organizacija, tokom 2005. pokrenuo projekat obuke preko 100 domaih proizvoaca za primenu sistema bezbedne hrane. U toku 2006. godine jedna od tih partnerskih organizacija, International Relief and Development (IRD), u zapadnoj Srbiji sprovodi program pomoi i ucestvuje u finansiranju primene sistema menazmenta, a posebno sistema bezbedne hrane.

-

-

-

Moze se zakljuciti da ako organizacija dosledno primeni standard ISO 22000 i ako se ocenjivanje sprovede savesno i uz postovanje svih pravila za ocenjivanje sistema menadzmenta, onda HACCP sertifikat daje sigurnost vlasniku/menadzmentu da su zadovoljeni ne samo zahtevi standarda, nego i zakonski zahtevi, te da se ne ocekuju problemi ni sa inspekcijom, ni sa kupcima. Takva organizacija moze se nai na listi izvoznika, a moze ocekivati da jednoga dana kod nje inspekcije budu znatno ree, nego danas. Pred velikim problemima nai e se organizacije koje ne iskoriste pruzenu sansu, koje do HACCP sertifikata dou uz minimum napora i ne ovladaju standardom, dobrom higijenskom i dobrom proizvoackom praksom. Pogotovo se to odnosi na organizacije kod kojih ocenjivanje nije sprovedeno savesno i uz postovanje svih pravila, jer se moze desiti da njihov sertifikat bude potpuno bezvredan. Takoe postoji i rizik da im inspekcija zabrani rad bez obzira na sertifikat, sto bi bila vrlo losa reklama.

50

7. EurepGAP - DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI 7.1 Zasto EurepGAP? Savremena poljoprivreda suocava se s novim izazovima na podrucju odrzivog razvoja i od nje se zahteva ne samo da isporucuje proizvode zadovoljavajueg kvaliteta, ve i da vodi racuna o brojnim posledicama ekoloskog i socijalnog karaktera koji se na nju odnose, a koji neposredno uticu na celokupno drustvo. Neki od problema u vezi s poljoprivredom su: - trosenje ili iscrpljivanje prirodnih resursa: voda, sume, morska riba; - smanjenje raznovrsnosti biljnih i zivotinjskih vrsta (bio-diverzitet); - degradacija zemljista (godisnje se unisti 5-6 miliona hektara plodnog zemljsta; - zagaenje zemljista zbog nekontrolisane primene pesticida i mineralnih ubriva; - zagaenje povrsinskih i podzemnih voda nitratima i pesticidima; - zagaenje vazduha ugljen-dioksidom i drugim materijama zbog korisenja energije u proizvodnji i preradi hrane; - opasni i komunalni otpad koji se stvara tokom svih aktivnosti proizvodnje hrane; - ugrozena bezbednost hrane i zivog sveta zbog poveanog iskorisenja zemljista i upotrebe geneticki modifikovanih proizvoda. Potrosaci postaju svesni ekoloskih, zdravstvenih i drustvenih posledica koje proisticu iz proizvodnje i upotrebe prehrambenih proizvoda i sve vise traze da proizvodi koje konzumiraju budu bezbedni

7.2 Stanje u Evropskoj uniji Zbog ovih problema, ministri EU su 2003. godine doneli novu politiku za oblast poljoprivrede (CAP - Common Agricultural Policy) kojom je pruzena podrska i malim farmerima i njihovom izlasku na trziste. Ovom politikom podvlaci se znacaj odrzivosti poljoprivrede i bezbednosti hrane korisenjem dobre prakse (GP - Good Practices), dobre proizvoacke prakse (GMP - Good Manufacture Practices), dobre higijenske prakse (GHP - Good Hygiene Practices), dobre poljoprivredne prakse (GAP - Good Agricultural Practices), propisa i standarda. U Evropskoj uniji, ovi dokumenti vode se kao EUGAP (EU Good Agricultural Practices) - evropska dobra poljoprivredna praksa. Prirodni posrednik izmeu poljoprivrednih proizvoaca i potrosaca su trgovci na malo, koji su takoe obavezni da preduzmu sve razumne mere opreza i da sprece mogue opasnosti za zdravlje putem prodaje prehrambenih proizvoda potrosacu. Kao odgovor na poveanu zabrinutost potrosaca za kvalitet hrane (bolest »ludih krava«, uvoenje geneticki modifikovanih kultura itd.), na inicijativu velikih evropskih maloprodajnih lanaca koji su pripadali grupi EUREP (Euro-Retailer Produce Working Group) 1997. godine nastao je EurepGAP (http://www.eurepgap.org). Cilj ove inicijative je da razvija dobrovoljno prihvaene standarde i procedure radi meunarodne sertifikacije prema evropskoj dobroj poljoprivrednoj praksi (EUGAP)

51

EurepGAP standardi i procedure donose se za pet oblasti: voe i povre; cvee i ukrasno bilje; IFA (Integrated Farm Assurance) - integrisana sigurnost kod gajenja stoke; ribarstvo; kafa (zelena). Oblasti, kojima se posveuje paznja su: opsta bezbednost hrane (mikrobioloska kontaminacija, ostaci pesticida u poljoprivrednim proizvodima, ostaci pesticida i teskih metala u hrani za zivotinje, hemijska kontaminacija vode); dobrobit zaposlenih (zastita zivota i zdravlja, sprecavanje izlaganja hemikalijama itd); zastita zivotne sredine. Standardi i procedure EurepGAP donose se u saradnji sa predstavnicima proizvoaca, prikljucenih inicijativi evropskih maloprodajnih lanaca.

Dobra poljoprivredna praksa (GAP): upravljanje aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji tako da se stite vazduh, zamljiste i kvalitet vode i cuva prirodno staniste biljnih i zivotinjskih vrsta. Time se osigurava dugorocna produktivnost i profitabilnost i poboljsava zdravlje i dobrobit ljudi. Komponente dobre poljoprivredne prakse su: produktivnost (proizvodnja hrane, zastita od stetocina, sistem menadzmenta kvalitetom); primena principa HACCP i osiguranje bezbednosti hrane; odgovornost prema drustvu; zastita zivotne sredine.

Grupe dokumenata su: Opsta regulativa (pravila o primeni standarda i propisa); Protokol kontrolnih tacaka i kriterijumi usaglasenosti (sta se mora uraditi za dobijanje EurepGAP sertifikata) za svaku oblast od interesa; Kontrolne liste (liste za proveru). Ova dokumenta jasno definisu mere koje proizvoaci treba da prihvate radi meunarodne sertifikacije. EurepGAP, direktno ili indirektno, daje ovlasenja sertifikacionim telima koja su odgovorna za verifikaciju ispunjavanja standarda od strane proizvoaca. Ova sertifikaciona tela moraju biti nezavisna i ispunjavati uslove standarda EN 45011. Sertifikaciona tela koja je ovlastio EurepGAP vrse proveru prema EurepGAP Protokolu koji ima 210 kontrolnih tacaka i sve one moraju se proveriti tokom ocenjivanja. Izvestaj se daje kroz izrazavanje procentualne usaglasenosti glavnih kontrolnih i sporednih tacaka. Sertifikat (usaglasenost) sa EurepGAP standardima pokriva oblast kultura i proizvoda. Dobijeni sertifikat za "registrovani proizvod" znaci da cela proizvodnja tog registrovanog proizvoda mora da bude u skladu sa EurepGAP propisima. Detalji u vezi sa sertifikacijom, upitnici za proveru i spisak akreditovanih organizacija za sertifikaciju moze se nai na internet adresi http://www.eurepgap.org. 7.3 Stanje u Srbiji Uz podrsku Svajcarskog drzavnog sekretarijata za ekonomske poslove (SACO) i Svajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), krajem 2005. godine u nasoj zemlji je osnovana Granska asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane (GASKOP) koja bi trebalo da bude vlasnik EUREPGAP standarda za Srbiju. Treba napomenuti da se u ovo udruzenje ne uclanjuju pojedinacne firme, ve zvanicno registrovana udruzenja i organizacije u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, koje e plaati odgovarajuu clanarinu. Cilj osnivanja GASKOP-a je udruzivanje domaih proizvoaca, preraivaca i izvoznika cija je namera da se pridrzavaju EUREPGAP standarda u oblasti proizvodnje hrane. U planu je da do kraja 2006. godine EUREPGAP standard bude uveden kao i da se u 2007. godini rade pilot-sertifikacije u Srbiji. Svrha GASKOPA-a je promocija standarda za dobru poljoprivrednu praksu, sigurnost i kvalitet u oblasti proizvodnje hrane medu svojim clanovima. Ovo e se ostvarivati kroz upoznavanje poljoprivrednih proizvoaca, preraivaca, trgovaca i javnosti sa aspektima kvaliteta i sigurnosti, zasnovanim na dobroj poljoprivrednoj praksi.

Interesantno je da je u oblasti koje se regulisu ukljucena i dobrobit zaposlenih. Malo je poznato da je poljoprivreda jedno od najopasnijih zanimanja koje postoji u svetu. U poljoprivrednoj proizvodnji zaposleno je oko 1,3 milijarde ljudi, sto cini polovinu celokupne radne snage na nivou sveta. Skoro 60% toga broja otpada na zemlje u razvoju. Kako pokazuju podaci Svetke organizacije rada (International Labor Organization), u svetu se godisnje prijavi 330.000 smrtonosnih povreda na radu, od cega 170.000 ljudi strada na poslovima poljoprivredne proizvodnje. Radnici stradaju zbog mnogo razloga, meu kojima su trovanje pesticidima, nedovoljno razumevanje prisutnih opasnosti, nedostatak obuke i pogresno rukovanje masinama, neodgovarajua zastitna oprema i drugo.

Iako je GASKOP zaduzen za "teorijski" rad na prilagoavanju EUREPGAP standarda nasim uslovima, sertifikacija nee biti u njegovoj nadleznosti. Za to treba da se pripreme domae organizacije za sertifikaciju, jer je to jeftinije od korisenja usluga inostranih organizacija. Koje e domae organizacije za sertifikaciju biti akreditovane za izdavanje sertifikata, jos se ne zna, ali e taj problem morati biti resen posto se izdavanje prvih sertifikata u pilot-projektima planira za 2007. godinu. Primenu EUREPGAP standarda podsticu i pomazu i druge organizacije. Tako je u toku 2005. i 2006. USAID, preko svojih partnerskih organizacija koje deluju na teritoriji Srbije, pokrenuo i finansirao program treninga domaih malih i srednjih preduzea za primenu standarda bezbedne hrane, ukljucujui EUREPGAP. Jedna od tih partnerskih organizacija, International Relief and Development (IRD) nastavila je i u 2006. da pruza finansijsku podrsku preduzeima koje zele da primene ovaj i druge standarde za bezbednost hrane.

52

7.4 Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima Ukoliko proizvoac isporucuje svoje proizvode nekom od trgovinskih lanaca u Evropi, sertifikacija prema EUREPGAP standardima moze se pokazati kao neophodnost. Takvi kupci znaju da kod svezeg ili smrznutog voa i povra primena HACCP sistema u pakovanju ili preradi ne daje rezultate i ne osigurava bezbednost hrane ako je proizvod sa njive ve dosao neispravan. Na primer, sistem HACCP u hladnjaci koja prerauje malinu nee sniziti kolicinu nitrita u plodu, zaostalog zbog prekomerne upotrebe ubriva tokom perioda vegetacije, a posto se malina ne pere pre upotrebe do korisnika e stii i sve bakterije koje su na plod dospele pre zamrzavanja. EUREPGAP sistem ovde moze biti resenje, posto je njegova glavna karakteristika sledljivost, odnosno sistem obelezavanja i evidentiranja kojim se obezbeuje da se u svakom trenutku moze utvrditi poreklo proizvoda. Sistem zahteva da proizvoac jasno obelezava zemljiste sa kojeg dolazi proizvod i vodi dokumentaciju o celokupnom redosledu radnji u uzgoju. Kada se proizvod ubere, pakovanja se obelezavaju, sto se kasnije isprati u hladnjaci. Time su stvoreni uslovi da krajnji kupac, na osnovu oznake koji nosi pakovanje od 250 grama, moze da utvrdi sa koje je njive i od kog proizvoaca proizvod dosao. Ukoliko se ustanovi da nesto nije u redu sa proizvodom, veliki trgovinski lanac moze odluciti da sve proizvode koji dolaze sa te parcele povuce iz prodaje i tako predupredi zalbe kupaca. Ako obelezavanja nema i ulazenje u trag nije mogue, povlace se svi proizvodi datog isporucioca, u ovom slucaju hladnjace. Stoga je preraivacima i izvoznicima u interesu da sa svojim snabdevacima zajedno rade na primeni EUREPGAP standarda i tako smanje svoj poslovni rizik. Proizvoac koji zeli da sertifikuje svoju proizvodnju treba da pristupi Internet adresi www.eurepgap.org i preuzme sledea dokumenta koja sadrze obavezne zahteve i informacije u vezi s postupkom ocenjivanja: a) ako se bavi stocarstvom - General Regulations ­ Integrated Farm Assurance (Opsta pravila ­ Integrisano obezbeenje na farmi) - Control Points and Compliance Criteria for Integrated Farm Assurance (Kontrolne tacke i kriterijumi za ocenjivanje usaglasenosti za integrisano obezbeenje na farmi) - Checklist for Integrated Farm Assurance (Kontrolna lista za integrisano obezbeenje na farmi) b) ako proizvodi voe ili povre - General Regulations - Fruit & Vegetables (Opsta pravila ­ Voe i povre) - Control Points and Compliance Criteria for Fruit and Vegetables (Kontrolne tacke i kriterijumi za ocenjivanje usaglasenosti za voe i povre) - Checklist for Fruit and Vegetables (Kontrolna lista za voe i povre) Prvi dokument daje pregled opstih zahteva koji veoma podseaju na zahteve standarda ISO 22000; drugi dokument daje detaljan opis zahteva za dobru poljoprivrednu praksu i kriterijuma za prihvatanje, dok se trei moze koristiti i za ocenjivanje i za samoocenjivanje. Treba obratiti paznju da za voe i povre postoji jedan spisak kontrolnih tacaka i kriterijuma, ali da postoje posebni spiskovi za svinjogojstvo, proizvodnju mleka, zivine i zive stoke. Ukupan broj kontrolnih tacaka je 214, od cega su 49 glavne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 100% zadovoljenja zahteva), 99 su sekundarne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 95% zadovoljenja zahteva), dok 66 spadaju u preporuke (ne postavlja se kriterijum za prihvatanje). Ukratko, zahtevi koje poljoprivredna proizvodnja treba da zadovolji su sledei: mogunost utvrivanja porekla (sledljivost), evidentiranje i interne provere, vrste i podloge, istorija i upravljanje lokacijom, zemljiste i supstrati, zahtevi vezani za upotrebu ubriva (jasno dokumentovan nacin upotrebe, vrsta, mesto i ucestalost), navodnjavanje i ubrenje, zastita useva, zetva i berba, rukovanje proizvodima, upravljanje kontrolom otpada i zagaenja, reciklaza i ponovna upotreba, zdravlje, bezbednost i socijalna zastita radnika i zastita zivotne sredine. Proizvoac koji zeli da bude sertifikovan treba da realizuje sve zahteve pomenutih EUREPGAP dokumentata i treba da se odluci za vrstu sertifikacije i za organizaciju za sertifikaciju. Posto kod nas jos nema akreditovanih organizacija za sertifikaciju prema EUREPGAP standardu, treba odabrati jednu od onih koje je akreditovala EUREPGAP organizacija. EurepGAP poznaje tri nacina sertifikacije: - Sertifikacija individualnog poljoprivrednika; - Sertifikacija udruzenja poljoprivrednika; - "Indirektna" sertifikacija poreenjem sa priznatom praksom (tzv. benchmarking). U Srbiji za sada postoji samo jedna organizacija sa EUREPGAP sertifikatom i tesko da se moze ocekivati da taj broj znacajnije poraste. Samostalna priprema izuzetno je skupa i trazi ukljucenje i internih i eksternih strucnjaka. Umesto toga, proizvoaci treba sa se organizuju i formiraju udruzenja ili zadruge i treba da se kolektivno uclane u GASKOP. Tada svi clanovi udruzenja istovremeno dobijaju sertifikat i meusobno se ispomazu da se sertifikat odrzi. Trei nacin sertifikacije primenjivae se ako se u Srbiji bude primenjivao postupak (sema) sertifikacije koju odobri EUREPGAP. Svaka organizacija koja se uspesno oceni po toj semi automatski se priznaje od strane EUREPGAP organizacije. Sertifikat EUREPGAP vazi godinu dana nakon ceka sledi inspekcijska provera. Vazenje sertifikata moze se produziti do maksimalno tri godine kada sledi ponovno ocenjivanje.

53

8. ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA 8.1 Poreklo i znacaj pokreta za organsku proizvodnju Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne kolicine hrane za stanovnistvo. Da bi se ovaj zadatak ispunio, u periodu poslije II svetskog rata pocele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane na mineralnim ubrivima, pesticidima, stimulatorima rasta, hormonima i teskim poljoprivrednim masinama. Te su tehnologije doprinele da se prinosi znacajno uveaju i da se tako zadovolje sve kolicinske potrebe za hranom. Iako sada hrane ima dovoljno, tako da Evropa vise ne mora da se boji gladi, uvoenje hemije u poljoprivredu nije proslo bez negativnih posledica. Istrazivanja pokazuju da se u poljoprivrednim proizvodima sve cese pronalaze ostaci hemikalija koje se koriste tokom gajenja useva, a koje su veoma stetne po zdravlje ljudi. Prema najnovijim istrazivanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF), u polovini kontrolisanih proizvoda naeni su pesticidi i zato se potrosacima preporucuje da pre upotrebe oljuste koru sa voa i povra. U Danskoj je dokazano da prisustvo pesticida u krvi zena dvostruko uveava sansu za pojavu raka dojke. Poljoprivredni proizvodi su od 1940. godine pa do kraja proslog veka izgubili vise od 70% minerala i vitamina vaznih za ljudski organizam, a zbog ogromne proizvodnje na plantazama i niskih cena poljoprivrednih proizvoda zemljoradnici sa manjim posedima ne mogu vise da zive od svoga rada. Na gubitku su i potrosaci, i sitni poljoprivrednici, i priroda. Potrosaci sada imaju jeftino voe i povre sa nedovoljnim sadrzajem minerala i vitamina. Nedostatak se nadoknauje vestackim dodacima hrani, dakle opet proizvodima hemijske industrije. Postavlja se pitanje da li se isplati jesti jeftinu, na izgled vrlo lepu, ali bez hranljive vrednosti? Da li bolje jesti beli hleb koji ne moze da ostane svez ni jedan ceo dan, ili seljacku pogacu iz furune koja se mogla jesti i sedmi dan po pecenju? Kao odgovor na pogorsanje kvaliteta hrane i sve veeg ugrozavanja zdravlja ljudi razvila se organska poljoprivreda. Glavne karakteristike ove vrste proizvodnje su: · · · · · rotiranje useva i rast mahuna (graska i porodice pasulja) da bi se sakupio azot iz vazduha za hranjenje zemljista; izbegavanje hemijskog tretmana korova, stetocina i oboljenja; recikliranje hranljivih materija kroz kompost i upravljano ubrenje; odrzavanje zdravog zemljista; humani tretmani stoke. Organska poljoprivredna proizvodnja je ekoloski sistem upravljanja proizvodnjom koji podstice i unapreuje bio-diverzitet, bioloske cikluse i biolosku aktivnost zemljista. On se zasniva na primeni minimalnih kolicina materija koje ne poticu sa farme i na postupcima upravljanja kojima se obnavlja, odrzava i poboljsava ekoloska usklaenost. Osnovne smernice za organsku proizvodnju su da treba koristiti materijale i praksu koja poboljsava ekolosku ravnotezu prirodnih sistema i koji povezuju sistem primarne poljoprivredne proizvodnje u jedinstvenu ekolosku celinu. Organska proizvodnja koristi tradicionalne metode obrade i odrzavanja zemljista i kontrole korova, stetocina i oboljenja, ali se istovremeno bazira na modernom naucnom razumevanju ekologije i poljoprivrede i u potpunosti podrzava i prati tehnoloski razvoj i mehanizaciju.

Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija. Iskljucena je primena sredstava za zastitu bilja (pesticida) i sredstava za ishranu bilja (ubriva) sinteticko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva. U organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi. Nakon svih skandala koji su izbili na trzistu hrane ("lude krave", slinavka, sap, dioksini, genetski modifikovani organizmi), u razvijenim zemljama veoma se poveala traznja za proizvodima organske poljoprivrede, tako da je u zemljama EU prodaja utrostrucena. Potrosaci ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). Procenjeno je da u SAD, Nemackoj, Francuskoj i Japanu godisnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%. Organska poljoprivreda za Srbiju je znacajna sansa. Ne samo da za proizvodima te vrste u svetu vlada velika potraznja, ve je povoljnost i tome sto organskoj poljoprivredi upravo odgovaraju usitnjeni posedi poput veine nasih. Sa druge strane, usled velike zagaenosti zemljista i vazduha i narusenih odnosa u prirodi razvijene zemlje nemaju uslova za proizvodnju organskih proizvoda. Manje razvijene zemlje u kojima se ne koriste skupe hemikalije imaju sansu da preko organskih proizvoda poveaju svoj izvoz. Tu sansu za sada dosta koriste Kina i Egipat.

Slika 25. Znaci organske proizvodnje koji se koriste u svetu Zbog velike potraznje i kvaliteta, proizvodi organske poljoprivrede na trzistu su "obicnih" skuplji i do cetiri puta od. Da bi se sprecila svaka mogunost prevare potrosaca putem laznog oznacavanja proizvoda, danas je organska poljoprivreda u mnogim zemljama jasno regulisana zakonima i drugim propisima. Svi proizvodi organske poljoprivrede moraju biti sertifikovani i oznaceni posebnim znakom.

54

8.2 Stanje u Evropskoj uniji Od 1992. god kada su stupili na snagu prvi propisi u ovoj oblasti pa do danas, sektor organske poljoprivrede pokazivao je prosecan godisnji rast od 25-30%, tako da je to jedan od sektora sa najveom dinamikom rasta, iako je zastupljen na samo 3,6% ukupne agrarne povrsine (prema podacima iz 2003. godine). Koliku vaznost Evropa pridaje ovom pitanju, vidi se iz cinjenice da odrzivost poljoprivrede uz ocuvanje zivotne sredine danas predstavlja kljucni element zajednicke agrarne politike. Najvazniji zakonski akt kojim EU regulise proizvodnju, obelezavanje i kontrolu organskih poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste propis (EEC) 2092/91 i njegove izmene i dopune date u propisima (EC) 1935/95, (EC) 1804/1999, (EC) 223/2003 i (EC) 392/2003. Ove izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91, kao i brojne izmene i dopune njegovih aneksa, nalaze se na internet adresi http://www. europa.eu.int/eur-lex/en/consleg/pdf/1991/en_1 991R2 092_do_001.pdf. Pored definisanja vrste proizvoda i zahteva koji moraju biti ispunjeni da bi se proizvod smatrao organskim, ovim propisom regulisu se i pravila uvoza iz treih zemalja - odnosno zahtevi za registraciju kontrolnih organizacija i primenu sistema inspekcije. Lista registrovanih kontrolnih organizacija ili tela u treim zemljama, kontrolnih tela u zemljama clanicama, kao i pregled podataka o organskim proizvodima uvezenim u EU iz treih zemalja, dostupni su za pretrazivanje na http://www. europa. eu. int/comm/agriculture/ofis_public/r8/ctrl_r8. cfm ?targetUrl=filt Vazne izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91 koje se ticu uvoza iz treih zemalja, sadrzane su u propisima (EC) 94/92, (EC) 3457/92, (EC) 529/95 i (EC) 1788/2001. U martu 2000. god, ustanovljen je zastitni znak Evropske komisije za dobrovoljno obelezavanje organskih proizvoda. Propis (EC) 331/2000 postavlja uslove prezentacije i korisenja ovoga znaka kojim se potvruje: - da je najmanje 95% sastojaka proizvoda proizvedeno prema propisima za organsku proizvodnju; - da je proizvod zadovoljio zahteve zvanicnog sistema kontrole; - da je proizvod na trziste stigao neposredno od proizvoaca ili preraivaca, u zatvorenom pakovanju; - da proizvod ima naznaceno ime proizvoaca, preraivaca ili uvoznika, kao i oznaku kontrolnog tela. Korisne brosure Evropske komisije o organskoj poljoprivredi u EU mogu se nai na: http://www.europa.eu.int/comm/agriculture/qual/organic/brochure/abio_en.pdf http://www.europa.eu.int/comm/agriculture/qual/organic/facts_en.pdf 8.3 Organska proizvodnja u Srbiji U Srbiji su pitanja organske proizvodnje prvi put ureena Zakonom o organskoj proizvodnji (Sl. list SRJ br. 28/2000), Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju sumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. list SRJ br. 51/2002) i Pravilnikom o metodama organske stocarske proizvodnje (Sl. list SRJ br. 51/2002). Jula 2006. Srbija je usvojila novi Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Proizvodima organske poljoprivrede, u smislu zakona, smatraju se proizvodi biljnog i zivotinjskog porekla dobijeni metodama organske proizvodnje, i to: - nepreraene biljke i biljni proizvodi, zivotinje i nepreraeni proizvodi zivotinjskog porekla; - sakupljeni sumski plodovi i lekovito bilje; - zivotne namirnice dobijene preradom ove dve grupe proizvoda. Zakonom su takoe utvreni uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede: - prostorna izolacija zemljisnih parcela, stocarskih farmi i preraivackih pogona od moguih izvora zagaenja; - nezagaeno zemljiste, ciji je sadrzaj stetnih materija ispod maksimalno dozvoljenih kolicina; - propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna aero-zagaenost proizvodnog podrucja. Metode organske proizvodnje utvrene su u pomenutim pravilnicima, za koje se ocekuje da budu usklaeni sa novim zakonom. Zakonom je utvren i postupak registracije proizvoaca organske proizvodnje kod Ministarstva za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, kao i nadleznosti za izdavanje sertifikata za organske proizvode. Za razliku od ranije prakse kada je nadlezni organ za sertifikaciju bilo Ministarstvo za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, sada se ta delatnost prenosi na privredne subjekte koji ispunjavaju odreene kriterijume i koje ministarstvo treba da ovlasti. Sertifikovani organski proizvodi mogu da nose odgovarajui znak cije e izgled i nacin nanosenja biti utvreni posebnim propisom. Nadzor nad primenom zakona o organskoj proizvodnji, ukljucujui korisenje znaka sertifikovanog organskog proizvoda, obavlja inspektor organske proizvodnje. Zakonom su utvrene visoke kazne ako se korisnik dovede u zabludu, odnosno ako se na proizvod koji ne potice iz organske proizvodnje nanese znak sertfikovanog organskog proizvoda. Posto organska proizvodnja pruza realne sanse za unapreenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i za poveanje izvoza, Ministarstvo za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu Srbije ve treu godinu zaredom, u okviru mera za unapreenje sela, podstice i sufinansira razvoj organske proizvodnje i organizuje obuku za primenu metoda organske proizvodnje. Podsticajna sredstva se dodeljuju u iznosu od 30 ­ 60 % ukupne vrednosti projekta kao bespovratna, pod uslovom da su korisnici obezbedili ucese sopstvenih sredstava za realizaciju projekata i da ispunjavaju ostale uslove, propisane konkursom. Primenu i sertifikaciju sistema organske proizvodnje sufinansira i International Relief and Development (IRD), sto potvruje zainteresovanost drugih zemalja za ovom vrstom hrane sa naseg podrucja.

55

8.4 Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije Da li se organska poljoprivreda isplati? Njeni protivnici tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz klasicne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda povrsno. Vise cene organskih proizvoda posledica su veeg angazovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa, a s druge strane na trzistu su ovi proizvodi vrlo trazeni, sto sigurno utice na cenu. Meutim, kod racunanja cene proizvoda iz klasicne proizvodnje ne uzima se u obzir cena lecenja ljudi. U Velikoj Britaniji ona je samo u 1996. g. iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive povrsine, a oko 120 miliona funti godisnje se izdvaja za cisenje vodotokova od pesticida. Pojava "kravljeg ludila" kostala je 4,5 milijardi funti, ne racunajui emocionalne i fizicke traume obolelih ljudi i njihovih porodica. Konacno veina zivih bia zavisi od zemljista, ali postoji zabrinjavajui trend erozije zemljista i smanjenja njegove plodnosti. Erozija je glavni problem u konvencionalnoj poljoprivredi i rezultat je tehnologije gajenja biljaka. Serije eksperimenata u SAD pokazuju da e sav povrsinski sloj zemljista u reonima sa savremenom proizvodnjom biti izgubljen za 50-100 godina ukoliko se obrada tog sloja zemljista ne poboljsa. Posmatrajui na ovakav nacin moze se rei da potrosac daleko skuplje plaa proizvod iz klasicne proizvodnje, samo je ta visoka cena prikrivena. Strani kupci, a u poslednje vreme i domai, vrlo su spremni da plate skuplji, ali zato zdrav proizvod. Niko ne zeli bezbojan i bezukusan uvozni paradajz ili jabuke koje lice na plasticne eksponate. Nasi poljoprivredni posedi nisu dovoljno veliki da bi se razvila intenzivna poljoprivreda, a idealni su da se odrzivo koriste i da pojacaju prirodne cikluse. Brdskoplaninski predeli Srbije, koji su najsiromasniji delovi drzave, uz organizovanu organsku poljoprivrednu proizvodnju mogu da postanu generatori zdravog zivota i kvalitetne hrane. Nije jednostavno proizvesti i sacuvati plodove bez upotrebe hemijskih sredstava, ali na malom posedu proizvoac ima vremena da se bavi svakom biljkom i iz nje izvuce najbolje. Na malom posedu poljoprivrednik koristi sav biorazgradivi materijal za svoje potrebe, nista se ne baca, a malo se trosi na skupe kupovne materijale, tako da proizvodnja kosta isto ili manje od tradicionalne. S druge strane, tako dobijeni proizvodi skuplji su i daleko bioloski vredniji. Pazljivo se cuva dobro seme, postuje biodiverzitet i planira svaka sadnja. Vremenom zemlja odrzava plodnost i moze se koristiti kroz generacije. Ali, status "organski proizvod" ne moze se dobiti prostim lepljenjem nalepnice "Neprskano!". Organska poljoprivreda je u potpunosti zakonski regulisana i da bi se na nekom podrucju zasnovala takva proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su udaljenost zemljisnih parcela, stocarskih farmi i preraivackih kapaciteta od moguih izvora zagaenja, odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje, usklaen razvoj biljne i stocarske proizvodnje i osposobljenost strucnjaka i proizvoaca za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Ve sedam godina u Srbiji se siri mreza ekoloskih zadruga za proizvodnju organske hrane. Nosilac tog posla je nevladina organizacija Unija ekoloskih zadruga Eko plus, sa sedistem u Kragujevcu. Zahvaljujui njima, seljaci ukljuceni u ovu organizaciju, u obradi zemljista i uzgajanju poljoprivrednih kultura sada primenjuju standardu kanadske organizacije Organyc Food OCPP - Procert Canada sa kojom Unija Eko plus tesno sarauje. Kriterijumi koje primenjuje kanadska firma prihvaeni su i u SAD, Evropskoj uniji i Japanu, a kod nas u Srbiji, trenutno ih ispunjava oko 700 poljoprivrednika koji su prihvatili da kanadski ekspert proveri kvalitet njihovih oranica. Ratko Paunovi, zemljoradnik iz gruzanskog sela Dubrava, prihvatio je avanturu zvanu proizvodnja organske soje. Njive su bile daleko od industrijskih postrojenja, ciste od hemikalija, i skoro - zarasle u korov. Danas je ve zadovoljan, posto je na pet hektara prinos bio 10 tona, a cena fantasticna - umesto 12 dinara koliko se dobija za kilogram konvencionalne soje, organska dostize i 30 dinara! Uz to, potraznja tog roda, koji je sertifikovan kao organski, zdrav proizvod, bez hemikalija i zagaenja, raste iz dana u dan. Ovogodisnja prodaja je bila vise nego uspesna i isplativa, tako da je Unija Eko plus jedva uspela da sacuva samo tri tone kao semenski materijal za narednu setvu. To je dovoljno za oko 30 hektara zasada, ali je ve sada jasno da interesovanje seljaka prevazilazi ove kolicine. Clanovi Unije, u koju je do sada pristupilo oko 70 ekoloskih zadruga iz citave Srbije, u tome vide veliku sansu: zahvaljujui informativnom servisu, koji dobijaju od svoje mreze, proizvoaci su obavesteni da imaju pravo i na 400 evra koje drzava, iz agrarnog budzeta, daje svakom seljaku koji se odluci za organsku proizvodnju. Znacajni partneri Unije ekoloskih zadruga su proizvoaci maline. Novi zasadi su uvedeni u sertifikaciju i oni koji ispunjavaju uslove za organsku proizvodnju dobie potvrdu da je rec o zdravoj hrani. To znaci i otvoren put na svetsko trziste zdrave hrane. Malobrojni proizvoaci maline koji ve poseduju sertifikate nemaju problema sa izvozom i cenom na evropskom i svetskom trzistu. Izvor: "Ekonomist", http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ em235/bif/bif5.htm

Ukljucivanje zemljisne parcele u organsku poljoprivredu moze zapoceti odmah, ako parcela nije korisena u poslednje dve godine, a kod dugogodisnjih zasada tri godine, ili je korisena bez upotrebe sredstava sinteticko-hemijskog porekla. Ako je parcela korisena uz upotrebu sredstava sinteticko-hemijskog porekla, ona se moze ukljuciti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve godine, odnosno od tri godine za dugogodisnje zasade, u kojem periodu se iskljucuje primena sredstava sinteticko-hemijskog porekla. Postupci, koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji propisani su pravilnicima, posebno za biljnu, a posebno za stocarsku proizvodnju. Do izlaska novoga zakona o organskoj proizvodnji, inspekciju organske proizvodnje obavljali su inspektori ministarstva za poljoprivredu i ovlasena organizacija "Organic Control Systems" iz Subotice (http://www.organica.co.yu). Po novom zakonu ministarstvo e poslove inspekcije preneti na ovlasene organizacije, tako da proizvoaci, zainteresovani za dobijanje sertifikata za organsku proizvodnju treba da se obrate tim organizacijama od kojih e dobiti sve informacije u vezi sa sertifikacijom.

56

Opsti postupak sertifikacije je sledei: zainteresovani proizvoac podnosi zahtev za sertifikaciju organizacija za sertifikaciju obavlja pripreme i salje inspektora na lice mesta. Postupak inspekcije obuhvata: o o o o o o o ocenjivanje proizvoda i procesa proizvoaca posetom polja, magacina, proizvodnog pogona, itd. identifikaciju i istrazivanje podrucja rizika, pregled bilansa proizvodnje i prodaje na farmi, pregled ulaznih materijala, pregled racuna i dokumentacije unazad, razgovore sa odgovornim licima, ocenu usklaenosti nacina proizvodnje sa standardima, uzorkovanje u skladu sa pravilima uzimanja uzorka (po potrebi), izradu izvestaja o inspekciji.

Ukoliko su svi uslovi zadovoljeni, proizvoac dobija odgovarajui sertifikat i uputstvo o nacinu korisenja znaka organskog proizvoda. Sertifikat i pravo korisenja znaka dodeljuju se na period od godinu dana, a za to vreme sertifikovani proizvoac ih mora koristiti na nacin kojim nee dovesti kupca u zabludu.

57

9 POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM ­ TEHNICKA REGULATIVA I ZNAK Evropska Unija danas predstavlja zajednicu 25 evropskih zemalja, koje su deo svojih suverenih nadleznosti prenele na zajednicke organe ­ institucije Evropske Unije. Integracije na tlu Evrope pocinju jos 1951. godine stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i celik (ECSC) koju su cinile Francuska, Nemacka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Zadovoljne postignutom saradnjom, ovih sest zemalja formira 1957. godine Evropsku ekonomsku zajednicu (EEC), koja ugovorom iz Mastrihta 1992. godine prerasta u Evropsku uniju. Pored osnivaca Evropske ekonomske zajednice, Evropskoj Uniji pridruzile su se Danska, Irska i Velika Britanija (1973), Grcka (1983), Spanija i Portugalija (1986), Austrija, Svedska i Finska (1995). Poslednji prijem novih clanica u Evropsku uniju dogodio se maja 2004. godine, kada je primljeno deset zemalja: Ceska Republika, Slovacka, Kipar, Malta, Latvija, Litvanija, Estonija, Poljska, Slovenija i Maarska. Zemlje-kandidati za prijem u Evropsku uniju su Rumunija, Bugarska, Turska, Hrvatska i BJR Makedonija. 9.1 Slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga Osnovno obelezje jedinstvenog trzista Evropske unije je slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga. ali da bi to postalo stvarnost bilo je potrebno skoro punih cetrdeset godina. U tom periodu izvrsena je harmonizacija tehnicke regulative i ukinute su razne carinske i druge barijere. Danas se u okviru Evropske unije moze potpuno slobodno trgovati raznim vrstama proizvoda, tako da je potpuno svejedno da li je roba proizvedena u Italiji ili Francuskoj jer ima jednak tretman u svim delovima Unije. Da bi jedinstveno trziste moglo da funkcionise po principu jednakosti i fer konkurencije, moraju se postovati odreena pravila, koja su sadrzana u Ugovoru o evropskoj zajednici (opsti princip cetiri slobode kretanja), propisima i direktivama (specificna pravila). Harmonizovanje propisa na nivou EU od presudnog je znacaja za funkcionisanje unutrasnjeg trzista, dok se u oblastima gde jos ne postoje zakonski propisi primenjuje princip ,,uzajamnog priznavanja", sto znaci da ako se neki proizvod/usluga legalno proizvodi i prodaje u jednoj zemlji, obaveza ostalih zemalja je da dozvole slobodno kretanje istog proizvoda i na svojim trzistima. Pojedinacne zemlje-clanice imaju pravo da obustave dalju prodaju tih proizvoda i usluga samo ako smatraju da postoje ozbiljne prepreke u pogledu bezbednosti, zastite zdravlja ili potrosaca. Glavna prepreka slobodnom kretanju robe bila je razlika u tehnickoj regulativi: standardi i tehnicke norme za bezbednost proizvoda razlikovali su se od zemlje do zemlje, sto je zahtevalo da se roba kontrolise kod svakog prelaska granice. Da bi se to izbeglo, Evropska komisija je donela niz direktiva (tzv. direktive staroga pristupa) u kojima su dati detaljni tehnicki zahtevi sto treba da vaze na celoj teritoriji EU. Meutim, tek usvajanjem tzv. novog pristupa tehnickoj harmonizaciji i standardizaciji (New Approach) 1985. godine, uklonjene su prepreke koje su mogle da proisteknu iz razlike izmeu nacionalnih propisa. Osnovni principi novog pristupa su sledei: · Evropska komisija utvruje direktive koje propisuju sustinske zahteve koje proizvodi moraju da zadovolje da bi se nasli na trzistu EU, Detaljne tehnicke specifikacije proizvoda date su u harmonizovanim standardima. Proizvod koji zadovolji ove specifikacije automatski zadovoljava sustinske zahteve, date u direktivama, Primena harmonizovanih i drugih standarda nije obavezna, tako da proizvoac ima punu slobodu da primeni i druga tehnicka resenja kako bi ispunio zahteve, postavljene direktivama. Direktiva je pravni akt koji donosi Evropska komisija i koji je obavezujui za sve zemlje-clanice EU. One moraju da prenesu odredbe direktive u sopstveni pravni sistem u roku, definisanom u samoj direktivi. Svrha donosenja direktiva je usaglasavanje razlicitih ciljeva Evropske unije i njenih clanica, odnosno zastita opstih interesa kao sto su zdravlje i bezbednost graana, zastita potrosaca, bezbedno poslovanje i ocuvanje zivotne sredine, Proizvod koji postuje sve zahteve, propisane u okviru odgovarajue direktive, moze se prodavati bez ogranicenja na celom trzistu EU, bez obzira da li je proizveden u okviru same EU, ili u nekoj treoj zemlji. Svaki proizvoac treba da zna koja se direktiva odnosi na njegove proizvode i koji su njeni zahtevi. Konacne (konsolidovane) verzije direktive EU sa unetim poslednjim izmenama i dopunama se mogu pretrazivati i preuzeti sa interneta na adresi: http://www.europa.eu.int/eur-lex/en/consleg/index1.htm

·

·

Sustinski zahtevi ticu se zastite zdravlja, bezbednosti, zastite potrosaca i zastite zivotne sredine. Zemlje-clanice i dalje su zadrzale pravo da postave dodatne uslove za plasman proizvoda na svoje trziste, ali takvi su primeri jako retki i uglavnom se ticu zastite tradicije, ili geografske specificnosti zemlje. Novi pristup ne pokriva sve sektore privrede. Na primer, direktivama novog pristupa nisu obuhvaeni prehrambeni, farmaceutski i hemijski proizvodi, motorna vozila i traktori. U ovim oblastima se jos primenjuje ranije doneta regulativa.

58

9.2 Odgovornost za proizvod U sklopu novog pristupa, posebna paznja posveena je bezbednosti upotrebe proizvoda, odnosno sprecavanju eventualnih problema koji bi mogli nastati kao posledica neispravnog proizvoda (npr. povrede pojedinaca ili osteenja imovine). Kako bi se pruzile smernice o obezbeivanju adekvatnog nivoa sigurnosti proizvoda, Evropska unija donosi Direktivu o odgovornosti za proizvod (85/374/EEC) koja obuhvata sve proizvode na koje se odnose direktive novoga pristupa. Proizvodi siroke potrosnje (novi, polovni ili izmenjeni) koji nisu obuhvaeni direktivama novog pristupa ili drugim zakonima Evropske Unije, a namenjeni su trzistu EU, podlezu odredbama Direktive o opstoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC). Cilj ove direktive je da se osigura da su proizvodi, koji su u prodaji na trzistu EU, bezbedni za korisenje u normalnim uslovima. Direktiva zahteva identifikaciju proizvoaca na proizvodu, bilo putem zastitnog znaka, bilo u prateoj dokumentaciji. Ukoliko neispravan proizvod izazove povredu osobe ili osteenje imovine, prema direktivi 85/374/EEC proizvoac ima obavezu da nadoknadi pricinjenu stetu ukoliko je ona visa od 500 . Propisima o odgovornosti za bezbednost proizvoda definisane su odgovornosti ne samo proizvoaca, kao lica koje preuzima celokupnu odgovornost za usaglasenost proizvoda sa ovim propisima, nego i ostalih lica koje ucestvuju u plasmanu proizvoda na trziste EU. Tu se pre svega misli na ovlasenog predstavnika u EU, uvoznika i distributera.

Kod nas se Zakonom o zastiti potrosaca "Sl. glasnik RS" 79/2005 i Zakonom o odgovornosti proizvoaca stvari sa nedostatkom "Sl. glasnik RS", br. 101/05, regulisu ista pitanja kao i u direktivama EU.

Proizvoac snosi potpunu odgovornost za usaglasenost proizvoda sa svim propisanim zahtevima, kao i za sprovedeno ocenjivanje usaglasenosti. Proizvoacem se smatra fizicko ili pravno lice koje projektuje i izrauje proizvod koji se pod njegovim imenom plasira na trziste EU. Pod proizvoacem se takoe podrazumevaju i lica koja sklapaju, pakuju, dorauju ili oznacavaju proizvod radi plasmana na trziste EU, odnosno oni koji vrse izmene na ve postojeem proizvodu tako da se moze smatrati novim proizvodom. Ovlaseni predstavnik proizvoaca u EU (nije isto sto i "ovlaseni distributer"!) je lice koje u njegovo ime i za njega moze da preuzeti deo administrativnih duznosti (npr. da osigura i da izjavu da je proizvod usaglasen sa propisanim zahtevima, da stavi CE znak na proizvod itd.). On nije odgovoran za usaglasavanje proizvoda u procesu proizvodnje. Proizvoac uvek mora imati potpunu kontrolu nad proizvodom jer je usaglasenost proizvoda njegova obaveza. Uvoznik je lice koje proizvod iz tree zemlje plasira na trziste EU. On je odgovoran da trzisnom nadzornom organu obezbedi tehnicku dokumentaciju proizvoda. Ako uvoznik plasira proizvod pod svojim imenom, onda on preuzima odgovornost proizvoaca. 9.3 Znak CE ­ namena i podrucje primene Znak CE na proizvod, natpisnu plocicu, ambalazu u koju je upakovan ili na prateu dokumentaciju da bi se potvrdilo da on ispunjava sve sustinske zahteve pripadajue direktive novoga pristupa. Takav proizvod smatra se bezbednim i moze se bez ogranicenja prodavati na celoj teritoriji EU bez dodatnih ispitivanja usaglasenosti. Zemlje-clanice ne mogu na svojoj teritoriji da zabrane, ogranice ili ometaju prodaju proizvoda koji nose znak CE, osim kada odredbe direktiva nisu pravilno primenjene, ili postoji rizik koji nije obuhvaen primenjenim direktivama. Znak CE prakticno predstavlja "trgovinski pasos" za proizvode na trzistu EU. Znak CE nanosi proizvoac ili njegov ovlaseni predstavnik na teritoriju EU. Pored znaka CE proizvoac, izdaje i EC izjavu o usaglasenosti (EC deklaracija). Znak CE stavlja se na proizvode, obuhvaene direktivama novoga pristupa, datim u Tabeli 9: Tabela 9. Direktive novoga pristupa i kategorije proizvoda na koje se odnose PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 5 Elektricna oprema koja radi u izvesnim naponskim granicama Jednostavne posude pod pritiskom Igracke Graevinski proizvodi Elektromagnetna kompatibilnost * 20.07.2007. na snagu stupa nova direktiva 2004/108/EC koja e zameniti sada vazeu direktivu 89/336/EEC Oprema za licnu zastitu Neautomatske vage Aktivna medicinska sredstva za ugranju u ljudsko telo BROJ DIREKTIVE 73/23/EEC 87/404/EEC 88/378/EEC 89/106/EEC 89/336/EEC* IZMENA / DOPUNA 93/68/EEC 90/488/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 92/31/EEC 92/68/EEC 93/68/EEC 93/95/EEC 96/58EC 93/68/EEC 93/42/EEC 93/68/EEC

59

6 7 8

89/686/EEC 90/384/EEC 90/385/EEC

9

Ureaji na gas

90/396/EEC 92/42/EC 93/15/EEC 93/42/EEC 94/9/EC 94/25/EC 95/16/EC 97/23/EC 98/37/EC 98/79/EC 99/5/EC 2000/9/EC 2004/22/EC

93/68/EEC 93/68/EEC

10 Vrelovodni kotlovi na tecno gorivo ili gas 11 Eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu 12 Medicinska sredstva 13 Oprema i sistemi zastite za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama

98/79/EC 2000/70/EC

14 Rekreativna plovila 15 Liftovi 16 Oprema pod pritiskom 17 Masine 18 Medicinska sredstva za in vitro dijagnostiku 19 Radio i telekomunikaciona terminalna oprema 20 Kablovske instalacije za prevoz ljudi 21 Merni instrumenti Sledee direktive novoga pristupa ne zahtevaju nanosenje znaka CE: Tabela 10 Direktive novoga pristupa koje ne zahtevaju nanosenje znaka CE PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 Ambalaza i ambalazni otpad Interoperabilnost brze zeleznice Oprema za pomorski transport Interoperabilnost konvencionalne zeleznice

2003 44 EC

98/79/EC

BROJ DIREKTIVE 94/62/EC 96/48/EC 96/98/EC 2001/16/EC

IZMENA / DOPUNA 2005/20/EC 2004/50/EC 2002/84/EC 2004/50

Svaka direktiva u prilogu navodi spisak proizvoda na koje se odnosi i mogua iskljucenja, tako da se proizvoaci upuuju na izvorne tekstove. Najvaznije direktive novoga pristupa bie prevedene i stavljene na raspolaganje privredi Srbije. CE znak stavlja se na: · Sve nove proizvode koji se prodaju na teritoriji EU (proizvedene u EU, ili treim zemljama), · Proizvode, koji se ve nalaze na trzistu EU, ali su znatno modifikovani tako da se mogu smatrati novim proizvodima. · Polovne (korisene) proizvode koji uvezeni iz neke od treih zemalja, CE znak treba da bude jasno uocljiv, citljiv i trajan, takav da se u normalnim uslovima ne moze ukloniti bez traga. Forma CE znaka je propisana i moze se preuzeti sa internet drese http://europa.eu.int/comm/enterprise/images/ce_mark_big.gif. Velicina znaka moze se menjati, ali proporcije izmeu njegovih sastavnih delova moraju ostati iste

Znak CE ne moze se staviti na nalepnicu, niti ga treba stavljati na proizvod ako proizvoac nije potpuno siguran da proizvod ispunjava zahteve direktiva. Kazne za nepropisno oznacavanje vrlo su visoke, a ako proizvod, oznacen znakom CE, nekome nanese stetu, proizvoac moze biti kaznjen do sume od 70.0000.000. EUR. Slika 26. Znak CE Znak CE stavlja se na pakovanje i prateu dokumentaciju samo ako njegovo nanosenje na proizvod nije mogue zbog oblika ili malih dimenzija proizvoda. Estetski izgled nije razlog da se znak CE ne stavi na proizvod. Usklaenost sa svim zahtevima odgovarajue direktive simbolizuje jedino znak CE. Ne sme se stavljati nijedna druga nacionalna oznaka koja bi imala istu funkciju, jer bi to samo dovelo do zabune.

60

9.4 Izjava o usaglasenosti Sve direktive novoga pristupa zahtevaju da proizvoac pripremi EC izjavu o usaglasenosti. To je dokument koji identifikuje direktive koje se primenjuju na proizvod i u kojem se jasno navodi da proizvod zadovoljava sve sustinske zahteve. Izjava mora da sadrzi sledee podatke: - Naziv i adresu proizvoaca koji izdaje izjavu; - Naziv/oznaku proizvoda; - Standarde i slicna dokumenta na koja se izjava poziva; - Potrebne dopunske informacije o proizvodu; - Datum izdavanja izjave; - Potpis i funkciju lica koje overava izjavu; - Potvrdu da je izjavu dao proizvoac; - Naziv, adresu i identifikacioni broj notifikovanog tela, ako je bilo ukljuceno; - Ime i adresu osobe kod koje se nalazi tehnicka dokumentacija; - Oznake direktiva koje se primenjuju na proizvod. Izjava o usaglasenosti mora se staviti na raspolaganje nadleznim organima ako oni to budu trazili, a neke direktive zahtevaju da se izjava mora nalaziti uz proizvod kada se on stavlja u promet. Izjava se obicno cuva deset godina od dana isporuke poslednjeg proizvoda. 9.5 Globalni pristup certifikaciji i ocenjivanju Nakon sto su direktivama novoga pristupa utvreni sustinski zahtevu za proizvode, bilo je potrebno ustanoviti sistem ocenjivanja usaglasenosti sa zahtevima. Tako je nastao "globalni pristup sertifikaciji i ispitivanju" kojim se daju smernice za proveru usaglasenosti svih proizvoda na koje se odnose direktive novoga pristupa . U okviru globalnog pristupa (Global Approach) ocenjivanje usaglasenosti obavlja se kroz osam osnovnih modula (operacija), oznacenih slovima od A do H. Modulima se utvruje faza razvoja ili proizvodnje, tip ocenjivanja usaglasenosti (provera dokumentacije, odobrenje tipa itd.) i nadleznost za ocenjivanje (proizvoac ili trea strana). Svaki od osam modula obuhvata ogranicen broj procedura koje su primenljive na sirok opseg pojedinacnih proizvoda, dok se u svakoj direktivi EU navodi koje se procedure ocenjivanja usaglasenosti sprovode za proizvode obuhvaene tom direktivom. Globalni pristup uvodi sledee module (vidi sliku 26): Interna kontrola proizvodnje (modul A) obuhvata interni dizajn i kontrolu proizvodnje. Ovaj modul ne zahteva ucese notifikovanog25 tela. Proizvoac sam sastavlja deklaraciju o usklaenosti (samoocenjivanje). EC ispitivanje tipa (modul B) obuhvata fazu razvoja, a nakon ovog modula obavezno sledi modul koji obezbeuje ocenjivanje u fazi proizvodnje. Notifikovano telo izdaje certifikat o EC ispitivanju tipa. Usklaenost sa tipom (modul C) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon EC ispitivanja tipa (modul B). Usklaenost sa tipom postize se ocenjivanjem u fazi proizvodnje, a u skladu sa certifikatom o EC ispitivanju tipa. Osiguranje kvaliteta proizvodnje (modul D) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Notificirano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvodnje, inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvoaca za ispitivanje. Osiguranje kvaliteta proizvoda (modul E) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Notifikovano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvoda, inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvoaca za ispitivanje. Verifikacija proizvoda (modul F) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Notifikovano telo kontrolise usklaenost sa tipom prema certifikatu o EC ispitivanju tipa i izdaje certifikat o usklaenosti. Pojedinacna verifikacija (modul G) obuhvata fazu razvoja i fazu proizvodnje. Notifikovano telo vrsi ispitivanje svakog proizvoda pojedinacno i izdaje certifikat o usklaenosti. Potpuno osiguranje kvaliteta (modul H) postize se primenom standarda ISO 9001 i obuhvata faze razvoja i proizvodnje. Notifikovano telo odgovorno je za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta za dizajn, proizvodnju, inspekciju finalnih proizvoda i pripremu proizvoaca za ispitivanje.

-

-

25

Za objasnjenje u vezi s notifikovanim telima videti 12.7 61

Sematski prikaz procedure ocenjivanja usaglasenosti proizvoda za svaku pojedinacnu direktivu u okviru "novog pristupa" objavljeni su u tzv. "Plavoj knjizi" - publikaciji ciji je zvanicni naziv "Uputstvo za implementaciju direktiva zasnovanih na novom pristupu i globalnom pristupu". Ova publikacija bie dostupna i na srpskom jeziku, a za sada se moze preuzeti sa internet adrese http://europa.eu.int/comm/enterprise/newapproach/legislation/guide/legislation.htm

Slika 27. Moduli ocenjivanja usaglasenosti prema direktivama novoga pristupa 9.6 Harmonizovani standardi Dok direktive definisu sustinske zahteve koje proizvod mora da ispunjava kada se plasira na trziste EU, dotle su odgovarajua tehnicka resenja kojima se ispunjavaju ovi zahtevi sadrzana u tzv. harmonizovanim standardima. To su standardi koje su donele evropske organizacije za standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI) i koji su pripremljeni u skladu sa opstim smernicama, utvrenim dogovorom sa Evropskom komisijom. Prema internim pravilima evropskih organizacija za standardizaciju, evropski standard se u svakoj zemlji-clanici primenjuje u identicnom obliku u kome je donet, sto podrazumeva i povlacenje svih postojeih nacionalnih standarda koji su s njim u suprotnosti. Primena harmonizovanih standarda nije obavezna, ali znatno olaksava poslovanje na trzistu EU. Bez poznavanja i primene harmonizovanih standarda nije mogue efektivno zadovoljiti zahteve direktiva novoga pristupa. Nazalost, pristup ovim standardima nije jeftin, a zahteva se i poznavanje nekog od stranih jezika. Oko 800 kljucnih standarda bie prevedeno na srpski i oni e biti dostupni u nasem Institutu za standardizaciju. Najvei problem za potencijalne izvoznike je odreivanje koji se harmonizovani standardi primenjuju upravo na njihov proizvod. U odgovoru na to pitanje morae traziti pomo notifikovanih tela.

Harmonizovani standard ne mora uvek da obuhvata sve sustinske zahteve vezane za neki proizvod, sto primorava proizvoaca da koristi i druge relevantne tehnicke specifikacije da bi se ispunili svi sustinski zahtevi odreene direktive. Proizvoac moze da bira da li e se pozvati na odgovarajui harmonizovani standard ili ne. Ukoliko odluci da ne primenjuje standarde, proizvoac je u obavezi da dokazuje da su njegovi proizvodi u saglasnosti sa sustinskim zahtevima na drugi nacin (npr. uz pomo postojeih tehnickih specifikacija). 9.7 Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglasenosti Notifikovana tela su organizacije koje su stekle pravo da sprovode ocenjivanje usaglasenosti u skladu sa direktivama novog pristupa, radi stavljanja CE znaka. Notifikovanje je u nadleznosti pojedinacnih zemalja-clanica. Do prijema Srbije u Evropsku uniju proizvoaci e morati da ocenjivanje usaglasenosti sa sustinskim zahtevima direktiva novoga pristupa obavljaju kod neke od notifikovanih organizacija na teritoriji EU. Stvar je tih organizacija da li e priznati rezultate ispitivanja, obavljenih u nasim laboratorijama, ili ne.

Azurna lista notifikovanih tela moze se nai na NANDO-IS internet adresi http://europa.eu.int/comm/enterprise/nando-is/home/index. cfm Lista sadrzi tela, notifikovana u zemljama-clanicama EU, zemljama EFTA (Svajcarska, Lihtenstajn, Norveska i Island) i drugim zemljama sa kojima EU ima zakljucene ugovore o uzajamnom priznavanju i protokole sporazuma o ocenjivanju usaglasenosti i priznavanju industrijskih proizvoda (PECA). Organizacije za ocenjivanje usaglasenosti (sertifikaciona tela) su organizacije, kompetentne da na osnovu utvrenih i standardizovanih postupaka izdaju sertifikate o usaglasenosti sa utvrenim zahtevima. U ureenom sistemu, sertifikaciono telo dobija taj status od nacionalnog akreditacionog tela. Akreditacija stvara uslove za meusobno priznavanje izvestaja o ispitivanju i sertifikata o usaglasenosti na meunarodnom i regionalnom nivou. U okviru Evrope, uspostavljena je Evropska kooperacija za akreditaciju (EA), http://www.europeanaccreditation.org

62

Akreditaciono telo Srbije na svojoj internet adresi http://www.juat.gov.yu publikuje podatke o organizacijama za ocenjivanje usaglasenosti, akreditovanim u nasoj zemlji. 9.8 Postupak nanosenja znaka CE Proizvoac koji zeli da plasira svoje proizvode na trziste Evropske unije treba da primeni sledei postupak: Utvrditi koja se direktiva (ili vise njih) odnosi na proizvod. Ovo se odnosi na sve proizvode bez izuzetka. Ukoliko za dati proizvod ne postoje specificni propisi Unije, primenjuje se princip uzajamnog priznavanja, sto znaci da je svaka zemljaclanica obavezna da na svom trzistu dozvoli prodaju proizvoda koji se legalno proizvodi i prodaje na trzistu druge zemljeclanice. Zatim treba utvrditi da li proizvod potpada pod direktive starog pristupa (npr. hemijski proizvodi) ili novog pristupa. Samo proizvodi obuhvaeni direktivama novog pristupa zahtevaju stavljanje CE znaka. 1 Utvrditi koji se postupak ocenjivanja usaglasenosti mora primeniti. Ovo se takoe odnosi na sve vrste proizvoda, s tim da postupak ocenjivanja usaglasenosti zavisi od prirode proizvoda i odgovarajue direktive. Nekada je dovoljna samo izjava proizvoaca, a nekad su potrebna ispitivanja, provera sistema kvaliteta, ili kombinacija navedenog. Utvrditi datum kada direktiva stupa na snagu. Ako je direktiva stupila na snagu, onda je za direktive novoga pristupa obavezno stavljanje znaka CE (izmeu datuma usvajanja i datuma kada direktiva stupa na snagu postoji period tranzicije, kada proizvoac moze da odabere da li e na svoj proizvod primeniti nacionalne propise, ili odredbe nove direktive). Utvrditi listu harmonizovanih evropskih standarda za dati proizvod. Iako nisu obavezni, preporucuje se primena ovih standarda, jer su zahtevi direktive sadrzani u njima. Pripremiti tehnicku dokumentaciju koju predvia direktiva Samostalno proveriti da li je proizvod usaglasen sa zahtevima direktive Pripremiti izjavu o usaglasenosti i potrebne dokumentacije koja je potvruje Utvrditi da li se zahteva ocenjivanje usaglasenosti od strane nezavisne tree strane. To je naznaceno u relevantnoj direktivi i zavisi od vrste proizvoda. Znak CE ne moze se staviti na proizvod pre nego sto se od notifikovanog tela dobiju svi sertifikati. Sprovesti ocenjivanje usaglasenosti kod notifikovanog tela, ako se trazi. Proveriti da li zemlja, na cije se trziste plasira proizvod, ima nekih dodatnih zahteva (nacionalni standardi, oznacavanje ili pakovanje).

2

3 4 5 6 7

8 9

10 Naneti znak CE na proizvod i/ili ambalazu i dokumentaciju.

63

10. INTEGRISANI SISTEMI MENADZMENTA ­ KAKO IZVUI NAJVEU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE U prethodnim odeljcima ove brosure objasnjeni su zahtevi i principi primene najznacajnijih standarda za sisteme menadzmenta. Mada je mogue da se organizacija opredeli samo za jedan od njih, to je retko kad dovoljno, posto zakonska regulativa i trziste istovremeno postavljaju zahteve u vise oblasti. Jedna mlekara, na primer, treba da primeni: - sistem menadzmenta kvalitetom, radi osiguranja efektivnog upravljanja i zato sto to traze kupci, - sistem upravljanja zastitom zivotne sredine i sistem osiguranja bezbednosti i zdravlja zaposlenih, radi usaglasenosti sa zakonom, - sistem bezbednosti u proizvodnji hrane, jer je to direktna zakonska obaveza. Tako se organizacije koje zele da uspesno posluju nalaze pred problemom ­ kako primeniti sve te propise i standarde i kako odrzavati tolike sisteme menadzmenta kada se zakoni i standardi stalno menjaju i stalno izlaze novi. Odgovor je da bez obzira na broj standarda firma i dalje ima samo jednog direktora i samo jedan sistem menadzmenta u koji svi ti standardi moraju da budu uklopljeni. Takav sistem zove se integrisani sistem menadzmenta. Prilikom odreivanja sta treba integrisati ne polazi se od zahteva standarda, ve od potrebe organizacije da opstane na trzistu i da se razvija na korist svih interesnih strana. Ako se tako prie, onda su pomenuti standardi samo mali deo ukupnih potreba organizacije. Nesto potpuniji skup zahteva prikazan je na slici 30. Sistem koji zadovolji te zahteve moze da proe bilo koje ocenjivanje i bilo koju inspekciju. Prvi korak kod uspostavljanja integrisanih sistema je utvrivanje ispravnog redosleda vaznosti zahteva koje treba zadovoljiti. To su, redom: - zahtevi zakona i drugih propisa; - zahtevi kupaca i korisnika; - interne potrebe organizacije; - zahtevi i potrebe drustvene zajednice (okruzenja u kojem organizacija radi); - zahtevi standarda za sisteme menadzmenta. Drugi korak je odabir strategije za realizaciju projekta, sto moze da znaci: - svaki standard primeniti nezavisno, - dopuniti postojei sistem, graen oko standarda ISO 9001 kao najstarijeg, tako da se zadovolje zahtevi ostalih standarda, - od pocetka graditi jedinstven, celovit sistem menadzmenta koji istovremeno zadovoljava sve grupe zahteva. Ove tri strategije prikazane su na slikama 28. do 30. Prvi nacin je neracionalan i skup, ali je svakako mogu. Drugi nacin je mnogo racionalniji, pogotovo zato sto su osnovni standardi za sisteme menadzmenta sada dobro usklaeni i postoje siroka podrucja potpunog poklapanja (upravljanje dokumentima, na primer). Meutim, ovaj pristup bie mogue primeniti ako i samo ako je organizacija u potpunosti usvojila sistem menadzmenta kvalitetom i obezbedila da svi procesi odvijaju u skladu s njim. Sistem koji je bio orijentisan samo na sertifikaciju, ili je ziveo samo na papiru, ne moze se dopuniti. Trei nacin izgleda jedino ispravan, jer organizacija treba da ima jedinstven sistem menadzmenta.

64

Slika 28 ­ Nezavisna primena standarda za sisteme menadzmenta

Slika 29 ­ Dogradnja postojeeg sistema

Slika 30 ­ Integrisani sistem menadzmenta

Trei korak je odabir pravog metoda rada za uspostavljanje sistema, analizu i dokumentovanje procesa, gde moraju biti ukljuceni (ovim redom): Struka (i nauka), Tehnicki standardi i propisi, Dobra proizvoacka praksa (pravila ,,branse"), Logika konkretnog posla (zanat).

65

Kako pristupiti izgradnji ovakvog sistema? Treba na prvom mestu identifikovati podrucja rada (komponente projekta), a onda i redosled aktivnosti. Podrucja rada prikazana su na slici 31.

Slika 31 ­ Podrucja primene projekta

Obezbeenje preduslova izuzetno je vazno, ali se tome ­ nazalost - poklanja malo paznje26 i zato mnogi projekti ili propadaju, ili ne daju prave rezultate. Infrastruktura je poseban problem cije se dimenzije najbolje vide u firmama koje treba da primene HACCP sistem. *** Pojava eksternog pritiska sa strane drzave, koji se ispoljava kroz donosenje velikog broja zakona i propisa i kroz ostre kazne, te jacanje pritiska javnosti koja zahteva zdravu zivotnu i bezbednu radnu sredinu, nagoni organizacije da preispitaju svoju praksu u oblasti primene sistema menadzmenta. Kada se tu dodaju i drugi razlozi, kao sto su troskovi usluga konsaltinga i ocenjivanja, vreme potrebno za pripremu za sertifikaciju i ograniceni ljudski resursi, postaje ocigledno da organizacije moraju da pronau optimalan put za istovremeno i sto jeftinije zadovoljenje svih eksternih i internih zahteva. Odgovor se nalazi u primeni integrisanih sistema menadzmenta, dakle sistema koji je usmeren na unapreenje procesa rada u svim oblastima znacajnim za organizaciju. Primena integrisanih sistema nije jednostavna, jer se pred sve ucesnike u projektu postavljaju visoki zahtevi. Svi oni treba da dobro razumeju aspekte savremenog biznisa, zakonske norme, tehnicke standarde i mnogo toga drugog kako bi primena standarda za sisteme menadzmenta dala pravu korist ­ sticanje profita i jacanje sposobnosti organizacija da opstanu i da se razvijaju u uslovima ostre trzisne utakmice.

26

Jedini metodski ispravan pristup bio bi da firma pozove strucnjake za oblast za koju je zainteresovana i postavi im zadatak da snime stanje i procene sta je od preduslova potrebno zadovoljiti pre pristupanja projektu, a sta se moze uraditi tokom realizacije projekta. Na osnovu toga mogue je odrediti prioritete.

66

11. PRILOG - Korisne adrese

Naziv institucije International Relief and Development ISO organizacija European Commision ­ EC directives EUREPGAP Narodna skupstina republike srbije Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine Republike Srbije Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine Republike Srbije - Uprava za zastitu zivotne sredine Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Ministarstvo za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije Ministarstvo trgovine, turizma i ugostiteljstva Agencija za zastitu zivotne sredine Republike Srbije Agencija za reciklazu Republike Srbije Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Kancelarija Vlade Srbije za pridruzivanje EU Regionalni centar za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu (REC) Euro Info korespondentni centar

Internet adresa http://www.ird-bg.org.yu http://www.iso.org http://ec.europa.eu/internal_market/copyright/documents/ http://www.eurep.org http://www.parlament.sr.gov.yu http://www.mntr.sr.gov.yu http://www.ekoserb.sr.gov.yu http://www.minpolj.sr.gov.yu http://www.mem.sr.gov.yu http://www.zdravlje.sr.gov.yu http://www.mpalsg.sr.gov.yu http://www.minttu.sr.gov.yu http://www.sepa.sr.gov.yu http://www.reciklaza.sr.gov.yu http://www.seea.sr.gov.yu http://www.seio.sr.gov.yu http://www.recyu.org http://www.eicc.co.yu

Pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi http://www.eko.vojvodina.sr.gov.yu razvoj (Vojvodina) Gradski zavod za zastitu zdravlja, Beograd Hidrometeoroloski zavod Srbije Zavod za zastitu prirode Srbije Institut za standardizaciju Srbije Akreditaciono telo Srbije­ JUAT Privredna komora Srbije (na web prezentaciji su dati linkovi prema regionalnim privrednim komorama) Poslovna politika AD (izdaje casopis "Kvalitet" i organizuje skupove na temu kvaliteta) http://www.zdravlje.org.yu http://www.hidmet.sr.gov.yu http://www.natureprotection.org.yu http://www.jus.org.yu http://www.juat.gov.yu http://www.pks.co.yu http://www.poslovnapolitika.co.yu

67

Information

BROSURA IRD.indd

72 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

651906

You might also be interested in

BETA
BROSURA IRD.indd