Read Microsoft Word - Vodic medicinski otpad, draft 1.dec 2008.doc text version

BEZBEDNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

septembar 2008

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

SADRZAJ REC AUTORA ..............................................................................................................6 PREDGOVOR ...............................................................................................................7 UVOD ............................................................................................................................9 1. MEDICINSKI OTPAD..............................................................................................10 1.1. Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom......................................11 1.2. Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodica dobre prakse......................................12 1.3. Definicija medicinskog otpada ......................................................................13 1.4. Kategorije medicinskog otpada ....................................................................14

1.4.1. 1.4.3. 1.4.4. 1.4.4. 1.4.6. 1.4.7. 1.4.8. Opasan medicinski otpad................................................................................... 17 Farmaceutski otpad............................................................................................ 21 Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora................................................... 22 Citotoksicki i citostaticki otpad............................................................................ 25 Patoanatomski otpad ..................................................................................... 26 Neopasan medicinski otpad ........................................................................... 26 Otpad koji potice iz lokalne zajednice ............................................................ 27

Komunalni otpad ................................................................................................... 27 Klasifikacija otpada koji potice iz lokalne zajednice............................................... 27 Medicinski otpad koji potice iz domova pacijenata ................................................ 28 Opasan otpad iz lokalne zajednice........................................................................ 29

1.4.8.1. 1.4.8.2. 1.4.8.3. 1.4.8.4.

1.5. 1.6. 1.8.

Uloge ministarstava ......................................................................................29 Zakonodavno-pravni okvir upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji ...............................................................................................33 Aktuelna situacija u zemlji u pogledu upravljanja medicinskim otpadom.....37

Stanje na deponijama .................................................................................... 38 Stanje u vezi sa stvaranjem infektivnog medicinskog otpada ........................ 39 Kolicine infektivnog medicinskog otpada ....................................................... 39 Mere za uspostvaljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom 39

1.8.1. 1.8.2. 1.8.3. 1.8.4.

Operativno upravljanje: SISTEM UPRAVLJANJA MEDICINSKIM OTPADOM ..........................................................................................................41 Uvod .........................................................................................................................41 2.1. Koncept Centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada .....42 3. PROCENA RIZIKA ............................................................................................51 Uvod .........................................................................................................................51 3.1. Procena rizika u kontekstu medicinskog otpada ..........................................52 3.2. Pet koraka u proceni rizika ...........................................................................53

3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. Korak br. 1: Identifikovanje opasnosti (hazards) ................................................ 53 Korak br. 2: Utvrivanje ko/sta moze biti osteeno ili povreeno i na koji nacin ........................................................................................................ 53 Korak br. 3: Procena rizika i odlucivanje o tome da li su postojee mere predostroznosti odgovarajue ili je potrebno preduzeti dodatne mere........... 54 Korak br. 4: Belezenje postupaka i aktivnosti ................................................ 56 Korak br. 5: Proveriti sopstvenu procenu i revidirati je ukoliko je to potrebno 56 Uputstva ......................................................................................................... 56

2.

4. RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM........................................................58 Uvod .........................................................................................................................58 5. RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA ................................................59 Uvod .........................................................................................................................59

2

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

6.

PRIKUPLJANJE I SKLADISTENJE MEDICINSKOG OTPADA......................61

Uvod .........................................................................................................................61 6.1. Opsti principi skladistenja .............................................................................63 6.2. Prostor za skladistenje..................................................................................64 6.3. Kontejneri za prikupljanje otpada .................................................................65 6.4. Obelezavanje otpada....................................................................................66 7. TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA..........................................................68 Transport opasnih materija ...........................................................................68 Transport medicinskog otpada .....................................................................70 Transport infektivnog medicinskog otpada do mesta tretmana u autoklavu 71 Sistemi rada ..................................................................................................73 Odobrenje UN za kontejnere za otpad .........................................................75 Opcije za odlaganje otpada ..........................................................................78 Odlaganje otpada na deponiju......................................................................78

Direktiva o deponijama................................................................................... 80

7.1. 7.2. 7.3. 7.4. 7.5. 8. 8.1. 8.2.

8.2.1.

OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA ......................................78

8.3. Obrada infektivnog otpada pomou sterilizacije parom (u autoklavu) ..............81 8.4. Spaljivanje .................................................................................................84 9. NESRENI SLUCAJEVI, IZLIVANJE, DEZINFEKCIJA I CISENJE .............86 Nesreni slucajevi .........................................................................................86

Karakteristike odabrane politike bezbednosti na radu ................................... 86 Procedure pri nesrenom slucaju................................................................... 86 Prijavljivanje nesrenog slucaja ..................................................................... 86 Istrazivanje nesrenog slucaja ....................................................................... 86 Obuka............................................................................................................. 87 Uputstvo ......................................................................................................... 87 9.1.1. 9.1.2. 9.1.3. 9.1.4. 9.1.5. 9.1.6.

9.1.

9.2.

9.2.1. 9.2.2. 9.2.3. 9.2.4. 9.2.5.

Izlivanje / curenje ..........................................................................................87

Uputstva kod izlivanja .................................................................................... 87 Izlivanje zive................................................................................................... 88 Izlivi krvi i telesnih tecnosti ............................................................................. 89 Izliveni urin zagaen krvlju ............................................................................. 89 Izlivene telesne tecnosti koje nisu vidljivo zagaene krvlju ............................ 90

9.3.

9.3.1. 9.3.2. 9.3.3. 9.3.4. 9.3.5. 9.3.6. 9.3.8.

Dezinfekcija...................................................................................................90

Definicija......................................................................................................... 90 Kada treba primeniti dezinfekciju ................................................................... 90 Kako vrsiti dezinfekciju................................................................................... 91 Aparat za pranje i dezinfekciju ....................................................................... 91 Para niske temperature.................................................................................. 91 Potapanje u tecno dezinfekciono sredstvo..................................................... 92 Vrste dezinfekcionih sredstava ...................................................................... 93

10.

HIGIJENA U BOLNICI I KONTROLA INFEKCIJA......................................96

Uvod .........................................................................................................................96 10.1. Etiologija....................................................................................................97 10.2. Prevencija..................................................................................................99 10.3. Standardne mere opreza ..........................................................................99 10.4. Licna zastitna oprema .............................................................................100 10.5. Oprema i instrumenti/ureaji za pruzanje zdravstvene nege .................101 10.6. Kontrola bolnicke sredine........................................................................101

3

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

10.7. 10.8.

Posteljina.................................................................................................102 Bezbedne procedure davanja injekcija ...................................................102

11. MEDICINSKI OTPAD I RIZIK KOJI NOSE KRV I DRUGE TELESNE TECNOSTI ................................................................................................................103 Uvod .......................................................................................................................103 11.1. Virus hepatitisa B ...................................................................................104 11.2. Virus hepatitisa C ....................................................................................104 11.3. Virus humane imunodeficijencije ............................................................105 11.4. Epidemiologija perkutanih povreda.........................................................105 12. 12.1. 12.2. 12.3. 12.4. 13. 15. OBUKA.......................................................................................................107 Stavovi o upravljanju otpadom................................................................107 Identifikovanje potreba za obukom zaposlenih......................................108 Formalna obuka za lica odgovorna za upravljanje otpadom ..................109 Zadaci za tehnicare, nadlezne rukovodioce i menadzere (rukovodioce CMT ustanove) za medicinski otpad ...............................110 REFERENCE..............................................................................................113 RECNIK TERMINA.....................................................................................119

4

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Prilozi Prilog A: Prilog B: Prilog C: Prilog D: Prilog E: Lista ustanova imenovanih u CMT i LMT prema modelu okruga Pitanja za utvrivanje opasnih svojstava medicinskog otpada Preopruke za transport malih kolicina infektivnog medicinskog otpada Higijena ruku Deklaracije-nalepnice za obelezavanje medicinskog otpada

5

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

REC AUTORA

Obzirom da je opsti cilj projekta Ministarstva zdravlja Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, koji finansira Evropska unija razvoj uspesnog i efikasnog sistema za razdvajanje, sakupljanje, obelezavanje, skladistenje, tretman i odlaganje medicinskog otpada u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom i preporukama iz zemalja Evropske unije, radna grupa forirana decembra 2007.godine okupila je poznavaoce pomenute oblasti i predstavnike ministarstava i organizacija, kako bi se i ovim putem pruzila podrska implementaciji projektnih aktivnosti. Osnovni podciljevi projekta su: Podrska Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu zivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije u izradi zakonske regulative (primarna i sekundarna regulativa) koja uredjuje oblast upravljanja medicinskim otpadom Izrada nacionalnog vodica dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom u skladu sa zakonskim mogunostima i podrska implementaciji vodica i njegovih preopruka Podrska zdravstvenim ustanovama u uredjivanju sistema upravljanja medicinskim otpadom kroz izgradnju kapaciteta postojeeg kadra Podrska efikasnoj implementaciji i koriscenju opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada Unapreenje znanja i vestina zdravstvenih radnika i saradnika za poslove na zbrinjavanju medicinskog otpada koji se stvara svakodnevno u zdravtsvenim ustanovama kroz organizovanje obuke i obezbeenje odrzivosti njenog programa Poveanje nivoa informisanosti o medicinskom otpadu i nacinima adekvatnog manipulisanja i zbrinjavanja istog Poveanje bezbednosti zaposlenih u zdravstvu, korisnika zdravstvene zastite, kao i celokupnog stanovnistva Srbije uvodjenjem jedinstvenog metoda i sistema upravljanja medicinskim otpadom, sa posebnim akcentom na infektivni medicinski otpad.

6

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

PREDGOVOR

Nacionalni vodic dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom nastao je kao rezultat timskog rada domaih i stranih strucnjaka pre svega na definisanju preporuka za postupanje sa medicinskim otpadom, a u skladu sa domaom zakonskom regulativom, mogunostima i potrebama ustanova zdravstvenog sektora i medicinske delatnosti. Pomenuti tim formiran je na inicijativu projekta Ministarstva zdravlja Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, koji finansira Evropska unija, a radio je u sledeem sastavu: Predsednik radne grupe: Prim. mr sc. dr Slobodan Tosovi, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd Sekretar: dr Verica Jovanovi, MSc, Nacionalni koordinator projekta Clanovi radne grupe: Dr Svetlana Mijatovi, Ministarstvo zdravlja, pomonik ministra za sanitarni inspekcijski nadzor, Beograd Prof. dr Ljiljana Markovi-Deni, Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanovi Batut", Beograd Doc. dr Vesna Suljagi, Vojnomedicinska akademija, Odeljenje za prevenciju i kontrolu bolnickih infekcija, Beograd Radmila Serovi, Nacelnik sektora za otpad, Ministarstvo zastite zivotne sredine i prostorno planiranje, Beograd Mr sc. Hristina Radovanovi Jovin, Pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj, Novi Sad Dr Miroslav Tanaskovi, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd Dr Dejan Zivadinovi, Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanovi Batut", Beograd Dr Miroslav Rakocevi, Dom zdravlja Nis, Nis Dusko Kosuti, Institut za nuklearne nauke ,,Vinca", Beograd. Scott Crossett, rukovodilac projekta Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, Jan Gerd Kuhling, Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, Viktor Hristov, Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom,

7

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

UVODNA REC MINISTARSTVA Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije, koje brine o zdravlju svih graana zemlje, podrzava projekat pod nazivom Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom u Republici Srbiji. Cilj projekta je uspostavljanje bezbednog sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom uz primenu metoda sterilizacije infektivnog medicinskog otpada (vodenom parom u vakumu pod visokim pritiskom) koji nastaje pri pruzanju zdravstvene zastite u zdravstvenim ustanovama na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Bezbedno upravljanje otpadom, kako iz ustanova drzavnog tako i privatnog sektora u Republici Srbiji, jedan je od glavnih ciljeva Ministarstva zdravlja u stalnim naporima na prevenciji bolesti i sprecavanju sirenja bolnickih i drugih infekcija. Ovaj projekat, koji finansira Evropska unija, omoguie Srbiji da ide u korak sa razvijenim evropskim drzavama kada je u pitanju zbrinjavanje infektivnog medicinskog otpada. Preporuke koje sadrzi vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom rezultat su zajednickog rada predstavnika dva ministarstva, Ministarstva zdravlja i Ministarstva zivotne sredine i prostornog planiranja. Ovakav meuresorni i multidisciplinarni pristup obezbeuje angazovanje svih kljucnih aktera u uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, zasnovanog na strucnim preporukama, zakonskoj regulativi i finansijskim resursima Republike Srbije.

Beograd, septembar 2008.

8

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

UVOD

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja vazan izvor informacija i strucnih preporuka za zbrinjavanje medicinskog otpada u Republici Srbiji. Reforma sistema zdravstvene zastite u nasoj zemlji ima za cilj unapreenje kvaliteta zdravstvenih usluga, kako u drzavnom, tako i u privatnom sektoru zdravstvene zastite. Vazan element unapreenja kvaliteta zdravstvenih usluga predstavlja i adekvatno zbrinjavanje medicinskog otpada, koje je u skladu sa domaom zakonskom regulativom kao i sa osnovnim principima profesionalne prakse upravljanja medicinskim otpadom, prevencije zaraznih bolesti i promocije zdravlja. Uvoenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u Republici Srbiji, jedan je od preduslova za ureenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u celini. Konsenzusom, unutar radne grupe sacinjene od eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, dogovoreno je korisenje Evropskog kataloga otpada koji definise osnovnu kategorizaciju medicinskog otpada, kao i stavove u vezi sa segregacijom odnosno razdvajanjem, obelezavanjem i tretmanom razlicitih kategorija medicinskog otpada, za primenu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Ovaj katalog je inace u primeni u Republici Srbiji od 2005.godine a njegove kategorije otpada preuzete su objavljivanjem pomenutog domaeg kataloga otpada (Pravilnik o uslovimai nacinu razvrstavanja, pakovanja i cuvanja sekundarnih sirovina, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.55/2001), sa malim razlikama. Ciljevi ovog vodica su smanjenje kolicine otpada koji se stvara u ustanovama u kojima se pruza zdravstvena zastita, posebno razdvajanjem otpada na osnovne kategorije na mestu stvaranja, pravilno pakovanje istog, obelezavanje i odlaganje, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, reciklaza, kao i korisenje cistijih tehnologija za sterilizaciju odnosno dekontaminaciju infektivnog medicinskog otpada. Krajnji cilj ove publikacije je doprinos zastiti i unapreenju zdravlja celokupne populacije, kao i zastita i ocuvanje zivotne sredine, odnosno unapreenje zdravlja, kao i smanjenje i kontrola zagaivanja zivotne sredine. Primena Nacionalnog vodica za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom u svakodnevom radu pre svega zdravstvenih ustanova, a potom i svih ustanova u kojima se pruza zdravstvena zastita a primarno pripadaju grupi ustanova socijalne zastite, dae sledei doprinos: · · · · · · Omoguie iznalazenje uniformnog pristupa u upravljanju infektivnim medicinskim otpadom i uspotstavljanje bezbedng sistema upravljanja medicinskim otpadom, poveae bezbednost u radu zaposlenih, unapredie bezbednost korisnika zdravstvene zastite, smanjie rizik od sirenja zaraznih bolesti i u smanjenju kolicine medicinskog otpada i unaprediti stanje zivotne sredine.

9

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1. MEDICINSKI OTPAD

Postoji vise definicija medicinskog otpada koje se smatraju prihvatljivim prilikom kategorizacije i razvrstvanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama. Medicinski otpad se definise kao: ,,sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generise pri pruzanju zdravstvenih usluga (dijagnostika, prevencija, lecenje i istrazivanja u oblasti humane i veterinarske medicine)". Drugim recima, pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama (drzavnim ili privatnim), medicinskim istrazivackim centrima ili laboratorijama. To je heterogena mesavina otpada, pri cemu 10­25% cini opasan otpad rizican po zdravlje ljudi i zivotnu sredinu. Medicinski otpad jednom recju nastaje prilikom postavljanja dijagnoza, lecenja ili pruzanja medicinske nege, kao i prilikom istrazivanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama naucne, terapijske, dijagnostiske ili slicne medicinske delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad koji nastaje prilikom pruzanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih (kuna nega), u domovima za smestaj starih lica ili u ustanovama u kojima se pruza medicinska nega u bilo kom obliku. Prema zakonu o otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, Republika Srbija, 2008. godina), otpad se definise kao svaka materija ili predmet sadrzan u Evropskom katalogu otpada koju vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom. Otpad koji potice iz zdravstvenih ustanova samo jednim delom je medicinski otpad koji se dalje moze razsvrstati u vise razlicitih kategorija. Prema predlogu zakona o otpadu komunalni otpad jeste otpad iz domainstva (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slican otpadu iz domainstva. Komunalni otpad je veoma zastupljena kategorija otpada koja takoe potice iz zdravstvenih ustanova i ustanova socijalne zastite (ustanova za smestaj obolelih ili starih lica, kao i otpad koji potice iz drugih oblika smestaja obolelih osoba), kao i iz domainstava pacijenata (otpad koji nastaje pri kunom lecenju). Komunalni otpad se cesto u literaturi naziva ,,otpadom iz crnih kesa". U ostali medicinski otpad spada: ,,zeleni otpad" koji nastaje prilikom odrzavanja zelenih povrsina u krugu zdravstvenih ustanova, kao i otpad koji nastaje prilikom izgradnje i/ili rusenja graevinskih objekata koji pripadaju zdravstvenim ustanovama. Profesionalcima u zdravstvenom sektoru, nadleznim za upravljanje medicinskim otpadom, neophodna su znanja i vestine za smanjenje stvaranja kolicine medicinskog otpada, njegovo razvrstavanje, prikupljanje, skladistenje, transport, preradu i privremeno ili konacno odlaganje, kao i odgovarajua strucna uputstva i preporuke u vezi sa primenom adekvatnih metoda i tehnika za upravljanje otpadom.

10

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Vazan delokrug rada profesionalaca zaduzenih za rukovanje i zbrinjavanje medicinskog otpada je i procena rizika i obezbeenje mera prevencije u cilju zastite zaposlenih pre svega u zdravstvenom sektoru i korisnika zdravstvenih usluga, kao i zastita zivotne sredine.

1.1.

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su: · · · · · · · · · · · · · Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad razdvaja prema razlicitim nacinima prerade i odlaganja i usmerava u pravcu razlicitih ,,tokova"; Smanjivanje proizvodnje i kolicine medicinskog otpada; Upravljanje otpadom na nacin kojim se ne ugrozava zdravlje ljudi i zivotna sredina; Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji nacin u okviru razlicitih tokova otpada; Priprema ili sanacija neureenih privremenih ili trajnih skladista otpada; Voenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom; Praenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom otpada; Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada plana upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu socijalne zastite i sl.); Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godisnjem nivou; Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obelezavanja, pakovanja, odlaganja i tretmana medicinskog otpada; Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom; Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom; Multidisciplinarna saradnja u cilju ureivanja sistema upravljanja medicinskim otpadom, kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na teritoriji administrativnog okruga.

S obzirom na to da veina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom smatra cesto ne tako vaznom i sporednom aktivnosu, primena i praenje energicnih mera u razvrstavanju i zbrinjavanju medicinskog otpada predstavlja ozbiljan test upravljackih vestina. Za dobru praksu upravljanja otpadom od kljucnog je znacaja da zdravstveni radnici i saradnici tacno znaju sta se od njih ocekuje u vezi sa razvrstavanjem otpada, da budu motivisani i propisno obuceni za navedene aktivnosti, kao i da imaju adekvatnu saradnju sa upravom zdravstvene ustanove po pomenutim pitanjima. Pripreme i obuka za uvoenje dobre prakse u upravljanju medicinskim otpadom treba da budu dovoljno energicne kako bi proizvele kako promene u stavovima i ponasanju samih zaposlenih, tako i promene u preradi i odlaganju medicinskog

11

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

otpada. Mehanizmi praenja i kontrole aktivnosti u domenu upravljanja medicinskim otpadom u svakoj ustanovi koja generise medicinski otpad su zasnovani na saradnji, multidisciplinarnosti i partnerskim odnosima u cilju uspostavljanja upravljanja medicinskim otpadom kako proizvoaca medicinskog otpada, tako i lokalne samouprave, ekoloskog sektora i svih subjekata upravljanja otpadom.

1.2.

Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodica dobre prakse

Nacionalni vodic dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom ima za cilj da ponudi sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim otpadom kako u drzavnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zastite sirom Republike Srbije. Ovaj dokument upotpunjen je i preciziran posebno sa dva podzakonska akta, u izradi: Pravilnikom za upravljanje medicinskim otpadom i Pravilnikom za upravljanje farmaceutskim otpadom. Vodic predstavlja osnovni alat i izvor strucnih preporuka za sva lica zaposlena u zdravstvenom sektoru ili sektoru socijalne zastite koja rukuju sa medicinskim otpadom. Publikacija odrazava aktuelne mogunosti u Republici Srbiji u domenu zbrinjavanja medicinskog otpada, a u skladu sa potrebama, kao i neposrednu budunost u srpskom zakonodavstvu, takoe u istoj sferi rada. Nacionalni vodic dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom zasnovan je na najboljim primerima iz prakse, pre svega zemalja Evropske unije, kao i preporukama vodica Svetske zdravstvene organizacije. Nacionalni vodic dobre prakse sadrzi preporuke koje se odnose na: · · · · · · · · Definiciju medicinskog otpada Klasifikaciju medicinskog otpada Upravljanje medicinskim otpadom (razlicitim tokovima otpada) Uspostavljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom (obelezavanje bojama, razdvajanje otpada, pakovanje prema propisima, transport i tretman infektivnog medicinskog otpada) Definisanje odgovornosti i obaveza u upravljanju medicinskim otpadom Planiranje aktivnosti u upravljanju medicinskim otpadom Izvestavanje o upravljanju medicinskim otpadom Nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom.

12

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.3.

Definicija medicinskog otpada

Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008) medicinski otpad je heterogena mesavina klasicnog smea (komunalnog otpada), infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalaze, kao i radioaktivnog i opasnog hemijskog otpada. T otpad koji se potpuno ili delimicno sastoji od ljudskih ili zivotinjskih tkiva, krvi i drugih telesnih tecnosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata, briseva, tupfera, gaza, zavoja, igala, skalpela, lanceta i drugih ostrih instrumenata. Medicinski otpad je i bilo koji drugi otpad koji potice od medicinske, stomatoloske, veterinarske (otpad nastao prilikom pruzanja veterinarskih pregleda ili tretmana), farmaceutske ili slicne prakse, istrazivanja, tretmana, zastite ili uzimanja krvi za transfuzije, a moze inficirati osobu koja sa njim doe u kontakt. U osnovi, postoje sledea dva tipa medicinskog otpada: · · Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i slican je otpadu koji se stvara u domainstvima) Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moze prouzrokovati opasnost po zivotnu sredinu i zdravlje ljudi i najmanje ima jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljucujui i ambalazu u kojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan).

Ovi tipovi otpada se zatim dalje dele na podvrste, pri cemu se koriste odrednice iz Evropskog kataloga otpada koji je prihvaen kao najprikladniji sistem klasifikacije otpada za korisenje u Republici Srbiji. Evropska komisija je jos 1994. godine definisala sveobuhvatan Evropski katalog otpada kako bi uvela zajednicku terminologiju sirom zemalja Evropske zajednice i poboljsala upravljanje otpadom (direktiva Saveta br. 2000/532/EC). Ovaj dokument predstavlja spisak otpada i u skladu je sa Evropskom direktivom u vezi sa otpadom, br. 75/442/EEC. Dokument nije konacan i povremeno se dopunjava i menja (revizija Evropskog kataloga otpada). Jedna revizija je do sada ve objavljena i to je Evropski katalog otpada 2002. U osnovi, u Evropskom katalogu otpada, otpad se definise na osnovu sledea tri kriterijuma: 1. Poreklo otpada tj. definisanje industrijske grane ili sektora iz koga potice otpad (prve dve cifre ­ zdravstveni sektor ­ 18). 2. Proces tokom kojeg nastaje otpad (druge dve cifre ­ otpad koji nastaje pri pruzanju zdravstvenih usluga u porodilistima, iz dijagnostike, lecenja ili prevencije bolesti kod ljudi ­ 18 01). 3. Tip otpada (trei par cifara ­ neinfektivni otpad ­ otpad cije sakupljanje i

13

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

odlaganje ne podleze posebnim zahtevima za sprecavanja infekcija, 18 01 04). Prema Evropskom katalogu otpada, svaki tip otpada poseduje klasifikacioni broj ili sopstveni kod koji se sastoji od 6 cifara (primer, 18 01 03). Ukoliko izvesne kategorije otpada pored klasifikacionog broja sa 6 cifara poseduju i zvezdicu koja stoji iza cifara, zvezdica oznacava da taj otpad spada u opasan otpad (primer: 18 01 03*, Infektivni otpad).

1.4.

Kategorije medicinskog otpada

Kategorije medicinskog otpada koje se preporucuju za korisenje u Republici Srbiji baziraju se na kategorizaciji iz prethodno opisanog Evropskog kataloga otpada. Prema Evropskom katalogu otpada medicinski otpad definisan je kao otpad koji nastaje pri pruzanju zdravstvene zastite u medicini i veterini (ljudima i zivotinjama) i/ili srodnim istrazivanjima i zaveden je pod brojem 18 00 00 sa podskupovima. U propisima kojima se definisu, kategorije otpada mogu imati i specificna pravna znacenja. · Otpad prema Direktivi (Kontrolisani otpad)

Otpad koji potpada pod odredbe Okvirne direktive Evropske unije br. 75/442/EEC i na koji se odnose kasnije usvojeni amandmani naziva se ,,Otpad prema Direktivi". ,,Otpad prema Direktivi" obuhvata: 1. Komunalni cvrsti otpad Ponekad se naziva kunim otpadom ili otpadom iz domainstva. 2. Komercijalni otpad Ova kategorija koristi se za otpad koji potice iz komercijalnih ustanova, radnji, kancelarija itd. 3. Industrijski otpad Otpad koji potice iz industrijskih delatnosti. 4. Otpad od izgradnje/rusenja Obuhvata otpad koji potice iz graevinarstva i predstavlja najvei pojedinacni izvor kontrolisanog otpada. Ovaj otpad dalje moze da se klasifikuje kao: ­ aktivni otpad (koji sadrzi drvo, biorazgradljivi materijal, plastiku, rastvarace i sl.) i kao ­ inertni otpad (otpad koji nije podlozan bilo kojim fizickim, hemijskim ili bioloskim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nacin fizicki ili hemijski reaguje, primer: kamen, cigla, beton itd);

14

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

5. Opasan otpad Spada u kontrolisani otpad koji se smatra opasnim ili teskim za cuvanje, preradu ili odlaganje. Klasifikacija medicinskog otpada prema Evropskom katalogu otpada

SVRHA

RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA

PATOANATOMSKI OTPAD: OTPAD: PREPOZNATLJIVI DELOVI TELA, PLACENTE, ITD. KOMUNALNI OTPAD: OTPAD: UOBICAJENO SMEE, UOBIC SME OTPAD IZ KUHINJE, ITD.

INFEKTIVNI OTPAD: OTPAD: ZAVOJI, TUPFERI, OSTRI OS PREDMETI, OTPAD SA DIJALIZE, INFICIRANA KRV

OTPAD ZA RECIKLAZU: RECIKLAZ PLASTIKA, PAPIR, KARTON, STAKLO, ITD.

OPASNI OTPAD: OTPAD: RADIOAKTIVNI OTPAD, FARMACEUTSKA SREDSTVA, HEMIKALIJE IDR.

Odeljak br. 18: Otpad koji nastaje pri pruzanju zdravstvene zastite u medicini i veterini (ljudima i zivotinjama) i/ili srodnim istrazivanjima zaveden je pod brojem 18 00 00 sa pododeljcima. Pododeljak br. 18 01: Otpad iz bolnica i/ili domova zdravlja, otpad koji nastaje pri postavljanju dijagnoza, lecenju ili pri obavljanju preventivnih zdravstvenih usluga kod ljudi (u humanoj medicini).

15

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

18 01 01* 18 01 02 18 01 03* 18 01 04

Ostri predmeti (izuzev 18 01 03*) Delovi tela i organi, ukljucujui i kese sa krvlju i krvnim derivatima (izuzev 18 01 03*) Infektivni otpad, otpad cije sakupljanje i odlaganje podleze posebnim zahtevima zbog sprecavanja infekcije Neinfektivni otpad (otpad cije sakupljanje i odlaganje ne podleze posebnim zahtevima zbog sprecavanja infekcija npr. zavoji, gipsevi, posteljina, odea za jednokratnu upotrebu, pelene) Hemijski otpad koji sadrzi opasne supstance Ostali hemijski otpad Citotoksicni lekovi i citostatici Lekovi izuzev onih navedenih u 18 01 08 Amalgamski otpad iz stomatoloske zastite

18 01 06* 18 01 07 18 01 08* 18 01 09 18 01 10

Pododeljak 18 02: Otpad koji nastaje pri pruzanju zdravstvene zastite u veterini (otpad iz istrazivanja, dijagnostike, lecenja ili prevencije bolesti u veterini) 18 02 01 18 02 02* 18 02 03 18 02 05* 18 02 06 18 02 07* 18 02 08 Ostri instrumenti (izuzev 18 02 02) Otpadi cije sakupljanje i odlaganje podleze posebnim zahtevima zbog sprecavanja infekcije Otpadi cije sakupljanje i odlaganje ne podleze posebnim zahtevima zbog sprecavanja infekcija Hemikalije koje se sastoje od opasnih supstanci ili ih sadrze Hemikalije drugacije od onih navedenih u 18 02 05 Citotoksici i citostatici lekovi Lekovi drugaciji od onih navedenih u 18 02 07

Izvod iz Kataloga otpada sa opisanim kategorijama otpada (Pravilnik o uslovimai nacinu razvrstavanja, pakovanja i cuvanja sekundarnih sirovina, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.55/2001).

16

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.4.1. Opasan medicinski otpad

Otpad iz ustanova u kojima se pruza zdravstvena zastita obavezno se razvrstava na mestu stvaranja na opasan i neopasan medicinski otpad. Opasan medicinski otpad ukljucuje infektivni, patoloski, hemijski, toksicni ili farmaceutski otpad, kao i citotoksicne lekove, ostre predmete i instrumente za jednokratnu upotrebu i drugi opasan otpad. U cilju svrstavanja medicinskog otpada u kategoriju opasnog otpada koristi se upitnik od sest pitanja kao dopunski instrument i metod utvrivanja opasnih svojstava medicinskog otpada. Istovremeno upitnik predstavlja pomono sredstvo profesionalcima za laksu klasifikaciju otpada (prilog B). 1. Ukoliko Okvirnom direktivom Evropske unije br75/442/EEC o otpadu (i u njenim kasnijim amandmanima) otpad nije definisan kao kontrolisani otpad, onda takav otpad ne spada u kategoriju opasnog otpada. Iz kategorije opasnog otpada izuzima se odmah komunalni otpad, koji nastaje lecenjem pacijenata i slicnim medicinskim procedurama, bilo u zdravstvenim ustanovama ili domovima pacijenata prilikom kune nege ili lecenja. Definisanje kategorije otpada: (I) Neopasan otpad (obelezen crnom bojom bez zvezdice): obuhvata sav otpad koji je oznacen kao otpad koji nije opasan (nije potrebno postavljati dalja pitanja)! Apsolutno opasan otpad (oznacen crvenim slovima sa zvezdicom): sav otpad koji je oznacen sifrom za apsolutno opasan otpad je opasan otpad (nije potrebno postavljati dalja pitanja)! Naknadno zarazeni otpad (oznacen plavim slovima sa zvezdicom): bilo koji otpad koji je klasifikovan kao naknadno zarazeni otpad (otpad prema refleksiji).

17

2.

3.

(II)

(III)

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

4.

Sastav otpada je takoe vazan parametar za odreivanje pripadnosti otpada kategoriji opasnog otpada. Sastav otpada moze biti poznat ili se moze utvrditi na sledei nacin: 1. poznavanjem procesa ili aktivnosti koje dovode do nastanka te vrste otpada, i/ili 2. hemijskom ili mikrobioloskom analizom datog otpada i/ili 3. pomou podataka sa pakovanja datog otpada tj. sa deklaracije o osnovnim karakteristikama sastava materijala, koje je isporucilac sredstava/prodavac u obavezi da dostavi kupcu tj. zdravstvenoj ustanovi (MSDS, Material Safety Data Sheets).

·

Vazan parametar za definisanje kategorije opasnog otpada je i podatak da li otpad sadrzi opasne supstance.

Najbolji nacin za utvrivanje tog parametra je da se proveri prisustvo opasnih supstanci (spisak opasnih supstanci dat u dodatku I Direktive Evropske unije o opasnim supstancama (67/548/EEC).

18

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

UKOLIKO NEMA SASTOJAKA KOJI SE NALAZE U DODATKU I OVE DIREKTIVE, ISPITIVANI OTPAD NIJE OPASAN!

UKOLIKO SASTAV OTPADA NIJE POZNAT! Ukoliko sastav otpada nije poznat, neophodno je ispitati sastav otpada, kako bi se utvrdilo da li otpad ima svojstva opasnog otpada. Prvi korak u ovom postupku je 1) Utvrditi da li otpad ima bilo koje od svojstava opasnog otpada navedenih od H1 do H14? Ukoliko otpad ima bilo koje od sledeih svojstava opasnog otpada (od H1 do H14, uz granicne vrednosti koje su prethodno date), smatra se opasnim otpadom: H1 H2 H3A H3 H4 H5 H6 H7 H8 H9 H10 H11 H12 H13 H14 eksplozivnost sposobnost oksidacije supstanci visoka zapaljivost (temperatura paljenja ispod 21oC) zapaljivost (temperatura paljenja < 55oC) iritantanost stetnost toksicnost kancerogenost korozivnost infektivnost toksicnost za reproduktivni sistem mutagenost supstance i preparati koji u dodiru sa vodom, vazduhom ili kiselinom otpustaju otrovne gasove supstance i preparati koji stvaraju proizvod spiranja koji ima bilo koju od gorenavedenih osobina ekotoksicnost

Drugi korak u ovom postupku je prepoznavanje neke od navedenih vrsta otpada prema spisku koji sledi. 2) Neke vrste otpada koje nastaju u zdravstvenom sektoru ve spadaju u opasan otpad i nije potrebno vrsiti analizu sastava tih kategorija otpada, kao na primer: · baterije koje se pune (npr. baterije koje sadrze nikl, kadmijum, zivu, cink ili

19

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

· · · · · · · · · · ·

· ·

litijumske baterije iz slusnih aparata, pejdzera itd.); olovne baterije (na primer, u vozilima na elektricni pogon i pomonim generatorima); ziva (na primer: slomljeni termometri, neiskorisene amalgamske smese); hemikalije i boje, jedinjenja srebra, neiskoriseni barijum, kontrastne tecnosti itd. koje se koriste u odeljenju za radiologiju; hemikalije koje se koriste prilikom razvijanja fotografija (razvijac, fiksir, izbeljivac, jedinjenja srebra); hemikalije koje se koriste u mrtvacnicama i odeljenjima za patologiju; deterdzenti, izbeljivaci, na primer, iz praonica; delimicno iskoriseni rastvori izotopa koji se koriste u nuklearnoj medicini; neiskoriseni lekovi iz apoteka, vraeni preparati napravljeni prema receptima ­ magistralni lekovi, licni lekovi pacijenata; laboratorijski otpad, na primer, reagensi, rastvori; otpad od bolnickog smestaja /ulja za kuvanje iz kantina; otpad iz sluzbe za odrzavanje/izvoenje radova, na primer, boje, rastvori, razreivaci, sredstva za odrzavanje drveta, maziva, ulja, lepkovi i sredstva za zaptivanje, proizvodi za zastitu od prodiranja vode, fluorescentne cevi i sijalice koje sadrze zivu; otpad koji potice od odrzavanja zemljista, a koji sadrzi pesticide; otpad sastavljen od elektricne i elektronske opreme.

1.4.2.

Infektivni medicinski otpad

Prilikom procene da li odreeni otpad treba da bude klasifikovan kao infektivni medicinski otpad, potrebno je imati u vidu sledee aspekte: a. b. c. d. Zastitu zdravstvenih radnika i zaposlenih na poslovima u pruzanju zdravstvene zastite u vezi sa rukovanjem otpadom; Mogue klasifikovanje otpada kao ,,opasnog otpada", ,,radioaktivnog otpada" ili otpada druge kategorije; Postovanje zakonskih propisa koji se odnose na transport opasnih materija (pre svega propisi ADR-a za transport opasnih materija drumskim saobraajem); Proces odlucivanja strucnjaka koji ucestvuje u pruanju zdravstvene usluge i stvaranju otpada, o nacinima odlaganja otpada; Postoji potreba da se, u svakom pojedinacnom slucaju, procena vrsi u

20

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

odreenim okvirima koji omoguavaju doslednost u praksi. Ovo se moze postii definisanjem i primenom Politike upravljanja otpadom u datoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se tacno definise: · Sta se moze proglasiti ,,visoko infektivnim", ,,infektivnim" i ,,neinfektivnim" bez potrebe za posredovanjem drugih autoriteta, bez obraanja upravi zdravstvene ustanove ili strucnjacima specijalizovanim za pojedine grane medicine, u kojima se stvaraju razlicite kategorije opasnog medicinskog otpada; Okolnosti u kojima se otpad stvara. U formulisanju Politike upravljanja otpadom, uprava zdravstvene ustanove mora da uzme u obzir lokalne specificnosti ustanove, kao i profesionalne preporuke specijalista klinickih i preventivnih grana medicine, profesionalaca zaduzenih za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, kao i strucnjaka za bezbednost na radu.

·

1.4.3. Farmaceutski otpad

U ovom momentu, sav farmaceutki otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama i apotekama u Srbiji tretira se i odlaze kao opasan otpad, a shodno sa vazeom zakosnkom regulativom u Republici Srbiji. Farmaceutski otpad moze da sadrzi supstance iz dodatka I Direktive o opasnim supstancama (67/548/EC), sto ukljucuje i druge opasnosti pored H9 ­ infektivno.

21

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Citotoksicni otpad i druge hemikalije koje se koriste u laboratorijama takoe se smatraju opasnim otpadom. Sa sledeim vrstama otpada takoe se mora postupati kao sa opasnim otpadom (a treba da se skladiste kao opasan otpad): na primer, barijum, kadmijum, kobalt, olovo, ziva (ukljucujui i amalgam), nikl, srebro i veina njihovih jedinjenja, itd. (ali ne i barijum sulfat).

1.4.4. Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora

Upravljanje radioaktivnim otpadom u zdravstvu u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o zastiti od jonizujuih zracenja (Sluzbeni list SRJ, br. 46/96 i Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 101/2005 ­ dr. zakon i 85/2005 ­ dr. zakon).

22

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Ovim zakonom propisuju se: · · · mere zastite zdravlja ljudi i zivotne sredine od stetnog dejstva jonizujuih zracenja u proizvodnji, prometu i korisenju izvora jonizujuih zracenja, mere sigurnosti pri korisenju nuklearne energije i nadzor nad sprovoenjem tih mera i odgovornost za stetnosti od dejstva jonizujueg zracenja.

Uslovi za sakupljanje, skladistenje i odlaganje ovog otpada definisani su u Ovlasenju koje se izdaje zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostickim postupcima i terapijskim procedurama u okviru kojih se koriste radionuklidi. Kontaminacija zivotne sredine radioaktivnim supstancama podrazumeva prisustvo radionuklida u zivotnoj sredini u koncentracijama koje prevazilaze odreene vrednosti. Nivo zagaenja radioaktivnosu u uvezenoj hrani, lekovima, pomonim medicinskim sredstvima, predmetima koji se nalaze u opstoj upotrebi i drugoj robi ne sme da bude visi nego sto je dozvoljeni nivo kontaminacije radioaktivnosu za slicne predmete u domainstvu. Radioaktivni materijal je materijal koji sadzi jedan ili vei broj radionuklida cija je specificna aktivnost (Bq/g) i ukupna aktivnost (Bq) visa od propisanih granicnih vrednosti. Radioaktivni otpad (RadioActiveWaste) je materijal koji nije namenjen za dalju upotrebu, a ciji sadrzaj radioaktivnih izotopa prelazi naznacene granicne vrednosti. Cuvanje radioaktivnog otpada je bezbedno odlaganje ovih materijala u prostorijama korisnika, do trenutka njegove predaje licu ovlasenom za skladistenje, obradu i odlaganje radioaktivnog otpada. Radioaktivni otpad se klasifikuje prema: · Metodi i mestu nastanka (u nuklearnom zapaljivom ciklusu, industriji, naucnim istrazivackim laboratorijama, medicini itd.) · Fizickim osobinama (cvrst, tecan, gasovit, zapaljiv, nezapaljiv, stisljiv i nestisljiv) · Hemijsko-bioloskim osobinama (organski, neorganski, toksican, agresivan, eksplozivan, isparljiv itd.) · Kolicinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni. Prema kolicinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni, radioaktivni otpad se deli u sledee kategorije: · Radioaktivni otpad I kategorije (LILW-SL) ­ sadrzi radioaktivne izotope sa kratkim periodom poluraspada (kraim od 30 godina), sa niskom i srednjom aktivnosu, cija je toplotna mo manja od 2 kW/m3. Koncentracija dugoziveih alfa emitera za ovu kategoriju RAW ogranicena je na 4000 Bq/g kod svakog pojedinacnog pakovanja RAW, tj. na 400 Bq/g za ukupnu kolicinu RAW. Radioaktivni otpad II kategorije (LILW-LL) ­ sadrzi radioaktivne izotope sa

23

·

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

·

dugim periodom poluraspada (preko 30 godina), srednje ili niske aktivnosti i toplotne moi od manje od 2 kW/m3. Koncentracija dugoziveih alfa emitera za ovu kategoriju RAW prevazilazi granicne vrednosti koncentracije dugoziveih alfa emitera u RAW I kategorije. Radioaktivni otpad III kategorije (HLW) ­ RAW visoke aktivnosti sa koncentracijom dugoziveih izotopa koja prelazi granicne vrednosti zadate za RAW I kategorije, sa toplotnom moi veom od 2 kW/m3 i bez potrebe za hlaenjem.

Pravna lica i korisnici cijim poslovnim delatnostima nastaje radioaktivni otpad, obavezni su da sakupljaju, obelezavaju i cuvaju radioaktivni otpad dok ga ne prepuste zvanicno ovlasenom pravnom licu. Cvrsti radioaktivni otpad srednje i niske aktivnosti skuplja se u plasticna pakovanja i pakuje u metalne kontejnere standardizovanih dimenzija (metalnu burad od 200 l sa poklopcem). Cvrsti bioloski otpad koji sadrzi radioaktivni otpad pakuje se u plasticne kese ili se potapa u formalin. Period cuvanja ovakvih materijala u plasticnim kesama ne moze da bude duzi od 3 dana, nakon cega se ovaj otpad tretira kao bilo koji drugi cvrsti radioaktivni otpad. Svako mesto na kome nastaje tecni radioaktivni otpad mora da bude opremljeno tako da sakupljanje tecnog radioaktivnog otpada smanjuje, na najmanju moguu meru, mogunost njegovog prosipanja, kao i mogunost izlaganja zracenju. Ukoliko se, u toku rada, radioaktivni otpad kontinuirano stvara, a dnevna kolicina nastalog radioaktivnog zagaivaca prelazi 200 l za RAW I i II kategorije i 100 l za RAW III kategorije, neophodno je da postoji odvojen, zatvoren sistem odvoda za uklanjanje ovog materijala i njegovo prenosenje do rezervoara za sakupljanje. Ukoliko se, u toku rada, radioaktivni otpad ne stvara neprekidno, izvori radioaktivnog otpada treba da budu opremljeni odgovarajuim posudama za sakupljanje tecnog radioaktivnog otpada. Korisnici koji proizvode, tj. sakupljaju, cuvaju, prerauju, skladiste ili odlazu radioaktivni otpad treba da obezbede proces rada kojim se kolicina radioaktivnog otpada smanjuje na najmanju moguu meru, te su duzni da vode zapisnike o svakoj kolicini proizvedenog, sakupljenog, cuvanog, skladistenog ili odlozenog radioaktivnog otpada. Korisnici u cijim poslovnim aktivnostima nastaje radioaktivni otpad duzni su da sakupljaju i cuvaju RAW na opisani nacin do njegove predaje pravnom licu koje je ovlaseno za transport, cuvanje, obradu, skladistenje i odlaganje RAW. Korisnici u cijim poslovnim aktivnostima nastaje RAW mogu da ga cuvaju na propisani nacin dok ne sakupe kolicine koje su dovoljne za transport, ali ne duze od godinu dana. Nadlezna institucija za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u Srbiji je Institut za

24

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

nuklearne nauke Vinca, Laboratorija za zastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine ,,Zastita" (tel. 011/2453-867, 011/2458-222 (472).

1.4.4. Citotoksicki i citostaticki otpad

Citotoksicni i citostatski otpad je jedna od kategorija medicinskog otpada. Ovoj kategoriji pripada svaki farmaceutski proizvod koji ima jedno ili vise opasnih svojstava ­ toksicno, kancerogeno, toksicno po reprodukciju, mutageno. Tu mogu spadati i lekovi iz odreenih farmaceutiskih klasa, kao sto su antineoplasticni agensi, antivirusni lekovi, imunosupresivi, niz hormonskih lekova i ostali. Tamo gde je prisutan neki citotoksicni agens (npr. Fluorouracil, Cisarabine itd.) protokol za upravljanje otpadom mora ukljucivati i procenu rizika koja mora uzeti u obzir i cinjenicu da prilikom rukovanja ovim lekovima i kada je u pitanju otpad, postoji opasnost od dejstva toksicnih materija (npr. agensi su teratogeni, mutageni i kancerogeni) na ljudski organizam. Ukoliko govorimo o citototoksicnim lekovima i sredstvima (na primer: Fluorouracil-5FU Cisarabin i slicno), u proceni rizika neophodno je naznaciti da postoji opasnost od toksicnih supstanci (na primer, treba navesti da su citotoksicna sredstva teratogena, mutagena i karcinogena). Pri proceni rizika u ovakvim okolnostima obavezno treba voditi racuna o: 1. Propisanom protokolu terapije/protokolu lecenja i nege (koji su sacinili lekari ili oni koji imaju ,,obavezu adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera", sto u praksi cesto znaci stanje kada se produzava bolnicki program hemoterapije u lecenju malignih bolesti); Zdravlju i bezbednosti osoblja koje neposredno obavlja lecenje i pruza negu;

2.

25

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Zdravlju i bezbednosti osoba koje su u kontaktu sa pacijentima i osobama u njihovom okruzenju; Kretanju i prenosenju citotoksicnih sredstava; Bezbednom skladistenju citotoksicnih sredstava u okruzenju pacijenata; Upotrebi citotoksicnih i citostatskih sredstava; Medicinskom nadzoru nad svim licima koja rade sa citotoksicnim sredstvima; Pripremi citotoksicnih sredstava za propisanu aplikaciju terapije; Merama za prevenciju nus efekata; Proceduri odlaganja citotoksicnog otpada koja je vazea u zemlji, a koja obuhvata osnovne principe: ­ nabavku i skladistenja materijala, ­ odlaganje citotoksicnog otpada u posebne kese, ­ odlaganje kesa u nepropusne kontejnere, ­ obelezavanje kontejnera, ­ skladistenje, ­ planiranje i ugovaranje konacnog odlaganja, ­ beleske o svim fazama zbrinjavanja ove kategorije otpada, ­ protokole o odlaganju.

11.

Odlaganju na centralno mesto za odlaganje u ustanovi.

1.4.6. Patoanatomski otpad

Ovaj otpad se sastoji od prepoznatljivih delova tela, organa i/ili tkiva. Trebalo bi da bude odvojen, obelezen, stavljen u braon plasticne vree i treba da se bezbedno cuva u rashlaenoj sredini (zamrzivacima) pre nego sto ga nadlezne osobe odnesu van zdravstvene ustanove radi konacnog uklanjanja. Prema vazeem zakonu patoanatomski otpad se u Republici Srbiji sahranjuje ili spaljuje u spalionicama koje rade prema principima dobre prakse. U prilogu ovog vodica nalazi se izvod iz aktuealnog vazeeg zakona za zbrinjavanje patoanatomskog otpada.

1.4.7. Neopasan medicinski otpad

Neopasan medicinski otpad koji potice iz zdravstvenih ustanova obicno podrazumeva otpad koji ne predstavlja posebnu opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja, ali koji poseduje i reaktivna svojstva, sto znaci da nije inertan (drvo, papir).

26

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.4.8. Otpad koji potice iz lokalne zajednice

1.4.8.1. Komunalni otpad Komunalni otpad je otpad iz domainstva, kao i svaki drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava slican otpadu iz domainstva. Mere za razvrstavanje otpada u bolnicama, domovima pacijenata, ordinacijama opste medicinske prakse i stomatoloskim ordinacijama, kao i u slicnim institucijama, treba da budu dovoljno precizne i stroge da obezbede da opasan otpad ne ulazi u tokove komunalnog otpada. Mere za odlaganje nekih vrsta medicinskog otpada iz domova pacijenata mogu, meutim, da obuhvate i mogunost odlaganja zajedno sa ostalim otpadom iz domainstva, pod uslovom da je procena rizika ukazala da je takav pristup bezbedan. Mere za odlaganje e iz tokova komunalnog otpada, meutim, iskljuciti ostre predmete, neiskorisene lekove i sav ostali otpad za koji se na osnovu procene rizika utvrdi da predstavlja opasnost za nastanak potencijalne infekcije. 1.4.8.2. Klasifikacija otpada koji potice iz lokalne zajednice Otpad koji potice iz lokalne zajednice zahteva da strucno lice, koje ima ,,obavezu adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera/"duty of care", odredi odgovarajui put za odlaganje takvog otpada, nakon obavljanja procedure koja se zove procena rizika. 1. Otpad iz zdravstvenih ustanova, lekarskih ordinacija, stomatoloskih ordinacija i slicno (privatne prakse). Medicinsko osoblje koje pruza kunu negu ili pruza zdravstvene usluge u skolama ili drugim nemedicinskim ustanovama (pri cemu se stvara medicinski otpad) treba da postupa sa nastalim medicinskim otpadom na isti nacin kao i sa otpadom koji nastaje u zdravstvenim ustanovama (bolnicama ili domovima zdravlja). 2. Otpad koji nastaje izvan zdravstvenih ustanova, na primer, u kuama i stanovima pacijenata, domovima za smestaj lica i prihvatilistima. Sa ovakvim otpadom, posto potice od pruzanja zdravstvenih usluga, postupa se kao sa medicinskim otpadom, bez obzira na mesto njegovog nastanka. Strucna lica koja rade na procenama rizika svakako treba da donesu odluku o odlaganju odreene kategorije otpada koja treba da bude u skladu sa preporukama i politikom odlaganja otpada ustanove ili poslodavca, tj. onoga ko pruza zdravstvenu uslugu. Pri tome treba uzeti u obzir ,,obavezu adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera" koju imaju svi oni koji su ukljuceni u lanac odlaganja otpada, zatim aktuelne dogovore sa nadleznim organima zaduzenim za prikupljanje i odlaganje otpada, kao i

27

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

preporuke Ministarstva zdravlja i Ministarstva zastite zivotne sredine i prostornog planiranja. Proizvoac otpada zadrzava iskljucivu odgovornost za nacin i postupke odlaganja otpada.

1.4.8.3. Medicinski otpad koji potice iz domova pacijenata Medicinski otpad koji potice iz domova pacijenata ne treba uklanjati spaljivanjem ili ukopavanjem na licu mesta. Odreene vrste otpada koje poticu iz domova pacijenata mogu biti odlaganje zajedno sa cvrstim komunalnim otpadom. pogodne za

U ovu kategoriju otpada koja se moze odloziti sa komunalnim otpadom iz domainstva spada sledei otpad: a. pomagala koje se koriste za skupljenje i odlaganje urina i fekalija (pelene, kese za stomu, ulosci za inkontinenciju); b. pomagala koja se koriste za sakupljanje drenazne tecnosti iz telesnih supljina; c. pomagala koja se koriste za sakupljanje respiratornog sekreta;d.medicinski ubrusi, tamponi; e. zavoji, tupferi, materijal za pedikir, manikir i slicno. Obavezno treba naglasiti da se ove vrste medicinskog otpada koje nastaju pri pruzanju zdravstvene usluge u domovima pacijenata mogu odloziti kao komunalni otpad, jedino pod sledeim uslovima: a. da otpad koji se odlaze kao komunalni nije infektivan niti stetan, te da je to naznaceno u proceni rizika; i b. da vlasti nadlezne za prikupljanje otpada nisu nalozile drugacije. U nekim podrucjima Republike Srbije, neke od navedenih vrsta otpada mogu se odlagati na posebne nacine a preko posebno dogovorenih protokola koji su dogovoreni sa nadleznim bolnicama ili sluzbama zaduzenim za prikupljanje otpada. Preporucuje se, ukoliko ovakvi ugovori postoje, da ostanu i dalje na snazi i da se i dalje koriste. Prilikom pruzanja kunog lecenja u domovima pacijenta neophodno je i obavezno da zdravstveni radnici koji pruzaju zdravstvenu uslugu zbrinu opasan medicinski otpad koji tom prilikom nastaje. To istovremeno kazuje da e zdravstveni radnici prenositi male kolicine medicinskog otpada, automobilima ili drugim vozilima, koja koriste prilikom kunih poseta. Prilikom transporta ovakvog otpada neophodno je postovati osnovne principe bezbednosti i preporuke za adekvatno pakovanje, pre svega infektivnog medicinskog otpada. U slucaju sporadicnog prikupljanja i prenosa malih kolicina infektivnog medicinskog otpada nije neophodno primenjivati posebne mere za transport ove kategorije otpada. U slucaju da se radi o transportu nesto vee kolicine infektivnog medicinskog ili drugog opasnog medicinskog otpada, posebnim vozilom cija je jedina namena

28

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

transport infektivnog medicinskog otpada, neophodno je primenjivati preporuke za pakovanje, obelezavanje i transport opasnih materija, a prema vazeoj ADR zakonskoj regulativi za transport opasnih materija drumskim saobraajem. Dodatne informacije o transportu manjih kolicina infektivnog otpada videti u prilogu (prilog C). 1.4.8.4. Opasan otpad iz lokalne zajednice Ukoliko se na osnovu procene rizika utvrdi da van zdravstvene ustanove, a pri pruzanju zdravstvene zastite, u lokalnoj zajednici (domovima pacijenata, kunom lecenju) nastaje opasan otpad ili ukoliko se sa sigurnosu moze tvrditi da takav otpad sadrzi odreene kolicine patogenih klica ili je otpad potencijalno opasan zbog svojih fizickih, bioloskih ili hemijskih svojstava, neophodno je opasnost istai u proceni rizika i potrebno je preduzeti posebne mere za rukovanje, tretman i odlaganje otpada u dogovoru sa zdravstvenim radnikom, koji je nadlezan za pruzanje zdravstvenih usluga pri kojima ovakav otpad nastaje.

1.5.

Uloge ministarstava

1.5.1. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije · Uvodi jedinstven sistem upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama drzavnog i privatnog sektora u Republici Srbiji u saradnji sa nadleznim organima drzavne uprave na svim nivoima (Republika, Pokrajina, lokalne samouprave). Uvodi obavezu razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalih kategorija otpada u dnevnom radu i obezbeivanja tretmana istog do pretvaranja u komunalni, bezopasni otpad. Uvodi jedinstven sistem obelezavanja i pakovanja infektivnog medicinskog otpada prema preporukama Nacionalnog vodica za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom. Obezbeuje primenu preporuka u procesu razvrstavanja, pakovanja i obelezavanja medicinskog otpada (Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom). Realizuje projekat Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom i obezbeuje njegovu odrzivost, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom, u saradnji sa nadleznim organima drzavne uprave na svim nivoima (Republika, Pokrajina, lokalna samouprava). Kontrolise upravljanje medicinskim otpadom i primenu propisa kojima se regulise ova oblast. Odobrava planove upravljanja medicinskim otpadom za postrojenja za obradu otpada u okviru bolnica ili drugih ustanova koje su imenovane u centralna i

29

·

·

·

·

· ·

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

lokalna mesta tretmana infektivnog medicinskog otpada, na administrativno upravnih okruga. ·

teritoriji

Odobrava planove za upravljanje medicinskim otpadom u drugim zdravstvenim ustanovama, koje ne poseduju autoklave za tretman infektivnog medicinskog otpada. Uspostavlja partnerske odnose sa drugim organima drzavne uprave koji ucestvuju u upravljanju medicinskim otpadom. Institucionalizuje obuku za potrebe kvalitetnog upravljanja medicinskim otpadom. Obezbeuje odrzivost ostvarenih rezultata uvoenjem modela okruga i primenom tehnologije toplotnog tretmana infektivnog medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Prati primenu domae zakonske regulative i usaglasavanje iste sa EU zakonodavstvom, sa ciljem bezbednog i kvalitetnog upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji.

· · ·

·

1.5.2. Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja · Priprema nacionalnu strategiju upravljanja otpadom i podnosi je na odobravanje Vladi Republike Srbije. · Koordinira postupcima upravljanja otpadom, vrsi monitoring, inspekcijski nadzor u skladu sa postojeom zakonskom regulativom. · Odgovorno je za primenu meunarodnih sporazuma i ugovora u oblasti zivotne sredine. · Obavlja poslove drzavne uprave koji se odnose na proizvodnju i promet otrova i drugih opasnih materija, upravljanje hemikalijama, upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom. · Formira informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike i izvestava o stanju zivotne sredine ­ Agencija za zastitu zivotne sredine. · Izdaje saglasnost na elaborate o proceni uticaja na zivotnu sredinu.

U Odeljenju za upravljanje otpadom obavljaju se poslovi koji se odnose na: · · · Pripremu strucnih osnova za izradu zakona i drugih propisa u oblasti upravljanja otpadom; Izradu i sprovoenje strateskih dokumenata za integrisano upravljanje otpadom i njihovo povezivanje sa drugim strateskim dokumentima; Razvoj operativnih planova za posebne tokove otpada;

30

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

· · · · · ·

Praenje rada i ucestvovanje u radnim telima vezanim za Bazelsku konvenciju, Stokholmsku konvenciju u delu koji se odnosi na upravljanje otpadom i Program UN za zivotnu sredinu; Razvoj odrzivog sistema za stalno pruzanje pomoi privrednim subjektima i drugim subjektima za sprovoenje propisa iz oblasti upravljanja otpadom Sprovoenje Bazelske konvencije; Upravljanje industrijskim otpadom; Upravljanje komunalnim otpadom i posebnim tokovima otpada; Prekogranicno kretanje otpada, izdavanje dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada (lista potrebne dokumentacije kao i informacija o proceduri za izdavanje dozvola, nalazi se na sajtu ovog ministarstva www.ekoserb.sr.gov.yu).

Vezano za procenu rizika u oblasti upravljanja otpadom moze se konstatovati da s obzirom na to da se opasan otpad u Republici Srbiji samo privremeno skladisti i izvozi, Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja upuuje na postupanje sa opasnim otpadom u skladu sa: A) Uredbom o prevozu opasnih materija u drumskom i zeleznickom saobraaju (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.53/2002) vezano za prevoz; B) Zakonom o zastiti zivotne sredine (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.135/04) u tacki 3.2. Postupanje sa opasnim materijama i clanu 38. Procena opasnosti od udesa; C) Saglasnosu na Studiju o proceni uticaja na zivotnu sredinu vezano za skladistenje. Zakonom o utvrivanju odreenih nadleznosti autonomne pokrajine (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.6/02) blize se definisu nadleznosti AP Vojvodine, posebno u oblastima u kojima Republika ureuje sistem, izmeu ostalih i u oblastima zdravstva i zastite zivotne sredine. Vrsenje poverenih poslova u ovim oblastima AP Vojvodina obezbeuje preko Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Pokrajinskog sekretarijata za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj.

31

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.5.3. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo · Kontrolise upravljanje medicinskim otpadom i primenu propisa kojima se regulise ova oblast u zdravstvenim ustanovama u drzavnom sektoru na teritoriji APV ciji je ona osnivac, kao i u privatnom sektoru. Uspostavlja partnerske odnose sa drugim organima drzavne uprave koji ucestvuju u upravljanju medicinskim otpadom (Republika i lokalne samouprave). Ucestvuje u uvoenju jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama drzavnog sektora na teritoriji APV ciji je ona osnivac, kao i u privatnom sektoru. Ucestvuje u realizaciji projekta Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom, za teritoriju APV.

·

·

·

1.5.4. Pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj · · · Obezbeuje praenje stanja cinilaca zivotne sredine na teritoriji APV, izmeu ostalog i u oblasti upravljanja otpadom. Daje saglasnost na studije o proceni uticaja projekata na zivotnu sredinu, za projekte za koje graevinsku dozvolu izdaje nadlezni organ APV. Obrazuje informacioni podsistem za zastitu i unapreenje zivotne sredine za teritoriju APV koji obuhvata i oblast upravljanja otpadom, kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike. Vrsi inspekcijski nadzor u oblasti upravljanja otpadom na teritoriji APV. Uspostavlja partnerske odnose sa drugim organima drzavne uprave koji ucestvuju u upravljanju otpadom. Kontrolise upravljanje otpadom ukljucujui i medicinski otpad, kao i primenu propisa kojima se regulise ova oblast na teritoriji APV. Ucestvuje u uvoenju jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama drzavnog sektora na teritoriji APV ciji je ona osnivac, kao i u privatnom sektoru.

· · · ·

Ucestvuje u realizaciji projekta Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom, za teritoriju APV.

32

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.5. 5. Organi lokalne samouprave · · · · · · · · · Usvajaju lokalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja komunalnim cvrstim otpadom. Definisu lokalnu politiku i usvajaju akcione planove za teritoriju opstine u oblasti upravljanja otpadom. Izdaju dozvole za sakupljanje i tretman komunalnog otpada i graevinskog otpada. Sprovode inspekcijski nadzor radi provere usaglasenosti sa zahtevima u izdatoj dozvoli. Kontrolisu aktivnosti preduzea sa kojima su ugovorili usluge o sakupljanju, prevozu i odlaganju komunalnog cvrstog otpada. Upravljaju ukupnom organizacijom u pruzanju usluga za komunalni cvrsti otpad, ukljucujui sakupljanje razdvojenog otpada. Ustanovljavaju takse i kazne u oblasti upravljanja komunalnim cvrstim otpadom. Uspostavljaju partnerske odnose sa drugim organima drzavne uprave koji ucestvuju u upravljanju otpadom. Ucestvuju u realizaciji projekta Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom, za teritoriju lokalne samouprave.

1.5.6. Generatori medicinskog otpada /zdravstvene ustanove · Preduzimaju mere upravljanja generisanim otpadom u smislu sprecavanja ili smanjenja nastajanja, ponovne upotrebe ili reciklaze, izdavajanja sekundarnih sirovina i korisenja kao energenta, odnosno njegovog konacnog odlaganja (u skladu sa osnovnim nacelima zastite zivotne sredine, nacelom prevencije i predostroznosti, nacelom odgovornosti zagaivaca i njegovog pravnog sledbenika, nacelom ,,zagaivac plaa"). Dostavljaju propisane podatke Agenciji za zastitu zivotne sredine za izradu integralnog katastra zagaivaca. Ucestvuju u realizaciji projekta Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom.

· ·

1.6. Zakonodavno-pravni okvir upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji

Upravljanje otpadom ureeno je velikim brojem propisa koji neposredno ili posredno ureuju ovu oblast. Kompleksnost i znacaj ureivanja ove oblasti ukazuje na neophodnost preispitivanja postojeeg zakonodavno-pravnog sistema i uspostavljanja novih okvira za pravno zaokruzivanje te oblasti.

33

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.6.1. Propisi koji neposredno ureuju upravljanje medicinskim otpadom 1. Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekogranicnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Sluzbeni list SRJ, meunarodni ugovori, br. 2/99) 2. 3. 4. 5. Zakon o zastiti zivotne sredine (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04) Zakon o zdravstvenoj zastiti (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 107/05) Zakon o zastiti stanovnistva od zaraznih bolesti (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 125/04). Zakon o sanitarnom nadzoru (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 125/04), Zakon o sahranjivanju i grobljima (Sluzbeni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85,6/89 i Sluzbeni glasnik Republike Srbije 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 dr. zakon). Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sluzbeni list SRJ, br. 15/95, 28/96, 37/02 i Sluzbeni glasnik Republike Srbije 101/05 dr. zakon). Zakon o lekovima i medicinskim proizvodima (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 84/04, 85/05 dr. zakon). Zakon o prevozu opasnih materija (Sluzbeni list SFRJ, br. 27/90, 45/90, Sluzbeni list SRJ 24/94, 28/96 dr. zakon, Sluzbeni list SCG 1/03 Ustavna povelja) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 25/96, 26/96, 101/05 dr. zakon)

6. 7. 8. 9.

10. Zakon o zastiti od jonizujuih zracenja (Sluzbeni list SRJ, br. 46/96, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 101/05 dr. zakon, 85/05 dr. zakon) 11. Pravilnik o nacinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 12/95) 12. Pravilnik o uslovima i nacinu razvrstavanja, pakovanja i cuvanja sekundarnih sirovina (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 55/01) 13. Pravilnik o nacinu unistavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava (Sluzbeni list SRJ, br. 16/94, 22/94, Sluzbeni list SCG 1/03 Ustavna povelja) 14. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (Sluzbeni list SFRJ, br. 79/91) 15. Pravilnik o nacinu unistavanja neupotrebljenih otrova i ambalaze koja je upotrebljena za pakovanje otrova i o nacinu povlacenja otrova iz prometa (Sluzbeni list SFRJ, br. 7/83, Sluzbeni list SCG 1/03 Ustavna povelja) 16. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Sluzbeni list SRJ, br. 69/99, Sluzbeni list SCG 1/03 Ustavna povelja) 17. Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 54/92) 18. Pravilnik o nacinu i postupku za utvrivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju lesa kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 9/99, 10/99) 19. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i zeleznickom saobraaju (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 53/02).

34

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.6.2. Propisi koji posredno ureuju upravljanje medicinskim otpadom 1. 2. 3. 4. 5. Zakon o proceni uticaja na zivotnu sredinu (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04) Zakon o strateskoj proceni uticaja na zivotnu sredinu (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04) Zakon o integrisanom sprecavanju i kontroli zagaivanja zivotne sredine (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04) Zakon o komunalnim delatnostima (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 16/97, 42/98). Zakon o planiranju i izgradnji (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 47/03, 34/06).

1.6.3 Ostali propisi 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Zakon o utvrivanju odreenih nadleznosti autonomne pokrajine (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 6/02) Zakon o lokalnoj samoupravi (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 129/07) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 101/05) Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 60/06) Pravilnik o sadrzaju i nacinu izdavanja obrasca izvestaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 72/06, 84/06). Pravilnik o nacinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 72/06, 84/06) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br. 94/06, 108/06).

1.7 Meunarodno zakonodavstvo 1.7.1 EU direktive Osnovi politike upravljanja otpadom u Evropskoj uniji sadrzani su u Rezoluciji vea Evrope o strategiji upravljanja otpadom (97/C76/01) koja se bazira na Okvirnoj direktivi o otpadu (75/442/EEC) i ostalim propisima o upravljanju otpadom u EU. Utvreno je pet osnovnih nacela: · hijerarhija upravljanja otpadom, · samoodrziva postrojenja za odlaganje, · najbolja dostupna tehnologija, · blizina odlaganja otpada i · odgovornost proizvoaca. Uz navedena nastoje se ostvariti i sledea nacela: zajednicka definicija otpada u svi drzavama clanicama, podsticanje cistije proizvodnje i korisenja cistih proizvoda, podsticanje korisenja ekonomskih instrumenata, regulisanje transporta otpada, kao i

35

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

zastita zivotne sredine i unutrasnje trziste. EU zakonodavni okvir koji obuhvata bezbedno upravljanje otpadom i zastitu zdravlja i bezbednosti definisan je sledeim propisima: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Direktiva 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva) Direktiva 99/31/EC o deponijama otpada Direktiva 94/62/EC o ambalazi i ambalaznom otpadu Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagaenja Direktiva 97/11/EC o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na zivotnu sredinu kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEC Direktiva 2001/42/EC o proceni uticaja odreenih planova i programa na zivotnu sredinu Direktiva 91/689/EEC o opasnom otpadu izmenjena direktivom 94/31/EC Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada Direktiva 94/67/EC o spaljivanju opasnog otpada Direktiva 89/369/EEC o redukciji zagaenja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada i Direktiva 89/429/EEC o redukciji zagaenja iz postojeih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada Direktiva 2004/37/EC o zastiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem karcinogenima ili mutagenima na radnom mestu Direktiva 2000/54/EC o zastiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem bioloskim sredstvima na radnom mestu Direktiva 98/24/EC o zastiti zdravlja i bezbednosti radnika izlozenih rizicima od hemijskih sredstava na radnom mestu Uredba 259/93/EEC o nadzoru i kontroli isporuka otpada unutar zemalja EZ, kao i pri ulasku i izlasku iz njih. Uredba 2150/2002 o statistici otpada

1.7.2. Bazelska konvencija Bazelska konvencija o kontroli prekogranicnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (1989) je jedan od najvaznijih meunarodno prihvaenih pravnih akata u oblasti upravljanja opasnim otpadom, koji je u nasoj zemlji na snazi od 1999. godine i koji, izmeu ostalog, regulise i prekogranicno kretanje i odlaganje medicinskog otpada (kao vrste opasnog otpada). Sporazum je potpisalo preko 100 zemalja, koje su prihvatile princip da je jedini legitimni transport opasnog otpada, izvoz iz zemalja koje nemaju postrojenja ili strucni kadara za pouzdano odlaganje otpad, u zemlje koje imaju i postrojenja i strucni kadar. 1.7.3. Prilagoavanje meunarodnom zakonodavstvu Postojea zakonska regulativa ne obuhvata sve aspekte upravljanja medicinskim otpadom i ne daje preporuke za tretman posebnih tokova otpada, sto predstavlja i medicinski otpad. Neophodno je njeno usaglasavanje sa evropskim direktivama i meunarodnim standardima, sto podrazumeva jasno definisanje opasnog medicinskog otpada i njegovih razlicitih kategorija, uvoenje sistema integralnog upravljanja (razdvajanje, sakupljanje, skladistenje, postupanje, tretman, odlaganje, transport), sistema evidencije, principa pravne i finansijske odgovornosti generatora

36

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

otpada, inspekcijskog sistema koji e obezbediti efikasno sprovoenje zakona, kao i kaznenih odredbi. Takoe, upravljanje medicinskim otpadom mora biti usaglaseno sa ostalim relevantnim zakonima koji se odnose na upravljanje otpadom generalno, uticaje na javno zdravlje i zivotnu sredinu, kvalitet vazduha, prevenciju i kontrolu infektivnih bolesti i upravljanje radioaktivnim materijama. Usvajanjem Predloga zakona o upravljanju otpadom, koji je u skupstinskoj proceduri, bie ucinjen znacajan pomak ka usklaivanju s pravnim nasleem EU na podrucju upravljanja otpadom, a proces e se nastaviti donosenjem niza propisa i dokumenata za njegovo sprovoenje. Celoviti proces usklaivanja nacionalnog zakonodavstva s pravnim sistemom EU, prema rokovima utvrenim Predlogom zakona o upravljanju otpada, trebao bi biti zavrsen do 2015. godine. Clan 56. Predloga zakona o upravljanju otpadom, koji se odnosi na upravljanje otpadom koji potice iz zdravstvenih ustanova, uvodi obavezu "in situ" razdvajanja otpada na opasan i neopasan, izrade planova upravljanja, kao i evidentiranja kolicina opasnog otpada. Planove upravljanja za zdravstvene ustanove koje generisu vise od 500 kg opasnog otpada na godisnjem nivou odobrava Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom zivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.

1.8.

Uvod

Aktuelna situacija u medicinskim otpadom

zemlji

u

pogledu

upravljanja

Medicinski otpad u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji se stvara u neravnomernim kolicinama, u zavisnosti od tipa ustanove, broja kreveta, vrste oboljelja i stanja koje se zbrinjavaju, kao i vrsta usluga koje se u zdravstvenim ustanovama pruzaju. Odlaganje razlicitih kategorija medicinskog otpada u Srbiji se do 2008. godine obavljalo na razlicite nacine u razlicitim zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2007. godine zapocelo specificne aktivnosti na uvoenju uniformnog sistema upravljanja medicinskim otpadom, a posebno kategorijom infektivnog medicinskog otpada. Pojedine kategorije medicinskog otpada mogu biti znacajna pretnja zdravlju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Pored zdravstvenih rizika koji su posledica direktnog kontakta, medicinski otpad moze imati nepovratne indirektne zdravstvene efekte putem kontaminacije vodenih tokova i zemljista tokom tretmana i konacnog odlaganja ili zagaivanjem vazduha putem emisije visoko toksicnih gasova prilikom insineracije. Dokazano je da ne postoji metod tretmana otpada ili odlaganja koji u potpunosti eliminise sve rizike koje medicinski otpad nosi u sebi za populaciju ili zivotnu sredinu.

37

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Generalno, u zavisnosti od vrste tehnologije za tretman medicinskog otpada, rezidue se mogu prenositi iz jedne faze tretmana otpada u drugu. Na primer, prilikom insineracije tj. spaljivanja medicinskog otpada, sagorljive komponente otpada se pretvaraju u gasovite sporedne proizvode (CO2, H2O, CO i drugi gasovi), a nesagorljive komponente ostaju kao pepeo. Pod odreenim uslovima, kada se otpad spaljuje na niskim temperaturama ili kada se spaljuje plastika koja sadrzi polivinilhlorid, moze doi do emisije dioksina, furana, polihlorovanih bifenila i drugih toksicnih aeropolutanata. Ovi polutanti klasifikovani su kao humani kancerogeni i spadaju u perzistentne supstance koje se ne razgrauju lako u zivotnoj sredini i koje se bioakumuliraju u lancu ishrane. Isto tako, odlaganje opasnog medicinskog otpada na nekontrolisan nacin direktno ugrozava zivotnu sredinu kontaminacijom zemljista i podzemnih voda. Pojedine zdravstvene ustanove koriste metod spaljivanja celokupnog otpada u postojeim sopstvenim spalionicama, kao osnovni i jedini metod zbrinjavanja medicinskog otpada. Pomenute spalionice najcese rade na temperaturama koje nisu adekvatne za bezbedno spaljivanje medicinskog otpada, pa postoji tendencija njihove dodatne kontrole kvaliteta rada i zatvaranja. Ministarstvo zastite zivotne sredine sprovodi nadzor nad radom pomenutih bolnickih spalionica. Samo u odreenom broju zdravstvenih ustanova u Srbiji se obavlja sterilizacija infektivnog medicinskog otpada, i to najcese u autoklavima koji su vrlo stari, ali koji se redovno kontrolisu i odrzavaju. Ovakvu praksu imaju instituti i zavodi za javno zdravlje, kao i pojedine mikrobioloske laboratorije. Nakon sterilizacije, ostri predmeti se odlazu u obicne kontejnere za komunalni otpad. Upotrebljene igle i spricevi, tupferi od vate, zavojni materijali i druge kategorije uglavnom infektivnog otpada se u pojedinim zdravstvenim ustanovama ne razdvajaju niti sterilisu ve se mesaju se sa komunalnim otpadom. Sav medicinski otpad se zatim odnosi na gradsku deponiju.

1.8.1. Stanje na deponijama

Na deponijama u Srbiji se ne obavlja razdvajanje medicinskog od komunalog otpada. Postojea praksa mesanja medicinskog otpada sa komunalnim otpadom na deponijama sa neodgovarajuim sistemom rada, moze takoe dovesti do brzog sirenja infektivnih bolesti, prenosom mikroorganizama putem vazduha (tako sto mikroorganizmi dospevaju u vazduh kroz emisije izazvane tinjanjem zapaljenog otpada). Sirenje infekcija preko direktnog kontakta zaposlenih na deponijama i drugih posetilaca koji nisu svesni rizika, a sakupljaju i odnose otpad sa deponija, kao i preko zivotinja i ptica (vektora) koje po deponiji lutaju u potrazi za hranom, takoe je jedan od prepoznatih puteva sirenja infekcija.

38

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Veina deponija u Republici Srbiji nisu sanitarne deponije i na njima se jos uvek ne zakopava svakodnevno otpad, niti se dodatno tretira. Ovakva praksa je prisutna na sanitarnim deponijama. Mnoge deponije nemaju ureen pristup, a na njima takoe cesto dolazi i do nekontrolisanog sagorevanja odlozenog otpada.

1.8.2. Stanje u vezi sa stvaranjem infektivnog medicinskog otpada

U bolnicama u Srbiji postoji 50.988 kreveta sa pribliznim brojem od 15 miliona bolnickih dana. Prosecna zauzetost kreveta je 72% na godisnjem nivou. Prema postojeim podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2700 kreveta, koji se nalaze u vojnim bolnicama i privatnim klinikama. Na osnovu ovih podataka napravljena je procena kolicine medicinskog otpada koji se stvara u zdravstvenim ustanovama. U skladu sa procenama Svetske zdravstvene organizacije, u bolnicama u Srbiji se stvara prosecno 1,8 kg medicinskog otpada po bolesnickom krevetu dnevno. Ova kolicina srazmerna je kolicini i proseku koji vazi za zemlje Istocne Evrope.

1.8.3. Kolicine infektivnog medicinskog otpada

Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u Srbiji godisnje stvaraju oko 48 tona otpada. Oko 9600 tona ovog otpada moze se smatrati opasnim otpadom. Nepravilno rukovanje medicinskim otpadom moze biti znacajan faktor kod sirenja i prenosenja infektivnih bolesti. Uvoenje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom u Srbiji je od velikog znacaja za unapreenje zdravlja stanovnistva Srbije i unapreenje kvaliteta zdravstvenih usluga. Aktivnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva zastite zivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije na uvoenju sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, na jedinstven nacin u svim administrativno upravnim okruzima u Srbiji, u zdravstvenim ustanovama drzavnog ali i privatnog sektora omoguie pre svega znacajno smanjivanje kolicine stvaranja infektivnog medicinskog otpada.

1.8.4. Mere za uspostvaljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 16. juna 2007. godine pokrenulo projekat Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, koji pruza tehnicku pomo Ministarstvu zdravlja u uspostavljanju sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom u Republici Srbiji. Projekat se realizuje u tesnoj saradnji Ministarstva zdravlja sa Ministarstvom zastite zivotne sredine Republike Srbije, kao i sa Ministarstvom poljoprivrede, sumarstva i

39

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

vodoprivrede. Projekat finansira Evropska unija i ovaj Nacionalni vodic dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom je jedan od rezultata projektnih aktivnosti. Opremanje 55 zdravstvenih ustanova kompletnim sistemima za tretman infektivnog medicinskog otpada (autoklavima i drobilicama), kao i opremanje 25 zdravstvenih ustanova imenovanih u CMT-ustanove vozilima za transport infektivnog medicinskog otpada na teritoriji administrativno upravnih okruga, nabavka dodatnog broja drobilica za zavode i institute za javno zdravlje (ukupno 78 autoklava i 78 drobilica), nabavka potrosnog materijala za razdvajanje infektivnog medicinskog otpada (zute kese, kontejneri za ostre predmete u zutoj boji, crne kese za komunalni otpad, kao i metalni kontejneri za sterilizaciju u autoklavima ­ 20 komada po autoklavu) samo je deo donacije koja podrazumeva opremanje ustanova neophodnim aparatima i potrosnim materijalom za sterilizaciju infektivnog medicinskog otpada. Distribucija opreme i spisak ustanova koje su imenovane u centralna odnosno lokalna mesta tretmana otpada, nalazi se u prilogu ovog vodica (prilog A).

TOKOVI OTPADA I MESTA GDE SE POPUNJAVA DOKUMENTACIJA

Zapisnik o odbijanju otpada

Dnevnik o ulazu otpada Dokumentacija procesa

Dnevnik o svim procesima tretmana otpada

Technical Assistance for Healthcare Waste Management A Project funded by the European Union

40

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

2.

Operativno upravljanje: MEDICINSKIM OTPADOM

SISTEM

UPRAVLJANJA

Uvod

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od prepoznatih problema sa aspekta zastite zivotne sredine Ministarstva zastite zivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, kao i sa aspekta Ministarstva zdravlja i zahteva definisanje stava drustva u celini prema otpadu. Problem upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji prepoznat je takoe kao jedan od vaznih zadataka svih struktura koje ucestvuju u njegovom stvaranju i zbrinjavanju. Medicinski otpad, kako opasan, tako i neopasan, stvara se u zdravstvenim ustanovama u razlicitim kolicinama, sto zavisi od tipa ustanove, broja postelja, bolesti koje se lece i tipa medicinskih usluga koje se pruzaju. Rukovanje opasnim medicinskim otpadom, kao i tretman opasnog medicinskog otpada pre odlaganja je u Srbiji do 2008. godine bilo neadekvatno pre svega zbog nepostojanja odgovarajuih sistema za tretman ove kategorije otpada, a takoe i zbog neuvoenja obaveznih procedura u rad zdravstvenih radnika i saradnika za razdvajanje medicinskog otpada na mestu stvaranja. U procesu zbrinjavanja medicinskog otpada nedostajale su i mere za njegovo obelezavanje, transport i adekvatan tretman za pretvaranje kategorije opasnog u kategoriju neopasnog medicinskog otpada. Prema tome, opasni medicinski otpad predstavlja ozbiljan zdravstveni i higijenski rizik za zdravstvene radnike, osoblje, pacijente i osobe koje se bave prikupljanjem, skladistenjem i odlaganjem medicinskog otpada. Neodgovarajue odlaganje opasnog medicinskog otpada predstavlja i izvor zagaenja zivotne sredine. Vlada Republike Srbije usvojila je 2003. godine Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom koja predstavlja osnov za odluke koje su u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (MWM ­ Medical Waste Management) (Nacionalna strategija upravljanja otpadom, usvojena na sednici vlade 4.VII 2003, 05 broj 353-4070/2003001). Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2007. godine pokrenulo projekat Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom, koji finansira Evropska unija, a koji se bavi uvoenjem sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom primenom jedinstvenog metoda razdvajanja, obelezavanja, pakovanja, transporta i tretmana infektivnog medicinskog otpada iz zdravstvenih ustanova uz primenu metoda dekontaminacije ove kategorije otpada, u autoklavima obezbeenim donacijom Evropske unije. Krajnji cilj ovog projekta je tehnicka podrska Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu

41

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

zastite zivotne sredine u uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, koji nastaje pri pruzanju zdravstvene zastite u medicini.

2.1.

Koncept Centralnog medicinskog otpada

mesta

za

tretman

infektivnog

Procena kolicine infektivnog medicinskog otpada koja se stvara u zdravstvenim ustanovama ne racunajui privatni sektor i sektor veterinarske medicine, zasnivala se na pretpostavci proizvodnje 0,7 kg otpada po postelji dnevno. Pri tome je ta kolicina bila raspodeljena izmeu primarnog i sekundarnog/tercijernog nivoa u odnosu 30% prema 70%. Istrazivanje koje je obavljeno tokom 2008. godine u beogradskim domovima zdravlja pokazalo je da se na 100 registrovanih poseta domovima zdravlja proizvede 1000 g infektivnog medicinskog otpada. To pokazuje da se u proseku po jednoj poseti ustanovi primarne zdravstvene zastite generise oko 10 g infektivnog medicinskog otpada (Istrazivanje u vezi kolicina stvaranja infektivnog medicinskog otpada u beogradskim domovima zdravlja, mart 2003, Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom). Sistem Centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, predstavljenog na slici koja sledi u daljem tekstu, razraen je s ciljem najboljeg mogueg korisenja raspolozive tehnologije i kapaciteta za transport i tretman infektivnog medicinskog otpada. Navedeni plan predstavlja najefikasniji i najefektivniji metod pokrivanja ceokupne teritorije Republike Srbije odabranom tehnologijom.

42

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Slika 1. Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada u Republici Srbiji

43

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada Sistem centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, koji je uspostavljen u Republici Srbiji podrazumeva postojanje Centralnog mesta za tretman otpada prema modelu administrativno upravnog okruga. U svakom od spomenutih okruga imenovana je i opremljena najmanje po jedna zdravstvena ustanova drzavnog sektora, koja je i proizvoac najvee kolicine infektivnog medicinskog otpada u datom okrugu, u Centralno mesto tretmana infektivnog medicinskog otpada. Imenovana ustanova Centralno mesto tretmana ima obavezu tretmana sopstvenog infektivnog otpada, kao i otpada koji se stvara iz zdravstvenih ustanova drzavnog sektora iz okruga, a prema mrezi zdravstvenih ustanova i vazeoj uredbi ,,Uredba o planu mreze zdravstvenih ustanova" (na osnovu clana 47. Zakona o zdravstvenoj zastiti, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05). U pojedinim administrativno upravnim okruzima imenovane su dodatne zdravstvene ustanove u Lokalna mesta tretmana, sa kapacitetima za tretman infektivnog medicinskog otpada koji se stvara kako u istoimenim ustanovama, tako i infektivnog medicinskog otpada koji nastaje iz nekoliko manjih okolnih zdravstvenih ustanova. Ministarstvo zdravlja je ovakav model prihvatilo kao optimalan nacin zbrinjavanja infektivnog medicinskog otpada u drzavnom sektoru zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji. Prema ovom sistemu, autoklavi se postavljaju na mestima na kojima se proizvodi najvise infektivnog medicinskog otpada. U ovom slucaju, odabrano je kompromisno resenje prema kome su autoklavi smesteni unutar bolnica i klinickih centara, koji su daleko najvei proizvoaci otpada. Postoje cetiri osnovna razloga zbog kojih je odabran upravo ovaj pristup: 1. Opste bolnice su najvei proizvoaci infektivnog medicinskog otpada na teritoriji svakog administrativnog okruga. Zato se oprema instalira najpre u ovim ustanovama na teritoriji veine upravnih okruga, kako bi se eliminisao potencijalni rizik za rasejavanje potencijalno infektivnih i infektivnih agenasa dodatnom manipulacijom, ukoliko ona nije neophodna. 2. Primena principa: transport infektivnog medicinskog otpada svesti na minimum odnosno prevoziti sto manje kolicine ove kategorije otpada. (S obzirom da je transport u potpunosti bezbedan ukoliko se otpad adekvatno upakuje, ovaj model prevoza adekvatno upakovanog i obelezenog otpada, moze se primenjivati i u primeni je na teritoriji svakog upravnog okruga u Srbiji, kako bi se sve zdravstvene ustanove zbrinule postojeim kapacitetima za tretman otpada. Kapaciteti za transport infektivnog medicinskog otpada u Srbiji su ipak slabi, pa je donacijom obezbeeno 25 vozila za transport infektivnog medicinskog otpada. Male kolicine otpada koje proizvode ustanove primarne zdravstvene zastite (domovi zdravlja i pripadajue zdravstvene stanice i ambulante) mogu efikasnije da se prikupljaju uz pomo obezbeenih vozila.

44

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

3. Instituti/zavodi za javno zdravlje tretiraju sopstveni infektivni i potencijalno infektivni otpad primenom autoklava, sto je standardna praksa u radu ovih institucija. Na ovaj nacin, navedene institucije mogu posluziti kao model rada koji treba primeniti i u drugim zdravstvenim ustanovama, kada je upitanju tretman infektivnog medicinskog otpada. 4. Autoklavi su instalirani u domovima zdravlja ili institutima-zavodima za javno zdravlje samo kada u datom gradu (obicno centralnom gradu u okrugu) nema ustanova sekundarnog nivoa zdravstvene zastite. Sistem upravljanja medicinskim otpadom zasnovan je na proceni i analizi aktuelne situacije u Republici Srbiji, koje uzimaju u obzir ogranicenja koja namee oprema koja je nabavljena za termicku obradu infektivnog medicinskog otpada.

45

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Slika 2. Plan Centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada ­ model okruga

46

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Konceptualni model se oslanja na genericku tematiku sa tri sledee varijante: 1. Grad/zdravstvena oblast sa ustanovom tercijarnog nivoa zdravstvene zastite (Nis, Kragujevac i Novi Sad)

47

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

2. Model upravljanja medicinskim otpadom za grad Beograd

48

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

3. Zdravstvena oblast sa ustanovom sekundarnog nivoa zdravstve zastite, opste bolnice, kao Centralnog mesta tretmana

49

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Sve varijante konceptualnog modela zasnovane su na istim principima: · Infektivni medicinski otpad iz ustanova koje se smatraju manjim proizvoacima otpada, prikuplja se i prenosi u postrojenja za tretman koja se nalaze u ustanovi koja je najvei proizvoac otpada u administrativnoj oblasti. Neophodno je da svaka ustanova koja se smatra Centralnim mestom tretmana ili Lokalnim mestom tretmana razradi plan upravljanja medicinskim otpadom koji ukljucuje i plan transporta istog a u cilju efikasnog korisenja resursa (opreme, potrosnog materijala, zaposlenih). Ovaj sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom baziran je cinjenici da e zakonska regulativa koja je u pripremi, Ministarstva zdravlja i Ministarstva zastite zivotne sredine i prostornog planiranja, klasifikovati medicinski otpad na nacin koji je predstavljen u ovom vodicu. Medicinski otpad bie razvrstan prema sistemu koda boja koji je prikazan u tabeli sa sistemom obelezavanja kategorija medicinskog otpada bojama: crna boja ­ komunalni otpad, zuta boja ­ infektivni otpad, crvena boja ­ citostatki i citotoksican otpad, hemijski, radioloski otpad, braon boja ­ patoanatomski otpad). Pored toga, predlozeni konceptualni modeli uzimaju u obzir i ogranicavajue faktore sadasnje faze uvoenja predlozenog sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom kroz obezbeivanje investicija, opreme i vozila.

·

·

·

50

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

3.

Uvod

PROCENA RIZIKA

Pri izradi i formulisanju politike bezbednosti na radu a s tim u vezi pri izradi predloga i definisanju procedura za bezbedno upravljanje i rukovanje medicinskim otpadom, neophodno je punu paznju posveti definisanju medicinskog otpada u skladu sa Evropskim katalogom otpada. ,,Kategorije medicinskog otpada koje su definisane Evropskim katalogom otpada i definisane u ovom vodicu imaju za cilj definisanje osnovnih postavki procedura za procene rizika". Stvarni nivo rizika varira u razlicitim kategorijama otpada, a da bi se osigurale mere prevencije i zastite od rizika koji nosi medicinski otpad neophodno je definisati odgovarajue mere kontrole i zastite.

Procena rizika predstavlja kombinaciju razlicitih odluka i analiza koje se dobijaju korisenjem metode procene rizika s ciljem postizanja bezbednosti u radu.

U ovaj proces su ukljuceni ekonomski, zakonski, politicki, zdravstveni i socijalni aspekti. Rizik predstavlja verovatnou da doe do optereenja izazvanog nesrenim slucajevima koji mogu da dovedu do povrede, bolesti ili ekoloske stete. Procena rizika koja se odnosi na opasne aktivnosti predstavlja proces kojim se rizik odreuje na osnovu verovatnoe da doe do nesrenog slucaja i potencijalnih rizika po zivot i zdravlje ljudi, kao i po zivotnu sredinu. Osnovni elementi procene rizika su verovatnoa i posledice. Upravljanje rizikom znaci preduzimanje preventivnih mera i procedura, pripremu za incident i za reagovanje na njega, kao i poboljsavanje sadasnje situacije s ciljem smanjivanja rizika i stvaranja uslova pod kojima je rizik prihvatljiv. Prihvatljivost rizika je kategorija kojom upravljaju svojstva svakog drustva, ciljevi njegovog razvitka, ekonomske mogunosti itd. Samo rizik kojim se moze upravljati predstavlja prihvatljiv rizik, to jest rizik koji podrazumeva da se mogue posledice po ljudsko zdravlje i materijalna dobra nalaze u okvirima prihvatljivog.

51

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Ekoloski kapaciteti oznacavaju sposobnost zivotne sredine ili bilo kog njenog dela da prihvati odreenu kolicinu zagaujuih agensa u okviru jedinice vremena i jedinice prostora i da ih degradira na takav nacin da se izbegne nepopravljiva steta. Ekolosko optereenje predstavlja samostalni ili kombinovani efekat odreenih aktivnosti na zivotnu sredinu i moze biti predstavljeno kao totalno (nekoliko slicnih komponenti), zbirno (nekoliko razlicitih komponenti), dozvoljeno (u okviru odreenih granica) ili preterano optereenje (ono koje premasuje definisane granice). Resenja za obradu i odlaganje otpada treba da vode racuna o ekoloskim, zdravstvenim, kao i bezbednosnim zahtevima. U okviru zakonske regulative, kako u domenu zdravstva i medicine, tako i u oblasti zastite zivotne sredine, postoji potreba za izradom procene rizika od strane svih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom. Neophodno je takoe, da meu razlicitim resorima postoji stalna saradnja strucnjaka koji ucestvuju u upravljanju otpadom.

3.1.

Procena rizika u kontekstu medicinskog otpada

Svrha sprovoenja postupka Procene rizika je da pomogne u iznalazenju razumnih odluka sa ciljem zastite stanovnistva i zivotne sredine. Vazno je da se procena vrsi aktivno i uz razmisljanje, umesto da se jednostavno zaokruzuju dati odgovori. Za Procenu rizika neophodno je uzeti u obzir kako opasnosti, tako i rizike.

OPASNOST (HAZARD) je nesto sto potencijalno moze da izazove stetu. PRETNJA koju donosi opasnost opisuje PRIRODU STETE koja moze da nastane. RIZIK predstavlja kombinaciju procene ozbiljnosti pretnje i verovatnoe (stepena do koga je verovatno) da e se ove pretnje realizovati. Prema tome, procena rizika je proces u kome se: · · · · Identifikuju opasnosti; Identifikuju i procenjuju pretnje koje su sa tim povezane; Procenjuju rizici; Procenjuje znacaj tih rizika u okolnostima o kojima se raspravlja.

Rezultati procene rizika treba da budu redovno belezeni, tj. da budu evidentirani.

52

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

3.2.

Pet koraka u proceni rizika

Pri proceni rizika, preduzima se sledeih pet koraka: · · · · · KORAK BR.1: Identifikovati opasnosti; KORAK BR. 2: Utvrditi ko/sta bi moglo biti osteeno/povreno i kako; KORAK BR. 3: Proceniti rizike i odluciti da li su postojee mere predostroznosti adekvatne ili bi trebalo preduzeti dodatne mere; KORAK BR. 4: Zabeleziti zakljucke i rezultate procene; KORAK BR. 5: Proveriti napravljene procene i revidirati ih ukoliko je potrebno.

3.2.1. Korak br. 1: Identifikovanje opasnosti (hazards)

· · · · · Identifikovati koje su supstance ili oblici bioloskih agenasa prisutni; Identifikovati sve prisutne bioloske opasnosti; Identifikovati potrebne kategorije ogranicavanja; Proceniti postojee mere za ogranicavanje opasnosti; Sakupiti informacije o karakteristikama opasnosti.

U opasnosti (hazard) od medicinskog otpada spada: · · · infektivna priroda otpada; ostri predmeti ili seciva, staklene boce itd.; agresivna priroda otpada.

3.2.2. Korak br. 2: Utvrivanje ko/sta moze biti osteeno ili povreeno i na koji nacin

Razlicite grupe lica mogu biti potencijalno izlozene opasnostima. Njih cine: · mladi i neiskusni radnici, pripravnici, majke po povratku sa porodiljskog odsustva i trudnice, osoblje u laboratorijama, fizicki radnici koji prenose otpad, pomoni radnici koji manipulisu otpadom, radnici na deponijama, opsta populacija, zivotna sredina uopste; cistaci, posetioci, radnici u sluzbi odrzavanja koji nisu stalno na radnim mestima; ostali.

· ·

Vazno je naglasiti da svi koji se mogu nai u zdravstvenim ustanovama gde se stvara medicinski otpad nemaju odgovarajua znanja o potencijalnim opasnostima istog, niti e se sva ta lica ponasati na isti nacin. Na primer, meu pripadnicima opste populacije koji imaju pristup otpadu mogu da se nau ljudi sa posebnim potrebama,

53

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

koji imaju teskoe u primanju novih informacija, kao i pacijenti koji pate od narkomanije i mogu da se ponasaju na drugaciji nacin.

3.2.3. Korak br. 3: Procena rizika i odlucivanje o tome da li su postojee mere predostroznosti odgovarajue ili je potrebno preduzeti dodatne mere

Kvantitativna procena rizika moze da se dobije odreivanjem verovatnoe odvijanja za svaku pojedinacnu opasnost, a potom mnozenjem dobijene vrednosti sa merom ozbiljnosti verovatnih posledica. Ovi faktori mogu da se izraze kvantitativno (brojcanim vrednostima) ili kvalitativno (opisno), kao sto je navedeno u tekstu koji sledi. Tabela ozbiljnosti Ocena 1 2 3 4 5 Kvalitativni opis Neznatne Umerene Ozbiljne Veoma ozbiljne Katastrofalne Ozbiljnost Nema povreda ili stete, samo za slucajeve u kojima je steta jedva izbegnuta. Povrede koje se saniraju prvom pomoi, manje ozbiljne bolesti i mali gubici. Povreda ili bolest koja zahteva kratko bolovanje. Znacajna steta ili gubici. Veoma ozbiljni nesreni slucajevi, hendikepiranost, velika steta ili gubici. Jedna ili vise ljudskih zrtava, katostrofalni gubici.

Matrica rizika Verovatnoa 5 4 3 2 1 Sigurna Izrazito verovatna Verovatna Malo verovatna Izrazito malo verovatna 1 5 4 3 2 1 Ozbiljnost 2 3 4 10 15 20 8 12 16 6 9 12 4 6 8 2 3 4 5 25 20 15 10 5

Boje korisene u ovoj tabeli ne odgovaraju semi boja po kojoj se obelezavaju tokovi medicinskog otpada. Rezultati procene rizika mogu da pokazu da je odreeni rizik neprihvatljiv te da ga je neophodno smanjiti primenom metoda kontrole, pre nastavka daljih aktivnosti.

54

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Prioritetni rizik Nedopustiv rizik

Opis Rad ne treba da pocne, ili, ukoliko je ve zapocet, treba ga odmah zaustaviti. Ukoliko je ovaj rizik nemogue smanjiti cak i uz neogranicena materijalna sredstva, rad mora da bude trajno zabranjen. Rad ne bi trebalo da pocne dok se rizik ne smanji. Mogue je da e, za smanjivanje rizika, biti neophodno da se odvoje znacajna sredstva. Ukoliko je rad u toku, razmotrite zaustavljanje svih aktivnosti bez odlaganja. Pokusajte da dalje smanjite rizik, ali troskovi sprecavanja treba da budu odmereni i ograniceni. Sve mere za smanjivanje rizika trebalo bi da budu primenjene u tacno definisanom roku.

Ocena rizika 25 VISOK

Znacajan rizik

20

13­16

Umereni rizik

SREDNJI

U slucajevima u kojima je rizik povezan sa izrazito stetnim Umereni rizik posledicama, neophodna je dalja procena, kako bi se preciznije utvrdila verovatnoa da e doi do stete, kao osnov za odreivanje da li ima potrebe za poboljsanjem kontrole. Nije neophodna dodatna kontrola. Razmotrite resenja koja su Podnosljivi rizik finansijski isplativija i efikasnija, ili mere za poboljsanje koje ne zahtevaju dodatne troskove. Nastavite sa praenjem da biste osigurali da se mere kontrole sprovode. Trivijalni rizik Ne zahteva nikakve mere.

8­12

2­6 NIZAK

0­1

55

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Prilikom kontrole rizika potrebno je primenjivati dole navedene principe, i to pratei sledei redosled: · · · Odabrati opcije koje nose manji rizik (u potpunosti odstraniti rizik, primer: koristiti bezbednosne igle sa samozastitom); Spreciti pristup izvoru opasnosti (obezbeenje skladista za opasan, radioaktivni ili infektivan medicinski otpad); Organizovati radne aktivnosti tako da se smanji izlozenost opasnosti (npr. koristiti kontejnere sa tockiima za infektivni medicinski otpad, spreciti pristup ljudi koji ne dobijaju zdravstvene usluge u delovima zdravstvene ustanove gde se pruzaju zdravstvene usluge); Obezbediti korisenje opreme za licnu zastitu; Obezbediti olaksice (na primer: opremu za pranje kontejnera u cilju uklanjanja kontaminacije, prvu pomo itd.).

· ·

3.2.4. Korak br. 4: Belezenje postupaka i aktivnosti

Mada zakljucak iz procene rizika moze da da bude zasnovan na strucnom misljenju osoba koje rade samu procenu, vazno je istai da se svaka procena bazira na dokazima i evidenciji o adekvatno sprovedenoj proceni rizika. Procedure i evidencija treba da budu veoma jednostavne, tako da obezbede pisani trag koji je lako pratiti. Odgovarajui nacin voenja pisanih beleski je onaj koji omoguava licu koje sa tree strane vrsi procenu da prati proces donosenja odluka. Procenu rizika treba da vrse ljudi koji poseduju odgovarajue kvalifikacije i iskustvo, odnosno tim sastavljen od takvih lica.

3.2.5. Korak br. 5: Proveriti sopstvenu procenu i revidirati je ukoliko je to potrebno

Neophodno je proveriti procene rizika u sledeim slucajevima: · · · ukoliko nove supstance, oprema ili procedure izazivaju nove opasnosti; ukoliko doe do znacajne izmene prirode posla ili nacina na koji se vrse procedure; periodicno, da bi se obezbedilo da su postojee procedure i dalje efikasne.

3.2.6. Uputstva

Postoje argumenti za korisenje lista za proveru i formulara prilikom procene rizika. Isto tako, postoje i argumenti prema kojima liste za proveru i formulari samo poveavaju obim administrativnih poslova i obeshrabruju fleksibilnost u razmisljanju koja je neophodna za procenu rizika.

56

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Meutim, procena rizika moze da bude zabelezena u standardnom formatu. Evidencija koju treba voditi prilikom obavljanja procene rizika sadrzi sledee podatke i objasnjenja: a. b. c. d. e. f. g. h. i. j. k. l. m. n. o. p. q. Svrhu procene rizika; Nosioca ,,obaveze adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera"; Tacke kontakta sa planom obrade/lecenja i nadleznim lekarom; Prostor na kome se proizvodi otpad; Vremenski period u toku kojeg je nastao/nastaje; Kategorija otpada; Opis prirode opasnosti; Lista osoba koje mogu biti ugrozene; Bilo koju dodatnu informaciju; Spisak strucnih savetnika koji su konsultovani; Relevantne naucne informacije; Kako bi opasnost mogla da se pretvori u realnost; Rizik (to jest, verovatnoa) da e se opasnost realizovati; Zakljucak; Preporuceni put za odlaganje otpada; Ko je izvrsio procenu; Potpis i datum.

Opsta preporuka je da za potrebe izrade procene rizika treba dodatno obuciti kolege koji bi bili zaduzeni za izradu ove procedure kao i za predloge revizije politike upravljanja otpadom, ukoliko se metodama procene to pokaze potrebnim.

57

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

4.

Uvod

RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM

Po obavljenoj identifikaciji odreene kategorije otpada i obavljenoj proceni rizika, neophodno je sa otpadom postupati na ispravan i bezbedan nacin. U skladu sa tim, potrebno je obezbediti neophodnu obuku i licnu zastitnu opremu za sva lica koja neposredno rukuju medicinskim otpadom, kako bi im se omoguilo da obave svoj posao bezbedno i odgovorno.

58

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

5.

Uvod

RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA

Efikasno upravljanje medicinskim otpadom se zasniva na kljucnoj aktivnosti koju cine razvrstavanje (segregacija) i obelezavanje otpada. Odgovarajue rukovanje, obrada i odlaganje otpada prema kategoriji otpada smanjuje troskove i pomaze ocuvanju i zastiti javnog zdravlja. Razdvajanje uvek mora da bude odgovornost proizvoaca ili stvaraoca otpada. Razdvajanje medicinskog otpada treba obaviti sto je mogue blize mestu njegovog nastanka. Kljucni dogovor koji definise uniformnost u upravljanju medicinskim otpadom je sistem razdvajanja medicinskog otpada i obelezavanja istog dogovorenim bojama prema kategorijama, a koji se primenjuje u svim zdravstvenim ustanovama, drzavnog i privatnog sektora. Najpogodniji nacin razdvajanja medicinskog otpada na razlicite kategorije je razvrstavanje otpada u plasticne vree ili posude razlicite boje. Imajui u vidu raspolozivu tehnologiju za tretman odreenih kategorija medicinskog otpada i ljudske resurse, predlozeni sistem razdvajanja medicinskog otpada i obelezavanja razlicitim bojama, predstavlja primer preporucene prakse u upravljanju medicinskim otpadom za primenu u Republici Srbiji. Uopsteno govorei, hladne boje kao sto su crna, zelena i plava dodeljene su kategorijama otpada koje nisu opasne: na primer, komunalni otpad, otpad koji moze da se reciklira itd. Opasan otpad obicno se oznaca toplim bojama u kodu boja, kao sto su zuta, i crvena: na primer, infektivni otpad (zuta boja), opasan otpad (crvena boja) i slicno.

59

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

BOJA KAO KOD Tok otpada

CRNA

ZELENA Komunalni otpad koji se reciklira kad god je to mogue

ZUTA

CRVENA

BOJA KAO KOD Tok otpada

Komunalni otpad

Infektivni medicinski otpad/opasni otpad Zavojni materijal i tupferi ukoliko se radi o sigurnoj infekciji kod pacijenta Ulosci za inkontinenciju, pelene od potvreno infektivnih pacijenata Predmeti za jednokratnu upotrebu Laboratorijski otpad (ostaci krvi u epruvetama, epruvete od vakutajnera, petri solje, pipete) Upotrebljeni ostri predmeti i polomljene ampule od lekova Spricevi za jednokratnu upotrebu Sistemi za infuziju Krv i kontaminirane tecnosti (ukljucujui kese & cevcice) Neprepoznatljivo tkivo Otpad nakon dijalize kategorisan kao veoma infektivan otpad Inficirana krv Plocice sa razmazima briseva Plocice od patohistoloskih pregleda

Opasni otpad

Vrsta otpada

Papir i papirni ubrusi Nekontaminirana voda Obican otpad Cvee Plasticne boce Zaprljana ambalaza Neinficirani zavojni materijal, ulosci za inkontinenciju i pelene

Novine Konzerve Staklene boce Karton Cista ambalaza Kertridzi za toner

U nekim slucajevima papir i izvesna elektricna oprema recikliraju se u plavim kontejnerima ili kantama

Citotoksicni otpad Farmaceutski Ostali otpad iz apoteke Hemijski Radioaktivni otpad Ziva i drugi teski metali, npr. nikl-kadmijumske baterije i sl.

Vrsta otpada

Vrsta kontejnera

Crne kese ili prigodno obelezene i zatvorene kartonske kutije (za ostre i slomljene delove)

Kese ili kutije koje odgovaraju semi recikliranja

Zute kese Zute kante/Posebni zuti kontejneri

Zakljucana apotekarska kutija do apoteke, specijalni zuti kontejneri s oznakom ,,Opasno iz apoteke"

Vrsta kontejnera

Procedura sakupljanja Uklanjanje

Obicno ga sakuplja gradsko komunalno preduzee.

Prema semi recikliranja PONOVNA UPOTREBA

Interno sakupljanje i cuvanje na privremenom mestu skladistenja pre nego sto ga odnese CMT ustanova ili se dostavi LMT ustanovi TERMICKI TRETMAN / DEPONIJA

Privremeno skladistenje

Procedura sakupljanja

DEPONIJA

SPALJIVANJE/DEPONIJA

Uklanjanje

60

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

6.

Uvod

PRIKUPLJANJE I SKLADISTENJE MEDICINSKOG OTPADA

Medicinski otpad, ma gde nastao, treba odloziti cim je to mogue. Medicinsko osoblje koje odlaze otpad treba da proveri da li su kese za infektivni medicinski otpad adekvatno postavljene na svim mestima u zdravstvenoj ustanovi gde se stvara infektivni otpad. Takoe, zadatak zdravstvenih radnika je i da odrede mesta gde se stvara otpad sastavljen uglavnom od ostrih predmeta, sto je narocito vazno zbog postavljanja kutija za prikupljanje ove kategorije medicinskog otpada. Uloga zdravstvenih radnika je i u proveri da li su po obavljenom prikupljanju infektivnog medicinskog otpada kese cvrsto zatvorene i da li se u okiru njihovih sluzbi ili odeljenja kese pune do tri cetvrtine njihove zapremine. Zute kese sa prikupljenim infektivnim vezivanjem vrata (vrha) kese. Kese ne Ukoliko je mogue i ukoliko je neka od zatvoriti i moze se ubaciti u drugu zutu (poluprazna). medicinskim otpadom zatvaraju se smeju da se zatvaraju spajalicama. zutih kesa poluprazna, ista se mora kesu, koja je slicno i malo punjena

Veoma vazan parametar kvaliteta prikupljanja infektivnog medicinskog otpada je i to sto se nikada ne sme dozvoliti da se otpad nagomilava na mestu nastanka. Rutinski program i dinamika za skupljanje otpada mora da bude ustanovljena od strane zaduzenog lica u zdravstvenoj ustanovi, odnosno od strane zdravstvene ustanove. Dinamika odnosenja i prikupljanja infektivnog medicinskog otpada u zdravstvenoj ustanovi je deo plana upravljanja medicinskim otpadom zdravstvene ustanove. Odreene preporuke se moraju postovati i od strane pomonih radnika zaduzenih za skupljanje otpada, sto takoe mora biti obezbeeno u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Infektivni medicinski otpad mora da se skuplja svakodnevno (ili koliko god cesto je potrebno) i svakodnevno se mora odnositi na privremeno mesto skladistenja u datoj zdravstvenoj ustanovi, gde ostaje do dana predaje Centralnom mestu tretmana (ukoliko ne postoji drugaciji dogovor u datoj zdravstvenoj ustanovi). Nijedna vrea ne sme da se ukloni sa odeljenja ili iz sluzbe u zdravstvenoj ustanovi, ukoliko nije oznacena nalepnicom na kojoj je obelezeno mesto nastajanja (bolnica i odeljenje) i sadrzaj kese, odnosno plasticnog kontejnera za odlaganje ostrih predmeta. Zute kese ili posude moraju odmah da budu

61

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

zamenjene novim, iste vrste. Mere za odlaganje i skladistenje medicinskog otpada do momenta odlaganja, razlicite su i zavise od mesta nastanka otpada (u domovima pacijenata ili u bolnici, domu zdravlja, ambulanti ), zatim od prirode i kolicine otpada, a ponekad i od geografskih karakteristika terena i ogranicenja koja poticu od lokacije zdravstvene ustanove gde se otpad stvara. Veoma je vazno postovati princip tokova medicinskog otpada i razdvajanje medicinskog otpada na tako definisane tokove.

TOKOVI MEDICINSKOG OTPADA

(sistem obelezevanja bojama u Srbiji) obelez

PATOANATOMSKI OTPAD: OTPAD: PREPOZNATLJIVI DELOVI TELA, PLACENTE ITD. KOMUNALNI OTPAD: OTPAD: UOBICAJENO SMEE, UOBIC SME OTPAD IZ KUHINJE, ITD.

INFEKTIVNI OTPAD: OTPAD: ZAVOJI, TUPFERI, OSTRI OS PREDMETI, INFICIRANA KRV

OTPAD ZA RECIKLAZU: RECIKLAZ PLASTIKA, PAPIR, KARTON, STAKLO, ITD.

OPASNI OTPAD: OTPAD: RADIOAKTIVNI OTPAD, FARMACEUTSKA SREDSTVA, HEMIKALIJE, ITD.

Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom Projekat finansira Evropska unija

62

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

6.1.

Opsti principi skladistenja

Po obavljenom razdvajanju medicinskog otpada, kategorija infektivnog medicinskog otpada mora se cuvati u skladistima koja zadovoljvaju sledee kriterijume: · · · Uslovi skladistenja u za to odreenim prostorima unutar zdravstvene ustanove su strogi i bezbedni; Skladiste omoguava bezbedno cuvanje kontejnera namenjenih iskljucivo za prikupljanje infektivnog medicinskog otpada. Svi cisti neupotrebljavani kontejneri moraju biti odvojeni od korisenih/punih kontejnera; Skladiste omoguava jasno razdvajanje razlicitih kategorija otpada koje treba odlagati na razlicite nacine (u slucaju skladistenja otpada u stanovima pacijenata, treba obezbediti odvajanje medicinskog otpada od otpada koji potice iz domainstva, jer su nacini odlaganja razliciti); Lokacija skladistenja otpada je poseno odreena u za to namenjenim i ograenim prostorima, u bezbednoj sredini bez mogunosti potencijalnog sirenja agresivnih mirisa; Svako skladiste poseduje uputstva o bezbednosti (na primer, proceduru u slucaju izlivanja i mere predostroznosti zbog prisustva krvi i telesnih tecnosti); Svako skladiste je odgovarajuih dimenzija tako da obezbeuje dovoljno prostora za cuvanje kontejnera u slucajevima stvaranja poveane kolicine infektivnog medicinskog otpada ili u slucajevima kasnjenja u odnosenju otpada na druge destinacije.

· · ·

63

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

6.2.

Prostor za skladistenje

Lokacija, dimenzije i tip konstrukcije prostora za skladistenje zavise od mnogo razlicitih faktora (potrebe bolnicke ustanove ili doma zdravlja i potrebe za skladistenje medicinskog otpada u domu pacijenta su razlicite). U svakom slucaju, mesto za skladistenje infektivnog medicinskog otpada ne bi smelo biti dostupno neovlasenim licima, zivotinjama, pticama i drugim vektorima raznosenja infektivnih agenasa. Prostori za skladistenje kabastog (uglavnom komunalnog otpada) treba da se nalaze u blizini svakog odlagalista otpada, na nepropustljivom tlu sa dobrom drenazom na kome postoje mogunosti za pranje, odgovarajue osvetljenje, ventilacija i jasni znakovi upozorenja. Temperatura na kojoj se odlaze infektivni medicinski otpad treba da bude takva da ne dozvoli da otpad postane opasniji i jaceg mirisa u periodu skladistenja i cuvanja do transporta koji e zatim uslediti. Prilikom odreivanja uslova skladistenja, treba imati u vidu lokalne okolnosti, prirodu i kolicinu otpada koji treba da bude skladisten. Kada je to potrebno, mogu se potraziti saveti u vezi sa skladistenjem od Komisije za kontrolu bolnickih infekcija i/ili od sanitarnog inspektora Ministarstva zdravlja.

Privremeno skladiste infektivnog otpada na otvorenom prostoru

64

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

6.3.

Kontejneri za prikupljanje otpada

Najpogodniji nacin identifikacije kategorija medicinskog otpada je razvrstavanje otpada u plasticne vree ili posude razlicite boje. Prema preporukama Ujedinjenih nacija medicinski otpad treba odlagati u kontejnere ili kese sa sledeim karakteristikama: a. ostre predmete treba odlagati u kontejnerima sa UN kodom koji su neprobojni i koji ne propustaju tecnost /ne cure (boja kontejnera ­ zuta); b. otpad za spaljivanje treba da bude upakovan u kesama sa UN kodom, (BS 381C) ili u kontejnerima takoe sa UN kodom; c. otpad za tretman u autoklavima (toplotnu obradu putem sterilizacije) treba upakovati u zute kese ili zute kontejnere za jednokratnu upotrebu sa UN kodom; d. komunalni otpad treba odlagati u crne kese za komunalni otpad.

Plasticni kontejner za odlaganje ostrih predmeta

Plasticna kesa za odlaganje infektivnog medicinskog otpada i tretman u autoklavu

65

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Primer obelezavanja razdvojenog infektivnog medicinskog otpada prema propisanim pravilima

6.4.

Obelezavanje otpada

Kada se kategorija otpada ispravno identifikuje, infektivni medicinski otpad bi trebalo odloziti u kesu ili plastican kontejner odgovarajue vrste i boje. Kesu ili mali kontejner treba ispravno oznaciti deklaracijom odgovarajue boje, koju je potrebno ispuniti na sledei nacin:

· ·

Datum: Kategorija otpada prema Evropskom katalogu: Izvor otpada: Ime osobe koja popunjava deklaraciju:

· ·

66

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

U kontejnere za ostre predmete treba odlagati igle, skalpele i polomljeno staklo najcese od ampula lekova za parenteralnu upotrebu, ili epruveta koje se koriste u laboratorijama. Primer deklaracija koje e se najcese koristiti za prikupljanje razdvojenog medicinskog otpada nalaze se u prilogu ovog vodica (prilog E).

67

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

7.

TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA

Deo donacije Evropske unije, 25 automobila za transport infektivnog medicinskog otpada

7.1.

Transport opasnih materija

Jedinstveni sistem klasifikovanja, pakovanja i obelezavanja opasnih materija radi njihovog transporta drumskim saobraajem i zeleznicom uveden je 1996. godine, cime su propisi u Republici Srbiji usklaeni sa Okvirnim direktivama Evropske unije za transport opasnih materija. Okvirne direktive poznate pod imenom ADR (za drumski transport) i RID (za zeleznicki transport) i same su zasnovane na modelima propisa Ujedinjenih nacija. Ovi propisi nameu uslove i zabrane koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obelezavanje opasnih materija u vezi sa njihovim transportom autoputem ili zeleznicom. ADR propisuje da svi posiljaoci opasnih materija moraju da se postaraju da te materije budu kategorizovane prema prirodi opasnosti i adekvatno upakovane i obelezene. ADR propisuje posebne zahteve u pogledu podobnosti kontejnera koji se koriste za prevoz opasnih roba drumskim saobraajem.

68

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Verovatno je da medicinski otpad ima bar jedno opasno svojstvo usled kojeg spada u domen ovih propisa i zbog koga je obuhvaen nazivom ,,Klinicki otpad, nespecifikovani otpad, N.O.S". u okviru ,,Liste materija za ciji prenos je neophodno odobrenje" (gde N.O.S znaci ,,nije drugacije odreen"). Preporuke za transport infektivnog medicinskog otpada nalaze se u prilogu C ovog vodica. Kategorije medicinskog otpada koje se smatraju opasnim, uopsteno govorei zahtevaju transport u specijalnim kontejnerima zute boje, napravljenim od cvrstog materijala, koji su rigidni sa oznakama UN 3291, ,,visoki rizik". U spisak navedenih kategorija medicinskog otpada za transport spadaju sledee kategorije: · · · · Bioloski otpad ­ tkivo i krv (18 01 02); Gaze i zavoji (18 01 04); Ostri predmeti (18 01 01 ili 18 01 03*); Infektivni otpad (18 01 01 ­ 18 01 10*).

Grupe otpada 18 01 02 ili 18 01 04 iz kategorija Evropskog kataloga otpada ne smatraju se opasnim za prenosenje i transport. Metod obelezavanja bojama treba da se postuje prema usvojenom sistemu obelezavanja bojama (videti tabelu obelezavanje bojama) Kategorije otpada 18 01 06* ili 18 01 10* (farmaceutski otpad) ne predstavljaju infektivne supstance, iako bi neke vrste bile klasifikovane kao otrovne i, prema tome, opasne za transport. Prema propisima ADR-a sav medicinski otpad koji se prenosi drumskim saobraajem treba da bude smesten u sekundarno, tvrdo pakovanje (kontejner) sa odgovarajuim kodom Ujedinjenih nacija, i sa odgovarajuim karakteristikama koje kontejneri za transport poseduju (da ima kod UN, da je nepropusan tj. ne curi, kapaciteta ne veeg od 3 m3). Okvirna direktiva ADR dakle dozvoljava transport infektivnog medicinskog otpada u krupnijoj ambalazi, pod uslovom da se otpad prenosi u: ,,specijalno opremljenim vozilima i kontejnerima na takav nacin da se izbegavaju rizici za ljude, zivotinje i zivotnu sredinu".

69

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Vozilo za transport infektivnog medicinskog otpada

7.2.

Transport medicinskog otpada

Procedure prikupljanja i transporta medicinskog otpada treba da budu u skladu sa: · · merama predvienim za skladistenje otpada; "duty of care" principima tj. ,,obavezom adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera" predvienom podzakonskim aktom o upravljanju medicinskim otpadom, kako bi se omoguilo brzo prebacivanje otpada u postrojenje za obradu ili njegovo odlaganje koje je unapred dogovoreno; ocekivanjima pacijenata (posebno u slucaju otpada koji potice iz domova pacijenata), kao i sa ocekivanjima zdravstvenih radnika kada je u pitanju

·

70

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

zbrinjavanje nastalog infektivnog medicinskog otpada, · zakonskom regulativom i preporukama dobre prakse, posebno u pogledu zdravlja i bezbednosti pacijenata, osoblja koje manipulise otpadom, kao i u skladu sa principima ocuvanja zivotne sredine.

Mere za skladistenje, prikupljanje i transport ovog otpada mogu da obuhvataju i odgovornost osoblja zaposlenog u zdravstvenom sektoru, kao i ostale ucesnike u ovom procesu, ukoliko ih ima (sve partnere u poslu, osobe I subjekte zaduzene za prikupljanje i odlaganje otpada, kao i ugovarace koji se bave otpadom). U zajednickom interesu uspesnog poslovanja, kao i da bi se doprinelo usklaivanju sa zakonskim zahtevima, treba da postoji stalna saradnja svih poslovnih partnera i praenje transporta. NAPOMENA: Medicinski otpad koji se transportuje drumskim saobraajem treba da bude smesten u tvrdi kontejner koji poseduje adekvatan kod Ujedinjenih nacija za datu namenu ili u vree za kabasti transport, sa UN kodom, u zavisnosti od tipa prevoznog sredstva koje se za to koristi. Transport infektivnog medicinskog otpada specijalnim vozilom koje se koristi samo u ove namene praen je dokumentom koji se zove tovarni list ("transfer note") i prati transport opasnih materija, a izraen je prema principima ADR-a.

7.3.

Transport infektivnog medicinskog otpada do mesta tretmana u autoklavu

Mere za prevoz otpada drumskim, zeleznickim, recnim i morskim saobraajem treba da obezbede da je: · · prenosilac otpada registrovan prema zahtevima domae zakonske regulative, ukoliko nije CMT ustanova; prenosilac otpada registrovan prema propisima ADR, ukoliko je to potrebno.

Vozila koja se koriste za prevoz medicinskog otpada treba da: · · omogue bezbedan i lak utovar, prenosenje i istovar otpada; zadrze unutar vozila infektivni medicinski otpad, ukoliko doe do izlivanja istog (npr. iz osteenih kontejnera);

71

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

· · · ·

budu tako dizajnirana da se izbegava zaglavljivanje delia otpada i zadrzavanje insekata ili crva; dozvole, tamo gde je to mogue, korisenje sekundarnog pakovanja otpada; omogue jednostavnu dezinfekciju ili cisenje parom; budu podvrgnuta redovnim inspekcijama cistoe i programu cisenja koji odgovara stepenu i prirodi korisenja.

U veini slucajeva, dobra praksa zahteva da se vozila koja se koriste za otpad koriste samo za tu namenu, to jest samo za transport infektivnog medicinskog otpada. Takoe principi dobre prakse u transportu infektivnog medicinskog otpada isticu znacaj nemesanja cvrstih kontejnera sa infektivnim medicinskim otpadom i infektivnog medicinskog otpada koji je upakovan samo u kese, a prenosi se bez sekundarnog pakovanja tim istim vozilom, osim ako se prethodno vozilo ne podeli na odeljke cvrstim paravanom. U slucajevima gde se vozilo ne koristi samo za prevoz otpada (na primer, kada se otpad prenosi u vozilima za opstu namenu ili u automobilima, kada je rec o manjim kolicinama, primer prevoz infektivnog medicinskog otpada iz zdravstvenih ambulanti do centralne zgrade doma zdravlja), posebnu paznju treba posvetiti zastiti osoblja koje vozi automobil ili onog koje se istim prevozi. To ukljucuje i posebne mere za dodatno sekundarno pakovanje infektivnog medicinskog otpada za potrebe transporta i bezbednosti, kao i mere za redovno provetravanje vozila i cisenje.

Oznaka na namenskom vozilu za transport infektivnog medicinskog otpada

72

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

7.4.

Sistemi rada

Prikupljanje i transport otpada je u nadleznosti ustanove koja se zove Centralno mesto tretmana. Upravljanje celokupnim sistemom zbrinjavanja medicinskog otpada, ukljucujui i sistem obuke osoblja, trebalo bi da bude dovoljno efikasan da osigura stalno postovanje nacela dobre prakse kada je u pitanju upravljanje medicinskim otpadom. Posebno je vazno da lica koja su zaduzena za upravljanje otpadom i ona koja prikupljaju otpad sa mesta na kome on nastaje, kao i lica koja potom prevoze isti, imaju ustanovljene sisteme rada koji obezbeuju da navedeno osoblje upozna: a. Prirodu otpada koji se prevozi ­ na taj nacin sto e biti jasno istaknuti znaci sa obavestenjem o bioloskoj opasnosti (ukoliko je ta opasnost u pitanju), kao i svim rizicima koji su s tim povezani; Sistem serijskih brojeva Ujedinjenih nacija od 4 cifre. Na ovaj nacin, obezbeuje se nacin identifikacije opasnih materija sto diktira nacin prevoza. Na primer: Kada se prevozi farmaceutski otpad, najverovatnije je da e biti upotrebljen znak UN 1851 ­ lekovi, tecni otrovni otpad koji nije obelezen na drugi nacin (N.O.S.); Kada se prevozi infektivni otpad iz grupa opasnosti od 2 do 4, tada je najverovatnije da e biti upotrebljene sledee tri oznake: UN 2814 ­ infektivne materije, koje uticu na ljude;

73

b.

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

UN 2900 ­ infektivne materije, koje uticu na zivotinje; UN 3291­ neprecizirani medicinski otpad, koji nije drugacije oznacen (N.O.S.); regulisani medicinski otpad (N.O.S.); biomedicinski otpad (N.O.S.). Veina infektivnog otpada u grupama opasnosti od 2 do 4 prevozie se pod oznakom UN 3291, pri cemu veina patogena kojima je otpad zagaen ne moze ili verovatno nee biti odreena. c. Preporuke, sta uciniti u slucaju izlivanja ili nesrenog slucaja, kao i kako koristiti bezbednosnu opremu i zastitnu odeu koja je prilagoena otpadu koji se prenosi, a nalazi se u vozilu; Telefonski broj za hitne slucajeve koji treba da obezbedi ustanova koja organizuje prevoz tj. Centralno mesto tretmana, a pomou koga se moze dobiti pomo ukoliko je to potrebno. U veini slucajeva, vozacima koji prevoze otpad u drumskom saobraaju bie potrebna specijalna obuka za upoznavanje sa osnovnim principima zastite i mera bezbednosti, a u vezi sa otpadom koji e prevoziti (projekat Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom obezbedila je obuku za sve vozace koji e ucestvovati u transportu infektivnog medicinskog otpada, a koji su zaposleni u ustanovama Centralnih mesta tretmana).

d.

74

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

7.5.

Odobrenje UN za kontejnere za otpad

Odobrenje-kod tipa UN za kontejnere transport infektivnog medicinskog otpada predstavlja meunarodni standard i neophodno je da se postuje prilikom nabavke ovakvih kontejnera od strane svih korisnika. Sifra tj. odgovarajui kod, obicno je utisnut na kontejner tokom njegove proizvodnje. Karakteristicna sifra koja se moze nai na kontejneru koji je odobren odobrenjem UN tipa izgleda kao u zapisu koji sledi: 1H2/Y1/S/02/GB/4532. Tumacenje cifara u navedene oznake · Prva cifra (1) odreuje tip kontejnera: 1 = bubanj; 2 = bure; 3 = kanister; 4 = kutija; 5 = dzak. · H oznacava materijal od koga je kontejner napravljen: A = celik; H = plastika. · 2 se odnosi na dimenzije otvora: 1 = manje od 7 cm (kada se podigne poklopac); 2 = vise od 7 cm.

75

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

·

Y1 = kategorija pakovanja.

S = cvrsti objekti; L = tecnosti. · · · 02 = datum proizvodnje. GB = Velika Britanija. 4532 = sifra pojedinacne ambalaze za svaki proizvod.

Meutim, postoji mogunost korisenja kombinovanih kontejnera, na primer, sa zutom unutrasnjom postavom koja poseduje odobrenje UN tipa. Ovakav kontejner, meutim, mora da proe testove kao kombinovana jedinica kako bi se koristio za datu namenu.

Oznacavanje i obelezavanje ambalaze II

Deklaracije, koje se nalaze na najmanje 2 strane kontejnera, moraju biti vidljive i citke

Zuti kontejneri "odobreni" od strane UN za pakovanje infektivnog otpada UN 3291

Zuti kontejner se na ispravan nacin oznacava i obelezava

Technical Assistance for Healthcare Waste Management A Project funded by the European Union

Infektivni otpad se bezbedno pakuje u "primarno pakovanje" (kese i kontejneri za ostre predmete) koje se zatim stavlja u zuti kontejner

PLANIRANJE MERA: Zdravstvene ustanove moraju biti sigurne da li koriste ispravne kontejnere za svaki tip otpada ­ kontejner koji je potvren za P621, IBC620 ili LP621 za medicinski infektivan otpad, ili UN2814 ili UN2900 za farmaceutski otpad i druge opasne materije. Slicno tome, ukoliko se za odlaganje infektivnog medicinskog otpada koriste zute plasticne kese i kante za smee koje su namenjene za jednokratnu upotrebu,

76

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

mogu da se prevoze u kontejnerima sa tockiima koji su sa odgovarajuim UN kodom, ali u slucaju da je kapacitet kontejnera manji od 450 litara/400 kg neophodno je da se takav kontejner testira kao kombinovana jedinica. Kada kontejner ima kapacitet vei od 450 litara/400 kg, tada se u njega moze staviti bilo koji manji kontejner koji poseduje odobrenje UN tipa.

77

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

8.

8.1.

OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA

Opcije za odlaganje otpada

Prilikom izbora nacina konacne obrade i odlaganja medicinskog otpada, uprava zdravstvene ustanove treba da ima u vidu sledee kriterijume: · · · Postovanje vazee zakonske regulative; Ponasanje u skladu sa prihvaenim preporukama vodica dobre prakse za upravljanje medicinskim otpadom, Korisenje sredstava i tehnologija koje su, pored toga sto zadovoljavaju prethodna dva uslova, ujedno i ekonomski isplativa.

Prilikom pravljenja takvog izbora, kljucnu ulogu u tom procesu e igrati strucno i komercijalno rasuivanje, kao i znanje o tome sta je usklaeno sa zakonskom regulativom i sa preporukama dobre prakse. Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja ima znacajnu ulogu u uspostavljanju sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom i kontroli procesa. Saradnja sa ekoloskom inspekcijom Ministarstva zastite zivotne sredine takoe ima znacajnu ulogu u uspostavljanju opisanog sistema. Duznost svih rukovodilaca zaposlenih u zdravstvenim ustanovama je da se postaraju da svaki otpad odlazi u pravi tok otpada. Slucajne ili namerne greske u sistemu mogu dovesti do znacajnog poveanja opasnosti i rizika koji su povezani s upravljanjem medicinskim otpadom. Najuze rukovodstvo zdravstvene ustanove bi, naravno, trebalo da ima jasno definisane ciljeve u vezi upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, a ti ciljevi treba da budu sastavni deo dokumenta koji se zove Politika o upravljanju otpadom date zdravstvene ustanove.

8.2.

Odlaganje otpada na deponiju

Neke kategorije opasnog medicinskog otpada mogu se adekvatno odloziti i na deponiji. Ali mogunosti za odlaganje opasnog medicinskog otpada na deponiji su cesto ogranicene. Neki od razloga za to su sledei:

78

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

a. b. c.

nedovoljna bezbednost zaposlenih koji rukuju ovom kategorijom otpada, a rade na deponiji mogunost povredjivanja usled neovlasenog uzimanja materijala sa deponije, a narocito ostrih predmeta; neodgovarajua priroda nekih vrsta otpada za odlaganje na deponiji, recimo delova tela.

Deponija je, meutim, trenutno najdostupnije resenje za konacno uklanjanje otpada iz spalionica i produkata iz procesa sterilizacije parom. Ovi procesi bi trebalo da budu u skladu sa okvirnim Uputstvom Evropske komisije za otpad i Nacionalnom strategijom Republike Srbije za upravljanje otpadom, u skladu sa usvajenom politikom "kretanja ka nuli" kroz ponovno korisenje ili recikliranje nekih kategorija otpada, tamo gde je to mogue. Rukovodioci odgovorni za upravljanje medicinskim otpadom, trebalo bi da budu sigurni da je proces spaljivanja ili sterilizacije parom tehnicki adekvatan za tu svrhu i da postoji odgovarajui nadzor nad tim procesom, kako neadekvtno tretirani otpad ne bi bio ponovno upoterebljen, recikliran ili odlozen na deponiju. . Neophodo je da Ministarstvo za zastitu zivotne sredine i prostorno planiranje ima informaciju o pocetku rada svih postrojenja za obradu infektivnog medicinskog otpada u autoklavima (CMT I LMT ustanove). Donacijom Evropske unije imenovano je i opremljeno 55 ovakvih ustanova na teritoriji 25 administrativno-upravnih okruga u drzavnom sektoru zdravstvenog sistema Srbije.. Deponije predstavljaju mesto za konacno odlaganje ostataka iz procesa sterilizacije parom infektivnog medicinskog otpada. To znaci da se sav otpad koji je tretiran u autoklavima u ustanovama u kojima se nalaze ova postrojenja, odlaze kao komunalni otpad po zavrsenoj obradi na lokalnim deponijama. Ovi procesi treba da obuhvate mere za primenu odredbi Okvirne direktive Evropske komisije (EC) o otpadu i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom Republike Srbije, putem usvajanja politike voenja deponija. Lica odgovorna za proizvodnju otpada tj. ustanove koje su proizvoaci, treba da budu sigurni da je proces autoklaviranja bio adekvatan. Time se sprecava da se otpad koji je tretiran na neodgovarajui nacin ponovo koristi ili odlaze na deponije.

79

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

8.2.1. Direktiva o deponijama

Direktiva Evropske unije br. 1999/31/EC od 26. aprila 1999. godine (,,Direktiva o deponijama") odnosi se na sve deponije u koje se odlaze otpad pocev od, odnosno posle 16. jula 2001. godine. Ova Direktiva ima za cilj smanjivanje kolicine medicinskog otpada koja se odlaze na deponije i zabranu odlaganja nekih drugih vrsta otpada. Ukratko, ona ukljucuje: · · · · · progresivno smanjivanje kolicina biorazgradljivog komunalnog otpada koji se sme odlagati u deponije tokom pet, osam i petnaest godina; zabranu odlaganja u deponije infektivnog otpada koji potice iz medicinskih ustanova i veterinarskih stanica, tecnosti, guma i otpada koji je eksplozivan, rajui, oksidirajui ili koji je zapaljiv; zahtev da se sav otpad obradi pre odlaganja na deponiju; klasifikaciju mesta za odlaganje otpada na inertne, one koji nisu opasni ili opasne; testiranje otpada pre prihvatanja obaveze zadovoljavanja kriterijuma prihvaenih sirom Evrope o tome sta se moze prihvatiti kao mesto za odlaganje otpada u okviru svake klasifikacije.

Odlaganje medicinskog otpada koji potice iz medicinskih ustanova a koji se definise kao ,,infektivan", na deponije, bie zabranjeno. Datumi do kojih vaze ove restrikcije zavise od toga da li je rec o novoj ili staroj deponiji. Restrikcije za nove deponije stupile su na snagu jula 2001. godine. Ali postoji mogunost da se postojee deponije koriste do 2002. godine. U praksi, meutim, u Republici Srbiji postoji plan da se od 2009. godine vrlo malo infektivnog medicinskog otpada odlaze na deponije. Korisenje kapaciteta autoklava koji su instalirani u 55 zdravstvenih ustanova u Srbiji za tretman infektivnog medicinskog otpada, omoguie da se ovaj cilj ostvari.

80

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

8.3. Obrada infektivnog otpada pomou sterilizacije parom (u autoklavu)

Infektivni medicinski otpad moze biti opasan po ljude koji dolaze u dodir sa njim i koji njime manipulisu. Glavni cilj obrade ove kategorije medicinskog otpada je sterilizacija, putem koje se medicinski otpad pretvara u bezopasni komunalni otpad. Ukoliko infektivni medicinski otpad najpre sterilise, a zatim i tako usitni da se ne moze prepoznati kao otpad koji je medicinskog porekla, tada se on moze odloziti na deponijama. Aparat u kome se vrsi sterilizacija otpada parom (autoklav) ne sme da nosi rizik za osoblje koje se radi na njemu, za osoblje koje se bavi upravljanjem otpadom ili za opstu populaciju. Osnovni zahtev je da proces sterilizacije parom dovede do dovoljnog stepena smanjenja sadrzaja bioloskih agenasa u otpadu (deaktiviranje test spora do smanjenja od 4 log10 ili do jos veeg smanjenja). Taj zahtev podrazumeva da i operativni uslovi, na primer, temperatura, kao i period tokom koga se ta temperatura odrzava, moraju biti ispostovani i da otpad mora da bude u takvom obliku da u celini tj. svakim svojim delom, dostigne naznacene uslove. U skladu s tim, prema ovom vodicu, sledee kategorije otpada mogu se obraivati putem sterilizacije parom u postrojenjima koja imaju odgovarajuu dozvolu za ovaj proces; a. upotrebljeni opstri predmeti, spricevi, cevcice i ampule od upotrebljenih lekova/ukoliko lekovi nisu citotoksicni

81

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

b. c. d. e. f. g. h.

i.

slomljeno staklo, manji polomljeni predmeti iz zdravstvenih ustanova krv i kontaminirane tecnosti, stabilizovane radi sprecavanja curenja iz kesa ili cevi i sl.; neprepoznatiljivo tkivo iz dijagnostickih procedura, nehirurskih otpad nastao iz hemodijalize i peritonealne dijalize zavojni materijal i tupferi, umrljani krvlju i drugim telesnim sekretima i ekskretima; ulosaci, pelene umrljane telesnim tecnostima i/ili ekskretom; klinicki otpad iz klinickih tj istrazivackih laboratorija, koji moze da sadrzi patogene iz Opasne grupe 1 ­ 3 (izuzev mikrobioloskih kultura i ostalog patogenog klinickog otpada i Krojcfeld-Jakobove bolesti ­ Creutzfeldt-Jakob Disease (CJD i ostali agensi); mikrobioloske kulture i ostali patogeni medicinski otpad iz klinickih i istrazivackih laboratorija, za koji je utvreno ili se sumnja na infekciju koja spada u Opasnu grupu patogena 2 ­ 4 nakon obrade u autoklavu na mestu nastanka (izuzev CJD i ostalih povezanih agenasa).

Sterilizacija parom, a potom odlaganje na deponiju Radi verifikacije kvaliteta procesa obrade infektivnog medicinskog otpada, oprema se mora redovno podvrgavati fizickim testovima, koji e potvrditi da su radni uslovi adekvatni za potrebe postizanja nivoa mikrobioloske inaktivacije (deaktiviranje test spora do smanjenja od 4 log10 ili do jos veeg smanjenja). 8.3.1. Kontrola rada sterilizatora (autoklava) Proces rada autoklava je potpuno automatski. Meutim, ureaj omoguuje kontrolu svakog dela procesa rada i to treba da obavlja za to odgvorna osoba. Proizvoac je duzan da pre isporuke ureaj obavi predviene testove koji e

82

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

garanovati uspesnost rada autoklava. Pored toga, na mestu gde se instalira, ponovo se vrsi testiranje rada ureaja i to cini ili proizvoac ili dobavljac. Tokom upotrebe autoklava, nophodno je vrsiti nekoliko oblika testiranja njegovog rada: a) periodicno testiranje rezima rada b) testiranje prilikom svake promene u radu ureaja c) regularna (rutinska) kontrola procesa sterilizacije a) Periodicno testiranje rezima rada. Tokom korisenja autoklava neophodno je vrsiti periodicno testiranje njegovog procesa rada u vremenskim razmacima ne kraim od sest meseci. Cilj je da se utvrdi da ureaj dobro funkcionise i da ne moze prouzokovati bioloski hazard, tj. usloviti nastanak infekcija. U tu svrhu se koriste bioloski indikatori, a jednom godisnje kontrolisu se i fizicki parametri. Ovu kontrolu vrsi proizvoac ili dobavljac-serviser. b) Testiranje prilikom svake promene u radu ureaja. Ovo testiranje se vrsi uvek kada se promeni tip, kolicina ili nacin pakovanja medicinskog otpada koji treba sterilisati parom (autoklavirati), ako postoji sumnja da je u smanjena efikasnost rada ureaja, kao i uvek nakon njegove popravke. Testiranje se vrsi bioloskim indikatorima a rezultati testa moraju biti upisani u odgovarajuu dokumentaciju koja se cuva 5 godina. c) Regularna (rutinska) kontrola procesa sterilizacije obuhvata kontrolu temperature procesa (koju ureaj belezi na odgovarajuoj traci koja se cuva u knjizi evidencije svakog procesa rada ureaja), kontrolu protoka pare-vakum test, hemijsku kontrolu i kontrolu bioloskim indikatorima. Test kontrole protoka vazduha se koristi da bi se utvrdilo da kolicina vazduha koja ulazi u sterilizator u periodu kada treba da je postignut vakum, ne prelazi nivo koji bi onemoguio prodor pare u sterilizator. Noviji tipovi autoklava imaju ugraeno automatsko testiranje koje se vrsi jednom dnevno, tj. obicno ujutru, pre pocetka procesa rada ureaja. Hemijska kontrola podrazumeva korisenje hemijskih indikatora cija promena boje potvruje da je para uspesno ubacena u autoklav. Potrebno je vrsiti hemijsku kontrolu svakog procesa sterilizacije primenom bar jednog hemijskog indikatora, odnosno broja koji je naveden u uputstvu proizvoaca. Bowie and Dick test je vrsta hemijskog testa koji se stavlja unutar pakovanja unetog u autoklav kojim se utvruje da li je para prodrla u pakovanje. Promena boje indikatora predstavlja pozitivan nalaz. Test se izvodi jednom nedeljno. Bioloska kontrola procesa sterilizacije izvodi se primenom bioloskih indikatora. Indikator sadrzi spore Bacillus stearothermophilus-a cije inaktiviranje govori o uspesnosti procesa rada ureaja. Primenjuje se po uputstvu proizvoaca. Ova kontrola se izvodi jednom mesecno.

83

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Pored svega navedenog, potrebno je da druga nezavisna institutcija vrsi jednom u sest meseci kontrolu temperature koju ureaj postize da bi se obezbedila sigurna dekontaminacija infektivnog otpada. Ova kontrola se moze vrsiti u okviru periodicnog testiranja rezima rada ureaja.

8.4. Spaljivanje

Spaljivanje(insineracija) predstavlja odgovarajui nacin eliminacije veine medicinskog otpada ukljucujui tu i neke vrste hemijskog otpada, ali ne i radioaktivni otpad. Svaka spalionica treba da zadovoljava uslove za postrojenje za spaljivanje, u skladu sa zakonom, i svaka spalionica se posmatra posebno. Postrojenja za spaljivanje treba da funkcionisu prema principima kojima se zadovoljavaju zahtevi iz Okvirne direktive Evropske komisije o otpadu i Nacionalne strategije Republike Srbije u vezi sa otpadom putem usvajanja tehnologije stvaranja energije iz otpada. U skladu sa preporukama ovog vodica, sledee kategorije otpada mogu biti spaljene u postrojenjima koja imaju odgovarajuu dozvolu za rad: a. sav medicinski otpad ,,visoko infektivne" prirode, to jest, od pacijenata koji su u strogoj izolaciji i boluju od poznate infektivne bolesti ili sa sumnjom na neko infektivno oboljenje iz patogena grupe opasnosti 4 (na primer, Lassa, Ebola i virusi hemoragicne groznice, itd); sav medicinski otpad koji potice od pruzanja zdravstvenih usluga pacijentima obolelim od oboljenja Creutzfeldt-Jakob (CJD) kao i medicinski otpad koji potice od istrazivanja u vezi sa ovom bolesu; svi lesevi zivotinja iz klinickih i istrazivackih laboratorija, sa poznatim infekcijama ili onima na koje se sumnja u okviru patogena iz grupa opasnosti od 2 do 4; sve mikrobioloske kulture koje nisu prosle sterilizaciju u autoklavu i drugi patogeni medicinski otpad iz klinickih i istrazivackih laboratorija, sa poznatim oboljenjima ili infekcijom na koju se sumnja u okviru patogena iz grupa opasnosti od 2 do 4; zagaeni vei metalni predmeti (na primer: proteze, igle, hirurski instrumenti za jednokratnu upotrebu itd); inficirana krv, stabilizovana da bi se izbeglo izlivanje (ukljucujui kese i epruvete) sa poznatom infekcijom ili onom na koju se sumnja iz grupe opasnosti 4;

84

b.

c.

d.

e. f.

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

g. h. i.

svi prepoznatljivi delovi tela posle hirurskih intervencija iz hirurskih sala ili drugih hirurskih prostora, sala za autopsiju i iz laboratorija; fetalno tkivo i placenta iz porodilista i ginekoloskih ordinacija; sav opasni otpad, na primer, citotoksicni otpad, farmaceutski otpad, ukljucujui farmaceutske hemikalije, barijum, kadmijum, kobalt, olovo, zivu (ukljucujui amalgam), nikl, srebro i mnoge druge komponente itd. (ali ne i barijum sulfat).

NAPOMENA: Prilikom odlaganja patogena iz grupa opasnosti 4, procena rizika mora da obuhvata i savet odnosno misljenje specijaliste mikrobiologije.

85

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

9.

9.1.

NESRENI SLUCAJEVI, IZLIVANJE, DEZINFEKCIJA I CISENJE

Nesreni slucajevi

9.1.1. Karakteristike odabrane politike bezbednosti na radu

Stav zdravstvene ustanove u vezi bezbednosti na radu zaposlenih istice sledee ciljeve i opste principe o zdravlju i bezbednosti: · · preduzimanje svih prakticnih koraka, u razumnim okvirima, kako bi se osiguralo zdravlje, bezbednost i blagostanje svih zaposlenih i drugih lica na koje uticu aktivnosti institucije; ispunjavanje odgovornosti prema zaposlenima i drugim licima na nacin koji priznaje da zakonski uslovi predstavljaju minimalni standard.

9.1.2. Procedure pri nesrenom slucaju

Ako doe do nesrenog slucaja ili do incidenta koji je doveo do povrede, institucija e obezbediti pruzanje odgovarajue prve pomoi.

9.1.3. Prijavljivanje nesrenog slucaja

Postoje ustanovljene odgovarajue procedure u svakoj zdravstvenoj ustanovi kojima se obezbeuje da se o svim nesrenim slucajevima i incidentima (povredama na radu) do kojih doe u prostorijama institucije, ili koji su povezani sa aktivnostima institucije, vodi odgovarajua evidencija i dokumentacija.

9.1.4. Istrazivanje nesrenog slucaja

Zajedno sa merama za voenje evidencije o nesrenim slucajevima i incidentima, postoje protokoli koji se primenjuju ukoliko do povrede ili nesrenog slucaja doe, u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Preispitivanje i analiza slucaja: · · da se odredi sled dogaaja koji je doveo do nesrenog slucaja ili povrede; da se u okviru tog sleda iznau svi nebezbedni postupci ili uslovi koji su mogli da izazovu nesrean slucaj;

86

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

· ·

da se utvrde koji su ljudski i organizacioni faktori, kao i faktori vezani za radno mesto, doveli do nebezbednih postupaka i uslova rada; da se pokrene kratkorocna akcija za odstranjivanje direktnih uzroka i dugorocni program ciji je cilj ispravljanje i kontrola faktora koji leze u osnovi nesrenog slucaja, kako bi se sprecilo ponavljanje nezeljenih dogaaja.

9.1.5. Obuka

Zdravstvena ustanova e obezbediti da svi zaposleni budu na odgovarajui nacin obuceni za upravljanje medicinskim otpadom, kako bi svoj posao mogli da obavljaju na bezbedan nacin, kao i da budu upoznati sa osnovnim principima bezbednosti na radu, bezbednom radnom praksom i prevencijom nesrenih slucajeva.

9.1.6. Uputstvo

Bie izdata uputstva u vezi sa primenom sledeih aspekata ove politike zdravstvene ustanove: · · · · Informacija gde se mogu dobiti formulari za prijavljivanje nesrenog slucaja; Ko je odgovoran za prijavljivanje i registrovanje nesrenog slucaja I kome slucaj prijaviti; Informacije o proceduri izvestavanja; Informacije o potrebi analize slucaja.

9.2.

Izlivanje / curenje

9.2.1. Uputstva kod izlivanja

Od kljucne je vaznosti da se kod svakog izlivanja sto pre preduzmu neophodne mere. Odgovorna lica treba da razviju i primenjuju lokalne mere u slucaju izlivanja i da obezbede da rizici kojima se izlazu zaposleni, pacijenti i posetioci budu svedeni na najnizu moguu meru. Svi zaposleni moraju da se pridrzavaju ove politike, a oni koji su angazovani na poslovima brige o pacijentima ili koji rukuju otpadom, moraju da budu upoznati sa merama koje treba da preduzmu ukoliko doe do izlivanja.

87

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Neophodno je da, u okviru politike upravljanja otpadom, postoje jasne procedure za mere koje treba preduzeti u slucaju izlivanja ili nesrenog slucaja. Bilo koji nesrean slucaj ili izlivanje moraju biti prijavljeni licu koje je nadlezno na lokalnom nivou. Potrebno je obezbediti specijalnu opremu za slucaj izlivanja kako bi se obezbedila zastita od izlivanja zive iz sfigmomanometara i iz druge opreme koja sadrzi zivu. Moraju se cuvati izvestaji i beleske o svim izlivanjima i nesrenim slucajevima. Pacijenti i posetioci ne smeju ni na koji nacin imati dodira sa nesrenim slucajevima i incidentima koji se ticu izlivanja.

9.2.2. Izlivanje zive

Ako se koristi oprema koja sadrzi zivu (na primer: termometar sa zivom), potrebno je osigurati se da je pri ruci komplet za slucaj izlivanja zive. Ukoliko doe do izliva veih kolicina (na primer, iz sfigmomanometra), treba da ih resava specijalizovana sluzba. Pre nego sto stigne specijalista, treba uciniti sledee:

· · ·

Evakuisati ugrozeno podrucje i obeleziti ga kako bi se onemoguio ulazak; Provetriti prostoriju otvaranjem vrata i prozora; Ukloniti sve izvore toplote iz ugrozenog prostora, na primer, tako sto e se iskljuciti ili odstraniti oprema.

Obuceno osoblje treba da bude u stanju da samo resi problem manjeg izlivanja zive (na primer, iz termometra), i to na sledei nacin:

· · · · · · ·

Izbegavati dodir koze sa zivom (odmah isprati svu zivu sa koze ukoliko je doslo do dodira). Upotrebiti odgovarajuu zastitnu odeu (na primer, kecelju i rukavice za jednokratnu upotrebu). Upotrebiti komplet za prvu pomo kod izlivanja zive, pazljivo sunerom pokupiti zivu i dobro zatvoriti kutiju; Staviti kutiju u plasticnu kesu, dobro je zatvoriti i oznaciti napisom: ,,Zagaeno zivom". Organizovati odnosenje prema usvojenoj lokalnoj proceduri. Ukloniti licnu zastitnu opremu i dobro oprati sake i ruke. Popuniti formular za nesrene slucajeve (u skladu sa onim sto predvia politika ustanove i protokol).

88

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

9.2.3. Izlivi krvi i telesnih tecnosti

Potrebno je odmah ukloniti svu izlivenu krv i druge telesne tecnosti. Uvek treba slediti protokol kue i lokalnu proceduru koja se odnosi na izlive, a koja upuuje na nacine kako treba ograniciti, neutralisati i bezbedno odlagati ovaj materijal. Koje e biti odgovarajue dezinfikujue sredstvo za neutralisanje izlivenog materijala zavisi od prirode tog materijala. Mogue je primeniti natrijum hipohlorit (sredstvo koje oslobaa hlor) da bi se neutralisala krv i izlivene telesne tecnosti (osim mokrae za koju treba pogledati uputstvo nize u tekstu). Treba odabrati visoku koncentraciju (1% ili 10.000 ppm raspolozivog hlora), jer organske materije brzo deaktiviraju sredstva koja otpustaju hlor. Meutim, nize koncentracije mogu da budu korisne kod dekontaminiranja zaprljanih povrsina, nakon prethodnog uklanjanja izlivenog materijala i cisenja povrsine. Ukoliko postoji namera da se sredstvo koje otpusta hlor koristi u zatvorenoj prostoriji, treba osigurati dobro provetravanje te prostorije. Sredstva koja oslobaaju hlor ne treba da se koriste direktno na mestu na kome je doslo do izlivanja mokrae, jer bi to moglo da dovede do brzog oslobaanja hlora sto bi moglo da izazove iritaciju. Natrijum hipohlorit izaziva koroziju metalnih povrsina, a moze da osteti i gumu i ostale materijale. Ukoliko primena sredstava koja otpustaju hlor nije prakticna, mogu se upotrebiti bistri rastvorljivi fenolici, peroksidi, jedinjenja kvarternernog amonijaka i jodofori. Procedure koje se navode u nastavku teksta predstavljaju uputstva koja treba da posluze samo kao orijentacija. Zaposleni moraju da se upoznaju sa lokalno usvojenim procedurama i da koriste sredstva za dezinfekciju koja nee ostetiti povrsine ili opremu ispod tecnosti koja se izlila. Ukoliko postoji nedoumica, treba zatraziti savet od lokalnog Tima za kontrolu infekcije. Kada god doe do izlivanja, ukoliko je to izvodljivo, treba odmah zabraniti pristup mestu izliva. Uvek treba obui zastitnu odeu pre pristupa mestu na kome je doslo do izlivanja. Ukoliko u izlivenom materijalu ima slomljenog stakla, ne treba ga doticati rukama. Moze se upotrebiti komad kartona ili plasticni predmet da bi se uklonilo staklo i odlozilo u odgovarajuu kutiju za ostre predmete. Obavezno treba dezinfikovati ruke posle rada sa izlivenim materijalom i potpuniti neophodnu dokumetaciju u vezi sa izlivanjem (u skladu sa lokalnom praksom)

9.2.4. Izliveni urin zagaen krvlju

· ·

Papirnim ubrusima upiti urin koliko je god to mogue; Ocistiti okolinu deterdzentom i vodom;

89

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

·

·

Ukoliko je to potrebno, upotrebiti neko sredstvo koje oslobaa hlor za dezinfekciju pogoenog mesta i okoline (potraziti savet od lokalnog Tima za kontrolu infekcije, ukoliko ima pitanja); Staviti otpadni materijal u vreu za infektivni medicinski otpad zajedno sa svojom uprljanom licnom zastitnom odeom.

9.2.5. Izlivene telesne tecnosti koje nisu vidljivo zagaene krvlju

· · · · ·

Ovde spadaju fekalije, sadrzaj izbacen povraanjem, mokraa i materijal izbacen iskasljavanjem; Papirnim ubrusima upiti materijal koliko je god to mogue; Baciti upotrebljene papirne ubruse u vreu za za infektivni medicinski otpad, kao i sve ostalo sto je zaprljano iscurelim materijalom; Ocistiti okolinu deterdzentom i vodom; Baciti upotrebljenu zastitnu odeu u vreu za otpad.

9.3.

Dezinfekcija

9.3.1. Definicija

Dezinfekcija je proces eliminacije ili destrukcije veine ili svih mikroorganizama izuzev bakterijskih spora sa nezive sredine (kojim se smanjuje broj mikroorganizama na medicinskim instrumentima koji e se ponovo koristiti, ali nema garancije da e na taj nacin biti unisteni i neki virusi i bakterijske spore). Dezinfekcija obicno nije efikasna u smanjenju mikrobne kontaminacije kao sterilizacija (proces pri kome se vrsi eliminacija ili destrukcija svih mikroorganizama, ukljucujui i sporogene oblike).

9.3.2. Kada treba primeniti dezinfekciju

Dezinfekciju se obicno primenjuje za dekontaminaciju medicinske opreme koja nije direktno invazivna, ali dolazi u kontakt sa mukoznim membranama, krvlju, telesnim tecnostima i drugim potencijalno infektivnim materijalima (tj. opremom koja nosi srednji rizik od prenosenje infekcija). Iako to nije najefektivnija mera prevenicija sirenja infekcije, u nekim okolnostima dezinfekcija moze da se primeni za dekontaminaciju medicinske opreme cija upotreba nosi visok rizik od nastanka infekcije. To se pre svega odnosi na situacije u kojima ne postoji mogunost za sterilizaciju, na primer, za medicinsku opremu koja je osetljiva na visoke temperature i paru pod pritiskom.

90

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

9.3.3. Kako vrsiti dezinfekciju

Mehanicko cisenje predstavlja osnovni i prvi pripremni korak za dezinfekciju sve medicinske opreme predviene za ponovnu upotrebu i nezive sredine u zdravstvenim ustanovama. Dezinfekcija moze biti termicka (dezinfekcija toplotom) ili hemijska. Medicinska oprema moze da se dezinfikuje korisenjem aparata za pranje i dezinfekciju, putem pare na niskim temperaturama, ili potapanjem u tecno dezinfekciono sredstvo. Termicka dezinfekcija ima prednost nad hemijskom jer moze da se kombinjuje sa cisenjem u za to namenjenim aparatima . Korisenje hemijskih dezinfekcionih sredstava treba primenjivati samo za reprocesovanje medicinske opreme koja je osetljiva na temperaturu, kada alternativni postupci nisu dostupni ili odgovarajui.

9.3.4. Aparat za pranje i dezinfekciju

Korisenje aparata za pranje i dezinfekciju omoguuje isenje i dezinfekciju medicinske opreme. Termicka dezinfekcija je metod izbora. Meutim, za dezinfekciju medicinske opreme koja je osetljiva na visoku temperaturu, cesto je neophodna primena hemijske dezinfekcije.

9.3.5. Para niske temperature

Dezinfekcija putem pare niske temperature predstavlja automatizovan fizicki proces koji moze da se koristi za reprocesovanje medicinske opreme namenjene ponovnom korisenju, pod uslovom da se ona u tom procesu ne osteuju. Proces se odvija na taj nacin sto se prvo eliminise vazduh i sve povrsine instrumenta izloze zasienoj pari pod atmosferskim pritiskom na 73°C tokom deset minuta. Medicinska oprema koja je zapecaena ili zamasene, kao i ona koja zadrzava vazduh nije pogodna za dezinfekciju putem pare na niskim temperaturama. Aparati za ovakav nacin dezinfekcije moraju da funkcionisu na reproduktivan nacin, kao i da belezi svoj rad prema odreenim parametrima. Greske samog ureaja i greske u obradi otkrivaju se automatski i prijavljuju signalom, da bi proces zatim bio zaustavljen. Iskusni inzinjeri treba, da bez odlaganja, ispitaju i isprave greske ureaja, a u to se moze ukljuciti i proizvoac ukoliko se ukaze potreba. Neophodno je slediti instrukcije proizvoaca za rukovanje, testiranje i odrzavanje ureaja. Samo obuceno osoblje treba da rukuje aparatom. Po zavrsetku procesa, treba popuniti svu dokumentaciju kako bi se registrovao odreeni proces dezinfekcije

91

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

9.3.6. Potapanje u tecno dezinfekciono sredstvo

Potapanje u tecno dezinfekciono sredstvo koristi se jedino kod reprocesovanja medicinske opreme koja nije su osetljiva na visoke temperature, kada alternativni metod ne postoji ili se smatra neodgovarajuim. Hemijsko dezinfekciono sredstvo je jedinjenje koje je, pod odreenim uslovima, u stanju da unistava mikroorganizme svojim hemijskim ili fizicko-hemijskim svojstvima. Sredstva za dezinfekciju se meusobno razlikuju prema osobinama i spektru mikrobioloskih dejstava, sto znaci da je vrlo vazno odabrati pravo sredstvo za dezinfekciju za svaki konkretan zadatak. Izbor e zavisiti od tipa i obima zaprljanosti i kompatibilnosti sredstva za dezinfekciju sa medicinskom opremom ili nezivom sredinom koju treba dezinfikovati (uvek treba pogledati uputstva proizvoaca). Ovaj proces je efikasan jedino ukoliko se instrument prvo dobro mehanicki ocisti, ako se odabere odgovarajue dezinfekciono sredstvo, ako se koristi naznacena koncentracija i ostvari dobar kontakt izmeu dezinfekcionog sredstva i svih delova medicinske opreme i povrsna, pri cemu je odreeno minimalno trajanje dejstva. Hemijsku dezinfekciju treba da vrsi samo ono osoblje koje je obuceno da je izvodi Procedura ukljucuje sledee korake:

·

· · · ·

·

Nosei odgovarajuu licnu zastitnu opremu, napuniti odgovarajuu posudu (posuda treba da ima poklopac i da bude dovoljno velika da se u nju moze potpuno potopiti medicinska oprema) dovoljnom kolicinom dezinfekcionog rastvora (pripremljenog prema uputstvima proizvoaca) da bi se omoguilo potpuno potapanje medicinske opreme koja se na ovaj nacin dezinfikuje. Potpuno potopiti mehanicki ociseni medicinski instrument u rastvor iz kojeg je prvo izbacen sav zaostali vazduh. Staviti poklopac na posudu i ostaviti je da stoji tokom vremena koje je navedeno u uputstvu. Izvaditi instrument i sacekati da se viskovi dezinfikujueg sredstva ocede u posudu. Preneti instrument u drugu cistu posudu u kojoj se nalazi voda odgovarajueg mikrobioloskog kvaliteta kako bi se odstranili svi tragovi dezinfekcionog sredstva. Izvaditi instrument iz vode, pustiti ga da se ocedi od viska vode i pazljivo osusiti sve povrsine instrumenta koristei upijajuu krpu za jednokratnu

92

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

· · ·

upotrebu, industrijski susac sa vrelim vazduhom, ili stavljanjem instrumenta u susnicu. Detaljno oprati, osusiti i dezinfikovati ili sterilisati posude (sta se ve pokaze odgovarajuim) i ostaviti ih na suvoj i cistoj povrsini. Skinuti odeu za licnu zastitu i obaviti higijenu ruku. Popuniti svu neophodnu dokumentaciju u kojoj je zabelezeno da je instrument dezinfikovan i navesti koji je metod i koji rastvor korisen.

9.3.8. Vrste dezinfekcionih sredstava

U nastavku vodica sledi nekoliko bitnih informacija o osnovnim karakteristikama razlicitih dezinfekcionih sredstava. Gluteraldehid 2% Gluteraldehid 2% ima sirok spektar mikrobioloskog dejstva,. On je sve manje redovnoj upotrebi u klinickoj praksi a, povlaci se iz upotrebe zbog negativnih efekata po zdravlje osoblja. Orto-ftalaldehid Orto-ftaldehid je dezinfekciono sredstvo koje postize visoki nivo dezinfekcije sa skraenim vremenom izlaganja. Njega nije potrebno aktivirati. To je bistra tecnost bledo-plave boje koja sadrzi 0,55% aktivne suspstance. Ima sirok spektar mikrobioloskog dejstava i potrebno mu je krae vreme dejstva nego sto je to slucaj kod gluteraldehida. Moze da izazove iritaciju koze, ociju, grla i plua kod radnika koji dolaze u kontakt sa njim i zbog toga mora da se koristi uz strogo postovanje bezbednosnih uputstava koja su dostavljena uz proizvod. ,,Upozorenje u vezi sa medicinskim sredstvima" koje je izdato 2004. godine odnosi se na rizike za pacijente koji pate od preosetljivosti odnosno koji imaju, u svojoj anamnezi, rak besike, a kod kojih je ponavljana cistoskopija i gde su uroloski instrumenti ponovo koriseni uz upotrebu orto-ftalaldehida. Persiretna kiselina od 0,2 do 0,35% Persiretna kiselina predstavlja korisnu alternativu gluteraldehidu jer je manje toksicna. Ona takoe ima sirok spektar mikrobioloskog dejstva,.. Meutim, nije tako stabilna kao gluteraldehid i moze da bude blago korozivna i stetna. Alkohol Alkohol, obicno u vidu izopropil alkohola od 70%, ili 60 do 80% etil alkohola (etanola) moze da se nae kao tecnost ili impregnirana u alkoholnim ubrusima ili tupferima. Alkohol se brzo aktivira protiv veine bakterija i virusa, ali ne ubija spore i slabo mo prodiranja. Prema tome, njegova glavna upotreba je u cilju

93

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

brze dezinfekcije cistih povrsina (na primer, drzaca za zavoje, makaza i slicno) i za cisenje elektro opreme koja ne moze da se ocisti potapanjem. Alkohol brzo isparava i za sobom ostavlja suve povrsine. Kako je alkohol zapaljiv, ne treba da se koristiti u velikim kolicinama (na primer, u aparatu za hemijsko pranje i dezinfekciju). Peroksidi Peroksidi ne ubijaju spore i imaju slabo dejstvo protiv mikobakterija. Nisu iritirajua sredstva u koncentracijama u kojima se koriste. Meutim, izazivaju koroziju nekih metala. Ova jedinjenja treba upotrebljavati samo ukoliko je nizak rizik od infekcije rezistentnim organizmima. Sredstva koja oslobaaju hlor (> 1000 ppm raspolozivog hlora) Sredstva koja oslobaaju hlor imaju sirok spektar antimikrobnog dejstva. Sredstva koja se najcese koriste su natrijum hipohlorit i natrijum dihlorizocijanurat. Oni su korisni za dekontaminaciju krvi i izlivenih telesnih tecnosti i imaju sirok spektar upotrebe u zastiti zivotne sredine (na primer, za dezinfekciju radnih povrsina, pomagala za pacijente, madraca, posteljine koja je osetljiva na visoku temperaturu, za cisenje kupatila, toaleta i lavaboa). Meutim, hipohlorit moze da osteti i izbledi mnoge tkanine i da ostavi fleke/rupice na metalu. Organska materija deaktivira sredstva koja oslobaaju hlor, tako da su za direktnu primenu po izlivenom materijalu ili u slucaju jako zagaenih povrsina potrebne visoke koncentracije ovog dezinficijensa. Kada je hlor u obliku tableta ima duzi vek trajanja nego kada je u tecnom obliku. Rastvori sredstava koja oslobaaju hlor su nestabilni (njihova efikasnost prestaje u roku od 24 casa), tako da je neophodno uvek koristiti sveze pripremljen rastvor. Ova sredstva ne smeju da se mesaju sa toplom vodom, kiselinama ili urinom, jer moze da doe do brzog oslobaanja iritirajueg hlora. Bistri rastvorljivi fenoli od 0,6 do 2% Bistri rastvorljivi fenoli nemaju sporicidno dejstvo, niti dejstvo protiv virusa bez omotaca. Dejstvo protiv virusa sa omotacem je slabo. Meutim, oni deluju protiv bakterija, cak i u slucaju umerene zaprljanosti. Mogu da se koriste za opstu dezinfekciju u zastiti zivotne sredine i za dezinfekciju mesta izlivanja telesnih tecnosti (posebno fekalija i sadrzaja izbacenog iskasljavanjem). Oni nisu pogodni za cisenje izlivene krvi zbog toga sto imaju slabu mo unistavanja virusa. Kvartenerna jedinjenja amonijuma Antimikrobno dejstvo kvartenernih amonijumovih jedinjenja varira sa koncentracijom proizvoda. Meutim, oni obicno imaju slabo antimikrobno dejstvo i organska materija ih deaktivira. Ova jedinjenja treba koristiti samo u dezinfekciji nezive sredine i to tamo gde je rizik od infekcije rezistentnim organizmima nizak.

94

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Asepsol, rastvor bezalkonijum-hlorida u odgovarajuoj koncentraciji, koji je u sirokoj upotreb i u nasim bolnicama kao antisepticko sredstvo, ima potpuno pogreznu namenu, jer se ne moze koristitimkao antiseptik, ve mu je namena dezinfekcija nezive sredine. Hlor dioksid Hlor dioksid ima slicne osobine kao persiretna kiselina. Ima sirok spektar dejstva, brzo unistava spore i aktivan je protiv nesporulisuih bakterija, ukljucujui tu i mikobakterije i viruse u odgovarajuoj koncentraciji (150 i 350 ppm). Potencijalno je korozivan, ali komercijalni preparati sadrze i inhibitor korozije.

95

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

10.

HIGIJENA U BOLNICI I KONTROLA INFEKCIJA

Uvod

Upravljanje medicinskim otpadom je integralni deo bolnicke higijene i kontrole infekcija. Medicinski otpad treba smatrati rezervoarom patogenih mikroorganizama, sa koga se oni, ukoliko se optadom neadekvatno rukuje, mogu dalje preneti i kod osetljivih osoba izazvati kolonizaciju, a i infekciju. Putevi prenosenja su direktni kontakt, vazduh ili razliciti vektori Na ovaj nacin, infektivni medicinski otpad predstavlja rizik za nastanak bolnickih (nozokomijalnih, intrahospitalnih) infekcija kako kod zdravstvenog osoblja, tako i kod pacijenata. Bolnicke infekcije su infekcije koje nisu bile prisutne kod pacijenta u vreme prijema na bolnicko lecenje, ve su se razvile u tokom njegove hospitalizacije (najmanje 48 casova nakon prijema na lecenje). Pored toga, bolnicke infekcije mogu nastati i kod zdravstvenih radnika i kod posetioca. Postoje dva tipa ovakvih infekcija: endogene infekcije ( autoinfekcije) i egzogene (koje nastaju unakrsnom kontaminacijom). Endogene infekcije su prouzrokovane mikroorganizmima koji su prisutni u organizmu pacijenata kao deo njegove normalne bakterijske flore, ali na prijemu u zdravstvenu ustanovu nema vidljivih znakova infekcije. Ona se razvija u toku bolnickog lecenja, kao posledica smanjene otpornosti pacijenta. Egzogene infekcije nastaju kao rezultat kontakta pacijenata sa mikroganizmima koji poticu iz bolnicke sredine, zdravstvenog osoblja ili drugih pacijenata. Iako se ova dva tipa infekcija klinicki ne razlikuju, ipak postoje razlike u smislu mogunosti za njihovu prevenciju. Endogene infekcije se ne mogu prevenirati, te je prevencija uglavnom usmerena na drugi tip infekcija. Zdravi ljudi prirodno su kontaminirani mikroorganizmima. Feces sadrzi 1013 bakterija po gramu, a broj mikroorganizama na kozi se kree izmeu 100 i 10.000 po cm2. Mnogi mikroorganizmi se nalaze i na mukoznim membranama gde cine normalnu floru. Nijedno od ovih tkiva, meutim, nije inficirano. Mikroorganizmi mogu prodreti kroz kozu ili mukozne membrane u sredine koje su normalno sterilne (krv, pleura, peritoneum, besika) i izazvati lokalnu ili opstu reakciju koje mogu biti praene klinickim simptomima bolesti. Da li e se u odreenom tkivu razviti infekcija ili ne, zavisi od interakcije izmeu mikroorganizma i domaina. Zdrave osobe imaju opstu otpornost prema infekcijama. Meutim, pacijenti koji ve imaju neko osnovno oboljenje, novoroena deca i starije osobe imaju smanjenu otpornost, te i vei rizik od nastanka bolnicke infekcije. Verovatnoa da e se kod zdravstvenih radnika

96

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

razviti infekcija manja je od verovatnoe da e se ta infekcija razviti kod pacijenata.

10.1. Etiologija

Prouzrokovaci bolnickih infekcija mogu biti: ­ Konvencionalni patogeni mikroorganizmi Izazivaju oboljenje kod zdravih osoba u odsustvu specificnog imuniteta. (Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Salmonella spp., Shigella spp., Corynebacterium diphtheriae, Mycobacterium tuberculosis, Bordetella pertussis, virusi hepatitisa A i B, virus rubella, rotavirusi, virus humane imunodeficijencije- HIV). ­ Uslovno patogeni mikroorganizmi Izazivaju nastanak oboljenja kod osoba sa smanjenom otpornosu (ukljucujui novoroencad) ili ukoliko se unesu direktno u tkivo ili deo tela koji je u normalnim uslovima sterilan (Streptococcus agalactiae, Enterococcus spp., Clostridium tetani, Escherichia coli, Klebsiella spp., Serratia marcescens, Acinetobacter baumanii, Pseudomonas aeruginosa, Candida spp.) ­ Oportunisticki mikroorganizmi Izazivaju oboljenja samo kod pacijenata koji imaju izrazito smanjenu otpornost prema infekcijama (atipicne mikobakterije, Nocardia asteroides, Pmeumocystis carinii). Izvor bolnickih infekcija i putevi prenosenja U zdravstvenim ustanovama, izvori infekcije, kao i kontaminacije koja joj je prethodila, moze biti osoblje, pacijenti i neziva bolnicka sredina,ukljucujui i medicinski otpad. Putevi prenosenja bolnickih infekcija su kontakt, kapljice, vazduh i vektori (u zemljama sa mnostvom insekata, artropoda i drugih parazita). Najcesi put prenosenja je kontakt koji moze biti direktni ili indirektni. · Direktni kontakt izmeu pacijenata je rei, ali je mogue da inficirani zdravstveni radnik direktnim kontaktom prenese mikroorganizme nekom pacijentu. · Indirektni kontakt je cesi put prenosenja. Inficirani pacijenti kontaminiraju povrsine ili instrumente sa kojih se mikroorganizmi mogu preneti na druge

97

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

pacijente. Ukoliko ne obave higijenu ruku nakon nege jednog pacijenta ili nakon kontakta sa infektivnim otpadom, zdravstveni radnici mogu svojim rukama preneti mikroorganizme na druge pacijente ili kontaminirati bolnicku sredinu i medicinsku opremu sa kojih se prouzrokovaci prenose na pacijente. Putevi prenosenja nozokomijalnih infekcija prikazani su na slici 1. Mnoge od navedenih bolesti mogu se preneti na vise nacina tj. razlicitim putevime prenosenja. Na slici je prikazano samo prenosenje oboljenja u hospitalnoj sredini.

Slika 1. Put prenosenja bolnickih infekcija

Nemogue je izbei sve kontakte sa inficiranim tkivima ili potencijalno zarazenim telesnim tecnostima, izlucevinama i sekretima. Cak i ako se ne dodiruju golim rukama, ova tkiva/tecnosti mogu da dou u dodir sa instrumentima, kontejnerima, posteljinom itd. Sve predmete koji dou u dodir sa pacijentima treba smatrati potencijalno

98

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

kontaminiranim. Ukoliko je taj predmet za jednokratnu upotrebu, on se mora nakon upotrebe tretirati kao medicinski otpad i pravilno ukloniti. Ukoliko se koristi za visekratnu upotrebu, neophodno je da se pravilno cisti, dezinfekuje ili sterilise.

10.2.

Prevencija

Jedna od najvaznijih mera sprecavanja sirenja bolnickih infekcija je izolacija inficiranih pacijenata. Pod pojmom ,,izolacija" podrazumeva se sirok spektar mera. Mere izolacije ukljucuju mere opreza u odnosu na odreene puteve sirenja (kontakt, kapljice i vazduh). Pored njih, postoje i tzv.standardne mere opreza koje sluze za zastitu zdravstvenih radnika od bolesti koje se prenose krvlju, a koje izazivaju virus humane imunodeficijencije (HIV) i virusi hepatitisa B i C.

10.3. Standardne mere opreza

Standardne mere opreza zasnivaju se na principu da sva krv i telesne tecnosti, sekreti, ekskreti (osim znoja), ledirana koza i mukozne membrane mogu da sadrze infektivne agense koje se prenose putem krvi, bez obzira da li se krv njima moze videti ili ne. Obuhvataju grupu procedura koje se primenjuju se u svim ustanovama u kojima se pruzaju zdravstvene usluge i u radu sa svim pacijentima, bez obzira na to da li se sumnja, ili je potvreno da su pacijenti inficirani ili oboleli. Takoe, i sa opremom ili predmetima koji su dosli u dodir sa pacijentima i njihovom okolinom, a za koje se pretpostavlja da su kontaminirani infektivnim telesnim tecnostima, neophodno je postupati na nacin koji onemoguava prenos prouzrokovaca infekcije (npr. neophodno je nositi rukavice pri neposrednom kontaktu, ograniciti pristup opremi koja je jako zaprljana, pravilno ocistiti i dezinfikovati, ili sterilisati opremu za visekratnu upotrebu pre njenog korisenja na sledeem pacijentu). Standardne mere opreza treba, takoe, da zastite i pacijente, jer se onemoguava da zdravstveni radnici prenesu uzrocnike oboljenja drugom pacijentu rukama ili opremom koju su kontaminirali tokom nege prethodnog pacijenta. Zdravstveni radnici treba da se pridrzavaju standardnih mera opreza bez obzira da li je, ili nije poznat zdravstveni status pacijenta.

99

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Standardne mere opreza obuhvataju: · · · · · · higijenu ruku, nosenje licne zastitne opreme, rukovanje opremom i instrumentima/ureajima za pruzanje zdravstvene nege, pravilno odlaganje posteljine, kontrolu bolnicke sredine i bezbedne procedure davanja injekcija.

Higijena ruku predstavlja osnovnu meru prevencije bolnickih infekcija. Preporuke za higijenu ruku date su u prilogu ovog vodica (prilog NN)

10.4. Licna zastitna oprema

Zdravstveni radnici treba da nose licnu zastitnu opremu pri kontaktu sa krvlju, telesnim tecnostima, izlucevinama, sekretima (osim znoja), mukoznim membranama ili lediranom kozom. Licna zastitna oprema obuhvata: Rukavice 1. Rukavice se nose u onim situacijama u kojima je realno pretpostaviti da moze doi do kontakta sa krvlju ili drugim potencijalno infektivnim materijalima, mukoznim membranama, lediranom kozom ili potencijalno kontaminiranom intaktnom kozom (npr. kod pacijenta koji pati od inontinencije urina ili stolice). 2. Rukavice treba da budu adekvatne velicine i da su dovoljno izdrzljive za datu primenu. 3. Pri pruzanju neposredne nege pacijetu, nose se rukavice za jednokratnu upotrebu. 4. Za cisenje bolnicke sredine ili medicinske opreme, nose se rukavice za jednokratnu ili visekratnu upotrebu. 5. Rukavice se skidaju nakon kontakta sa pacijetom i/ili njegovom neposrednom okolinom (ukljucujui I medicinsku opremu), vodei racuna da se ruke ne kontaminiraju. Nikada ne nositi isti par rukavica za negu vise od jednog pacijenta. 6. Rukavice ne treba prati sa namerom da se ponovo koristite, jer ova praksa moze dovesti do prenosenja patogena. 7. Rukavice treba promeniti i tokom pruzanja nege istom pacijentu, kada se prelazi sa kontaminiranog na cisto mesto na telu. Zastitni mantili za jednokratnu upotrebu 1. Zastitni mantili se nose u cilju sprecavanja kontaminacije koze i radne odee tokom procedura ili nege pacijenata za koje se pretpostavlja da

100

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

2. 3. 4. 5.

moze doi do kontakta sa krvlju, telesnim tecnostima, sekretima ili izlucevinama. Zastitni mantili se nose u toku procedura koje zahtevaju neposredan dodir sa pacijentom koji ima inkontinenciju. Zastitni mantil se skida i obavlja se higijena ruku pre nego se napustiti soba u kojoj se nalazi pacijent. Nakon skidanja, zastitni mantil za jednokratnu upotrebu se ne koristi ponovo, cak iako se neguje isti pacijent. Ne preporucuje se rutinsko oblacenje mantila pri svakom ulasku ni u odeljenje visokog rizika (npr. odeljenje intenzivne nege, odeljenje neonatalne intenzivne nege).

Maske, zastitne naocare, zastitni stitovi za lica Zastitne maske i naocare ili stitnici za lice se nose u cilju zastite mukoznih membrana ociju, nosa i usta tokom procedura za koje se pretpostavlja da e doi do prskanja krvi, telesnih tecnosti, sekreta ili ekskreta.

10.5. Oprema i instrumenti/ureaji za pruzanje zdravstvene nege

Neophodno je da zdravstvena ustanova ustanoviti politiku i procedure za prikupljanje, transport i rukovanje opremom i instrumentima/ureajima za pruzanje zdravstvene nege koji su mogli da budu kontaminirani krvlju ili telesnim tecnostima. Potrebno je ukloniti organski materija sa kriticnih ili polukriticnih instrumenata/ureaja, upotrebom preporucenih sredstava za cisenje pre dezinfekcije visokog nivoa i sterilizacije, kako bi se osigurala efikasnost procesa dezinfekcije i sterilizacije. Licna zastitna oprema (npr. rukavice, mantili) se nose prema ocekivanom nivou kontaminacije, kada se raditi sa opremom i instrumentima/ureajima za pruzanje zdravstvene nege pacijentima koji su vidljivo zaprljani ili se pretpostavlja da su dosli u dodir sa krvlju ili telesnim tecnostima.

10.6. Kontrola bolnicke sredine

Bolnica mora da ima pisane procedure za rutinsko odrzavanje, cisenje i dezinfekciju povrsina, kreveta, rukodrzaca na krevetima, dodatne opreme koja se nalazi uz krevete, kao i drugih povrsina koje se cesto dodiruju. Takoe je neophodno obezbediti postovanje ovih procedura.

101

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

10.7. Posteljina

Posteljinom koja je uprljana krvlju, telesnim tecnostima, sekretima i ekskretima neophodno je rukovati (ukljucujui i transport i tretman) na nacin koji onemoguava izlaganje koze i mukoznih membrana ovim tecnostima, kao i kontaminaciju odee, cime se izbegava prenosenje mikroorganizama na druge pacijente i bolnicku sredinu.

10.8. Bezbedne procedure davanja injekcija

Prikikom upotrebe igala, skalpela i drugih ostrih instrumenata ili ureaja, treba biti veoma oprezan kako bi se izbegle povrede. Isto vazi i za rukovanje ostrim instrumentima nakon procedura, cisenje korisenih instrumenata, kao i odlaganje korisenih igala. Nikada ne treba vratiti poklopac na korisenu iglu; pri rukovanju iglom ne treba koristiti obe ruke. Ne treba primenjivati nikakve tehnike koje zahtevaju upravljanje vrha igle ka bilo kom delu tela. Umesto toga, treba odloziti iglu jednom rukom u za to odreeni kontejner korisenjem zljeba na kutiji za ostre predmete za odlaganje ostrih predmeta. Ne savijajti i ne lomiti korisene igle rukama. Upotrebljene igle za jednokratnu upotrebu, skalpele i druge ostre predmete odloziti u pogodne kutije-kontejnere koje su otporne na probijanje i koji treba da se nalaze sto je blize mogue radnom mestu (zuti kontejneri za ostre predmete), a spriceve za jednokratnu upotrebu odloziti u zute kese). Spriceve i igle za visekratnu upotrebu treba staviti u kutiju otpornu na probijanje, za prenos do mesta obrade.

Kutija za ostre predmete sa sistemom za odvajanje igala

102

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

11.

Uvod

MEDICINSKI OTPAD I RIZIK KOJI NOSE KRV I DRUGE TELESNE TECNOSTI

Pravilno rukovanje medicinskim otpadom je od posebnog znacaja za nastanak infekcija koje se mogu preneti putem krvi i drugih telesnih tecnosti. U riziku za nastanak ovog tipa infekcija nastalih u zdravstvenim ustanovama su, pre svih zdravstveni radnici, kao i drugi zaposleni u ovim ustanovama, ali mogu biti i pacijenti. Rizicni kontakt osobe osetljive na infekcije koje se prenose krvlju i telesnim tecnostima koje je sadrze, predstavlja svaki kontakt koze osetljive osobe koja nema kontinuitet (ubod iglom, posekotina) i sluzokoze (oci, usta, nos) sa krvlju i telesnim tecnostima koje sadrze mikroorganizme. Pored direktnog kontakta sa inficiranom osobom i njenim telesnim tecnostima, od posebnog je znacaja indirektan kontakt sa predmetima, pre svega razlicitom medicinskom opremom kontaminiranom krvlju i drugim telesnim tecnostima. Jedan od najrizicnijih indirektnih kontakta jesu i perkutane povrede (PP). Pod perkutanim povredama se podrazumevaju 2 osnovne vrste povreda: povrede na igle koje se koriste u terapiji i dijagnostici i povrede na ostre predmete (skalpeli, staklo itd.) Centri za prevenciju i kontrolu bolesti iz Atlante (CDC) ukazuju da se dnevno u bolnickim uslovima, u Sjedinjenim Americkim Drzavama (SAD), dogodi oko 1000 PP. Studije sprovedene u tri zemlje sveta tokom 1998. godine, pokazale su da se stopa PP zaposlenih u bolnicama na 100 bolnickih postelja kretala, od 3.3 u Japanu, 14.0 u Italiji i 32.8 u SAD-u. Meutim, realan broj ovih incidenata je tesko proceniti jer veliki broj uopste ne bude prijavljen, a uvid u stopu PP u zdravstvenim ustanovam koji nisu bolnickog tipa je nepoznat. Danas se u litereturi pominje najmanje 30 mikroorganizama ili bolesti koji su posledica PP. Ovaj put prenosa je opisan kod infekcije kao sto su Blastomycosisi, Cryptococcosis, Diphtheria, infekcije izazvane virusima hemoragicnih groznica (npr. Ebola), Gonorrehea, hepatitis B, hepatitis C, infekcija izazvana Humanmi Imunodeficijentmi Virusom (HIV), Herpes, Leptospirosis, Malaria, infekcije uzrokovane Mycobacterium tuberculosis, groznica Rocky Moutain, pegavi tifus, Syphilis, Toxoplasmosis, nekrotzujui fasciitis uzrokovan streptokokom grupe A, itd . PP kao put prenosa priona, uzrocnika Creutzfeldt-Jakob-ove bolesti, u zdravstvenim ustanovama je razmatran kao potencjalni i tretira se u prirucniku Svetske Zdravstvene Organizacije za prevenciju i kontrolu ove bolesti. Na osnovu molekulranobioloskih analiza, cak su postavljene hipoteze da se pojedini tumori mogu javiti kod zdravstvenih radnika kao posledica PP. Broj uzrocnika ciji je potencijalni put sirenja PP u budunosti moze postati i vei, pogotovu ako se uzme u obzir strah koji u svetu postoji od potencijalnih bioteroristickih napada.

103

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Ipak, po svojoj ucestalosti, kao i po riziku koji svakodneno preti u zdrastvenim ustanovama od sirenja infekcija PP, najznacajniji su infekcije uzrokovane sa 3 mikroorganizma: virusom hepatitisa B (HBV), C (HCV) i HIV-a. Rizik za sticanje infekcija koje oni izazivaju u zdravstvenim ustanovama zavisi kako od primene preporucenih efektivnih mera prevencije, tako i od prevalencije infekcija u populaciji i verovatnoi inokulacije mikroorganizma tokom rizicnog kontakta.

11.1.

Virus hepatitisa B

Iako je danas prevencija hepatitisa B u veini zemalja sveta zakonski regulisana obaveznom vakcinacijom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, treba naglasiti da u postoji deo osoba koje i dalje odbijaju da primene ovu meru prevencije hepatitisa B, pa su u riziku za infekciju. Treba naglasiti da je ovo veoma kontagiozna infekcija, zbog visoke koncentracije HBV u perifernoj krvi kod inficiranih. Pored krvi, telesne tecnosti sa kojima kontakt nosi visoki rizik za infekciju su: saliva (pljuvacka) (posebno u toku stomatoloskih procedura), cerebrospinalana, peritonelana, pleuralna, perikardijalna, amnionska, sinovijalna tecnost, sperma, vaginalna tecnost i bilo koja druga koja sadrzi vidljivu krv, kao i organi i tkiva koja nisu na odgovarajui nacin pripremeljena za patohistoloski pregeled. Neadekvatno odlaganje i tretiranje ovih telesnih tecnosti i tkiva kao medicinskog otpada, poveava rizik za infekciju HBV-om, kako zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, tako i pacijenata, pa cak i za epidemijsko sirenja bolesti u obe populacije. Izlaganje urinu, fecesu, nosnom sekretu, suzama, sputumu ili povraenom sadrzaju nose minimalan rizik za infekciju, ukoliko nisu kontaminirane krvlju. Treba naglasiti da je HBV stabilan i do 7 dana u osusenim kapljicama krvi, tako da kontakt sa nezivom sredinom kontaminiranom krvlju koja sadrzi HBV takoe je rizican za infekciju, sto je tipicno za jedinice za hemodijalizu. Rizik za infekciju osetljivih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nakon perkutanog izlaganja krvi bolesnika zarazenih HBV-om, koji su HBSAg pozitivni, je 6-30%, a najvisi je u slucaju da je bolesnik i HbeAg pozitivan, pod uslovom da se ne primeni postekspoziciona profilaksa.

11.2. Virus hepatitisa C

Pre nego sto je uvedena obavezna primena standardnih mera izolacije (predostroznosti) i otkrivanja HCV 1990. godine, uoceno cese javljanje hepatitisa nepoznate etiologije (non A, non-B) u osoba koje obavljaju poslova povezane sa negom i lecenjem pacijenata, ili rade u biomedicinskim laboratorijama.

104

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Danas se zna da je HCV efektivno prenosi jednokratnim izlaganjem velikim kolicinama krvi inficiranih osoba (primena transfuzija netestirane krvi i produkata krvi), ili pri ponovljenim direktnim perkutanim ekspozicijama manjim kolicinama krvi inficiranih, kao u slucaju intravenskih korisnika droge. Opisane su i infekcije nastale preko salive (ekspozicija tokom ugriza), kao i ekspzicijom konjuktiva krvlju inficiranih osoba. Podaci iz razlicitih delova sveta ukazuju da prokuzenost osoba zaposlenih u zdravstvenim ustanovama prati prevalenciju populacije u regionu. Tako je u SAD-u 1% zdravstevnih radnika inficirano HCV-om. Prospektivne studije ukazuju da je rizik za infekciju nakon PP na HCV pozitivan izvor 1.8% (0-7%). Za nastanak HCV infekcije istice se i znacaj povreivanja na igle sa haloom (supljinom).

11.3. Virus humane imunodeficijencije

Prvi slucaj prenosenja ovog virusa sa pacijenta na zdravstvenog radnika zabelezen je 1986. godine. Do decembra 2001. godine CDC registrovao, na dobrovoljnom principu prijavljivanja, 57 dokumentovanih i 138 verovatnih infekcija HIV-om zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u SAD-u. HIV je 100 puta manje kontagiozan od HBV. Nakon PP kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, prospektivne studije su pokazale da je rizik za nastanak infekcije 0.3%. Retrospektivna anamnesticka studija sprovedena na zdravstvenim radnicima koji u imali PP na HIV pozitivne izvore, je pokazala da su faktori rizika za nastank infekcije bili: dubina povrede, prisustvo krvi na igli, procedure koje obuhvataju plasiranje igle u arteriju ili venu i terminalna bolest pacijenta koji je izvor. Ekspozicija mukoznih membrana krvlju i telesnim tecnostima udruzena je sa rizikom od nastanka HIV infekcije od 0.09%.

11.4. Epidemiologija perkutanih povreda

Podaci dobijeni na osnovu nadzora nad povredama zaposlenih u zdravstvenom sistemu SAD-a (National Surveillance System for Health Care Workers ­ NaSH) opisuju epidemiologiju PP. U najveem riziku za PP medicinske sestre, a samim tim i za infekcije koje se prenose ovim putem. U riziku su i zaposleni u zdravstvenim ustanovama koji su ukljuceni u negu i terapiju pacijenta (doktori medicine i drugi medicnski tehnicari), osoblje koje radi u biomedicinskim laboratorijama i osoblje koje pruza logisticku

105

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

podrsku dijagnostici i lecenju (npr. sluzbe za odrzavanje higijene u zdravstvenim ustanovama). To su ciljne grupe za edukaciju u oblasti pravilnog rukovanja medicinskim otpadom. Pravilnosti se uocavaju i u odnosu na mesto desavanja PP. Iako se one mogu desavati u svim delovima zdravstvenih ustanova, veina, oko 40%, se dogodi u onim delovima gde se odvija terapija i nega obolelih, pre svega, u 21% slucajeva na odeljenjima gde su pacijenti hospitalizovani, a u 13% u jedinicama intenzivne nege i terapije. U opercionim salama dogodi se 25% PP. Podaci CDC-a ukazuju da prema vremenu javljanja do PP najcese dolazi neposredno nakon upotrebe i pre odlaganja igala i ostrih predmeta (41%), tokom neposrednog izvoenja odreene procedure (39%) i tokom i nakon njihovog odlaganja (16%). Najvei deo svih nastalih povreda kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, oko 80%, nastaje upotrebom 6 vrsta medicinskih instrumenata: spricevima i iglama za jednokratnu upotrebu (32%), iglama za usivanje (19%), iglama koje su deo sistemima za davanje terapije (12%), skalpelima (7%), intravenskim kateterima (6%), iglama za vaenje krvi (3%). Meutim, ukupno gledano 69% PP su posledica povreda na igle sa haloom (supljinom), meu kojima najvei rizik nosi upotreba igala za vaenje krvi i za intravensko plasiranje katetra. Ovo najbolje dokumentuju primeri PP nakon kojih je doslo do infekcije zdravstvenih radnika HIV-om. Od 57 dokumentovanih slusajeva nastalih ekspozicijom na radnom mestu, PP je registrovana u 88% slusajeva, od cega je 90% bilo rezultat povreda na igle sa haloom (supljinom). Slicne podtake prijavljuju nadlezne zdravstvene sluzbe u Italiji. Ve je istaknuto da se od svih registrovanih PP 25% javlja u operacionim sala. Epidemiologija PP u operacionim salama se razlikuje od onih u drugim delovima zdravstvenih ustanova i one su ovde uglavnom izazvane iglama za sivenje. Neke studije ukazuju da se one javljaju u 43% od svih PP u operacionim salama. Iz svega navedenog proizilazi da je rizik za nastanak infekcija koje prenose putem krvi i telesnih tecnosti u direktnoj vezi sa rukovanjem medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama, te bi mere prevencije ovih infekcija trebalo zasnovati na definisanju svih procedura u ovoj oblasti .

106

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

12.

OBUKA

12.1. Stavovi o upravljanju otpadom

Promena stepena informisanosti, znanja, vestina i stavova o rukovanju medicinskim otpadom je preduslov za kvaliteno rukovanje i zbrinjavanje medicinskog otpada. Unapreenje odgovarajueg rukovanja i odlaganja medicinskog otpada je put ocuvanja i unapreenja javnog zdravlja i svaki clan zajednice ima pravo da bude obavesten o moguim opasnostima za zdravlje. Ciljevi javnog obrazovanja o medicinskom otpadu su sledei: 1. 2. 3. Spreciti izlaganje medicinskom otpadu i izlaganje opasnostima po zdravlje. Stvoriti svest i podstai odgovornost meu pacijentima i posetiocima zdravstvenih ustanova u vezi sa higijenom i upravljanjem medicinskim otpadom. Obavestiti javnost o rizicima vezanim sa medicinskim otpadom, fokusirajui se na ljude koji zive u neposrednoj blizini, ili poseuju zdravstvene ustanove, porodice pacijenata koji se lece kod kue, i skupljace otpada na deponijama otpada.

Veoma vazan cilj informisanja o medicinskom otpadu je motivisanje medicinskog osoblja da usvoji dobar prakticni pristup upravljanju otpadom. Zaposlene treba ohrabriti i podstaknuti da slede dobru praksu u upravljanju otpadom na taj nacin sto e ona biti prikazivana u pozitivnom svetlu i kao doprinos kvalitetnijem i bezbednijem radnom okruzenju. Pozitivni i negativni stavovi u odnosu na dobru praksu upravljanja otpadom uvek su pod snaznim uticajem onih ljudi koji se nalaze na rukovodeim polozajima i koji definisu politiku upravljanja otpadom jedne zdravstvene ustanove, odnosno koji odlucuju o raspodeli resursa. Prema tome, treba istai da zaposlenima na svim nivoima treba upuivati iskljucivo koncizne i relevantne informacije koje se odnose na upravljanje medicinskim otpadom. Pokazalo se da je dobra praksa, za sve zdravstvene ustanove koje proizvode vise od 500 kg opasnog otpada godisnje, da postave najmanje jedno lice odgovorno za upravljanje otpadom. Lice odgovorno za upravljanje otpadom imae sveukupnu odgovornost za procedure upravljanja otpadom i podnosie izvestaje upravi svoje zdravstvene ustanove o svim pitanjima koja se ticu upravljanja otpadom.

107

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

U svakom odeljenju/sluzbi zdravstvene ustanove potrebno je imenovati osoblje odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom, koje bi pomagalo licu odgovornom za upravljanje medicinskim otpadom na teritoriji okruga. Lokalno osoblje (rukovodioci za medicinski otpad) odgovorno za kontrolu otpada delovae kao lokalni punktovi kontakta za sve zaposlene u vezi ovih aktivnosti. Adekvatna obuka je neophodna za sva lica odgovorna za upravljanje otpadom kako u CMT i LMT ustanovama, tako i u svakoj zdravstvenoj ustanovi.

12.2.

Identifikovanje potreba za obukom zaposlenih

Priroda i domet obuke i treninga osoblja u vezi sa upravljanjem otpadom ocigledno e biti razliciti i zavisie od polozaja i nadleznosti pojedinaca o kojima je rec. U nekim slucajevima, uputstva treba samo da uticu na zaposlene da postanu svesni svojih odgovornosti u nadgledanju upravljanja otpadom, dok e u drugim slucajevima, uputstva biti prakticna i usmerena na specificne zadatke. S obzirom da veina zaposlenih na upravljanje otpadom gleda kao na neku manje vaznu aktivnost, obuka i obrazovanje tih zaposlenih treba da budu usmereni na prakticne savete koji obuhvataju sledee: a. b. c. odgovornosti i zadaci ­ sta se od njih ocekuje; gde mogu da dobiju savet i pomo; sta je potrebno da ucine za sopstvenu bezbednost i bezbednost pacijenata, ostalog osoblja itd, kao i za bezbednost zivotne sredine.

Obuka treba da obuhvati: a. b. c. d. e. f. rukovodioce u ovom poslu na nekoliko nivoa, direktore, ukljucujui i tehnicke rukovodioce; lekare, medicinske sestre i zaposlene u mikrobiloskim i biohemijskim laboratorijama; medicinsko osoblje koje radi u terenskoj sluzbi; stomatologe i pomono stomatolosko osoblje; osoblje angazovano u transportu otpada u okviru zdravstvenih ustanova, kao i izmeu zdravstvenih ustanova i pogona za obradu ili odlaganje otpada; zaposlene koji se bave prikupljanjem i odlaganjem otpada.

Broj zaposlenih koji e biti ukljuceni u obuku moze da oteza prenos i pruzanje informacija. Stampani materijal u vidu preporuka za razdvajanje otpada (poster, agitka) je veoma koristan podsetnik za sprovoenje dobre prakse u svakodnevnom radu na segregaciji otpada.

108

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Direktori i rukovodioci za upravljanje medicinskim otpadom treba da podsticu i zahtevaju odgovarajue oblike obuke o upravljanju medicinskim otpadom od zvanicnih institucija.

12.3. Formalna obuka za lica odgovorna za upravljanje otpadom

Preporucuje se da svaki proizvoac medicinskog otpada imenuje dva lica kao lica odgovorna za upravljanje otpadom. Zdravstvene ustanove koje proizvode vise od 500 kg opasnog otpada godisnje, te koje tretiraju opasni otpad, kao i ustanove koje igraju ulogu Centralnog mesta za tretman, duzne su da imenuju najmanje dva odgovorna lica. Za odgovorne osobe za upravljanje medicinskim otpadom u datoj zdravstvenoj ustanovi mogu da budu imenovane samo osobe koje imaju diplomu za upravljanje medicinskim otpadom, izdatu od nadleznih organa. Stepen diplome mora da odgovara nivou usluga u vezi sa medicinskim otpadom koje pruza data zdravstvena ustanova. Za sticanje diplome neophodno je ispuniti sledee uslove. Stepen sertifikata: Technician, HWT) · · · · Tehnicar medicinskog otpada (Healthcare Waste

Za lica odgovorna za upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj ustanovi koja proizvodi vise od 500 kg opasnog otpada godisnje, ali ne tretetira opasni otpad. Najmanje tri meseca radnog iskustva u oblasti zbrinjavanja medicinskog otpada. Ucese na osnovnoj obuci za upravljanje medicinskim otpadom, koja ima najmanje 16 teorijskih nastavnih jedinica i 8 prakticnih nastavnih jedinica. Polozen ispit zasnovan na specificnim zahtevima za tehnicare medicinskog otpada.

Stepen sertifikata: Rukovodilac za medicinski otpad (Healthcare Waste Officer, HWO) · · · · · Za lica odgovorna za upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj instituciji koja prozvodi vise od 500 kg opasnog otpada godisnje i tretira opasni otpad. Neophodna je prethodno stecena diploma Tehnicara medicinskog otpada. Najmanje 6 meseci radnog iskustva u oblasti medicinskog otpada, od cega najmanje 3 meseca u ustanovi koja ima pogon za obradu otpada. Uspesno zavrsena opsta obuka o upravljanju medicinskim otpadom, koja ima najmanje 16 nastavnih jedinica. Polozen ispit zasnovan na specificnim zahtevima za nadlezno lice za

109

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

medicinski otpad. Stepen sertifikata: Menadzer (Rukovodilac CMT ustanove) medicinskog otpada (Healthcare Waste Manager, HWM) · · · · · Za lica odgovorna za upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj instituciji koja prozvodi vise od 500 kg opasnog otpada godisnje i funkcionise kao Centralno mesto za tretman za okrug u kome se nalazi. Neophodna je prethodno stecena diploma rukovodioca za medicinski otpad. Najmanje 9 meseci radnog iskustva u oblasti medicinskog otpada, od cega najmanje 3 meseca u ustanovi koja funkcionise kao Centralno mesto za tretman otpada. Uspesno zavrsena napredna obuka o upravljanju medicinskim otpadom, koja ima najmanje 24 nastavne jedinice. Polozen ispit zasnovan na specificnim zahtevima za menadzera medicinskog otpada.

Predvieno je da jedna nastavna jedinica traje najmanje 45 minuta. Jedan nastavni dan u toku kursa ne sme da sadrzi vise od 8 nastavnih jedinica. Ucesnici koji uspesno zavrse obuku za HWT, HWO i HWM bie registrovani pri Ministarstvu zdravlja, te e im biti urucena zvanicna diploma koja e im omoguiti da rade kao nadlezni za upravljanje medicinskim otpadom u toku dve godine. Preko odgovarajuih postupaka obnavljanja ovih diploma svake dve godine od strane nadleznih organa, lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom moi e da dokaze da je, u poslednjih 6 meseci pre isteka vazenja diplome pohaalo obuku za obnavljanje, te da je polozilo odgovarajue ispite. Obuka ne bi smela da sadrzi manje od 8 nastavnih jedinica za tehnicare medicinskog otpada i 16 nastavnih jedinica za rukovodioce/menadzere za medicinski otpad. Nov period vazenja diplome pocinje sa datumom isteka prethodnog roka vazenja te diplome. Pocetna obuka, ili obuka za obnavljanje, kao i pocetna specijalizovana obuka i obnovljena specijalzovana obuka mogu da se organizuju u obliku sveobuhvatnih kurseva i da se sprovode integralno.

12.4. Zadaci za tehnicare, nadlezne rukovodioce i menadzere (rukovodioce CMT ustanove) za medicinski otpad

Direktor zdravstvene ustanove zvanicno e imenovati osobu nadleznu za upravljanje medicinskim otpadom (tehnicar medicinskog otpada, rukovodilac za medicinski otpad ili menadzer medicinskog otpada, u zavisnosti od ustanove).

110

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

HWT, HWO ili HWM bie licno i pravno odgovoran/a za implementaciju i funkcionisanje sistema upravljanja medicinskim otpadom unutar svoje institucije. Ovo lice je odgovorno za nadgledanje uvedenog sistema upravljanja medicinskim otpadom, za uvoenje novih metoda upravljanja otpadom i za obuku zaposlenih u bolnici (obuka u okviru maticne ustanove). Tehnicar za medicinski otpad i rukovodilac za medicinski otpad e blisko saraivati sa okruznim rukovodiocem iz CMT ustanove za medicinski otpad (HWM). Tehnicari za medicinski otpad saraivae sa lokalnim institutom/zavodom za javno zdravlje u vezi sa obukom uvek kada je to potrebno. Glavni zadaci koji se postavljaju pred odgovorna lica mogu da se ukratko predstave na sledei nacin: 1. Informisanje i motivacija · Informisanje zaposlenih, pacijenata i opste javnosti o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom koje bolnica sprovodi. · Sprovoenje obuke za upravljanje medicinskim otpadom i programa za podizanje svesti o ovom problemu unutar zdravstvene ustanove. · Motivisanje osoblja i podizanje njihove svesti o problemima u vezi sa medicinskim otpadom. 2. Inicijativa i inovacija · Stimulacija novih i sve boljih principa upravljanja medicinskim otpadom i metoda obrade. · Preporucivanje i savetovanje pri nabavci materijala za jednokratnu upotrebu i opreme, neskodljivih po zivotnu sredinu. · Uvoenje procedura koje su neskodljive za zivotnu sredinu, zamena materijala za jednokratnu upotrebu, opreme koja sadrzi zivu, sakupljanje vrednog otpada, itd. 3. Praenje i nadzor · Nadzor unutrasnjeg sistema logisticke podrske upravljanju medicinskim otpadom, ukljucujui razdvajanje, sakupljanje i odlaganje otpada. · Nadzor nabavke materijala koji se koristi pri upravljanju medicinskim otpadom. · Praenje izgradnje kapaciteta zastite zivotne sredine u bolnici. 4. Izvestavanje i evidencija · Obavestavanje o nesrenim slucajevima i incidentima u vezi sa medicinskim otpadom. · Dokumentacija o aktivnostima date ustanove u vezi sa medicinskim otpadom, uspostavljanje sistema praenja stanja medicinskog otpada i analize protoka otpada. · Provera kolicina medicinskog otpada koje se stvaraju.

111

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

5. Prakticno upravljanje medicinskim otpadom · Organizacija i upravljanje dnevnim aktivnostima koje se odnose na medicinski otpad. · Odgovorni za uspostavljanje i izvrsavanje programa sakupljanja otpada. · Odgovorni za bezbedno rukovanje sakupljenim medicinskim otpadom. Ukoliko su dve osobe imenovane da se bave sistemom upravljanja medicinskim otpadom, preporucuje se da jedna od njih bude odgovorna za prakticne aspekte upravljanja otpadom, i da ta osoba bude odgovorna tehnickom direktoru zdravstvene ustanove. Druga imenovana osoba bie odgovorna za izgradnju kapaciteta i nadgledanje aktivnosti u vezi sa medicinskim otpadom, a bie odgovorna Komisiji za kontrolu bolnickih infekcija u datoj zdravstvenoj ustanovi. Bie objavljen detaljan opis radnih zadataka za sve osobe zaposlene u oblasti upravljanja medicinskim otpadom.

112

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

13.

[1] [2] [3] [4] [5]

REFERENCE

Mayhall CG. Hospital Epidemiology and Infection Control. 3rd ed. Philadelphia: Lippincot and Williams & Wilkins, 2004. Damani NN. Mannuel of Infection Control Procedures. 3rd ed. London, San Francsico: GMM, 2003. Wenzel RP. Prevention and Control of Nosocomial Infections. 4th ed. Philadelphia: Lippincot and Williams & Wilkins, 2003. Panlilio AL, Cardo DM, Campbell S, Srivastava PU, Jagger H, Orelien JG et al. Estimate of the annual number of percutaneous injuries in U.S. healthcare workers [Abstract S-T2-01]. In: Program and abstracts of the 4th International Conference on Nosocomial and Healthcare-Associated Infections; Atlanta, March 5-9, 2000:61. Collins CH, Kennedy DA. Microbiological hazards of occupational needlestick and other sharps' injuries. J Appl Bacteriol 1987;62:385-402. Pike AM. Laboratory-associated infections: summary and analysis of 3921 cases. Health Lab Sci 1976;13:105-14. Hagberg C, Radulescu A, Rex JH. Necrotizing fasciitis due to group A after an accidental needle-stick injyru. N Engl J Med 1997; 337:1699. World Health Organization. WHO Infection Control Guidelines for Transmissible Spongiform Encephalopathies: Report of a WHO Consultation, Geneva, 1999. Gugel EA, Sanders ME. Needle-stick transmission of human colonic adenocarcinoma [Lettter]. N Engl J Med 1986; 315:1487. Gartner HV, Seidl C, Luckenbach C et al. Genetic analysisi of sarcoma accidentally transplanted from patients to surgeon. N Engl J Med 1996; 335: 1494-1496. Ippolito G, Puro V, Heptonstall J et al. Occupational human immunodeficiency virus infection in health care workers: worldwide cases through September 1997. Clin Infect Dis 1999;28:365-83 Cardo DM, Culver DH, Ciesielski CA, Srivastava PU, Marcus R et al. A casecontrol study of HIV seroconversion in health care workers after percutaneous exposure. N Engl J Med 1997;337:1485-90. White MC, Lynch P. Blood contacts in the operating room after hospital-specific data analysis and action. Am J Infect Control 1997;25:209-14. CEFIC, European Chemical Industry Council, Brussels, 2007: http: www.ericards.net European Agreement concerning the international carriage of dangerous goods by road (ADR) and protocol of signature, New York 2007: http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr2007/07ContentsE.html LO, International Labour Organisation, Encyclopaedia of Occupational Health and Safety, Vol I - III, Geneva 1983 IPCS, International Programme on Chemical Safety and CEC, Commission of the European Communities, International Chemical Safety Cards Law on carriage of dangerous goods, Republic of Serbia, 2002

[6] [7] [8] [9] [10] [11] [12]

[13]

[14] [15] [16]

[17] [18] [19]

113

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

[20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30]

WHO, Epidemic-prone & pandemic-prone acute respiratory diseases; Infection prevention & control in health-care facilities, 2007 WHO, Guidance on regulations for the Transport Infectious Substances, Communicable Disease Surveillance and Response, 2007: http://www.who.int/csr/resources/publications/biosafety/WHO_CDS_EPR_2007_2/en/ind ex.html WHO, Laboratory biosafety manual, 3rd ed., Geneva, World Health Organization, 2004 WHO, Technical Guidelines on the Transport of Infectious Waste UN 3291 (Draft), 2008 Ahmed, R., "Hospital Waste Management in Pakistan: Case Study Report Special Waste Fractions: Hospital Waste", WASTE, August 1997 Blackman, W.C., Jr., "Basic Hazardous Waste Management", 2nd Ed., Chapter 12, Lewis Publishers, CRC Press, NY, 1996. Griffin, R.D., "Principles of Hazardous Materials Management", Lewis Publishers Inc., Michigan, USA, 1989. Iyer, A., "Community Participation In Waste Management Experiences: of a Pilot Project in Bangalore, India", WASTE, September 2001. Lee, C.C. and G.L. Huffman, "Medical Waste Management/ Incineration", Journal of Hazardous Materials, 48, 1996, 1-30. Llyod, L., "Working Paper on Small-Scale Incineration", Paper Presented to the East & Southern Africa Healthcare Waste Management Meeting, Peacock Hotel, Dar es Salaam, 9th-11th June, 2003. Manyele, S.V., H. Anicetus, and M.H. Bilia, "Globalization and its Effects on Medical Waste Management in Tanzania", IET Annual Conference and General Meeting, 4th-5th December, 2003, AICC Arusha, Tanzania, (2003), 76-92. NHCWMP (2003), National Healthcare Waste Management Plan, Ministry of Health, 2003. U.S. Environmental Protection Agency, 1986, EPA Guide for Infectious Waste Management. Office of Solid Waste and Emergency Response, Washington, D.C. EPA 530-SW-86-014. Van Veen, F., Definition of Hazardous Waste: The Issues of Western Europe", in "Hazardous Waste: Detection, Control and Treatment", R. Abbou, (Ed.), Elsevier, Oxford (1998), pp. 75-100. Westlake, K., "Waste Management for the Health Sector in Tanzania", Tanzania Family Health Project, Mbeya (1994-2001), Published by East African Movies Ltd., 2001. CEFIC, European Chemical Industry Council, Brussels, 2007: http: www.ericards.net European Agreement concerning the international carriage of dangerous goods by road (ADR) and protocol of signature, New York 2007: http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr2007/07ContentsE.html ILO, International Labour Organisation, Encyclopaedia of Occupational Health and Safety, Vol I - III, Geneva 1983 IPCS, International Programme on Chemical Safety and CEC, Commission of the European Communities, International Chemical Safety Cards National Guideline for the Safe Management of Healthcare Waste from the human

[31]

[32] [33]

[34]

[35] [36] [37]

[38] [39] [40]

114

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

healthcare sector, Safe Management of Healthcare Waste, Ministry of Health, 2008 (Draft) [41] [42] [43] Ordinance on carriage of dangerous goods, Republic of Serbia, 2002 WHO, Epidemic-prone & pandemic-prone acute respiratory diseases; Infection prevention & control in health-care facilities, 2007 WHO, Guidance on regulations for the Transport Infectious Substances, Communicable Disease Surveillance and Response, 2007: http://www.who.int/csr/resources/publications/biosafety/WHO_CDS_EPR_2007_2/en/ind ex.html WHO, Laboratory biosafety manual, 3rd ed., Geneva, World Health Organization, 2004 WHO, Technical Guidelines on the Transport of Infectious Waste UN 3291, 2008 (Draft) Klangsin, P; Harding, A. Medical waste treatment and disposal methods used by hospitals in Oregon, Washington and Idaho. Journal of the Air and Waste Management Association. 1998;48:516­526. [PubMed] Levendis, Y; Atal, A; Carlson, J; Quintana, M. PAH and soot emissions from burning components of medical waste: examination/surgical gloves and cotton pads. Chemosphere. 2001;42:775­783. doi: 10.1016/S0045-6535(00)00251-4. [PubMed] Askarian, M; Vakili, M; Kabir, G. Results of a hospital waste survey in private hospitals in Fars province, Iran. Waste management. 2004;24:347­352. doi: 10.1016/j.wasman.2003.09.008. [PubMed] Mato, RRAM; Kaseva, ME. Critical review of industrial and medical waste practices in Dar es Salaam City. Resources, Conservation & Recycling. 1999;25:271­287. doi: 10.1016/S0921-3449(98)00068-8. Or, I; Akgill, M. An optimisation approach for locating a hazardous waste disposal facility in Istanbul province. Waste Management Research Journal. 1994;12:495­506. Henry, G; Heinke, GW. Environmental Science and Engineering. 2. Englewood: Pretence-Hall; 1996. Prüss, A; Giroult, E; Rushbrook, D. Safe Management of Wastes from Health-care Activities. World Health Organization: Geneva; 1999. Almuneef, M; Memish, ZA. Effective medical waste management: it can be done. American Journal of Infection Control. 2003;31:188­192. doi: 10.1067/mic.2003.43. [PubMed] Patil, GV; Pokhrel, K. Biomedical solid waste management in an Indian hospital: a case study. Waste management. 2005;25:592­599. doi: 10.1016/j.wasman.2004.07.011. [PubMed] Coronel, B; Durosellet, P; Behrt, H; Moskovtchenko, JF; Freney, J. In situ decontamination of medical wastes using oxidative agents: a 16-month study in a polyvalent intensive care unit. The Journal of Hospital Infection. 2002;50:207­212. doi: 10.1053/jhin.2002.1188. [PubMed] Muhlich, M; Scherrer, M; Daschner, FD. Comparison of infectious waste management in European hospitals. The Journal of Hospital Infection. 2003;55:260­268. doi: 10.1016/j.jhin.2003.08.017. [PubMed] Chintis, V; Chintis, S; Vaidya, K; Ravikant, S; Patil, S; Chintis, DS. Bacterial population changes in hospital effluent treatment plant in central India. Water Research. 2004;38:441­447. doi: 10.1016/j.watres.2003.09.038. [PubMed]

[44] [45] [46]

[47]

[48]

[49]

[50] [51] [52] [53]

[54]

[55]

[56]

[57]

115

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

[58]

Sigsgaard, T; Malmros, P; Nersting, L; Petersen, C. Respiratory disorders and atopy in Danish refuse workers. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 1994;149:1407­1412. [PubMed] Ray, MR; Roychoudhury, S; Mukherjee, G; Roy, S; Lahiri, T. Respiratory and general health impairments of workers employed in a municipal solid waste disposal at an open landfill site in Delhi. International Journal of Hygiene and Environmental Health. 2005;208:255­262. doi: 10.1016/j.ijheh.2005.02.001. [PubMed] Massrouje, HTN. Medical waste and health workers in Gaza governorates. Eastern Mediterranean Health Journal. 2001;7:1017­1024. [PubMed] Becher, S; Lichtnecker, H. Immunological aspects and affections of rubbish collectors caused by Bioaerosols. Journal of Occupational Health. 2002;44:125­130. doi: 10.1539/joh.44.125. [PubMed] Tamplin, SA; Davidson, D; Powis, B; O'Leary, Z. Issues and options for the safe destruction and disposal of used injection materials. Waste Management. 2005;25:655­ 665. doi: 10.1016/j.wasman.2004.07.007. [PubMed] WHO. Basic Steps in the Preparation of Health Care Waste Management Plans for Health Care Establishments. Amman: World Health Organization; 2002. Blenkharn, JI. Standards of clinical waste management in UK hospitals. The Journal of Hospital Infection. 2006;62:300­303. doi: 10.1016/j.jhin.2005.08.005. [PubMed] Da Silva, CE; Hoppe, AE; Ravanello, MM; Mello, N. Medical wastes management in the south of Brazil. Waste Management. 2004;25:600­605. [PubMed] Mukesh, Y. Hospital waste ­ a major problem. JK-Practitioner. 2001;8:276­202. Lawson, A. UN tackles Dhaka's medical waste. (BBC correspondent in Dhaka). 2003. http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/3180972.stm (Last updated: 10 October 2003, GMT 15:16). Mato, RRAM; Kassenga, GR. A study on problems of management of medical solid wastes in Dar es Salaam and their medical measures. Resources, Conservation & Recycling. 1997;21:1­16. doi: 10.1016/S0921-3449(97)00010-4. Tudor, TL; Noonan, CL; Jenkin, LET. Healthcare waste management: a case study from the national health service in Cornwall, United Kingdom. Waste Management. 2005;25:606­615. doi: 10.1016/j.wasman.2004.10.004. [PubMed] Miyazaki, M; Imatoh, T; Une, H. The treatment of infectious waste arising from home health and medical care services: Present situation in Japan. Waste Management. 2007;27:130­34. doi: 10.1016/j.wasman.2005.12.018. [PubMed] Borg, MA. Safe disposal of clinical waste: where is the science? The Journal of Hospital Infection. 2006;62:243­244. doi: 10.1016/j.jhin.2005.07.014. [PubMed] Blenkharn, JI. Lowering standards of clinical waste management ­ do the hazardous waste regulations conflict with CDC universal/standard precautions? The Journal of Hospital Infection. 2006;62:467­472. doi: 10.1016/j.jhin.2005.09.024. [PubMed] Lee, B; Ellenbecker, M; Moure-Eraso, R. Analyses of the recycling potential of medical plastic wastes. Waste Management. 2002;22:461­470. doi: 10.1016/S0956053X(02)00006-5. [PubMed] Jang, YC; Lee, C; Yoon, OS; Kim, H. Medical waste management in Korea. Journal of Environmental Management. 2006;80:107­115. doi: 10.1016/j.jenvman.2005.08.018. [PubMed]

[59]

[60] [61]

[62]

[63] [64] [65] [66] [67]

[68]

[69]

[70]

[71] [72]

[73]

[74]

116

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

[75] [76] [77] [78] [79] [80]

Abdulla, F; Qdais, HA; Rabi, A. Site investigation on medical waste management practices in northern Jordan. Waste Management. 2008;28:450­458. [PubMed] World Bank. Health Facility Waste Management Study in Bangladesh. Dhaka: World Bank Plc; 2002. PRISM Bangladesh. Survey Report on Hospital Waste Management in Dhaka City Unpublished Report. Dhaka: PRISM Bangladesh; 2005. Brown, LM; Gilligan, C. Meeting at the Crossroads: Women's Psychology and Girls' Development. Cambridge (MA): Harvard University Press; 1992. Levins, R; Lewontin, R. The Dialectical Biologist. Cambridge (MA): Harvard University Press; 1985. Martin, J; Nakayama, T; Flores, L. Readings in Intercultural Communication: Experiences and Contexts. New York: McGraw-Hill; 2002. A dialectical approach to intercultural communication. Neuman, WL. Social Research Methods: Qualitative and Quantitative Approaches. Needham Hights: Allyn and Bacon; 1994. Holstein, JA; Gubrium, JF. The Active Interview, Qualitative Research Methods Series. Newbry Park: Sage; 1995. Chen, P; Hinton, SM. Realtime interviewing using the world wide web. Sociological Research Online. 1999;4 http://www.socresonline.org.uk/socresonline/4/3/chen.html Mohammadi-Baghaee, D. Principles of Medical Waste Management. Shaharab: Tehran; 2000. CDC. Isolation Techniques for Use in Hospitals. Centers for Disease Control: Atlanta, USA; 1991. Environmental Protection Agency. Medical waste management and disposal Pollution Technology Review No 200; Washington DC: USA. 1991. Liberti, L; Tursi, A; Costantino, N; Ferrara, L; Nuzzo, G. Optimization of infectious hospital waste management in Italy; Part II. Waste characterization by origin. Waste Management Research. 1996;14:417­431. Ponka, A; Kaski, A; Lahdevirta, J. Recommendation for the management of waste from healthcare facilities in Helsinki. Waste Management Research. 1996;14:145­150. World Health Organization. Practical Guidelines for Infection Control in Health Care Facilities SEARO and WPRO Publication No 41. New Delhi: India and Manila: The Philippines; 2004. Bakoglu, M; Karademir, A; Ayberk, S. An evaluation of the occupational health risks to workers in a hazardous waste incinerator. Journal of Occupational Health. 2004;46:156­ 164. doi: 10.1539/joh.46.156. [PubMed] Karademir, A. Health risk assessment of PCDD/F emissions from a hazardous and medical waste incinerator in Turkey. Environmental International. 2004;30:1027­1038. doi: 10.1016/j.envint.2004.05.008. Maoa, IF; Chena, CN; Linb, YC; Chena, ML. Airborne particle PM2.5/PM10 mass distribution and particle-bound PAH concentrations near a medical waste incinerator. Atmospheric Environment. 2007;41:2467­2475. doi: 10.1016/j.atmosenv.2006.04.064. Mohee, R. Medical wastes characterisation in healthcare institutions in Mauritius. Waste Management. 2005;25:575­581. doi: 10.1016/j.wasman.2004.10.003.

[81] [82] [83] [84] [85] [86] [87]

[88] [89]

[90]

[91]

[92]

[93]

117

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

KORISNE ADRESE

118

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

15.

RECNIK TERMINA

Komunalni otpad u ustanovama koje pruzaju zdravstvene usluge: Ukljucuje sav cvrsti otpad osim infektivnog, hemijskog i radioaktivnog otpada. Takav otpad se odlaze na opstinskoj deponiji, nakon sto se iz njega odstrani materijal koji e biti ponovo korisen odnosno recikliran. Opasni medicinski otpad: Sastoji se od nekoliko razlicitih podvrsta; infektivni, ostri predmeti, patoloski, farmaceutski, hemijski, citotoksicni, teski metali, radioaktivni. Infektivni otpad: Materijali koji su odbaceni tokom pruzanja zdravstvenih usluga, a koji potencijalno mogu da prenesu infektivne agense na ljudska bia. Takav materijal potice od procesa dijagnostifikovanja, lecenja ili sprecavanja bolesti, procene zdravstvenog stanja ili od postupaka ciji je cilj identifikacija uzrocnika bolesti, kod pacijenata koji su bili u kontaktu sa krvlju i njenim derivatima, sa tkivima, telesnim tecnostima ili ekskretima ili sa otpadom vezanim za infekcije u odeljenjima. Takav otpad obuhvata, ali se ne ogranicava na kulture ili ostale materijale natopljene krvlju, igle za spriceve, skalpele, kese sa krvlju. Ostri predmeti: Bez obzira da li su kontaminirani ili nisu, ovi predmeti se smatraju podgrupom infektivnog bolnickog otpada. Ukljucuju igle za spriceve, skalpele, komplete za infuziju, nozeve, ostrice, slomljeno staklo. Patoloski i anatomski otpad: Patoloski otpad sastoji se od organa, tkiva, delova tela ili telesnih tecnosti kao sto je krv. Iako patoloski otpad moze da sadrzi zdrave delove tela, on e se smatrati infektivnim otpadom iz razloga predostroznosti. Anatomski otpad predstavlja podgrupu patoloskog otpada i sastoji se od prepoznatljivih delova ljudskog tela, inficiranih ili ne. Postujui princip predostroznosti, anatomski otpad se uvek smatra potencijalno infektivnim otpadom. Farmaceutski otpad: Sastoji se od ili sadrzi farmaceutske proizvode, ukljucujui one kojima je istekao rok vaznosti, one koji vise nisu potrebni, bocice i/ili ambalazu, objekte koji su kontaminirani ili koji sadrze farmaceutske proizvode (flase, kutije). Citotoksicni otpad: Oznacava materijal koji je zagaen ostacima ili preparatima koji sadrze supstance koje su otrovne za elije, posebno prilikom reprodukcije elija. Ovde su ukljuceni svi ostaci citotoksicnih lekova i sav odbaceni materijal koji je na bilo koji nacin korisen u pripremi ili primeni citotoksicnih lekova.

119

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Hemijski otpad: Sastoji se od ili sadrzi hemijske supstance, ukljucujui laboratorijske hemikalije, razvijace filma; sredstva za dezinfekciju kojima je istekao rok vazenja ili koja vise nisu potrebna, rastvarace, sredstva za cisenje i ostalo. Teski metali: Sastoje se kako od materijala, tako i od opreme koja sadrzi teske metale i njihove derivate, ukljucujui baterije, termometre, manometre. Radioaktivni materijali: Ukljucuju neiskorisene tecnosti iz radioterapije ili laboratorijskih istrazivanja; zagaeno staklo, pakete ili upijajui papir; urin i ekskremente pacijenata koji se lece ili pregledaju otvorenim izvorima radioaktivnih izotopa; zatvoreni izvori radioaktivnih izotopa. Razvrstavanje otpada: To je praksa klasifikovanja otpada i njegovog odlaganja u odgovarajui kontejner ili kesu za otpad neposredno po nastanku tog otpada. Autoklaviranje: Ovo je efikasan proces sterilizacije u vlaznoj atmosferi na povisenoj temperaturi. Specijalni medicinski otpad se zagreva parom u zatvorenom kontejneru, napravljenom od celika debelih zidova, pod visokim pritiskom. Sistem ukljucuje vakuum pumpe i dovod elektricne energije. Pritisak i temperatura se kontrolisu i prate tokom procesa, a odvijanje procesa moze da bude automatizovano. Optimalni uslovi za rad mogu da se postignu kada se otpadom napuni ne vise od polovine zapremine autoklava. Tretman: To je svaki postupak, tehnika ili proces kojim se menjaju bioloske, hemijske, ili fizicke karakteristike otpada kako bi se umanjile opasnosti koje on predstavlja i kako bi se olaksali ili smanjili troskovi odlaganja otpada. Osnovni ciljevi tretmana ukljucuju smanjivanje zapremine, dezinfekciju, neutralizaciju ili druge promene u sastavu kako bi se smanjile opasnosti, ukljucujui i uklanjanje radionuklida iz radioaktivnog otpada. Upravljanje otpadom: Sve aktivnosti, administrativne i operativne, koje se ticu rukovanja, razdvajanja, pakovanja, obelezavanja, skladistenja, tretmana i odlaganja otpada (ukljucujui i transport otpada). Pakovanje otpada: Proizvod prilagoavanja otpada, sto ukljucuje oblik otpada, kontejnere za otpad, i sve unutrasnje barijere, ako postoje (na primer, apsorbujui materijal ili caure/postave), pripremljen u skladu sa zahtevima koji se ticu rukovanja, transporta, skladistenja i/ili odlaganja. Skladistenje: Ostavljanje otpada na pogodnoj lokaciji ili na prostoru na kome je obezbeena izolacija, zastita zivotne sredine i zdravlja stanovnistva, kao i kontrola strucnog osoblja (na primer, prati se njegova radioaktivnost, ogranicava se pristup otpadu itd.). Ovo se cini s namerom da se otpad kasnije podvrgne obradi i adaptira i/ili konacno odlozi (ili da bi se ocistio od radioaktivnih supstanci).

120

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Sanitarne deponije: Proces za odlaganje cvrstog otpada na tlu na takav nacin da se time stiti zivotna sredina. Na primer, putem rasprostiranja otpada u tankim slojevima, zgusnjavajui ga tako da se svede na najmanju moguu zapreminu ili pokrivajui ga zemljom na kraju svakog radnog dana, postavljajui barijere koje sprecavaju infiltraciju i sirenje gasova koji se tu stvaraju. Kontejner: Vea posuda u koju se ostavlja otpad radi razvrstavanja, transportovanja, skladistenja i/ili konacnog odlaganja. Kontejner za otpad predstavlja jednu komponentu pakovanja otpada. Citostatik: Izaziva smanjenje rasta i umnozavanja elija. Citotoksican: Onaj koji poseduje specificno destruktivno delovanje na neke elije. Posebno se koristi u smislu procesa koji obuhvataju ,,liziranje", a odnose se na dezintegraciju ili rastvaranje elija do koga dolazi zbog fenomena vezanih za imunitet, kao i kod antineoplasticnih lekova koji ubijaju selektivno one elije koje se dele. Dekontaminacija: Smanjivanje mikrobioloskog zagaenja do bezbednog nivoa. Higijena ruku: Opsti pojam koji obuhvata: a) pranje ruku vodom i tecnim sapunom b) antisepticno pranje ruku c) higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola d) hirursku preoperativnu pripremu ruku. Aktivnost radionuklida: Rastavljanje na sastavne delove odreene kolicine radionukleida u odreenom energetskom stanju za dato vreme u vremenskom intervalu za dato vreme. Dozvoljeni nivoi aktivnosti (u kontekstu upravljanja radioaktivnim otpadom): Skup vrednosti ustanovljen od zakonodavne vlasti i izrazen u jedinicama koncentracija aktivnosti i/ili ukupnih aktivnosti, na ili ispod kojih izvori zracenja mogu da budu osloboeni nadzorne kontrole. CMT: Centralno mesto tretmana, zdravstvena ustanova koja prikuplja i obavlja tretman infektivnog medicinskog otpada na teritoriji administrativno upravnog okruga a u skladu sa uredbom o planu mreze zdravstvenih ustanova. LMT: Lokalno mesto tretmana, zdravstvena ustanova koja tretira sopstveni infektivni otpad i infektivni otpad jos dve do tri okolne zdravstvene ustanove, koje su po lokaciji u blizini navedene zdravstvene ustanove na teritoriji administrativno upravnog okruga a u skladu sa uredbom o planu mreze zdravstvenih ustanova.

121

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Tehnicar za medicinski otpad: Lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi koje je zaduzeno za uvoenje i praenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u datoj ustanovi, obuceno prema programu obuke za sticanje ovog zvanja. Rukovodilac za upravljanje medicinskim otpadom: Lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja funkciju lokalnog

122

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

PRILOZI

SPISAK ZDRAVSTVENIH USTANOVA OPREMLJENIH SISTEMIMA ZA TRETMAN INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA (AUTOKLAV I DROBILICA) ,,Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom" I 1. II 1. III 1. 2. IV 1. 2. 3. V 1. VI 1. 2. 3. VII 1. VIII 1. 2. Severnobacki upravni okrug Opsta bolnica Subotica* Srednjebanatski upravni okrug Opsta bolnica Zrenjanin* Severnobanatski upravni okrug Opsta bolnica Kikinda Opsta bolnica Senta* Juznobanatski upravni okrug Opsta bolnica Vrsac Opsta bolnica Pancevo* Specijalna bolnica za plune bolesti Bela Crkva Zapadnobacki upravni okrug Opsta bolnica Sombor* Juznobacki upravni okrug Klinicki centar Vojvodine, Novi Sad Institut za plune bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad* Sremski upravni okrug Opsta bolnica Sremska Mitrovica* Macvanski upravni okrug Zdravstveni centar Loznica Opsta bolnica Sabac*

* Centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju administrativnog okruga

IX 1. X 1. 2. XI 1.

Kolubarski upravni okrug Zdravstveni centar Valjevo* Podunavski upravni okrug Zdravstveni centar Smederevo* Opsta bolnica ,,Stefan Visoki" Smederevska Palanka Branicevski upravni okrug Zdravstveni centar Petrovac

123

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

2. XII 1. 2. 3. XIII 1. 2. 3. XIV 1. 2. 3. XV 1. 2. 3. XVI 1. 2.

Zdravstveni centar Pozarevac* Sumadijski upravni okrug Dom zdravlja Kragujevac* Zdravstveni centar Aranelovac Klinicki centar Kragujevac* Pomoravski upravni okrug Zdravstveni centar Parain Opsta bolnica Jagodina* Opsta bolnica uprija Borski upravni okrug Zdravstveni centar Bor* Zdravstveni centar Kladovo Zdravstveni centar Negotin Zajecarski upravni okrug Zdravstveni centar Knjazevac Zdravstveni centar Zajecar* Specijalna bolnica za plune bolesti ,,Ozren", Sokobanja Zlatiborski upravni okrug Zdravstveni centar Uzice Opsta bolnica Prijepolje*

* Centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju administrativnog okruga

XVII 1. 2.

Moravicki upravni okrug Zdravstveni centar Cacak* Opsta bolnica Gornji Milanovac

XVIII Raski upravni okrug 1. Zdravstveni centar Kraljevo* 2. Zdravstveni centar Novi Pazar XIX 1. XX 1. 2. XXI 1. XXII 1. Rasinski upravni okrug Zdravstveni centar Krusevac* Nisavski upravni okrug Dom zdravlja Nis* Klinicki centar Nis* Toplicki upravni okrug Zdravstveni centar Prokuplje* Pirotski upravni okrug Zdravstveni centar Pirot*

124

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

XXIII Jablanicki upravni okrug 1. Opsta bolnica Leskovac* XXIV Pcinjski upravni okrug 1. Zdravstveni centar Vranje* XXX grad Beograd 1. Dom zdravlja Vozdovac* 2. Specijalna bolnica za interne bolesti Mladenovac 3. Klinicko-bolnicki centar ,,Bezanijska kosa" 4. Klinicko-bolnicki centar ,,Dr Dragisa Misovi ­ Dedinje" 5. Klinicko-bolnicki centar ,,Zvezdara" 6. Klinicko-bolnicki centar ,,Zemun" 7. Klinicki centar Srbije* 8. Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Cupi" 9. Institut za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje" 10. Institut za ortopedsko-hirurske bolesti ,,Banjica" 11. Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanovi Batut"*

* Centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju administrativnog okruga

125

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

SPISAK PILOT USTANOVA OPREMLJENIH SISTEMIMA ZA TRETMAN INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA (AUTOKLAV I DROBILICA) ­ ,,Tehnicka podrska u upravljanju medicinskim otpadom" I 1. II 1. 2. III 1. 2. 3. IV 1. 2. 3. V 1 VI 1. 2. 3. Severnobacki upravni okrug Opsta bolnica Subotica* Macvanski upravni okrug Zdravstveni centar Loznica Opsta bolnica Sabac* Sumadijski upravni okrug Dom zdravlja Kragujevac* Zdravstveni centar Aranelovac Klinicki centar Kragujevac* Zajecarski upravni okrug Zdravstveni centar Knjazevac Zdravstveni centar Zajecar* Specijalna bolnica za plune bolesti ,,Ozren", Sokobanja Rasinski upravni okrug Zdravstveni centar Krusevac* Grad Beograd Dom zdravlja Vozdovac* Klinicko-bolnicki centar ,,Bezanijska kosa" Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanovi Batut"*

tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju

* Centralno mesto za administrativnog Okruga

Ostale ustanove imae funkciju Lokalnog mesta za tretman medicinskog otpada i zbrinjavae infektivni medicinski otpad iz nekoliko okolnih ustanova, a prema planu

126

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Jednostavna uputstva koja slede namenjena su bezbednom transportu malih kolicina infektivnog otpada javnim drumskim saobraajem. Male kolicine infektivnog otpada nastaju svakodnevno, redovnim aktivnostima u pruzanju zdravstvenih usluga u zdravstvenim stanicama, ambulantama i u domovima pacijenata. Ove male kolicine infektivnog otpada je neophodno razdvojiti na mestu nastanka i bezbedno prevesti do domova zdravlja gde e biti skladistene i kasnije obraene u sklopu CTP sistema. Infektivni otpad obuhvaen je Meunarodnim propisima za prenos opasnih supstanci drumskim saobraajem, koji su poznati pod skraenicom "ADR". Ovi propisi donose veoma stroga uputstva za transport infektivnog otpada drumskim saobraajem, koja bi, kada bi se primenjivala u svim slucajevima, dovela do ogromnih logistickih problema. Ovi propisi ipak dozvoljavaju odreenu fleksibilnost u slucaju da se prevozi mala kolicina infektivnog otpada, a uputstva koja slede postavljena su tako da nam omogue primenu razlicitih izuzetaka koje predviaju ADR. Korak 1: Unutrasnje pakovanje Sav infektivni otpad mora da bude cvrsto i bezbedno upakovan u odgovarajuu ambalazu (oznacene zute kese i kontejneri za ostre predmete) koja mora da bude jasno obelezena, sa mestom i vremenom nastanka otpada itd. Ovakvo pakovanje naziva se ,,unutrasnje pakovanje". Korak 2: Spoljasnje pakovanje Unutrasnje pakovanje neophodno je postaviti u odgovarajue spoljasnje pakovanje. Ovo spoljasnje pakovanje ne zahteva odobrenje UN, ali mora da ispunjava sledee uslove: 1. mora da bude cvrsto; 2. mora da ima mogunost zatvaranja (poklopac itd.); 3. mora da bude nepropusno za vodu. Spoljasnje pakovanje moze da bude bilo koje boje (ali mi preporucujemo da bude zuto, ukoliko je mogue) i ne mora da bude obelezeno ni na koji nacin (mada mi preporucujemo da poklopac bude obelezen meunarodnim simbolom za infektivni otpad). Takoe preporucujemo da bude napravljeno od materijala koji omoguava lako cisenje i dezinfekciju (plastika ili metal, itd). Unutrasnje i spoljasnje pakovanje zajedno se nazivaju ,,kombinovano pakovanje". Korak 3: Utovar otpada u vozilo Kombinovano pakovanje (sa cvrsto zatvorenim poklopcem) treba pazljivo utovariti u vozilo za transport do skladista infektivnog otpada u domu zdravlja. Kontejner mora da se postavi u odeljak koji je odvojen od vozaca i eventualnih putnika (npr. u prtljaznik), a treba voditi racuna o tome da se ne stavlja blizu hrane ili teskih predmeta koji bi mogli da ostete kombinovano pakovanje u toku transporta. Ukoliko se prate ova uputstva, mogue je bezbedno prevoziti otpad bez potrebe za: 1. Posebno modifikovanim i obelezenim vozilima, 2. Obucenim vozacima (mada mi preporucujemo da se vozaci u svakom slucaju obuce za primenu postupaka pri nesrenim slucajevima, kao sto su izlivanja itd.) 3. Posebnom dokumentacijom, kao sto su otpremnice itd. 4. Posebnom bezbednosnom opremom.

127

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Primedba 1: Prenosenje kontejnera za otpad u kombinovanom pakovanju u istom odeljku sa vozacem ili putnicima (npr. na zadnjem sedistu ili suvozacevom sedistu) je strogo zabranjeno. Primedba 2: Takoe je strogo zabranjen prevoz infektivnog otpada koji je upakovan samo u kese i kontejnere za ostre predmete (tj. samo u unutrasnje pakovanje) i tako neobezbeen utovaren u vozilo. Primedba 3: Spoljasnje pakovanje moze da se koristi vise puta, ali ga je neophodno redovno cistiti i dezinfikovati. Ukoliko Vam je potrebno jos informacija ili saveta, molimo Vas da se obratite okruznom Menadzeru za medicinski otpad (HWM) ili Timu za pruzanje tehnicke podrske u upravljanju medicinskim otpadom.

128

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

HIGIJENA RUKU

(izvod iz: Republicka strucna komisija za nadzor nad bolnickim infekcijama, radna grupa za higijenu ruku. Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama. Institut za javno zdravlje Srbije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Beograd, 2007.) 1. DEFINICIJE TERMINA Higijena ruku (hand hygiene) je opsti pojam koji obuhvata: a) pranje ruku vodom i tecnim sapunom, b) antisepticno pranje ruku (antiseptic handwashing), c) higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola (HRA) (CDC: antiseptic hand rub, WHO: antiseptic handrubbing) i d) hirursku preoperativnu pripremu ruku (HPPR) (CDC: surgical hand antisepsis, WHO: surgical hand antisepsis/surgical hand preparation). a) Termini vezani za higijenu ruku ­ Pranje ruku vodom i tecnim sapunom (hand washing): Pranje ruku vodom i obicnim sapunom. Cilj je da se mehanickim putem odstrani vidljiva necistoa i smanji prolazna (engl. transient) flora ruku. ­ Antisepticno pranje ruku (antiseptic handwashing): Pranje ruku vodom i antimikrobnim sapunom. Cilj je da se eliminise ili smanji prolazna flora ruku. ­ Higijena ruku sredstvom na bazi alkohola (antiseptic hand rub): Utrljavanje sredstva na bazi alkohola na sve povrsine ruku u cilju smanjenja broja ili inhibicije porasta mikroorganizama bez upotrebe vode (ni za pranje ni za ispiranje) i ubrusa dok preparat ne ispari, tj. ruke postanu potpuno suve. ­ Hirurska preoperativna priprema ruku (surgical hand hygiene antisepsis/preparation): Pranje ruku antisepticnim sapunom ili utrljavanje sredstva na bazi alkohola i/ili antiseptika clanova operativnog tima. Cilj je eliminacija prolazne flore i smanjenja trajne (engl. resident) flore ruku. ­ Antisepsa/dekontaminacija ruku (hand antisepsis/decontamination): Smanjenje broja ili inhibicija porasta mikroorganizama na rukama korisenjem antiseptika za utrljavanje ili antisepticnim pranjem ruku. ­ Nega ruku (hand care): Postupci ciji je cilj smanjenje iritacije koze. b) Termini vezani za sredstva za higijenu ruku ­ Sredstva za pranje ruku: Dostupna su u tri oblika: obicni sapun (tecan ili cvrst), antimikrobni sapun i sredstvo na bazi alkohola. ­ Obican sapun (plain soap): Sapun koji ne sadrzi antimikrobne sastojke. Preporucuje se korisenje tecnog sapuna koji se cuva u dispenzerima. Pozeljno je koristiti dispenzere koji se bacaju. Ukoliko se dispenzeri koriste visekratno, oni se nakon praznjenja moraju ocistiti i osusiti pre nego se ponovo napune, da bi se izbegla kontaminacija. Pumpa dispenzera moze biti izvor infekcije, te se posebna paznja mora obratiti na njeno cisenje. c) Termini vezani za mikroorganizme na rukama ­ flora koze ­ Trajnu floru ruku cine mikroorganizmi koji predstavljaju normalnu floru i obicno su smesteni duboko u epidermisu, ali se mogu nai i na povrsini koze. Retko izazivaju infekcije, osim kada se radi o oku ili lediranoj kozi.

129

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

­ Prolaznu floru ruku cine mikroorganizmi koji nisu deo normalne flore, ve su rezultat kontaminacije njenih povrsinskih slojeva. Na ruke zdravstvenih radnika se prenose direktnim kontakom sa pacijentima ili radnim povrsinama. Obicno se ne razmnozavaju na kozi i mogu se odstraniti pranjem ruku. 2. PREPORUKE ZA HIGIJENU RUKU 2.1. Indikacije za pranje ruku A. Ruke prati vodom i obicnim ili antimikrobnim sapunom kada da su vidljivo zaprljane ili kontaminirane. B. Ukoliko ruke nisu vidljivo zaprljane, preporucuje se upotreba sredstva na bazi alkohola (Ca-f). Ukoliko ova sredstva nisu dostupna, kao alternativa, ostaje upotreba sapuna i vode. C. Obaviti higijenu ruku: a) pre i posle direktnog kontakta sa pacijentom, b) nakon skidanja rukavica, c) pre obavljanja invazivnih procedura (plasiranje perifernog venskog katetera, centralnog venskog katetera, arterijske linije, urinarnog katetera itd.) bez obzira da li se koriste rukavice ili ne, d) nakon kontakta sa telesnim tecnostima ili ekskretima, mukoznim membranama, lediranom kozom i nakon obrade rane, e) prilikom prelaska sa prljavog na cisto mesto kod jednog pacijenta, f ) nakon dodira opreme i povrsina u neposrednoj blizini pacijenta. D. Oprati ruke obicnim ili antimikrobnim sapunom i vodom ili izvrsiti higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola pre rukovanja lekovima i pripremanja hrane. E. Ukoliko je ve upotrebljeno sredstvo na bazi alkohola, ne koristiti istovremeno i antimikrobni sapun. 2.2. Tehnika pranja ruku A. Prilikom higijene ruku sredstvom na bazi alkohola, sredstvo naneti na suve ruke u dovoljnoj kolicini da se obuhvate sve povrsine ruku i prstiju. Slediti preporuke proizvoaca po pitanju volumena i vremena trajanja utrljavanja. B. Pri pranju ruku vodom i sapunom, najpre nakvasiti ruke vodom, te naneti odreenu kolicinu sapuna da se prekriju sve povrsine ruku i prstiju. Trljati ruke kruznim pokretima obuhvatajui citave ruke i prste. Isprati vodom i osusiti papirnim ubrusom (za jednokratnu upotrebu). Uvek kada je to mogue koristiti tekuu vodu. Ubrusom zatvoriti slavinu, ili laktom ukoliko su slavine za to prilagoene. C. Nakon pranja ruku, one moraju da budu suve. Voditi racuna da se ponovo ne kontaminiraju. Ubrusi ne smeju da se koriste vise puta od strane jedne ili vise osoba. Ne preporucuje se korisenje vrue vode, jer ona poveava rizik za pojavu dermatitisa. D. Kada se ruke peru vodom i sapunom, preporucuje se upotreba tecnog sapuna. Ukoliko to nije mogue, koristiti cvrst sapun. Neophodno je da on stoji na drzacima za sapun koji omogucavaju oticanje vode, a sami sapuni treba da budu manjih dimenzija da bi se cesto menjali. 2.3. Hirurska preoperativna priprema ruku A. Skinuti prstenje, sat i narukvicu pre hirurskog pranja ruku. Vestacki nokti su zabranjeni. B. Ukoliko su ruke vidljivo zaprljane, oprati ih obicnim sapunom pre pristupanja preoperativnoj pripremi ruku. Ukloniti prljavstinu ispod noktiju cistacem za nokte (nailcleaner) pod mlazom vode. C. Hirursku preoperativnu pripremu ruku izvrsiti antimikrobnim sapunom ili preparatom na bazi alkohola (koristiti sredstvo sa produzenim delovanjem); zatim navui sterilne rukavice. D. Ukoliko zdravstvena ispravnost vode za pranje ruku nije pouzdana, koristiti sredstvo na bazi alkohola pre navlacenja sterilnih rukavica. E. Ukoliko se za preoperativnu pripremu ruku koristi antimikrobni sapun, trljati sake do lakta 2­5

130

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

minuta (postujui preporuceno vreme proizvoaca). Duze pranje ruku nije neophodno. F. Ukoliko se koriste sredstva na bazi alkohola sa produzenim dejstvom, slediti preporuke proizvoaca. Primeniti sredstvo samo na suvu kozu. Ne kombinovati hirursko pranje ruku i upotrebu preparata na bazi alkohola. G. Ukoliko se koriste sredstva na bazi alkohola, uzeti dovoljnu kolicinu sredstva da nakvasi sake i podlaktice. H. Sredstvo na bazi alkohola utrljavati dok se ruke i podlaktice ne osuse, a zatim navui sterilne rukavice. 2.4. Izbor sredstava za higijenu ruku A. Pri odabiru sredstva za higijenu ruku mora se voditi racuna o efikasnosti tog sredstva, kao i o njegovoj potencijalnoj alergijskoj komponenti. B. Ukoliko su preparati za pranje ruku prijatnijeg mirisa i ne iritiraju kozu, zdravstveno osoblje e lakse prihvatiti i poboljsati naviku pranja ruku. Cena ne treba da bude presudna u odabiru ovakvog preparata. C. Od proizvoaca preparata za higijenu ruku zatraziti informacije o moguim interakcijama izmeu produkata (neantimikrobni sapun, antimikrobni sapun i alkoholni preparati). D. Obezbediti dovoljan broj dispenzera za dezinfekciju ruku. E. U ispraznjeni dispenzer za dezinfekciju ruku ne dolivati nove kolicine preparata za dezinfekciju ruku, jer moze doi do kontaminacije istog. Ispraznjen dispenzer zameniti novim ili oprati, pa tek nakon toga usuti sredstvo. 2.5. Nega koze ruku A. Neophodna je nega koze kremama i losionima nakon higijene ruku u cilju smanjena rizika od nastanka kontaktnog dermatitisa. 2.6. Korisenje rukavica A. Nosenje rukavica nije zamena za higijenu ruku. B. Nositi rukavice pri kontaktu sa krvlju ili drugim potencijalno infektivnim materijalom, mukoznim membranama ili lediranom kozom. C. Nakon zavrsetka obrade (nege) pacijenta promeniti rukavice. Ne nositi jedne iste rukavice u radu sa vise pacijenata. D. Ukoliko se nose rukavice, promeniti ih i kod nege jednog pacijenta ukoliko se prelazi sa prljavog na cisto mesto tj. deo tela, ili se dodiruju radne povrsine nakon nege prljavog mesta. E. Koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu. Ukoliko to nije mogue, primeniti adekvatne procedure koje e osigurati njihovu antimikrobnu dekontaminaciju. 2. 7. Ostali aspekti nege ruku A. Zaposleni ne smeju da imaju vestacke nokte pri direktnom kontaktu sa pacijentom. B. Preporucuje se da prirodni nokti ne prelaze ivicu jagodice prsta (duzina manja od 0,5 cm). 2. 8. Programi edukacije i motivacije zdravstvenih radnika A. Sprovoditi edukaciju zdravstvenih radnika o nacinima kontaminacije ruku tokom nege pacijenata, kao i o prednostima i nedostacima razlicitih nacina higijene ruku zdravstvenog osoblja. B. Kontrolisati pridrzavanje preporuka o higijeni ruku. C. Informisati pacijente i clanove njihovih porodice o postojeim protokolima higijene ruku. 2.9. Administrativne mere a) za bolnice

131

Nacionalni vodic za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

A. Postaviti higijenu ruku kao prioritetan problem zdravstvenih ustanova i obezbediti finansijsku podrsku. B. Obezbediti bakterioloski ispravnu tekuu vodu na svim mestima gde je neophodno obaviti higijenu ruku. Obezbediti osoblje sa dovoljnom kolicnom sredstava na bazi alkohola za higijenu ruku. D. Uvesti multidisciplinarni program koji e kod zdravstvenih radnika poboljsati postovanje preporuka za higijenu ruku. F. Posebno insisitirati na postovanju preporuka higijene ruku zdravstvenog osoblja na odeljenjima intenzivne nege. Na odeljenjima obezbediti preparate na bazi alkohola na ulazu u sobe pacijenata, pored kreveta i na drugim dostupnim mestima, a takoe obezbediti i dzepna pakovanja. G. Voditi racuna o bezbednom lagerovanju sredstava na bazi alkohola, jer su zapaljiva.

132

Information

Microsoft Word - Vodic medicinski otpad, draft 1.dec 2008.doc

132 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

225244


You might also be interested in

BETA
PLAN UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM
Seminarski, diplomski. magistarski i maturski radovi iz svih oblasti.
Microsoft Word - Bera M., Mihajlov A., Hodolic J., Agarski B..doc
BEZBEDNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM Dr Milena Grubor, ekolog
Microsoft Word - Vodic medicinski otpad, draft 1.dec 2008.doc