Read DRUSTVO ZA ZASTITU BILJA SRBIJE text version

DRUSTVO ZA ZASTITU BILJA SRBIJE

Uz podrsku Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj Republike Srbije

Organizuje

IX SAVETOVANJE O ZASTITI BILJA

Zbornik rezimea

Zlatibor 24 - 28. novembar 2008. godine

Zbornik rezimea radova sa IX Savetovanja o zastiti bilja Zlatibor, 24 - 30. novembar 2008. godine

Izdavac: Drustvo za zastitu bilja Srbije 11080 Beograd 80, Nemanjina 6; p.fah 123 E-mail: [email protected] Internet: www.plantprs.org.rs

Za Izdavaca: Doc.dr Bojan Stojni, predsednik Drustva

Tiraz: 1200 primeraka

ISBN 978-86-83017-13-3

Realizacija: LEX GRAF, Beograd

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

STRUCNI ODBOR

Predsednik: dr Veljko Gavrilovi Clanovi: mr Dragan Vajgand dipl.inz. Milenko Gavrilovi dipl. inz. Slavica Dzelatovi dipl. inz. Gordana Jovanovi dr Slobodan Krnjaji dr Dejan Marci mr Maja Meseldzija prof.dr Tanja Milijasevi dipl. inz.Jelena Tasovac

ORGANIZACIONI ODBOR

Predsednik: doc.dr Novica Mileti Clanovi: doc. dr Goran Delibasi dr Veljko Gavrilovi dr Mile Ivanovi prof.dr Vaskrsija Janji dipl. inz. Natalija Kurjak prof.dr Sanja Lazi dipl. inz. Andrija Lili dipl. inz. Milos Mahovi dipl. inz. Svetislav Ranci dr Zivica Radin dipl. inz. Miodrag Savi dr Dragan Sekuli dipl. inz. ore Simunovacki dipl. inz. Vesna Urosevi

Sekretar odbora: Ivanka Kraus

3

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

SPONZORI

Glavni sponzori: · · · · · · AGROMARKET d.o.o, Kragujevac GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd BAYER d.o.o., Beograd DUPONT SRB d.o.o., Beograd AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica MORPHO, Beograd

Sponzori: · · · · · AGROUNIK, Beograd VICTORIA GROUP, Novi Sad VST TREND d.o.o., Novi Sad JUGO-HEM d.o.o., Leskovac DELTA AGRAR d.o.o., Beograd

Sponzori ucesnici: · · · · · · · · SRBIJASUME, Beograd DOW AGROSCIENCE, Beograd AGROFERTICROP d.o.o., Subotica SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd BASF SRBIJA d.o.o., Beograd HEMOVET, Novi Sad AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad STOCKTON d.o.o., Beograd

4

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

PREDGOVOR

Drustvo za zastitu bilja Srbije, ve tradicionalno, poslednje nedelje u novembru na Zlatiboru organizuje godisnji naucni i/ili strucni skup, kao deo programa permanentnog obrazovanja strucnjaka za zastitu bilja. Ove godine, to je IX Savetovanje o zastiti bilja. Strucni odbor Savetovanja odabrao je 14 tema koje e biti obraene kroz referate po pozivu, a od 118 referata koji su prijavljeni i predvieni za poster prezentaciju odabrao je sedam koji e biti, kao prilozi ovim odabranim temama, i usmeno saopsteni. Dakle, za skup je prijavljeno, recenzirano i prihvaeno 132 referata i sest reklamnih predavanja sponzora koji su na ovakav nacin dali svoj doprinos u procesu informisanja i edukovanja strucnjaka ukljucenih u resavanje problema iz oblasti zastite bilja u praksi. Veinu radova, saopstie domai autori, a manji broj autori iz inostranstva. Kao sto je programom Savetovanja predvieno, svi referati su grupisani u sledee tematske oblasti: · Opste teme · Zastita ratarskih i povrtarskih biljaka · Zastita sumskih i ukrasnih biljaka · Zastita voaka i vinove loze · Toksikologija i ekotoksikologija Rezultati prikazani u radovima koji se saopstavaju dobijeni su realizacijom projekata (nacionalni projekti, projekti tehnoloskog razvoja i meunarodni projekti) koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj, Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, a deo njih su i rezultati razvojnih projekata koje finansiraju lokalne uprave ili pokrajina. U tabeli koja sledi date su oznake, brojevi i nazivi projekata koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj. Broj 20036 20041 20060 143006 200260 200275 Naziv projekta Razvoj i unapreenje bioracionalnih metoda zastite bilja od bolesti i stetocina Bioloska, hemijska, toksikoloska i ekotoksikoloska proucavanja herbicida i njihova primena Optimizacija primene aktuelnih i istrazivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane Biljne vasi, parazitske ose i eriofidne grinje: diverzitet i filogenetski odnosi Optimizacija primene aktuelnih i istrazivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane Stvaranje sorti i hibrida povra za proizvodnju u zastitenom prostoru

5

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Broj 200236 20041 20089 20020 20060 20065 20066 20077 20089 20134 20135 20147

Naziv projekta Razvoj i unapreenje bioracionalnih metoda zastite bilja od bolesti i stetocina Boloska, hemijska, toksikoloska i ekotoksikoloska proucavanja herbicida i njihova primena Unapreenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primene dorade uljane tikve - golice i nevena Poboljsanje germplazme seerne repe u cilju poveanja prinosa i smanjena gubitaka nastalih uticajem biotskih i abiotskih faktora Optimizacija primene aktuelnih i istrazivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane' Kvalitet proizvodnje susenog voa Odrzivost lanca masovne proizvodnje hrane Stvaranje i korisenje sorata i hibrida povra za otvoreno polje Unapreenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primarne dorade uljane tikve golice i nevena Savremene tehnologije i inovacije u voarstvu i vinogradarstvu Razvoj proizvoda i metoda zastite od stetnih agenasa u cilju odrzive upotrebe pesticida i zastite zivotne sredine Izucavanje novog proizvodnog koncepta u cilju dobijanja zdravstveno bezbednog povra za svezu potrosnju i civanje, uz ustedu energije

Strucni i Organizacioni odbori Savetovanja i Glavni odbor Drustva se zahvaljuju svim autorima i recenzentima radova na doprinosu u kvalitetu radova i skupa u celini. Zahvaljujemo se i svim pojedincima i pomazuim clanovima Drustva koji su dali svoj doprinos da skup bude sto bolje organizovan, da protekne u radnoj atmosferi i da ima dobre naucno-strucnoedukativne rezultate. Organizator

6

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPSTENJA Referati po pozivu - Opste teme

1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE STETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI Aleksi Goran1, Balaz Jelica2, Keresi Tatjana2, Pavlovi Danijela1 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected] Prema podacima FAO promet pesticida u Evropi u 2006.godini iznosio je 18.559.756.000 USD, a u svetskim razmerama premasuje stotinu milijardi dolara. Ovako veliki promet pesticida u najrazvijenijim delovima sveta posledica je intenziviranja poljoprivredne proizvodnje i sve veih potreba za hranom. Ovaj nivo potrosnje pesticida je i rezultat delovanja bioagenasa u biljnoj proizvodnji odnosno sve vee opasnosti od potencijalnih steta koje mogu izazvati stetni organizmi. Meutim, cesto je upotreba pesticida u biljnoj proizvodnji prekomerna i neadekvatna, pa su troskovi koji zbog toga nastaju nepotrebni. Najznacajnija negativna posledica prekomerne upotrebe pesticida je njen ekoloski aspekt, koji se ogleda u poveanom sadrzaju rezidua u hrani i ugrozavanju zdravlja ljudi. Zato prognoza pojave stetnih organizama i njen doprinos racionalnoj upotrebi pesticida, jos vise dobija na znacaju. Kako je biljna proizvodnja ugrozena pojavom razlicitih grupa stetnih organizama (gljive, bakterije, insekti, korovi), koji se razlikuju po svom karakteru, biologiji i nacinu izazivanja steta, to se i oblast prognoze deli i razvija u skladu sa oblasu na koju se odnosi. Prognoza pojave stetnih organizama predstavlja kompleksan proces koji, za kvalitetan rad, zahteva kontinuirano i detaljano sprovoenje svih neophodnih postupaka. Veoma znacajno mesto, tokom ovog procesa, pripada praenju meteoroloskih uslova u usevu ili zasadu, potrebnih za pojavu i razvoj stetnih organizama. Brz tehnoloski napredak u ovom segmentu meteorologije omoguio je uvoenje savremenijih aparata i lakse praenje potrebnih meteoroloskih elemenata. Kada je rec o bolestima mikozne prirode, meu prvim instrumentima koji su koriseni za ove potrebe bili su termohigrografi razlicite proizvodnje, koji registruju podatke o duzini kvasenja lista, relativnoj vlazi i temperaturi vazduha. Danas se u prognozi pojave bolesti koriste automatske meteoroloske stanice ciji rad podrzavaju razliciti softveri: Metos (Pessl instruments-Austrija), WatchDog (Spectrum Technologies, Inc.-USA), BAHUS (Poljoprivredni fakultet - Novi Sad) i dr. Na taj nacin znatno je olaksano praenje uslova za zarazu u zasadima i usevima i stvorena 7

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

mogunost pregleda velikog broja lokaliteta zavisno od broja stanica, sto omoguuje i olaksan postupak praenja i prognoze pojave bolesti na velikom prostoru, cime prognoza dobija znatno siru dimenziju.Zahvaljujui svemu navedenom, postize se znacajan napredak u odreivanju rokova za tretiranje zasada i racionalnoj upotrebi pesticida. Slicna situacija je i kod bolesti bakteriozne prirode meu kojima znacajno mesto pripada prouzrokovacu bakteriozne plamenjace jabucastog voa (Erwinia amylovora). U cilju kontrole faktora neophodnih za pojavu bolesti, tokom poslednje dve decenije razvijeni su razni kompjuterski programi prognoze bazirani na poznavanju uticaja temperature i vlaznosti na porast populacije E. amylovora i uslova za ostvarenje infekcije. Jedan od najcese korisenih programa u svetu je MARYBLYT sitem (1987 - 1996) koji na osnovu sume toplotnih jedinica, predvia pojavu raznih tipova simptoma bakteriozne plamenjace (cveta, mladara, rak rana ili trauma plamenjace). Kasnije razvijeni kompjuterski sistemi uglavnom se dopunjuju i poljskim rizikom (COUGARBLIGHT). Tokom 2008.godine, pomou automatske meteoroloske stanice METOS, na dva lokaliteta u Vojvodini (Vrbas i Morovi), praeni su vremenski uslovi tokom faze cvetanja i signalizirani rokovi o potrebi izvoenja tretmana. Prema podacima METOS aparata visok rizik od infekcije usledio je u periodu od 21. do 24. aprila (lokaliteti Vrbas i Morovi). Pojava prvih simptoma na jabuci u nekoliko lokaliteta na teritoriji juzno-Backog okruga, zapazena je prvih dana maja, sto ukazuje na pouzdanost prikazanog visokog rizika (pocetak tree dekade aprila). Meutim, neophodno je istai da primena svakog modela prognoze u odreenom podrucju, zahteva visegodisnju proveru. Kada je rec o stetocinama, trenutno, stice se utisak da se prognozi njihove pojave (bar u ratarstvu i povrtarstvu) pridaje nesto manji znacaj. Verovatno je to delom uzrokovano reim masovnim pojavama repine pipe, lisnih sovica, zicara i drugih vrsta (poslednjih godina), koje su bile daleko vei problem u ranijim periodima. Izbile su u prvi plan neke druge stetne vrste, kao sto su kukuruzna zlatica, pamukova sovica, cikade (kao vektori fitoplazmi), kalifornijski trips (u zastienom prostoru), a verovatno e i druge. Meutim, to ne znaci da treba zanemariti praenje pojave ostalih ekonomski znacajnih stetocina, jer je poznato da se mnoge od njih javljaju ciklicno ili iznenadno po 1-2 ili vise godina, a zatim se krae ili duze vreme ne javljaju masovno. U tom cilju, pored standarnih metoda, sve vise se koriste feromonske i lepljive klopke, a dobijeni podaci se dopunjuju rezultatima vizuelnih pregleda, sumom efektivnih temperatura i td. U svetu postoje i kompjuterizovani modeli za prognoziranje pojave kukuruznog plamenca, jabukinog smotavca, grozanih moljaca, gubara i drugih vrsta. Prognoza pojave korova na obradivim povrsinama se pre svega zasniva na poznavanju banke semena korovskih biljaka u zemljistu. Banka semena predstavlja rezervu semena, koja se i pored redovnog suzbijanja korova iz godine u godinu poveava. Ova pojava je posebno uocljiva kod

8

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

korovskih vrsta koje imaju veliku produkciju semena ili izuzetnu dugovecnost semena. Sa druge strane poznavanjem karte zakorovljenosti obradivih povrsina, na osnovu pojave korovskih vrsta prethodnih sezona i vremenskih prilika koje se ocekuju u tekuoj godini, kao i istorije upotrebe herbicida, mogue je prognozirati pojavu korova. Podaci koji govore o upotrebi herbicida istog mehanizma delovanja su posebno znacajni u prognozi pojave korova jer nam mogu ukazati na ucestaliju pojavu i sirenje nekih korovskih vrsta, odnosno na pojavu rezistentnih populacija korova. Podatke dobijene analizom banke semena je potrebno sistematski prikupljati i formirati bazu na osnovu koje je mogue napraviti program koji e u kombinaciji sa elementima kao sto su meteoroloske prilike, primena herbicida, vrsta i rotacija useva, biti realna osnova za prognozu pojave i brojnosti korovskih vrsta na zeljenoj povrsini. Savremena prognoza pojave stetnih organizama treba da omogui ostvarenje osnovnih ciljeva: efikasnu i racionalnu zastitu, povean kvalitet i kolicinu prinosa, smanjenje ostataka pesticida i uveanje bioloske vrednosti hrane, kao i poveanje dobiti.

2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZASTITE U SRBIJI Kardum ore¹, Gavrilovi Veljko² ¹Republicki hidrometeoroloski zavod, Beograd ²Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd Protivgradna zastita u Srbiji ima dugu tradiciju i od 1967.godine je sprovodi Republicki hidrometeoroloski zavod. Pocelo je sa 5 opstina u Sumadiji, a danas se operativno vrsi odbrana od grada na teritoriji cele Republike Srbije, osim Kosova i Metohije, gde je obustavljena 1999. godine. U radu je ukratko dat razvojni put i trenutni status sistema odbrane od grada cija je efikasnost verifikovana na nivou 63 do 74%, sa prikazom povrsina na kojima je doslo do osteenja biljaka usled padanja grada. Posebno je istaknut sadasnji status u ovoj oblasti uz kratak pregled stanja useva u svetu. Na kraju je dat predlog budueg razvoja sistema odbrane od grada, kako u strucnom i metodoloskom smislu, tako i organizacionom smislu, sa posebnim osvrtom na reorganizaciju u oblasti finansiranja, ukljucujui i lokalnu samoupravu, osiguravajue kue i neposredne korisnike ­ poljoprivredne proizvoace. Protivgradna zastita je od velikog znacaja i u zastiti bilja, posto neke fitopatogene bakterije i gljive prodiru kroz rane nastale kao posledica gradobitnih padavina i naseljavajui tkivo biljke domaina ostvaruju

9

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

infekciju.Tako je masovna pojava bakteriozne plamenjace, prouzrokovana fitopatogenom bakterijom Erwinia amylovora zabelezena u brojnim voarskim rejonima u Srbiji upravo posle gradobitnih padavina i u uslovima nepovoljnim za razvoj bakterije. Stoga se u mnogim zemljama obavezno preporucuje tretiranje jabucastih voaka baktericidima neposredno po prestanku gradobitnih padavina. Fitopatogene bakterije (predstavnici rodova Erwinia i Pseudomonas) prouzrokovaci trulezi brojnih povrtarskih biljaka (paradajza, paprike, karfiola, kupusa i dr.) sa lakoom ostvaruju infekciju plodova, osteenih gradom pomenutih biljaka prouzrokujui velike stete. Fitopatogene gljive rodova Monolinia i Botrytis ostvaruju infekciju povreenih plodova jabucastih i kosticavih voaka prouzrokujui znacajan gubitak prinosa ali i njihovo otezano skladistenje i krai period cuvanja, narocito u neuslovnim skladistima. Pojava pomenutih bolesti poveava kolicinu inokuluma patogena, sto otezava njegovo uspesno suzbijanje u narednim vegetacijama. Na osnovu iznetih podataka, smatramo da je protivgradna zastita vazan segment integralne zastite bilja, omoguavajui poveanje prinosa, proizvodnju visoko kvalitetnih plodova i njihovo uspesnije skladistenje, smanjenu upotrebu pesticida i smatramo da je modernizacija postojeih i stvaranje novih kapaciteta protivgradne zastite od velikog znacaja za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.

3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U SRBIJI Vrbnicanin Sava1, Malidza Goran2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni Fakultet, Beograd 2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad sava@agrifac[email protected] Ambrosia artemisiifolia L. (syn. A. elatior) pripada rodu Ambrosia (40 vrsta, u flori Srbije se nalaze tri vrste: A. artemisiifolia, A. trifida i A. tenuifolia), familiji Asteraceae (syn. Compositae, oko 23000 vrsta), podfamiliji Asteroideade (syn. Tubuliflorae) i nadfamiliji Asteroideae (syn. Synandrae). Postoje tri varijeteta u okviru ove vrste: A. artemisiifolia var. artemisiifolia, A. artemisiifolia var. paniculata i A. artemisiifolia var. elatior. Narodna imena A.artenisiifolia su: ambrozija, pelenasta ambrozija, limundzik, fazanusa, partizanka, gorka metva itd. Prema grckoj mitologiji verovalo se da je ambrozija "rajska" trava koju su bogovi jeli da bi bili besmrtni. Nazalost danas se borimo protiv nje, jer je ekonomski stetan korov i jak prouzrokovac alergijskih oboljenja kod ljudi. 10

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Na evropski kontinent (Nemacka - Brandenburg) iz Severne Amerike, uneta je 1863. godine sa semenom deteline, odakle se nakon odomaivanja prosirila na teritorije mnogih zemalja i najpogodnije utociste nasla na tlu istocne i jugoistocne Evrope (Francuska, Italija, Austrija, Maarska, Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Slovacka, Poljska, Svajcarska, Nemacka). Na podrucju Srbije prvi put je zabelezena 1950-52 godine u Panonskom delu (Slavni, 1953). U znacajnom broju zemalja istocne i jugoistocne Evrope, ambrozija ima status: alohtone neofite/neotofite, ekonomski stetne, invazivne i alergene biljke broj jedan. O odomaenosti ambrozije govore podaci da se njena brojnost, na nekim lokalitetima, meri na stotine do par hiljada jedinki po m2 (4112 biljke/m2 na podrucju Kozarske Dubice, Mataruga, 2006). Narocit problem pravi u usevu suncokreta, soje, kukuruza, strnim zitima reeg sklopa, detelini i lucerki, gajenom lekovitom bilju itd. Agresivnost i brzo sirenje ove vrste je rezultat njenih biolosko ekoloskih karakteristika (izrazena fenotipska plasticnost, brz rast i brza reprodukcija, visok disperzioni potencijal, dugovecnost ahenija (do 40 godina u zemljistu)) i globalnog otopljavanja na planeti. Prema podacima Weber-a i Gut-a (2005) samo tri korovske vrste u Evropi imaju vei potencijal sirenja od ambrozije. Dakle, rec je o izrazito invazivnoj vrsti koja brzo kolonizuje najnestabilnije ekosisteme, odakle se dalje brzo siri. Jak je kompetitor, sklona hibridizaciji i odlikuje se velikom populacionom varijabilnosu. Proteini u semenu ambrozije su manje-vise specificni i koriste se kao parameteri za utvrivanje genetickog polimorfizma kod ove vrste. Ambrozija je kasnoprolena terofita sa optimalnom temperaturom za klijanje 20 - 22ºC. U optimalnim uslovima biljke izrastaju u visinu i preko 2 m. Listovi ambrozije su perasto deljeni, reznjeviti, dorzoventralne grae, gusto obrastaju kratkim (loptaste ispod 50 µm), srednjim (50-100 µm) i dugim siljatim dlakama (100-200 µm). Maljavost lista varira u zavisnosti od toga kom spratu biljke list pripada. Samo duge siljate dlake su okruzene hidrofilnim elijama. Hidrofilno okruzenje i epikutikularni vosak amorfne strukture su odgovorni za zadrzavanje i usvajanje herbicida. Epidermis nalicja listova je daleko maljaviji od lica. Mlade biljke ambrozije zbog morfoloske slicnosti listova se cesto mesaju sa vrstama: Lycopersicum esculentum, Tagetes patula i Artemisia vulgaris. Mezofil liske je diferenciran na dva sloja palisadnog i jedan sloj sunerastog tkiva. U listu se nalaze kolateralni zatvoreni provodni snopii. Koren ambrozije je kratak, cesto zbijen, razgranat ili slabo rastresit i lako se ukorenjuje na veoma plitkim i zbijenim zemljistima. U centralnom cilindru, ispod jednoslojnog pericikla je radijalan tetrarhan provodni snopi iz 4 floemske i 4 ksilemske ploce. Kod ambrozije je izrazena alometrijska raspodela polova i ona varira u zavisnosti od faktora spoljasnje sredine i intenziteta njihovog variranja. Fitoindikatorska karta ambrozije je: F­2, R­3, N-3, L-4, T-5. Jedna individua u proseku obrazuje 500-3000 ahenija (max. 62000) dimenzija 2.5-3.5 x 11.7 mm. Klijavost svezeg semena je oko 90%.

11

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Ambrozija ima alometrijsku raspodelu polova i dominiraju muske cvasti (poluloptaste visee glavice) koje u periodu cvetanja proizvode ogromnu kolicinu polena. Zenske cvasti su daleko manje brojne i nalaze se u pazuhu gornjeg vegetativnog lisa. Polenova zrna ambrozije su sfericnog oblika, velicine 18-22m, trikolporatna, sa tankom intimom i debljom egzimom. Jedna biljka ambrozija, u fazi punog cvetanja, tokom jednog dana emituje i do 2.5 milijarde polenovih zrna. Ako se ovo dovede u vezu sa cinjenicom da osobe koje su osetljive na polen ambrozije reaguju ve pri koncentraciji 15-30 polenovih zrna u m3 vazduhu onda se dobija jasna slika o problemu koji izaziva polen ambrozije tokom avgusta i septembra meseca kod osetljivih osoba. Alergena mo polena ambrozije meri se njihovom antigenom sposobnosu. Antigena mo alergena polena zavisi od molekulske tezine alergena (moraju biti vea od 5000) i hemijske grae njihovih molekula. Hemijski sastav alergena polena ambrozije je proteinske prirode ili su proteini udruzeni sa polisaharidima ili lipidima. Oni ulaze u sastav citoplazme, intime i egzime polena. Alergija na polen ambrozije moze se manifestovati kao alergijski rinitis (polenska kijavica), alergijska astma ili ekcem. Procenjuje se da je u poslednje tri decenije prevalencija astme i alergijskog rinitisa poveana sirom sveta, a najvee poveanje je zabelezeno kod dece i mladih osoba. Ambrozija sadrzi u sebi i alelohemikalije koje inhibitorno deluju na klijanje mnogih drugih biljaka (stir, psenicu, detelinu, belu slacicu, kukurz, soju, suncokret, grasak, pasulj) i na rast algi u zemljistu (Chlorella vulgaris, Chlamydomonas spp.). Utvreno je da tiarubrin A koji pripada grupi sekundarnih metabolita iz grupe poliacetilena se sintetise u korenu ambrozije i on ima antifungalno, antibakterisko i antiviralno delovanje. Takoe, ekstrakti iz nekih biljaka (korova, suncokreta) cese deluju stimulativno nego inhibitorno na klijanje i rast ambrozije. Visegodisnjim monitoringom doslo se do veoma detaljnih podataka o distribuciji i zastupljenosti ambrozije na teritoriji Srbije. Prema UTM mrezi razmera 10 x 10km Srbija je podeljena na 729 kvadranata, pri cemu je prisustvo ambrozije zabelezeno u 527 kvadranata, tj. u 72% od ukupnog broja kvadranata koji cine teritoriju Srbije. S tim sto treba imati na umu da u taj ukupni broj kvadranata ulaze i povrsine pod sumama i prirodnim livadama i pasnjacima gde ova snimanja nisu ni raena. Ambrozija je naena cak i na 1030 m n.v. na podrucju Zlatibora. Od 149129 snimljenih povrsina prisustvo ambrozije je potvreno u 7939 snimaka. U odnosu na pojedine tipove useva ambrozija je utvrena u 2757 povrsina pod okopavinama, u usevu strnih zita na 1088 parcela, u visegodisnjim leguminozama na 1744 povrsine, na 920 povrsina pod strnistem i u visegodisnjim zasadima na 606 povrsina. Dakle, ambrozija je ,,naselila" celu teritoriju Srbije s tim sto je najfrekventnija na teritoriji Vojvodine, Macve, Podrinja, Sumadije i u dolinama veih reka. S obzirom na rasirenost ambrozije ne moze se vise govoriti o preventivi ve o suzbijanju ove vrste. Zbog dugovecnosti ahenija u zemljistu i drugi

12

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

osobina vaznih za suzbijanje, integralne mere daju jedino zadovoljavajue rezultate. Na nepoljoprivrednim povrsinama preporucuje se cupanje, nisko kosenje (do 5 cm od povrsine zemlje), zaoravanje ili bilo koji drugi vid mehanickog/ fizickog unistavanja. Ukoliko ne postoji mogunost za izvoenje neke od ovih mera onda treba primenjivati herbicide. Na obradivim povrsinama, pored brojnih agrotehnickih mera, na raspolaganju je i veliki izbor efikasnih herbicida, koji se primenjuju shodno vrsti useva, kao i fenofazi useva i ambrozije (u kukuruzu: izoksaflutol, acetohlor+izoksaflutol, S-metolahlor+ mezotrion+ terbutilazin, dikamba, prosulfuron, foramsulfuron + jodosulfuronmetil Na, bentazon+dikamba, fluroksipir, 2,4-D, klopiralid, prosulfuron, prosulfuron+dikamba, tembotrion, tritosulfuron+dikamba, topramezon, topramezon+dikamba itd.; u suncokretu: acetohlor+flurohloridon, dimetenamidP+ flurohloridon, s-metolahlor + terbutilazin + flurohloriodon, imazamoks (u tolerantnom suncokretu); u soji: acetohlor+flumioksazin, dimetenamid-P+ flumioksazin, imazamoks, laktofen, fomesafen, oksasulfuron; u seernoj repi: klopiralid, triflusulfuron+fenmedifam+desmedifam+etofumesat itd.; u psenici: 2,4-D, fluroksipir, prosulfuron, aminopiralid + florasulam, triasulfuron + dikamba, tritosulfuron + dikamba; u lucerki: metribuzin, imazamoks; u visegodisnjim zasadima: glifosat, glufosinat-amonijum i dr.). U svetu su potvreni slucajevi rezistentnih biotipova ambrozije na herbicide: triazine, ALS i protoks inhibitore, uree, glicine i glifosat.

USMENA SAOPSTENJA Referati po pozivu - Zastita ratarskih i povrtarskih biljaka

4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ZITA Jevti Radivoje, Telecki Mirjana, Malesevi Miroslav Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Na strnim zitima opisano je oko 200 patogena ali svega nekoliko u nasim uslovima nanosi ekonomski znacajne stete. Klasifikacija po stetnosti nije preporucljiva, jer se ucestalost i intenzitet pojave menjaju zavisno od rejona i godine. Veina sorti u proizvodnji poseduje dobru otpornost prema prouzrokovacima najvaznijih bolesti jer se izdvajanje izvora otpornosti i ugradnja efikasnih gena vrsi na osnovu proucavanja populacije patogena. Programom oplemenjivanja strnih zita, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, pored naglasene orjentacije na visok prinos i kvalitet, posebna paznja

13

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

poklanja se prouzrokovacima ra, pepelnice, septorioza, a u novije vreme i fuzarioza klasa. Uvoenjem u proizvodnju nove sorte vrse selekcioni pritisak na populaciju parazita i primoravaju ga da se prilagoava. On to cini izmenom rasnog sastava i vrlo brzo otporne sorte postaju osetljive. Genetska otpornost sorti u nasim agroekoloskim uslovima traje oko 10 godina. Meutim, ukoliko sorta zadovoljava druge kriterijume u pogledu prinosa i kvaliteta, moze imati mnogo duzi vek u proizvodnji. Bolesti strnih zita ne mogu se u potpunosti eliminisati sa nasih polja. Osnovni zadatak je da se one ucine manje stetnim, sto se postize raznim merama. Koncept integralne zastite obuhvata niz mera od kojih su najznacajnije: oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti, agrotehnicke mere i hemijska zastita. Oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti je najefikasnija, najekonomicnija i ekoloski najprihvatljivija mera. Agrotehnicke mere mogu u znacajnom meri doprineti obimu pojave odreene bolesti. Izbor sorte, vreme, gustina i dubina setve, plodored, ubrenje i druge mere, mogu znatno uticati na zdravstveno stanje useva i pojavu obligatnih (re i pepelnica) u povoljnim ili fakultativnih (pegavosti i fuzarioze) u nepovoljnim uslovima za biljku. Meutim, primena hemijskih mera bez obzira na otpornost sorte, stanje useva, prisustvo patogena i intenzitet infekcije je neprimerena. Zato se stalno postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, ekoloske opasnosti i neophodnosti zastite strnih zita. Tokom prethodnih godina primena folijarnih fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovaca bolesti bila je, pre svega, ekonomski neprihvatljiva. Tako na primer u 2001.godini jedno tretiranje bilo je na nivou prinosa psenice od 408 kg/ha, a dva 533 kg/ha. U 2005 godini za jedno tretiranje trebalo je izdvojiti 414 kg/ha, a za dva 546 kg/ha. U 2007. godini trebalo je izdvojiti 360 kg/ha za jedno, a za dva 426 kg/ha. Ova izracunavanja izvedena su na osnovu prosecne cene 10 preparata iz poljoprivredne apoteke u Novom Sadu. Meutim, porastom cena psenice i jecma na domaem i stranom trzistu povean je interes za primenu folijarnih fungicida jer je za primenu ove mere u 2008.godini trebalo izdvojiti znatno manje i to od 96 kg/ha za jedno do 225 kg/ha za dva tretiranja. U prospektu preparata Amistar Extra je izvedena racunica da sa jednim prskanjem i poveanjem prinosa od 400 kg/ha, dobit bi iznosila 52,8 Evra/ha. Naravno nije tesko izracunati koliki bi profit donelo svako poveanje prinosa iznad 400kg/ha. Na osnovu visegodisnjih istrazivanja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, izracunavano je poveanje prinosa pri dvokratnoj primeni fungicida kod novosadskih sorti psenice, jecma i durum psenice. Na osnovu dobijenih rezultata potvrena je sortna specificnost i utvrena tolerantnost sorti prema dominantnim patogenima. U grupu sorti koje reaguju ekonomski opravdanim poveanjem prinosa od 21,8% do 33,1% spadaju: Novosadska rana 5, Renesansa, Zlatka, Pobeda i Evropa 90. Neke sorte i pored potpune

14

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

hemijske zastite ne daju ekonomski opravdano poveanje prinosa. Primer za to su sorte Rusija, Pesma i Prima kod kojih se poveanje prinosa kretalo od 1,1% do 4,6%. Kod sorte Ljiljana koja se sve vise siri u proizvodnji poveanje prinosa pri dvokratnoj primeni folijarnih fungicida iznosi 15,1%. Tvrda durum psenica (sorta Durumko) daje isplativo poveanje prinosa od 32,7%. Ekonomska opravdanost primene fungicida najbolje se moze ilustrovati kod ozimih jecmova bez obzira da li se radi o viseredim ili dvoredim. Kod sorti: Novosadski 313, Nonius, Novosadski 525, Novosadski 519, Novosadski 525 i Novosadski 529 poveanje prinosa iznosi od 24,7% do 39,9%. Kod jarih sorti jecma Jelen, Viktor, Pek i Slavko, poveanje prinosa kree se od 15,6% do 37,7%. Ispitivanja koja su u toku definisae opravdanost primene fungicida na sortama koje ulaze u proizvodnju. U suzbijanju bolesti strnih zita koristi se veliki broj fungicida sa jednom ili vise aktivnih materija. Pored efikasnosti i ekonomicnosti jedno od vaznih pitanja je tehnika aplikacije i fenofaza primene odreenog fungicida. Ispitivanja su pokazala da je najefikasniji nacin primene preparata traktorskim prskalicama uz utrosak 200-400 l/ha vode uz ostavljene stalne tragove. Visegodisnja iskustava pokazala su da se jednim tretiranjem useva psenice u fenofazi 61-65 BBCH, u velikoj meri mogu spreciti gubici od prouzrokovaca fuzarioze klasa i poboljsati kvalitet zrna. Kod jecmova ciljna grupa su prouzrokovaci pegavosti lista, pa je primena fungicida u nesto ranijim fenofazama (47 - 49 BBCH). Meutim, ovi efekti cesto izostaju jer je primena fungicida neadekvatna sa stanovista izbora preparata (aktivne materije) i momenta primene. Takoe ne postuju se podaci koji se odnose na predusev i vreme setve. Pojava fuzarioza klasa u 70% slucajeva je rizicnija na parcelama gde je predusev kukuruz i monokultura u odnosu na druge preduseve. Ovo se objasnjava cinjenicom da gljiva formira savrseni stadijum na zetvenim ostacima, te da je oslobaanje askospora najintenzivnije u vreme cvetanja psenice. Meutim, ukoliko se ne podudare fenofaza useva i povoljni uslovi za razvoj patogena (toplo i vlazno vreme), cesto pojedine sorte izbegnu napad (escape tip otpornosti). Zbog toga je sistem prognozne sluzbe veoma vazan sa ekonomskog i ekoloskog aspekta. Pri primeni preparata treba obratiti paznji na karencu, ona kod veine preparata iznosi 42 dana, sto znaci da posle tretiranja treba da ostane dovoljno vremena do zetve, kako u zrnu i slami ne bi bilo ostataka.

15

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

5. FITOTOKSICNO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM USLOVIMA Meseldzija Maja1, Konstantinovi Branko1, Marisavljevi Dragana2 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Rast i razvie useva kukuruza direktno zavisi od temperature. Nize temperature usporavaju vidno rast ali i razvojne procese u biljci. Znacajnija herbicidna osteenja klijanaca kukuruza se najcese javljaju kada se herbicidi primenjuju pri hladnom vremenu. S obzirom da je usev kukuruza osetljiv na osteenja herbicida, primenu preparata predvienih za fenofazu posle nicanja korova i useva bi trebalo odloziti do boljih uslova za rast i razvoj. Naravno, prakticno to nije uvek izvodljivo, stoga se cesto javljaju fitotoksicne pojave na biljkama. U slucajevima primene herbicida kao sto su 2,4-D, dikamba i drugih regulatora rasta, narocito ukoliko se primene u kombinaciji sa nekim translokacionim herbicidima kao sto su sulfoniluree, poveava se mogunost pojave osteenja na biljkama kukuruza. Posle folijarne primene, herbicid se usvaja preko nadzemnih delova i kree do citoplazme, prilikom cega mora proi kroz kutikulu i elijski zid. Difuznim kretanjem, herbicid dolazi do ciljnog mesta delovanja unutar elije gde moze prekinuti ili pokrenuti neke fizioloske procese, ili moze dospeti do vakuole gde e se detoksifikovati pre nego dospe do ciljnog mesta delovanja. U idealnim uslovima rasta kukuruza, najvei deo herbicida se metabolise pre dospevanja do ciljnog mesta, cime se onemoguuje nastanak bilo kakvih reakcija biljke. Stresni uslovi (ekstremne temperature, vlaznost itd.) umanjuju tolerantnost useva na herbicide. Kako je usvajanje herbicida fizicki proces (difuzija), uticaji spoljasnje sredine ne mogu u veoj meri redukovati herbicidno kretanje od povrsine lista do elije. Simplasticni transport herbicida je podlozniji ovim uticajima, ali je on relativno nebitan u aktivnosti herbicida kod jednogodisnjih biljaka (kukuruz, soja, neke jednogodisnje korovske vrste). Stresni uslovi e redukovati mogunost useva da brzo metabolise usvojeni herbicid. Biljke kukuruza u ovakvim godinama e imati mnogo manje energetskih rezervi dostupnih da pokrenu enzimatske sisteme koji metabolisu herbicide, pri cemu je herbicidu otvoren put do ciljnog mesta delovanja a njegova koncentracija e biti dovoljna da dovede do osteenja useva. Stoga e i opozitni ekstremni uslovi spoljasnje sredine (susa-obilne padavine; niske temperature - visoke temperature) prouzrokovati slicne odgovore useva kukuruza na herbicide. Visestruki su slucajevi fitotoksicnog delovanja preparata Callisto (a.m. mezotrion) kada se primenjuje pri obilatim padavinama. Usev, koji je zbog obilnih padavina u stresnom stanju nije u mogunosti da metabolise herbicid potrebnom brzinom kojom se herbicid usvaja, te dovodi do njegove akumulacije u relativno

16

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

visokim koncentracijama. Cim se vremenske prilike poboljsaju, kukuruz nastavlja brzo da raste a usled relativno visoke koncentracije herbicida u biljci, pojavljuju se osteenja, koja pod povoljnim vremenskim uslovima dovode do oporavka kukuruza bez znacajnijeg uticaja na prinos. Herbicidna osteenja kukuruza su vrlo cesta prilikom primene herbicida u uslovima hladnog i vlaznog vremena.. Zemljisno primenjeni herbicidi e biti absorbovani korenom kukuruza u abnormalnim kolicinama pri obilnim padavinama, pri cemu e najcese dovesti do prezasienosti detoksifikacionih sistema. Ponici kukuruza e klijati i imati malformacije, povijene listove koji se ne razvijaju pravilno. Sreom, ova osteenja su kratkotrajna a retko prouzrokuju smanjenje zetvenog prinosa. Tokom 2008.godine, a na osnovu podataka sa terena, do fitotoksicnosti na usevu kukuruza je najcese dolazilo usled aplikacije herbicida (2,4-D, dikamba, fenoksi-fenoksi grupa herbicida) pri visokim temperaturama, kao i njihove primene u poodmaklim fazama razvoja gajenih biljaka (podrucje Backe Topole). Fitotoksicnost se javljala sporadicno i usled drifta (zanosenja herbicida na susedne useve) i nepostovanja fenofaze razvoja useva (na podrucju Panceva). Veliki broj poljoprivrednih proizvoaca i dalje najvise u kukuruzu i strnim zitima primenjuje herbicide na bazi 2,4-D, i upravo su najcese registrovani simptomi fitotoksicnosti pri njihovoj primeni na teritoriji Vranja. Strucna savetodavna sluzba Centra za poljoprivredna i tehnoloska istrazivanja Zajecar, je ove simptome fitotoksicnost najcese imala na svojoj teritoriji. Fitotoksicnost preparata na bazi 2,4-D, zbog nepostovanja vremena primene i faze razvoja gajene biljke, kao i proizvoljnih kolicina primene ovog herbicida, bili su uzrok osteenja kukuruza na teritoriji Mladenovca. Primena 2,4-D preparata nakon razvijena 4 lista kukuruza (15-25 cm visine), dovela je do fitotoksicnosti na parcelama u okolini Leskovca, Negotina i Valjeva (kukuruz bio u fazi 5 razvijenih listova). U Loznickom ataru, primena ovog herbicida kod kukuruza u fazi 7 razvijenih listova, prouzrokovala je poleganje useva i pojavu kvrgastih izrastaja na biljkama. Prakticnija primena kombinacije herbicida, radi prosirenja spektra delovanja, pri stresnim uslovima moze imati nepovoljne posledice po usev, narocito kada postoje razlike u potrebama herbicida za okvasivacima. Najbolji primer je kombinacija dikambe sa pojedinim ALS inhibitorima. Kako bi pospesili herbicidnu apsorbciju, ALS inhibitorima se dodaju okvasivaci, dok dikambi nisu potrebni. Kombinacijom ova dva herbicidna proizvoda, se poveava translokacija dikambe od strane kukuruza i vea je mogunost njenog dospea do ciljnog mesta, cime se ispunjavaju uslovi za pojavu osteenja.

17

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

6. AKTUELNI PROBLEMI U ZASTITI ULJANE REPICE Antonijevi Dragutin1, Marisavljevi Dragana2, Strbac Pero3, Mitovi Petar4 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zastitu bilja i zivotne sredine, Beograd 3Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Uljana repica (Brassica napus var. napus L.) je znacajna industrijska biljka umerenog klimata, jedna od cetiri najznacajnije uljarice u svetu. Gaji se radi semena koje sadrzi 40 - 48% ulja i 18 - 25% proteina. U nekim delovima sveta jedina je biljka za dobijanje jestivog ulja. Ulje je visokog kvaliteta te se prema svim kriterijumima moze koristiti u ljudskoj ishrani. Najvei proizvoaci uljane repice su Kina, Indija, Kanada i zemlje Severne Evrope. U nasoj zemlji povrsine pod ovom kulturom stalno su se menjale, imale tendenciju pada i porasta, a poslednjih godina u stalnom su usponu. Najvise je zastupljena u proizvodnim podrucjima Vojvodine, ali i Timocke krajine, Sumadije, Pomoravlja, Stiga i Macve. Uljana repica posebno postaje znacajna sa stanovista tzv. bioobnovljivih izvora energije, bioetanola i biodizela. Najnovije direktive Evropske komisije nalazu svim clanicama EU da do 2010. godine 9 % ukupnih energenata budu bioobnovljiva goriva, sto na trzistu stvara izuzetno visoku potrebu za ovom vrstom goriva, zbog cega e proizvodnja uljane repice dobiti na znacaju. Iako se na nasim prostorima uljana repica gaji ve decenijama, za veinu proizvoaca tehnologija proizvodnje i zastite je prilicna nepoznanica. Repicu, biljku iz porodice kupusnjaca, napada veliki broj stetocina, bolesti i korova, koji mogu osetno smanjiti prinos. Vrlo mali broj istrazivaca u nasoj zemlji radio je na ovim problemima, pre svega zbog relativno skromnih povrsina na kojima se repica gajila, odnosno zbog niskog intenziteta steta koje su bioticki agensi nanosili. Stetocine, meu kojima su insekti na prvom mestu, nanose najvee ekonomske stete. Podzemne organe osteuju larve gundelja (Melolontha sp.) i skocibuba (Elateridae), podgrizajue sovice (Agrotis sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae). Vegetativne organe (stablo, list) napadaju kupusni buvaci (Phyllotreta sp.), crvenoglavi repicin buvac (Psyllioides chrysocephala), velika, mala i crna repicina pipa (Ceuthorrhynchus napi, C. quadridens, C. picitarsis), kupusne stenice (Eurydema sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae), kupusna vas (Brevicoryne brassicae), veliki i mali kupusar (Pieris brassicae i P. rapae), repicin kupusar (P. napi), kupusni moljac (Plutella maculipennis), kupusova cecidomida, muve mineri, repicina lisna osa (Athalia rosae). Generativne organe (cvet, pupoljak, seme) osteuju mala repicina pipa (C.quadridens), pipa kupusne 18

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

ljuske (C. assimilis), rutava buba (Tropinota hirta), repicin sjajnik (Meligethes aeneus), kupusne stenice, kupusna vas, musica kupusne ljuske (Dasyneura brassicae) i druge (Camprag, D; Sekuli, R; Strbac, P; Keresi, Tatjana; 2007). Na ovoj biljci prisutan je i veliki broj parazitnih i saprofitnih mikroorganizama, prouzrokovaca bolesti, od kojih neki nanose direktne stete. Najcesi i najstetniji prouzrokovaci bolesti lista uljane repice su Peronospora parasitica (plamenjaca); Alternaria brassicae i Alternaria brassicola (crna pegavost lista); Albugo candida (bela "ra") i Erysiphe cruciferarum (pepelnica). Bolesti korena, stabla i ljuske uljane repice prouzrokovani su gljivama Sclerotinia sclerotiorum (bela trulez stabla); Phoma lingam (suva trulez korena i korenovog vrata); Plasmodiophora brassicae ("kila" na korenu); Botrytis cinerea (siva trulez). (Antonijevi, D; Mitrovi, P; 2007). Klijanci uljane repice propadaju usled uticaja gljiva iz roda Fusarium sp.; Rhizoctonia solani i Pythium debaryanum. Ekonomski najznacajniji virusi uljane repice su virus zapadne zutice seerne repe (BWYV); virus mozaika karfiola (CaMV) i virus mozaika postrne repe (TuMV). Virus mozaika krastavca (CMV) i virus bronzavosti paradajza (TSWV), od manjeg su znacaja (Jasni, S; Bagi, F; 2007). Bakterioze uljane repice su vrlo malo proucavane i nemaju vei ekonomski znacaj. Kao prouzrokovaci bakterioznih obolenja navode se Erwinia carotovora ssp. carotovora, prouzrokovac vlazne trulezi; Pseudomonas syringae pv. maculicola, prouzrokovac bakteriozne pegavosti i Xanthomonas campestris pv. campestris, prouzrokovac propadanja sprovodnog tkiva. (Balaz, Jelica; 2007). U korovskoj flori uljane repice, kao i u flori svih ratarskih useva, preovlauju terofite. To su jednogodisnje zeljaste biljke koje se razmnozavaju semenom. Dominantno prisustvo terofita je uobicajeno i u direktnoj je vezi sa primenom agrotehnickih i hemijskih mera, koje onemoguuju masovno prisustvo visegodisnjih i rizomskih korova. Dominantne jednogodisnje vrste mogu ometati klijanje i nicanje do zatvaranja redova a kasnije, tokom zime, izmrzavaju i prestaju da budu konkurenti. Tu spadaju pepeljuga (Ch. album); stir (A. retroflexus); veliki muhar (E. crus galli); mali muhar (Setaria sp.) i vijusci (Polygonum sp.). Problem predstavljaju vrste koje mogu da prezime kao sto su gorusica (S. arvensis); misjakinja (S. media); bro (G. aparine); kamilica (M. chamomila); tarcuzak (C. bursa pastoris) i samonikle biljke strnih zita, kao i palamida (C. arvense), koja narocito ugrozava usev retkog sklopa. (Marisavljevi, Dragana; Pavlovi, Danijela; Pfaf, Erika; 2007). Cilj ovog rada je da prikupi podatke o trenutnom prisustvu stetocina, prouzrokovaca bolesti i korova na terenu, intenzitetu njihovog napada kao i da ukaze na mogue mere zastite. Zastita uljane repice zasniva se na korisenju kompleksa mera. Iako za sada dominiraju hemijske mere zastite, veliki znacaj pridaje se primeni nekih agrotehnickih mera, gajenju otpornih,

19

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

odnosno tolerantnih sorti i hibrida, stalnom praenju pojave i intenziteta napada najznacajnijih vrsta stetocina, bolesti i korova kao i upotrebi ekonomskih pragova stetnosti prilikom donosenja odluke o potrebi za primenom hemijskog tretiranja.

7. AKTUELNI PROBLEMI ZASTITE DUVANA OD BOLESTI, STETOCINA I KOROVA Ivanovi Mirko1, Krsti Branka1, Keresi Tatjana2, Berenji Janos3, Vuceti Ana1, Jovanovi Dobrivoje4, Milosevi Milos4, Raki Zivojin4, Staji Mica5 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 4 DIN ,,Filip Moris", Nis 5 Zavod za poljoprivredu, Vranje [email protected] Statistika belezi da u Srbiji pusi svaki drugi muskarac i svaka trea zena. Tako muski deo populacije drzi drugo, a zenski tree mesto u Evropi. S tog aspekta moglo bi se rei da je duvan za nas stetna biljka. Ali, ako se uzme u obzir cinjenica da se kao osnovnom ili dopunskom delatnosu u Srbiji proizvodnjom sirovog duvana bavi oko 25.000 domainstava ili oko 100.000 stanovnika, onda se duvan moze smatrati korisnom gajenom biljkom. Ovome treba pridodati i znatan deo prihoda od duvana koji ide drzavi. U nasoj zemlji se proizvede oko 10.000 t sirovog duvana. Meutim, potrebe domae proizvodnje cigareta iznose oko 18-20.000 t godisnje, pa se Srbija ubraja meu zemlje-uvoznike duvana i cigareta. Rod Nicotiana obuhvata oko 60 vrsta od kojih se gaje samo obican duvan (Nicotiana tabacum L.) i krdza (mahorka, N. rustica). U nasoj zemlji gaji se iskljucivo obican duvan. Divlje vrste duvana cesto sluze kao izvori vaznih gena u oplemenjivanju obicnog duvana (npr. za otpornost prema bolestima i stetocinama). Nasa tri najrasirenija tipa duvana su berlej, virdzinija i orijentalni duvan, koji se razlikuju po izgledu biljke, nacinu gajenja i korisenju. Savremena proizvodnja duvana se odlikuje izborom modernih hibrida, proizvodnjom rasada po sistemu «plivajuih kontejnera», primenom savremenih sadilica, navodnjavanjem, regulacijom rasta zaperaka, zalamanjem cvasti, pravilnom ishranom (ubrenjem), odgovarajuom zastitom duvana od korova, bolesti i stetocina kao i pravilnim susenjem lista duvana. Sve ove agrotehnicke mere, narocito izbor pesticida treba da su usaglasene sa principima «dobre agronomske prakse» (GAP). 20

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

S obzirom da se duvan gaji zbog lista, bitno je da se pored prinosa, ostvari i visoki kvalitet lista za proizvodnju cigareta. Jedan od uslova za postizanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta lista duvana je efikasna zastita od stetnih organizma, uzrocnika bolesti, stetocina i korova. Na duvanu se javlja vise stotina stenih organizama koji otezavaju ili ponekad onemoguavaju proizvodnju duvana. Oni se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (i) stetni oranizmi u proizvodnji rasada, (ii) stetni organizmi u polju i (iii) steni organizmi na uskladistenom duvanu. U proizvodnji rasada duvana najvei problem predstavljaju fitopatogene gljive (zemljisni patogeni), stetni insekti (trips) i korovi. Kod proizvodnje rasada u lejama ti organizmi se kontrolisu tretiranjem zemljista pesticidima (metil bromid, dozvoljena upotreba do 2015. godine). Pri proizvodnji rasada u plivajuim kontejnerima, supstrat za gajenje bilja je bez stetnih organizama. Opasnost predstavlja korisenje starih kontejnera jer se na njihovim zidovima mogu zadrzati patogeni, pre svega gljive i od insekata tripsi. I kod nas se sve vise koriste «plutajui kontejneri», dok se u Americi (Severna Karolina) 95% rasada proizvodi na taj nacin. U tom sistemu opasnost predstavljaju patogeni koji se mogu javiti u hranljivom rastvoru. No i oni se mogu koristiti dodavanjem fungicida sa sitemicnim delovanjem hranljivom rastvoru. Takoe, problem viroza, koji je kod nas sve izrazeniji, jedino se moze resiti zdravim rasadom. Preduslov svih preduslova za upesnu proizvodnju duvana je ZDRAV RASAD. Posle rasaivanja duvana u polje problem predstavljaju insekti, pre svega podgrizajue sovice, ree skocibube (elateride), a potom lisne vasi, tripsi, kukuruzna pipa i ozima sovica. Pamukova sovica moze povremeno naneti velike stete na duvanu. Sovice i skocibube se kontrolisu primenom tzv. zemljisnih insketicida pre ili eventualno posle rasaivanja duvana. Suzbijanje pamukove sovice je tesko zbog brzog ubusivanja larvi u cauru i uglavnom se preporucuje korisenje bioloskih insekticida. Lisne vasi prave direktne stete sisanjem sokova i indirektne prenosenjem virusa. Mnogi virusi duvana se prenose vasima na neperzistentan nacin. Suzbijanje vasi hemijskim putem je cesto neefikasno, jer se virus prenese u biljku pre nego sto vasi usvoje letalnu dozu insketicida. Viroze duvana su najvei problem u poizvodnji duvana kod nas, a najaktuelniji problem u ovom momentu su virus bronzavosti paradajza (Tomato spoted wilt virus, TSWV), virus crticastog mozaika krompira (Potato virus Y) i virusa mozaika duvana (Tobacco mosaic virus). TSWV nekih godina pricinjava ogromne stete. Kod nas je pojava ovog virusa registrovana u velikom broju lokaliteta gajenja sa visokim intenzitetom zaraze. Navedene viroze predstavljaju veliki problem u proizvodnji duvana i u drugim zemljama (Grcka, Amerika). Suzbijanje tripsa kao vektora TSWV je kompleksno. Iako se primenom insekticida u proizvodnji rasada moze spreciti vektorska uloga tripsa, neophodno je primeniti integralni sistem kontrole. I kontrola drugih virusa je kompleksna i vezana je, pre svega, za

21

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

proizvodnju zdravog rasada, kontrolu vasi, agrotehnicke mere i gajenje otpornih sorti. U polju se od bolesti mogu javiti plamenjaca, pepelnica, a registovana je i pojava mrke pegavosti. Plamenjaca i pepelnica se kontrolisu primenom fungicida. Bakterioze duvana u nas retko predstavljaju problem u proizvodnji. Suzbijanje korova u proizvodnji duvana se vrsi ili mehanickim ili hemijskim putem. I jedan i drugi nacin imaju odreenih prednosti, odnosno nedostataka. Ipak, primena herbicida ima ekonomsku prednost. U nas je registrovano nekoliko hebicida koji se uglavnom koriste za tretiranje zemljista neposredno pred rasaivanje duvana. Neki herbicidi se mogu koristiti i posle sadnje, a jedan je registrovan za suzbijanje korova u lejama za proizvodnju rasada. U duvanu se koriste i retardanti radi kontrole porasta zaperaka, tretiranjem kada je veina biljaka u punom cvetanju. Na obraenom duvanu /u skladistu/ najvea osteenja prouzrokuju duvanov plamenac i duvanska buba. Njihova kontrola je kompleksna. Sastoji se u permanentnom praenju pojave insekata u skladistu, preventivnim, fizickim i hemijskim merama. Problem sakupljanja i unistavanja prazne ambalaze pesticida i dalje ostaje otvoreno pitanje koje trazi hitno adekvatno resenje uz korisenje sistema Dobre Agronomske Prakse (GAP). 8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I MOGUNOST NJEGOVOG SUZBIJANJA Milijasevi Svetlana Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected] Bakteriozni rak i uvelost paradajza, koje prouzrokuje Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis, jedna je od najstetnijih bakterioza paradajza, kako u zastienom prostoru, tako i u polju, posebno u toplijim predelima sa dosta padavina te gubici u prinosu mogu da dostignu i 100%. Bakterija prouzrokuje sistemicnu infekciju paradajza a simptomi koje izaziva zavise od mesta proizvodnje, starosti biljaka u vreme ostvarivanja infekcije, agrotehnickih mera, hibrida i sorte. Bolest se manifestuje na svim nadzemnim organima, u vidu uvelosti koja nastaje kao posledica prisustva bakterije u ksilemu, pa su simptomi raznovrsni i ukljucuju: nekrozu ivice lista, krzljavost uvenue, promenu boje sprovodnog tkiva i uginue biljaka. S druge strane, kao rezultat lokalne infekcije mogua je i pojava nekroticnih pega na lisu i plodovima ("pticje oko"), sto ih cini neprivlacnim i smanjuje im trzisnu vrednost. Javljaju se i ranice na stablu, peteljci lista i ploda, u

22

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

okviru kojih tkivo puca, sto predstavlja karakteristican znak, po cemu je bolest i dobila naziv rak paradajza. U mnogim zemljama C. michiganensis subsp. michiganensis se nalazi na listama karantinski stetnih organizama. U Srbiji prvi podaci datiraju iz pedesetih godina proslog veka kada je bakteriju opisao i detaljnije proucavao Suti (1957). Skoro pedeset godina nije bilo eksperimentalnih podataka u nasoj zemlji o ovoj bakteriji koja se trenutno nalazi na karantinskoj A2 listi. Meutim, poslednjih godina, uocena je ucestala pojava bakterioznog raka i uvelosti paradajza u rejonima gajenja ove povrtarske kulture posebno u zastienom prostoru (staklenici, plastenici). U toku trogodisnjeg perioda (2006-2008) prisustvo C. michiganensis subsp. michiganensis dokazano je korisenjem konvencionalnih (izolacija, patogenost i bakterioloske karakteristike), molekularnih (lancana reakcija polimeraze-PCR) i seroloskih metoda (DAS ELISA) u uzorcima obolelih biljka paradajza prikupljenih sa razlicitih lokaliteta u Srbiji i to u 5 proizvodnih podrucja paradajza u plastenickoj proizvodnji kao i na jednom lokalitetu na paradajzu gajenom u polju. Intenzitet zaraze u plastenicima kretao se od 2 do 50%, dok je poljskim uslovima na hibridu Hector (lokalitet Stara Pazova) dostigao 100%. S obzirom da se radi o sudovnom patogenu koji se prenosi semenom, odrzava u biljnim ostacima u zemljistu do dve godine i veoma lako siri izvoenjem redovnih agrotehnickih mera kao sto su prskanje, vezivanje, skidanje zaperaka, berba, a moze se odrzati i u suvom stanju na alatkama, boksevima u stakleniku i plastenickim konstrukcijama, suzbijanje prouzrokovaca bakterioznog raka i uvelosti jos uvek je poseban problem. Zastita paradajza od ove bakterije zasniva se pre svega na preventivnim merama koje ukljucuju pravilnu tehnologiju gajenja biljaka, upotrebu sertifikovanog semena i zdravog rasada paradajza, dezinfekciju plastenika i staklenika, zaoravanje ili uklanjanje biljnih ostataka i najmanje dvogodisnji plodored sa biljkama koje nisu iz familije Solanaceae. Iako se gajenje otpornih sorti i hibrida paradajza smatra jednom od najefikasnijih metoda zastite, trenutno na trzistu nema dostupnih visoko otpornih sorti paradajza prema ovoj bakteriji. Kada su u pitanju hemijske mere, proizvoaci imaju veoma ogranicene mogunosti suzbijanja ove bakterije u polju. Primena baktericida uglavnom se svodi na visekratnu upotrebu bakarnih jedinjenja, samostalno ili u kombinaciji sa mankozebom, preventivno ili tek nakon pojave simptoma. Novijim istrazivanjima utvreno je da primena baktericida na bazi bakra, na rasadu paradajza u zastienom prostoru moze smanjiti velicinu populacije bakterije, kao i njeno sirenje, sto su potvrdili i rezultati nasih eksperimenata. Takoe, nasa istrazivanja pokazala su da je antibiotik kasugamicin bio efikasniji u smanjenju populacije bakterije od bakarnih jedinjenja, mada znatno slabiji od streptomicina. Meutim, bez obzira na odlicne efekte streptomicina, primena ovog jedinjenja je zabranjena kako u veini evropskih zemalja, tako i kod nas, a u SAD je zabranjena u zastienom prostoru. Efekti kasugamicina na smanjenje populacije bakterije, narocito u regionu gde je bila najslabija zaraza cine ga pogodnom alternativom za streptomicin u slucaju

23

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

rane dijagnoze bolesti. Najnovija istrazivanja pokazala su i da je aktivator otpornosti acibenzolar-S-metil ispoljio znacajan efekat u smanjenju zaraze, sto ukazuje na mogunost korisenja ovog jedinjenja u programima zastite paradajza, narocito u kombinaciji sa bakar-hidroksidom i sortama koje ispoljavaju izvesnu otpornost. Mere suzbijanja C. michiganensis subsp. michiganensis treba pre svega usmeriti na zastien prostor u kojem se proizvodi rasad paradajza, jer se na taj nacin moze postii bolja kontrola patogena u polju i izbei gubici u prinosu usled pojave bolesti. Osim toga, od posebne vaznosti su poznavanje simptomatologije bolesti i rana detekcija patogena u cilju blagovremenog preduzimanja mera suzbijanja.

USMENA SAOPSTENJA Referati po pozivu - Zastita sumskih i ukrasnih biljaka

9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAINI INVAZIVNIH INSEKATA Glavendeki Milka, Mihajlovi Ljubodrag1, Petrovi Obradovi Olivera2 1 Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Bioloske invazije su u poslednjih dvadeset godina dobile izuzetno veliki znacaj u naucnoj, strucnoj javnosti, na meunarodnom nivou i lokalnim zajednicama. U mnogim slucajevima su introdukovane vrste bezopasne za ekosistem gde su unete, ali ima dovoljno primera gde se invazivni organizmi smatraju najvaznijim uzrocnicima remeenja biodiverziteta ili cak dovode do ireverzibilnih poremeaja u ekosistemima. Pokrenuti su meunarodni projekti sa ciljem proucavanja introdukovanih i autohtonih invazivnih vrsta na kojima ucestvuju timovi sa svih kontinenata. Izgrauje se i poboljsava legislativa na evropskom nivou pod pokroviteljstvom EPPO i usklauje se sa nacionalnim zakonima i propisima pojedinih zemalja clanica. U Srbiji je u toku realizacija nekoliko naucnih projekata, sa ciljem da se ustanove invazivni organizmi, procene njihovi ekoloski, ekonomski i socioloski uticaji. Ranije introdukcije su bile ree i uglavnom vezane za namerno unosenje vrsta koje su zadovoljavale neke privredne ili socioloske potrebe. Novije introdukcije od 2000.godine su cesto slucajne, podstaknute i

24

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

ubrzane procesom globalizacije i poveanim kretanjem roba i stanovnika ili posledica neadekvatnog ponasanja i nedovoljne brige o zastiti prirode. Procenjuje se da je u periodu od 1975 -1999. godine unet isti broj invazivnih vrsta u Evropu kao za osam godina od 2000 - 2007.godine. Mnoge korisne inicijative se pokreu i sprovode na lokalnom nivou sa ciljem da se unapredi znanje profesionalaca i laika koji mogu da pomognu u smanjenju rizika od unosenja i rasprostiranja invazivnih organizama. Od introdukovanih organizama su najbrojnije biljke i po nekim procenama njihov broj premasuje 3.500 vrsta u svetu. Samo u Americi ima oko 1.050 vrsta, koje su invazivne i odomaene u prirodnim ekosistemima. To predstavlja treinu introdukovanih vrsta koje su unete namerno za suzbijanje erozije, za ishranu stoke, poveanje diverziteta odreenih stanista ili kao ukrasne biljke. Introdukovane invazivne vrste kostaju SAD vise od 136 biliona dolara godisnje (Pimentel et al., 2000). Ukrasne biljke se ve stotinama godina prenose sa kontinenta na kontinent i mnoge od njih se smatraju opasnim invazivnim vrstama. U Srbiji se procenjuje da ima preko 500 ukrasnih drvenastih biljaka. Manje od 10% ukrasnog drvea i zbunja ubraja se u opasne invazivne vrste. Meu znacajnijim su sledee vrste: Acer negundo L., Ailanthus altissima (Mill.), Akebia quinata (Hoult.) Dcne, Albizzia julibrissin Dur., Amorpha fruticosa L., Berberis thunbergii DC., Broussonetia papyrifera L'Herit Vent., Buddleia davidii Franch., Casuarina equisetifoila L., Eleagnus angustifolia L., Euonymus fortunei (Turcz.) Hand. Mazz., Fallopia (=Polygonum) baldschuanica Rgl., Fallopia x bohemica (Chrtek & Chrtkova) J.P.Bailey, Fallopia japonica (Houtt.) Ronse Decraene, Hedera helix L., Lonicera japonica Thunb., Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., Pinus pinaster Ait., Prunus serotina Ehrh., Rhamnus catharticus L., Rhus typhina L., Robinia pseudoacacia L., Rosa foetida Herrm., Rosa multiflorae Thunb., Salix babylonica L., Spiraea japonica L., Tamarix pentandra, Ulmus pumila L., Wisteria floribunda (Willd.), Wisteria sinensis (Sims.) Sweet. Vise od 50% opasnih invazivnih drvenastih biljaka potice iz Azije, 31% iz Amerike, 13,8% su evropske vrste koje su migrirale iz mediteranskog podrucja i 3,4% su iz Australije. Ovo je u skladu sa podacima koje za Evropu navode Roques i saradnici (2007). Objasnjenje za poveano ucese biljaka azijskog porekla moze biti blizina ovog kontinenta koji je kopnom povezan sa evropskim, poveana trgovina sa azijskim zemljama u poslednje dve decenije i tradicionalno unosenje ukrasnih biljaka iz Azije koje je pocelo pre vise vekova i jos uvek traje. Hortikulturna industrija azijskih zemalja i posebno Kine je u poslednje vreme u velikom usponu. Introdukovane invazivne biljke su domaini raznih predstavnika zglavkara, meu kojima su insekti posebno znacajni jer su vezani odnosima ishrane sa biljkama i sami domaini brojnih parazitoida i predatora i vazni faktori ocuvanja biocenoticke ravnoteze. Terestricni introdukovani invazivni insekti su dugogodisnji predmet proucavanja u Srbiji. Postoji vise od 1000 bibliografskih jedinica posveenih invazivnim insektima u Srbiji. Prema novijim

25

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

podacima u Srbiji postoji oko 150 vrsta invazivnih insekata, od cega je preko 40% vrsta troficki vezano za ukrasne biljke. Ovi podaci su promenljivi jer se svake godine fauna insekata Srbije uvea za nekoliko novih unetih vrsta. Meu znacajnijim invazivnim alohtonim insektima su sledee vrste: Adelges laricis Vall., Dreyfusia nordmannianae (Eck.), Gilletteella cooleyi (Gillette), Pineus strobi Hartig, Trialeurodes vaporariorum (Westwood), Aphis forbesi Weed, Aphis gossypii Glov., Aphis spiraecola Patch, Aphis spiraephaga F.P. Müll., Appendiseta robiniae (Gill.) Chromaphis juglandicola (Kalt.), Cinara cedri Mim., Cinara curvipes (Pat.), Melanaphis bambusae (Fullaway), Panaphis juglandis (Goeze), Prociphilus fraxinifolii Riley ex Riley & Monell, Pseudaulacaspis pentagona (Targ. Tozz.), Quadraspidiotus perniciosus (Comst.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonsc.), Metcalfa pruinosa (Say), Corythuca cilliata (Say), Echinothrips americanus Morg. Frankliniella occidentalis (Perg.), Heliothrips haemorrhoidalis (Bouch.), Hercinothrips femoralis (Reut.), Parthenothrips dracenae (Heeg.), Hyphantria cunea (Drury), Cameraria ohridella Desch. & Dim., Parectopa robiniella Clem. i dr. Ukrasne biljke i posebno invazivne i insekti troficki vezani za njih bi trebalo da budu predmet posebnih mera praenja i suzbijanja prema Zakonu o zastiti bilja i Standardima EPPO za utvrivanje rizika i upravljanje invazivnim vrstama jer uticu na poljoprivrednu, sumarsku, hortikulturnu proizvodnju i ocuvanje biodiverziteta. 10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZROCNICI SUSENJA U SUMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA Keca Nenad Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd [email protected] Meu mnogobrojnim faktorima koji ugrozavaju opstanak sumskih ekosistema znacajno mesto zauzimaju i patogeni gljiicni oranizmi. Narocitu paznju zasluzuju gljive izazivaci trulezi drveta, pripadnici kola Basidiomycota. Njihovo parazitsko dejsto se ogleda kroz razaranje tkiva drveta, ali se neke vrste odlikuju i sposobnosu ubijanja tj. susenja pojedinacih ili grupa stabala. Iz ove grupe najvei znacaj imaju Heterobasidion, Armillaria i Phytophthora vrste. U periodu od 2002­2007 sprovedena su detaljna istrazivanja, u cilju upoznavanja diverziteta Armillaria i Heterobasidion vrsta, upoznavanja njihovog rasprostranjenja, ekologije, patogenosti i mogunosti kontrole. Identifikacija je obavljena sa haploidnim izolatima koji su ranije identifikovani (pet evropskih Armillaria i tri Heterobasidion vrste). Dvadeset izolata Armillaria i dvadesetpet izolata Heterobasidiona dobijeni su ljubaznosu K. Korhonena iz Finskog sumarksog instituta. Izolati Armillaria vrsta 26

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

kontrolisani su i umnozavanjem IGS1 regiona rDNK ­ PCR i restrikcijom pomou enzima Alu I i Taq I (RFLP) i sekvenciranjem dobijenih fragmenata. Dobijeni RFLP sabloni uporeivani su sa ranijim istrazivanjima, a iscitane sekvence sa odgovarajuim sekvencama u NCBI bazi podataka. Koriseni su univerzialni prajmeri 5SA i CNL12. Sekvence su kasnije iskorisene za dobijanje filogenetskog stabla pet identifikovanih Armillaria vrsta. Armillaria vrste su prisutne u veini prirodnih i egzoticnih suma, ali i u vonjacima i parkovima sirom sveta. Siroko su rasprostranjene od cetinarskih suma na severu do tropskih i suma na juznoj hemisferi. Rod sadrzi bar 36 vrsta, od kojih je sedam prisutno u Evropi. Neki od predstavnika ovoga roda predstavljaju najznacajnije patogene korena na drveu i zbunju (Shaw and Kile, 1991) i izazivaju ozbiljne i svakogodisnje stete u nekim regionima, narocito posle nekoliko godina uzastopnih napada na domaina (Guillaumin 2005). Testiranjem sa haploidnim izolatima i molekularnim metodama utvreno je da je u Srbiji prisutno pet evropskih vrsta: A. cepistipes, A. gallica, A. mellae, A. ostoyae i A. tabescens. Restrikcijom umnozenog IGS1 regiona, pomou enzima Alu I, konstatovano je 10 rezlicitih RFLP sablona. Konstatovana su 4 sablona za A. gallica, dva za A. cepistipes, i po jedan za A. mellea, A. ostoyae i A. tabescens. Sablon koji je obelezen kao X do sada nije konstatovan za evropske Armillaria vrste. Filogenetska analiza je pokazala da se testirani izolati grupisu u cetiri klastera. Jedan klaster sadrzao je izoate A. mellea, drugi izolate A. gallica ­ A. cepistipes, dok su izolati A. ostoyae i A. borealis svrstani u trei klaster. A. tabescens se razlikovala od vrsta koje na drsci obrazuju prsten. Ova istrazivanja su pokazala da su evropske Armillaria vrste filogenetski bliske i da su se od zajednickog pretka odvojile relatvno skorijoj proslosti. Rasprostranjenost Armillaria vrsta istrazivana je na 47 lokaliteta, na kojima je izdvojeno 157 sastojina. Identifikacija Armillaria vrsta uraena je za 388 izolata, sa 36 domaina. Armillaria gallica je bila najcese identifikovana vrsta sa najveim arealom i pojavljivala se od 70­1450 m nadmorske visine. Bila je dominantna vrsta u nizijskim aluvijalnim sumama, ali i u sumama hrasta kitnjaka (Quercus petraea) i bukve (Fagus moesiaca) na veim nadmorskim visinama. A. mellea je najcese nalazena u severnim i centralnim delovima Srbije u sumskim ekosistemima sa dominacijom hrastova, na nadmoskim visinama od 70­1050 m. Sezdesetpet procenata izolata A. mellea sakupljeno je sa zivih domaina, najcese odumiruih stabala u kulturama cetinara. A. ostoyae je najcese nalazena u cetinarskim sumama i plantazama u juznom delu Srbije, gde dominiraju visoke planine Dinarskog masiva. Bila je prisutna na visinama od 900 do 1820 m. A. cepistipes je konstatovana u juznim i istocnim brdskim i planinskim regionima Srbije, na nadmoskim visinama 600­ 1900 m. Najvei broj izolata dobijen je iz cetinara iz rizomorfi i zemlje oko trulih panjeva. A. tabescens je pronaena samo na mrtvom materijalu hrastova

27

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

(panjevi, mrta stabla i lezei materijal) severnoj i istocnoj Srbiji, na nadmorsim visinama manjim od 600 m. Istrazivanja Heterobasidion vrsta zapocela su jos u prvoj polovinom 19 veka. Tada je gljiva opisana kao Trametes radiciperda, da bi kasnije naziv bio promenje u Fomes annosus, a ovaj naziv se i danas vrlo cesto sree u parksi. Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti koja se javlja na domainima iz tri roda: Pinus spp. ­ borovi, Picea spp. ­ smrce i Abies spp. ­ jele. Istrazivanja koja su obavljena u poslednjih 30 godina uticala su da se izdvojene intersterilne grupe (P grupa, S grupa, i F grupa) podignu na nivo vrsta: 1. P grupa ­ Heterobasidion annosum (Fr.) Bref.; 2. S grupa ­ Heterobasidion parviporum Niemelä & Korhonen; 3. F grupa ­ Heterobasidion abietinum Niemelä & Korhonen. U Srbiji su konstatovane sve tri Heterobasidion vrste, a detaljnija istrazivanja pokazala su da postoji razlika u patogenosti pojedinih vrsta. Proucavanjem ekologije Heterobasidion vrsta ustanovljeno je da se plodonosna tela ­ obrazuju u septembru i oktobru. Najvee oslobaanje bazidiospora primeeno je sredinom septembra. Provera efikasnosti zastite sveze posecenih panjeva izvrsena ja upotrebom bioloskog preparata (ROTSTOP - Verdera Oy, Finska) i hemijskog preparata (Boraks). Oba preparata su upokazala je veliku efikasnost u sprecavanju infekcije sporama Heterobasidion vrsta, s tim sto je preparat ROTSTOP uticao i na truljenje i razlaganje panjeva. Bilo bi neophodno, sa naucne tacke gledista, ustanoviti infekcioni potencijal pojedinih Heterobasidion vrsta, u Srbiji. Dosadasnji rezultati ukazuju na potencijalni kriticni period od sredina avgusta ­ pocetak novembra, zbog cega je neophodno preusmeriti, ukoliko je to mogue, poslove sece i izrade stabala na perioda kada je infekcioni potencijal najmanji. Navedene cinjenice ukazuju da su Armillaria i Heterobasidion vrste opasni patogeni koji dovode do propadanja stabala u velikom broju sumskih ekosistema i urbanim sredinama u Srbiji. Zato je neophodno primenjivati odgovarajue mere zastite u vidu uklanjanja obolelih stabala, tretmana panjeva, ali i obraanja paznje na osetljivost pojedinih domaina. Primenom odgovarajuih mera stete od ovih patogena se mogu svesti na minimum. 11. SUMSKI POZARI U SRBIJI ­ DIREKTNE I INDIREKTNE STETE Milenkovi Milan, Mihajlovi Ljubodrag, Karadzi Dragan Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd Sumski pozari predstavljaju jedan od najveih problema zastite suma u Srbiji. Godisnje se javlja od nekoliko desetina do vise stotina pozara, dok ukupna godisnja opozarena povrsina moze da se meri i

28

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

desetinama hiljada hektara. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, u Srbiji je u prvih 9 meseci 2007. zabelezeno 258 pozara, dok je opozarena povrsina suma i sumskog zemljista iznosila 33.229 ha. Materijalna steta procenjena je na 40 miliona evra. U nasoj zemlji najvea opasnost od sumskih pozara javlja se u Specijalnom rezervatu prirode ,,Deliblatska pescara". U periodu 1948-2007. na ovom podrucju zabelezeno je 258 sumskih pozara sa ukupnom opozarenom povrsinom 11.921 ha (6.129 ha suma). Prosecno se godisnje javljalo 4,3 pozara, dok je prosecna godisnja opozarena povrsina 198,7 ha (102,1 ha suma). Najvei sumski pozar do sada zabelezen na podrucju Deliblatske pescare javio se u periodu od 10. do 16. avgusta 1996., kada je opozarena povrsina iznosila 3.815 ha (2.235 ha suma, od toga 1.557 ha borova), dok je opozarena drvna masa iznosila 247.206 m3. U Srbiji postoje dva kriticna perioda pozarne opasnosti u toku godine. Prvi obuhvata kraj zime i pocetak prolea kada je prisutan suv travni pokrivac od prethodne godine, sto je narocito izrazeno ukoliko je zima sa malo sneznih padavina. Za ovaj period takoe su karakteristicni i vetrovi, koji imaju presudnu ulogu u sirenju pozara. I pored velikog broja pozara tokom prvog kriticnog perioda, stete koje se javljaju manje su u odnosu na drugi. Drugi kriticni period poveane opasnosti od pozara je leto, prvenstveno zbog visokih temperatura vazduha i dugih susnih perioda. U ovom periodu javljaju se katastrofalni pozari, najcese tokom avgusta. Najvei broj sumskih pozara izaziva covek (nenamerno i namerno), sto se u praksi veoma tesko otkriva, tako da za veliki broj pozara uzrok ostaje neutvren. Kod nas se najcese javljaju niski (prizemni) pozari (preko 90 % ukupnog broja). Oni unistavaju prizemnu vegetaciju, a samim tim i podmladak i mladik sumskog drvea, dok na starijim stablima mogu izazvati znacajnija osteenja donjih delova. Na taj nacin dolazi do fizioloskog slabljenja, sto moze dovesti do ulancavanja stetnih faktora. Visoki pozari javljaju se u krunama drvea i unistavaju citav ekosistem. Pored opozarene drvne mase, koja samo jednim delom moze da se iskoristi, javlja se i citav niz posrednih steta. Visoki pozari karakteristicni su za monokulture cetinara, pre svega borova, arisa i smrce. Cetinari su zbog prisustva smole i drugih lakozapaljivih sastojaka daleko ugrozeniji od pozara nego sto je slucaj sa lisarima, a pomenute vrste su najugrozenije u nasim uslovima. Stete od sumskih pozara mogu biti direktne i indirektne. Direktne stete od pozara u sumarstvu javljaju se prvenstveno na sumskom drveu, od podmlatka do najstarijih stabala i iskazuju se preko opozarene drvne mase. Pored vegetacije, sumski pozari zahvataju i objekte u sumi, kao i okolna naselja. Prilikom gasenja dolazi do povreda, a

29

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

desavaju se i smrtni slucajevi. Pored navedenog, trebalo bi imati u vidu i troskove gasenja pozara, kao i troskove sanacije opozarene povrsine. Indirektne stete su brojne i obuhvataju stete na sumskom zemljistu, promene mikroklimatskih uslova, pojavu sumskog korova, zagaenje sredine, promene plana gazdovanja, pad cena drveta na trzistu i dr. Posebno su znacajne indirektne stete koje prouzrokuju stetni organizmi koji upravo na pozaristima nalaze povoljne uslove za prenamnozenje. Vrste insekata tipicne za opozarene povrsine bora su: Phaenops cyanea F. (Coleoptera, Buprestidae) Criocephalus rusticus (L.), Asemum striatum L., Monochamus galloprovincialis Oi. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes castaneus (Deg.), P. piniphilus Hrbst., P. pini L. (Coleoptera, Curculionidae) Ips sexdentatus (Boern), I. acuminatus (Gyll.), Blastophagus minor (Hart.), B. piniperda (L.), Pityogenes bidentatus (Hbst), P. bistridentatus (Eich.), P.quadridens (Hart.) (Coleoptera, Ipidae) Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Vrste insekata karakteristicne za opozarene povrsine smrce: Criocephalus rusticus (L.), Isarthron castaneum (L.), I.fuscum (F.), Monochamus sartor F. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes hercyniae Hrbst. (Coleoptera, Curculionidae) Ips typographus (L.), Pityogenes chalcographus (L.), Pityophthorus micrographus (L.) (Coleoptera, Ipidae) Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Na borovima delimicno osteenim pozara javljaju se sledee vrste gljiva: Mycosphaerella pini E. Rostrup apud Munk (n.f. Dothistroma pini Hulbary), Sphaeropsis sapinea Dyko & Sutton, Lophodermium seditiosum Minter, Staley & Millar, L. pinastri (Schrad) Chev., L. conigenum (Brunaud) Hilitz, Cyclaneusma minus (Butin) DiCosmo, Peredo & Minter, C. niveum (Pers. ex Fr.) DiCosmo et al., Cenangium ferruginosum Fr., Gremmeniella abietina (Lagerb.) Morelet., kao i gljive prouzrokovaci trulezi drveta Heterobasidion annosum (Fr.) Bref. i Armillaria spp.

30

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPSTENJA Referati po pozivu - Zastita voaka i vinove loze

12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUSKINE BUVE Tamas Nenad, Mileti Novica, Jerini Prodanovi Dusanka Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Lisne buve predstavljaju ozbiljan problem u savremenom sistemu gajenja kruske. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni: gajenje kruske na velikim parcelama uz intenzivnu mineralnu ishranu narocito azotom, jaka rezidba, navodnjavanje, kao i primena pesticida u zastiti kruske sa sirim spektrom delovanja. Pojacana bujnost stabala i stalno prisustvo mladih listova tokom vegetacije pogoduje ishrani i razviu lisnih buva. Reproduktivna sposobnost kruskinih lisnih buva se poveava sa kvalitetom sokova mladog lisa, cije je prisustvo upravo i obezbeeno primenom gore navedenih mera. Vrste lisnih buva koje se razvijaju na kruskama pripadaju familiji Psyllidae, potfamiliji Psyllinae, rodu Cacopsylla. Na podrucju zapadnog Palearktickog regiona se nalazi sedam vrsta lisnih buva: Cacopsylla pyri (L.), C. pyricola (Förster), C. pyrisuga (Förster), C. bidens (Sulc), C. notata (Flor), C. permixta (Burckhardt & Hodkinson) i C. fera (Baeva), dok se u Kini navodi cak 18 vrsta lisnih buva sa kruske, ali je njihov taksonomski status nejasan. Navedene vrste lisnih buva, sem C. pyrisuga, pripadaju kompleksu vrsta Cacopsylla pyri / C. pyricola. Njihova determinacija je prilicno konfuzna posto su u morfoloskom i bioekoloskom smislu veoma slicne. Teskoe identifikovanja vrsta roda Cacopsylla objektivno su uslovljene i cinjenicom postojanja sezonskog dimorfizma kod C. pyri, C. bidens i C. pyricola. Iz tog razloga vrste su opisivane pod razlicitim nazivima. Sve vrste su ishranom vezane za rod Pyrus spp., prevashodno krusku Pyrus communis. U toku godine mogu da razviju vei broj generacija. U Srbiji je na kruskama do sada registrovano prisustvo cetiri vrste lisnih buva. U plantaznim zasadima krusaka sa intenzivnim merama zastite dominirala je C. pyri. Pored nje u gotovo svim ispitivanim zasadima utvreno je i prisustvo za Srbiju nove vrste C. bidens. Trea vrsta iz ovog kompleksa C. pyricola se javlja sporadicno i to uglavnom na zapustenim stablima kruske. Cetvrta registrovana vrsta je C. pyrisuga, koja ne pripada navedenom kompleksu. U toku godine razvije jednu generaciju i ne javlja se u velikoj brojnosti u plantaznim zasadima kruske. Meutim, utvreno je da

31

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

predstavlja veoma veliki problem u zasadima krusaka gde se ne sprovode intenzivne agrotehnicke mere. U proizvodnim podrucjima nase zemlje, trenutno, obicna kruskina buva predstavlja ekonomski najznacajniju stetocinu kruske. Larve prave direktne stete hranei se na zeljastim delovima biljke, sto dovodi do iznurivanja biljaka i ometanja porasta mladara i listova. Indirektne stete nastaju usled pojave medne rose koju luce ovi insekti. Na mednoj rosi se razvijaju cadjavice i plodovi gube trzisnu vrednost. Pored toga obicna kruskina buva je vektor mikoplazme «pear decline», sto pridaje jos vei znacaj ovoj stetocini. Suzbijanje kruskine buve predstavlja veoma slozen proces koji ukljucuje agrotehnicke, bioloske i hemijske mere borbe. Agrotehnickim merama treba obezbediti umeren porast kruske zato sto u tim uslovima dolazi do slabije pojave ove stetocine. Pored toga kruskina buva ima brojne prirodne neprijatelje, kao sto su Anthocoris nemoralis, Coccinella spp. i Chrysopa spp. koje mogu u uslovima prirodne ravnoteze regulisati brojnost kruskine buve. Osnovni preduslov za ocuvanje brojnosti prirodnih neprijatelja kruskine buve je korisenje selektivnih insekticida koji ne deluju na njih. U nasoj zemlji suzbijanje kruskine buve u poslednjih 20-tak godina zasnivano je na primeni preparata na bazi DNOC-a i amitraza. Navedeni preparati su u nasim uslovima ispoljavali visoku efikasnost u suzbijanju kruskine buve. Medjutim, posto je doslo do zabrane korisenja preparata na bazi DNOC-a brojnost kruskine buve se pocela uveavati. Pored toga u svetu je kruskina buva pocela razvijati rezistentne populacije na amitraz, sto je dovelo do njegove manje primene. U suzbijanju kruskine buve u nas trenutno se najcese koriste sledea jedinjenja: mineralna ulja (zimsko tretiranje), abamektin, neonikotinoidi, organosilikoni, fenoksikarb i spirodiklofen. U nasim istrazivanjima tokom 2008.g. preparati na bazi abamektina ispoljili su dobru efikasnost u suzbijanju kruskine buve (oko 92%). U ovim ogledima neoniktinoidi su ispoljili dobro delovanje samo na mladje razvojne stadijume. U svetu (SAD, Ceska) za suzbijanje kruskine buve registrovana su sredstva na bazi piridabena. S obzirom na mali broj jedinjenja koja su na raspolaganju za suzbijanje kruskine buve, trebalo bi ispitati efikasnost piridabena u nasim uslovima, i eventualno ga uvesti u primenu. U radu e takodje biti istaknuta problematika razvoja rezistentnosti kruskine buve na postojee insekticide.

32

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPSTENJA Referati po pozivu - Toksikologija i ekotoksikologija

13. STETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE

1

Petanovi Radmila1, Marci Dejan2, Vidovi Biljana1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected]

Znacaj grinja kao stetocina u poljoprivredi, sumarstvu i pejzaznoj hortikulturi uocen je pre vise od pola veka i smatra se direktnom posledicom «zelene revolucije». Principi «odrzivog razvoja», globalizacija trzista i izmenjeni klimatski uslovi uticali su su promene u zastiti agroekosistema zasnovane na integralnom pristupu, introdukciji stranih vrsta stetnih organizama i njihovoj »smeni» saglasno izmenjenim ekoloskim uslovima u poreenju sa onim na sredini 20.veka. Stetne grinje kao i drugi stetni organizmi time nisu izgubile aktuelnost ve su se neke vrste «povukle», a neke nove dobile na znacaju kao vazne stetocine. Agroekosistemi u kojima fitofagne grinje imaju status stetocina su pre svega vonjaci, vinogradi, zastien prostor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici, sumske kulture i uskladisteni reproduktivni organi biljaka, a u manjoj meri jednogodisnji njivski usevi. Fitofagne grinje sreu se, kao sto je poznato, meu paucinarima (Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama (Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). U vonjacima su najznacajnije stetne vrste paucinara: Tetranychus turkestani Ugarov et Nikolski, T. urticae Koch, Panonychus ulmi (Koch), Amphytetranychus viennensis (Zacher) i dr. Karakteristika aktuelnog stanja stetnih paucinara u vonjacima je cesa pojava i vea brojnost vrsta roda Tetranychus u odnosu na P. ulmi, verovatno zbog kompetitivne prednosti uslovljene visom stopom populacionog rasta i siroj ekolosloj valenci za osnovne abiotske faktore i izvore hrane. Sa primenjenog stanovista ovo saznanje je bitno jer suzbijanje treba prilagoditi razlicitim zivotnim ciklusima tih stetocina. U zasadima voaka je redovno prisutno oko 20 vrsta eriofida meu kojima se isticu: Aculus schlechtendali (Nal.), Epitrimerus pyri (Nal.), Eriophyes pyri (Pgst.) (na jabucastim vokama), Aculus fockeui (Nal. et Trt.), Eriophyes similis (Nal.), E. padi (Nal.), Acalitus phloeocoptes Nal. (na kosticavim), Phytoptus avellanae Nal., Aceria erinea (Nal.), A. tristriata (Nal.) (na jezgrastim). U zasadima jagodastih voaka ceste su Tetranychus turkestani, T. urticae, Neotetranychus rubi Träg., a od eriofida Phyllocoptes gracilis (Nal.) i Acalitus essigi Hasan. Na vinovoj lozi su i dalje kao stetocine aktuelne

33

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

polifagne Tetranychus turkestani i T. urticae, a meu eriofidama Colomerus vitis (Pgst.) i Calepitrimerus vitis (Nal.). U zastienom prostoru, pored grinja paucinara T.cinnabarinus (Boisduval) i T. urticae koje se redovno nalaze, poslednjih godina kao poseban problem, narocito u proizvodnji paprike, javlja se novointrodukovana visoko polifagna stetna tropska tarzonemida Polyphagotarsonemus latus (Banks) koja je u Srbiji prvi put registrovana 1998. Sistemi odrzive poljoprivrede koriste ekoloski orijentisane metode integralne zastite i proizvodnje koje imaju za cilj poveenje prinosa, kvaliteta zemljista, smanjenje primene agrohemikalija i troskova proizvodnje. Meutim, korisenje organskih ubriva i smanjenje primene agrohemikalija dovodi do poveanja organizama koji zive i hrane se detritusom kao sto su nematode, grinje i kolembole. Od nedavno je i kod nas kao stetocina spanaa uocena vrsta Tyrophagus similis Volgin koja naseljava zemljiste u staklenicima, ulazi u pupoljke spanaa i hrani se mladim lisem. Ova vrsta je iz fam. Acaridae kao i srodna vrsta T. neiswanderi Johnston & Bruce, koja je svuda u Evropi prisutna, kao stetocina krastavca, ali i ukrasnih biljaka. Veliki broj paucinara i eriofida sree se na ukrasnom drveu i siblju u gradovima meu kojima se isticu Eotetraychus tiliarium (Hermann) i druge vrste ovog roda, Oligonychus spp. Eurytetranychus i Schizotetranychus. Na cetinarskim vrstama su pored Oligonychus spp. ceste i pljosnate grinje iz roda Pentamerismus. Posebno treba istai da se na reproduktivnom materjalu u prometu, koji je podvrgnut fitosanitarnoj kontroli na arpadziku redovno sree eriofida lukovicastih biljaka Aceria tulipae (K.). U okviru opsteg problema invazivnih vrsta saopsteno je da je veliki broj stranih vrsta grinja usao u Evropu, narocito iz obe Amerike i Azije. Oko 30 vrsta paucinara i oko 50 vrsta eriofida razlicito su distribuirane u evropskim zemljama. U Srbiji je konstatovana jedna alohtona vrsta paucinara i 24 vrste eriofida, pretezno severnoamerickog porekla. Mnoge od njih mogu biti potencijalne stetocine. Jedna od juznoamerickih vrsta paucinara Tetranychus evansi (Banks), posebno znacajna kao steocina paradajza i drugih biljaka iz fam. Solanaceae brzo se rasirila po mediternskim zemljama (uneta je 1991), a ima indikacija da bi mogla da postane stetna u zastienom prostoru. Novi pristupi proizvodnji i zastiti podrazumevaju i inovativne pristupe u proucavanju grinja radi boljeg razumevanja istorijskih i ekoloskih faktora koji deluju na strukturu i funkcionisanje populacija (migracije, prenamnozenje, protok gena). Zbog toga su aktuelna proucavanja filogeografije i populacione genetike (vezane za invazivne stetne vrste), morfoloske i molekularne sistematike, filogenije kompleksa vrsta i formiranje baza podataka koje e biti dostupne na internetu. Uspesno suzbijanje grinja u poljoprivrednoj proizvodnji znatno otezava pojava populacija rezistentnih na akaricide, kao posledica izrazitog prirodnog potencijala za brzu evoluciju rezistentnosti i nedovoljno promisljenog delovanja coveka. Ovo se posebno odnosi na grinje iz familije Tetranychidae: podaci o istorijatu rezistentnosti grinja-paucinara pokazuju da je, bar kada je rec o

34

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

novijim akaricidima, dovoljno svega nekoliko tretiranja za pojavu rezistentnih populacija i vidljive neuspehe u suzbijanju. Baza podataka o rezistentnosti artropoda na pesticide Univerziteta Micigen i IRAC-a (Insecticide Resistance Action Committee) sadrzi 7747 izvestaja za 553 vrste artropoda, za period 1914-2007, od cega je 1025 izvestaja o rezistentnosti 76 vrsta iz klase Acari. Od ovog broja, 708 izvestaja odnosi se na 41 vrstu iz cetiri familije, stetne u zastiti bilja i biljnih proizvoda. Preko 70% ovih izvestaja sadrzi podatke o rezistentnosti dve vrste tetranihida - T. urticae i P. ulmi. Na listi "top 10" rezistentnih artropoda, ove dve vrste zauzimaju prvo, odnosno deveto mesto, sa podacima za 80 odnosno 38 jedinjenja prema kojima je razvijena rezistentnost. O stanju i karakteristikama rezistentnosti tetranihida i drugih grinja na akaricide u Srbiji postoje samo sporadicni podaci, jer nema monitoringa ni sistematskih istrazivanja. Izvestaji o umanjenoj efikasnosti pojedinih akaricida i iskustva iz prakse, ukazuju na moguu pojavu rezistentnih populacija T. urticae i P. ulmi u nekim lokalitetima. Problem rezistentnosti grinja namee potrebu stalne potrage za jedinjenjima sa akaricidnim svojstvima, koja deluju na nove biohemijske i fizioloske ciljeve. Poslednjih godina na trzistu se pojavilo nekoliko akaricida novog mehanizma delovanja i relativno povoljnih ekotoksikoloskih karakteristika. Spirodiklofen i spiromesifen, derivati tetronske kiseline, koji na biohemijskom nivou deluju kao inhibitori biosinteze lipida, pokazali su se kao visoko efikasni u suzbijanju populacija fitofagnih grinja, rezistentnih na inhibitore razvia, METIakaricide i druga jedinjenja. Spinosad, mesavina spinosina A i spinosina D, prirodnih proizvoda fermentacije zemljisne aktinomicete Saccharopolyspora spinosa, razvijen je kao insekticid sa primarnim mestom delovanja na nikotinske receptore acetilholina i sekundardnim delovanjem na GABA receptore. Iako o njegovom delovanju na grinje postoje kontradiktorni podaci, noviji rezultati pokazuju da spinosad ispoljava znacajan akaricidni efekat na T. urticae, ukljucujui i sistemicno delovanje nakon primene za zalivanje supstrata. Bifenazat, akaricid iz grupe karbazata ciji mehanizam delovanja nije potpuno poznat, ispoljavava brz (knock-down) efekat i dugotrajno rezidualno dejstvo. Ovaj akaricid nije prisutan na nasem trzistu. S druge strane, eksperti koje je angazovao IRAC svrstali su postojee akaricide u vei broj grupa, na osnovu mehanizma delovanja i rizika ukrstene rezistentnosti, i predlozili nekoliko mera za sprecavanje sirenja rezistentnosti tetranihida: (1) primeniti samo jedno jedinjenje iz grupe u istom usevu/zasadu u sezoni (2) jednim jedinjenjem tretirati isti usev/zasad samo jednom u sezoni (3) ne primenjivati mesavinu dva jedinjenja iz iste grupe (4) ne primenjivati doze/koncentracije vee od preporucenih (5) primenjivati jedinjenja tako da stetno delovanje na predatore bude minimalno (6) sprovoditi monitoring rezistentnosti. Pored navedenih mera, ostavljena je i mogunost primene doza/koncentracija manjih od onih koje preporucuju proizvoaci, u cilju integrisanja akaricida i bioloskih agenasa i smanjenja selekcionog pritiska.

35

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

14. MOGUNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI Jurisi Aleksandar, Petrovi Aleksandra, Rajkovi Dragana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Novi Sad [email protected] Monitoring i suzbijanje krpelja u toku 2008. godine sproveden je u: Podunavskom, Pomoravskom, Raskom, Sumadijskom, Branicevskom, Kolubarskom, Macvanskom, Moravickom i Nisavskom okrugu. Ukupno su obuhvaene 54 opstine. Rezultati rada su deo projekta koji je odobren od Ministarstva za zastitu zivotne sredine. U istrazivanje su bili ukljuceni razliciti lokaliteti. Neki od ispitivanih lokaliteta bili su u samom jezgru pojedinih gradova dok su drugi predstavljali kombinaciju urbanih i ruralnih sredina. Uzorkovanje krpelja vrseno je u: parkovima, setalistima, izletistima, rekreacionim centrima, na zelenim povrsinama skola i obdanista i na grobljima. Imajui u vidu specificnu konfiguraciju terena koji su izabrani na osnovu ekolosko-epidemioloskih indikacija, krpelji su prikupljani metodom fleg-casa po modelu Maupin et al. (1991), modifikovanim klopkama sa suvim ledom, a neke jedinke krpelja skinute su sa pasa i macaka lutalica akaroloskom pincetom u periodu od aprila do septembra 2008. godine. Mapiranje lokaliteta vrseno je GPS ureajima marke GARMIN. Determinacija je vrsena po kljucu A. Estrada Pena (2004). Hemijsko suzbijanje krpelja sprovele su firme: Ciklonizacija, Visan, Ekosan i Ekodez aplikatorima tipa IGEBA U-15 M i motornim lenim prskalicama IGEBA Port 423. U cilju zastite zdravlja ljudi i zivotinja potrebno je u odreenim momentima preduzeti mere za redukciju stetnih artropoda koje su usaglasene sa preporukama svetske zdravstvene organizacije (WHO). Redukcija populacija vrste koja se suzbija zavisi od velikog broja faktora. Pre svega sama metodologija suzbijanja predstavlja strucan i multidisciplinaran pristup. Da bi se ostvarila maksimalna redukcija mora se poznavati sama biologija vrste, njen infektivni potencijal, mesto u lancu ishrane i njena osetljivost prema akaroinsekticidnim preparatima sa jedne strane, a sa druge strane mora se ostvariti maksimalna zastita zivotne sredine. U urbanim sredinama odrzavanju i suzbijanju stetnih artropoda, a narocito krpelja u velikoj meri doprinosi ponasanje i navike stanovnistva u higijensko-sanitarnom pogledu. U istrazivanjima koja su sprovedena 2008. godine bilo je slucejeva da su krpelji infestirali dvorista, kue i vee delove pojedinih naselja. U toku 2008 godine na ispitivanim lokalitetima evidentirano je prisustvo tri vrste krpelja: Ixodes (Ixodes) ricinus (Linnaeus 1758), Dermacentor (Dermacentor) marginatus (Sulzer 1776) i Rhipicephalus 36

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

(Rhipicephalus) sanguineus (Latreille 1806). Sve navedene vrste krpelja su vektori uzrocnika zaraznih bolesti ljudi i zivotinja. Prisustvo vrste I. ricinus registrovano je tokom cele godine na skoro svim istrazivanim lokalitetima cime je rizik od Lajmske bolesti povean. U drugim zemljama Evrope ova vrsta krpelja prenosi uzrocnike piroplazmoze i krpeljske paralize. Vrsta R. sanguineus vektor je uzrocnika psee piroplazmoze i psee pancitopenije i velikog broja virusa opasnih po zdravlje domaih i divljih zivotinja. Vrsta D. marginatus takoe je vektor velikog broja virusa. Meu najopasnije bolesti koje ova vrsta krpelja moze preneti na ljude i zivotinje ubraja se Rocky Mountain pegava groznica i tularemija. Obzirom da svi lokaliteti na kojima su registrovani krpelji predstavljaju stalna mesta boravka ljudi i zivotinja cime se poveava i potencijalni rizik od uboda krpelja, rezultati istrazivanja treba da ubrzaju proces u smislu primene dodatnih mera prevencije i kontrole brojnosti populacija krpelja kako bi se smanjio rizik od uboda krpelja koji su zarazeni bakterijom Borrelia burgdorferi ili nekim drugim uzrocnikom opasnim po zdravlje ljudi i zivotinja. Na odreenim lokalitetima gradskih i prigradskih naselja efekat hemijskog suzbijanja krpelja nije uvek zadovoljavajui. Najvea efikasnost hemijskog tretmana u nasim itrazivanjima ostvarena je na lokalitetima tipa parka i park-sume, dok je manja efikasnost primenjenih insektoakaricida ispoljena na gradskim grobljima i koritima reka. Najmanja efikasnost zabelezena je kada je u pitanju suzbijanje krpelja u objektima (stenare i kuice gde psi borave), i to u slucaju kada je prisutna vrsta R. sanguineus iz razloga sto ovaj krpelj ima specifican razvojni ciklus, kao i tendenciju kretanja na gore. Ova vrsta krpelja se uspesno skriva ispod crepa i drvenih stubova-grae, sto otezava hemijsko suzbijanje. Gustina populacija krpelja moze biti kontrolisana na pojedinim lokalitetima kontrolom i pravilnim tretmanom. Na osnovu indicija da populacije krpelja imaju i izvesnu sposobnost brzih migracija i adaptacija i zbog specificnosti artropoda za svaku vrstu je potrebno napraviti poseban program suzbijanja. To prakticno znaci da se na pojedinim lokalitetima koji su pod stalnom kontrolom redukcija krpelja moze ostvariti primenjivim ekoloskim nehemijskim metodama, sto je ekonomski opravdano i celishodno sa stanovista ne samo zastite zdravlja nego i normalne aktivnosti ljudi i zivotinja, kao i ukupne zastite zivotne sredine.

37

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POSTERI

Opste teme 1. ODREIVANJE KRITICNIH TACKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOENJE HACCP SISTEMA U PROCESU PROIZVODNJE HRANE Almasi Radmila Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zastitu zivotne sredine, Novi Sad HACCP sistem predstavlja niz preventivnih mera koje osiguravaju proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. Osnov za uvoenje HACCP sistema u poljoprivredno prehrambenim objektima je cisenje i dezinfekcija, odrzavanje opreme i kontrola stetocina. Za kontrolu stetocina treba izvesti brzo otkrivanje i odreivanje vrsta koje mogu prouzrokovati stetu na proizvodu i pronai kriticne tacke kontrole, kako bi smanjili stetno delovanje insekata. Mogui stetni insekti u prehrambenim objektima su bubasvabe, moljci, brasnari, mravi, muve i drugi insekti. Stetocine mogu dospeti u proizvod iz samog proizvoda, iz pakovanja, iz transportnih sredstava, kroz prozore, vrata i transportne kanale, iz otpada i drugih mesta u objektu. Kontrola kriticnih tacki je uspostavljena u pet objekata, upotrebom feromonskih klopki. Nedeljnim pregledima zabelezeno je prisustvo najvaznijih vrsta za date objekte. Uspostavljena je dokumentacija i voenje brojnosti vrsta, sto je u mnogim objektima pomoglo drzaocima proizvoda da uvide znacaj praenja insekata. S obzirom na cinjenicu da u objektima rade osobe bez neophodnog strucnog znanja o znacaju insekata, suzbijanje insekata prepusteno je DDD sluzbama po ugovoru. DDD sluzbe koje izvode suzbijanja dolaze u objekt u odreenim vremenskim intervalima, bez prethodne kontrole brojnosti insekata (naglasavamo, u nekim posmatranim objektima ugraen je HACCP sistem, a u nekima nije). U mlinovima najznacajnije stetocine su brasneni moljac, Ephestia kuhniella, bakrenasti moljac, Plodia interpunctella i mali brasnar, Tribolium confusum. Od navedenih vrsta dominirao je brasneni moljac, dok je mali brasnar bio prisutan, ali ga klopke nisu hvatale u dovoljnoj meri. Najvei broj insekata u posmatranom objektu, uhvaen je na mestu gde se brasno uvreava, iza entoletera, iza fluidnog lifta i u podsilosnoj galeriji. U cilju praenja brojnosti bubasvaba, klopke sa feromonima ravnomerno su rasporeene u proizvodnom pogonu pekare. Najvea brojnost je zabelezena u fermentacionim komorama i u klopkama blize pei, sto smatramo kriticnim tackama za ovaj objekat.

38

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

U mesaoni stocne hrane postavljene su klopke sa feromonima za vrste bakrenasti moljac, brasneni moljac, bubasvabe i brasnare. Najzastupljenija vrsta u ovom objektu je bila bakrenasti moljac, sa maksimalnom brojnosu u junu. U svim klopkama je lovljen veliki broj leptira ove vrste, ali se posebno izdvajaju mesta kod usipnih koseva, ali i kod ekstrudera i ispod krupare. Na osnovu praenja insekata (brasneni moljac, bakrenasti moljac, zitni moljac, brasnari i zizci Sitophilus spp.) u doradnom centru, najbrojnije vrste su bile bakrenasti i zitni moljac. Kriticna mesta u ovom objektu su mesta gde je skladisteno staro seme i gde se vraa seme. Ocekujemo da e ovo odreivanje kriticnih tacaka pomoi proizvoacima hrane da proizvode kvalitetnije i bezbednije proizvode. 2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOSKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected] Organizacija spoljnog karantinskog nadzora, kao i kontrola prisustva karantinskih organizama u posiljkama bilja na teritoriji neke zemlje podrazumeva pregled i analizu velikog broja uzoraka. Bez obzira na kapacitete i ekonomsku snagu svake zemlje pojedinacno, u svetu postoji teznja da se broj uzoraka koji stizu do regionalnih i ovlasenih laboratorija radi analiza smanji, a da pri tome ne doe do poveanja rizika od introdukcije stetnog organizma ili smanjenog broja pregledanih uzoraka. Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost i preciznost pojedinih poljskih seroloskih, tzv. dzepnih testova za detekciju dva vazna karantinska patogena iz razlicitih bioloskih kategorija. Za ispitivanja su odabrana 2 izolata Tomato spotted wilt virus (TSWV) koji se nalazi na A2 listi karantinski regulisanih organizama i jedan izolat Phytophthora ramorum Werres et al., pseudogljive koja se nalazi na A1 karantinskoj listi Srbije. Izolati oba patogena su poreklom iz Srbije i prethodno su identifikovani i okarakterisani odgovarajuim laboratorijskim metodama. Dva razlicita dzepna testa SPOTCHECK LFTM (Adgen, Ltd, United Kingdom, http://www.neogeneurope.com) i ImmunoStripTM Test (Agdia, USA, http://www.agdia.com) primenjena su za detekciju TSWV u lisu duvana i paradajza sa simptomima. Izolat P. ramorum detektovan je u lisu Rhododendron variegatum, R. morgenrot i Viburnum plicatum primenom ALERT LFTM Phytophthora spp. (Adgen, Ltd, United Kingdom,

39

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

http://www.neogeneurope.com). Primena dzepnih testova za TSWV i P. ramorum obavljena je prema uputstvima proizvoaca. U biljnom tkivu sa simptomima, sva tri testa uspesno su detektovala ciljanog patogena, odnosno doslo je do pojave kako kontrolne, tako i linije koja oznacava pozitivnu reakciju. Dobijeni rezultati ukazuju da su poljski testovi oba proizvoaca za dokazivanje TSWV i P. ramorum, ukljuceni u ispitivanja uspeli da detektuju sve pozitivne uzorke. Primena sva tri testa je jednostavna, tako da mogu da ih primenjuju strucna lica, ali i proizvoaci nakon krae obuke. Pozitivan dzepni test ipak nije dovoljan za konacnu dijagnozu, koja mora da bude potvrena u ovlasenoj laboratoriji. Takoe, uzorke sa negativnom reakcijom koji ispoljavaju simptome, kao i pozitivne uzorke koji ne ispoljavaju simptome, treba transportovati u laboratoriju radi daljih analiza. Prema dobijenim rezultatima, primena dzepnih testova za detekciju TSWV i P. ramorum mogla bi da povea preciznost monitoringa u nasoj zemlji, jer je mogue pregledati vei broj uzoraka i eliminisati veliki broj negativnih. Prema preporukama meunarodnih protokola i standardnih operativnih procedura, sve uzorke koji su pozitivni primenom poljskih testova, obavezno treba pravilno dostaviti ovlasenoj laboratoriji da bi prisustvo patogena bilo dokazano primenom osetljivijih metoda, kao sto su ELISA test i molekularne metode detekcije zasnovane na lancanoj reakciji polimeraze, PCR.

3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU TOKOM 2008. GODINE Vajgand Dragan Agroprotekt doo, Sombor [email protected] Praenje leptira koji lete nou pomou svetlosne klopke je osnova za kratkorocnu prognozu pojave vrsta. Za praenje brojnosti leptira je koristena svetlosna klopka tip RO Agrobecej. Tokom 2008. godine na lokalitetu Sombor registrovana je brojnost oko 130 vrsta leptira. U ovom radu su prikazane dinamike leta leptira sledeih vrsta: Loxostege sticticalis, Ostrinia nubilalis, Autographa gamma, Spodoptera exigua, Helicoverpa armigera, Lacanobia oleracea, Mamestra brassicae, Agrotis ipsilon, A. exclamationis, A. segetum i Hyphantria cunea. Posto se let leptira na svetlosnoj klopci prati do sredine oktobra, u rezimeu su dati samo okvirni podaci o dinamici leta, koji su uporeeni sa visegodisnjim podacima do 31. avgusta. Brojnost vrste Helicoverpa armigera je bila za 10% vea u odnosu na visegodisnji prosek. Oko 70% prosecne brojnosti je registrovano kod vrsta Ostrinia nubilalis, Lacanobia oleracea i Agrotis ipsilon. Polovina prosecne 40

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

brojnosti je registrovana kod vrsta Autographa gamma, Agrotis exclamationis i Agrotis segetum. Svega 30% prosecne brojnosti je registrovano kod vrste Mamestra brassicae. Vrste Loxostege sticticalis, Hyphantria cunea su imale zanemarljivo malu brojnost u odnosu na visegodisnji prosek, a leptiri vrste Spodoptera exigua tokom 2008. godine nisu registrovani.

4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE Laznik Ziga1, Toth Tímea2, Lakatos Tamás2, Trdan Stanislav1 1 University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Dept. of Agronomy, Ljubljana, Slovenia 2 Research and Extension Centre for Fruit Growing, Újfehértó, Hungary [email protected] In Slovenia, research on entomopathogenic nematodes started in 2004. First investigations were performed under laboratory conditions, since these biological control agents had the status of exotic agents until the middle of 2008. In 2006, extensive research on the occurrence of entomopathogenic nematodes in Slovenian soil started. Until now 275 soil samples from 55 locations were taken and examined. Four species of entomopathogenic nematodes, Steinernema affine (Bovien), S. feltiae (Filipjev), S. carpocapsae (Weiser) and S. kraussei (Steiner), were identified using PCR-RFLP method. Since these nematodes are very efficient biological control agents ­ we also proved this fact in many of our laboratory experiments ­ we decided to perform a field experiment with Slovenian strain (B30) of S. feltiae. The first such experiment was carried out in Ljubljana in June 2008 against the Colorado potato beetle (Leptinotarsa decemlineata [Say]) in potato. The results were very promising, therefore we conclude that entomopathogenic nematodes undoubtedly have a potential for substitution of insecticides in certain extent.

41

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI Pavlovi Snezana1, Stojanovi Sasa2, Starovi Mira2 1 Institut za proucavanje lekovitog bilja »Dr J. Panci«, Beograd 2 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Kantarion (Hypericum perforatum L., Hypericaceae) je jedna od najvise proucavanih lekovitih biljka iz familije Hypericaceae. Kao lekovitu biljku koristili su ga jos Stari Grci. Primena kantariona i danas je veoma rasirena. Kantarion je veoma zastupljena biljna vrsta u Srbiji, pa je zbog prekomerne eksploatacije svrstana u vrste cije se sakupljanje i promet kontrolisu prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu, korisenje i promet divlje flore i faune u Srbiji (»Sluzbeni glasnik RS« 31/2005), da bi se osiguralo i sprecilo ugrozavanje njenog trajnog opstanka. U nasoj zemlji su do sada opisani kao patogeni kantariona pet vrsta gljiva iz roda Fusarium, zatim, Colletotrichum gleosporoides i Diaporthe eres complex. Tokom maja, pocetkom juna 2006. godine u lokalitetu Pancevo i Vlasinsko jezero na kantarionu je konstatovano prisustvo pepelnice. Simptomi su konstatovani u vidu povrsinske, belicaste micelijske navlake s obe strane lista, lisnim drskama i povrsini stabla kantariona. Micelija u pocetku formira pojedinacne okruglaste kolonije, koje se kasnije spajaju i formiraju gustu micelijsku prevlaku, koja potpuno pokriva lisnu povrsinu, izazivajui nekrozu lisa, koje se susi i otpada. Takve biljke su potpuno neupotrebljive kao biljna droga. Mikroskopskom analizom micelijske navlake utvreno je prisustvo konidiofora i konidija. Konidiofore su prave, jednostavne sa kakteristicnom bazalnom elijom. Bazalna elija je cilindricna i na nju se nastavljaju dve krae elije koje su priblizno iste duzine. Na osnovu tipa konidiofora odreeno je da su one tipa »euoidium«. Konidije tipa »cichoracearum« se formiraju na vrhu konidiofore po nekoliko u nizu, obicno cetiri do pet, hijalinske su, elipsoidne do izduzeno cilindricne, dimenzija 24,2-36,5 mµ. Konidije klijaju na jednom kraju, pri cemu se razvija duga inicijalna hifa. Kleistotecije patogena registrovane su tokom jeseni u oktobru na samoniklom kantarionu na povrsini lista, lisnih drski i stabla. One su uronjene u miceliju, pojedinacne, rasute ili u grupama, paraplektehimaticne grae, sa retkim apendicesima na donjoj polovini kleistotecije, tamno mrke do crne, precnika 92-135 µm. Askusi, kojih u kleistoteciji ima vise, najcese po cetiri, su sa kratkom drskom ali su prisutni i bez nje, hijalinski, velicine 60-72 x 37 µm. U askusu se obicno formiraju cetiri askospore koje su elipticne, glatkih zidova, hijalinske, 20-22,4 x 11,5-12,5 µm. Morfoloske odlike patogena u potpunosti odgovaraju opisima koje navodi Braun (1987) za gljivu Erysiphe cichoracearum var. cichoracearum.

42

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POSTERI Zastita ratarskih i povratrskih biljaka

6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA KUKURUZA, PSENICE I JECMA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnicanin Sava, Stevi Milan, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Za suzbijanje korova u usevima kukuruza, psenice i jecma postoji veliki broj razlicitih aktivnih materija. Neke od njih, iako odavno uvedene u primenu, i dalje su vrlo prisutne u proizvodnoj praksi, zahvaljujui pre svega sirokom spektru u suzbijanju korova. Poslednjih godina ulazu se napori da se postojee formulacije takvih jedinjenja poboljsaju kako u pogledu ostvarene efikasnosti tako i prihvatljivosti sa ekotoksikoloskog stanovista. Tokom 2006. i 2007. godine obavljena su ispitivanja dve nove formulacije: New Esteron i New DMA-6 za primenu u usevima kukuruza, psenice i jecma. Ogledi su postavljeni na nekoliko lokaliteta (Smederevska Palanka, Zemun Polje i Dobanovci) i izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama. Preparati su namenjeni suzbijanju jednogodisnjih sirokolisnih korova, a primenjeni su u zavisnosti od preparata i useva kada su psenica i jecam bili fazi bokorenja pa do pojave drugog kolenca, odnosno kada je kukuruz bio u fazi tri do pet listova. U ogledima u kojima su ispitivani NEW DMA-6 i NEW ESTERON ustanovljeno je prisustvo 37 sirokolisnih korovskih vrsta. NEW DMA-6 je ispoljio dobru efikasnost u odnosu na: Amaranthus retroflexus, Anagalis arvensis, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, C. hybridum, Cirsium arvense, Consolida regalis, Datura stramonium, Geranium mole, Lactuca seriola, Lepidium draba, Matricaria inodora, Myagrum perfoliatum, Onopordon acanthium, Papaver rhoeas, Ranunculus repens, Rumex crispus, Silene alba, Sinapis arvensis, Stachys annua i Stenactys annua. Zadovoljavajue je delovao na: Abutilon theophrasti, Conium maculatum, Hibiscus trionum, Lamium purpureum, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Veronica persica, Viola arvensis i Xanthium strumarium. Slabu efikasnost NEW DMA-6 je ispoljio u odnosu na: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum lapathifolium, Stellaria graminea, S. media, i Veronica hederifolia.

43

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Preparat NEW ESTERON ispoljio je nesto bolje delovanje na pojedine korovske vrste. Dobru efikasnost je ostvario (osim na ve navedene za New DMA-6) i na: Abutilon theophrasti, Veronica persica i Viola arvensis. Zadovoljavajue delovanje ostvareno je pored navedenih i na vrstu Veronica hederifolia. 7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNACAJNIH SOVICA U JUZNOJ BACKOJ TOKOM 1981-2005. GODINE Keresi Tatjana1, Almasi Radmila1, Radoni Katarina2 1 Univerzitet u Novom Sadu ­ Poljoprivredni fakultet, Departman za zastitu bilja i zivotne sredine, Novi Sad 2 PD "Agrozavod" , Vrbas [email protected] Sovice (Lepidoptera, Noctuidae) se, kako u svetu, tako i kod nas, ubrajaju u grupu najvaznijih polifagnih stetocina u ratarstvu i povrtarstvu. Ekonomski najznacajnije podgrizajue sovice kod nas su ozima sovica (Agrotis segetum Denis&Schiff.), usklicna sovica (A. exclamationis L.) i sovica ipsilon (A. ipsilon Hufn.), a najstetnije lisne sovice su kupusna sovica (Mamestra brassicae L.), povrtna sovica (Lacanobia oleracea L.) i sovica gama (Autographa gamma L.). Od 1993. godine na dalje, sve cesa i stetnija postaje kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera Hbn). Zbog povremenih iznenadnih masovnih pojava i steta od sovica, vazno je pratiti intenzitet njihove pojave tokom vegetacije, u cilju blagovremenog saopstavanja kratkorocne prognoze ili signalizacije za suzbijanje. U ovom radu bie prikazana dinamika leta ekonomski najvaznijih sovica u juznoj Backoj (prosek za Rimske Sanceve i Vrbas), tokom 1981-2005. godine. Od podgrizajuih sovica, u navedenom 25-godisnjem periodu, brojnije i cese su bile ozima i usklicna sovica (godisnji ulov 574, odnosno 234 leptira), u odnosu na sovicu ipsilon (87 primeraka). U prvoj polovini posmatranog perioda podgrizajue sovice su bile manje brojne (uglavnom ispod visegodisnjeg proseka), a u drugoj polovini je njihova brojnost cese prelazila prosecnu. Tako je maksimalna brojnost ozime sovice registrovana 1994 i 1997.g., a iznad proseka je bio ulov i 1984, 1992-93. i 1995-96. godine. Usklicna sovica je bila najbrojnija 1995-97. i 2000.g., a sovica ipsilon 1994-95. i 2003. godine. Od navedenih lisnih sovica, najzastupljenija je bila sovica gama (466 primeraka prosecno), manje brojna povrtna (339 jedinki), a najmanje brojna kupusna sovica (170 leptira godisnje). Najvea brojnost sovice gama zabelezena je 1991, 1994 i 1987.g. (u opadajuem nizu), a kupusne i povrtne sovice 1984-85. i 1995-97. godine. Evidentan je pad desetogodisnjih proseka ulova lisnih sovica od osamdesetih godina 20-og, 44

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

prema pocetku 21. veka, uslovljen najverovatnije globalnim klimatskim promenama (porast temperature i nedostatak padavina). Na suprot tome, dobija na znacaju pamukova sovica, kod koje je godisnje lovljeno prosecno 418 primeraka. Njena brojnost je bila apsolutno najvea u 2003. godini, a proporcionalno tome i visina steta. Permanentnim praenjem populacija leptira, izbegavaju se neocekivane masovne pojave i stete od stalno prisutnih ili migratornih vrsta. Takoe, dobijaju se visegodisnji proseci sa kojima se poredi brojnost u godini praenja. Saopstavanjem prognoze (narocito negativne), stede se znatna materijalna sredstva (pesticidi, gorivo, ljudski rad), ostvaruje se efikasnija i ekonomicnija zastita useva i zivotne sredine.

8. LET EKONOMSKI ZNACAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM SANCEVIMA U PERIODU 2004-2007. GODINA Milovac Zeljko1, Keresi Tatjana2, Sekuli Radosav1, Malidza Biljana1 1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu ­ Poljoprivredni fakultet, Departman za zastitu bilja i zivotne sredine, Novi Sad [email protected] Mere za suzbijanje sovica treba primenjivati na osnovu podataka dobijenih sistematskim praenjem njihove rasprostranjenosti, razvia i brojnosti. Upotreba svetlosne klopke predstavlja jedan od vidova praenja dinamike leta ovih insekatskih vrsta. Tokom cetiri godine (2004-2007), na Rimskim Sancevima praena je brojnost ekonomski znacajnih vrsta sovica pomou svetlosne klopke tipa RO Agrobecej. Uzorci su uzimani redovno i determinisani u entomoloskim laboratorijama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Cilj rada je da se daju podaci o letu sledeih vrsta: Mamestra brassicae L. ­ kupusna sovica, Lacanobia oleracea L. ­ povrtna sovica, Autographa gamma L. ­ sovica gama, Agrotis segetum Den.&Schiff. ­ ozima sovica, Agrotis ipsilon Hufn. ­ sovica ipsilon, Agrotis exclamationis L. ­ usklicna sovica i Helicoverpa armigera Hbn. ­ kukuruzna sovica. Tokom perioda istrazivanja (2004-2007 godina) broj ulovljenih primeraka kupusne sovice bio je nekoliko puta manji od visegodisnjeg proseka. Tokom 2004. godine uhvaeno je samo 8 primeraka, da bi taj broj rastao svake godine i u 2007. godini dostigao vrednost 51. Prosecna godisnja brojnost ostalih lisnih sovica uhvaenih za ove cetiri godine skoro da je podjednaka i iznosi oko 170 primeraka, sto je manje od visegodisnjeg

45

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

proseka za juznu Backu. Broj uhvaenih primeraka povrtne sovice se kretao od 45 pa do 281, a sovice gama od 62 do 266. Od podgrizajuih sovica u posmatranom periodu, najbrojnija je bila usklicna sovica sa prosecnim ulovom od 109 primeraka godisnje. Nesto manje brojna je bila ozima sovica (prosecno 93 primerka godisnje), dok je najmanje uhvaeno primeraka sovice ipsilon (prosecno 29). Brojnost podgrizajuih sovica u ovom periodu se karakterise velikim variranjem izmeu posmatranih godina. Sve godine su imale i do nekoliko puta manju brojnost u odnosu na njihov visegodisnji prosek za juznu Backu. Prosecan broj uhvaenih primeraka kukuruzne sovice iznosio je 172, sa najmanje uhvaenih primeraka u 2005. ­ 40 i najvise uhvaenih primeraka tokom 2007. godine, 355. Rezultat brojnosti navedenih vrsta sovica koje su bile nekoliko puta manje od visegodisnjeg proseka je bio njihov mali ekonomski znacaj tokom ovog perioda. Izuzetak je kukuruzna sovica koja od 1993 godine predstavlja cestu opasnost po ratarske i povrtarske useve. Praenjem leta sovica dobijaju se podaci na osnovu kojih je mogue dati prognozu vezanu za pojavu i stetnost ovih vrsta i na taj nacin racionalnije se boriti protiv istih.

9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VASI NA RATARSKIM USEVIMA U VOJVODINI Thalji Ragheb, Strbac Pero, Keresi Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za zastitu bilja i zivotne sredine, Novi Sad [email protected] U nasoj zemlji lisne vasi se ubrajaju u grupu vaznijih stetocina na gajenim biljkama. Prema domaim literaturnim podacima, na ratarskim usevima sreu se vise desetina vrsta biljnih vasi. Tako, na primer, na strnim zitima posebno se isticu vrste Sitobion avenae F. i Schizaphis graminum L., dok na kukuruzu Rhopalosiphon padi L. i R. maidis Fitch. Na suncokretu se najcese spominju crna repina vas (Aphis fabae Scop.) i sljivina vas kovrdzalica (Brachycaudus helichrysi Kalt.), a na usevima seerne repe, takoe dve vrste lisnih vasi, crna repina vas (A. fabae) i zelena breskvina vas (Myzus persicae Sulz ). Iako su biljne vasi svrstane u grupu znacajnijih stetocina na ratarskim usevima, zahvaljujui njihovom nacinu zivota u kolonijama i slaboj pokretljivosti, one predstavljaju vrlo pogodan plen za mnoge predatorske vrste insekata, narocito usko specijalizovane vrste, tzv. afidofaga.

46

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Tokom 2008 godine, u periodu od maja do kraja avgusta meseca, vrsena su uporedna praenja kretanja populacije i brojnosti razlicitih vrsta predatora na usevima psenice, suncokreta i seerne repe na veem broju lokaliteta. Utvrivanje prisustva i brojnosti predatora na usevima suncokreta i seerne repe, vrseno je metodom pregleda 100 biljaka (na 10 mesta po 10 biljaka). Na usevu psenice je korisen metod kosenja entomoloskim kecerom (na 5 mesta po 20 zamaha). U fenofazi klasanja psenice, pored kosenje kecerom, korisen je metod pregleda 100 klasova. Radi utvrivanja brojnosti larava pojedinih vrsta predatora, uzimani su uzorci napadnutih delova biljaka, radi detaljnog pregleda u laboratoriji. U ovom slucaju, iz svakog polja, uzimani su uzorci sa 25 napadnutih biljaka. Tokom nasih istrazivanja, predatori lisnih vasi su utvreni kod predstavnika sledeih familija: Coccinellidae, Chrysopidae, Syrphidae, Cecidomyiidae, Chamamyiidae, Anthocoridae i Nabidae. Najzastupljenije su vrste iz familije Coccinellidae, a odmah iza njih nalaze se vrste iz familije osolikih muva (Syrphidae). Po efikasnosti, bubamare su daleko efikasnije u odnosu na ostale vrste predatora, jer i larve i imaga su aktivni predatori i hrane se istim plenom. U radu e biti prikazana sezonska fluktuacija populacija pojedinih familija predatora, kao i njihova brojnost i distribucija na spomenutim usevima. Prikazani rezultati i rezultati slicnih istrazivanja, predstavljaju neophodan korak u cilju primene opstih principa integralne zastite gajenih biljaka od stetocina, sto dovodi na kraju i do redukovane primene insekticida i ocuvanja zivotne sredine 10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura stramonium L. Bozi Dragana, Vrbnicanin Sava Univerzitet u Beogrtadu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Seme korovske vrste Abutilon theophrasti Medik. sakupljeno je u jesen 2006.godine na Radmilovcu, a seme vrste Datura stramonium L. u Zemun Polju tokom jeseni 2001.godine. Sakupljena semena su cuvana u laboratoriji na temperaturi od 22 - 300C do pocetka eksperimenta. Ispitivanje klijavosti semena obavljeno je u inkubatoru na razlicitim temperaturama: 120C, 160C, 200C, 240C, 280C i 320C. U okviru svakog zadatog temperaturnog rezima raena su po dva tretmana: a) tretman sa semenima koja su 24h pre naklijavanja izlagana temperaturi od 40C i b) tretman sa semenima koja nisu izlagana niskoj temperaturi. Po 30 semena je naklijavano u Petri posudama na filter papiru, pri cemu je u svaku posudu dodato po 5 ml destilovane vode. Svi tretmani su izvedeni u pet ponavljanja, 47

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

a ceo ogled je uraen u dve replikacije. Klijanje semena testiranih vrsta je praeno svakodnevno u intervalu od 7 dana. Na osnovu analize dobijenih rezultata konstatovana je bolja klijavost semena A. theophrasti u odnosu na seme vrste D. stramonium (9,57 95,05%; 0,00-33,76%). Ova cinjenica je suprotna rezultatima ranijih istrazivanja koja naglasavaju da je temperatura za klijanje i nicanje A. theophrasti u intervalu od 16 - 200C, a D. stramonium od 24 - 280C. Dakle, u ovom slucaju moze se govoriti o uticaju starosti (dormantnosti) semena na njegovu klijavost. Klijavost semena obe vrste je bila vea sa porastom temperature i pri tome je zabelezena maksimalna klijavost na temperaturi od 320C. U slucaju A. theophrasti seme koje je prethodno izlagano nizoj temperaturi (24h na 40C) je pokazalo bolju klijavost na 200C i visim temperaturama, dok se ta pravilnost nije pokazala na temperaturama ispod 20oC. Za razliku od semena A. theophrasti koje je u izvesnom procentu klijalo ve prvog dana nakon postavljanja ogleda, seme D. stramonium je krenulo da klija tek 3 - 4 dana nakon postavljanja ogleda. Takoe, seme D. stramonium nije klijalo na temperaturama ispod 200C (sto je u saglasnosti sa temperaturnim potrebama ove vrste za klijanje), meutim na visim tempraturama nisu utvrene statisticki znacajnije razlika u klijanju izmeu tretmana sa i bez izlaganja temperaturi od 40C.

11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA Levi Jelena1, Kovacevi Tamara1, Vukojevi Jelena2, Stankovi Slavica1 1 Institut za kukuruz ,,Zemun Polje", Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Bioloski fakultet, Beograd Mikobiota semena sirka moze da prouzrokuje velike ekonomske stete, jer negativno uticu na klijavost semena, prinos i kvalitet zrna. Za zrno ili seme su znacajni oni pataogeni koji se razvijaju u polju i koji se mogu semenom prenositi na klijance i/ili odrasle biljke. Paraziti semena sirka su u nas malo proucavani, ali se moze pretpostaviti na osnovu literaturnih podataka (McGee, 1988), da su slicni kao i na semenu kukuruza. Zajednicko za seme kukuruza i sirka jeste da su za obe gajene vrste najznacajniji patogeni iz roda Fusarium, cesto iste vrste, zatim roda Penicillium i Aspergillus. Razlike mogu da postoje u specijalizaciji sojeva koji mogu biti virulentni prema sirku ali ne i prema kukuruzu, kao sto je primer sojeva vrste Colletotrichum graminicola. Drugi primer je vrsta F. moniliforme, za koju je utvreno da neki sojevi poreklom iz kukuruza pripadaju vrsti F. verticillioides (=F. moniliforme), a drugi iz sirka vrsti F. thapsinum. Ove dve gljive su morfoloski slicne, stoga se cesto navode pod imenom F. moniliforme, ali nisu bioloski ista vrsta. 48

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Izolacija gljiva iz 60 uzoraka zrna sirka vrsena je na sledei nacin: zrna se dva sata ispiraju pod mlazom tekue vode; sterilisu 3-5 minuta u vodenom rastvoru NaOCl (1:3); 2 - 3 minuta ispiraju pod mlazom tekue vode i na kraju zrna dva puta u sterilnoj vodi; sterilisana zrna osuse se na sterilnom filter papiru, a zatim se po osam zrna rasporeuju na povrsinu podloge, koja sadrzi 2% agara i antibiotike, u Petrijevoj kutiji precnika 10cm. Podloga. Isti postupak se ponovi 10 puta po jednom uzorku; nakon 6 ­ 7 dana odrzavanja Petrijevih kutija pri sobnoj temperaturi vrsi se in situ mikroskopski pregled razvijenih kolonija, a prema potrebi se priprema nativni preparat i dodatno pregleda pod mikroskopom. Dobijeni rezultati ukazuju na veliku raznovrsnost mikobiota semena sirka i varijabilnost u intenzitetu pojave pojedinih vrsta gljiva. Od ukupno 16 izolovanih vrsta najucestalije su vrste roda Alternaria (10 - 100%, prosek 86,6%), Aspergillus (1,3 - 55,0%, prosek 28,8%), Mucor (1,3 - 70,0%, prosek 22,8) i Penicillium (1,3 - 42,5%, prosek 12,9%). U proseku, znacajno manji intenzitet pojave je utvren za vrste Cladosporium spp. (prosek 3,8%), Epicoccum spp. (prosek 2,1%), Gonatobotrys spp. (prosek 2,1,8%) i Rhizopus spp. (prosek 1,3). U 17,1% uzoraka utvrene su vrste roda Fusarium, i to F. equiseti (0,0 -1,3%, prosek 1,3%), F. proliferatum (1,3 8,8%, prosek 3,6%), F. semitectum (1,3%), F. solani (2,5%), F. sporotrichioides (1,3%), F. subglutinans (1,3 - 2,5%, prosek 1,4%), F. thapsinum (1,3 - 11,3%, prosek 3,2%) i F. verticillioides (1,3 - 7,5%, prosek 3,2%). Po prvi put je u Srbiji identifikovana vrsta F. thapsinum koja se pojavila u znacajnije veem intenzitetu u poreenju s drugim vrstama roda Fusarium. Osnovna svojstva ove vrste opisana su od strane Levi i sar. (2006). 12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PSENICE Popovi Aleksandra, Strbac Pero, Keresi Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zastitu zivotne sredine, Novi Sad [email protected] U okviru stetnih vrsta koje se javljaju u proizvodnji psenice, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu dominiraju insekti, posebno tvrdokrilci (red Coleoptera), od kojih neki svojom ishranom cesto dovode do smanjenja prinosa, zbog cega su i ekonomski znacajni. Njihove populacije u znatnoj meri redukuju trculjci (fam. Carabidae), poznati kao vrlo korisni insekti,

49

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

odnosno regulatori brojnosti stetnih vrsta. Radi donosenja odluke o eventualnom suzbijanju stetnih vrsta, neophodno je poznavati i zastupljenost korisnih organizama, a njihovo prisustvo i brojnost se mogu pratiti razlicitim metodima. Cilj istrazivanja je bio utvrivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava tvrdokrilaca i njihovih sukcesija na razlicitim sortama psenice i tipovima zemljista. Na eksperimentalnim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Sancevima, na tri razlicite sorte psenice (NS-Rana 5, Renesansa i Pesma) i dva tipa zemljista, primenjena je metoda Barber posuda. U prvoj godini istrazivanja (2006), posude su bile postavljene 28. marta, a sakupljanje insekata je vrseno dekadno do 05. jula, dok su u drugoj godini (2007) posude postavljene 02. aprila, a sakupljanje je, takoe, vrseno dekadno sve do 11. juna. Rezultati rada pokazuju da je ukupan broj prikupljenih insekata u prvoj godini istrazivanja iznosio 12.637 jedinki, a u drugoj godini 3.449, sto je u pozitivnoj korelaciji sa meteoroloskim uslovima, za ovu grupu insekata. Tokom dvogodisnjih istrazivanja najvei broj jedinki zabelezen je na sorti psenice NSRANA 5, dok veih razlika u brojnosti, na ostale dve sorte, nije bilo. Meu sakupljenim tvrdokrilcima, najbrojnije su bile epigeobiontne vrste iz familija Carabidae, Silphidae, Staphilinidae, Curculionidae, Scarabaeidae i Chrysomelidae. Prema brojnosti individua i procentu sretanja na ispitivanim povrsinama, trculjci (fam. Carabidae) se izdvajaju u odnosu na ostale tvrdokrilce, a sto pokazuje kvalitativni i kvantitativni sastav sakupljene faune (36 vrsta i 7.732 individue). U okviru ove familije, dominantne i subdominantne vrste u 2006. godini bile su Agonum dorsale i Pterostichus cupreus, a u 2007, pored navedenih, u istu kvantitativnu kategoriju spadale su i vrste Stomis pumicatus, Trechus 4-striatus, Harpalus pubescens i H. distinguendus. U toku 2006. godine, u prvom delu istrazivanja, najzastupljenije su bile vrste iz fam. Staphilinidae, a u drugom delu iz fam. Silphidae, dok su u 2007. godini zabelezeni obrnuti rezultati. Dominantna vrsta trculjaka, A. dorsale, bila je najbrojnija tokom maja u obe godine, a vrsta P. cupreus, u prvoj godini (2006) tokom maja, a u drugoj (2007) u aprilu.

50

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE KOROVA U STRNIM ZITIMA Stevi Milan1, Jovanovi Radovanov Katarina1, Dzelatovi Slavica2 , Vrbnicanin Sava1, Elezovi Ibrahim1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Centar za poljoprivredna i tehnoloska istrazivanja d.o.o., Zajecar U toku 2004. i 2005. godine, ispitivana je efikasnost herbicida LANCELOT 450 WG (a. m. aminopiralid + florasulam) u usevu ozime psenice i jecma. Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/ OEPP po tipu slucajnog blok sistema u cetiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac, Zemun Polje, Dobanovci i Smederevska Palanka. Pri kolicini primene od 25 g/ha, ispitivani preparat ispoljio je dobru efikasnost (ef. > 90%) u odnosu na: Adonis aestivalis, Anchusa officinalis, Agrostemma githago, Capsella bursa - pastoris, Cirsium arvense, Consolida regalis, Gallium aparine, Lactuca seriola, Lamium amplexicaule, Sinapis arvensis, Papaver roheas, Ranunculus arvensis, Stellaria media, Stenactis annua, Thlaspi arvensis i Vicia sativa. Zadovoljavajua efikasnost (ef. 75-90%) ostvarena je u odnosu na vrste: Chenopodium album, Lamium purpureum i Matricaria inodora a slaba efikasnost (ef. < 75%) konstatovana je kod vrsta: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Veronica hederifolia, Veronica persica i Viola arvensis. Poveanjem kolicine primene na 33 g/ha, spektar visoko osetljivih korovskih vrsta prosiren je i na : Lamium purpureum, Matricaria inodora, Lactuca seriola, i Polygonum aviculare. Sa kolicinom primene od 33 g/ha, uz dodatak okvasivaca, poboljsana je efikasnost u odnosu na vrstu Veronica persica. Preparati Granstar, Mustang, Cambio i Starane koji su posluzili kao standard, primenjeni u preporucenim kolicinama ispoljili su efikasnost karakteristicnu za ta jedinjenja. U ogledima nije zabelezena pojava fitotoksicnog delovanja preparata kako kod kolicina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih kolicina za ispitivanje fitotoksicnosti.

51

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

15. MOGUNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I SIROKOLISNIH KOROVA U USEVU PSENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG (PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) Elezovi Ibrahim1, Stevi Milan1, Dzelatovi Slavica2, Jovanovi Radovanov Katarina1, Vrbnicanin Sava1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Centar za poljoprivredna i tehnoloska istrazivanja d.o.o., Zajecar U pojedinim regionima nase zemlje (Istocna i Zapadna Srbija), proizvodnju psenice ugrozava prisusutvo travnih korovskih vrsta, narocito divlji ovas (Avena fatua). S obzirom na veliku slicnost sa strnim zitima, suzbijanje ovih vrsta primenom herbicida veoma je komplikovano. U toku 2007. i 2008. godine, ispitivane su mogunosti suzbijanja travnih korovskih vrsta u usevu psenice, primenom preparata Pallas 75 WG (a. m. piroksulam + klokvintocet-meksil). Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/OEPP po tipu slucajnog blok sistema u cetiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac i Zajecar. Ispitivani preparat primenjen je u kolicini od 150, 200 i 250 g/ha, sa i bez ovasivaca, kao i u kombinaciji sa Esteronom (2,4-D 2-EHE). U zavisnosti od kolicine primene preparata, ostvarena je zadovoljavajua (Ef.75-90 %) odnosno dobra (Ef.>90 %) efikasnost u suzbijanju vrsta Avena fatua i Lolium perene, a slaba u odnosu na Agropirum repens. Pored travnih, peparat Pallas 75 WG ostvario je dobro delovanje na vei broj sirokolisnih korovskih vrsta. Kao visoko osetljive mogu se oznaciti sledee vrste: Bilderdykia convolvulus, Sinapis arvensis, Stellaria media, Veronica hederifolia, Veronica persica, Agrostema githago, Consolida regalis, Lamium amplexicaule i Matricaria inodora. Slabu ostljivost prema ispitivanom preparatu ispoljile su korovske vrste: Convolvulus arvensis, Lactuca seriola, Lamium purpureum i Papaver rhoeas. U ogledima nije zabelezena pojava fitotoksicnog delovanja preparata kako kod kolicina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih kolicina za ispitivanje fitotoksicnosti.

52

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

17. UTICAJ HEMIJSKE ZASTITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOSKI KVALITET I STETNU MIKOFLORU SEMENA NEKIH SORTI PSENICE

1

Balaz Ferenc1, Bodroza Marija2, Zecevi Tatjana1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu, Novi Sad 2 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

U uslovima intenzivne proizvodnje psenice, kritican period za razvoj patogena moze da bude u vreme cvetanja i oplodnje. Poznato je da su nosioci prinosa i kvaliteta zrna gornji listovi. Ocuvanje njihovog zdravstvenog stanja, kao i samog klasa, moze u znacajnoj meri da osigura visok i stabilan prinos semena odlicnog kvaliteta. U okviru tehnoloskog projekta Republike Srbije vrseno je ispitivanje uticaj hemijske zastite na elemente prinosa, tehnoloski kvalitet i stetnu mikoflofu semena kod 14 sorti psenice. Ogled je izveden tokom proizvodne 2007/2008.godine u lokalitetu Crvenka u okviru sortnog ogleda sa velicinom osnovnih parcela od 256m2. Izvrseno je jedno tretiranje biljaka u fazi cvetanja 19.05.2008.g. sa fungicidom Prosaro EC-250 (tebukonazol 125 g/l + prothiokonazol 125 g/l) u dozi od 1 litra po hektaru. Istovremeno sa fungicidom primenjen je i mikrobiolosko ubrivo Slavol u kolicini od 7 l/ha. Prskanje biljaka je izvedeno traktorskom prskalicom uz korisenje ''TwinJet'' rasprskivaca i utroska 250 l tecnosti po hektaru. Ocena efikasnosti fungicida obavljena je 12.06. u vostanoj zrelosti psenice, korisenjem ocene po EPPO standardima. Zetva je obavljena 01.07. u punoj zrelosti psenice. Prinos je meren sa celih parcela i uzimani su uzorci od po 5kg za ispitivanje tehnoloskog kvaliteta i mikoflore semena. Uticaj hemijske zastite na stetnu mikofloru semena je utvreno na osnovu inkubacije 4x100 semena u Petri kutijama na vlaznoj filter hartiji. Kod veine ispitivanih sorti psenice, doslo je do jace pojave sive pegavosti lisa (septorioze). Na netretiranom delu (kontrola) zaraza se kretala od 3 - 8,5. Pepelnica je bila zastupljena u malom intenzitetu od 0 - 3. Fuzarioza klasa je bila prisutna kod svih sorata u intenzitetu od 0,5 -5 zarazenih klasova po m2. U tretiranom delu parcela zaraza biljaka pomenutim bolestima je bila znacajno manja. Od momenta tretiranja biljaka do ocene efikasnosti fungicida kod veine sorata zaraza je ostala na priblizno istom nivou ili je u manjem procentu doslo do izvesnog poveanja nivoa zaraze. Kod sive pegavosti, zavisno od osetljivosti sorata, doslo je do poveanja nivoa zaraze od 0 - 3 do nivoa 1 - 4. Pepelnica je prakticno ostala na istom nivou kao u vreme izvoenja prskanja. Broj fuzarioznih klasova po kvadratnom metru u tretmanima je bio znacajno manji (0 - 1) u odnosu na netretiranu kontrolu (0,5 - 5). Prinosi kod veine sorata su bili visoki i kretali su se izmeu 7 i 8,9 t/ha u kontroli. Samo kod nekoliko sorata

53

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

prinosi su bili nesto ispod 7 t/ha. U tretiranim varijantama ostvareni prinosi su bili vei za 350 - 625 kg/ha, zavisno od reakcije sorte na hemijsku zastitu i folijarnu primenu Slavola. Kod veine ispitivanih sorti hektolitarska tezina i masa 1000 zrna je bila nesto vea u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Sadrzaj glutena i sedimentaciona vrednost su, takoe za izvestan nivo bili vei u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Utvrene su znacajne razlike u stepenu zarazenosti semena izmeu netretiranih i tretiranih varijanati, gljivama iz roda Alternaria, Fusarium, Cladosporium, Mucor i Penicillium. Ukupan nivo zaraze kod pojedinih sorata u kontroli se kretao izmeu 25 i 40%, dok u tretiranim varijantama broj zarazenih zrna se kretao izmeu 10 i 18%.

54

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

18. KONTAMINACIJA ZRNA PSENICE FUMONIZINOM U SRBIJI Stankovi Slavica1, Levi Jelena1, Tanci Sonja1, Krnjaja Vesna2 1 Institut za kukuruz ,,Zemun Polje", Beograd 2 Institut za stocarstvo, Beograd Od 1988. godine, kada su fumonizini prvi put izolovani iz kulture gljive F. verticillioides, do danas je identifikovano 28 vrsta ovih fuzaritoksina. Najcese producenti fumonizina su vrste F. verticillioides i F. proliferatum, koji su i najcesi prouzrokovaci fuzarioza klipa i zrna kukuruza. Fumonizini i njihovi derivati su grupisani u cetiri serije koje su oznacene kao A, B, C i P. Prisustvo fumonizina B serije, najtoksicnije iz grupe fumonizina, u svetu se uglavnom prati na kukuruzu zbog teskih bolesti ljudi (kancer jednjaka) i zivotinja (ELEM - leukoencefalomalacija konja i PPE ­ edem plua svinja), koje nastaju usled cestog konzumiranja zrna i proizvoda od zrna kukuruza. Novija istrazivanja u svetu ukazuju na rasirenu pojavu fumonizina B serije (FB) i na zrnu strnih zita, soje, suncokreta i drugih biljnih vrsta. Rezultati dosadasnjih istrazivanja u Srbiji pokazuju da su njihovi producenti prisutni svake godine na zrnu kukuruza, ali o prisustvu ovih producenata i kontaminaciji zrna psenice fumonizinima ima veoma malo podataka. Cilj ovih istrazivanja bio je da se utvrdi prisustvo vrsta roda Fusarium koji biosintetisu fumonizin B1 (FB1), kao i koncentracija ovog toksina u zrnu psenice na teritoriji Srbije. Uzorci zrna psenice su prikupljeni u 14 lokaliteta, u vreme zetve u toku 2005. i 2006. godine. Za odreivanje sastava mikopopulacije Fusarium vrsta iz svakog uzorka je analizirano po 32 zrna psenice u cetiri ponavljanja. Identifikacija izolovanih vrsta vrsena je prema Nelsonu i sar. (1983) i Burgessu i sar. (1994). Uzorci za mikotoksikolosku analizu su pripremljeni ekstrakcijom iz 10g samlevenog uzorka zrna psenice, koji je prethodno homogenizovan sa 2g NaCl i 50 ml mesavine 70% rastvora metanola i destilovane vode (3:1). Koncentracija FB1 je odreena ELISA testom, prema uputstvu proizvoaca (Tecna S.r.l., Italy, Celer Fumo Test Kit). Meuzavisnost intenziteta napada Fusarium spp. i koncentracije FB1 odreivana je pomou koeficijenta korelacije po Pearsonu. Dobijeni rezultati pokazuju da se vrste roda Fusarium, koje stvaraju FB1, u Srbiji ucestalo pojavljuju i na zrnu psenice. Od ukupno 24 ispitivana uzorka vrsta F. verticillioides je izolovana u 18, F. proliferatum iz sest, a F. subglutinans iz cetiri uzorka. Iako je intenzitet napada ovih vrsta bio relativno nizak (0,8 do 8,0% ) za sve tri identifikovane vrste, FB1 je detektovan u svim uzorcima. Koncentracija ovog mikotoksina bila je vea od 20.000 ppb kod 12 uzoraka, 2.300 - 16.700 ppb kod pet i manja od 2.000 kod sedam uzoraka. Ovi rezultati ukazuju da je 70,8% proizvedene psenice u Srbiji imalo veu koncentraciju FB1 od maksimalno dozvoljene koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija (< 2.000 ppb). Na osnovu analize meuzavisnosti intenziteta ukupnog napada producenata Fusarium spp. i koncentracije FB1 u

B B

55

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

ispitivanim uzorcima nije utvrena statisticki znacajna korelacija. Ovi rezultati ukazuju da bi trebalo analizirati vei broj uzoraka i ukupne fumonizine, posebno iz grupe B, za koje je utvreno da se cese pojavljuju u prirodi.

19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA TOKOM 2006-2008. Milovac Zeljko1, Sekuli Radosav1, Keresi Tatjana2 1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu ­ Poljoprivredni fakultet, Departman za zastitu bilja i zivotne sredine, Novi Sad [email protected] Prisustvo kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) u Evropi je prvi put utvreno 1992. godine, na teritoriji tadasnje Jugoslavije. Od tada, ova vrsta se siri, nanosei stete kukuruzu gajenom u monokulturi. Iako su larve stetnije, i odrasli insekti pricinjavaju stete, hranei se najpre listom kukuruza, da bi kasnije presli na polen i svilu, pa i na zrna u mlecnom zrenju. Pri veoj brojnosti imaga, svila biva sasvim izgrizena i presecena sve do ispod vrha klipa, sto moze imati za posledicu rehuljavost klipa. Visoka brojnost imaga pre oprasivanja moze uticati na slabiju oplodnju i na smanjenje prinosa, pogotovo kada se radi o semenskom kukuruzu. Radi utvrivanja potrebe za hemijskim suzbijanjem, potrebno je pratiti brojnost imaga. Jedan od vidova praenja brojnosti i dinamike leta se zasniva na upotrebi razlicitih vidova klopki. Praenje je vrseno u periodu jun-septembar tokom 2006, 2007 i 2008. godine. Klopke su postavljene na kukuruz u monokulturi u okolini Novog Sada. Tokom sve tri godine korisene su zuta "Pherocon AM®" i Multigard zelena klopka. Uz njih, u 2006. korisena je Multigard zuta, u 2007. Multigard zuta i feromonska, a u 2008. feromonska klopka. Ocitavanje brojnosti na klopkama je vrseno svakih 7 dana, a zamena klopki svakih 14 dana. Uporeujui razlicite tipove lepljivih klopki, uocljivo je da je najvei broj primeraka kukuruzne zlatice lovljen na feromonskoj (oko 870 primeraka godisnje), a zatim (u opadajuem nizu) na zelenoj (645) i zutoj Multigard (560), a najmanji broj (198) na "Pherocon AM®" klopki, sto je konstatovano i prilikom ranijih istrazivanja. Pojava prvih odraslih jedinki kukuruzne zlatice je registrovana pocetkom jula u prvoj, a ve sredinom juna u druge dve godine (kada su vremenske prilike uslovile znatno raniji pocetak vegetacije). Maksimum leta u 2006. godini je zabelezen u drugoj dekadi jula, a u 2007. i 2008. u prvoj

56

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

dekadi, odnosno prvoj polovini jula. Zavrsetak leta je nastupao krajem avgusta i pocetkom septembra. Za razliku od perioda 2002-2005.g, kada je brojnost imaga zlatice, na istom lokalitetu (Rimski Sancevi) i istom tipu klopki ("Pherocon AM®"), opadala u proseku za oko 35% svake godine, u 2006. je brojnost stagnirala, a u poslednje dve godine je zabelezen porast (2007. za 90%, a 2008. za 37%). Na ostalim tipovima klopki je brojnost populacija imaga bila slicna tokom sve tri godine istrazivanja (sa malim izuzetkom kod Multigard zute klopke, na kojoj je zabelezen pad 2007, u odnosu na 2006). Pri maksimumu pojave, broj odraslih jedinki kukuruzne zlatice je u prvoj godini bio ispod ekonomskog praga stetnosti, koji se koristi u SAD, a u 2007. i 2008. iznad, sto ukazuje na to da brojnost vrste raste, pa se njena pojava mora pratiti i narednih godina.

20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI Jovi Jelena1, Cvrkovi Tatjana1, Mitrovi Milana1, Krnjaji Slobodan1, Petrovi Aneljko1, Tosevski Ivo2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland [email protected] Crvenilo kukuruza je nova bolest u Srbiji ciji je prouzrokovac Stolbur fitoplazma koju na kukuruz prenosi cikada Reptalus panzeri. Prisustvo ove bolesti na teritoriji Srbije poznato je ve 50 godina, ali se navodi samo za ograniceno podrucje Juznog Banata, Backe, Srema i centralnog pomoravlja. Reptalus panzeri je do skoro bio poznat kao retka vrsta cikade zapadno palearktickog rasprostranjenja koja je vezana za kserotermna stanista obrasla zbunastom vegetacijon i niskim drveem. Novija proucavanja biologije i ekologije ove cikade ukazuju da je ona dozivela promenu u ponasanju i da je preferentna biljka za njenu ishranu i razvie kukuruz, u cijim poljima je brojnost populacija R. panzeri izuzetno visoka. Tokom 2007. i 2008.godine izvrsen je pregled kukuruznih polja na teritoriji Srbije radi utvrivanja rasprostranjenosti cikade R. panzeri, njene inficiranosti Stolbur fitoplazmom, prisustva drugih cikada potencijalnih vektora Stolbura, kao i prisustva simptoma crvenila kukuruza na tim lokalitetima. Uzorkovanje je sprovedeno na 62 lokaliteta u 24 okruga Srbije, cime su obuhvaeni svi okruzi osim Pcinjskog i teritorije Kosova i Metohije. U periodu od 1 - 15 jula, kada je R. panzeri u fazi rojenja, sakupljane su cikade, a u periodu od 15 - 30 avgusta, kada su simptomi crvenila jasno

57

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

razvijeni, sakupljani su uzorci kukuruza. Izolacija DNK iz svake pojedinacne cikade i pandzi kukuruza uraena je po CTAB metodi. Identifikacija Stolbur fitoplazme u cikadama i kukuruzu izvrsena je po nested PCR protokolu sa Stolbur specificnim prajmerima STOL11f2/r i STOL11f3/r2. Ukupno je sakupljeno i analizirano 194 uzorka kukuruza i 768 primeraka cikada. Prisustvo izuzetno brojnih populacija cikade R. panzeri u poljima kukuruza i simptoma crvenila kukuruza utvreno je u 14 okruga Srbije: Severno Backom, Zapadno - Backom, Juzno -Backom, Severno - Banatskom, Srednje - Banatskom, Juzno - Banatskom, Sremskom, Macvanskom, Beogradskom, Podunavskom, Sumadijskom, Pomoravskom, Branicevskom i Borskom. Na nekoliko lokaliteta u centralnoj Srbiji utvreno je i prisustvo druge cikade Reptalus quinquecostatus, a na lokalitetima u istocnoj Srbiji Hyalesthes obsoletus. Meutim, na tim lokalitetima je crvenilo kukuruza bilo prisutno samo tamo gde je pored ovih cikada bio prisutan i R. panzeri. Istrazivanje rasprostranjenja bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora R. panzeri pokazala je da je ova bolest prisutna na siroj teritoriji Srbije nego sto se to do sada mislilo. Prisustvo ove bolesti utvreno je u pogranicnim oblastima sa Hrvatskom, Maarskom, Rumunijom i Bugarskom. Tokom ovih istrazivanja takoe je utvreno da je crvenilo kukuruza prisutno samo na onim lokalitetima na kojima su prisutne brojne populacije R. panzeri inficiranog Stolbur fitoplazmom. Ova istrazivanja su finansirana od strane Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije po projektu »Istrazivanja etiologije, epidemiologije i mera suzbijanja crvenila kukuruza ­ nove bolesti na kukuruzu u Srbiji« (ugovor br. 401-00-16422/2007-11/36-4). 21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEZI (Pyrenochaeta terrestris) KORENA KUKURUZA Levi Jelena1, Stankovi Slavica1, Tanci Sonja1, Kovacevi Tamara1, Krnjaja Vesna2 1 Institut za kukuruz ,,Zemun Polje", Beograd 2 Institut za stocarstvo, Beograd Crvena trulez korena kukuruza, koju prouzrokuje gljiva Pyrenochaeta terrestris Gorenz, Walker & Larson (syn. Phoma terrestris Hansen), prvi put je u Srbiji utvrena 1996. godine u lokalitetu Zemun Polja. Bolest je siroko rasprostranjena, ali zbog izostajanja sporulacije prouzrokovaca na standardnim podlogama ostala je i dalje manje poznata siroj naucno-strucnoj javnosti. Cilj ovoga rada bio je utvrivanje dinamike razvoja ove bolesti na korenu razlicitih genotipova kukuruza u razlicitim agroekoloskim uslovima. U 2006. godini postavljen je ogled sa 4 razlicita genotipa kukuruza (L191/1, B73, ZPSC231su i ZP661k) u lokalitetima Samos, Dobrica i Zemun

58

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Polje, a u 2007 godini samo u lokalitetu Zemun Polje. Svaki genotip je bio zastupljen sa 250 biljaka. Analiza korena vrsena je kod 10 biljaka od svakog genotipa, i to 26. maja, 22. juna, 14. jula, 8. avgusta i 14 septembra u 2006.godini i 15. juna, 16. jula, 16. avgusta i 1. oktobra 2007.godine. Koren pojedinacnih biljaka je isecen uz stablo, ispran vodom i isecen na fragmente duzine 10mm na prelazu zdravog i obolelog tkiva. Fragmenti su dva sata ispirani pod mlazom cesmenske vode, sterilisani u 1% rastvoru natrijum hipohlorita (NaOCl) i isprani tri puta destilovanom vodom. Po 20 fragmenata je rasporeeno u dve Petrijeve kutije na vlazan filter papir. Petrijeve kutije su odrzavane u toku sedam dana pri 25ºC. Razvoj prouzrokovaca crvene trulezi vrsena je na osnovu obrazovanja ljubicaste boje (slicne boji cvekle) oko fragmenta, a njegova identifikacija izvrsena postavljanje ovih fragmenata na podlogu sa sterilnim fragmentima lista karanfila (CLA). Na ovoj podlozi P. terrestris obrazuje piknidije s piknosporama, dok ih na standardnoj krompir dekstroznoj podlozi ne obrazuje. Dobijeni rezultati ukazuju da dinamika razvoja prouzrokovaca crvene trulezi korena kukuruza zavisi od fenofaze razvoja biljaka, genotipa, lokaliteta i godine. U proseku za sve genotipove i lokalitete, intenzitet crvene trulezi korena se poveao od 30,3 - 34,0% u periodu maj-jun do 69,8 - 76,3% u periodu jul-septembar. Zavisno od genotipa, najvei intenzitet je utvren na korenu linije B73 (57,3%), priblizno isto kod genotipova ZPSC231su (52,8%) i L191/1 (52,6%), a najmanji na korenu hibrida kokicara (47,3%). Kod svih genotipova najvei intenzitet crvene trulezi korena kukuruza utvren je u lokalitetu Zemun Polje, a zatim u Dobrici i Samosu. Dinamika razvoja gljive u 2007. godini u lokalitetu Zemun Polje nije se znacajnije menjala u periodu jul­ oktobar (65,0 - 60,2%) u poreenju s periodom maj ­ jun (64,2 - 65,3%). U uslovima Zemun Polja u 2007.godini najvei intenzitet razvoja gljive utvren je na korenu linije B73 (71,4%), isto kod genotipova L191/1 (60,0%) i ZP611k (60,8%) a nesto vei kod genotipa ZP231su (62,7%).

22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEZI STABLJIKE KUKURUZA Zivanovi Marija1, Gasi Katarina1, Ivanovi Milan1, On Jovanovi Eleonora2, Obradovi Aleksa1* 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd 2 Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela [email protected] Znacaj i intenzitet proizvodnje doprineo je da bolesti kukuruza budu predmet intenzivnih proucavanja velikog broja fitopatologa. Ipak, ne 59

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

predstavljaju svi patogeni kukuruza podjednaku opasnost. Tako bakterioze za sada nisu ozbiljan problem u proizvodnji ovog useva. Meutim, sve intenzivnija razmena genetickog materijala kukuruza osim pozitivnih moze imati i druge posledice kao sto je porast stetnosti pojedinih mikroorganizama nastao usled uvoenja osetljivih genotipova u domau proizvodnju. Trulez stabljike kukuruza zapazili su Levi i saradnici 1989. godine, a Arsenijevi i saradnici kao prouzrokovaca identifikovali Erwinia chrysanthemi 1992. godine. Od tada do danas nije zabelezena znacajnija pojava ovog patogena kukuruza u nasoj zemlji. Meutim, sredinom jula 2008. godine, tokom zalamanja metlica, uocena je pojava izumiranja pojedinacnih biljaka kukuruza na podrucju juznog Banata. Simptomi su bili u odmakloj fazi tako da se momenat pojave prvih promena nije mogao pouzdano odrediti. Pregledom obolelih biljaka, najintenzivnije se uocava promena boje lisnog rukavca, najcese od treeg lista pa navise ka mlaem delu biljke, na kojem je tamno mrkom nijansom izrazen prelaz iz zelene u svetlo smeu boju. Razvojem bolesti dolazi do susenja i rukavca i liske. S pocetka nema promena na internodijama dok nodusi dobijaju prvo vodenast izgled a zatim postaju mrki. Trulez i susenje zahvata uglavnom rukavce i liske na srednjim spratovima biljaka koje zaostaju u porastu, suse se i potpuno izumiru, ali ne polezu. Na nekim biljkama simptomi su bili ograniceni na jedan ili dva rukavca i lista, dok je preostali deo biljke nastavio vegetaciju bez promena. Najvea steta nastaje zbog trulezi drske, ovojnih listova i samog klipa u najranijim fazama porasta. Zbog razmeksavanja osnove klipa on se lako odvaja od stabla. Oko biljaka se siri miris koji podsea na fermentaciju biljnog materijala. Potpuno razmeksavanje i lomljenje stabla nije uoceno. Procenat zarazenih biljaka bio je manji od 5%. Nije uocena pojava sekundarnih infekcija. Usev je zalivan orosavanjem vodom iz kanala. Predusev je bila seerna repa. Iz obolelih biljaka izolovani su sojevi bakterije koja poseduje pektoliticke fermente, na fragmentima lista kukuruza seerca prouzrokuje vodenaste pege, a izaziva trulez infiltracijom inokulisanih mladih biljaka kukuruza gajenih u staklari. Diferencijalnim testovima za pektoliticke vrste bakterija utvreno je da proucavani sojevi poseduju karakteristike E. chrysanthemi. Ponovna pojava ovog patogena potvruje da je E. chrysanthemi rasprostranjena u nasoj zemlji ali da je pojava bolesti uglavnom uslovljena specificnim uslovima spoljne sredine i prisustvom osetljivog domaina. Pretpostavlja se da patogen dospeva na biljke vodom za zalivanje iz kanala, cime je otezana njegova lokalizacija i kontrola. Stoga preostaje da se proucavanjem osetljivosti i gajenjem otpornih genotipova kukuruza otklone uslovi neophodni za pojavu bolesti i nastanak steta veeg intenziteta.

60

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU Malidza Goran Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Inhibitori enzima 4-hidroksifenil piruvat dioksigenaze, odnosno sinteze karotenoida, predstavljaju noviju grupu herbicida od posebnog znacaja za proizvodnju kukuruza. Novi herbicidi ove grupe (mezotrion, topramezon i tembotrion), odlikuju se sirokim spektrom delovanja, povoljnim ekotoksikoloskim osobinama i odlicnom selektivnosu prema kukuruzu. U poljskim uslovima u periodu od 2004.-2008. godine, ispitivana je efikasnost preparata na bazi tembotriona i izoksadifen-etila (Laudis, 44 + 22 g/L), topramezona (Clio, 336 g/L), topramezona i dikambe (Stellar, 50 + 160 g/L) i mezotriona (Callisto 480 g/L) primenjenih posle nicanja korova i useva. Izvedeno je 12 ogleda u cilju ispitivanja efikasnosti prethodno pomenutih herbicida u suzbijanju prvenstveno jednogodisnjih korova, ukljucujui i pojedine visegodisnje sirokolisne korovske vrste. Takoe, ispitivana je efikasnost njihovih kombinacija sa preparatima na bazi foramsulfurona, nikosulfurona, rimsulfurona i cikloksidima, u cilju suzbijanja visegodisnjih travnih korova Sorghum halepense i Cynodon dactylon. U visegodisnjim mikroogledima ispitivana je selektivnost dvostruko uveanih kolicina preparata na bazi tembotriona i topramezona prema veem broju hibrida i inbred linija kukuruza. Ogledi su bili postavljeni po slucajnom blok sistemu, povrsinom osnovne parcele 20 m2 u 3 ili 4 ponavljanja. Posle primene herbicida ocenjivana je efikasnost na osnovu smanjenja brojnosti i sveze mase nadzemnog dela korova po m2 u odnosu na netretiranu kontrolu. Fitotoksicnost je ocenjivana vizuelno, na osnovu skale od 0 -100%, ukljucujui visinu biljaka i prinos zrna. Preparati na bazi tembotriona (Laudis, u kolicinama 1,5 i 2 L/ha) i topramezona (Clio, u kolicinama 0,15 i 0,2 L/ha) ispoljili su sirok spektar delovanja i visoku efikasnost (>90%) u suzbijanju dominantnih jednogodisnjih sirokolisnih korova: Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Ch. hybridum, Datura stramonium, Polygonum lapathifolium, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua, Xanthium strumarium i travnih korova Echinochloa crus-galli i Sorghum halepense iz semena. U poreenju sa preparatom na bazi mezotriona (Callisto u kolicinama 0,2 i 0,25 L/ha), preparati na bazi tembotriona i topramezona su ispoljili bolju efikasnost u suzbijanju Ambrosia artemisiifolia i jednogodisnjih travnih korova. Iako su prouzrokovali etioliranje (izbeljivanje) listova visegodisnjih korova, nisu bili efikasni u suzbijanju Convolvulus arvensis i S. halepense iz rizoma, a u suzbijanju Cirsium arvense su ostvarili zadovoljavajuu efikasnost, koja je bila na nivou efikasnosti preparata na bazi mezotriona. Za prosirenje spektra delovanja i poboljsanje efikasnosti u 61

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

suzbijanju otpornijih korovskih vrsta, dobijeni rezultati potvrdjuju opravdanost zajednicke primene pojedinih prethodno pomenutih preparata sa preparatima na bazi dikambe, terbutilazina i sulfonilurea. Primenjeni u preporucenim i dvostruko uveanim kolicinama, preparati na bazi tembotriona i topramezona nisu ispoljili fitotoksicnost prema merkantilnom kukuruzu. Takoe, dobru selektivnost su ispoljili prema 40 inbred linija, sto ukazuje na mogunost njihove primene u semenskom kukuruzu. Praktican znacaj dobijenih rezultata visegodisnjih uporednih ispitivanja preparata na bazi tembotriona, topramezona i mezotriona ogleda se u boljem upoznavanju slicnosti i razlika ispitivanih herbicida, njihovom laksem pozicioniranju i primeni u budunosti.

24. MOGUNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU Gavrilovi Zlata1, On Jovanovi Eleonora1, Markovi Slobodanka1, Vrbnicanin Sava2, Bozi Dragana2

2

Institut PKB Agroekonomik, Beograd Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

1

Primena herbicida je nezaobilazna mera u suzbijanju korova u usevu kukuruza. Na trzistu se stalno pojavljuju novi preparati, pa je stoga neophodno ispitivati njihovu efikasnosi u razlicitim agroekoloskim uslovima, kako bi se u praksi prinenjivali preparati koji mogu da ostvare najbolji efekat u suzbijanju korova pri datoj zakorovljenosti. Ispitivanje efikasnosti preparata Maister OD (30g/l foramsulfurona + 1g/l jodosulfuron metil natrijuma + 30g/l izoksadifen etila), Laudis (44g/l tembutriona + 22 g/l izoksadifen etila), Peak 75 WG (750 g/kg prosulfurona), Clio (335g/l topramezona) obavljeno je saglasno EPPO/ OEPP metodama. Ogled je postavljen na oglednom polju Instituta PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli, po slucajnom blok sistemu u cetiri ponavljanja. Na oglednoj parceli bile su prisutne sledee korovske vrste: Chenopodium album L., Datura stramonium L., Abutilon theophrasti Medik., Hibiscus trionum L., Amaranthus retroflexus L., Polygonum lapathifolium L., Solanum nigrum L. i Portulaca oleracea L. Herbicidi su primenjeni u skladu sa preporukama proizvoaca: Maister -1.5l/ha, Laudis -2l/ha, Peak 75 WG -20g/ha uz dodatak 0.1l/ha okvasivaca Extravon i Clio 0.15l/ha uz dodatak 1l/ha okvasivaca Dash. Primena svih herbicida obavljena je lenom prskalicom Neptune 15 uz utrosak 200l vode po hektaru, nakon nicanja korova i useva i to kada je kukuruz bio u fazi 4-5 listova (14­15 BBCH skale). Ocena efikasnosti raena je metodom kvadrata u dva navrata, 15 i 30 dana nakon

62

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

primene preparata. Efikasnost je praena u odnosu na korovsku vrstu, broj jedinki po vrsti i njihovu svezu masu. U obe ocene svi ispitivani preparati su ispoljili bolju efiksnost u odnosu na masu korova nego na njihov broj. Najefikasniji u obe ocene bio je Laudis, a najslabiju efikasnost ispoljo je Peak 75 WG. Preparati Laudis, Maister OD i Clio su u obe ocene za broj biljaka po m2 ispoljili dobru efikasnost (97.90, 95.78, 95.33%), dok je efikasnost u odnosu na njihovu masu bila nesto niza, ali preko 90%. U obe ocene efikasnost preparata Peak 75 WG u odnosu na broj biljaka je bila slaba, ispod 75.00%, dok je u odnosu na masu biljaka bila zadovoljavajua (78.54% u prvoj i 75.82% u drugoj oceni). Razlog slabe, odnosno zadovoljavajue efikasnosti Peak-a je u spektru delovanja prosulfurona, koji ne deluje na Solanum nigrum koji je u znacajnoj brojnosti bio zastupljen na oglednom polju i slabijeg delovanja na Chenopodium album koji je takoe u znacajnoj brojnosti bio prisutan.

25. GLOBUS EW ­ NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-PETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnicanin Sava, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Tokom vegetacione sezone 2007. godine obavljena su ispitivanja nove formulacije aktivne materije kvizalofop-p-etila za suzbijanje jedno- i visegodisnjih travnih korova u usevu suncokreta. Osim efikasnosti ovog preparata praena je i pojava eventualne fitotoksicnosti, narocito kao posledica neblagovremene primene. Ogledi su postavljeni na dva lokaliteta: Sremska Mitrovica i Becmen, a izvedeni su saglasno standardnim EPPO metodama. Globus EW primenjen je u razlicitim kolicinama (od 0,5 do 4 l/ha) a kao standard korisen je preparat Pantera 40 EC. Na ispitivanim povrsinama dominirale su sledee korovske vrste: Agropyrum repens, Bromus sterillis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Sorghum halepense (S) i (R). Dobijeni rezultati pokazuju da Globus EW pri kolicini primene od 0,5 l/ha ispoljava odlicnu efikasnost na B. sterillis, E. crus-galli, S. glauca, S. viridis, i S. halepense (s), a slabo delovanje na S. halepense (R) i druge visegodisnje korove. Pri kolicini primene od 1,5 l/ha preparat je ispoljio odlicno delovanje na navedene jednogodisnje korovske vrste, kao i zadovoljavajue delovanje na S.halepense (R).

63

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Pri kolicini primene od 2,5 l/ha preparat odlicno suzbija sve prisutne jednogodisnje korovske vrste, kao i S.halepense (R), a na A. repens ispoljava zadovoljavajue delovanje. Pri kolicinama primene od 3 i 4 l/ha Globus EW je ostvario odlicno delovanje na sve prisutne travne korovske vrste. Osim ispoljene odlicne efikasnosti za korovske vrste za koje je namenjen, preparat nije ispoljio fitotoksicno delovanje na usev. Ova formulacija karakterise se smanjenjem sadrzaja organskog rastvaraca sto je cini manje toksicnom za usev ali i ekotoksikoloski prihvatljivijom.

26. PRINOS KORENA I TEHNOLOSKE KARAKTERISTIKE SORTI SEERNE REPE RAZLICITE OSETLJIVOSTI PREMA EKONOMSKI ZNACAJNIM PATOGENIMA Radivojevi Stevan1, Dosenovi Irena1, Filipovi Vlada2, Rozi Ratko3 1 Naucni Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad 2 PDS Institut Tamis, Pancevo 3 Poljoprivredna Stanica, Kikinda U toku 2007. godine, na oglednom polju u Poljoprivrednoj stanici u Kikindi, bio je postavljen sortni mikroogled sa sesnaest (16) sorti seerne repe. Ispitivane sorte seerne repe bile su razlicite tolerantnosti na patogene: Cercospora beticola, virusa rizomanije i Rhizoctonia solani. Mikroogled je bio postavljen uobicajenom metodom u cetiri ponavljanja i dva roka vadjenja. Takoe su uraene i hemijske analize, obracuni i statisticka obrada podataka standardnim metodama rada u nas. Cilj ovih istrazivanja bio je da se utvrdi znacaj i uloga sorte, na prinos korena i seera i tehnoloski kvalitet seerne repe, na zemljistu zarazenom sa napred navedenim patogenima. Na osnovu utvrenih prinosa korena i seera i tehnoloskog kvaliteta seerne repe, ustanovljene su veoma znacajne razlike izmeu ispitivanih sorti, u oba roka vaenja. Znacajne razlike izmeu ispitivanih sorti seerne repe, u prvom roku vaenja, iznosile su: u prinosu korena repe 9,10 t/ha ili 12,36%, u sadrzaju seera u repi 3,75% apsolutnih, odnosno 22,66% relativnih, u iskorisenju seera u % na repu 4,79% apsolutnih, odnosno 33,97% relativnih i u ocekivanom prinosu kristalnog seera 2,899 t/ha ili 30,42% relativna. Utvrene ekstremne razlike ispitivanih sorti seerne repe, u drugom roku vaenja, iznosile su: u prinosu korena repe 20,77 t/ha ili 25,36%, u sadrzaju seera 2,40% apsolutnih ili 14,20% relativnih, u iskorisenju

64

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

seera u % na repu 3,31% apsolutnih ili 22,49% relativnih, i u ocekivanom prinosu kristalnog seera 2,929 t/ha ili 27,51% . Izracunate vrednosti signala virusa rizomanije, u prvom roku vaenja, prema Sutiu (1995), iznosile su: - prvorangirana sorta u ocekivanom prinosu kristalnog seera, TIBOR = 9,05 - sorta (slabo tolerantna na rizomaniju), u ocekivanom prinosu kristalnog seera, STANDARD II = 27,85. Velicina koeficijenta do 7 ukazuje da rizomanija nije prisutna, - koeficijent od 7 do 14 odgovara srednjem napadu, - a preko 14 jak napad rizomanije Izracunate vrednosti signala rizomanije, u drugom roku vaenja, prema Sutiu (1995) iznosile su: - prvorangirana sorta u ocekivanom prinosu kristalnog seera, PRESTIGE = 11,65. - poslednja sorta po rangu, u ocekivanom prinosu kristalnog seera, ALVIRA ­ R = 23,41. Takoe je veoma vazno napomenuti, da je na ovoj parceli u znacajnoj meri utvreno i prisusustvo Rhizoctonia solani u znacajnoj meri. Navedene veoma visoke razlike, u najbitnijim pokazateljima u proizvodnji seerne repe, nisu bile ocekivane, ali zbog visoke zaraze u zemljistu i nepostovanja osnovnih naucnih saznanja, utvreni su enormni gubici u prinosu korena i kristalnog seera. Na osnovu napred recenog, vidljiva je veoma visoka ekonomska korist od 25,36% u ostvarenju prinosa korena seerne repe i od 27,51% u prinosu kristalnog seera.

27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL Trkulja Nenad1, Zivkovi Svetlana1, Ivanovi Zarko1, Dolovac Nenad1, Starovi Mira1, Vuksa Petar2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd [email protected] Proucavanju osetljivosti Cercospora beticola na fungicide u svetu se pridaje veliki znacaj (Moretti i sar., 2004; Weiland i Halloin, 2000; Davidson i sar. 2006). Na primer, u Grckoj se prati od 1990. godine, a od 1995. je uveden monitoring (Karaoglanidis, 2002).

65

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

U svetu je odavno utvrena smanjena osetljivost ove gljive na neke fungicide (Georgopoulos i Dovas, 1973; Ruppel i Scott, 1974). I u Srbiji, takoe odavno, je isticana smanjena osetljivosti izolata C. beticola na benzimidazolne fungicide (Mari i sar., 1976., Gavran, 1991, 1992), kao i na fentin-hidroksid (Balaz i sar., 1999). Cilj ovih istrazivanja bio je da se proveri osetljivost razlicitih populacija C. beticola na karbendazim, kod koga je ve pominjana njena smanjena osetljivost, i na flutriafol, koji je efikasan, mada je u Grckoj, na nekim podrucjima, ve konstatovana smanjena osetljivost ovog patogena na njega (Karaoglanidis 2000). Izvrsena je izolacija monosporijalnih kultura iz listova seerne repe sa simptomima C.beticola, tokom 2007.godine i to 13 izolata sa 8 lokaliteta u Srbiji (Crvenka, Erdevik, Becej, Padinska Skela, Maradik, Negotin i Loznica). Ispitivanja su obavljena u laboratoriji in vitro po metodi Karaoglanidis i sar. (2000). Primenjene su koncentracije fungicida u opsegu 5 - 95% inhibicije porasta micelije u odnosu na kontrolu. Koriseni su preparati Galofungin 500 SC i Impact 25 SC. Ocena porasta micelije je izvrsena merenjem precnika kolonije nakon sedam dana. Rezultati su obraeni probit-analizom i prikazani preko srednje efektivne koncentracije (EC50) i koeficijenta relativne osetljivosti (b). Utvrena je smanjena osetljivost populacija C.beticola na karbendazim na veini lokaliteta (Crvenka, Becej, Padinska Skela, Maradik i Loznica). EC50 je bio u granicama 3,381 - 11,913 g/l, a samo su tri izolata ispoljila visoku osetljivost (Erdevik i Negotin). Njihova EC50 bila ispod 1 g/l, sto je bilo na nivou kontrole. Koeficijent b kod karbendazima je bio vrlo nizak 0,14 - 0,25, sto ukazuje na visoku relativnu neosetljivost C.beticola na benzimidazole. Kod flutriafola su samo dva izolata C.beticola ispoljila nesto manju osetljivost. Za izolat iz Erdevika utvrdjena je EC50 8,25 g/l, a za izolat iz Maradika EC50 7,99 g/l, dok su ostali izolati bili osetljivi (EC50 = 0,24 -1,39). Koeficijent b kod flutriafola je bio 0,68 - 1,61. Konstatovano je da je sasvim izvesno postojanje rezistentnosti nekih populacija C.beticola na karbendazim (benzimidazole), sto bi trebalo kvantitativno dokazati sirim istrazivanjima. Na triazolne fungicide (flutriafol) populacija ove gljive i dalje ispoljava znacajnu osetljivost.

66

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI Budakov Dragana1, Stojsin Vera2, Bagi Ferenc2, Kora Milena2 1 Stipendista Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zastitu zivotne sredine, Novi Sad [email protected] Prouzrokovac pegavosti lisa, Cercospora beticola, je najstetniji patogen seerne repe u nasoj zemlji. U povoljnim godinama za razvoj ove bolesti smanjenje prinosa moze iznositi 30-50% i sadrzaja seera 1-2%, pa i vise. Efikasna i ekonomicna zastita seerne repe od ove bolesti moze se postii jedino primenom kompleksa mera integralne zastite, meu kojima su agrotehnicke mere, gajenje otpornijih sorti i primena fungicida. Ve dugi niz godina se koriste fungicidi na bazi aktivnih materija iz grupe triazola, a meu njima i preparati na bazi flutriafola. Prema ovoj aktivnoj materiji je u svetu ve registrovana pojava rezistentnosti prema C. beticola. Radi formiranja reprezentativne kolekcije izolata C. beticola prikupljeni su zarazeni listovi seerne repe iz ukupno 170 lokaliteta i izvrsene su monosporne izolacije sa preko 600 uzoraka listova. Za prvi monitoring nivoa osetljivosti prema flutriafolu odabrano je 20 reprezentativnih izolata iz sledeih lokaliteta: Ka, Zabalj, Becej, Glozan, Kraljevci, Beska, Inija, Laarak, Popinci, Zarkovac, Sirig, Vrbas, Surcin, Sremska Mitrovica, Sivac, Sombor, Prhovo, Backa Topola, Stara Pazova i Kupusina. Kao standardni izolat korisen je izolat C. beticola sa cvekle iz Sremske Kamenice. Ogledi su izvedeni in vitro po metodi Karaoglanidis-a i sar. (2000). U prvom ogledu, u koji su ukljuceni svi navedeni izolati, koncentracije flutriafola u hranljivoj podlozi su bile 0,3125 g/ml, 0,625 g/ml, 1,25 g/ml. Kao kontrola posluzila je hranljiva podloga bez fungicida. Ogledi su izvedeni u cetiri ponavljanja, pri cemu su Petri kutije drzane na 250C. Ocene porasta kolonija izolata merene su od 4. do 15. dana. Rezultati prvog ogleda su pokazali da postoje znacajne razlike u porastu ispitivanih izolata. Statisticki znacajno manju osetljivost prema flutriafolu ispoljili su izolati iz Kupusine i Zablja. U cilju utvrivanja koncentracije flutriafola prema kojoj izolati ispoljavaju veu osetljivost, u daljim ispitivanjima ukljucune su i koncentracije flutriafola od 2 g/ml, 4 g/ml, 6 g/ml, 8 g/ml, 16 g/ml i 32 g/ml. Koncentracija koja je inhibirala porast izolata iz Zablja je 16 g/ml, dok izolat iz Kupusine nije bio osetljiv ni prema najvisoj ispitivanoj koncentraciji. Na osnovu rezultata laboratorijskih istrazivanja moze se zakljuciti da je u Vojvodini, u dva lokaliteta Zabalj i Kupusina, registrovana smanjena osetljivost izolata C. beticola prema flutriafolu.

67

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae pv. glycinea IgnjatovMaja1, Vujakovi Milka1, Nikoli Zorica1, Petrovi Dragana1, Milosevi Mirjana2 1 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad 2 Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede R.Srbije, Beograd [email protected] Na soji se osim P. s. pv. glycinea, moze kao patogena bakterija pojaviti i P. s. pv. syringae. Na osnovu provere patogenosti i ponasanja u nekim testovima moze se izvrsiti njihova diferencijacija. Patogeni varijeteti syringae i glycinea mogu se razlikovati na osnovu sledeih reakcija i testova: korisenja eritritola, betaina, sorbitola i L-laktata kao i pojavom nekroticnih pega na mladim (zelenim) plodovima tresnje i visnje. Ispitivanja su izvedena korisenjem osnovne podloge po Ayers, Rupp & Jonson-u (1919) kojoj se nakon sterilizacije, pojedinacno dodaju tindalizacijom sterilisani 10% rastvori betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola do konacne koncentracije 1%. Podloge su zasejavane ubodom bakterioloskom ezom sa ispitivanim izolatom, a promena boje podloge praena je nakon 3, 7, 14 i 21 dana. Kao negativna kontrola koristi se nezasejana podloga i podloga zasejana referentnim izolatom P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318), a kao pozitivna kontrola podloga zasejana izolatom P. s. pv. syringae (VS-BC-1) koja se manifestuje kroz promenu boje podloge iz zelene u zutu. Pojava nekroze mladih plodova tresnje i visnje ispitana je na mladim, zelenim plodovima tresnje (sorta Germerdovska) i visnje (sorta Oblacinska) iz lokaliteta Backa Palanka. Plodovi su predhodno sterilisani u 70% etil-alkoholu, a potom dobro isprani u sterilnoj vodi. Postupak se sastoji u tome da se na deo ploda pazljivo stavi kap bakterijske suspenzije koncentracije 108 cfu/ml, a potom se sterilisanom iglom kroz nanetu kap ubode tkivo ploda. Inkubacija se vrsi na 250C u zatvorenim kutijama u koju je predhodno postavljen navlazen filter papir. Kao negativna kontrola koriseni su plodovi inokulisani sterilisanom vodom i kontrolnim sojem bakterije P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318). Diferencijalni testovi za razlikovanje patogenih varijeteta syringae i glycinea kao sto su korisenje betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola, nesumnjivo ukazuju da ispitivani izolati nemaju sposobnost da koriste pomenute izvore ugljenika, nasuprot kontrolnom izolatu P. s. pv. syringae koji metabolise betain, eritritol, L- laktat i sorbitol. Rezultati testa ispitivanih izolata posmatranjem zelenih plodova visnje i tresnje pokazuju da ispitivani izolati prouzrokuju sitne, mrke, tackaste pege na mestima uboda, bez pojave izrazene nekroze. Pojava ugnutih, nekroticnih, tamno mrkih pega ukazuje na pozitivnu reakciju, karakterisitcnu za bakteriju P. s. pv. syringae. Na osnovu pomenutih testova moze se izvrsiti jasna diferencijacija patogenih varijeteta glycinea i syringae poreklom sa obolelih biljaka soje. 68

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPICINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.) Milovanovi Predrag1, Petrovi Obradovi Olivera2 , Kljaji Petar3 1 SUPROMEKS d.o.o., Smederevo 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected] Uljana repica se u zemljama EU gaji na velikim povrsinama pa je upotreba insekticida zbog napada repicinog sjajnika obavezna i cesta. Tokom poslednjih deset godina u mnogim zemljama je uoceno smanjenje efikasnosti primenjivanih insekticida, a kod sve veeg broja populacija je zabelezena i znacajna promena osetljivosti na insekticide. S obzirom da se uljana repica u Srbiji gaji na sve veim povrsinama izvesno je da se u narednom periodu mogu ocekivati sve cesi i brojniji napadi ove stetocine, kao i poveana upotreba insekticida za njeno suzbijanje. Namera u ovom radu je bila da se u poljskim uslovima ispita efikasnost vise aktuelnih insekticida u suzbijanju repicinog sjajnika, na osnovu cega bi se u kasnijim ispitivanjima detaljnije pratilo stanje osetljivosti pojedinih populacija na poznate i nove insekticide. Testiranja su obavljena na tri lokaliteta u siroj okolini Smedereva (Plocica, Mihajlovac i Godominsko polje), u skladu sa metodom EPPO PP 1/178(2). Ispitivana je efikasnost insekticida, registrovanih za suzbijanje repicinog sjajnika u nasoj zemlji, primenom preporucenih doza svakog preparata na bazi sledeih aktivnim materija: bifentrina, alfa-cipermetrina, lambda-cihalotrina, tiakloprida, pirimifos-metila i hlorpirifosa sa cipermetrinom. Tretiranje eksperimentalnih pracela je obavljeno 1. aprila 2008. godine, na ivicnim delovima sirine do 50 m, pomou lene prskalice uz utrosak 300 L vode/ha, u fenofazi uljane repice BBCH 50-59. Ocena efikasnosti je izvrsena nakon 3 i 7 dana, utvrivanjem brojnosti insekata po cvasti (4 x 50 cvasti). Tri dana posle tretmana uljane repice najefikasniji insekticidi za repicinog sjajinika su bili: u Plocici hlorpirifos sa cipermetrinom (98,78%), u Mihajlovcu hlorpirifos sa cipermetrinom, lambda-cihalotrin i bifentrin (po 98,57%), a u Godominskom polju lambda-cihalotrin (100%). Sedam dana posle tretmana, najefikasniji insekticid u Plocici i Godominskom polju je bio lambda-cihalotrin (100 i 97,37%), a u Mihajlovcu bifentrin i alfa-cipermetrin (po 97,14%). Vazno je istai da su svi ispitivani insekticidi ispoljili visoku efikasnost (najcese iznad 90%) u suzbijanju repicinog sjajnika, sto ukazuje da su populacije na ovim lokalitetima u okvirima normalne osetljivosti prema insekticidima.

69

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

31. ZASTITA OZIME ULJANE REPICE Mitrovi Petar, Marinkovi Rado, Marjanovi Jeromela Ana Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Uljana repica (Brassica napus L.) kao biljna vrsta je bila poznata jos 30 godina proslog veka u Srbiji. Znacajnija i organizovanija proizvodnja sa tendencijom porasta povrsina pod ozimom uljanom repicom se odvija u poslednjih nekoliko godina. Proizvodnja biodizela iz repicinog ulja predstavlja osnovni razlog poveanja proizvodnje. U ovom radu su prikazani najznacajnije problemi u zastiti uljane repice. Smanjenje prinosa, a u nekim slucajevima i preoravanje zasejanih parcela, pored klimatskih faktora i agrotehnickih mera, moze biti izazvano i neblagovremenom zastitom (suzbijanje korova, stetnih insekata i fitopatogenih gljiva). Od korovskih vrsta najvei problem predstavlja Sinapis alba (gorusica). Ova korovska biljka je iz iste porodice i slicne je geneticke osnove sa uljanom repicom. Prisustvo ovog korova u usevu uljane repice ima visestruko negativno dejstvo. Zbog visokog sadrzaja eruka kiseline u semenu gorusice se narusava kvalitet isceenog ulja, a pogace, zbog prisustva glukozinolata, se ne mogu koristiti za ishranu stoke. Preradom ovakvog ulja se dobija biodizel loseg kvaliteta. Veina herbicida ne moze da suzbije ovaj korov u usevu uljane repice. U nekim zemljama (Kanada) ovaj problem se resava gajenjem transgenih biljaka. Uljanu repicu napada i veliki broj stetnih insekata. U jesenjem delu su najznacajnije: repicin crvenoglavi buvac (Psylliodes chrysocephala) i repicina lisna osa (Athalia rosae). Obe vrste mogu izazvati propadanje useva. Pomeranjem roka setve se moze izbei jaci napad buvaca. Kod napada repicine lisne ose, koja ima dve generacije, bez hemiskog tretmana je nemogue sacuvati usev. U proletnjem delu vegetacije stete nanose: repicin sjajnik (Meligethes aeneus) i pipe (Centorrhynchuc sp). Prema nekim literarnim izvorima smenjenje prinosa usled aktivnosti imaga i larvi repicinog sjajnika moze biti i do 80%. Obicno se izvode 1 do 2 hemiska tretmana. U poslednje dve godine na nekim parcelama su raena i tri hemiska tretmana. U zastiti useva od repicinog sjajnika veliki problem predstavlja drugi, a pogotovo trei hemiski tretman jer u ovom periodu dolazi do otvaranja cvetova i leta polinatora (pcela). Potrebno je izabrati insekticid koji nee izazvati uginue pcela, sto nije jednostavno. Uljanu repicu parazitira vei broj fitopatogenih gljiva: Plasmodiophora brassicae, Peronospora parasitica, Alternaria brassicae, Phoma lingam, Sclerotinia sclerotiorum, Botrytis cinerea, Albugo candida, Erysiphe crucifferarum itd. Za sada su najznacajnije Sclerotinia sclerotiorum i Phoma lingam. Sclerotinia sclerotiorum napada i druge biljne vrste (suncokret, soja, boranija itd). Navedene biljne vrste ne poseduju otpornost, a ni hemijska zastita nije uspesna. Plodored je jedina efikasna zastitna 70

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

mera. Phoma lingam pr. suvu trulez ili rak stabla ne samo na uljanoj repici ve i na drugim kupusnjacama. I ako je bila na karantinskoj listi kod nas, danas se moze primetiti na biljkama uljane repice u svim regionima gajenja. Prazit napada uljanu repicu od momenta nicanja do zrenja. Pored zetvenih ostataka prenosi se i semenom. Kako u svetu tako i kod nas nema rezistentnih sorata ili se otpornost ve posle 1 do 2 godine gubi sto moze u budunosti predstavljati veliki problem. Plasmodiophora brassicae moze predstavljati veliki problem u Sumadiji, Leskovackom i Cacanskom okrugu. U ovim delovima Srbije parazit pricinjava znacajne stete na kupusu i karfiolu. 32. MOLEKULARNA PROUCAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA eki Ivana1, Bulaji Aleksandra2, Jovi Jelena3, Krnjaji Slobodan3, Vucurovi Ana1, Berenji Janos4, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu,Odsek za stetocine bilja,Beograd 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Visegodisnjim proucavanjem pojave i rasprostranjenosti virusa duvana u Srbiji utvreno je da se Cucumber mosaic virus (CMV), pored drugih virusa, javlja svake godine. Na odreenim lokalitetima je prevalentan, a pojedinih godina je u svim testiranim uzorcima najcese detektovani virus. Ukupna zaraza sa CMV u pojedinacnim i mesanim infekcijama 2005. detektovana je u 12,33% uzoraka, 2006. u 15,89%, a 2007.godine u 48,48%. Stalno prisustvo CMV u usevu duvana, pripadnost grupi ekonomski stetnih virusa duvana kod nas i potreba za razvijanjem brzih, osetljivih i pouzdanih metoda detekcije podstakli su molekularna proucavanja ovog virusa duvana u Srbiji. Ispitivanja su obuhvatila molekularnu detekciju, prethodno biotestom i seroloski okarakterisanih izolata CMV u lisu duvana (kontrola ­ izolat CMV 746-07 iz paradajza), sa parom prajmera CMVAu1u/CMVAu2d koji umnozavaju CP (coat protein) gen. Ekstrakcija ukupnih RNA iz prirodno zarazenih biljaka duvana sa CMV obavljena je primenom RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). Detekcija virusa izvrsena je primenom OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) pri uslovima: 500C 30 min, 950C 15 min i potom 35 ciklusa 940C 30 s, 580C 30 s, 720C 30 s, i finalnom ekstenzijom na 720C 10 min. Prisustvo CMV u uzorku odreuje pojava fragmenta ocekivane velicine od 850 bp. Izolat CMV 650-07 je umnozen, dobijeni amplikon je precisen pomou QUIAqick PCR Purification Kita (Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencioniran (GenBank Accession No. EU921757). BLAST analiza pokazala 71

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

je 92 do 99% identicnosti sa sekvencama CP gena svih drugih izolata CMV deponovanih u NCBI bazi podataka, a najvisi stepen identicnosti od 99% sa izolatima Rs CMV (AJ517802) iz Maarske i Ny (U22821) iz Australije za koje je filogenetskom analizom potvreno da pripadaju S-I podgrupi CMV. Dalja ispitivanja obuhvatila su odreivanje pripadnosti ispitivanih izolata CMV podgrupama S-I ili S-II opisanim u okviru ove vrste virusa. U tom cilju primenjena su dva forward prajmera CMV I-F (specifican za CMV S-I podgrupu) i CMV II-F (specifican za CMV S-II podgrupu) i jedan reverzni prajmer CMV-R (konzervativni region CP gena obe podgrupe). Parom prajmera CMV I-F/ CMV-R uspesno je amplifikovan fragment od 500 bp, a parom CMV II-F/ CMV-R nije dobijen amplikon velicine 600 bp, cime je potvreno da izolati iz Srbije pripadaju CMV S-I podgrupi. Ova ispitivanja su po prvi put u nasoj zemlji dala uvid u molekularnu karakterizaciju izolata CMV ekonomski znacajnog na duvanu u Srbiji. Pored toga, uspostavljen je protokol za molekularnu detekciju i implementiran molekularni nacin odreivanja podgrupa S-I i S-II, sto je veoma vazno u razjasnjavanju epidemiologije oboljenja koje CMV izaziva. 34. MONITORING RASADA POVRA I CVIJEA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH VIRUSA U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE Trkulja Vojislav, Stojci Jovo, Brkljac Gordana, Rajcevi Bojan, Vukovi Sasa, urkovi Bojana Poljoprivredni institut RS, Banja Luka Brojne vrste veoma znacajnih povrtarskih i ukrasnih biljaka proizvode se iz rasada, koji proizvoaci redovno, svakog proljea, iznose na trziste radi prodaje. Kako ovaj rasad predstavlja znacajan fitosanitarni rizik za prenosenje brojnih prouzrokovaca bolesti, od kojih neki mogu biti i karantinski, cilj ovog rada je bio da se izvrsi zdravstveni pregled nekoliko najznacajnijih povrtarskih i ukrasnih biljaka na prisustvo dva karantinska virusa, koji do sada nisu zvanicno potvreni na podrucju Republike Srpske i to: virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus - TSWV) i virusa nekroticne pjegavosti impatiensa (Impatiens necrotic spot virus - INSV). Uzorci rasada cvijea i povra koji su tokom pregleda zdravstvenog stanja odabrani za testiranje, prikupljeni su na sirem podrucju Republike Srpske tokom marta, aprila i maja 2008. godine, prije njihovog stavljanja u promet, iz veeg broja lokaliteta na podrucju opstina Banja Luka, Bijeljina, Gradiska, Doboj, Derventa, Laktasi, Samac, Tesli i Trebinje. Tokom uzorkovanja ukupno je prikupljeno 110 uzoraka rasada raznih vrsta gajenih biljaka koje su potencijalni domaini ova dva virusa, kao sto su rasad paprike (Capsicum annum), paradajza (Lycopersicon rsculentum) i lubenice

72

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

(Citrulus vulgaris), te raznih vrsta ukrasnih biljaka kao sto su Begonia sp., Impatiens sp., Pelargonium sp.i Petunia sp. Analize prikupljenih uzoraka za utvrivanje prisustva pomenutih virusa vrsene su metodom ELISA testa (Enzyme - Linked ImmunoSorbent Assay), pri cemu su koriseni dijagnosticki kitovi "Bioreba AG", Switzerland. Tokom ovih preliminarnih istrazivanja od ukupno 110 testiranih uzoraka rasada cvijea i povrtarskih biljaka utvreno je da ni jedan testirani uzorak nije ispoljio pozitivnu rekciju na prisustvo virusa bronzavosti paradajza (TSWV), kao ni na prisustvo virusa nekroticne pjegavosti impatijensa (INSV). Ipak, imajui u vidu da se radi o izrazitim polifagnim virusima koji napadaju sirok krug biljaka domaina, kao i da predstavljaju visok fitosanitarni rizik, za mnoge gajene ukrasne i povrtarske biljke, smatramo da bi ovakva istrazivanja trebalo nastaviti i to kako dalje tokom vegetacije, tako i u budunosti. 35. Tomato spotted wilt virus ­ DETEKCIJA U KROMPIRU eki Ivana1, Bulaji Aleksandra2, Ivanovi Mirko2, Vucurovi Ana1, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Tomato spotted wilt virus (TSWV) ima sirok krug domaina i poslednjih godina u svetu sve cese ugrozava krompir visokim intenzitetom zaraze. U Evropi TSWV se na krompiru javlja sporadicno i retko. Pojava ovog virusa moze cesto da bude i potcenjena, jer simptomi mogu da budu pripisani drugim patogenima. Krompir moze da bude narocito znacajan kao domain jer se TSWV prenosi i krtolama. Iako za sada ovaj virus u nasoj zemlji nije detektovan na krompiru, postoji potreba da se razviju brze i pouzdane metode njegove detekcije u zeljastim organima i krtolama. U ovom radu ispitivana je i osetljivost nekoliko sorti krompira na populaciju TSWV prisutnu kod nas u usevu duvana. Iznikle biljke pet sorti krompira (Aladin, Arnova, Riviera, Curoda i Kondor) inokulisane su primenom dve razlicite metode izolatima TSWV iz duvana. Mehanicke inokulacije su obavljene korisenjem 0,01 M fosfatnog pufera pH 7,0 i 0,1% natrijum-sulfita. Zarazene biljke dobijene su i kalemljenjem klica krompira izdancima paradajza, sistemicno zarazenim istim izolatima TSWV. Izolati su prethodno potpuno laboratorijski okarakterisani. S obzirom na neravnomernu distribuciju TSWV u biljkama domainima i generalno otezano dokazivanje virusa u krtolama krompira, prisustvo virusa dokazivano je u poduzorcima pripremljenim od lisa sa i bez simptoma i iz razlicitih delova krtole (uzduzno presecene povrsine krtole, srzi krtole, epidermisa, kore i sudovnog tkiva, okca ili

73

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

tkiva vrsnog i pupcanog dela ili zbirnog uzorka sa svih ovih mesta).Testiranje je obavljeno ELISA testom, primenom antiseruma (Loewe Biochemica, Germany). Primenom oba nacina prenosenja TSWV, svih pet sorti krompira ispoljilo je visoku osetljivost razvijajui uocljive simptome uz brzo propadanje biljaka. Simptomi u vidu nekroticnih sara na lisu, nekroticne pegavosti na listu i stablu, bili su praeni naglim propadanjem vrha izdanaka i nekroze celih biljaka. Od inokulisanih, samo na sorti Aladin javili su se simptomi na krtolama u vidu udubljenih nekroticnih prstenova ili koncentricnih prstenastih pega ili pukotina na peridermu i unutrasnje nekroze krtola. Na krtolama ostalih sorti nije bilo simptoma. Prisustvo virusa u pojedinacnim uzorcima sa razlicitih organa biljke kao i zbirnim uzorcima sa svake biljke, uspesno je dokazano bez obzira da li su simptomi bili ispoljeni ili ne. Virus jedino nije mogao biti detektovan u najmlaem potpuno razvijenom lisu gde se jos nisu javili simptomi. Dobijeni rezultati ukazuju na veliku osetljivost ispitanih sorti krompira na TSWV u eksperimentalnim uslovima. Virus je uspesno detektovan u razlicitim delovima krtole bez obzira na pojavu simptoma. Narocito je vazno da je detekcija TSWV bila uspesna u krtolama bez naklijavanja, sto preporucuje ovu metodu za rutinsku detekciju. Neophodna su dalja ispitivanja kojima bi se utvrdila mogunost prenosenja TSWV sa useva duvana na krompir, kao i ispitivanje osetljivosti razlicitih sorti krompira u prirodnim uslovima.

74

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI KRTOLA Milosevi Drago1, Broi Zoran2, alovi Ivica1 1 Univerzitet u Kragujevcu - Agronomski fakultet, Cacak 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Prstenasta nekroza krtola krompira (PNKKr) je bolest koja se ispoljava na krtolama zarazenim nekroticnim sojem Y virusa krompira (Potato virus Y, PVY), i to samo na osetljivim sortama. Za takve sorte ova bolest je veoma znacajna. U uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima nema druge zastite osim da se izbegne njihovo gajenje, bez obzira na njene konzumne i druge kvalitete. Za sorte koje na zarazu Y-VKr ne reaguju pojavom simptoma na krtolama, bolest ima manji znacaj, koji se ogleda u smanjenju prinosa, sto je opste poznato. Cilj ovih istrazivanja je bio da se utvrdi osetljivost sorti krompira prema ovoj bolesti, koje su u postupku introdukcije u nasu zemlju radi gajenja i sirenja u proizvodnji. To su sorte koje se uzgajaju u preliminarnim i sortnim ogledima namenjenim priznavanju, odnosno stavljanju na sortnu listu nase zemlje. Ogledi za ova istrazivanja su izvedeni 2004, 2005 i 2008. godine u podrucju Zapadne Srbije (Cacak i Guca). Stepen jednogodisnje zaraze Y virusom u pomenutim lokalitetima vei od 50%, sto je utvreno prethodnim istrazivanjima. U oglede su bile ukljucene sledee sorte krompira: Amorosa, Mustang, Fontane, Arinda, Peroko, Tresor, Marianne, Rudolph, AR 99521, Fabiola, Manitu, Roko, Aladin, Agria, Presto, Elfe, Baccara, Ewelina, Laura, Red fantazy, Belarosa, Rozalind, Vineta, Marabel, Anuscha, Finka, Espirit, Carrera, Ambition, Murato, Arrow, Riviera, Matador, Arnova, Agata, Ares, Impala, Markis, Almera, Stirling, Europrima, Tomenza, Kamila, Omega, Jally, Tizia, Eldina, Nagiva, Roxana, Eeurostarch, Liseta, Artemis, Kennebec, Cleopatra, Kondor, Desiree, Towka, Avalon, Sinora, Tresor, Arrono, Arielle, Rodeo, Markies, Marlen, Kuroda i Virgo. Na kraju vegetacije su pregledane sve proizvedene krtole pomenutih sorti, radi utvrivanja eventualnog prisustva bolesti. Rezultati istrazivanja su pokazali da su se na sortama Arielle i Finka pojavili simptomi bolesti na vise od 30% krtola u prvoj godini. Osetljive sorte na ovu bolest se ne preporucuju za gajenje u uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima, kao sto je to slucaj u nasoj i drzavama u okruzenju. Krtole zarazenih biljaka krompira sorti Arielle i Finka nemaju trzisnu vrednost. Treba na vreme spreciti svaki pokusaj uvoza sadnog materijala ovih sorti, kako bi se izbegle stetne posledice neminovne zaraze Y-VKr. Kao vazan kriterijum u oceni vrednosti sorti, pored prinosa i drugih osobina, prilikom stavljanja na sortnu listu, trebalo bi uvrstiti i osetljivost sorte na nekroticni soj Y-VKr.

75

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

37. MANDIPROPAMID ­ NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVACA PLAMENJACE KROMPIRA (Phytophthora infestans) Rekanovi Emil1, Stepanovi Milos1, Stevi Milan2, Milijasevi Svetlana1, Todorovi Biljana1 1 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

Mandipropamid pripada novoj grupi fungicida ­ amidi karboksilne kiseline (Carboxylic Acid Amides, CAA grupa). To je preventivni lokalsistemicni folijarni fungicid koji u odreenom stepenu ispoljava i kurativni efekat. Mandipropamid se cvrsto vezuje za vostanu prevlaku nadzemnih delova biljaka i tesko se spira. Efikasno inhibira klijanje spora, porast micelije i sporulaciju patogena. Takoe, mandipropamid sprecava inkapsulaciju zoospora Phytophthora infestans i inhibira regeneraciju protoplasta. Na biohemijskom nivou mandipropamid u miceliji P. infestans utice na promenu u biosintezi fosfolipida tako sto inhibira sintezu fosfatidilholina (lecitin), te supresirajue deluje na poslednji enzim u Kenedijevom putu ­ fosfoholintransferazu. Ovaj mehanizam delovanja je jedinstven i drugaciji od mehanizma delovanja svih do sada poznatih hemijskih grupa fungicida zato sto smanjuje mogunost pojave ukrstene rezistentnosti i omoguava kombinovanje sa drugim fungicidima. Mandipropamid je poznat pod komercijalnim imenom Revus 250 SC® (250 g/l a.m.).

Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP 1/2(3) tokom 2006. i 2007. godine. Intenzitet oboljenja na kontrolnim parcelama i tretmanima izracunat je po formuli Townsend-Heubergera, a efikasnost po Abbottu. Ispitivani fungicid Revus 250 SC ispoljio je visoku efikasnost u suzbijanju prouzrokovaca plamenjace krompira P. infestans. Izmeu efikasnosti Revus 250 SC (96,3-99,2%) i standarda Quadris (94,1-95,2%), nije zabelezena statisticki znacajna razlika. Dvogodisnja ispitivanja na dva lokaliteta u Srbiji pokazala su da je Revus 250 SC® veoma efikasan u suzbijanju prouzrokovaca plamenjace krompira P. Infestans, cak i u uslovima jake zaraze i pri duzim vremenskim intervalima izmedju tretmana.

76

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUCJU KRUPNJA Baci Jasmina PDS Institut ,,Tamis", Pancevo jbacic2001@ yahoo.com Krompirove cistolike nematode (KCN) Globodera rostochiensis (Wollenweber, 1923) i G. paliida (Stone, 1973) su karantinski regulisane vrste nematoda u veem broju zemalja sirom sveta. Posle prvog nalaza G. rostochiensis kod nas 1999.godine, u cilju usaglasavanja sa protokolima koji se primenjuju u zemljama EU, nasa zemlja posveuje punu paznju sprovoenju zdravstvene kontrole semenskog krompira. Tokom poslednje decenije, redovnim zdravstvenim pregledom zemljista poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira u zapadnoj Srbiji otkrivena su nova zarista G. rostochiensis. 2005. godine po prvi put je registrovana i vrsta G. pallida. Jedan od prvih nalaza G. rostochiensis potice sa planine Jagodnje zbog cega je deo teritorije Krupnja bio proglasen za karantinsko podrucje. Kako do sada nisu vrsena istrazivanja prisustva KCN poreklom sa parcela pod merkantilnim krompirom na ovoj teritoriji, u 2008. su zapoceta i ispitivanja zemljista poreklom sa poteza ranije utvrenih zarazenih parcela tokom redovne zdravstvene kontrole zemljista. U periodu od 2000. do 2008.godine na ovom podrucju analizirano je zemljiste poreklom sa 108 parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira, na ukupnoj povrsini od oko 140 ha. Za potrebe ispitivanja prisustva KCN u merkantilnom usevu, u 2008. je analizirano zemljiste poreklom sa 17 parcela, posle precvetanja krompira, na ukupnoj povrsini od 15 ha. Primenjene su meunarodno priznate metode za uzorkovanje i izdvajanje cistolikih nematoda. Identifikacija vrste izvrsena je analizom diferencijalnih karakteristika vulvalno-analnog konusa cisti i jedinki drugog juvenilnog stadijuma (J2). U cilju odreivanja gustine populacije odnosno vitalnosti cisti, utvrenih na parcelama pod merkantilnim krompirom korisena je elektricna mehanicka mesalica. Tokom redovne zdravstvene kontrole zemljista poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira na prisustvo KCN, na podrucju Krupnja utvreno je 9 zarazenih parcela ciji nalazi datiraju od 2000. do 2005. U 2008. godini je na potezima zarazenih parcela pod nazivom "Brdo", "Vukovo Voe", "Legina Torina" i "okina Njiva" registrovano 5 zarazenih parcela pod merkantilnim krompirom. Prosecna brojnost cisti kretala se od 38 do 190, sa visokom vitalnosu koja je iznosila od 800 do preko 7000 jaja i J2 u 100 grama zemljista. Na svim zarazenim parcelama identifikovana je samo vrsta G. rostochiensis. Ovi nalazi ukazuju da se na potezima ranije utvrenih zarazenih parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira nastavilo sa gajenjem osetljivih sorti 77

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

merkantilnog krompira u uskom plodoredu. U cilju sprecavanja daljeg sirenja i iskorenjivanja KCN na ovom podrucju potrebno je nastaviti nadzor parcela pod merkantilnim krompirom. 39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera rostochiensis U LOKALITETU PLANINA NA JAGODNJI Krnjai ore¹, Posti Dobrivoj¹, ali Radmila² ¹Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd ²Zavod za poljoprivredu ,,Loznica", Loznica [email protected] Lokalitet ,,Planina" na Jagodnji predstavlja jedan od tri prva nalazista zlatno-zute krompirove nematode (Globodere rostochiensis (Woll.) Behrens 1975) u Srbiji (Krnjai et. al. 2000). Na ovoj parceli sledee godine gajen je merkantilni krompir a na jednom njenom delu kasnije vrsena su ispitivanja otpornosti-osetljivosti nekih sorata krompira (Baci, 2008). U meuvremenu mi smo za ispitivanja osetljivosti, odnosno otpornosti krompira prema G. r. i G. p. prikupili bogatu kolekciju sorti krompira (41) sa kojima je u 2008 godini zasnovan ogled na navedenoj povrsini i za navedene svrhe. Meu ispitivanim sortama krompira nalazile su se osetljive sorte na G. r. i G. p. (Desiree, Kondor, Kennebec, Cleopatra, Aladin, Romano, Virgo i Rivijera) i sorte koje su deklarisane kao otporne na jednu ili vise rasa (patotipova) G.r. a neke uz to i na G. pallida (Esprit i Sante). Za izvestan broj sorti krompira nije (u literaturi) deklarisana otpornost-osetljivost prema G.r. ili G.p. Posto su u spektru ispitivanih sorti bile zastupljene sorte otporne samo prema G. r. patotip 1 odnosno Ro1 (Agata, Arnova, Almera, Agria, Amorosa, Kuroda, Roko, Red Scarlet, Carera, Liseta, Markies, Vineta i Dita); sorte otporne na patotipove 1 i 4 (Ro 1,4: Tresor, Presto, Finka, Camilla, Elfe, Europrima i Omega); jedna sorta otporna na Ro 1,3,4,5 (Jelly); jedna sorta otporna na svih pet patotipova G. r. (Tizia), bilo je mogue izdiferencirati koji patotip G.r. je prisutan u populaciji na Jagodnji. Posto su dve sorte (Sante i Esprit) deklarisane kao otporne na jedan ili oba patotipa G.p. takoe je bilo mogue odrediti patotip G.p. u populaciji na Jagodnji u koliko je eventualno prisutan. Sve sorte deklarisane kao otporne na Ro1 ispoljile su otpornost prema ovom patotipu. Na sortama koje nisu deklarisane kao otporne prema G.r. ili G.p. (Bacara, Monako, Anuschka, Avalon, Faluka, Tomensa, Roxana, Eldena i Naviga) nisu utvrene ciste na korenovom sistemu. Kod nekih od njih u zoni korenovog sistema utvreni su muzjaci, ali i pored toga kod njih nije doslo do formiranja cista. Ova ispitivanja bie nastavljena i sledee odnosno

78

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

sledeih godina, a u skladu sa stvaranjem, introdukcijom i uvoenjem u proizvodnju novih sorti krompira u Srbiji.

40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI POCETNA ISKUSTVA SA ERADIKACIJOM I STETAMA Radivojevi Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd [email protected] Krompirove cistolike nematode (KCN) su u Srbiji, kao i svuda u svetu gde se gaji krompir, karantinski stetni organizmi. Zato su nadlezne drzavne sluzbe u obavezi da sprovode mere za njihovo otkrivanje, iskorenjivanje (eradikaciju) i sprecavanje sirenja na nove povrsine. U Srbiji se na ovoj problematici intenzivnije radi poslednjih godina. Uprava za zastitu bilja, kao nadlezni drzavni organ, redovno koordinira pregled zemljista na KCN u okviru zdravstvene kontrole proizvodnje semenskog krompira. To je i osnovni sistemski mehanizam administrativnog delovanja na detekciji zarazenih parcela - zarista, i sprecavanju sirenja. Do sada su KCN u Srbiji naene u nekoliko podrucja u zapadnim krajevima, ne slucajno bas tamo gde se krompir intenzivnije gaji. Zuta KCN (Globodera rostochiensis) je prisutna u veini tih zarista, a bela KCN (G. pallida) samo na jednom uzem lokalitetu na planini Javor. U okviru tekueg projekta Uprave za zastitu bilja, Poljorivredni fakultet iz Beograda radi na eradikaciji bele KCN u zaristu na Javoru i zute KCN u zaristu na Ponikvama kod Uzica. KCN su prakticno nepokretne u zemljistu, pa ne mogu same da se sele sa parcele na parcelu. Druga slabost im je uska oligofagnost - ako na povrsinama gde se gaji krompir nema krompira, one tokom nekoliko godina izumiru od gladi. Zato je i osnovna sistemska mera eradikacije KCN prestanak gajenja krompira na zarazenoj povrsini, sa ocekivanjem da se ona za 8 - 10 godina sama ''ocisti'', jer e nematode u njoj da izumru, a nove ne mogu same da dou iz okruzenja. Na parceli sa belom KCN na Javoru i jednoj parceli na Ponikvama jako zarazenoj zutom KCN, krompir je poslednji put bio gajen 2005., a zatim je tu obustavljena svaka proizvodna aktivnost. Tada su na ovim parcelama formirani kontrolni punktovi za praenje dinamike iskorenjivanja. Ove godine, dakle posle tri godine, ocekivao se primetan pad vitalnosti prisutnih cista nematoda. Meutim, utvreno je i dalje relativno brojno prisustvo visoko vitalnih cista, znak da se populacija podmlauje. Uzrok je brzo otkriven. To je samonikli krompir, koji u velikom broju zaostaje posle useva i uspesno se sam odrzava jos godinama posle toga, a na njemu i KCN podmlauju svoju populaciju. Zato se kao deo 79

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

dobre prakse eradikacije KCN puna paznja mora posvetiti efikasnom uklanjanju samoniklog krompira sa zarazene parcele. Ovakva mera e se sigurno ekonomski opravdati, jer e iskorenjivanje KCN ubrzati bar za nekoliko godina, pa za toliko ranije i omoguiti vraanje parcele u proizvodnju. U toku vegetacije ove godine, na jednoj veoj parceli pod krompirom na Ponikvama, locirano je malo zariste, tzv. ''oaza'', zute KCN, povrsine oko 7 ari. To je omoguilo da se ispita veza izmeu prinosa krompira i brojnosti nematoda. U odnosu na nezarazeni, u jako zarazenom delu prinos je bio manji za oko 30%.

41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida PRISUTAN U SRBIJI Radivojevi Milan, Stanci Tijana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd [email protected] Krompirove cistolike nematode (KCN), karantinske stetocine krompira, ispoljavaju infraspecijsku specijalizovanost prema odreenim vrstama ili sortama biljaka kao svojim domainima. Prema jos uvek siroko prihvaenoj klasifikaciji Korta i saradnika (1977), zuta KCN, Globodera rostochiensis, ima pet patotipova (Ro 1 - Ro 5), a bela KCN, Globodera pallida tri (Pa1 Pa3). U Evropi su prisutni Ro1,2 i 3, kao i Pa2 i Pa 3, pa se njima i posveuje paznja u selekciji sorata krompira sa otpornosu prema KCN kod vodeih evropskih selekcionera. Do sada je uopste i selekcionisan relativno mali broj sorata otpornih na belu KCN, a i od njih veine jos nema kod nas. Bela KCN je u Srbiji do sada naena samo na jednoj dosta izolovanoj parceli na planini Javor. Cilj ovog rada je da ispita kom patotipu pripada ta populacija. U laboratorijskom ogledu sa biljakama krompira gajenim u teglama sa peskom pod kontrolisanim uslovima, ispitane su tri sorte krompira: Virgo, kao kontrola osetljiva i na Pa 2 i na Pa 3; Innovator, kao kontrola otporna i na Pa 2 i na Pa 3, i Sante, otporna na Pa2 a osetljiva na Pa 3, kao diferencijalna sorta za ova dva patotipa. Tri meseca posle inokulacije sa po 50 visoko vitalnih cista po biljci, analizirano je prisustvo nove generacije nematoda, i na osnovu brojnog odnosa erki (Pf) i majki cista (Pi) cenjena je otpornost ovih sorata prema ispitivanim nematodama. Vise erki nego majki znaci osetljivost biljke, i obrnuto. Na sorti Virgo je kod svih pet biljaka nova generacija bila 3 do 4 puta brojnija od majki (Pf:Pi = 3.70). Na sorti Sante, iako nesto manje nego kod Virgo, generacija erki je bila brojnija od majki takoe kod svih pet ispitivanih biljaka, (Pf:Pi = 1.39). Na otpornoj sorti Innovator, kod svih biljaka

80

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

nova generacija je bila znatno malobrojnija, u proseku svega 10 % od materinske (Pf:Pi = 0.1). Iz toga se moze zakljuciti da je u Srbiji, na zarazenoj parceli na planini Javor, prisutan trei patotip (Pa 3) bele KCN, Globodera pallida. Doticna parcela je inace ve tri godine pod rezimom eradikacije G. pallida, trenutno u okviru projekta Uprave za Zastitu bilja. Trebalo bi odobriti uvoz nekih novijih sorata sa otpornosu prema Pa 3, i sa njima u ponovljenim ogledima potvrditi rezultat ovog rada, ali i postepeno ispitati komercijalnu prihvatljivost tih sorata na prostoru Srbije.

42. ZIVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone Oro Violeta Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Bleda cistolika nematoda krompira - Globodera pallida Stone spada u grupu karantinskih nematoda, sto znaci da pripada najznacajnijim parazitima jedne od cetiri zivotne namirnice. Ciste ove nematode mogu opstati i do 30 godina u zemljistu i veoma su otporne na razlicite vrste hemikalija. Proucavan je zivotni ciklus G. pallida kako bi se bolje upoznale bioloske osobine ovog parazita i mere borbe ucinile efikasnijim. Ciste G. pallida sa lokaliteta Kladnica su gajene u saksijama sa biljkama krompira sorte Tivoli na temperaturi:18 - 250C. Ekstrakcija cisti i pokretnih stadijuma je vrsena elutriacionim postupkom na Spirsovom aparatu uz izdvajanje na sitima od 150 m i 40 m. Ostali stadijumi pronaeni u tkivu su dobijeni bojenjem tkiva kiselim fuksinom. Postoje tri zivotna stadijuma G. pallida: stadijum jajeta, larve i adulta. Stadijum larve ima cetiri larvena stupnja. Larve prvog stupnja su nepokretne i ne hrane se. One se presvlace u jajetu i iz njega izlazi invazivna larva drugog stupnja koja se ubusuje u koren krompira. Piljenje larvi u eksperimentalnim uslovima je trajalo tri dana (18 - 230C). U tkivu korena larva drugog stupnja se presvlaci u kratkozivee i nepokretne larve treeg i cetvrtog stupnja. Od larve cetvrtog stupnja se razvijaju ili pokretni muzjaci koji izlaze iz tkiva i oploavaju zenke ili nepokretne preadultne zenke. Prve mlade zenke su se videle sedam nedelja po invaziji larvi drugog stupnja. Naredne sedmice su primeeni i muzjaci. Posle oploenja zenke se pretvaraju u cistu sa veim brojem jaja (nekoliko stotina). Ciste su ujedno infektivni materijal i konzervacioni oblik zahvaljujui kome jaja opstaju u duzem vremenskom periodu.

81

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAINA KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis Radivojevi Milan, Stanci Tijana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd [email protected] Krompirove cistolike nematode (KCN) su u svetu ekonomski znacajne stetocine krompira, sa karantinskim statusom. Od dve poznate vrste, zuta KCN, Globodera rostochiensis je u Evropi vise rasprostranjena, pa zato i stetna, narocito njen prvi patotip (Ro 1). Posto za suzbijanje KCN nema odgovarajue hemijske zastite, u integralnom sistemu mera vazno mesto imaju vrste ili sorte biljaka koje ubrzavaju iskorenjivanje nematoda iz zarazenog zemljista. Jedna od odrzivih mogunosti ovakvog, u sustini bioloskog suzbijanja KCN, su otporne sorte gajenih biljaka, inace domaina ovih nematoda. Kod glavnog domaina, krompira, na ovakvoj selekciji se odavno namenski radi, i postoji dosta sorata sa deklarisanom otpornosu na nivou patotipa KCN. I paradajz generalno vazi za domaina KCN, ali se malo zna o statusu pojedinih sorata kao domaina kako vrsta, tako i patotipova KCN. U Srbiji je, po dosadasnjim saznanjima, u nekoliko lokaliteta prisutan samo prvi patotip zute KCN, Ro 1. U ovom radu je preliminarno ispitan status 7 sorata paradajza, komercijalno prisutnih u domaoj proizvodnji: NS jabucar, Pokep VF, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil kao domaina Ro 1. U saksijskom ogledu u staklenickim uslovima po tri biljke svake sorte inokulisane su sa po 50 cista (Pi). Status sorte kao domaina ocenjivan je na osnovu formiranja nove generacije nematoda, prvenstveno na osnovu njihove brojnosti (Pf), a dopunski i na osnovu vitalnosti i velicine novih cista u odnosu na materinsku generaciju (inokulum). Prema jos nepotpunim podacima, kao domaini ali vrlo slabi (manje erki od majki) pokazale su se sorte NS jabucar (Pf:Pi = 0.28) i Pokep VF (Pf:Pi = 0.10). Kod obe sorte nove ciste su bile vrlo sitne i pretezno sterilne, tj. bez jaja. Kod preostalih pet sorata, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil, nije utvreno prisustvo nove generacije nematoda, sto ukazuje na otpornost ovih sorata prema patotipu Ro1 zute KCN. Dobijene rezultate treba proveriti i u poljskim uslovima, pre donosenja zakljucaka o njihovom statusu. Ako se njihova otpornost potvrdi, ove i slicne sorte paradajza mogle bi se ukljuciti u integralni sistem mera eradikacije zute KCN, patotip Ro 1, tamo gde je to ekonomski prihvatljivo, tj. u malim lokalnim zaristima povrsine do nekoliko ari.

82

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

44. Colletotrichum acutatum ­ PROUZROKOVAC ANTRAKNOZE PARADAJZA Zivkovi Svetlana¹, Stojanovi Sasa¹, Ivanovi Zarko¹, Gavrilovi Veljko¹, Balaz Jelica² ¹Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd ²Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected] Gljiva Colletotrichum acutatum - prouzrokovac antraknoze, kosmopolitska je vrsta umerenog i tropskog klimata, prisutna na velikom broju domaina i cesto ekonomski veoma stetna. Sposobnost ove vrste da latentnu infekciju plodova jabucastog i kosticavog voa, jagoda, badema, groza i citrusa izazove u toku vegetacije, a simptome ispolji nakon berbe, konstatovana je sirom sveta od strane mnogih istrazivaca (Adaskaveg and Hartin, 1997; Ivanovi i sar., 2007; Freeman et al., 2001; Masako et al., 2004; Peres et al., 2005; Trkulja, 2000; Weckert et al., 2006). Osim na vou, patogenost C.acutatum je dokazana i na plodovima paradajza i paprike (Kim et al., 2008; Jelev et al., 2008). Tokom 2007. godine sa pijaca i marketa u Beogradu, prikupljeni su plodovi paradajza sa izrazenim simptomima antraknoze: kruznim ili nepravilnim ulegnutim pegama svetlo do tamno mrke boje. U uslovima poveane vlaznosti nekroticne povrsine se poveavaju i spajaju, a plodovi brzo bivaju u potpunosti zahvaeni antraknozom. Na uzduznom preseku tkivo ploda je dezorganizovano i vodenasto. Izolacija patogena obavljena je isecanjem fragmenata sa prelaza zdravog u obolelo tkivo i zasejavanjem u Petri kutije sa krompir glukoznim agarom (KGA). Kulture su inkubirane 7 dana na temperaturi od 250C, a nakon toga je proverena patogenost, proucene osnovne morfoloske karakteristike i obavljena molekularna identifikacija 3 odabrana izolata. Plodovi paradajza vestacki su inokulisani nanosenjem fragmenata micelije ispitivanih izolata (velicine 5mm), starosti 10 dana, u otvore napravljene sterilnim skalpelom. Plodovi su potom ostavljeni u vlaznoj komori, a nakon 4 dana oko mesta inokulacije konstatovana je pojava mrkih nekroticnih zona. Na kontrolnim plodovima nije bilo znakova infekcije. Formiranje plodonosnih tela ­ acervula, usledilo je posle 7 dana. Simptomi ispoljeni na vestacki inokulisanim plodovima paradajza u potpunosti su odgovarali simptomima antraknoze nastalim u prirodnim uslovima. Na hranljivoj podlozi (KGA) izolati gljive obrazuju belicastosivu do tamnosivu vazdusastu miceliju, cesto zoniranog izgleda. Sa nalicja kulture uocava se narandzasta pigmentacija. Acervule su sitne, koncentricno ili nepravilno rasporeene u kulturi, tamno mrke do crne boje, bez seta. Konidije su jednoelicne, hijalinske, cilindricne ili elipsoidne sa zaobljenim krajevima, ili blago suzene prema jednom kraju, dimenzija 11,2 -17,6 x 3,2 -

83

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

4,8 µm. Navedeni osobine izolata odgovaraju literaturnim opisima vrste C. acutatum (Gunnell and Gubler, 1992). Molekularna identifikacija izolata obavljena je primenom specificnih prajmera CaInt2/ITS4. Prisustvo amlifikovanog produkta od 490 bp ukazuje da dobijeni izolati gljive poreklom sa ploda paradajza pripadaju vrsti C. acutatum. Ovo je prvi nalaz C. acutatum na paradajzu u Srbiji.

46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnicanin Sava, Stevi Milan, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Tokom vegetacionih sezona 2004-2006 godine obavljena su ispitivanja efikasnosti i fitotoksicnosti preparata LONTREL 100 u usevima luka (iz arpadzika i semena) i praziluka. Ispitivanja su obavljena na nekoliko lokaliteta: Smederevska Palanka, Novi Karlovci (luk iz arpadzika), Stara Pazova, Sremska Mitrovica (luk iz semena), Slanci, Sovljak i Surcin (praziluk). Ogledi su izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama i obuhvatali su sledee tretmane: 1,2 l/ha, 1,5 l/ha (za efikasnost) i 3 l/ha (za fitotoksicnost). Kao standard korisen je GOAL (1,5 l/ha). Tokom ispitivanja u usevima je bilo zastupljeno 26 korovskih vrsta. Preparat LONTREL 100 ispoljio je odlicno delovanje na: Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisifolia, Anthemis arvensis, Bilderdykia convolvulus, Capsella bursa-pastoris, Cirsium arvense, Datura stramonium, Galinsoga parviflora, Lactuca seriola, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Sonchus oleraceus i Xanthium strumarium. Zadovoljavajue delovanje ostvareno je u odnosu na: Chenopodium hybridum, Daucus carota, Hibiscus trionum i Lamium purpureum. LONTREL 100 nedovoljno je efikasan za Amaranthus retroflexus, Chenopodium album, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum aviculare, P. lapathifolium, P. persicaria, Sinapis arvensis i Stachys annua. Potvreno je da se manje kolicine preparata mogu koristiti ako su korovi u mlaem razvojnom stadijumu. Osim ostvarene ocekivane efikasnosti ova ispitivanja su pokazala da je izuzetno vazno voditi racuna da usevi luka i praziluka pri primeni preparata LONTREL 100 ne budu pod stresom (susa i sl.) kao i da biljkama nisu osteeni kutikularni voskovi. Prilikom rasaivanja praziluka obavezno treba vrsiti skraivanje listova. Ni u kom slucaju se pri primeni ovog preparata ne sme dodavati okvasivac.

84

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot virus DETEKTOVANOG U SRBIJI Bulaji Aleksandra1, Jovi Jelena2, Krnjaji Slobodan2, Petrov Milena3, eki Ivana4, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 3 Poljoprivredna stanica, Novi Sad 4 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected] Iris yellow spot virus (IYSV) - EPPO Alert lista, sve vise privlaci paznju naucne i strucne javnosti sirom sveta kao jedan od novije otkrivenih Tospovirus­a, koji naglo dobija na znacaju ("emerging" virus). Od 2002. godine zabelezeno je njegovo izrazito sirenje na crnom luku, praziluku i na nekoliko vrsta ukrasnih biljaka u vise zemalja u Evropi. U periodu od 2005­2007. godine ispitivano je prisustvo IYSV u Srbiji na ukrasnim biljkama u zastienom prostoru i semenskom usevu crnog luka (Allium cepa) na otvorenom polju. U usevu semenskog luka, na lokalitetu Sirig, tokom jula meseca 2007. godine uoceni su simptomi koji su odgovarali ovom virusu u vidu hloroticnih i nekroticnih izduzenih pega oblika dijamanta na liskama i cvetonosnom stablu. Intenzitet oboljenja bio je veoma visok, oko 80%. Prikupljeno je 34 uzorka lisa i cvetonosnog stabla sa simptomima koji su testirani DAS ELISA testom i komercijalnim antiserumima (Loewe Biochemica, Germany) na prisustvo Tomato spotted wilt virus (TSWV), Impatiens necrotic spot virus (INSV) i IYSV. Detektovan je samo IYSV i to u 26 uzoraka luka. Nakon mehanickih inokulacija niza test biljaka, Nicotiana tabacum cv. Samsun i cv. Prilep ispoljile su mozaik, Chenopodium quinoa lokalne hloroticne pege, a N. benthamiana je bila latentno zarazena. Ispitivanja su pokazala da je IYSV veoma tesko izolovati na test biljke sto je u saglasnosti sa rezultatima drugih autora. Za dalju potvrdu identiteta i karakterizaciju virusa u prirodno zarazenim biljkama korisena je RT-PCR metoda i sekvencioniranje dobijenih amplikona. Totalna RNA ekstrahovana je iz dve prirodno zarazene biljke (izolati 605-SRB i 622-SRB) korisenjem RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). RT-PCR procedura sprovedena je korisenjem OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) sa parom prajmera IYSV56U/IYSV917L koji umnozava ceo nukleokapsidni gen (NC). Amplikoni ocekivane velicine (896 bp) oba izolata preciseni su (QUIAqick PCR Purification Kit, Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencionirani (GenBank Acccession No. EU586203 i EU750697). BLAST analiza sekvenci dva izolata iz Srbije pokazala je 99,2% meusobne identicnosti, a 86 do 97%

85

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

identicnosti sa sekvencama NC gena svih drugih izolata IYSV deponovanih u NCBI bazi podataka. Najvisi stepen identicnosti ispoljen je sa izolatima IYSV iz praziluka (EF427447) i crnog luka (EF419888) iz Spanije.

Kako ovaj virus predstavlja veliku opasnost za proizvodnju luka gde god se pojavi, podaci o njegovom prisustvu u Srbiji privlace veliku paznju. Neophodno je hitno preduzeti dalja detaljna istrazivanja prisustva, rasprostranjenosti, izvora inokuluma i epidemiologije oboljenja koje izaziva i svih drugih pitanja koja bi mogla da pomognu kontroli daljeg sirenja i eradikaciji.

48. RAZLICITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) Trdan Stanislav1, Andjus Ljiljana2, Valic Nevenka1, Vovk Irena3, Martelanc Mitja3, Simonovska Breda3, Vidrih Rajko4, Vidrih Matej1, Znidarcic Dragan1 1 Biotehnicki fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za agronomiju, Ljubljana, Slovenija 2 Prirodnjackii muzej,Beograd 3 Nacionalni institut za hemiju, Laboratorija za hemiju hrane, Ljubljana, Slovenija 4 Biotehnicki fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za nauku o hrani i tehnologiji hrane, Ljubljana, Slovenija

Gajenje kupusa ima veliki znacaj u Slovenackom povrtarstvu. O tome govori cinjenica da 500 proizvoaca uzgaja kupus na 400 ha - sto cini 33% od svih povrsina zasaenih povrem u Sloveniji. Kupus kao povrtarska kultura je podlozan osteenjima od velikog broja razlicitih stetnih vrsta insekata. To dovodi do smanjenja prinosa u proizvodnji kupusa, a poseban problem je nedostatak znanja o moguim alternativnim metodama za redukciju steta. Sa namerom da se ovo izbegne, od pocetka novog milenijuma u Odeljenju za Agronomiju Biotehnickog fakulteta u Ljubljani proucavaju se metode redukcije ekonomskog uticaja stetnih insekata na proizvodnju kupusa metodama koje ne uticu stetno na zivotnu sredinu. U dosadasnjim istrazivanjima ispitivali smo osteenja na listovima kupusa koje uzrokuju dve vrste insekata koji sisu biljne sokove, i to duvanovog thripsa (Thrips tabaci) i kupusnih stenica (Eurydema spp.), u zavisnosti od razlicitih hemijskih komponenata u kupusu. U ovom radu su predstavljeni preliminarni rezultati izucavanja otpornosti razlicitih genotipova kupusa, odnosno uticaj 11 hemijskih komponenti u listovima kupusa (epikutikularni vosak, -amirin, -

86

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

amirin, lupeol, saharoza, glukoza, fruktoza, vitamin C, palmitnska kiselina, stearinska kiselina i arahidinska kiselina) na stetnost duvanovog tripsa i kupusnih stenica. U toku nasih eksperimenata u Ljubljani (Slovenija) ispitano je 20 genotipova (sorti) kupusa. Odabrali smo sledee sorte: prema duzini perioda rasta: 9 ranih, 5 srednje ranih i 6 srednje kasnih; prema boji listova: 3 crvena i 17 belih i prema genetickom poreklu: 14 hibrida i 6 varijeteta. Meu sortama smo zabelezili signifikantne razlike u vrednosti indeksa osteenja prouzrokovanih ishranom obe pomenute stetocine na listovima kupusa. Takoe smo utvrdili smanjenje u tezini glavice kupusa i gubitak prinosa uzrokovanog osteenjem od duvanovog tripsa. Za sve sorte kupusa potvrdili smo nalaz negativne korelacije izmeu stepena osteenja i sadrzaja epikutikularnog voska na listovima kupusa u slucaju delovanja obe ispitivane stetocine. Istrazivanja e biti nastavljena radi odreivanja preciznijeg efekata analiziranih hemijskih komponenatau listovima kupusa u kontekstu otpornosti ili osetljivosti na delovanje pomenutih stetnih insekata, istrazivanja e biti nastavljena.

49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBICNOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI Petrovi Dragana1, Bagi Ferenc2, Milosevi Mirjana3, Vasi Mirjana4, Vujakovi Milka1, Ignjatov Maja1, Nikoli Zorica1 1 Nacionalna laboratoija za ispitivanje semena, Novi Sad, 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 3 Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Istrazivanja su obuhvatala utvrivanje prisustva i rasprostranjenosti ekonomski najstetnijeg virusa pasulja u Vojvodini, virusa obicnog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus - BCMV). Tokom 2006. godine prikupljeno je 262 uzorka, sa 22 lokaliteta, koji su po tipu ispoljenih simptoma grupisani u 4 grupe: simptomi tipa A: tamno zeleno obrubljivanje nerava; simptomi tipa B: mozaik u vidu hloroticnih i zelenih povrsina, sa blagom naboranosu; simtomi tipa C: mozaik u vidu zelenih i zukastih difuznih povrsina i simptomi tipa D: tamno zelena klobucavost listova. Seroloska identifikacija virusa izvrsena je DAS ELISA testom uz korisenje komercijalnog seta antiseruma za detekciju BCMV (LOEWE Biochemica GmbH, Nemacka). Virus je dokazan i na bazi reakcije sledeih test biljaka: Glycine max, Lycopersicon esculentum, Capsicum annuum,

87

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Lupinus albus, Vicia faba, Datura stramonium, Zinnia elegans, Nicotiana glutinosa i Nicotiana tabacum var. samsum. Na osnovu rezultata istrazivanja, virus BCMV konstatovan je u 35% testiranih biljaka. Najvea zarazenost biljaka zabelezena je u Conoplji, na 19 biljaka od ukupno 29 uzoraka iz tog lokaliteta (66%), a najcesi tip simptoma bio je tip B. U uzorcima koji su ispoljavali simptome tipa D nije dobijena pozitivna reakcija na prisustvo ispitivanog virusa. U cilju potvrde identifikacije seroloski detektovanog virusa odabrani izolati testirani su i RT-PCR metodom. Svaki uzorak testiran je sa cetiri seta BCMV specificnih prajmera. RT-PCR reakcijom su dobijeni umnozeni fragmenti ocekivanih velicina, cime je potvrena seroloska determinacija virusa BCMV, kao i pripadnost ovog virusa familiji Potyviridae. Korisenjem setova prajmera specificnih za sojeve Russian i NL-3D dokazno je da detektovani izolati BCMV ne pripadaju pomenutim sojevima.

50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola NA SEMENU PASULJA I BORANIJE Popovi Tatjana, Balaz Jelica Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected] Oreolna plamenjaca (Pseudomonas savastanoi pv. phaseolicola; u daljem tekstu Psp) je ekonomski stetna bakterioza pasulja i boranije u svetu i kod nas. Kako je zarazeno seme glavni izvor inokuluma, korisenje zdravog semena za proizvodnju ovih povrtarskih useva kao i sprecavanje uvoza obolelog semena predstavlja osnovni nacin suzbijanja ove bakterioze. Cilj ovog rada je detekcija bakterije Psp na semenu pasulja i boranije korisenjem metode opisane od International Seed Federation. Metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata. Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudzanski rani, Dobrudzanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski gradistanac, Panonski tetovac, Slavonski zutozeleni, Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vrsena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noi), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razreenja do 10-5. Standardnom metodom razmaza pomou staklenog stapia zasejavano je po 0,1 ml od svakog 88

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

razreenja, kao i nerazreenog ekstrakta na poluselektivne podloge MSP i MT. Uporedo je zasejavan i kontrolni izolat bakterije Psp. Provera patogenosti izolata vrsena je ubodom naklijalog semena pasulja. Izolacijom na podloge MSP i MT obrazovale su se brojne razlicite bakterijske kolonije. Pojedinacne kolonije bakterije Psp mogle su se jasno raspoznati u razreenjima od 10-1 - 10-3 samo kod uzoraka semena pasulja sorti Dvadesetica i Oplenac, dok kod ostalih sorti prisustvo karakteristicnih kolonija nije utvreno. Na podlozi MSP su se posle cetiri dana od zasejavanja obrazovale brojne kolonije bakterija, svetlozute, ispupcene i sjajne, precnika oko 2 - 3 mm. Oko ovih kolonija, boja podloge je prelazila u svetlo zutu. Na MT podlozi su se posle cetiri dana inkubacije obrazovale belicasto-krem kolonije, ravne i okrugle, neujednacene velicine (precnika 3 5mm). Za dalja proucavanja je odabrano po 6 izolata od svake sorte (12 reprezentativnih izolata). Svi proucavani izolati kao i kontrolni izolat su na kosoj King B podlozi stvarali fluorescentni pigment. Na inokulisanim kotiledonim listiima osetljive sorte Oplenac, posle 5 dana od izvrsene inokulacije pojavile su se tamno-zelene, masne pege oko mesta uboda. Nakon 10 dana od inokulacije kotiledoni listii su celom povrsinom bili zahvaeni sitnim masnim pegama. Identifikacija dobijenih izolata je potvrena seroloskim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.

51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE Popovi Tatjana, Balaz Jelica Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected] Obicna bakteriozna plamenjaca (Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli; u daljem tekstu Xap) se tokom dve poslednje decenije smatra najaktuelnijim i ekonomski najstetnijim oboljenjem pasulja i boranije u nasim uslovima. S obzirom da je seme osnovni izvor inokuluma, setva nesertifikovanog semena (ukoliko je zarazeno) znacajno doprinosi nastanku i sirenju ove bakterioze. Cilj ovog rada je detekcija bakterije Xap na semenu pasulja i boranije korisenjem metode preporucene od International Seed Federation. Navedena metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata. Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudzanski rani, Dobrudzanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski gradistanac, Panonski tetovac, Slavonski zutozeleni,

89

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vrsena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noi), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razreenja do 10-5. Izolacija je vrsena na poluselektivne podloge XCP1 i MT standardnom metodom razmaza sa po 0,1 ml od svakog razreenja. Uporedo su zasejavani i kontrolni izolati bakterije Xap. Provera patogenosti vrsena je ubodom u nodus mladih biljcica pasulja. Nakon 4-5 dana od zasejavanja, na podlogama MT i XCP1 su se kod veine ispitivanih uzoraka (osim kod sorti Dobrudzanski rani, HR 45 i Medijana) obrazovale brojne bakterijske kolonije, zute, ispupcene i sluzaste, razlicite velicine (precnika 1 - 3mm). Pojedinacne kolonije su se jasno uocavale u razreenjima od 10-3 -10-5. Na XCP1 podlozi kolonije su bile okruzene veim prosvetljenim zonama usled hidrolize skroba, a kod podloge MT su se oko kolonija uocavale dve zone hidrolize: vee prosvetljene usled hidrolize kazeina i manje mlecnog izgleda usled hidrolize Tween-a 80. Za dalji rad je odabrano po 4 izolata od svake ispitivane sorte (80 reprezentativnih izolata). Na inokulisanim biljcicama pasulja osetljive sorte Zlatko, simptomi su se uocavali ve posle 4-5 dana od inokulacije u vidu tamnije-zelenih, izduzenih pega oko mesta uboda, koje su ubrzo postajale crvenkasto-mrke i izduzene. U okviru pega dolazilo je do pucanja tkiva i obrazovanja sitnih rak-rana. Nekroza je postepeno zahvatala i celo stablo. Pocetni simptomi hloroze i nekroze lisa javljali su se nakon osam dana od inokulacije, dok je potpuno susenje i uvijanje vrsnog lisa registrovano posle 14-18 dana. Nakon dvadesetak dana po inokulaciji veina biljcica je bila sasusena. Identifikacija dobijenih izolata je potvrena seroloskim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.

90

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

52. PRENOSENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Berenji Janos3, Vucurovi Ana2, Risti Danijela4, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 4 Student poslediplomac, Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) prvi put je otkriven kod nas 2000. godine kada je problem virusnih oboljenja tikava skrenuo na sebe paznju unistenom proizvodnjom u vise lokaliteta gajenja. Od tada intenzivna pojava pojedinih godina i sve vei ekonomski znacaj ZYMV u nasoj zemlji podstakla su dalja proucavanja ovog virusa. Izuzetno brzo sirenje Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) u mnogim zemljama na razlicitim kontinentima navode na zakljucak da se ovaj virus na velika rastojanja siri putem zarazenog semena. Zbog toga su istrazivanja ovog virusa kod nas usmerena tako da daju nov prilog poznavanju aspekata epidemiologije, narocito moguem prenosenju semenom tikava. U polju su odabrane prirodno zarazene biljke Cucurbita moshata (muskatna tikva), Cucurbita pepo var. styriaca cv. Olivija (uljana tikva sa ljuskom) i Cucurbita maxima (bundeva) sa izrazenim simptomima virusnih infekcija. Testiranjem je dokazano prisustvo ZYMV, Watermelon mosaic virus (WMV) i Cucumber mosaic virus (CMV). Nisu detektovani Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV) (komercijalni antiserumi Bioreba AG, Switzerland), koji su odabrani zato sto je mogue njihovo prenosenje semenom nekih vrsta tikava. Iz plodova ovih biljaka prikupljeno je seme, posejano u kontrolisanim uslovima staklenika. Sejanci su nakon 14 i 23 dana po nicanju vizuelno pregledani i testirani na prisustvo virusa. Sva testiranja prisustva virusa u izvornim biljkama ili u sejancima izraslim iz semena obavljena su DAS ELISA testom korisenjem komercijalno dostupnih antiseruma specificnih za ZYMV, WMV ili CMV (Loewe Biochemica GmbH, Germany). Od 100 posejanih biljaka Cucurbita moshata, na 14 biljaka od 80 izniklih pojavili su se virozni simptomi ili su biljke bile asimptomaticne ali zakrzljale. Prisustvo ZYMV je dokazano u 2 zakrzljala, 6 sejanaca sa simptomima blagog prosvetljavanja nerava, mozaika ili naboranosti lisa i u 2 asimptomaticna sejanca. U sest sejanaca koji su ispoljili sarenilo lisa ili blago prosvetljavanje posle 23 dana po nicanju, ZYMV nije dokazan. Na osnovu obavljenih ispitivanja utvren je nivo prenosenja ZYMV semenom Cucurbita moshata od 12,5%. Ni u jednom testiranom sejancu nije dokazano prisustvo WMV i CMV. U testiranim sejanacima izniklih iz semena koje potice sa zarazene uljane tikve sa ljuskom cv. Olivija kao i bundeve nije dokazano prisustvo ni jednog od navedenih virusa.

91

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Prenosenje WMV i CMV semenom tikava nije dokazano sto je u skladu sa literaturnim podacima. Dobijeni rezultati o prenosenju ZYMV su vazni jer doprinose sagledavanju uloge zarazenog semena, narocito zbog postojanja protivrecnih podataka u literaturi. Dalja ispitivanja i rasvetljavanje uticaja domaina na prenosenje ZYMV semenom, koje je ustanovljeno u ovim ispitivanjima, su u toku.

53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA ZA TRETIRANJE SEMENA Ini Dusanka1, Vujakovi Milka2, Berenji Janos3, Vukovi Slavica1, Popov Vojin1, Glisi Sandra1 , Bajcev Maja1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Tretiranje semena insekticidima je uobicajena mera u zastiti semena ratarskih biljaka (suncokret, kukuruz, seerna repa). Meutim, u zastiti semena povrtarskih vrsta skoro se i ne koristi. Postoji potreba da se seme i mlade biljke povrtarskih vrsta zastite od stetocina u zemljistu u pocetnoj fazi porasta. Otuda, cilj rada je bio da se odredi uticaj insekticida na klijavost i porast uljane tikve golice. Ispitivanja su izvedena u laboratorijskim uslovima, po standardnoj metodi, na filter papiru i u pesku (ISTA Rules). Insekticidi ­ tiametoksam (Cruiser 350FS: 0,75, 1,5, 3, 6 i 12 ml/kg semena), imidakloprid (Gaucho 600-FS: 0,5, 1, 2, 4 i 8ml/kg semena) i teflutrin (Force 20 CS: 0,25, 0,5, 1, 2 i 4ml/kg semena) naneti su na seme dva genotipa uljane tikve golice ('SB' i '24'). Odreena je energija klijanja (EK), klijavost semena i porast ponika (duzina i masa svezeg i suvog nadzemnog dela i korena). Zbog neujednacene i smanjene klijavosti na filter papiru, a uzimajui u obzir specificnost semena tikve golice, ova metoda nije dala zadovoljavajue rezultate. Rezultati ostvareni u pesku ukazuju na razlike u osetljivosti semena ispitivanih genotipova prema insekticidima. U pesku, EK semena genotipa `SB' u kontroli je bila 48,8%, a od preparata jedino Cruiser 350-FS, u kolicinama 0,75-3ml/kg semena, nije znacajno smanjio EK. Kod genotipa `24' u kontroli EK je bila 72,8% i svi ispitivani preparati, nezavisno od primenjene kolicine, znacajno su umanjili EK. Klijavost semena genotipa `SB' na nivou kontrole obezbedio je samo Cruiser 350-FS u kolicinama 0,75­3ml/kg semena, a kod genotipa `24' Gaucho 600-FS u kolicinama 0,51ml/kg semena i Force 20 SC u kolicini 0,25 ml/kg semena, dok su ostale kolicine znacajno umanjile klijavost. Primenjene kolicine preparata nisu 92

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

prouzrokovale znacajne promene u duzini nadzemnog dela i korena kod genotipa `SB' u odnosu na kontrolu. Kod genotipa `24' znacajno skraenje nadzemnog dela prouzrokovali su Cruiser 350-FS u kolicinama 6-12ml/kg semena, Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena i Force 20 SC 4ml/kg semena, dok su najvee kolicine istih prouzrokovale znacajno skraenje korena u odnosu na kontrolu. Najvea kolicina Cruiser 350-FS (12ml/kg semena) i Gaucho 600-FS 4-8ml/kg semena i to kod genotipa `24', znacajno su smanjile svezu masu nadzemnog dela i korena u odnosu na kontrolu, dok ostale kolicine nisu prouzrokovale znatnije promene. Uticaj insekticida na suvu masu je izrazeniji na genotipu `24'. Cruiser 350-FS, 12ml/kg semena, i Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena, znacajno su smanjili suvu masu nadzemnog dela u odnosu na kontrolu, dok su svi preparati, nezavisno od primenjene kolicine, znacajno smanjili suvu materiju korena genotipa `24'. Tretiranje semena uljane tikve golice insekticidima zahteva dalja ispitivanja pomenutih parametara, u drugim supstratima, pogotovo u zemljistu i poljskim uslovima.

54. VIRUSI ­ STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI Vucurovi Ana1, Bulaji Aleksandra2, eki Ivana1, Berenji Janos3, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected] Virusi tikava, ekonomski najznacajniji fitopatogeni organizmi biljaka familije Cucurbitaceae, proucavaju se u nasoj zemlji od 2000. godine kada se problem virusnih zaraza javio u epidemijskim razmerama. Ucestala pojava virusnih simptoma na tikvama u nasoj zemlji, narocito prosle godine, kao i cesta pojava epidemija u usevima tikava za poslednjih deset godina u mediteranskim i nama susednim zemljama, ukazala je na potrebu daljeg praenja pojave i rasprostranjenosti virusa tikava kod nas. Sredinom jula 2008. godine pregledano je 13 lokaliteta useva tikava (Cucurbita pepo, C. maxima i Lagenaria siceraria). Simptomi uoceni u komercijalnim usevima i oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo-Novi Sad bili su veoma raznovrsni od blagog mozaika, hloroze i sarenila lista do izrazenog zutozelenog mozaika, izoblicavanja, nitavosti i/ili intenzivne klobucavosti lista. Neke biljke ispoljile su virusne simptome samo na pojedinim delovima vreza ili promene samo na mlaem lisu. Kao cesta pojava uoceno je zutilo i susenje starijeg lisa. U veini pregledanih useva uocen je izuzetno visok stepen zaraze, oko 90% biljaka. Usled ocigledne rane zaraze biljke su 93

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

bile zakrzljale, bez zametnutih plodova ili sa intenzivnim simptomima na plodu u vidu izrazenih deformacija ili nekroze tek formiranih plodova. Prikupljen je ukupno 51 uzorak lisa sa simptomaticnih biljaka, 45 obicne tikve, 4 bundeve i 2 vrga. Uzorci su testirani na prisustvo sest najznacajnijih virusa i to: Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV), Watermelon mosaic virus (WMV), Cucumber mosaic virus (CMV), Papaya ringspot virus (PRSV), Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV). Serolosko dokazivanje virusa obavljeno je primenom standardne direktne ELISA (DAS-ELISA), komercijalnih kitova specificnih antitela i konjugata sa fosfatazom (Bioreba AG, Switzerland) po uputstvu proizvoaca. U sakupljenim i testiranim uzorcima detektovano je prisustvo tri virusa u pojedinacnim i kompleksnim infekcijama. Prevalentni virus je bio ZYMV i otkriven je u 98,04% uzoraka. Drugi po zastupljenosti bio je WMV (58,82%), a na treem mestu CMV (54,9%) i ova dva virusa su detektovana samo u mesanim infekcijama zajedno sa ZYMV. Pojedinacna zaraza (23,53%) detektovana je samo sa ZYMV. Kompleksna infekcija ZYMV i WMV dokazana je u 21,57%, ZYMV i CMV u 17,65%, WMV i CMV u 1,96%, a ZYMV, WMV i CMV u 35,29% uzoraka. Stalni problem virusnih zaraza u usevu tikava kod nas ukazuje na potrebu i neophodnost daljih proucavanja koja e pruziti detaljnije informacije o epidemioloskim karakteristikama virusa koji su poslednjih godina detektovani kod nas. Najvaznija pitanja koja treba resiti su, pre svega, nacin odrzavanja i primarni izvor inokuluma u nasoj zemlji.

55. ZNACAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPESNOSTI ZASTITE KRASTAVCA OD PROUZROKOVACA PLAMENJACE (Pseudoperonospora cubensis) Balaz Aleksandar1, Balaz Ferenc2, Bagi Ferenc2, Stojsin Vera2 1 ZKI-seme d.o.o., Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu, Novi Sad [email protected] Krastavac je znacajna povrtarska kulura u nasoj zemlji zbog njegove siroke upotrebe u ishrani i kozmetici. U nasoj zemlji se gaji na oko 7.000 ha i to uglavnom u poljskim, ekstenzivnim uslovima sa veoma niskim prosecnim prinosima (8-12 t/ha). Pojavom plamenjace u nasim regionima 1984. godine, ovo oboljenje se redovno javlja svake godine, pricinjavajui velike stete. I pored ceste primene fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovaca ovog oboljenja, rezultati hemijske zastite su u veini slucajeva veoma skromni, cesto slabi. Na 94

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

trzistu iako postoje brojni efikasni fungicidi, u praksi najcese ne ispoljavaju zadovoljavajuu efikasnost. Pored pojave rezistentnosti ovog patogena prema nekim aktivnim materijama kao sto su metalaksil, strobilurini i dr., smatramo da je neadekvatna tehnika primene fungicida jedan od glavnih razloga loseg efekta zastite krastavca od plamenjace. Tokom 2008. godine u lokalitetu Ratkovo (srednja Backa) postavljen je poljski ogled u uslovima intenzivnog gajenja maarskog hibrida krastavca Haros. Biljke su gajene na zatamljenoj tankoj foliji sa sistemom zalivanja kappo kap. Meuredno rastojanje je iznosilo 1,4 m, a u redu 0,3 m. Velicina osnovnih parcela je iznosila 30 m2 u blok sistemu sa slucajnim rasporedom i u cetiri ponavljanja. Primenjeno je standarno ubrenje za krastavac. U cilju zastite od prouzrokovaca plamenjace u ogled su bili ukljuceni sledei preparati: Previcur Energy (propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminium 530 +310 g/l) 2 l/ha i jedan fungicid koji se nalazi u zvanicnom ispitivanju za registraciju MCW 849 (cimoksanil 40 g/kg + folpet 500g/kg + fosetil-AL 250 g/kg) u tri doze (2,5 kg/ha, 3,0 kg/ha i 3,5 kg/ha). Za prskanje useva korisena je traktorska prkalica sa TeeJet rasprskivacima i leni atomizer ''Solo'' uz utrosak 400 l/ha tecnosti. Pre pojave plamenjace na pocetku cvetanja i plodonosenja usev je tretiran sa fungicidom Foliet u koncentraciji od 0,3 %. Nakon prve pojave plamenjace na krastavcima u regionu Vojvodina, obavljeno je tri tretiranja sa pomenutim fungicidima i to: 09., 16. i 23. 07.2008. godine. Ocena efikasnosti fungicida je izvedena 10 dana nakon zadnjeg tretmana koristei metode EPPO standarda, PP 1/65 (1997). Meren je prinos I, II, III i IV klase krastavca. U netretiranoj kontroli zaraza je bila izmeu 8 i 8,5%, a kod tehnike aplikacije fungicida atomizerom, zaraza se kretala izmeu 0,0-0,3%. Fungicid Previcur Energy je primenjen i pomou traktorske prskalice i u odnosu na primenu atomizerom, ovaj preparat je pokazao znacajno slabiji efekat u zastiti krastavca od prouzrokovaca plamenjace i gde je zaraza u proseku iznosila 3,5%. Prinos u kontroli je iznosio svega oko 1,2 t/ha, kod varijante traktorske prskalice 35 t/ha, a kod primene atomizera biljke su bile sacuvane od plamenjace i obezbedile visok i kvalitetan prinos od preko 50 t/ha.

95

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

56. UNAPREENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA Duduk Natasa1, Finetti Sialer M. Mariella2, Gallitelli Donato2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Dipartimento di Protezione delle Piante dalle Malattie, Universita degli Studi and Centro di Studio del CNR sui Virus e le Virosi delle Colture Mediterranee, Bari, Italy [email protected] Virus mozaika lubenice (Watermelon mosaic virus, WMV) se smatra opste rasprostranjenim virusom umereno toplih regiona i ubraja se u grupu najzastupljenijih i ekonomski znacajnih virusa gajenih tikava. Praenjem rasprostranjenosti virusa na tikvama u nasoj zemlji ustanovljena je njegova ekspanzija, kao i dominantno prisustvo tokom 2007. godine. U cilju unapreivanja i uvoenja molekularnih metoda detekcije i identifikacije zasnovanih na PCR-u, dizajnirani su prajmeri za detekciju WMV i ispitana specificnost detekcije njihovom primenom. Prajmeri za WMV dizajnirani su poreenjem dostupnih sekvenci iz NCBI baze podataka WMV i njemu srodnog Zucchini yellow mosaic virusa (ZYMV), primenom kompjuterskih programa CLUSTAL X i BioEdit. Na osnovu regiona koji su ispoljili najvee razlike u sekvencama izolata WMV u odnosu na ZYMV, dizajnirana su cetiri prajmera (WMVCPfwd, WMVCPfwdnest, WMVCPrevnest i WMVCPrev). Poreenjem sekvenci 3' kraja genoma virusa pokazalo se da je u regionima koji se razlikuju izmeu ova dva virusa, vea homologija sekvenci izmeu izolata ZYMV nego izmeu izolata WMV. Zbog toga su odabrani prajmeri WMVCPfwd, WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest po svojoj grai degenerativni, cime je omoguena amplifikacija razlicitih izolata WMV. Zbog velike varijabilnosti izolata WMV cesto se koriste degenerativni prajmeri. Pozicija WMVCPrev prajmera je u 3' neprepisujuem delu genoma, dok se ostali prajmeri nalaze u okviru gena za protein omotaca (CP). Standardizacijom RT-PCR metode utvreno je da je optimalna temperatura hibridizacije (annealing) za WMVCPfwd i WMVCPrev prajmere 500C, a za WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest 550C. Oba reverzna prajmera, WMVCPrevnest i WMVCPrev, su se pokazala kao pogodna za izvoenje RT koraka. Primenom dizajniranih prajmera amplikoni ocekivane velicine uspesno su umnozeni kod svih ispitivanih izolata WMV, dok do amplifikacije nije doslo sa izolatima ZYMV i sa negativnom kontrolom. Prajmeri dizajnirani za WMV, sa ciljnim sekvencama u okviru gena za protein omotaca i 3' neprepisujueg dela genoma virusa, pokazali su se kao pogodni i specificni za detekciju i identifikaciju virusa RT-PCR metodom i mogu se kombinovati za izvoenje nested PCR reakcije.

96

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POSTERI Zastita sumskih i ukrasnih biljaka

57. SLUCAJ KAKO NAGRAENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE INVAZIVNA VRSTA Krsti Darija, Topalovi Stefan, Colakovi Sofija, Glavendeki Milka Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd [email protected] Adventivne ili egzoticne biljke najcese covek unosi na nove lokalitete ili u novi ekosistem izvan svog prirodnog rasprostranjenja. Najcese su za potrebe ornamentalne hortikulture uvozene ukrasne biljke, a zatim gajene i umnozavane. Nazalost, neke od njih su izmakle kontroli, slobodno se razmnozavaju u prirodi. One su naturalizovane ili odomaene, ulaze u prirodne ekosisteme i cesto izazivaju ekoloske stete i ekonomske gubitke. Grupa biljaka poznata pod nazivom japanski bambus (Japanese Knotweed s. l. obuhvata nekoliko vrsta roda Fallopia (syn. Reynoutria, Polygonum) koje kao autohtone vrste rastu u Japanu, Kini, Tajvanu, Koreji, Vijetnamu i na Sahalinskim ostrvima, su introdukovane u Evropu, Rusiju, Belorusiju, SAD. U okviru roda Fallopia nalazi se nekoliko vrsta i hibrida: F. japonica var. japonica, F. japonica var. compacta, F. sachalinensis, hibrid izmeu F. japonica i F. sachalinensis (F. x bochemica), i hibrid izmeu var japonica i var. compacta, kao i sve taksone nastale hibridizacijom (Bailey & Conolly). Fallopia japonica se pojavila u Evropi 1823. godine, kada je uneta iz Azije u Holandiju kao ukrasna biljka. Drustvo za poljoprivredu i hortikulturu u Utrehtu je 1847. godine nagradilo ukrasnu perenu F. japonica zlatnom medaljom, kao najbolju biljku godine cenei njene estetske vrednosti i lekovita svojstva. Opisana je kao pogodna za zastitu mladih plantaza od vetra i sunceve radijacije, hvaljeni su njeni jestivi mladi izdanci i listovi, kao i rizom koji se koristi u tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini. Prema usmenom saopstenju prof. O. Mijanovi-Radulovi, u Srbiji je prvi put zabelezena 1983/84. godine. Prema usmenim saopstenjima, u privatnim vrtovima Fallopia vrste se gaje u Srbiji i Crnoj Gori ve vise od 20 godina. Prvi pisani podaci o njenom prisustvu u prethodnoj Jugoslaviji (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji) su iz 1991. godine (Trinajsti et al, 1991). Kao deo ruderalne flore u Beogradu je opisuje Jovanovi (1994). Odomaena je u Srbiji od Ribaria, preko Novog Pazara, Mataruske Banje, Kraljeva, Cacka, Gornjeg Milanovca, Beograda, Novog Sada. Proucavanja prirodnih neprijatelja Fallopia spp. su pokazala da visok stepen hloroze moze da izazove paucinar Tetranychus urticae Koch. Od insekata su zabelezene: Trialeurodes vaporariorum Westwood, Taeniocampa gothica i 97

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

gusenice drugih sovica, Erannis defoliaria Cl., Lymantria dispar L., Phyllobius sp., Otiorhynchus sulcatus L. U prolee su primeene velike kolonije biljnih vasi, koje su pratili mravi, a zabelezene su i bubamare i zlatooke kao njihovi predatori.

58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU PROFILA IZOENZIMA

1

Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected]

Pojedini izoenzimi, razdvojeni elektroforezom pod nativnim uslovima dobro su definisani po svojoj mobilnosti i identitetu, tako da su cesto koriseni za proucavanje populacione strukture u okviru roda Phytophthora i izdvajanje novih vrsta. Takoe, analiza vise izoenzima Phytophthora ramorum Werres et al., prouzrokovaca iznenadnog uginua hrasta, donekle je rasvetlila nedoumice oko porekla ove vrste koja se nezavisno i skoro istovremenom pojavila u Evropi i Severnoj Americi. Profili izoenzima P. ramorum pokazali su da ova vrsta nije interspecijski hibrid kako se prvobitno pretpostavljalo, kao i da unutar dve geografski razdvojene populacije patogena postoji veoma mala izoenzimska varijabilnost sto potvruje pripadnost istoj vrsti. Osnovni cilj ovih ispitivanja bio je identifikacija izolata Pr 92-08 iz Rhododendron sp. poreklom iz Srbije i potvrda pripadnosti vrsti P. ramorum primenom biohemijske metode. U ispitivanja su, pored izolata Pr 92-08 poreklom iz Srbije, ukljucena i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372), kao i izolati P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Odreivana je brojnost i pokretljivost izoenzimskih traka dva izoenzima MDH (malatna dehidrogenaza, EC 1.1.1.37) i MDHP (malikodehidrogenaza, EC 1.1.1.40). Ekstrakcija enzima obavljena je iz micelije izolata gajenih na TSB podlozi, u ekstrakcionom puferu (0.1 M Tris­HCl, pH 7,0; 1 mM dithiothreitol, 50 mM EDTA; 10% PVP; MW 25000 w/v, 50 g/ml soybean trypsin inhibitor, 0.1 mM PMSF i 5% glycerol, v/v). Elektroforetsko razdvajanje izoenzima obavljeno je u homogenom 10-12,5% poliakrilamidnom nativnom gelu u elektrodnom Tris ­ L-alanin pH 8,8 puferu. Za bojenje MDH koriseno je 25 ml rastvora koji sadrzi: 0.2 M Tris­HCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NAD, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS, a za bojenje MDHP 25 ml rastvora koji sadrzi: 0.2 M Tris­HCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NADP, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS. Nakon bojenja u gelu, uocava se odreen broj traka na razlicitom mestu u zavisnosti od izoenzima koji je ispitivan. Svi izolati P. ramorum formirali su 98

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

dve zone aktivnosti enzima MDH kako je ocekivano po literaturnim podacima i putativni lokusi se obelezavaju sa Mdh-1 i Mdh-2. Prvi lokus (Mdh-1) je heterogene grae i trake koje pripadaju ovom lokusu su razvucene i formiraju dugacak razmaz u gelu, a drugi lokus (Mdh-2) je jedna jasna traka. Izoenzimska analiza MDHP enzima, pokazuje da se formira jedna jasna traka aktivnosti, oznacena kao Mdhp-1, kao i dodatna veoma slaba traka koja oznacava drugu zonu aktivnosti enzima, Mdhp-2. Dobijeni rezultati potpuno odgovaraju opisanom izoenzimskom profilu P. ramorum. Na osnovu profila izoenzima potvreno je da izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije pripada vrsti P. ramorum. Takoe, ova ispitivanja su pruzila informaciju da je ova metoda, bez obzira na osetljivost i tacnost, veoma slozena i nepodesna za rutinska ispitivanja velikog broja uzoraka.

59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum

1

Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected]

Potreba za praenjem prisustva karantinskog patogena Phytophthora ramorum Werres et al. doprinela je razvoju veeg broja razlicitih metoda za detekciju. Zbog varijabilnosti simptoma u polju, kao i do sada jos nepotpuno definisanog kruga domaina, identifikacija P. ramorum je teska, a laboratorijska ispitivanja neophodna. Detekcija patogena izolacijom na hranljive podloge i identifikacija na osnovu morfoloskih osobina su dugotrajni, skupi i zahtevni postupci, ali sa pouzdanim rezultima. Prednost molekularne detekcije, kojom se dobijaju slicni rezultati, ogleda se u brzoj obradi mnogo veeg broja uzoraka i na taj nacin se ostavlja mesto za znacajne ustede. Pored toga, molekularna detekcija prevazilazi teskoe izolacije iz starih, suvih ili veoma zaprljanih uzoraka. Cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost nekih metoda za molekularnu detekciju P. ramorum u Srbiji. U ispitivanja su ukljuceni izolat Pr 92-08 P. ramorum poreklom iz Srbije i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) iz Slovenije. Ekstrakcija ukupne DNA izolata Pr 92-08 obavljena je iz prirodno zarazenih listova i grancica Rhododendron sp. cv. Baden ­ Baden i cistih kultura ispitivanih izolata gljive na CPA. Sva tri izolata su odgajena na tecnoj PB podlozi i DNA je ekstrahovana direktno iz micelije. Ekstrakcije su obavljene primenom DNeasy Plant Mini kita (Qiagen, Spanija, www.qiagen.com) po uputstvu proizvoaca. Detekcija patogena obavljena je konvencionalnim i nested PCR primenom razlicitih parova prajmera. 99

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Parom prajmera Phyto1/4 specificnim za rod Phytophthora, amplifikovan je fragment velicine 687 bp iz grancica i tecnih kultura Pr 92-08 i referentnih izolata, dok nije iz listova sa simptomima. Prajmeri PramF1/R1 bili su osetljiviji i njihovom primenom, patogen je detektovan amplifikacijom fragmenta od 700 bp i u listovima. Ovi prajmeri su po osetljivosti bili iste efikasnosti kao prajmeri Phyto1/4 primenjeni u prvom krugu i Phyto2/3 prajmeri primenjeni u drugom krugu nested PCR-a. Na ovaj nacin prisustvo patogena dokazano je u listovima, grancicama i tecnoj kulturi. Ekstrakcija iz kultura na CPA nije bila uspesna i tako patogen nije mogao biti dokazan. Kao pozitivna kontrola u svim PCR reakcijama koriseni su referentni izolati P. ramorum. Dobijeni rezultati ukazuju da konvencionalni i nested PCR, primenom vise razlicitih parova prajmera mogu pouzdano da detektuju prisustvo patogena u listovima i grancicama sa simptomima, kao i da potvrde identifikaciju izolovane kulture gljive. Kako se rezultati primenom PCR mogu dobiti za 1 ­ 3 dana u poreenju sa 6 ­ 9 dana koliko je potrebno za izolaciju i proucavanje morfoloskih osobina, znacajno se moze skratiti vreme trajanja analiza. S obzirom da uvek postoji odreena mogunost kontaminacije, sve pozitivne uzorke primenom PCR, obavezno je analizirati i konvencionalnim metodama, izolacijom. Samo tako se moze pouzdano i tacno postaviti dijagnoza koja je od izuzetnog znacaja jer je P. ramorum karantinski patogen sa A1 liste u Srbiji. 60. ODREIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE

1

Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected]

Phytophthora ramorum Werres et al. je noviji patogen sumskih i ukrasnih biljaka u svetu i nalazi se na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih stetnih organizama u Srbiji. Proucavanja polnog ponasanja P. ramorum otkrila su da pripada heterotalusnim vrstama, kod kojih je polno razmnozavanje dodatno usloznjeno pojavom sistema kompatibilnosti. Ovaj sistem ukljucuje dva polna tipa, najcese oznacena kao A1 i A2. Gametangije se formiraju iskljucivo prilikom uparivanja A1 i A2 polnih tipova. Ova dva polna tipa su univerzalna i postoje kod svih heterotalusnih Phytophthora spp. i do formiranja gametangija dolazi uparivanjem odgovarajuih polnih tipova kako istih tako i razlicitih vrsta. Osnovni cilj ovog rada bio je da se odredi polni tip izolata P. ramorum prisutnog u Srbiji.

100

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Izolat Pr 92-08 P. ramorum iz Srbije nepoznatog polnog tipa uparivan je sa tester izolatima pet razlicitih vrsta i to: P. cambivora (BBA 21/95-KII ­ A1 i BBA 20/95-2b III ­ A2), P. cinnamomi (BBA 69094 ­ A1 i BBA 62660 ­ A2), P. cryptogea (BBA 65909 ­ A1 i BBA63651 ­ A2), P. drechsleri (BBA 65172 ­ A1 i BBA 62679 ­ A2) i P. ramorum (BBA 9/95 ­ A1 i BBA 26/02 ­ A2). Svi izolati su presejavani na svezu CPA podlogu, dva puta svaka tri dana da bi se izbeglo formiranje hlamidospora. Po tri fragmenta micelije Pr 92-08 sa ivice kolonije iz drugog presejavanja, zasejavano je u istu Petri kutiju sa po tri fragmenta svakog od ukupno 10 tester izolata i fragmenti su pomesani sterilnom iglom. Svaka kombinacija Pr 92-08 ­ tester zasejana je u najmanje pet ponavljanja, inkubirana 4 ­ 7 dana na 200C, u mraku. Pregled na prisustvo oospora obavljen je direktnim mikroskopiranjem sa donje strane Petri kutije. Ispitivani izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije formirao je malobrojne oospore kada je uparen sa A2 polnim tipom P. cinnamomi i P. cryptogea, dok u kombinaciji sa ostalim vrstama nije formirao organe polnog razmnozavanja ni sa jednim od polnih tipova. Formirane oospore su bile malobrojne, hijalinske, skoro okrugle i uglavnom su se formirale na fragmentima mrkve u podlozi, precnika 13,75 ­ 16,25 µm, u proseku 15,80 µm. Ovakvo ponasanje je potpuno u saglasnosti sa literaturnim navodima da se u Evropi, sa jednim izuzetkom, javlja iskljucivo A1 polni tip P. ramorum. Najpovoljniji momenat za pregled prisustva oospora bio je cetvrtog dana, ali tada dolazi i do formiranja hlamidospora koje otezavaju uocavanje oospora, jer su krupnije, brojnije i tamnije obojene. Prilikom pojave P. ramorum u novom regionu, vazno je odrediti polni tip dobijenog izolata, jer postoji opasnost da e u slucaju pojave oba polna tipa na istom podrucju doi do razmene genetickog materijala i nastanka novih agresivnijih genotipova patogena. Ovo je narocito vazno zbog intenzivnog uvoza ukrasnog bilja u nasu zemlju pri cemu uvek postoji opasnost od novih introdukcija. Dobijeni rezultati ukazuju da je izolat Pr 9208 introdukovan iz rasadnika u Evropi gde je na ukrasnom bilju prisutan A1 polni tip P. ramorum.

62. UPOREDNE MORFOLOSKE I ODGAJIVACKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora ramorum Bulaji Aleksandra1, Vucurovi, Ana2, eki Ivana2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected] Phytophthora ramorum (Werres et al., 2001) prouzrokovac iznenadnog uginua hrasta, Sudden Oak Death (SOD) relativno je nedavno opisana vrsta. Svuda u svetu nalazi se na listama regulisanih organizama i 101

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

njena rasprostranjenost i sirenje se budno prate. P. ramorum po mnogo cemu ima jedinstvene morfoloske osobine i nacin sirenja i razlikuje se od mnogih vrsta iz roda Phytophthora. U junu 2008. godine, u Srbiji je prvi put ustanovljena zaraza biljaka Rhododendron sp. sa P. ramorum. U ovim ispitivanjima utvrene su morfoloske i neke odgajivacke osobine jednog od izolata poreklom iz Srbije, odreena slicnost sa referentnim izolatima i literaturnim podacima, a time i proverena pouzdanost primene morfoloskih osobina u dijagnostici ove gljive. Osnovne morfoloske makroskopske i mirkoskopske osobine P. ramorum ispitivane su na izolatu Pr 92-08 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Izgled i osobine kolonija, dnevni porast, kao i sporulacija ispitivanih izolata odreivani su na podlogama CPA, WA, FBA i PDA. Od mikroskopskih osobina praeno je formiranje organa za polno i bespolno razmnozavanje i merene su njihove dimenzije na CPA. Izolat Pr 92-08 kao i referentni izolati 03-119 i 07-372, ispoljili su tipicne morfoloske osobine P. ramorum i znacajno se razlikovali od kontrolnih izolata 04-363 i 05-110. Pr 92-08 je tipican spororastui predstavnik roda Phytophthora sa prosecnim dnevnim porastom na CPA od 2,4 mm i oskudnom belom kolonijom sa ravnom ivicom i diskretnim radijalnim krugovima. Na CPA, izolat Pr 92-08 je obilno sporulisao i formirao hlamidospore najcese cetvrtog dana od presejavanja. Na FBA je kasnije i oskudnije sporulisao, na PDA ne sporulise, ili slabo, dok na WA, ni jedan ispitivani izolat P. ramorum nije ostvario porast. Ispitivani izolat Pr 92-08 formirao je hijalinske sporangije na CPA uglavnom u grupama, simpodijalno rasporeene, uglavnom bez pedicela i elipsoidnog oblika sa semipapilom, prosecnih dimenzija 35 ­ 80 (54) x 17 ­ 32 (26) µm. Na CPA, svi izolati proizvodili su brojne hijalinske ili svetlo smee okrugle hlamidospore sa zrnastim unutrasnjim sadrzajem, dimenzija 32 ­ 62 (49) x 32 ­ 57 (47) µm. Dobijene vrednosti dimenzija sporangija i hlamidospora potpuno odgovaraju literaturnim navodima i osobinama referentnih izolata.Morfoloske osobine P. ramorum imaju veliki dijagnosticni znacaj. Odreene teskoe prilikom izolacije mogu donekle da ogranice njihovu primenu, ali kada se dobije cista kultura, veoma su pouzdan dokaz prisustva ovog patogena. Ispoljene morfoloske osobine izolata poreklom iz Srbije, koje su u potpunoj saglasnosti sa referentnim izolatima i razlicite od kontrolnih izolata dokazuju da se na osnovu dnevnog porasta, izgleda i dimenzija sporangija i hlamidospora u cistoj kulturi moze postaviti tacna dijagnoza prisustva karantinskog patogena P. ramorum.

102

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI Bulaji Aleksandra1, Jovi Jelena2, Krnjaji Slobodan2, Vucurovi Ana3, eki Ivana3, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 3 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected] Phytophthora ramorum Werres et al. je novija vrsta iz roda Phytophthora koja je ispoljila veliku stetnost u sumama SAD, dok je u Evropi detektovana u vise zemalja, uglavnom na ukrasnim biljkama. Ovaj patogen uocen je kao prouzrokovac masovnog uginua hrastova, odakle i potice naziv jedne od bolesti koju izaziva, Sudden Oak Death, SOD. Sa detekcijom na brojnim drugim domainima uoceni su i drugi raznoliki simptomi koji obuhvataju pegavost i nekrozu listova, nekrozu lisnih peteljki, susenje listova, pupoljaka, grancica i pojavu rak rana na prizemnom delu stabla. Zbog velikog fitosanitarnog rizika, ova vrsta se nalazi na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih stetnih organizama u Srbiji. U junu 2008. godine, na 12 biljaka Rhododendron sp. cv. BadenBaden, u basti na otvorenom u blizini Zemuna, uoceni su simptomi koji su odgovarali simptomima opisanim za P. ramorum. Na zarazenim biljkama uocena je tamno braon do crna nekroza listova koja je uglavnom pocinjala na vrhu ili periferiji listova, kao i nekroza pupoljaka, lisnih peteljki i grancica. Fragmenti listova sa periferije pega sterilisani su 70% etanolom i zasejani na semiselektivnu podlogu P5ARP[H] ili na podlogu od mrkve, CPA. Izdvojene su kulture vrha hife 8 izolata koji nisu ispoljavali razlike u izgledu kolonije i morfoloskim osobinama na CPA. Izolati su zadovoljili Kohove postulate, nekroticne pege pojavile su se treeg dana od inokulacije nepovreenih listova R. variegatum suspenzijom zoospora. Iz listova sa simptomima izvrsena je uspesna reizolacija gljive. Listovi inokulisani na isti nacin sterilnom vodom nisu ispoljili simptome. Jedan od izolata (Pr 92-08) odabran je i odgajen na tecnoj podlozi od graska. Iz micelije je izvrsena ekstrakcija ukupne DNA i primenom lancane reakcije polimeraze, PCR, amplifikovan je ciljani fragment ITS regiona patogena pomou Phyto1/Phyto4 para prajmera. Amplikon ocekivane velicine od 687bp je precisen primenom QUIAqick PCR Purification kita (Qiagen) i sekvencioniran (GenBank Acc. No. EU915480). BLAST analiza pokazala je 100% identiteta sa cetiri izolata P. ramorum (EF050515 i EF050516 iz Spanije, AY845186 iz Francuske i AY833607 iz Svajcarske) koji su takoe izolovani sa rododendrona. Ovo je prvi izvestaj o pojavi P. ramorum na biljkama Rhododendron sp. u Srbiji. Kako se radi o patogenu koji je na A1 listi karantinskih patogena 103

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

u Srbiji, njegova pojava moze da ima ozbiljne posledice po urbano ukrasno bilje, rasadnicku proizvodnju i sumske ekosisteme u nasoj zemlji. Da bi se sprecile ili umanjile ekonomske posledice, kao i ustanovilo prisustvo i rasprostranjenost P. ramorum u Srbiji, neophodno je izvrsiti detaljan pregled rasadnika i urbanih sredina i odmah pristupi strogim merama eradikacije.

64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAINA Phytophthora ramorum Bulaji Aleksandra1, Vucurovi, Ana2, eki Ivana2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected] Svojom dramaticnom pojavom skoro istovremeno u SAD i vise zemalja u Evropi, kao i velikim stetama koje je izazvala u SAD, Phytophthora ramorum Werres et al., 2001 skrenula je na sebe paznju brojnih istrazivaca. Meu razlicitim aspektima proucavanja ovog patogena narocito je znacajan i vazan krug domaina koji bi ukazao na mogui fitosanitarni rizik koji njegova pojava donosi. Nakon prvog nalaza P. ramorum, karantinskog patogena u nasoj zemlji, ukazala se potreba za utvrivanjem eksperimentalnog kruga domaina kako bi se ustanovila eventualna opasnost i uticaj na ukrasno bilje, siblje i druge osetljive biljke u urbanim sredinama i prirodnim sumskim ekosistemima. Eksperimentalni krug domaina P. ramorum ispitivan je sa izolatom Pr 9208 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Inokulisani su listovi 15 ukrasnih biljaka popularnih u nasoj zemlji i to: Pyrocantha sp., Cotoneaster sp. dameri, C. horizontalis, Prunus cerasus, P. otolariken, Rhododendron Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel Luntera. R. variegatum (Poniticum Group), R. morgenrot (Yakush group), R. hybrid Cosmopolitan, Osmanthus heterophyllus Goshiki, Viburnum plicacum Mariesii, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Inokulacije su obavljene suspenzijom zoospora na odvojenim listovima bez povreivanja, uz korisenje sterilne vode kao kontrole. Inokulum je pripreman od 14 dana starih kolonija izolata odgajenih na CPA u koje je dodato po 5 ml sterilne vode i koji su inkubirane 1 h na 7ºC, a zatim 75 min na sobnoj temperaturi. Po nanosenju 50 µl suspenzije u vidu kapi na povrsinu liske, listovi su inkubirani u vlaznim komorama na sobnoj temperaturi. Ve treeg dana od inokulacije uocene su nekroticne pege na R. variegatum, R. morgenrot i V. plicatum, a do sedmog dana, osetljivost su ispoljili i C. sp. dameri, C. horizontalis, P. otolariken, R. hybrid Cosmopolitan, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Nisu reagovali Pyrocantha sp., Prunus cerasus, R. Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel 104

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Luntera i O. heterophyllus Goshiki. Sprovedena ispitivanja otkrila su i manje razlike u patogenosti ispitivanih izolata P. ramorum u odnosu na pojedine domaine. Iz svih listova sa simptomima, izvrsena je uspesna reizolacija, serolosko dokazivanje ELISA testom (Phytophthora PathoScreen Kit, Agdia) i molekularnom detekcijom primenom PCR. Izolati P. ramorum su ispoljiili izuzetnu agresivnost u uslovima postavljenog eksperimenta, na vise biljaka domaina ukljucenih u ispitivanje. Ovakvi rezultati ukazuju na protrebu detaljnog ispitivanja prisustva i rasprostranjenosti ovog patogena u nasoj zemlji, kao i striktnu kontrolu uvoza ukrasnih biljaka da bi se sprecile introdukcije novih genotipova. U slucaju detekcije P. ramorum neophodno je rigoroznim merama eradikacije spreciti njeno dalje sirenje. 65. NAJZNACAJNIJE STETNE VRSTE GLJIVA I INSEKATA U KULTURAMA CRNOG I BELOG BORA (Pinus nigra Arn. i P. sylvestris L.) U SRBIJI Karadzi Dragan, Markovi Cedomir Univerzitet u Beogradu - Smarski fakultet, Beograd [email protected] Posumljavanjem goleti u proteklih 50 godina u Srbiji je podignut veliki broj kultura crnog i belog bora. Izostankom odgovarajuih mera nege u velikom broju njih stvoreni su povoljni uslovi za pojavu setnih insekata i patogenih gljiva. Kako su stete koje njihovom masovnom pojavom mogu nastati prilicno velike, ve duze vreme se na Katedri zastite suma Sumarskog fakulteta u Beogradu stetni insekti i gljive prouzrokovaci bolesti u kulturama crnog i belog bora intenzivno proucavaju. Do sada, u kulturama crnog bora u Srbiji je konstatovana 41 vrsta gljiva. Prema znacaju one su klasifikovane u 3 grupe: 1. vrlo opasni patogeni koji dovode do susenja stabala ili velikog gubitka u prirastu (Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea, Gremmeniella abietina, Cenangium ferruginosum i Armillaria spp. (= A. mellea sensu lato)); 2. fakultativni paraziti koji retko pricinjavaju vee stete (Lophodermium seditiosum, Cenangium accum, Cronartium flacidum, Cyclaneusma niveun, Sclerophoma pithyophila, Phomopsis sp., i Thyronectria balsamea); 3. gljive koje se razvijaju kao saprofiti ili ree kao fakultativni paraziti i nemaju veeg znacaja (phellinus pini). U kulturama belog bora identifikovano je 45 vrsta gljiva. Meu njima najvee stete izazivaju gljive Heterobasidion annosum, Armillaria spp, Lophodermium seditiosum, L. pinastri, Therrya pini, Cyclaneusma minus i Sphaeropsis sapinea. Stete od ,,ra" (Coleosporium sennecionis, Melampsora pinitorqua i Cronartium flaccidum) znatno su ree i javljaju se

105

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

samo na pojedinim lokalitetima. Na veim nadmorskim visinama velike stete izazivaju parazitne gljive Phacidium infestans, Lophodermella sulcigena i Gremmeniella abietina. Sve ostale konstatovane gljive spadaju u treu grupu i one ne uzrokuju vee stete zato sto se javljaju sporadicno (Coleosporium spp., Mycosphaerella pini, Thyronectria balsamea) ili se razvijaju kao saprofiti. Proucavanjem faune stetnih insekata u kulturama crnog i belog bora u Srbiji konstatovan je veliki broj vrsta. Meu njima od posebnog znacaja su vrste Ips sexdentatus Börn., (Col., Scolytidae), Neodiprion sertifer (Geoff.) i Diprion pini (L.) (Hym., Diprionidae) jer lako stupaju u gradaciju i pricinjavaju velike stete. Nije redak slucaj da se lokalno i borov cetnik (Traumatocampa pityocampa (Denis & Schiff.) (Lep., Thaumetopoeidae)) masovno javi. unistavanjem terminalnih i bocnih izbojaka u mlaim kulturama bora velike stete moze priciniti i borov savijac Rhyacionia buoliana Schiff. (Lep., Tortricidae). Pored njega izgrizanjem srcevine izbojke bora cesto osteuju i borovi srcikari Tomicus minor (Hart.) i T. piniperda (L.) (Col., Scolytidae). Nije redak slucaj da se u mlaim kulturama bora nakon pozara i mali borov surlas Pissodes notatus F. (Col., Curculionidae) masovno javi.

66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Mitrovi Milana1, Petrovi Aneljko1, Krnjaji Slobodan1, Malembic-Maher Sylvie2, Tosevski Ivo3 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 2 Diversité et Pouvoir Pathogéne, INRA, Université Victor Ségalen, Bordeaux, France 3 CABI Europe - Switzerland, Delémont, Switzerland [email protected] Alder yellows (AldY) fitoplazma, koja napada crnu jovu (Alnus glutinosa) i sivu jovu (A. incana), pripada 16Sr-V grupi i filogenetski je veoma bliska karantinskoj fitoplazmi Flavescence dorée, koja ugrozava vinograde jugoistocne Evrope ukljucujui i Srbiju. AldY fitoplazma je do sada zabelezena u Francuskoj, Nemackoj, Svajcarskoj, Italiji i u Baltickom regionu gde su jove vrlo cesto inficirane i pokazuju simptome kao sto su zutilo lisa, mali listovi i smanjenje lisne mase, mada ponekad inficirane biljke ne pokazuju nikakve simptome. Tokom septembra 2007. godine, na vise lokaliteta u opstinama Topola i Veliko Gradiste, sakupljani su uzorci liski sa lisnim drskama biljaka 106

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

crne jove, koje su pokazivale diskretno zutilo, kao i biljaka koje su u osnovi stabla imale visestruko grananje. Na oba lokaliteta sakupljeno je po 12 uzoraka, dok je kao kontrola koriseno lise 6 biljaka koje su odgajene iz semena. Izolacija DNK iz lisnih drski i centralinih nerava simpomatskih i kontrolnih biljaka, uraena je po CTAB metodi. Identifikacija fitoplazmi je izvrsena pomou nested PCR protokola, koristei prajmere P1/P7 i 16r758f/M23Sr koji umnozavaju 16s RNK gen fitoplazmi, nakon cega je uraen RFLP sa TaqI enzimom. Prisustvo fitoplazme iz 16Sr-V grupe utvreno je u svim simptomatskim uzorcima. Dalja karakterizacija je izvrsena umnozavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 korisenjem prajmera rp(V)F1/rpR1, a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A, nakon cega je dobijeni produkt isecen MseI enzimom. Meu AldY fitoplazmama utvrena su dva razlicita RFLP profila: jedan slican FD-C fitoplazmi, a drugi (samo u uzorcima iz istocne Srbije) slican AldY fitoplazmi, koju su ranije opisali Lee i sar. (2004). U kontrolnim biljkama nije utvreno prisustvo fitoplazmi. Ovo je prvi nalaz fitoplazmi u sirem smislu na jovi u Srbiji, kao i prvi nalaz dva razlicita izolata koji pripadaju 16SrV-C grupi. Ove fitoplazme su nedavno proucavane kao mogui rezervoar patogena vinove loze Flavescence dorée, u Francuskoj, Italiji i Nemackoj. Nalaz AldY fitoplazme u jovi u Srbiji moze biti od znacaja za rasvetljavanje epidemiologije pojave FD zarista u nasem regionu.

67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM FITOPLAZME `Candidatus Phytoplasma ulmi' Jovi Jelena1, Cvrkovi Tatjana1, Mitrovi Milana1, Krnjaji Slobodan1, Petrovi Aneljko1, Tosevski Ivo2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland [email protected] Elm yellows (EY) fitoplazma, ranije poznata kao Elm phloem necrosis fitoplazma, je uzrocnik susenja americkih brestova sirom Severne Amerike kao i Evroazijskih vrsta i hibrida brestova u Evropi. EY je patogen razlicitih vrsta brestova: Ulmus americana, U. minor, U. rubra, U. alata, U. serotina, U. crassifolia i U. chenmoui, koji pokazuju razlicite simptome kao sto su zakrzljalost, metlicenje, zutilo i sistemsko propadanje biljke. Tokom septembra 2007. sakupljeni su uzorci listova sa 18 biljaka bresta koje su pokazivale simptome diskretnog zutila listova. Uzorci su sakupljeni na tri lokaliteta u severoistocnoj Srbiji u blizini sela Srednjevo, Ljubicevo i Suvaji. Sa svakog lokaliteta je sakupljeno po 6 uzoraka. Na dva lokaliteta (Srednjevo i Ljubicevo) zarazen je bio evropski brest (U. minor) a na 107

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

lokalitetu Suvaji beli brest (U. laevis). Kao kontrola koriseno je lise 6 mladih brestova (U. minor) sakupljenih u blizini Beograda. Izolacija DNK je uraena po CTAB metodi iz srednjih nerava i lisnih drski svezih listova. Identifikacija fitoplazmi je izvrsena po nested PCR protokolu sa univerzalnim prajmerima za fitoplazme P1/P7 i F2n/R2 koji umnozavaju 16sr RNK gen, nakon cega je uraen RFLP sa MseI restrikcionom endonukleazom. Pozitivni rezultati su dobijeni kod 9 simptomatskih uzoraka U. minor i 5 uzoraka U. laevis, dok su svi asimptomatski uzorci bili negativni. RFLP obrasci pozitivnih uzoraka su pokazali prisustvo fitoplazmi iz 16Sr-V grupe. Dalja karakterizacija je sprovedena umnozavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 koristei prajmere rp(V)F1/rpR1 a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A nakon cega je usledila digestija PCR produkta enzimima MseI i Tsp5091. RFLP obrasci dobijeni digestijom MseI enzimom pokazali su prisustvo EY fitoplazme 16SrV-A grupe. Obrasci dobijeni digestijom sa Tsp5091 enzimom bili su razliciti su od referentnog EY izolata i slicniji FD-C fitoplazmi (16SrV-C grupa). Naknadno su PCR produkti rp gena dva uzorka, jednog izolovanog iz U. minor i jednog iz U. laevis sekvencionirana (GenBank Acc. No. EU592500, EU592501) i pokazala identicnu nukleotidnu sekvencu meu sobom. BLAST analiza je pokazala 99% slicnosti ovih izolata sa referentnim sojem Elm Yellows fitoplazme EY1T (AY197675). Nukleotidne promene su locirane na 2 od 3 jedinstvena regiona rpl22-rps3 gena za koje su Lee et al. (2004) konstatovali da su tipicni za vrstu `Candidatus Phytoplasma ulmi'. Ovo je prvi nalaz inficiranosti brestova u Srbiji sa Elm yelllows fitoplazmom koja se nalazi na EPPO A1 karantinskoj listi kao i prvi nalaz inficiranosti vrste Ulmus laevis u sirem smislu. Ovde je takoe predstavljen prvi dokaz postojanja razlika meu sojevima unutar `Candidatus Phytoplasma ulmi' koje je mogue detektovati RFLP analizom PCR produkata gena za ribozomalne proteine.

68. SANACIJA OPOZARENIH POVRSINA U SG ,,PIROT" PARK PRIRODE ,,STARA PLANINA" Markovi Miroslav1, Gali Zoran1, Pani Mitko2, Pap Predrag1, Vasi Verica1, Poljakovi Pajnik Leopold1, Dreki Milan1 1 Institut za nizijsko sumarstvo i zivotnu sredinu, Novi Sad 2 JP ,,Srbijasume" ­ SG ,,Pirot", Pirot [email protected] Tokom jula meseca 2007.godine na podrucju Nisavskog sumskog podrucja dogodili su se sumski pozari sirokih razmera. Tom prilokom je pozarom obuhvaena ukupna povrsina od 2.849,85 ha. JP ,,Srbijasume" gazduje na 1.384,85 ha opozarenih povrsina. 108

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Ukupna steta naneta pozarom je procenjena na 545.355.369,00 dinara a razvrstana je na direktne stete (stete na dubeim stablima) i indirektne stete (izgubljena dobit i ekoloska steta). Park prirode ,,Stara planina", kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja, stavljena je pod zastitu I kategorije 1997. godine. Sumskim pozarima su obuhvaene GJ ,,Nisava" (38,70 ha), GJ ,,Vidlic" (40,40 ha) i GJ ,,Zavoj" (114,60 ha). U svim slucajevima kao uzrok pozara navodi se ljudski faktor. U skladu sa ,,Programom sanacije i obnavljanja pozarista" tokom 2008. godine su vrseni radovi na seci i odvozenju nagorelih stabala, uspostavi sumskog reda i posumljavanju. Do avgusta meseca 2008. godine ovi poslovi su gotovo u potpunosti obavljeni u GJ ,,Nisava" i GJ ,,Vidlic" dok je u GJ ,,Zavoj" seca nagorelih stabala i uspostava sumskog reda obavljena na skoro jednoj trecini opozarene povrsine.

69. NAJVAZNIJE STETOCINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU Glavendeki Milka, Karadzi Dragan, Mihajlovi Ljubodrag Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd [email protected] Ureivanja gradskih grobalja u Beogradu datiraju od 19. veka, kada su podignuta: Novo, Topcidersko, Zemunsko, Banjicko i Staro Bezanijsko groblje. Centralno groblje je formirano 1939. godine. Kasnije su oformljena groblja: Nova Bezanija, Lese, Orlovaca i Zbeg, a na sirem podrucju grada sada postoje i cetrdeset tri seoska groblja. Podizanje i negovanje zelenila je pratilo razvoj i porast povrsina grobalja. Danas je upravljanje i odrzavanje povereno JKP Pogrebne usluge, Beograd, na ciji zahtev je od 2006. godine pocelo proucavanje najvaznijih stetocina i bolesti na ovoj specijalnoj kategoriji zelenila. Do sada je prouceno zdravstveno stanje zelenila Novog, Centralnog, Topciderskog i Zemunskog groblja. Meu najznacajninim i najcesim biljkama koje se gaje na grobljima su vrste cetinara iz rodova Pinus, Thuja, Juniperus, Chamaecyparis, Cupressus i Taxus, a od lisara vrste iz rodova Aesculus, Acer, Tilia, Platanus, Robinia i drugi. Od biotickih faktora znatne stete nanose insekti, grinje i fitopatogene gljive koji cesto dovode u pitanje opstanak drvea i zbunja na grobljima. Meu znacajnijim insektima su: Acantholyda hieroglyphica Christ., Anobium rufovillosum Deg., Cameraria ohridella Deschka & Dimi, Carulaspis juniperi Bouche., Corytucha ciliata Say, Didymomyia tiliacea (Bremi.), Eopineus strobi (Hart.), Eucallipterus tiliae (L.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonscolombe), Metcalfa pruinosa (Say), Monarthropalpus buxi, (Laboulbène), Psylla buxi L., 109

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Pseudaulacaspis pentagona Targ.Tozz., Physokermes piceae Schrank Aegosoma scabricorne (Scopoli), Phloeosinus thujae (Perris), P. aubei (Perris), Parectopa robiniella Clemens, Phyllonorycter robiniae Clemens, Phyllonorycter platani Staudinger, Rhyacionia bouliana Shiff., Stephanytis pyri L., Unaspis euonymi Comst., Zeuzera pyrina L. Od stetnih grinja, najznacajnije su pljosnate grinje Pentomerismus, grinje paucinari Eotetranychus tiliarum (Her.), Oligonychus ununguis (Jacobi), a od eriofidnih grinja najcesa je Eriophyes tiliae (Pgst.). Zelenilo na grobljima ugrozavaju i patogene gljive koje uzrokuju pegavost lisa, uvenua lisa, nekroze kore, rak rane i trulez drveta. Najznacajnije parazitske gljive su Sphaeropisis sapinea Dyco et Sutton, Mycosphaerella pini Rostrup apud Munk., Guignardia aesculi (Pk.) Stev. Microsphaera syringae Jacz. i druge pepelnice na ukrasnom drveu i zbunju koji pripadaju fam. Rosaceae Joss.

70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU GLODARA U SUMSKIM STANISTIMA Dragani Mirko1, Covi Ivan1, Vuksa Marina2, Joki Goran2, edovi Suzana2 1 A.D. Ciklonizacija, Novi Sad 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected] Efikasna kontrola brojnosti glodara je stalni zadatak, kako u prevenciji velikih materijalnih steta tako i u zastiti zdravlja ljudi i zivotinja. Dugogodisnjom praksom suzbijanja glodara u sumskim stanistima primeeni su izvesni nedostaci primenjivanih rodenticidnih preparata. Tu svakako spada i ispoljavanje izrazito negativnog uticaja vlaznosti na njihovu biolosku efikasnost. U ovom radu ispitivana je efikasnost novih preparata i formulacija sa poboljsanim karakteristikama nosaca u odnosu na vlaznost sredine, i poveanom atraktivnosti za glodare. Preparati su napravljeni na bazi novih aktivnih materija, Na-selenita i vitamina D3, i sa novim nosacem (zrnima tritikale). Ispitivana je bioloska efikasnost sledeih preparata (formulacija) na bazi selena: EKOSEL-CP (0,1% Na-selenita na zrnu psenice) i EKOSEL-CT (0,1% Na-selenita na zrnu tritikale), kao i preparata na bazi vitamina D3: EKOSTOP-D3P (0,75% holekalciferol na zrnu psenice) i EKOSTOP-D3T (0,75% holekalciferol na zrnu tritikale). U radu su primenjene standardne EPPO metode i protokoli (Anonymous 1982, 1988, 1990,1992, 1999). Testiranje efikasnosti je obavljeno na vrstama Apodemus sylvaticus (Linnaeus) i Microtus subterraneus (de Sélys-Longchamps) u lisarskoj sumi na lokaciji Karakusa, Vojvodina sume, u cetiri ponavljanja. Efikasnost tretmana ocenjivana je posle jednog, tri, pet, sedam, 14 i 28 dana.

110

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Ispitivanjem je utvrena najvea bioloska efikasnost kod preparata EKOSTOP-D3T (94,1%), potom EKOSEL-CT (79,3 %), EKOSEL-CP (75,6%) i EKOSTOP-D3P (61,5 %). Postignut je visok nivo efikasnosti u suzbijanju sumskih glodara za sve ispitivane formulacije, a narocito pogodnom pokazala se formulacija na zrnima tritikale sa aktivnom materijom na bazi vitamina D3 (0,75% holekalciferol).

71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLASA (Cryptorrhynchus lapathi L.) PREMA NEKIM KLONOVIMA CRNIH TOPOLA Dreki Milan, Pap Predrag, Poljakovi Pajnik Leopold, Markovi Miroslav, Vasi Verica, Kovacevi Branislav Institut za nizijsko sumarstvo i zivotnu sredinu, Novi Sad [email protected] Jovin surlas Cryptorrhynchus lapathi L. jedan je od najcesih i najstetnijih ksilofagnih insekata u rasadnicima i mladim zasadima topola. Larve pricinjavaju fizioloske i tehnicke stete izgrizanjem hodnika u kori i drvetu, a imaga radi dopunske ishrane biljnim sokovima grizu koru izbojaka. Jedan od nacina da se smanje stete od ovog insekta je da se izvrsi selekcija i u praksi koriste klonovi topola prema kojim ovaj insekt pokazuje manji stepen preferencije. Na ovaj nacin smanjila bi se potreba za represivnim merama zastite. U periodu od 2004. do 2008. godine proucavan je stepen preferencije jovinog surlasa prema 18 klonova crnih topola. Proucavanje je izvrseno na taj nacin da je u prolee detaljno skidana kora sa po devet dvogodisnjih izbojaka svakog od ispitivanih klonova topola u visegodisnjim genofondovima za proucavanje osetljivosti klonskih sorti topole na oglednom dobru Instituta za nizijsko sumarstvo i zivotnu sredinu. Ocena osetljivosti je sprovedena na osnovu srednje vrednosti broja ubusenih larvi po jednoj biljci. Istrazivanja su pokazala da meu ispitivanim klonovima postoje znacajne razlike u osetljivosti na napad insekta. Nijedna sorta nije u potpunosti otporna na napad. Najvei intenzitet napada je konstatovan na klonovima 9/31, PE 4/68 i 1247. Mali stepen preferencije jovin surlas je pokazao prema klonskim sortama topola: Panonnia, B81, 121/81,181/81 i 10-32-97. Rezultati istrazivanja mogu da budu primenjeni u procesu oplemenjivanja i unapreenja tehnologije gajenja crnih topola.

111

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger (Homoptera:Diaspididae) STETOCINE KLEKE NA PODRUCJU BEOGRADA Graora Draga, Spasi Radoslava, Ckrki Milica Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] U 2007. i 2008. godini, pregledom biljaka iz roda Juniperus, u vise lokacija na podrucju Beograda utvreno je prisustvo dve vrste stitastih vasi iz familije Diaspididae, Carulaspis juniperi i Lepidosaphes juniperi. Obe vrste su oligofagne i u okviru familije Cupressaceae, u mnogim zemljama, znacajne stetocine biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Ward, 1977; Kosztarab i Kozar, 1988; Ulgenturk i Canakcioglu, 2003). Jos osamdesetih godina, na podrucju Beograda su navedene vrste evidentirane kao potencijalno opasne stetocine Juniperus spp. i Thuja spp. (Kozarzevskaja i Vlaini, 1981 i 1982), da bi u 2005.godini registrovano znacajno poveanje brojnosti populacija Carulaspis juniperi u rasadnicima cetinara i na zelenim povrsinama (Glavendeki, 2006). Nedovoljna istrazenost i sve cese i brojnije prisustvo ovih stitastih vasi u nasoj zemlji, iniciralo je detaljnije proucavanje njihove morfologije, ciklusa razvia, intenziteta napada i stetnosti na raznim vrstama juniperusa na teritoriji Beograda. Prilikom pregleda biljaka, u intervalima od 7 do 10 dana, odreivan je intenzitet napada po skali Borchsenius-a (1963), i sa svake biljke su uzorkovane po cetiri grancice duzine 20 cm radi dalje analize i gajenja u laboratoriji. Morfoloske razlike izmeu ove dve vrste su izrazene, a posebno jasno vidljive u izgledu stita zenke, sto ih na biljkama cini lako prepoznatljivim. Stit zenke C. juniperi je okrugao i bele boje, dok je stit zenke L. juniperi u obliku zapete i smee boje. Ciklus razvia je kod obe vrste gotovo identican. Imaju jednu generaciju godisnje i prezimljavaju u stadijumu polno zrele zenke na cetinama i granama juniperusa. Ovipozicija kod L. juniperi pocinje pocetkom aprila, a kod C. juniperi mesec dana kasnije, odnosno pocetkom maja. Duzina embrionalnog i postembrionalnog razvia se takoe razlikuje za mesec dana, odnosno kod L. juniperi traje tri, a kod C. juniperi dva meseca, tako da je pojava novih imaga registrovana u isto vreme, tj. krajem juna. Nakon kopulacije, muzjaci uginjavaju, a oploene zenke ostaju na biljkama hranei se sve do perioda prezimljavanja. Larve i zenke obe vrste hrane se isisavanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka (stablo, grane, cetine, plod), usled cega se javlja hloroza cetina, susenje pojedinih grana, ili pak celih biljaka. Na klekama u ispitivanim delovima Beograda bilo je biljaka naseljenih jedinkama samo jedne vrste, ali i biljaka sa mesanim populacijama. U takvim slucajevima C. juniperi je uvek bila znatno brojnija. 112

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Najjaci intenzitet napada, ocenjen sa 4 (prema skali Borchsenius-a), utvren je na klekama u Novom Beogradu, Bezaniji, Vozdovcu i Zemunu. Prisustvo gustih kolonija jedinki obe vrste na biljkama, prouzrokovalo je susenje i opadanje cetina, kao i susenje celih grana.

73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera: Pseudococcidae) Graora Draga, Spasi Radoslava, Ili Slaana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Planococcus vovae je oligofagna brasnasta stitasta vas, koja naseljava biljke iz familije Cupressaceae. Rasprostranjena je u celom Palearktiku (Kosztarab i Kozar, 1988) i u mnogim zemljama je znacajna stetocina biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Uygun et al., 1998; Ulgenturk i Canakcioglu, 2004; Moghadam, 2006). U Srbiji, masovnija pojava ove vrste registrovana je u 2005. godini, u rasadnicima i na zelenim povrsinama na podrucju Beograda (Glavendeki, 2006). Tokom 2007. i 2008. godine, u vise lokacija na teritoriji Beograda zabelezen je jak napad P. vovae na Juniperus spp., zbog cega se pristupilo njenom detaljnom proucavanju. Svakih 7-10 dana, na raznim zelenim povrsinama u Beogradu (parkovi i vrtovi.) pregledane su biljke iz roda Juniperus sa kojih su uzorkovane po cetiri grancice duzine 20 cm. U laboratoriji je vrsen pregled na prisustvo i brojnost P. vovae, odreivan razvojni stadijum stetocine, a metodom gajenja praen ciklus razvia. Na podrucju Beograda P. vovae je utvrena na Juniperus spp. u 13 lokacija, a krajem leta 2008. godine i na Thuja occidentalis L., samo u jednoj lokaciji. S obzirom da ova vrsta pripada familiji Pseudococcidae, telo vasi je pokriveno belim praskastim voskom. Polno zrela i oploena zenka formira na kraju tela belu jajnu kesu u koju polozi 200-400 jaja, i po kojoj se prisustvo vasi na biljci lakse otkriva. U toku godine, P. vovae razvije dve generacije. Pregledom uzoraka sakupljenih u jesen/zimu 2007/08. godine, utvreno je da prezimljava u razlicitim razvojnim stadijumima koji u prolee nastavljaju razvie, pa je pojava imaga veoma neujednacena i razvucena. Prva imaga razvijena iz prezimljujuih oblika utvrena su krajem juna i nalazena su sve do avgusta. Embrionalni i postembrionalni razvoj iznosio je oko 60 dana, pa su se imaga nove generacije pocela javljati krajem avgusta. Nacin prezimljavanja, neujednacen period ovipozicije, embrionalnog i larvenog razvia, dovode do preklapanja generacija, tako da su tokom cele godine na biljkama prisutni svi razvojni stadijumi. 113

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Analizom infestiranih biljaka utvreno je da se larve uglavnom koncentrisu na cetinama, a zenke na granama, i to sa donje strane. Isisavanjem sokova dovode do fizioloskog slabljenja biljke, hloroze, susenja cetina i pojedinacnih grana. Ova vas izlucuje velike kolicine medne rose usled cega su nadzemni delovi biljaka sjajni i lepljivi. Osim toga, medna rosa privlaci mnoge vrste iz reda Hymenoptera koje su dobri indikatori prisustva stitaste vasi koja se u preimaginalnim stadijumima na biljkama veoma tesko detektuje. U razlicitim lokacijama na teritoriji Beograda, naseljenost biljaka vasima kretala se od pojedinacnih jedinki do veoma brojnih kolonija. Najjaci intenzitet napada na Juniperus spp. bio je u lokacijama Bezanija, Dorol i Vozdovac. Krajem leta 2008. godine, u lokaciji Vozdovac, zabelezen je jak napad vasi i na mladim biljkama Thuja occidentalis.

74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNACAJ Milijasevi Tanja, Markovi Cedomir Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd [email protected] Rod Paulownia obuhvata desetak vrsta koje su rasprostranjene u istocnoj Aziji: Kini, Koreji, Japanu. Meu njima je kod nas najvise zastupljena Paulownia tomentosa, siroko korisena ukrasna vrsta u ozelenjavanju naselja. Upotrebljava se za soliternu sadnju, grupnu, kao i u drvoredima. U sumskim kulturama gaje se druge vrste iz ovog roda - P. fortunei i P.elongata, za sada na veoma malim povrsinama, ali sa ciljem da se one znatno poveaju. Iz navedenih razloga, vrlo je znacajno upoznati se sa stetnim faktorima abioticke i bioticke prirode koji mogu ugroziti njihovo zdravstveno stanje. Meu biotickim faktorima, svakako su najznacajniji insekti i gljive. Cilj ovog rada je da prikaze najcese bolesti Paulownia vrsta i da ukaze na njihov znacaj. Na asimilacionim organima javlja se pepelnica ­ Phyllactinia guttata (syn. P. corylea). Ovaj parazit obrazuje belicastu miceliju na gornjoj povrsini listova u kojoj se uocavaju tamne kleistotecije. Posledica napada je prevremena hloroza listova, mada se moze javiti i krivljenje izbojaka. Ospicavost i pegavost lisa izazivaju Ascochyta paulowniae i Phyllosticta paulowniae, koje nemaju vei znacaj. Meu bolestima kore znacajna je vrsta Diaporthe eres (anamorph Phomopsis oblonga). Ovo je siroko rasprostranjena i polifaga gljiva koja je konstatovana na preko stotinu biljnih vrsta iz preko sezdeset rodova. Izmeu ostalih, domaini su joj Ulmus spp., Paulownia spp. i Populus spp. na kojima izaziva rak kore i vrsnih delova krosnje (dieback). 114

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Gljiva Botryosphaeria obtusa (syn. Physalospora obtusa) je prvenstveno poznata kao parazit na vrstama iz roda Malus, mada je konstatovana i na sumskom drveu. Ovo je takoe siroko rasprostranjena gljiva koja se javlja i na drvenastim i na zeljastim biljkama iz 55 familija. Na Paulownia vrstama je najcese konstatovana kao saprofit u kori, ali moze kolonizirati i zdravo tkivo, ukoliko su biljke prethodno bile izlozene nepovoljnim ekoloskim faktorima. S obzirom da se jedna druga vrsta iz ovog roda ­ B. dothidea javlja kao agresivan parazit gigantske sekvoje, kedra i lovorvisnje u urbanim sredinama, ali i u rasadnicima, gljivi Botryosphaeria obtusa se u narednim istrazivanjima mora posvetiti ozbiljna paznja. Od gljiva koje izazivaju trulez drveta, najcese je konstatovana vrsta Schizophyllum commune, mada se, prema literaturnim izvorima, javljaju i Armillaria vrste koje izazivaju trulez korena.

76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIZIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUSKA GORA Stojanovi V. Dejan, Pluzarevi V. K. Nacionalni park Fruska gora, Sremska Kamenica [email protected] Ksilofagne strizibube su insekti koji u stadijumu larve zive u drvetu (i pod korom) i u njemu grade sisteme hodnika nepravilnih oblika. Razvie strizibuba moze trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina Sve ove aktivnosti ksilofagnih strizibuba znacajno umanjuju tehnicku vrednost napadnutog drveta. Diverzitet, rasprostranjenost, brojnost, stete koje izazivaju i ekonomski znacaj ksilofagnih insekata neophodni su elementi praenja u zastienim sumskim biocenozama Nacionalnog parka Fruska gora. Takoe ekoloska valenca manje osetljivih vrsta familije Cerambycidae moze poprimiti nenadanu sirinu. Prilikom istrazivanja upotrebljavane su standardne metode koje se koriste za sakupljanje i monitoring strizibuba. Pored zivinih lampi od 400w, upotrebljavana je i petromaks lampa od 400w. Takoe, strizibube su sakupljane mrezicom za hvatanje insekata, ali i rukom na stablima, granama, lisu, panjevima, siblju i bilju. Korisene su i klopke sa crnim vinom, koje su bile okacene o grane, najcese lisara, ali i cetinara. Vredniji primerci su preparirani i deponovani u standardne entomoloske kutije. Prilikom determinacije, koriseni su kljucevi dati u (Bense, 1995 i Sama, 2002), a sistematski raspored vrsta dat je prema (Althoff & Danilevsky, 1997).

115

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Prvi spisak ksilofagnih strizibuba Nacionalnog parka Fruska gora obuhvatio je 17 vrsta strizibuba. U ovom radu dati su podaci istrazivanja za jos 18 vrsta ksilofagnih strizibuba i to: Dinoptera collaris (Linnaeus), Pachytodes erraticus (Dalman), Rutpela maculata (Poda), Stenurella melanura (Linnaeus), Strangalia attenuata (Linnaeus), Spondylis buprestoides (Linnaeus), Purpuricenus budensis (Götze), Ropalopus insubricus (Germar), Leioderes kollari Redtenbacher, Ropalopus clavipes (Fabricius), Xylotrechus antilope (Schönherr), Chlorophorus varius (Müller), Chlorophorus sartor (Müller), Clytus arietis (Linnaeus), Neoclytus acuminatus (Fabricius), Lamia textor (Linnaeus), Aegomorphus clavipes Schrank i Saperda octopunctata (Scopoli). Ukupan broj zabelezenih ksilofagnih strizibuba u Nacionalnom parku Fruska gora trenutno iznosi 35 vrsta. Za veinu zabelezenih vrsta ksilofagnih strizibuba na ovom spisku konstatovano je da se u nasim uslovima razvijaju i na hrastovima (Milosevi, 2003).

POSTERI Zastita voaka i vinove loze

77. PROUCAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLICITIH VRSTA VOAKA Ivanovi Zarko, Gavrilovi Veljko, Zivkovi Svetlana, Starovi Mira Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Poslednjih godina Pseudomonas syringae postaje ekonomski znacajan patogen voaka. Eksperimentalno je potvren kao parazit kruske, jabuke, kajsije, tresnje, visnje, sljive i maline, prouzrokujui susenje grana, plamenjacu mladara i cvasti i nekrozu pupoljaka i plodova. Korisenjem razlicitih prajmera ve je dokazano postojanje razlika izmeu sojeva poreklom sa razlicitih vrsta voaka. Cilj ovih istrazivanja bio je utvrivanje eventualnih razlika u sadrzaju ukupnih elijskih proteina izmeu sojeva P. syringae izolovanih sa kruske, tresnje, visnje, sljive i maline. Patogenost izolata dokazana je hipersenzibilnom reakcijom (HR) na lisu duvana i muskatle, kao i vestackom inokulacijom plodova kruske, tresnje, limuna, listova jorgovana i mahuna boranije, na kojima se pojavljuju karakteristicni tipovi nekroza. Odgajivacke, morfoloske i biohemijskofizioloske odlike ispitane su prema standardnim metodama koje se koriste u fitobakteriologiji.

116

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

U ovim istrazivanjima je korisen metod jednodimenzionalne SDS PAGE gel elektroforeze ukupnih elijskih proteinskih profila, koju je opisao Laemmli, 1970. Vizuelnom ocenom ukupnih elijskih proteinskih frakcija nije bilo mogue utvrditi razlike izmeu ispitivanih bakterijskih izolata. Ve dokazane razlike koje postoje na genskom nivou izmeu razlicitih sojeva bakterije P. syringae nisu se odrazile na sadrzaj ukupnih elijskih proteinskih profila primenom jednodimenzionalne SDS PAGE elektroforeze. Ovi rezultati, u nastavku istrazivanja, bie provereni primenom dvodimenzionalne elektroforeze.

78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLICITIH DOMAINA Ivanovi Milan, Gasi Katarina, Obradovi Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd [email protected] Bakteriozna plamenjaca, koju prouzrokuje Erwinia amylovora je jedna od ekonomski najznacajnijih bolesti jabucastih voaka. Stetama koje prouzrokuje privlaci paznju istrazivaca vise od dva veka. U cilju proucavanja nekih odlika bakterije E. amylovora, prikupljen je 41 soj bakterije izolovane iz 8 ralicitih vrsta domaina gajenih u 14 lokaliteta u Srbiji i Crnoj Gori, poreklom iz kolekcija domaih fitobakteriologa. Korisenje razlicitih izvora ugljenika iz podloge se dugo koristilo kao metod u identifikaciji fitopatogenih bakterija. Danas su dostupni poluautomatizovani testovi koji omoguavaju proucavanje metabolizma sireg spektra ugljenikovih jedinjenja. Jedan od takvih testova je BIOLOG test koji smo primenili kao pouzdano sredstvo u identifikaciji sojeva bakterija i utvrivanju slicnosti ili razlika tzv. metabolickog otiska kako meu samim proucavanim sojevima tako i u odnosu na karakteristike sojeva deponovane u bazi podataka. Detekcija proucavanih izolata izvrsena je i korisenjem specificnih antitela seroloskom imunoadsorpcionom (ELISA) metodom. Takoe, u ovom radu proucena je osetljivost sojeva E. amylovora, poreklom iz Srbije, na dejstvo bakar-sulfata, kao i antibiotika streptomicin-sulfata i kasugamicina. Test je izveden tako sto je u autoklaviranu i delimicno prohlaenu podlogu dodat vodeni rastvor bakar-sulfata, tj. aktivne komponente navedenih antibiotika, do konacne koncentracije 100 i 200 ppm. Podloge su zatim razlivane u Petri posude, a zasejavanje proucavanih sojeva je vrseno pipetiranjem 3µl bakterijske suspenzije, koncentracije oko 108 cfu/ml na podlogu. Kao kontrola je korisen soj za koji se pouzdano zna da je rezistentan na bakar sulfat i pomenute antibiotike. 117

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Ni jedan od proucavanih sojeva E. amylovora se ne razvija u podlozi sa streptomicinom, odnosno kasugamicinom cime je dokazana osetljivost prema antibioticima. Za razliku od toga, bakar-sulfat nije delovao na bakterijske elije jer je doslo do razvoja kolonija kod svih izolata. Utvrena je razlika u razvoju pojedinih izolata u podlozi sa bakar-sulfatom koja je konstatovana slabijim (sporijim) porastom kolonija na podlozi.Rezultati BIOLOG testa su potvrdili pripadnost svih sojeva bakteriji E. amylovora sa indeksom slicnosti od 0,62 do 0,99. Takoe, mozemo zakljuciti da nije bilo razlike izmeu izolata u pogledu korisenja ugljenika iz razlicitih izvora. ELISA testom je potvreno da sojevi poseduju zajednicke seroloske karakteristike slicne bakteriji E. amylovora.

79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i Ruhl.)

1

Peri Sanja1, Gudzi Slavisa2, Stojici Iva3, Todorovi Dragan4 Visoka poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju 2 Poljoprivredni fakultet, Lesak 3 Okruzni zatvor, Prokuplje 4 JUGO-HEM d.o.o., Leskovac [email protected]

Visnja (Prunus cerasus) je znacajna vona vrsta koja se u strukturi voarstva Srbije nalazi na treem mestu, iza sljive i jabuke (Gvozdenovi, 1995). Danas se nasa zemlja nalazi meu cetiri najvea proizvoaca visnje u svetu (Blagojevi, 2000). Oblacinska visnja zahvaljujui izuzetnim osobinama postala je dominantno trazena sorta kod nas i u svetu (Pavievi i Pavievi, 2003; Vasilev i Bacvarov, 1981). Ispitivanja efikasnosti fungicida u suzbijanju M. laxa obavljena su tokom 2004. i 2005. godine u lokalitetu Prokuplje, na ekonomiji Okruznog zatvora u D. Trnavi. Ispitivanja su izvedena na sortia Oblacinska visnja, starosti 11 godina. Sistem gajenja je krosnja u obliku vaze, gustina sadnje 4 x 3m, a ekspozicija je jugoistocna. Ogled je izveden po blok sistemu sa 5 varijanti (cetiri sa fungicidima i jedna kontrolna varjanta). Svaka varijanta u cetiri ponavljanja, a svako ponavljanje sa po pet stabala. Ispitivana je efikasnost sledeih fungicida: bakar hidroksid (Blauvit WP 50 - 0,5%), tiofanat-metil (Topsin 70 WGR - 0,07%) + vinklozolin (Ronilan DF WG - 0,15%), ciprodinil (Chorus 75 WG - 0,02%) i triforin (Saprol EC - 0,1%). Aplikacija fungicida obavljana je lenom prskalicom uz utrosak tecnosti 1000 l/ha. U obe godine ispitivanja izvedena su tri tretiranja. Sva

118

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

tretiranja obavljena su od pocetka cvetanja do precvetavanja u najosetljivijoj fazi razvoja visnje prema patogenu M. laxa. Efikasnost ispitivanih fungicida izracunavana je po formuli Abbott-a. Prema dobijenim rezultatima najveu efikasnost ispoljila je kombinacija preparata Topsin + Ronilan, i ona je u 2004. iznosila 97,19%, a u 2005. godini 96,43%. Na drugom mestu, prema efikasnosti, je preparat Chorus sa 88,26% u 2004., odnosno 89,45% u 2005. godini. Na treem mestu je preparat Saprol cija se efikasnost kretala od 81,15% 2004. do 83,56%, 2005. godine. Najnizu efikasnost ispoljio je Blauvit sa 61,32% u 2004. i 59,86% u 2005. godini. Procenat inficiranih i sasusenih cvetova u kontroli bio je razlicit i kretao se od 60,5% u 2004. do 73,0% u 2005. godini, kada je u Toplickom okrugu zabelezena epifitoticna pojava monilioze. Nasa dvogodisnja istrazivanja (2004-2005), pokazuju da se ekonomski najznacajniji patogen cveta i rodnih grancica visnje, Monilinia laxa, moze uspesno suzbiti pravovrmenom primenom hemijskih mera zastite. Pri izboru fungicida prednost treba dati manje rizicnim preparatima, cime se utice na ocuvanje zivotne sredine i zdravlja ljudi.

80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUCASTIH I KOSTICAVIH VRSTA VOAKA Jevremovi Darko, Paunovi Svetlana Institut za voarstvo, Cacak [email protected] U radu su prikazani rezultati ispitivanja uvoznog sadnog materijala jabucastih i kosticavih vrsta voaka na prisustvo karantinskih i ekonomski stetnih virusa i fitoplazmi u periodu 2004-2008. godine. Ispitivanja su sprovedena u skladu sa vazeim pravilnicima Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije iz oblasti zastite bilja. Analizirano je ukupno 270 uzoraka podloga, sorti i semena voaka: 73 uzoraka podloga (Malus domestica, Pyrus communis, Cydonia oblonga, Prunus cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium i P. mahaleb); 189 uzoraka razlicitih sorti jabuke, kruske, sljive, breskve, kajsije, tresnje i visnje; i 8 uzoraka semena (P. cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium, P. mahaleb i P. amygdalus). Na prisustvo virusa uzorci su ispitivani ELISA metodom, dok je ispitivanje na prisustvo fitoplazmi sprovedeno nested-PCR metodom. U zavisnosti od vrste voaka, tipa uzorka, sezone vegetacije, kategorije sadnog materijala i zemlje porekla vrseno je ispitivanje na odgovarajue viruse (Plum pox virus, Prune dwarf virus, Prunus necrotic ringspot virus, Cherry leaf roll virus, Arabis mosaic virus, Strawberry latent ringspot virus, Raspberry ringspot virus, 119

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Tobacco black ring virus, Tomato ringspot virus, Apple mosaic virus, Apple stem pitting virus, Apple stem grooving virus i Apple chlorotic leafspot virus). Cetiri uzorka jabuke ispitivano je na prisustvo fitoplazme proliferacije jabuke i 5 uzoraka kruske na prisustvo fitoplazme propadanja kruske. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka kod 5 uzorka (1,8%) utvreno je prisustvo fitopatogenih virusa. Kod 1 uzorka podloge Prunus avium, poreklom iz Maarske, utvren je virus krzljavosti sljive (Prune dwarf virus); kod 2 uzorka sljive, poreklom iz Maarske, karantinski (A2) virus sarke sljive (Plum pox virus); kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Belgije, virus mozaika jabuke (Apple mosaic virus) i kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Italije, virus hloroticne lisne pegavosti jabuke (Apple chlorotic leafspot virus). U ispitivanim uzorcima jabuke i kruske nije utvreno prisustvo fitoplazmi.

81. Aphis spiraecola Patch, NOVA STETOCINA JABUKE U SRBIJI Petrovi Obradovi Olivera1, Vukasinovi Dragana1, Vuceti Ana1, Milovanovi Predrag2, Krnjaji Slobodan3 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Supromex d.o.o., Smederevo 3 Institut za zastitu bilja, Bioloska laboratorija, Beograd [email protected] Suzbijanje biljnih vasiju jabuke predstavlja sve vei problem za proizvoace u Srbiji pre svega zbog njihove sve izrazenije rezistentnosti na insekticide. Pored ranije poznatih vrsta, zelene jabukine vasi (Aphis pomi), brasnjavih vasiju (Dysaphis spp.), krvave vasi (Eriosoma lanigerum), pojavila se i nova stetocina, Zelena vas spirea, Aphis spiraecola Patch. Radi se o invazivnoj vrsti, u svetu ve dobro poznatoj po velikoj rezistentnosti na insekticide, koja je u Srbiji prvi put registrovana 2007. godine. U Mediteranu cesta je stetocina citrusa i dekorativnih biljaka a globalno otopljavanje verovatno je doprinelo njenom sirenju na sever. Spireina zelena vas Zelena vas spirea, ili vas citrusa kako se jos naziva (sinonim je Aphis citricola), veoma je polifagna vrsta koja se razvija na biljkama iz preko 20 familija. Morfoloski veoma je slicna sa zelenom jabukinom vasi, sa kojom se cesto nalazi na istim domainima (fam. Rosaceae), a od koje se ni golim okom ni lupom ne moze razlikovati. Tokom 2007. i 2008. godine uzorci vasiju jabuke sakupljani su sa vise lokaliteta u Srbiji. Vasi su posmatrane pomou binokularne lupe (uveanje od 40 do 100 puta), fiksirane su u alkoholu nakon cega su pravljeni preparati i obavljana je determinacija. Zelena vas spirea u Srbiji je nadjena na jabuci, dunji i nekim dekorativnim biljkama (Spirea sp., Chaenomeles speciosa). S obzirom na 120

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

njenu polifagnost treba je ocekivati na mnogo veem broju domaina. Na jabuci nadjena je u okolini Beograda (Radmilovac, Bolec, Surcin, Jakovo), Smedereva (Suvodol, Drugovac, Vodanj, Kolari), Velike Plane (Kusadak, Krnjevo), Subotice (Backi Vinogradi), Stare Pazove (Golubinci, Novi i Stari Banovci, Surduk, Belegis, Slankamen) i Novog Sada (Gospodjinci). Utvrena je u preko 30 uzoraka vasiju sa jabuke. Veoma cesto nalazena je u mesanim kolonijama sa A. pomi, u manjem broju uzoraka iskljucivo je bila prisutna A. spiraecola. Beskrilne partenogenetske zenke ove dve vrste vasiju razlikuju se u broju marginalnih tuberkula (A. pomi ima tubrkule na 2, 3. i 4. trbusnom segmentu, A. spiraecola ih nema), broju dlaka na kaudi (A. pomi 10 (13) 19 dlaka, A. spiraecola 7-15 (12) dlaka) i duzini vrsnog dela rostruma (kod A. pomi duzi od 0,13m, kod A. spiraecola krai od 0,125 m). U radu su dati crtezi mikroskopskih preparata A. spiraecola i A. pomi na kojima su prikazane morfoloske razlike izmeu njih. Narednih godina trebalo bi detaljno prouciti biologiju razvia Aphis spiraecola kod nas, utvrditi njen spektar domaina i unaprediti postupak identifikacije ove vrste.

82. CRVENILO KRUSKE ­ SVE UCESTALIJA POJAVA U SRBIJI Starovi Mira, Ivanovi Zarko, Aleksi Goran, Kuzmanovi Slobodan, Stojanovi Sasa, Zivkovi Svetlana, Gavrilovi Veljko Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Prvi simptomi propadanja kruske u Srbiji, poticu iz davne 1969. godine (Vojvodi i Grbi, 1969). Duduk i saradnici su mnogo kasnije 2005.godine, primenom PCR metode dokazali prisustvo Pear decline fitoplazme (PD) u stablima kruske sa simptomima crvenila u Centralnoj Srbiji, dok je u republikama bivse Jugoslavije, u oblasti Dalmacije utvreno prisustvo simptoma 1976. godine (Cvetkovi, 1976), a prisustvo ove PD fitoplazme dokazano na podrucju Republike Srpske 2003. godine (Trkulja i saradnici, 2004). Simptomi crvenila su primeeni u vise lokaliteta sirom Srbije u manjim zasadima, ili na pojedinacnim stablima, obzirom da je broj veih komercijalnih zasada kruske poslednjih godina znatno smanjen. U periodu 2005 2007.godine obavljen je pregled zasada kruske u lokalitetu Dec, Crvenka i u vise pojedinacnih zasada kruske sirom Srbije, u okolini Aleksandrovca, Beograda, Cacka i Sida. Sa stabala na kojima je utvreno prisustvo simptoma tipa crvenila, uzorkovan je biljni materijal za analize. Uzorci su obraeni za

121

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

histopatoloska ispitivanja i posmatranje na elektronskom mikroskopu po metodi koju su opisali Hopkins i saradnici (1973) i PCR analizu, koja je raena po EPPO PM7/62 proceduri, primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2 i parom specificnih prajmera fO1 i rO1. Na ultratankim presecima floemskog tkiva glavnih lisnih nerava obolelih stabala kruske, utvreno je prisustvo organizama, koji po obliku, velicini od 350 - 480 x 600 - 700 nm i strukturi, odgovaraju fitoplazmama. Primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2, u testiranim uzorcima dokazano je prisustvo fragmenta velicine 1200 bp, sto je ukazalo na prisustvo fitoplazmi. Dalja primena specificnog prajmera fO1/rO1 omoguila je identifikaciju do grupe fitoplazme 16SrX kojoj pripada i fitoplazma PD. 83. ANALIZA MORFOLOSKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) Jerini Prodanovi Dusanka1, Mutavdzi Slavka2, Drobnjakovi Tanja2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected] Kod imaga obicne kruskine buve Cacopsylla pyri (L.) prisutan je sezonski dimorfizam, koji je uslovljen u prvom redu fotoperiodom. Otuda je obicna kruskina buva opisivana pod razlicitim nazivima. Opste je prihvaeno stanoviste da se C. pyri javlja u dve morfoloske forme: letnjoj (pyrarboris) i zimskoj (pyri). Tokom vegetacionog perioda 2007. godine (u intervalima od 10-15 dana), na lokalitetu Radmilovac, vrsen je vizuelni pregled stabala kruske uz istovremeno sakupljanje imaga C. pyri pomou rucnog ekshaustora. Sakupljeni uzorci imaga su donoseni u laboratoriju i fiksirani u 70% alkoholu. Od ovog materijala su pravljeni privremeni i trajni mikroskopski preparati, metodom prosvetljavanja u KOH. Pripremljeni preparati su koriseni za izradu digitalnih fotografija pri uvelicanju 50x. Potom je vrseno merenje morfoloskih karaktera imaga u softverskom paketu Leica IM 1000. Mereno je ukupno osam morfoloskih karaktera: duzina tela, sirina glave, duzina temena, sirina temena, duzina genalnih konusa, duzina pipaka, duzina i sirina krila. Na osnovu izvrsene analize morfoloskih karakteristika imaga utveno je da se sezonske forme C. pyri razlikuju u obojenosti i dimenzijama tela. Imago zimske forme je tamno smee do crne boje sa zatamnjenim prednjim krilima i tamno smeom nervaturom krila. Letnja forma imaga je zuto smea sa prozirnim prednjim krilima i svetlo smeom nervaturom krila.

122

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Imaga letnje forme imaju manje dimenzije tela u odnosu na imaga zimske forme. Merenjem je ustanovljeno da su svi mereni karakteri vei kod imaga zimske forme.

84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUSKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) Jerini Prodanovi Dusanka1, Drobnjakovi Tanja2, Mutavdzi Slavka2, Mihajlovi Ljubodrag3, Proti Ljiljana4 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 3 Univerzitet u Beogradu - Sumarski fakultet, Beograd 4. Prirodnjacki muzej, Beograd [email protected] Kruskina lisna buva Cacopsylla pyri je palearkticka vrsta koja je rasprostranjena u celoj Evropi. U veoj brojnosti je prisutna u plantaznim zasadima i predstavlja najznacajniju stetocinu kruske. Zbog veeg broja preklapajuih generacija suzbijanje C. pyri je otezano, a primena insekticida sireg spektra delovanja nepovoljno se odrazava na sastav korisne entomofaune. U cilju unapreenja bioracionalnih metoda zastite kruske, poslednjih godina posebna paznja se poklanja ocuvanju prirodnih populacija parazitoida i predatora. Kompleks prirodnih neprijatelja C. pyri, kod nas gotovo i da nije proucavan, te je cilj ovoga rada bio da se ustanovi njihovo prisustvo. Prisustvo prirodnih neprijatelja C. pyri je proucavano u plantaznom zasadu kruske u Radmilovcu tokom vegetacije 2006. i 2007. godine. Predatori su sakupljani direktno iz kolonija larvi C. pyri ili su njihovi preimaginalni stadijumi donoseni u laboratoriju zajedno sa infestiranim biljnim materijalom, radi daljeg gajenja. Sakupljena i odgajena imaga su preparovana i determinisana. Parazitirane larve lisne buve su sakupljane sa biljnim materijalom i dalje gajene u laboratoriji do izletanja parazitoida. Dobijeni parazitoidi su odlagani prema dinamici eklozije, a kasnije su preparovani i determinisani. Odgajeno je i sakupljeno 12 vrsta predatora iz cetiri insekatska reda. Iz reda Dermaptera (Forficula auricularia L.), reda Heteroptera (Anthocoris nemoralis Fabricius, Orius (Heterorius) minutus Linnaeus, Orius (Heterorius) majusculus Reuter), reda Neuroptera (Chrysopa septempunctata (Westmael) i Ch. carnea (Stephenus)) i reda Coleoptera (Coccinella septempunctata (L.), Adalia bipunctata (L.), Rhagonycha fulva (Scopoli), Rh. testacea (Linaeus), Cantharis rustica Fallen i Malachius bipustulatus L.).

123

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Od parazitoidnih osica sakupljeno je i odgajeno cetiri vrste (Prionomitus mitratus (Dalm.), Syrphophagus taeniatus (Först.), Psyllaephagus procerus Marcet i Tamarixia sp.), koje su ovom prilikom prvi put u Srbiji registrovane kao parazitoidi C. pyri i kao nove vrste u fauni nase zemlje.

85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUSKINU BUVU (Cacopsylla pyri) Stamenkovi Svetomir1, Peri Pantelija2*, Marci Dejan2, Ili Novica3 1 Univerzitet u Pristini, Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 3 Visa poljoprivredno-prehrambena skola, Prokuplje [email protected] Poslednjih dvadesetak godina kruskina buva (Cacopsylla pyri) je sa aspekta stetnosti ekonomski najznacajnija stetocina kruske u Srbiji. Prouzrokovac bakteriozne plamenjace (Erwinia amylovora) i Cacopsylla pyri su u znacajnoj meri uticali na smanjenje obima proizvodnje plodova kruske i danas je upravo zbog toga kruska deficitarna vona vrsta u nasoj zemlji. Problemi kruskine buve, njene brojnosti i stetnosti postaju izrazeniji posle zabrane upotrebe DNOC-a. Od momenta zabrane ovog jedinjenja proizvoaci su u cilju suzbijanja kruskine buve obavljali visekratna tretiranja insekticidima sirokog spektra (posebno piretroidima) cime je u znatnoj meri narusena prirodna ravnoteza izmeu stetocine i njenih prirodnih regulatora brojnosti. Kljucni momenat u kontroli populacije Cacopsylla pyri je suzbijanje prezimljujuih imaga i mladih larvenih stupnjeva. Suzbijanje kruskine buve u drugom delu vegetacije je jako otezano zbog preklapanja generacija ove stetocine, poveanja rezistentnosti prema insekticidima i obilnog lucenja medne rose. U periodu od 2005. do 2008. godine ispitana je efikasnost abamektina (Armada 0,1 i 0,2%) u odnosu na standardne insekticide: endosulfan (Tiocid 0,15-0,3%), bifentrin (Talstar 0,05-0,1%), amitraz (Mitac 0,3%), kao i kombinacije abamektina i acetamiprida, odnosno abamektina i fenoksikarba. Efikasnost suzbijanja kruskine buve (Cacopsylla pyri) obavljena je u lokalitetima: Cacak, Guca, Sremska Mitrovica, Borkovac i Bela Crkva. Ogledi su postavljeni prema standardnim EPPO/OEPP metodama. Efikasnost suzbijanja kruskine buve (Cacopsylla pyri) varirala je u zavisnosti od lokaliteta. Najvea efikasnost (>95%) dobijena je kod primene abamektina, i kombinacije abamektina i fenoksikarba odnosno abamektina i acetamiprida u lokalitetima Cacak i Guca. Takoe, abamektin i amitraz ostvarili su visoku efikasnost u 2005.godini 83,2 -95,0% i 93,5 - 94,9% 124

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

(Sremska Mitrovica i Bela Crkva), odnosno u 2007. godini 95,0 i 86,0% (Borkovac). 86. SUZBIJANJE KRUSKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BACKOJ TOKOM 2007. i 2008.godine Vajgand Dragan2 , Petrina Ruza1, Farkas Florian1 1 Agropest YU, Subotica 2 Agroprotekt, Sombor [email protected] Kruskina buva je vrsta koje se kao najvaznija stetocina javlja u intenzivnim zasadima kruske. Kada se prenamnozi potpuno unistava rod kruske, a kao posledica njenog prisustva zasad kruske moze biti potpuno unisten. Nakon prestanka upotrebe preparata na bazi DNOC, kruskina buva je postala tesko resiv problem u zastiti kruske. Ipak pravovremenom primenom preparata koji se nalaze na trzistu, moze se proizvesti kruska odlicnog kvaliteta. Cilj rada je da se prikaze koji preparati za zastitu bilja su od strane autora koristeni u zasadima krusaka tokom 2007. i 2008.godine, i koje vreme primene se pokazalo kao optimalno za pojedine preparate. Obzirom da kruskina buva brzo stice rezistentnost, koristeni su preparati koji su svrstani u razlicite grupe prema mehanizmu delovanja. Krajem zime, odnosno, tokom naseljavanja zasada kruske od strane kruskine buve, se koriseni preparati iz grupe modulatora natrijumovih kanala - piretroidi. Pocetkom prolea i kasnije tokom vegetacije, odnosno prilikom pojave prvih larvi su koriseni preparati iz grupe agonista acetil holina - neonikotinoidi. Tokom precvetavanja i kasnije tokom vegetacije, odnosno u vreme prisustva jaja i pocetkom piljenja larvi su koriseni preparati iz grupe mimika juvenilnog hormona, kao i agonisti GABA (abamektin). U sistemu suzbijanja ove stetocine su korisena i pomona sredstva bela mineralna ulja i organosilikonski surfaktant.

125

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

87. UTVRIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I NEKTARINE U SRBIJI Obradovi Aleksa, Gasi Katarina, Ivanovi Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Prisustvo Pseudomonas syringae pv. persicae, prouzrokovaca bakterioznog izumiranja breskve i nektarine, nije do sada zabelezeno u nas, zbog cega se ova bakterija nalazi na nacionalnoj A1 listi karantinskih patogena. Rasprostranjenost ovog patogena ogranicena je na neka podrucja Francuske, Engleske i Hrvatske, pa se stoga nalazi na EPPO A2 listi karantinskih organizama. Van Evrope, prisutna je jos i na Novom Zelandu. U cilju provere prisustva ovog patogena u nas, kao i razrade i optimizacije protokola za njegovu detekciju, tokom 2007. i 2008. godine testirani su uzorci breskve i nektarine, prikupljeni iz razlicitih lokaliteta u Srbiji. Radi kontrole i poreenja rezultata, u laboratorijskim testovima korisen je kontrolni soj navedenog patogena, kao i bakterije P. s. pv. syringae i P. s. pv. morsprunorum, poreklom iz meunarodne kolekcije patogenih bakterija. Obzirom da su patogeni varijeteti syringae i morsprunorum rasprostranjeni u Srbiji i da poseduju neke zajednicke karakteristike sa pv. persicae, bilo je neophodno izvrsiti uporedno proucavanje odlika sva tri navedena patogena, kako zbog upoznavanja bakterioloskih karakteristika P. s. pv. persicae, tako i zbog izbora diferencijalnih testova i ocene njihove pouzdanosti Testiranjem prikupljenih uzoraka breskve i nektarine nije utvreno prisustvo P. s. pv. persicae u Srbiji. Uoceno je da se bolest ne moze prepoznati na osnovu simptoma, jer slicne promene na biljkama mogu nastati kao posledica dejstva drugih biotskih i abiotskih faktora. Usled nedostatka brzih i pouzdanih metoda, detekcija patogena i dalje pociva na potvrivanju prisustva izolacijom i identifikacijom klasicnim bakterioloskim testovima. Zbog mogueg prisustva sva tri navedena patogena varijeteta na breskvi i nektarini, veoma je vazno obratiti paznju na rezultate testova koji potvruju razlike meu njima. Provera patogenosti na jednogodisnjim mladarima biljke domaina nephodna je pri donosenju konacnog zakljucka. Meutim, preliminarna potvrda moze se dobiti pozitivnom hipersenzitivnom reakcijom duvana i mahuna boranije ve nakon 24h od infiltracije. Utvreno je da se na osnovu intenziteta reakcije mahuna boranije, a takoe i inokulisanih plodova nektarine i limuna, moze izvrsiti diferencijacija navedenih patogenih varijeteta. Od biohemijsko-fizioloskih testova, najpogodnijim za diferencijaciju P. s. pv. persicae pokazali su se test fluorescentnosti na Kingovoj podlozi B, hidroliza zelatina i eskulina, stvaranje kiseline iz sorbitola i inozitola, kao i stvaranje cestica leda.

126

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Patovar persicae se moze razlikovati od pv. syringae i morsprunorum i na osnovu genetskog otiska utvrenog REP-PCR metodom. Istrazivanja su obavljena kao rezultat programa ,,Uspostavljanje i verifikacija dijagnosticke procedure za Pseudomonas syringae pv. persicae", koji finansira Uprava za zastitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

88. ISPITIVANJE MOGUNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVACA MREZAVOSTI PLODOVA NA BRESKVI Dolovac Nenad1, Aleksi Goran1, Trkulja Nenad1, Mileti Novica2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu ­ Poljoprivradni fakultet, Beograd [email protected] Tokom proteklih godina u nasoj zemlji, primeena je znacajna pojava mrezavosti plodova na poznijim sortama breskve (Sankrest, Faet i Samerset). Za sada se samo pretpostavlja da ovu pojavu izaziva prouzrokovac pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha. Prema preporukama domaih i sranih autora, hemisku zastitu breskve od prouzrokovaca pepelnice treba otpoceti od fenofaze precvetavanja, ili cak kasnije. Primenom ovih metoda suzbijanja, unasim uslovima nisu dobijeni znacajni rezultati. U cilju pronalazenja nacina za bolju zastitu plodova breskve od prouzrokovaca mrezavosti, vrsena su ispitivanja efikasnosti razlicitih rokova tretiranja za njegovo suzbijanje. Ispitivanja su izvoena u toku 2008. godine u Beloj Crkvi, (PIK ,,Juzni Banat''), u zasadu sorte Faet. Za ispitivanje efikasnosti rokova tretiranja korisen je fungicid Stroby, (a.m. kresoksimmetil), u koncentraciji primene od 0,02%. Ovaj fungicid trenutno ispoljava visoku efikasnost u suzbijanju pruzrokovaca pepelnice na jabuci. Ogledi su postavljeni i voeni po intrukcijama OEPP metoda. Tretiranja su vrsena pomou lenog motornog orosivaca ­ Solo, uz urosku vode od 1000 l/ha. Ispitivane varijante su se sastojale iz vise razlicitih kombinacija rokova tretmana, (npr. tri tretiranja u razlicitim fenofazama), kao i iz pojedinacnih tretmana, (tretiranja u odreenim fazama razvoja breskve). Tretiranjima su bile obuhvaene sve fenofaze razvoja breskve od f.f. zelena tacka do posle precvetavanja. Za ocenu je posmatrano po 100 plodova iz svake eksperimentalne parcele, ukupno 400 plodova po varijanti. Ocena efekata je izvrsena po uocavanju jasne razlike izmeu tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izracunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost primenjenog fungicida po formuli Abboot-a.

127

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

U uslovima pojave oboljenja u kontroli od 25,2%, kombinovana varijanta, (tretiranja u sledeim fenofazama: zelena tacka, roze pupoljak, cvetanje), ispoljila je najveu efikasnost 86,2%, dok je varijanta u kojoj se fungicid samo jednom primenijo u fenofazi precvetavanja, ispoljila znatno nizu efikasnost od 22,7%.

89. PRAENJE BRZINE SIRENJA VIRUSA SARKE U OGLEDNOM ZASADU SLJIVE CACANSKA RODNA Paunovi Svetlana, Jevremovi Darko, Srekovi Milan, Popovi Branko Institut za voarstvo, Cacak, [email protected] U cilju praenja brzine sirenja virusa sarke putem lisnih vasi i pozicije novozarazenih stabala u odnosu na stabla koja su ve ispoljila simptome sarke odabran je ogledni zasad u Srezojevcima sa ukupno 404 stabla sljive sorte Cacanska rodna. Deo zasada sa 202 stabla je podignut 1999. godine, a drugi deo sa istim brojem stabala 2002. godine (razmak sadnje 5m x 5m). Vizuelni pregledi i pocetno evidentiranje stabala sa simptomima sarke su obavljeni 2005. godine. U naredne dve godine 2006. i 2007., praena je vizuelnim pregledima pojava novih stabala sa simptomima i njihova pozicija u odnosu na stabla koja su ve ispoljila simptome predhodnih godina. Odabrani izolati virusa sarke iz zasada su okarakterisani molekularnim testovima IC-RT-PCR korisenjem dva seta soj-specificnih prajmera. U 2005.godini ukupan broj zarazenih stabala kao pocetni izvor inokuluma, bez obzira na intenzitet zaraze, je iznosio 159 stabala, 69 u mlaem i 90 stabala u starijem delu zasada, ili 39,36% u odnosu na ukupan broj stabala. U 2006.godini ukupan broj stabala sa simptomima sarke se poveao na 229, ili 56,68% od ukupnog broja stabala. Detektovano je 70 novih stabala sa simptomima sarke. U poreenju sa predhodnom godinom broj zarazenih stabala se poveao za 17,32%. Najvei broj novozarazenih stabala se nalazi neposredno pored stabala koja su ispoljila simptome predhodne godine, bilo u istom redu bilo u susednom redu. Samo 6 novozarazenih stabala je za dva mesta udaljeno od najblizeg zarazenog stabla (8,57%). U 2007.godini ukupan broj stabala sa simptomima sarke je iznosio 283, 128 u mlaem delu zasada i 155 u starijem, ili 70,05 % u odnosu na ukupan broj stabala. U ovoj godini detektovana su 54 nova stabla sa simptomima sarke, tj. u poreenju sa predhodnog godinom detektovano je 13,37% vise stabala sa simptomima. Sva nova stabla koja su ispoljila simptome sarke nalaze se, takoe, jedno mesto u redu ili izmeu redova, uz stabla koja su ve ranije ispoljila simptome, izuzev jednog stabla u starijem delu zasada. 128

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa publikovanim radovima u kojima je eksperimentalno potvreno da se virus sarke putem lisnih vasi siri na najbliza susedna stabla, najcese u precniku od nekoliko metara. Karakterizacija odabranih izolata sarke u zasadu sprovedena molekularnom IC-RT-PCR metodom sa PPV-M i PPV-D specificnim prajmerima, sa ciljanim sekvencama u dva regiona genoma virusa sto omoguava razlikovanje PPV-M od PPV-Rec izolata, je pokazala da su u zasadu prisutni izolati koji pripadaju PPV-M i PPV-Rec sojevima sarke.

90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp. POREKLOM SA STABLA SLJIVE Zivkovi Svetlana¹, Stojanovi Sasa¹, Ivanovi Zarko¹, Josi Dragana², Trkulja Nenad¹, Dolovac Nenad¹ ¹Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd ²Institut za zemljiste, Beograd [email protected] Izolati Phomopsis spp. dobijeni sa grana i stabla sljive sa simptomima susenja, ispoljili su znacajne razlike u morfoloskim, odgajivackim i patogenim karakteristikama (Zivkovi i sar., 2007). Radi potvrde genetske varijabilnosti pristupilo se proucavanju vegetativne kompatibilnosti i odreivanju ukupnih elijskih proteina dobijenih izolata. Korisenjem fenomena hifalne interferencije (Anagnostakis, 1982), utvren je stepen srodnosti 12 izolata Phomopsis spp. (Sl-1, Sl-M, Sl-T-1, Sl-Br-2, Sl-B-2, Sl-K-1, Sl-K-3, Sl-K-4, Sl-K-5, Sl-K-7, Sl-K-8 i Sl-U-4), meusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (Phomopsis perniciosa). Isecci ispitivanih kultura zasejavani su u Petri kutije, na podlozi KDA. Sve kombinacije zasejanih izolata inkubirane su na temperaturi od 25oC. Ocitavanje rezultata je vrseno petog i desetog dana i podrazumevalo je praenje izgleda linije meusobnog kontakta uparivanih izolata. Izmeu ispitivanih kultura dolazi do formiranja crne reakcione linija (barijere), a u veini slucajeva i reproduktivnih organa - piknida, sto predstavlja inkompatibilan odgovor i ukazuje da se radi o razlicitim vrstama ili sojevima gljiva, pripadnika roda Phomopsis (Brayford, 1990; Smit et al., 1997). Meusobno prorastanje kolonija, tj. ispoljena vegetativna kompatibilnost konstatovana je samo u slucajevima kada su izolati uparivani sami sa sobom. Iz kultura 12 izolata Phomopsis spp. izolovani su ukupni elijski proteini, a zatim su proteinske frakcije razdvojene metodom jednodimenzionalne elektroforeze na SDS poliakrilamidnom gelu (Laemmli, 1970; Sambrook et al., 1989).

129

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Proteinski kompleksi uporeivani su meusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (P. perniciosa). Analiza je pokazala da ukupan broj proteinskih traka na gelu iznosi 21 i da svaki izolat ima specificnu proteinsku sliku, koja se odlikuje odreenim rasporedom frakcija. Svi izolati, ukljucujui i kontrolni imali su samo dve zajednicke proteinske frakcije. Klaster analiza je uraena na osnovu prisustva /odsustva identicnih proteinskih traka, kao i procentualnoj razlici rasporeda prisutnih frakcija (statistica 5.0). Klasteri su odreeni na nivou razlike od 29%, a subklasteri na nivou razlike od 24%. Svi ispitivani izolati su svrstani u tri klastera. Najvei geneticku distancu u odnosu na ostale izolate ispoljava Sl-U-4 i on formira prvi zasebni klaster. U okviru drugog klastera nalaze se ukupno 6 izolata, od kojih je najkarakteristicniji Sl-K-7 sa 24% razlike u odnosu na ostale kulture (Sl-K-3, Sl-K-1, Sl-Br-2 Sl-T-1 i Jp-3). Treem klasteru pripadaju izolati: Sl-B-2, Sl-K5, Sl-M, Sl-K-4 Sl-1 i Sl-K-8, takoe svrstani u 2 subklastera. Uocene slicnosti i razlike ukazuju da je u pitanju populacija gljiva koja se odlikuju izrazenim polimorfizmom i genetskom varijabilnosu i da je za njihovu pouzdanu identifikaciju neophodna primena i drugih molekularnih metoda, pre svih PCR.

91. PEGAVOST LISA VISNJE ­ Blumeriella jaapii - GLAVNI UZROCNIK SMANJENJA PRINOSA OD VISNJE U LESKOVCU Todorovi Dragan1, Jovanovi Gordana, Peri Sanja 1 "JUG-HEM", Leskovac 2 Zavod za poljoprivredu "Leskovac", Leskovac 3 Visa poljoprivredna skola, Prokuplje Visnja je vodea vona vrsta na podrucju Leskovca, bar po prinosima i dohodku koji se od nje ostvaruje. Iako joj se u tehnologiji i zastiti poklanja relativno dobra paznja, poslednjih godina ovu kulturu sve vise ugrozava i utice na smanjenje prinosa i kvaliteta prouzrokovac pegavosti lisa ­ Blumeriella jaapii. Na podrucju Leskovca pod visnjom je, po zvanicnim statistickim podacima, preko 2.000 ha i to su uglavnom, dugogodisnji zasadi u punom rodu. Posto je to intenzivna i dohodovna kultura redovno se obrauje i stiti. Najvei problem u zastiti godinama je bio prouzrokovac Monilia spp., ali je veliki broj odgajivaca visnje, korisenjem kvalitetnijih preparata i blagovremenim tretmanima, stete od ovog parazita sveo na najmanju meru. Meutim, u poslednjih nekoliko godina na podrucju Leskovca mogu se videti brojni zasadi visnje u julu i avgustu bez lisa. Defolijacija lisa prouzrokovana je jakim napadom B. jaapii. Pored smanjenog formiranja rodnih elemenata za narednu godinu i rapidnog smanjivanja prinosa i

130

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

kvaliteta, cesto dolazi i do susenja odreenog broja stabala i proreivanja zasada. Simptomi se manifestuju na lisu jos pre berbe visnje u vidu sitnih crvenkastih pega koje se u slucaju jaceg napada prosiruju i spajaju, zatim deo lista ili ceo list pozuti, nekrotira i prevremeno otpada. Prema proceni sluzbe do pojave bolesti dolazi zbog toga sto na pocetku vegetacije proizvodjaci svu paznju posveuju sprecavanju i suzbijanju Monilia spp., a sa primenom mera zastite protiv pegavosti lisa otpocinju sa pojavom vidljivih simptoma, sto je vrlo cesto kasno. Cilj ovog rada je da se strucnjacima i odgajivacima visnje ukaze na ove propuste da bi se ubudue smanjili stetni efekti ovog parazita.

92. NAJRASIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE Todorovi Dragan1, Jovanovi Gordana2, Peri Sanja3, Mujaki Dejan1 1 JUGO-HEM Leskovac 2 Zavod za poljoprivredu Leskovac 3 Visa poljoprivredna skola Prokuplje [email protected] Jagoda (Fragaria vesca) se, kao kultivisana, njivska kultura na ovom podruciju pocela gajiti polovinom sezdesetih godina. Sa izgradnjom preradnih kapaciteta, poveanjem standarda stanovista i mogunosu izvoza, povrsine su se stalno uveavale. Tako je do pocetka devedesetih pod jagodom bilo oko 1.500 ha. Sa poznatim dogaajima doslo je do stagnacije pa je 2003/04 godine registrovano cca 400 ha. Od tog perioda svake godine se podizu novi jagodnjaci i sto je jos bitnije nabavlja se kvalitetan sadni materijal - domai ili iz uvoza, vei proizvoaci podizu maticnjake sa kvalitetnim materijalom. Jagoda se sada gaji i u zastienom prostoru. Zbog svega ovoga jagodi se poklanja vea paznja kod tehnologije i zastite od bolesti, stetocina i korova. Na tom poslu ukljucene su strucne sluzbe. Na bazi stalnog praenja stanja na licu mesta i kontrolom u laboratorijama Zavoda u Leskovcu i Visoj skoli u Prokuplju utvrdili smo prisustvo veeg broja parazita (prouzrokovaca bolesti) ali emo ovde pomenuti samo neke najcese. Od bolesti nadzemnog dela u svim zasadima, cak i u maticnjacima od Blaca i Prokuplja do Bujanovca nalazili simptome ljubicaste ili sive pegavosti (Mycosphaerella fragariae). Karakteristicne simptome konstatovali smo na svim delovima biljke. Pored ove nalazili smo i simptome druge, tzv crne pegavosti-(Diplocarpon earliana). Simptomi su bili slicni samo nesto tamnije boje i nema ljubicastog oreola i sive tacke u sredini. Posle berbe u julu i avgustu u plastenicima smo nalazili simptome 131

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

pepelnice - (Sphaerotheca macularis). Napadnute biljke su zaostajale u porastu, lise se uvijalo prema licu a na nalicju se javljala blaga pepeljasta prevlaka. Od cvetanja do berbe vreme je bilo stabilno bez veih padavina pa se prouzrokovac sive pegavosti (Botrytis spp.) javljao samo sporadicno. Od parazita korena i prizemnog dela stabla konstatovali smo prisustvo tzv. crnog i crvenog venjenja. Obicno smo u starijim zasadima u toku toplijih dana konstatovali susenje i uvenue pojedinih bokora. Vaenjem i kontrolom preseka obolelih organa zapazali smo crnu ili crvenu boju korena i prizemnog dela. U toku vegetacione sezone obavi se u proseku 3 - 5 tretiranja. Pored fungicida koriseni su i insekticidi. Detaljnije o simptomima ovih parazita kao i merama koje je strucna sluzba preporucivala objasnjeni su u radu.

93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM ® (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U SUZBIJANJU SIVE TRULEZI NA JAGODASTM VOU Stevi Milan1, Tamas Nenad1, Rekanovi Emil2, Vuksa Petar1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticidu i zastitu zivotne sredine, Beograd [email protected] Siva trulez, ciji je prouzrokovac fitopatogena gljiva Botrytis cinerea Pers., jedan od najveih problema u proizvodnji jagodastog voa. Ovaj patogen, narocito u godinama povoljnim za njegov razvoj, moze potpuno unistiti rod maline i jagode, kako u polju, tako i neposredno posle berbe. Zbog toga je neophodno vrsiti stalno unapreivanje zastite plodova jagodastog voe. U toku 2007. i 2008.godine, ispitivana je efikasnost prepara Signum (piraklostrobin + boskalid) u suzbijanju sive trulezi (B. cinerea) na malini i jagodi, sa ciljem njegove registracije i stavljanja u promet u nasoj zemlji. Ispitivanja su obavljena u skladu sa standardnim EPPO metodama, po tipu slucajnog blok sistema u cetiri ponavljanja. U toku 2007. god. izvedeni su ogledi u zasadu maline, na lokalitetima Valjevska Kamenica i Majur (Sabac), a ispitivanja na jagodi vrsena su u toku 2008. god. na lokalitetima Begaljica i Landol (Smederevo). Prvo tretiranje je vrseno u fenofazi cvetanja (BBCH 60-65), a ostala dva u intervalu od 7-10 dana. Berba plodova je obavljena u fazi tehnoloske zrelosti plodova (BBCH 85). Ocena efekata vrsena je u laboratoriji, 2 - 5 dana nakon skladistenja ubranih plodova na +50C. Ocenjen je broj plodova sa simptomima trulezi za

132

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

svaku ispitivanu varijantu i svako ponavljanje posebno, a efikasnost fungicida izracunavana je prema formuli Abott - a. Preparat Signum primenjen u kolicini od 1,5 kg/ha, ostvario je visoku efikasnost u suzbijanju B. cinerea na malini, koja je iznosila 93,0% na lokalitetu Majur, odnosno 94,2% na loklaitetu V. Kamenica. Efikasnost preparata Ronilan DF (vinklozolin) koji je korisen kao standard, iznosila je 82,7% odnosno 84,9%. U suzbijanju sive trulezi na plodovima jagode, preparat Signum, ostvario je takoe visoku efikasnost, koja je iznosila 94,4% na loklaitetu Begaljica, odnosno 95,9% na lokalitetu Landol (Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Mythos (pirimetanil), bila je 89,8% odnosno 92,5%.

94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE NA FUNGICIDE Tanovi Brankica1, Delibasi Goran2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 2 Univerziteta u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

1

Pouzrokovac sive trulezi plodova, Botrytis cinerea, javlja se u malinjacima svake godine i znacajno utice na smanjenje kolicine i kvaliteta plodova, a u godinama sa dugim kisnim periodima tokom cvetanja i berbe stete mogu biti potpune. Zastita od ovog patogena zasniva se na primeni fungicida u periodu cvetanja. U poljskim ogledima, izvedenim tokom 2005.godine, utvrena je visoka efikasnost fungicida fenheksamida i pirimetanila, dok su vinklozolin i benomil bili srednje efikasni. Radi utvrivanja da li je ispoljena slabija efikasnost vinklozolina i benomila posledica pojave rezistentnih sojeva, ispitana je osetljivost populacija B. cinerea prikupljenih iz vise zasada maline u Srbiji. U radu je ispitana osetljivosti 130 izolata, dobijenih sa obolelih plodova maline iz ukupno sest zasada, na vinklozolin i benomil. Testiranja su obuhvatila zasade iz ogleda 2005.godine kao i zasad u kome fungicidi nikada nisu primenjivani. Sojevi 5144 i 5145 iz nemacke kolekcije gljiva koriseni su kao kontrola. Test je izveden primenom diskriminativnih koncentracija fungicida, tako sto su kruzni isecci micelije (precnika 10mm) nanoseni na krompirdekstrozni agar, sa prethodno dodatim vinklozolinom, odnosno benomilom u koncentraciji: 1, 5 i 10 mg/l i inkubirani dva dana na temperaturi od 200C. Izolati su oznaceni kao osetljivi ako nisu rasli na podlozi sa 1 mg/l fungicida, slaborezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 5 mg/l, srednje rezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 10 mg/l, i visokorezistentni ako su rasli na podlozi koja sadrzi 10 mg/l vinklozolina,

133

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

odnosno benomila. Za visokorezistentne izolate utvreni su parametri osetljivosti, koncentracije fungicida u podlozi koje inhibiraju porast micelije 50% u odnosu na kontrolu (EC-50). Rezultati pokazuju da su svi ispitivani izolati bili osetljivi na vinklozolin, tako da ni prisustvo slabo rezistentnih izolata u populacijama patogena nije zabelezeno. Meutim, osetljivost na benomil bila je razlicita. Slabo rezistentni sojevi pronaeni su u svim populacijama, ukljucujui i onu iz zasada koji nikada nije tretiran fungicidima, dok su srednje rezistentni i visokorezistentni sojevi prisutni u dve populacije. Jedna od sest ispitivanih populacija bila je rezistentna na benomil, jer je od 20 testiranih izolata osam bilo visokorezistentno na ovaj fungicid (vrednosti EC-50 su u intervalu 1050,05 - 1522,66 mg/l). Istrazivanja su pokazala da slabija efikasnost vinklozolina i benomila, ispoljena u ranijim poljskim ogledima, nije posledica prisustva rezistentnih sojeva u populaciji patogena, ve razlog treba traziti u vremenu i kvalitetu primene fungicida. Meutim, utvreno prisustvo rezistentih sojeva B. cinerea u zasadima maline namee potrebu praenja stanja osetljivosti populacija i primenu efektivne antirezistentne strategije.

95. VAS VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) ­ PRVI NALAZ U CRNOJ GORI Hrnci Snjezana1, Radonji Sanja1, Petrovi Obradovi Olivera2 1 Biotehnicki institut, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd [email protected] Obilaskom vinograda na lokalitetu Balabani (sire podrucje Podgorice), u septembru 2007.godine, na vrsnim listovima loznih kalemova utvrene su kolonije vasi kestenjasto-braonkaste boje. Iste kolonije vasi utvrene su i na lokalitetu Susunje, u prvoj polovini oktobra iste godine. Nakon izvrsene identifikacije utvreno je da se radi o invazivnoj vrsti, vasi vinove loze - Aphis ilinoisensis Shimer. Vas vinove loze je porijeklom iz Amerike, a u Evropi je prvi put nadjena prije 6 godina u Turskoj, odakle se 2005. prosirila na ostrvo Krit (Grcka). Pocetkom maja 2008. godine, na vise lokaliteta na sirem podrucju Podgorice, u rodnim vinogradima, postavljene su zute ljepljive ploce, u cilju praenja prisustva ove vasi. Vizuelni pregledi vinograda i pregledi ploca vrseni su u intervalima 10 do 15 dana. Prve kolonije vasi, sa pojedinacnim krilatim jedinkama, utvrene su vizuelnim pregledom na vrhovima lastara, na lokalitetu Susunje, u posljednjoj nedjelji jula. U pregledu koji je obavljen prvog avgusta, kolonije vasi su bile znatno guse, a broj krilatih jedinki mnogo vei. Tokom avgusta, 134

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

vasi su utvrene u vise vinograda na podrucju Zete (Susunje, Balabani), a po prvi put na lokalitetu Ljeskopolje (Podgorica) i na podrucju crnogorskog primorja, u lokalitetu enovii. Vas vinove loze ocigledno pokazuje tendenciju sirenja na cjelokupno crnogorsko vinogorje. Hemijske mjere zastite za sada nisu preduzimane, ali se radi o vrsti koja pri veoj brojnosti moze da dovede do steta u proizvodnji grozdja. Beskrilne i krilate partenogenetske zenke vasi vinove loze su tamno braon, do skoro crne boje, sjajne, formiraju guste kolonije na mladim izbojcima i listovima. Od drugih polifagnih vrsta vasiju, koje se povremeno jave na lozi, razlikuje se po potpuno crnim golenima zadnjih nogu. Oviparne zenke i muzjaci nisu utvreni, pa se pretpostavlja da prezimljava anholociklicno. Viburnum prunifolium je njen primarni domain u Americi. Obilasci vinograda se i dalje nastavljaju.

96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON (VIVANDO®) ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVACA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) Dolovac Nenad, Aleksi Goran, Trkulja Nenad Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Pepelnica (prouzrokovac Uncinula necator (Schwein.) Burrill) jedna je od najznacajnijih bolesti vinove loze. Pretpostavlja se da se u Evropi pojavila oko 1845.godine, prouzrokujui velike stete. Oko 1853. godine se pocinje sa hemijskom zastitom od pepelnice, primenom sumpora. U poslednjih desetak godina pepelnica vinove loze se u nasim vinogradima redovno javlja, nanosei znacajne gubitke ovoj proizvodnji. Cesti uzroci znacajnije pojave ove bolesti su nepravovremena zastita, (izostanak prvih tretmana pocetkom vegetacije), kao i ocigledna pojava rezistentnosti ovog patogena na DMI- fungicide, (usled dugogodisnje primene fungicida iz ove grupe). Uspesno suzbijanje prouzrokovaca pepelnice danas je mogue iskljucivo primenom fungicida razlicitih mehanizama delovanja. Vivando® (BASF) je fungicid nove generacije namenjen za suzbijanje prouzrokovaca pepelnice na vinovoj lozi. Aktivna materija ovog preparata ­ metrafenon, pripada hemijskoj grupi benzofenona, ciji mehanizam delovanja nije dovoljno ispitan. Deluje preventivno, kurativno i antisporulantno. Za sada jos nije ustanovljena pojava rezistentnosti patogena na ovaj fungicid. Tokom 2008. godine ispitivana je efikasnost fungicida Vivando® sa ciljem njegove registracije za promet u nasoj zemlji. Ogledi su izvedeni u lokalitetima Smedereva i Erdevika, po standardnim metodama EPPO, za ispitivanje bioloske efikasnosti fungicida. 135

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Obavljena su po devet tretiranja od fenofaze tri razvijena lista - BBCH 13 skale do fenofaze sarka bobica - BBCH 83 skale. Ocena efekata je izvrsena po uocavanju jasne razlike izmeu tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izracunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost fungicida po formuli Abboot-a. Preparat Vivando® se ispitivao u dve koncentracije primene 0,015% i 0,02%, dok je za standard korisen preparat na bazi tebukonazola (Akord, Galenika Fitofarmacija) u koncentraciji 0,04%. U uslovima srednje pojave oboljenja na listu i grozdu u kontroli u intenzitetu 32,97% na listu, odnosno 34,90% na grozdu (lokalitet Erdevik) i 29,06% na listu, odnosno 31,20% na grozdu (lokalitet Smederevo), ispitivani preparat Vivando® ispoljio je veoma visoku efikasnost od 95,6396,44% (lokalitet Erdevik), odnosno 95,43-96,26% (lokalitet Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Akord bila je nesto niza, (93,06 94,24%), ali se nije statisticki vrlo znacajno razlikovala.

97. BAKTERIOZE LESKE Obradovi Aleksa, Ivanovi Mirko Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd [email protected] Uprkos povoljnim uslovima, leska (Corylus avellana L.) se u Srbiji jos uvek gaji na ogranicenim povrsinama. Domaa proizvodnja lesnika ne zadovoljava potrebe trzista, pa stoga postoji izrazeni potencijal za njeno sirenje. Kao prepreka sirenju zasada leske mogu se pojaviti bolesti prouzrokovane patogenim bakterijama, meu kojima su neke nezabelezene u nasoj zemlji, ali veoma rasprostranjene u zemljama intenzivne proizvodnje leske, iz kojih veinom potice osnovni sadni materijal. Stoga se namee potreba da se proizvoaci i strucna javnost upoznaju sa prouzrokovacima bakterioza leske, njihovom rasprostranjenosu, kao i sa zapazanjima u pojedinim zasadima leske u nas. Kao patogeni leske u svetu su opisane sledee vrste bakterija: Xanthomonas arboricola pv. corylina (Miller i sar., 1940) Vauterin i sar., 1995; Pseudomonas syringae pv. avellanae Psallidas 1993; Pseudomonas syringae pv. coryli Scortichini i sar., 2005; i Agrobacterium tumefaciens (Smith i Townsend 1907) Conn 1942. X. a. pv. corylina, prouzrokovac bakteriozne plamenjace leske, prvo je opisan na C. maxima u Oregonu, SAD, 1913.godine. Ubrzo posle toga usledila su saopstenja o pojavi i na C. avellana u Italiji, Francuskoj, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj, Svajcarskoj, Engleskoj, Turskoj, Alziru, Kanadi, Cileu i Australiji. Bakterija parazitira samo Corylus spp., a najvee 136

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

stete su zabelezene na sortama C. avellana, 1-4 godine starosti. ,,Bakterijsku pegavost lisa leske" u nas opisao je Suti 1956.godine. Kao prouzrokovaca identifikovao je bakteriju Xanthomonas corylina. Meutim, posle toga nije bilo novih saopstenja o pojavi ovog patogena u Srbiji. P. s. pv. avellanae, prouzrokovac bakterioznog raka leske, opisan je u severnoj Grckoj 1976. godine, a kasnije i u centralnoj Italiji. Parazitira letoraste, grane i deblo, izazivajui njihovo izumiranje. Za razliku od X. a. pv. corylina, ne napada list i omotac ploda. Do sada nije utvreno prisustvo ove bakterije u nas. P. s. pv. coryli je jedino zabelezen u Italiji kao prouzrokovac izumiranja letorasta C. avellana. A. tumefaciens je dobro poznat parazit sirokog spektra domaina na kojima prouzrokuje pojavu tumora i gala na korenu i korenovom vratu. Nema podataka o nalazu ove bakterije na leski gajenoj u Srbiji.

Ono sto je zajednicko za navedene patogene je da se svi prenose sadnim materijalom. Znacajno je i da postoji trend sirenja gajene leske u nasim podrucjima, poreklom od sadnog materijala uglavnom iz uvoza. Procena je da postoji povean rizik od unosa bakterija cije prisustvo na leski nije do sada zabelezeno u nas. Stoga, ovim saopstenjem zelimo da upozorimo na znacaj upotrebe zdravog sadnog materijala, kao i na oprez od prenosenja pomenutih patogena iz zemalja u regionu na nove i postojee zasade u nasem podrucju. Ovo pogotovu sto su tokom 2008. godine, u pojedinim zasadima leske u Srbiji, uocene promene slicne simptomima bakterioza opisanim u literaturi. Iz prikupljenih uzoraka izolovani su sojevi bakterija koji se prema preliminarnim testovima mogu svrstati u patogene vrste. Meutim, jos uvek se ne moze sa sigurnosu potvrditi njihova veza sa uocenim simptomima izumiranja zbunova leske bez detaljnijeg proucavanja patogenih i bakterioloskih karakteristika.

98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVAC BAKTERIOZNE NEKROTICNE PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI Jevti Zeljka, Gasi Katarina, Ivanovi Milan, Obradovi Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd [email protected] Poslednjih nekoliko godina uocena je retka pojava nekroticne pegavosti lista smokve u okolini Smederevske Palanke. Bolest je privukla paznju izgledom simptoma i pojavom nekoliko uzastopnih godina. Prethodnim istrazivanjima, iz uzoraka obolelog tkiva, izolovani su sojevi

137

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

bakterija. Na osnovu rezultata provere patogenosti utvreno je da ovi sojevi prouzrokuju nekrozu tkiva inokulisanih listova smokve, a primenom diferencijalnih bakterioloskih testova zakljuceno je da proucavani sojevi pripadaju vrsti Pseudomonas syringae van Hall. Tako je dokazana bakteriozna priroda ove do sada neopisane bolesti smokve. Bakterija P. syringae je vrsta sirokog spektra domaina i obuhvata preko pedeset patogenih varijeteta. Narocito je rasprostranjen patogeni varijetet syringae, veoma cest parazit pojedinih vrsta voaka. Stoga su tokom 2008.godine, u cilju identifikacije sojeva poreklom iz smokve, detaljnije proucene njihove patogene i biohemijsko - fizioloske karakteristike. Proucavanjima je obuhvaeno 18 sojeva bakterije izolovane iz obolelih listova smokve, u periodu od 2003. do 2007.godine. Za identifikaciju sojeva koriseni su sledei bakterioloski testovi: reakcija u 3% KOH, stvaranje zelenog fluorescentnog pigmenta na Kingovoj podlozi B, LOPAT test, O/F test, stvaranje kiseline iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidroliza zelatina i eskulina, odreivanje maksimalne temperature razvoja, stvaranje cestica leda i proizvodnja toksina siringomicina. Kao kontrola korisena je bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae. Iz nekroticnih pega na listovima smokve izolovani su sojevi bakterije cija je patogenost potvrena reprodukcijom simptoma u testovima patogenosti. Na osnovu ispoljenih zajednickih karakteristika, ovi sojevi pripadaju gram-negativnoj, fluorescentnoj, aerobnoj bakteriji. Prema rezultatima LOPAT testa za diferencijaciju bakterija roda Pseudomonas, sojevi poseduju karakteristike bakterije P. syringae. Osim toga, svi sojevi poreklom iz smokve stvaraju kiselinu iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidrolizuju eskulin i ne razvijaju se pri 36oC. Meutim, testovi hidrolize zelatina i stvaranja cestica leda i siringomicina ukazali su da meu pojedinim sojevima postoje izvesne razlike. Tako sojevi koji rastapaju zelatin i stvaraju cestice leda ispoljavaju najvise slicnosti patogenom varijetetu syringae, za razliku od druge grupe koja poseduje karakteristike patogenog varijeteta morsprunorum. Osim sojeva navedenih karakteristika, detektovani su i oni koji se prema primenjenim testovima nisu mogli svrstati ni u jedan od ova dva patogena varijeteta. Dobijeni rezultati razjasnjavaju etiologiju nekroticne pegavosti lista smokve i ukazuju na heterogenost populacije bakterije P. syringae poreklom sa ove biljke, a takoe doprinose i poznavanju kruga domaina patogenih varijeteta syringae i morsprunorum.

138

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA PODRUCJU BARA Perovi Tatjana1, Hrnci Snjezana1, Ini Dusanka2 1 Biotehnicki fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected] Muva masline (Bactrocera oleae Gmel), najznacajnija je stetocina masline u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama Mediterana. Napada iskljucivo plod koji prijevremeno opada. Ulje dobijeno od napadnutih plodova loseg je kvaliteta, zbog cega se namee potreba suzbijanja muve. Razlicite metode suzbijanja i upotreba hemijskih sredstava usmjereni su na suzbijanje imaga i imaju preventivni karakter. Zbog toga, praenje pojave, brojnosti i dinamike leta, od velikog je znacaja za prognozu pojave muve i osnova je za primjenu mjera zastite. Dinamika leta muve masline praena je u zasadu masline Centra za suptropske kulture u Baru na autohtonoj sorti Zutica, u periodu 2004, 2005 i 2006. godine. Let imaga praen je pomou hromotropskih klopki (HK) u periodu od jula 2004. do decembra 2006. godine bez prekida, takoe i pomou feromonskih klopki (FK) tipa ,,Dacotrap", u periodu od jula do kraja oktobra u svim godinama posmatranja. Pregled klopki vrsen je nedjeljno, a dinamika leta muve izrazena je preko prosjecnog broja zenki i muzjaka na HK i muzjaka na FK. Na podrucju Bara, koje je i najvee maslinarsko podrucje na crnogorskom primorju, muva masline razvija vise generacija u toku godine. Generacije se meusobno prepliu pa je muva u zasadima, sa razlicitim intenzitetom prisutna od pocetka jula do polovine decembra. Pojedinih godina let traje i duze, pa se prisustvo imaga detektuje i u januaru. U toku 2004. godine najvea brojnost imaga registrovana je 28. septembra. Tada je po HK utvreno prosjecno 50.7 imaga, odnosno 21.3 zenke i 29.3 muzjaka, i 40.3 muzjaka po FK. U 2005. godini evidentirana je niska brojnost imaga na HK sve do sredine septembra. Naglo poveanje brojnosti je zabiljezeno 18. oktobra, registrovan je maksimum od 17 zenki i 18.2 muzjaka po HK. U istoj godini na FK maksimalna brojnost imaga konstatovana je 13. septembra kada je evidentirano u prosjeku 24 muzjaka po klopki. Maksimalna brojnost imaga na HK u 2006. godini utvrena je 27. septembra, prosjecno 36.2 zenki i 150.8 muzjaka po klopki, sto je ujedno i maksimalna brojnost u posmatranom trogodisnjem periodu. U istom periodu na FK zabiljezena su dva maksimuma, 30. avgusta i 11. oktobra kada je utvreno 30.8 odnosno 26.8 muzjaka po klopki. Iz naprijed navedenog moze se zakljuciti da je muva masline imala najveu brojnost, odnosno najintenzivniji let tokom septembra i oktobra. Poreenjem primjenjenih tipova klopki zapaza se da su FK povoljnije za prognozu infestacije, dok HK realnije odrazavaju brojnost populacije u zasadu.

139

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE Ivanovi Zarko, Kuzmanovi Slobodan, Dolovac Nenad, Trkulja Nenad, Zivkovi Svetlana, Stojanovi Sasa, Starovi Mira Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Sindrom uvijenosti lista vinove loze je oboljenje koje prouzrokuje grupa virusa oznacnih Grapevine leafroll viruses (GLRaV-1­9). Vise razlicitih metoda je razvijano za detekciju ove grupe virusa: indeksiranje, seroloske i molekularno bioloske metode. Zbog relativno male koncentracije virusa u zarazenoj biljci bilo je potrebno pronai metodu koja je najbrza i koja ima najveu osetljivost pri detekciji. Tradicionalno detekcija GLRaV je vrsena metodom indeksiranja koja zahteva kalemljenje na osetljivu podlogu, posle cega se nakon 18 meseci razvijaju simptomi. Primenom seroloske metode ELISA proces detekcije je znacajno ubrzan. Danas se jos za detekciju GLRaV koristi i PCR metoda. Niska koncentracija virusa i njihova nejednaka distribucija u zarazenom tkivu u toku sezone utice na efikasnost detekcije. DTBA metoda je vrlo malo primenjivana u procesu detekcije virusa vinove loze i zato je ispitivana njena osetljivost. Biljke sa simptomima koje prouzrokuje GLRaV su prikupljene sa terena i testirane sa DTBA metodom. Listovi sa simptomima su umotani u rolnu, preseceni skalpelom i napravljen je otisak na nitroceluloznoj membrani. Membrana je potopljena u rastvor ekstrakcionog pufera i 1% obranog mleka. Nakon jednog sata inkubacije, dodato je primarno antitelo (razblazenja 1:1000) i nakon inkubacije od dva sata isprano sa puferom. Posle toga membrana je uronjena u rastvor sekundarnog antitela (razblazenja 1:1000) konjugovanog sa streptavidin alakalnom fosfatazom. Membrana je zatim potopljena u rastvor supstrata BCIP-NBT i nakon 30 minuta na mestu otiska zarazene biljke pojavila se ljubicasta boja koja je ukazala na prisustvo virusa. Sve biljke su testirane na prisustvo razlicitih vrsta virusa uvijenosti lista vinove loze (GLRaV-1, GLRaV-2, GLRaV-3, GLRaV-5 and GLRaV-7). Primenom DTBA metode u ispitivanim uzorcima detektovano je samo prisustvo GLRaV-1. DTBA metoda se pokazala osetljivom u detekciji virusa uvijenosti lista vinove loze. Cinjenica da DTBA detektuje viruse samo na povrsini preseka omoguava da se prati prisustvo virusa na razlicitim presecima u biljci. DTBA se moze koristiti za brzu detekciju i drugih vrsta virusa vinove loze.

140

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

101. STETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI Kuzmanovi Slobodan, Ivanovi Zarko, Aleksi Goran, Stojanovi Sasa, Zivkovi Svetlana, Dolovac Nenad, Starovi Mira Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd [email protected] Fitoplazmozna oboljenja vinove loze se karakterisu nizom patoloskih promena, koje se ispoljavaju na listovima, cvastima, grozdovima i lastarima, a znacajno uticu na vitalnost, odnosno na prevremeno susenje i uginjavanje obolelih cokota. Stetnost fitoplazmoznih oboljenja vinove loze istrazivana je u periodu 2003 - 2005 godina, u 5 vinogorjia: Zupskom (Tules), Sievackom (Vrelo), Kutinskom (Nis), Vrsackom (Vrsac) i Deliblatskoj pescari (Banatski Karlovac), na ukupno 10 sorti vinove loze. Praeno je vise parametara: (a) smanjenje broja cvasti po obolelom cokotu; (b) smanjenje prinosa groza po obolelom cokotu; (c) smanjenje prinosa groza po jedinici povrsine; (d) broj formiranih i nepotpuno zdrvenjenih lastara po obolelom cokotu; (e) susenje - prevremeno uginjavanje obolelih cokota. Svi ispitivani pokazatelji stetnosti fitoplazmoza vinove loze uporedo su, ocenjivani kod kontrolnih i cokota obolelih od fitoplazmoza. (a) Stete koje fitoplazme prouzrokuju na cvastima. Kod sorte Plovdina utvren je najvei procenat smanjenja broja cvasti (preko 46%), a najmanji kod sorte Italijanski rizling (26,1%). Poreenjem parametra broja sasusenja cvasti po cokotu uoceno je da je najveu osetljivost ispoljila sorta Plovdina (85,7% sasusenih cvasti), a najmanju sorta Italijanski rizling (9,6%). Prosecna vrednost procentualnog susenja cvasti od fitoplazme FD je 44%, a od Stolbur 33%. (b) Smanjenje prinosa po obolelom cokotu. Najvee smanjenje konstatovano je kod najosetljivije sorte Plovdina (97,4%), pa zatim kod sorte Sardone (96,1%). Prosecno smanjenje prinosa po cokotu svih ispitivanih sorti zarazenih FD je 48,3%, a 46% kod onih zarazenih Stolbur fitoplazmom. (c) Smanjenje prinosa po jedinici povrsine raste sa poveanjem stepena zaraze, kod svih ispitivanih sorti. Pa je tako kod sorte Plovdina, prinos od 1,5 t/ha u vinogradu gde je stepen zaraze iznosio 3%, smanjen na 0,003 t/ha, kada je procenat zaraze bio 98%. (d) Broj lastara. Oboleli cokoti formiraju, u proseku manje od 13,7% (Italijanski rizling) do 42,8% (Plovdina) lastara. Sorte koje su formirale do 30% manje lastara su, pored Italijanskog rizlinga i Prokupac, Sardone, Frankovka, Zupljanka, Crni burgundac i Zupski bojadiser, a preko 30%, pored Plovdine i Smederevka. Lastari na obolelim cokotima ne zdrvenjavaju u proseku manje 12,0% (Italijanski rizling) do 80,0% (Plovdina). Ne zdrvenjavanje do 30% lastara utvreno je, pored Italijanskog 141

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

rizlinga i kod Prokupca, Sardonea, Zupljanke, Frankovke i Zupskog bojadisera, a preko 30%, pored Plovdine, utvreno je i kod Sardonea, Frankovke, Rajnskog rizlinga, Crnog burgundca i Smederevke. (e) Susenje cokota. Po ovom parametru najosetljivija je sorta Plovdina, kod koje je zabelezeno susenje 100% obolelih cokota (Vrelo, Sievacko vinogorje), a najtolerantnije Frankovka (23%) i Sardone (26%). Uporeivanjem broja sasusenih cokota u funkciji prouzrokovaca (FD i Stolbur), konstatovano je susenje od fitoplazme FD u 42%, a od Stolbur fitoplazme u 34,7% slucajeva.

102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI Mitrovi Milana1,Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Petrovi Aneljko1, Krnjaji Slobodan1, Tosevski Ivo2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland [email protected] Cikade (Auchenorrhyncha: Hemiptera) imaju znacajnu ulogu u prenosenju fitoplazmi prouzrokovaca sistemskih bolesti na ekonomski znacajnim poljoprivrednim i sumskim kulturama. Fauna Auchenorrhyncha u Srbiji je u potpunosti neistrazena. Na osnovu dosadasnjih istrazivanja u vinogorjima Srbije, potvreno je prisustvo fitoplazmi Flavescence dorée (FD) i Bois Noir (BN). Epidemiologija ovih oboljenja je u tesnoj vezi sa ulogom cikada u njihovom prenosenju. Do sada jedini identifikovani vektor FD je cikada Scaphoideus titanus, a BN Hyalesthes obsoletus. Poznavanje faune Auchenorrhyncha predstavlja osnov za razumevanje epidemiolologije ovih bolesti, a time i njihovo uspesno suzbijanje i prevenciju. Kvalitativna analiza faune Auchenorrhyncha u vinogradima u Srbiji u periodu od 2005 - 2007.godine pokazala je izrazen biodiverzitet. Obradjeni su vinogradi u kojima je identifikovano prisustvo FD i BN fitoplazmi u Rasinskom, Nisavskom, Juznobanatskom, Sumadijskom, Zajecarskom i Fruskogorskom okrugu. Nakon analize materijala na osnovu morfoloskih karakteristika i grae genitalija, determinisano je preko 50 vrsta cikada iz familija: Cicadellidae, Cercopidae, Delphacidae, Dictyopharidae, Issidae, Cixiidae i Membracidae. Meu identifikovanim vrstama su Scaphoideus titanus - vektor FD, zatim Hyalesthes obsoletus-vektor BN, Dyctiophara europea u kojoj je u Italiji detektovana FD, Reptalus quinquecostatus i R. panzeri u kojima je detektovan BN, ukljucujui vrste iz razlicitih rodova u

142

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

kojima su detektovane razlicite fitoplazme (Euscellis, Aphrodes, Aphrophora, Euscelidius, Lepyronia, Philaenus, Laodelphax, Fieberiella). Sve sakupljene cikade su analizirane na prisustvo fitoplazmi PCR/RFLP metodom. Za utvrivanje prisustva fitoplazmi u cikadama koriseni su opsti ribozomalni prajmeri, a za odreivanje grupe fitoplazmi specificni ribozomalni prajmeri i RFLP. U S. titanus je utvreno prisustvo FD u visokom procentu (66,6%). Prisustvo BN je utvreno u H. obsoletus i R. panzeri. U zarazenim vinogradima je takodje sakupljen jos jedan potencijalni vektor BN, vrsta Reptalus quinquecostatus u kojoj je PCR analiza utvrdila prisustvo BN u cak 23,1% primeraka. Posebna paznja je posveena analizi D. europea jer je u Italiji registrovana FD u ovoj vrsti. U uzorcima sakupljenim na vinovoj lozi na razlicitim lokalitetima utvreno je prisustvo BN i FD, sto ukazuje na njenu moguu ulogu u epidemiologiji ovih bolesti. Fitoplazma iz I grupe Aster Yellow je detektovana u vrstama Psamotettix alienus, Erasturus ocellaris, Mocydia crocea i Asiraca clavicornis. Detekcija fitoplazmi iz prve grupe u ovim cikadama je znacajan podatak i svrstava ih u grupu novih potencijalnih vektora. Nalazi BN fitoplazme u populacijama H. obsoletus, R. quinquecostatus i R. panzeri, FD i BN u D. europea prvi su za Srbiju, a detekcija fitoplazme Aster Yellow u P. alienus, E. ocellaris, M. crocea, E. incisus i A. clavicornis prvi je nalaz u sirem smislu.

103. SUZBIJANJE CIKADE Scaphoideus titanus VEKTORA ZLATASTOG ZUTILA VINOVE LOZE (Flavescence dorée) Krnjaji Slobodan1, Mitrovi Milana1, Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Petrovi Aneljko1, Tosevski Ivo2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Odsek za stetocine bilja, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland [email protected] Cikada Scaphoideus titanus Ball je severno-americka vrsta, koja je sredinom XX veka introdukovana u Evopu. Registrovana je prvi put na teritoriji Srbije tek 2004.godine. Nasa istrazivanja u periodu 2004 - 2008. godine pokazala su da se ova cikada rasirila na teritoriji cele Republike Srbije, osim u Pcinjskom regionu. Iako ne nanosi direktne stete vinovoj lozi, ona predstavlja ekonomski najznacajniju stetocinu, jer je do sada jedini poznati vektor najdestruktivnije bolesti vinove loze fitoplazme Flavescence dorée (FD), koja se nalazi na A2 karantinskoj listi. Zbog svoje monofagnosti uticala je na brzo sirenje FD fitoplazme u vinogradima Srbije. Do sada je primenom PCR/RFLP analiza dokazano da se fitoplazma rasirila u Sremskom, Beogradskom, Podunavskom, Rasinskom, Nisavskom, Zajecarskom, Toplickom i 143

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Jablanickom okrugu i obuhvatila preko 40% povrsina pod vinovom lozom. Fitosanitarna situacija u ugrozenim vinogradima je dramaticna, jer je stopa zarazenosti u pojedinim vinogradima od 70% do 100%. Kako se do danas u veini vinogradarskih regiona nisu sprovodile hemijske mere zastite protiv ove stetocine, uocena je tendencija poveanja, kako brojnosti populacije ovog vektora, tako i dalje sirenje FD fitoplazme. Za saniranje epidemijskog sirenja ovog oboljenja neophodna je primena adekvatnih hemijskih mera suzbijanja kako larvi, tako i imaga S. titanus. Istovremeno se moraju preduzeti i ostale mere, kao sto su pregledi maticnih zasada loznih podloga i umaticenih sorti na prisutvo fitoplazmaticnih biljaka i vektora i detekcija fitoplazmi PCR metodama u njima, praenje pojave simptoma i prisustva cikade u proizvodnim vinogradima. Obavezno je i krcenje zarazenih vinograda i cokota u zaristima pojave ove bolesti. U Srbiji je, zbog visoke brojnosti populacije vektora i rasirenosti FD, neophodno sprovoditi suzbijanje i larvi i imaga S. titanus, za razliku od drugih zemalja gde je fitosanitarna situacija stavljena pod kontrolu i gde se danas suzbija samo imago. Do sada su kod nas za suzbijanje ove cikade registrovani preparati na bazi buprofenzina, buprofenzina + fenpiroksimata, zeta-cipermetrina i bifentrina. U ovom radu prikazae se rezultati ispitivanja njihove efikasnosti u suzbijanju larvi S. titanus u periodu od 2005 - 2008. godine. Svi ispitivani insekticidi dali su zadovoljavajuu efikasnost. Ova istrazivanja su finansirana od strane Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj Republike Srbije po projektu »Optimizacija primene hemijskih sredstava u zastiti bilja poveanjem efikasnosti dijagnostickih metoda i procene rizika pojave bolesti, stetocina i korova« - TP - 20051.

104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE LOZE U USLOVIMA PODGORICKOG VINOGORJA Latinovi Nedeljko1, Vuksa Petar2, Vucini Zora1, Latinovi Jelena1 1 Biothnicki fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Crna pjegavost (Phomopsis viticola Sacc. Sacc) se javlja svake godine u vinogradima u Crnoj Gori i znacajno otezava gajenje vinove loze. Simptomi ovog oboljenja su najizrazeniji na listovima i lastarima na kojima pricinjavaju i najvea osteenja. U periodu 2001 - 2006., u sklopu sirih istrazivanja, praen je izgled simptoma i intenzitet oboljenja na lastarima na prva cetiri internodija. Pregledi su vrseni u junu (BBCH 75) i tokom zime (BBCH 00) po metodi OEPP (1997).

144

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Na listovima, uglavnom prvih pet internodija, dolazilo je do pojave nepravilno rasporeenih pjega, precnika oko 1 mm. Pjege su bile tamnomrke i okruzene svijetlozutim prstenom. Zarazeni listovi su zaostajali u porastu i deformisali su se, zavisno od stepena osteenja. Dolazilo je i do cijepanja liske. U daljem toku vegetacije simptomi su bili sve izrazeniji, pa su pojedini listovi potpuno nekrotirali i otpali. Simptomi oboljenja su se rijetko ispoljavali na peteljkama listova i grozdova, a na bobicama ih nije bilo. Na peteljkama i rasljikama, zaostalim na prezimjelim lastarima, zapazena je i pojava piknida. Na lastarima, posebno na bazalnim internodijama, javljale su se tamnomrke do crne pjege, precnika od nekoliko milimetara pa do nekoliko cm. Njihov broj i velicina su se poveavali, tako da je na pojedinim internodijama nekroza zahvatala gotovo citavu povrsinu, te je dolazilo do karakteristicnog pucanja kore i to uglavnom pri osnovi lastara. Na prve cetiri internodije bilo je zahvaeno u prosjeku 24 - 37% kore, kod svih pregledanih lastara. Zarazeni lastari su se lako lomili pri osnovi, na mjestu najveeg osteenja, pogotovo u vrijeme izvoenja radova u vinogradu, ali i pri udarima vetera. Tokom zime na zarazenim lastarima pri osnovi uocavane su crne povrsine, sa ispucalom i hrapavom korom, koje su cesto zauzimale citavu povrsinu zarazenog internodija. Na prva cetiri internodija procenat napada bio je oko 62 - 68%. Takoe, zarazeni lastari su cijelom duzinom bili izbledjeli i pokriveni piknidima, koji se nisu mogli uociti u prethodnom pregledu. Utvreno je i propadanja pupoljaka na lukovima i kondirima sa jakom zarazom. Dolazilo je do rasta mladara iz bocnih okaca. Na pojedinim lastarima kod kojih je stepen zaraze bio visok bilo je i izmrzavanja gornjeg djela lastara. Sve to se odrazavalo na rodnost, vegetativni porast i dugovecnost vinove loze. 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVCA RAKA I IZUMIRANJA COKOTA (,,EUTIPIOZE") VINOVE LOZE U SRBIJI Gaji Sanja1, Trkulja Vojislav2, Rajcevi Bojan2, Vasi Tanja3 Ivanovi Mirko1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivrednin fakultet, Beograd 2 Poljoprivredni institut RS, Banja Luka 3 Institut za krmno bilje, Krusevac Tokom maja i juna meseca u periodu od 2003 - 2007.godine na podrucju Krusevca, Varvarina, Raznja, Negotina, Vrsca i okoline Novog Sada uoceno je oko 30% obolelih cokota, simptomi su posebno bili izrazeni na soratama Italijanski rizling, Ranjski rizling, Rkaticeli i Sovinjon beli. Lise je sitnije od zdravog, uvija se peharasto i hloroticno je, lastari su sa znacajno skraenim internodijama. Na poprecnom preseku zarazenog dela loze uocava se nekroticna zona drvenastog dela u obliku slova "V" .

145

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Izolovanje prouzrokovaca ove bolesti obavljeno e standardnim postupkom cime e dobien vei bro cistih kultura gljive od koih su za dalja proucavanja odabrana cetiri izolata, i to: V.L.-17, V.L.-27, V.L.-29 i V.L.-30, dok su determinisani izolati E. lata 8F i B.X1.10, poreklom iz fitopatoloske kolekcije iz Francuske, Institut National de la Recherche Agronomique (INRA), France, koriseni kao kontrolni izolati. Za preliminarnu proveru patogenosti odabranih izolata gljive prema metodi Peros-a et Borger-a (1994) korisene su neoziljene reznice vinove loze u fazi mirovanja, dok e za proucavanje osetljivosti, odnosno otpornosti mladih biljaka prema proucavanim izolatima koriseno ukupno pet sorti vinove loze, i to: Rajnski rizling, Italijanski rizling, Rkaciteli, Sovinjon beli i Kaberne sovinjon. Neoziljene reznice odabranih sorti, u fazi mirovanja, stavljene su u sterilne vlazne komore promera 40x60x20 cm. Zdrave, neoziljene reznice, su zasecane izmeu dva nodusa i inokulisane nanosenjem sitnih fragmenata podloge i micelije gljive posle cega su obavijane parafilm trakom. Morfoloske odlike proucavanih izolata odreene su posmatranjem pod svetlosnim mikroskopom nakon dva meseca. Od odgaivackih odlika odabranih izolata proucen e izgled, struktura, boa i porast micelie, kao i fruktifikacia parazita na krompir-dekstrozno podlozi, dok je od molekularnih metoda determinacije korisena PCR metoda prema Lecomte et al. (2000). Iz micelije ispitivanih izolata ekstrakcija DNK je izvrsena prema metodi Day et Shattock (1997). Lancana reakcija polimeraze je primenjena uz korisenje dva para specificnih prajmera, i to: Lata 1 and Lata 2.1 i Lata 1 and Lata 2.2. PCR produkti su razdvojeni metodom elektroforeze na 1,5% agaroznom gelu. Pri proucavanju patogenih odlika proucavanih izolata na neoziljenim reznicama vinove loze utvreno e da su sve testirane sorte ove biljne vrste osetljive prema svih sest proucavanih izolata gljive, ali e ustanovljeno da izmeu poedinih sorti postoe izvesne manje razlike u ispoljavanju osetljivosti, odnosno otpornosti prema ovom parazitu, kao i da postoe manje razlike u ispoljenom stepenu patogenosti, odnosno virulentnosti, izmeu poedinih izolata. Pri proucavanju odgaivackih odlika utvreno e da svi ispitivani izolati imaju ujednacen porast micelije i da posle sedam dana u potpunosti ispunjavaju Petri kutije. Kolonije ispitivnih izolata su pamucasto bele boje dok su sa nalicija zuto-smee boje. Nakon jedne do dve nedelje formira se crni pigment u supstratu. Pri korisenju molekularnih metoda identifikacije pomou PCR utvreno je da svi ispitivani izolati pripadaju vrsti E. lata. Na osnovu navedenih rezultata dobienih proucavanjem patogenih, morfoloskih i odgaivackih karakteristika, kao i molekularnih metoda identifikacije sva cetiri proucavana izolata i njihovim poreenjem sa dva ve identifikovana kontrolna izolata, mozemo zakljuciti da svi pripadau fitopatogeno gljivi Eutypa lata (Pers.:Fr.) et C. Tul., prouzrokovacu raka i izumiranja cokota (,,eutipoze") vinove loze, koja je u stranoj literaturi poznata i pod imenom "mrtva ili odumirua ruka" vinove loze.

146

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR® AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVACA PLAMENJACE VINOVE LOZE (Plasmopara viticola) Stepanovi Milos1, Rekanovi Emil1, Vuksa Petar2, Milijasevi Svetlana1, Todorovi Biljana1, Potocnik Ivana1 1 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected] Basfoliar® Aktiv (Compo) je tecno organo-mineralno ubrivo koje ima siroku primenu u voarstvu, vinogradarstvu, cvearstvu i povrtarstvu, gde se u kombinaciji sa fungicidima uspesno primenjuje za sprecavanje pojave prouzrokovaca plamenjace. ubrivo se sastoji od ekstrakta zelenih algi (Ecklonia maxima) i fosfita sa makro- i mikroelementima, koji omoguuju dvostruko delovanje: so fosforaste kiseline ispoljava fitosanitarni efekat i utice na aktiviranje odbrambenih mehanizama biljke, a ekstrakt zelenih algi ispoljava stimulativno delovanje na porast i grananje korena. Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP1/31(2) tokom 2006. i 2007.godine. Ispitivana je efikasnost preparata Basfoliar® Aktiv (0,2%) i Mikal 75WP (0,3%). Ocena efekata vrsena je po ispoljavanju jasne razlike izmeu kontrole i ispitivanih varijanti. Intenzitet oboljenja izracunat je po formuli Townsend-Hoeuberger-a, a efikasnost po Abbott-u. U prvoj godini ispitivanja (2006.), pri intenzitetu zaraze 37,6% u kontroli, efikasnost preparata Basfoliar® Aktiv bila je 58,8%, dok je Mikal 75WP ispoljio veu efikasnost (93,6%). U 2007. godini intenzitet zaraze u kontroli bio je nizi (11,8%), a obe varijante su ispoljile veu efikasnost (64,9 odnosno 96,2%). U obe godine ispitivanja zabelezena je statisticki znacajna razlika izmeu ispitivanih varijanti. Dvogodisnja ispitivanja preparata Basfoliar® Aktiv pokazala su njegovu zadovoljavajuu efikasnost u suzbijanju prouzrokovaca plamenjace vinove loze P. viticola. Meutim, s obzirom da je Basfoliar® Aktiv folijarno ubrivo koje indukuje otpornost biljaka i nema direktan uticaj na patogena, bolji efekat bi se mogao postii njegovim kombinovanjem sa drugim fungicidima za suzbijanje P. viticola.

147

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA SUZBIJANJE Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE Trkulja Nenad1, Aleksi Goran1, Dolovac Nenad1, Starovi Mira1, Kuzmanovi Slobodan1, Ivanovi Miroslav2, Elezovi Igor2 1 Institut za zastitu bilja i zivotnu sredinu, Beograd 2 Syngenta Crop Protection, Beograd trkulja_nenad@yahoo.com Plamenjaca vinove loze Plasmopara viticola je ekonomski najznacajnija bolest vinove loze na nasim prostorima. Stete u godinama pogodnim za razvoj plamenjace mogu biti i preko 50% ukoliko se ne vrsi adekvatna zastita. Pergado F45 WG (Syngenta Crop Protection) je nov preparat za suzbijanje P. viticola kod nas. Sastoji se iz dve aktivne materije, mandipropamida potpunog novog u nasoj zemlji i folpeta koji se ve dugo koristi u zastiti vinove loze. Mandipropamid se nakon aplikacije vezuje u vostanoj prevlaci lista i bobica sto sprecava spiranje cim se depozit osusi na biljci. Iz vostanog sloja se postepeno oslobaa, sto obezbeuje dugotrajnu zastitu. Mandipropamid ima protektivno dejstvo sa odreenom kurativnom aktivnosu, deluje putem inhibicije porasta micelije, sporulacije i klijanja spora, a u listu se kree translaminarno sa jedne na drugu stranu lista. Eksperimenti su izvedeni po OEPP PP 1/31(2) metodi. Eksperimentalni dizajn je bio slucajni blok sistem sa cetiri ponavljanja po metodi OEPP PP 1/152 (2). Intenzitet napada izracunavan je po formuli Towsend-Heubepger-a, a efikasnost po Abbott-u. Ispitivanja su vrsena tokom 2007. i 2008. godine na lokalitetima Smederevo i Erdevik. Tokom 2007. godine na lokalitetu Erdevik izvedeno je ukupno osam tretiranja, a u Smederevu sedam (BBCH 15 - 83). U 2008.godini koja je bila povoljnija za razvoj plamenjace izvedeno je devet tretiranja na oba lokaliteta (BBCH 13 83). Kolicine primene preparata su bile 2,0 ­ 2,5 kg/ha. Efikasnost Pergada F45 WG je uporeivana sa preparatom Quadris (azoksistrobin) koji se primenjivao u koncentraciji 0,075%. Dobijeni rezultati ukazuju na visoku efikasnost Pergada F45 WG u suzbijanju plamenjace vinove loze i u uslovima veoma povoljnim za razvoj plamenjace. U Erdeviku je efikasnost Pergada F45 WG u odnosu na kontrolu u 2007.godini iznosila 97,2% za nizu kolicinu primene (2,0 kg/ha), dok je za visu kolicinu primene (2,5 kg/ha) efikasnost bila 98,9%. Efikasnost standarda Quadris bila je 97,8%. Na drugom lokalitetu, u Smederevu efikasnost Pergada F45 WG bila je 93,7 - 95,5% dok je Quadris imao efikasnost od 94,8%. Rezultati u 2008.godini bili su slicni. U Erdeviku efikasnost Pergada F45 WG je iznosila 97,4% - 97,8%, a standarda Quadris 95,0%, dok je na lokalitetu Smederevo efikasnost Pergada F45 WG bila 95,2 - 96,0%. Efikasnost Quadrisa iznosila je 94,1%. Ovi su rezultati deo ogleda izvedenih u cilju registracije preparata Pergado F45 WG u nasoj zemlji. 148

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POSTERI Toksikologija i ekotoksikologija

108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH TRETIRANJU PRAZNIH SKLADISTA Posloncec Danijela, Almasi Radmila Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zastitu zivotne sredine, Novi Sad danijelaposloncec@yahoo.com Mnogi parametri uticu na kvalitet skladistenja poljoprivrednih proizvoda. Hemijska dezinsekcija praznih skladista, kao zastitna mera, treba da usledi neposredno nakon mehanickog cisenja, a pre unosenja novih proizvoda. Za suzbijanje stetnih insekata u praznim skladistima koriste se iste aktivne materije dugi niz godina. Oglede smo postavili sa ciljem da utvrdimo efikasnost insekticida u suzbijanju pirincanog ziska posle primene na razlicitim podlogama koje se najcese sreu u skladistima. Za testiranje u laboratorijskim uslovima korisene su podloge: metal, laminat, drvo, cigla, keramicka plocica, biber crep, beton i malter. Kao test insekti su korisena imaga pirincanog ziska (Sitophilus oryzae L.), odgajani nekoliko generacija u laboratoriji, bez uticaja pesticida. Od insekticida odabrana su dva koja se cesto primenjuju u praznim skladistima i koja su registrovana za tu namenu: pirimifos-metil (Actellic-50) i deltametrin+piperonil butoksid (K-Obiol EC-25). Preparati su rucnom prskalicom naneti na podloge u maksimalno dozvoljenoj kolicini primene, pirimifos-metil u kolicini 1,5 ml/m2, a deltametrin+piperonil butoksid u kolicini 1,0 ml/m2. Tretiranje svakog preparata i na svakoj podlozi je obavljeno u po cetiri ponavljanja na otvorenom prostoru, a odmah nakon susenja podloge su unete u laboratoriju. Kontrola je postavljena u posebnoj prostoriji. Insekti su stavljani direktno na podlogu, a njihovo kretanje ograniceno je plasticnim prstenovima cija je slobodna strana prekrivena platnom. Mortalitet imaga pirincanog ziska posmatran je nakon 3, 5, 24 i 96 sati od pocetka ogleda, i nakon 28 i 63 dana. Ocena mortaliteta je vrsena prema sledeim kategorijama: zivi insekti (kreu se normalno), paralisani insekti (ne kreu se, ali se moze zapaziti pomeranje ekstremiteta) i uginuli insekti (ne pokazuju nikakve znake zivota). Na osnovu dobijenih rezultata utvreno je da ista kolicina insekticida na podlogama razlicite strukture i apsorpcije ima razlicitu efikasnost. Pirimifos-metil nanesen na laminat i drvo pokazao je zadovoljavajuu

149

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

inicijalnu toksicnost i veoma dobru perzistentnost, dok je njegova efikasnost u ogledima na cigli i biber crepu slabila tokom vremena. Deltametrin sa piperonil butoksidom je tokom citavog ogleda najveu efikasnost ispoljio na keramickim plocicama i malteru, dok su najslabiji rezultati dobijeni na betonu. 109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 m) NA PIRINCANOG ZISKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU (Rhyzopertha dominica F.) Andri Goran1, Kljaji Petar1, Adamovi Milan2, Prijovi Mirjana1, Peri Ilija1 1 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 2 Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Pirincani zizak i rizoperta su vrlo opasne primarne stetocine uskladistenog zita, za cije se suzbijanje, pored fumiganata i kontaktnih insekticida, sve vise koriste insekticidi prirodnog porekla, posebno inertna (sorptivna) prasiva. Otuda je bila namera da se u ovom radu ispitaju efekti inertnog prasiva zeolita, odnosno preparata Minazel (10-50 m) (proizvod Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda) na ova dva skladisna insekta. U eksperimentu su koriseni adulti, starosti 2-4 nedelje, laboratorijskih populacija pirincanog ziska i rizoperte. Ispitivanja su uraena prema prilagoenim metodama EPPO (1997) i metodi koju je opisao Collins (1990). Na zrna, sa sadrzajem vode ispod 12%, su nanete cetiri kolicine preparata Minazel: 0.25, 0.50, 0.75 i 1.0 g/kg psenice. Letalni efekti na obe vrste insekata su praeni posle sedam, 14 i 21 dan izlaganja u tretiranoj psenici. Takoe, praen je i uticaj preparata na produkciju potomstva insekata u F1 generaciji. Posle sedam i 14 dana izlaganja insekata u tretiranoj psenici ni kod jedne primenjene kolicine nisu ispoljeni znacajniji efekti preparata Minazel. Posle 21 dan kontakta sa psenicom tretiranom u kolicini 1 g/kg utvrena je najvisa smrtnost obe vrste insekata - kod S. oryzae na nivou 76%, a kod R. dominica do 50%. Znacajnija redukcija potomstva je ostvarena posle duze ekspozicije insekata, tako da je ona posle 21 dan izlaganja u psenici tretiranoj sa 0.75 g/kg kod S. oryzae bila oko 83%, a kod R. dominica oko 91%. Kod najvee primenjene kolicine ovog preparata (1 g/kg psenice), redukcija potomstva je bila oko 92% (S. oryzae) i 95% (R. dominica).

150

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLICITIH POPULACIJA ZITNOG ZISKA Kljaji Petar, Peri Ilija Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Poznato je da zbog neadekvatne primene kontaktnih insekticida u zastiti uskladistenog zita prezivi znacajan broj stetnih insekata. Otuda je namera u ovom radu bila da se u imitiranim uslovima prakticne primene ispitaju efekti subletalnih doza, LD20 i LD50, insekticida dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina na produkciju potomstva zitnog ziska (Sitophilus granarius L.) iz razlicitih populacija. U testiranjima su koriseni adulti: a) laboratorijske populacije, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Bijeljine selekcionisane sa LD70 deltametrina. Po 50 prezivelih adulta zizaka od prethodnog izlaganja delovanju subletalnih doza insekticida na tretiranom filter papiru, u trajanju od 24 casa, je prebacivano u staklene posude sa po 500 g netretirane psenice. Posle cetiri nedelje zisci - roditelji su izbacivani iz posuda i posle 10 nedelja utvrivana je brojnost potomstva u F1 generaciji, a posle ukupno 16 nedelja produkcija potomstva u F2 generaciji. Najvea redukcija potomstva laboratorijskih zizaka u F1 generaciji je zabelezena nakon prethodnog izlaganja adulta - roditelja dozama LD20 i LD50 dihlorvosa, 95.1 i 96.0%, a u F2 generaciji nakon izlaganja dozi LD20 dihlorvosa, 74.4%, i dozi LD50 hlorpirifos-metila, 73.8%. Najslabija redukcija potomstva u F1 generaciji je zabelezena posle delovanja LD20 pirimifosmetila, 8.0%. Meutim, u F1 generaciji posle delovanja LD50 malationa i u F2 generaciji posle delovanja LD50 pirimifos-metila brojnost potomstva je bila vea nego u kontroli, 51.1 i 84.2%. Posle delovanja LD20 najvea redukcija potomstva selekcionisanih zizaka iz Luke Beograd, u F1 i F2 generaciji, je zabelezena kod deltametrina, 74.8 i 75.7%, a najmanja posle delovanja hlorpirifos-metila, 46.7% (u F1 generaciji) i dihlorvosa, 55.5% (u F2 generaciji). Meutim, u F1 i F2 generaciji je prethodnim delovanjem LD50 dihlorvosa i hlorpirifos-metila ostvarena najvea redukcija potomstva ovih zizaka, oko 83 i 84%, a najmanja prethodnim delovanjem pirimifos-metila, oko 44%. Posle delovanja LD20, u F1 i F2 generaciji, najvea redukcija potomstva selekcionisanih zizaka iz Bijeljine zabelezena je kod deltametrina, 76.5 i 51.6%, a najmanja posle delovanja malationa, 10.0% u F1 generaciji. U F2 generaciji prethodnim delovanjem malationa i hlorpirifosmetila doslo je do stimulisanja produkcije potomstva, 25.8 i 135.5%. Meutim, najvea redukcija potomstva u F1 i F2 generaciji je zabelezena

151

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

posle prethodnog kontakta adulta ­ roditelja sa LD50 dihlorvosa, 100 i 93.5%, a najmanja posle kontakta sa LD50 pirimifos-metila, 57.1 i 22.6%. Dobijeni rezultati pokazuju da subletalne doze insekticida, pored znacajnog smanjenja njihove efikasnosti u suzbijanju tretirane generacije zitnog ziska, mogu biti i uzrocnici poveanja brojnosti u buduim generacijama.

111. TOKSICNOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLICITIH POPULACIJA ZITNOG ZISKA (Sitophilus granarius L.) PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C Kljaji Petar, Andri Goran, Peri Ilija Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Kao alternativa suzbijanju stetnih insekata rezidualnim insekticidima ili fumigantima, savremena zastita uskladistenih proizvoda se sve vise oslanja na primenu visokih temperatura iIi njihovih kombinacija sa insekticidima. To se cini iz razloga sto visoke temperature u interakciji sa kontaktnim insekticidima najcese dovode do promena u ispoljavanju njihove toksicnosti. Namera u ovom radu je bila da se u kontrolisanim uslovima ispita uticaj prethodnog izlaganja na temperaturi od 50°C adulta zitnog ziska, razlicitog porekla, na ispoljavanje toksicnosti insekticida. U testiranjima su koriseni adulti zitnog ziska iz tri populacije: a) laboratorijske, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Kikinde. Paraliza adulta u intervalima PT20, PT50 i PT80 je praena u termostatu na 50 ± 1°C i 20 ± 2 % RV. Posle oporavka prezivelih jedinki u trajanju 24 i 72 casa, utvrivana je toksicnost dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina, na tretiranim diskovima filter papira. Kod laboratorijske populacije hlorpirifos-metil je bio najtoksicniji insekticid za ziske izlagane na 50°C u intervalima PT20 i PT80, a dihlorvos za ziske izlagane u trajanju PT50, dok je malation uvek bio izrazito najslabiji insekticid, 12-28 puta. Prethodno izlaganje laboratorijskih zizaka na 50°C u trajanju PT20 i PT50 nije uticalo na promenu toksicnosti insekticida, dok su posle izlaganja u trajanju PT80 dihlorvos i deltametrin bili 4.6 i 3.6 puta manje toksicni. Za selekcionisane ziske iz Luke Beograd, posle 24 casa njihovog oporavka od izlaganja na 50°C u trajanju PT80, dihlorvos je bio toksicniji nego za jedinke pre selekcije i/ili bez prethodnog izlaganja ovoj temperaturi. Meutim, ovaj insekticid nije menjao toksicnost prema ziscima iz Kikinde, u bilo kojoj varijanti, dok je deltametrin bio toksicniji posle 152

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

oporavka od izlaganja na 50°C u trajanju PT80 i za selekcionisane ziske iz Luke Beograd i za ziske iz Kikinde. Navedeni rezultati ispitivanja ukazuju na mogunost prakticne primene ovih varijanti suzbijanja populacija zitnog ziska i resavanja problema promenjene osetljivosti prema kontaktnim insekticidima.

112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZASTITI USKLADISTENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUNOG MISA Joki Goran, Vuksa Marina, edovi Suzana Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd jokicg@ptt.rs Pored preduzimanja preventivnih mera zastite biljnih proizvoda u skladistima, primena rodenticida predstavlja najzastupljeniju meru borbe protiv stetnih glodara. Suzbijanje glodara u skladisnim prostorima se izvodi kada se primeti njihovo prisustvo, a najbolji rezultati se dobijaju deratizacijom izvedenom pocetkom i tokom jesenjeg perioda. Na teritoriji Republike Srbije se primenjuju razlicite formulacije rodenticida na bazi razlicitih aktivnih materija. Praparati RB (ready-to-use bait) formulacije, ciju smo efikasnost testirali, pogodni su za upotrebu u skladistima i polju. Efikasnost rodenticida u suzbijanju kunog (domaeg) misa (Mus musculus) je utvrivana u skladisnim objektima Instituta za stocarstvo u Zemunu i privatnog domainstva u Belegisu, u kojima su u vreama na paletama bili smesteni psenica, kukuruz, sojina i suncokretova sacma. U eksperimentima su, izvedenim prema metodi OEPP/EPPO, koriseni rodenticidi RB formulacije, tri na bazi bromadiolona (Brodilon meki mamak, Gardentop i Ratibrom 2 fresh bait) i jedan na bazi brodifakuma (Brody fresh bait). Svi testirani preparati su sadrzali 0,05 g/kg aktivne materije. Otrovni mamci su postavljani u kutijama, na putevima kretanja miseva, ispod paleta sa vreama i na mestima gde su primeena najvea osteenja, na rastojanju od 1-3 m i u kolicini od 10-20 g. Tokom deset dana posmatranja, svakodnevno je belezena kolicina pojedenog mamka i u slucaju potrebe dodavana nova. Neotrovni (placebo) mamci prethodno su izlagani u identicnim kutijama, cetiri dana pre pocetka eksperimenta. Brojnost domaeg misa je procenjivana na osnovu najvee i najmanje dnevno pojedene kolicine mamka podeljene sa njegovom dnevnom potrebom za hranom. Prisustvo domaeg misa je praeno i narednih 20 dana.

153

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Efikasnost rodenticida na bazi bromadiolona bila je 89,20% (Brodilon meki mamak), 96% (Gardentop) i 91,66% (Ratibrom 2 fresh bait), dok je preparat na bazi brodifakuma (Brody fresh bait) pokazao 100%-tnu efikasnost u suzbijanju domaeg misa.

113. SELEKTIVNA TOKSICNOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVACA PAUCINASTE PLESNI U SRBIJI, I SAMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) Potocnik Ivana, Todorovi Biljana, Rekanovi Emil, Milijasevi Svetlana, Stepanovi Milos Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd ivanapotocnik@yahoo.com Krajem proslog veka, suva i mokra trulez, koje prouzrokuju Verticillium fungicola i Mycogone perniciosa, su u najveoj meri smanjivale kvalitet i prinos gajenog sampinjona (Agaricus bisporus (L)). Poslednjih par godina, paucinasta plesan, koju izaziva gljiva Cladobotryum spp. nanosi najvee stete u gajilistima sampinjona u Srbiji. Nakon razvoja rezistentnosti patogenih gljiva na fungicide iz grupe benzimidazola, smanjio se broj raspolozivih fungicida na trzistu. Prohloraz-Mn kompleks, karbendazim i hlorotalonil su fungicidi koji se zvanicno preporucuju u zemljama EU za primenu u gajilistima sampinjona. Meutim, u zemljama zapadne Evrope je utvren razvoj umerene rezistentnosti Cladobotryum spp. na karbendazim in vitro, dok je u gajilistima uoceno da primena prohloraz-Mn kompleksa vise ne moze da spreci pojavu smeih mrlja izazvanih ovom patogenom gljivom na plodonosnim telima A. bisporus. U gajilistima sampinjona u Srbiji su se dugi niz godina uglavnom primenjivali benomil, karbendazim, tiofanatmetil, prohloraz i prohloraz-Mn kompleks. Benomil je najcese korisen u industriji sampinjona u Srbiji, zbog zadovoljavajue efikasnosti i niske cene. Ovaj fungicid je nedavno povucen sa trzista. Cilj ovog rada je bio ispitivanje toksicnosti deset odabranih fungicida za C. dendroides i A. bisporus in vitro. Odreeni su indeksi selektivnosti fungicida koji pokazuju toksicnost fungicida za patogena bez osteivanja gljve domaina. Koncentracije fungicida koje inhibiraju rast micelije 50% (EC50) su odreene probit analizom. Indeksi selektivnosti za svaku aktivnu materiju su izracunati kroz odnos srednjih vrednosti EC50 za Cladobotryum spp. i odgovarajue odreene za A. bisporus. Najveu selektivnu toksicnost je imao prohloraz-Mn kompleks sa EC50 vrednostima 0,04 mg L-1 za C. dendroides i 2,97 mg L-1 za A. bisporus, a nesto manju selektivnost benomil i karbendazim. Mnogo manju selektivnu toksicnost za patogenu gljivu i gljivu domaina su imali hlorotalonil, iprodion, 154

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

kaptan i metalaksil. Nezadovoljavajuu selektivnu toksicnost za C. dendroides i A. bisporus je pokazao tiofanat-metil sa EC50 vrednostima 8,45 mg L-1 za C. dendroides i 10,04 mg L-1 za A. bisporus, a takoe i flusilazol + karbendazim i ciprokonazol + karbendazim.

114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA SUZBIJANJE PUZEVA U RAZLICITIM STADIJUMIMA RAZVIA Stojni Bojan1, Vuksa Marina2, Joki Goran2, Vitomirovi Ivan1, edovi Suzana2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za fitomedicinu, Beograd 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd bstojnic@agrifaculty.bg.ac.yu Puzevi golai su kao grupa ekonomski znacajnih stetocina biljaka u nasoj zemlji u stalnoj ekspanziji, sto se ogleda i u poveanoj potrosnji moluskocida, posebo u intenzivnoj proizvodnji povra i ukrasnih biljaka. Pored autohtonih vrsta rodova Deroceras, Tandonia i Limax, poslednjih godina velike stete pricinjava i lokalno prenamnozena introdukovana vrsta Arion lusitanicus Mabille. Posto do sada kompleks prirodnih neprijatelja ovoga golaa nije potpuno uspostavljen, karakterise ga i velika otpornost na hemijske mere kontrole. U radu su prikazani noviji rezultati iz serije poljskih i laboratorijskih istrazivanja koja su do sada sprovedena na ovoj vrsti kod nas (Joki i sar., 2007; Stojni i sar., 2005; Stojni i sar., 2005b; Stojni i sar., 2006; Vuksa i edovi, 2004; Vuksa et. al, 2003). U cilju iznalazenja sto efikasnijih metoda za njeno suzbijanje u laboratorijskim uslovima testirana su dva preparata na bazi razlicitih aktivnih materija (Caracol® ­ metaldehid i Puzomor®- metiokarb ) na razlicite razvojne stadijume puza golaa infantile, juvenile i adulte. U radu su primenjene standardne metode (EPPO: Guideline for the biological evaluation of molluscides,1999). Istrazivanje je obavljeno na seriji od 720 jedinki A. lusitanicus, u periodu od 15.05 - 4.07.2008. godine. Na osnovu rezultata ispitivanja zakljucili smo da je u laboratorijskim uslovima preparat Puzomor efikasniji narocito posle 3., 5. i 7. dana od tretmana (78,5, 85,4 i 86,6%), od preparata Caracol (23,0, 33,5 i 42,1%) za sva tri ispitivana razvojna stadijuma golaa. Utvrdili smo takoe, da su oba preparata efikasniji u suzbijanju adultnih stadijuma (52 - 93%) u odnosu na juvenilne (44 - 88%) i infantilne stadijume (30 - 79%) luzitanskog golaa.

155

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Istrazivanje je realizovano u okviru prolekta Uprave za zastitu bilja Ministarstva poljoprivrede, sumarstava i vodoprivrede Republike Srbije, pod nazivom: Utvrivanje rasprostranjenosti, proucavanje biologije i priprema programa suzbijanja introdukovanog luzitanskog golaa (Arion lusitanicus Mabile) u Srbiji.

115. INSEKTICIDNI EFEKAT MESAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG UBRIVA ZAVISNO OD TVRDOE VODE Vukovi Slavica1, Ini Dusanka1, Markovi Mirjana2, Bursi Vojislava1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zastitu zivotne sredine, Novi Sad 2 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd vukovic@polj.ns.ac.yu Istovremena pojava razlicitih stetnih vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji, uslovljava zajednicku primenu sredstava za zastitu bilja (tankmix). Komponente u smesi su razlicite po nameni, delovanju i/ili obliku formulacija. Meutim, aktuelno je i dodavanje nepesticidnih komponenata (kompleksna ubriva, auvanti, okvasivaci), ali malo je podataka o uticaju kvaliteta vode za pripremu radnih tecnosti na bioloske efekte pesticida. Otuda je cilj rada bio da se odredi insekticidni efekat, zavisno od komponenata u smesi i tvrdoe vode. Efekti mesavina tiametoksama (Actara 25-WG, 0,07kg/ha) sa azoksistrobinom (Quadris, 0,75l/ha), mankozebom (Dithane M-70, 2,5kg/ha) i kompleksnim ubrivom (Mortonijc plus, 3kg/ha), zavisno od komponenti i tvrdoe vode (slabo tvrda/15,4 do/ - cesmenska voda iz Novog Sada i jako tvrda /34,7do/ - bunarska voda iz Adica), odreeni su biotestom preko smrtnosti imaga prve generacije krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata Say). Mesavine su primenjene metodom potapanja. Ogled je postavljen u cetiri ponavljanja. Insekticidni efekat je odreen posle 24 i 48h ekspozicije. Efikasnost tiametoksama posle 24 i 48h od primene u slabo tvrdoj vodi iznosila je 100%, kako pojedinacno primenjenog, tako i u dvojnim i trojnim mesavinama sa fungicidima i komleksnim ubrivom, nezavisno od komponenata u smesi. Ispitivana populacija imaga krompirove zlatice ispoljila je visoku osetljivost prema tiametoksamu, a druge komponente nisu uticale na promenu iste u slabo tvrdoj vodi. U jako tvrdoj vodi, posle 24h od primene, insekticidni efekat na istom nivou znacajnosti sa tiametoksamom registrovan je i kod ostalih dvojnih i trojnih mesavina, izuzimajui smesu tiametoksam + mankozeb + Mortonijc 156

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

plus, gde je efikasnost bila znacajno niza. Posle 48h, znacajno niza efikasnost u odnosu na sam insekticid i ostale mesavine evidentirana je takoe kod ve pomenute mesavine. Znacajno smanjena efikasnost mesavine tiametoksam + mankozeb + Mortonijc plus, je verovatno posledica inkopatibilnosti preparata na bazi mankozeba i kompleksnog ubriva koje sadrzi bor (B), a ispoljena je samo u jako tvrdoj vodi.

116. OSTACI PESTICIDA U TRZISNIM UZORCIMA VOA I POVRA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 Bursi Vojislava1, Lazi Sanja1, Pucarevi Mira2, Vukovi Slavica1, Sunjka Dragana1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad bursic@polj.ns.ac.yu Primena pesticida je neophodna u modernoj poljoprivrenoj proizvodnji u borbi protiv insekata, biljnih bolesti, korova i drugih stetnih organizama, koji mogu dovesti do osteenja voa i povra. Pesticidi uticu na kvalitet proizvoda i poveanje prinosa, ali, sa druge strane, mogu predstavljati opasnost zbog ostataka pesticida u kolicinama veim od zakonski propisanih i time potencijalni rizik za potrosace. Nasim istrazivanjima je obuhvaeno ispitivanje 442 uzorka voa i povra sa pijaca i supermarketa, prikupljenih tokom 2005 - 2007 godine. Uzorci su ispitani na sadrzaj 75 pesticida uz donju granicu detekcije (LOD) od 0,001 do 0,005 mg/kg, gasnom hromatografijom uz ECD, NPD i GLCMS. Relativna standardna devijacija je bila niza od 18% za sve testirane pesticide. Analizom 297 uzoraka voa, 82,76% je bilo bez detektovanih rezidua pesticida, odnosno ispod granice detekcije, dok je 17,24% analiziranih uzoraka sadrzavalo detektovane komponente iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (MDK), kao i dozvoljenih vrednosti propisanih u EU (EU MRL). Najcese detektovani pesticidi u uzorcima voa su bili: ditiokarbamati 14,29%, endosulfan 13,61%, hlorpirifos 11,22%, kaptan 7,82%, prosimidon 5,44% i cipermetrin 5,11%. Multirezidualne detekcije su bile prisutne u 60 (41,38%) uzoraka. Od ukupno analiziranih uzoraka, 25 (17,24%) uzoraka je sadrzavalo ostatke pesticida preko iznad i EU MRL, odnosno, 82 (82,76%) pozitivna uzoraka imalo je vrednosti ostataka pesticida na nivou ili ispod MDK i EU MRL. Od analiziranih 145 uzoraka povra, 33,79% su bili bez detektovanih ostataka pesticida ili su ostaci bili ispod LOD. U 9,34% uzoraka ostaci 157

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

pesticida su bili iznad MDK i EU MRL. Najcese detektovani pesticidi u uzorcima povra bili su HCH u 28,13% uzoraka, ditiokarbamati u 19,79% uzoraka, endosulfan u 16,67% uzoraka, lindan u 15,63% uzoraka i vinklozolin u 9,38% uzoraka. Trideset ispitanih uzoraka povra je sadrzavalo ostatke vise od jednog pesticida. Veina detektovanih ostataka u uzorcima voa i povra je bila prisutna u kolicinama od 0,01 mg/kg (53,49%) do 0,05 mg/kg (33,54%). Ostaci pesticida, detektovani u 58,70% analiziranih trzisnih uzoraka voa i povra prikupljenih tokom 2005/2007, nas opominju da se u proizvodnim uslovima mora praktikovati stalni i visestepeni monitoring ispravnosti hrane u cilju prevencije moguih stetnih efekata ostataka pesticida.

117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJISTA NA TERITORIJI BEOGRADA Markovi Mirjana, urovi Rada, Kljaji Petar Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd mirjana.markovic@pesting.org.yu Sa ciljem uspostavljanja sistematske kontrole zagaenja poljoprivrednog zemljista i biljnih proizvoda na teritoriji Beograda, ispitivano je prisustvo ostataka pesticida u biljnim proizvodima uzorkovanim na odabranim lokalitetima. Uzorci paradajza, paprike, krastavca, krompira, crnog luka, kupusa, breskve i kajsije sakupljeni su u skladu sa relevantnom direktivom Evropske Unije. Ekstrakcija ostataka pesticida iz matriksa uzorka izvrsena je metodom mikroekstrakcije u cvrstoj fazi, direktnim uranjanjem PDMS vlakna. Vreme ekstrakcije optimizovano je u zavisnosti od vrste biljnog proizvoda i ispitivanih aktivnih materija. Kvantifikacija i ispitivanje prinosa ekstrakcije, kao i ostalih relevantnih analitickih parametara, izvrseni su primenom postupka na referentnim uzorcima voa i povra, obogaenih serijom mesanih standardnih rastvora pesticida. Ostaci pesticida u dobijenim ekstraktima su analizirani metodom gasno-masene spektrometrije. Koncentracije pesticida izmerene u svakoj ispitivanoj vrsti biljnog proizvoda uporeivane su sa MDK vrednostima datim u nacionalnim (Sl.list SRJ br. 5/92, 11/92 i 32/02) i meunarodnim (Council Directives: 76/895/EEC, 86/362/EEC, 86/363/EEC, 90/642/EEC) regulativama. U uzorcima kupusa detektovani su bifentrin i diazinon u Grabovcu (0,18 i 0,09 mg/kg), hlorpirifos u Ratarima (0,11 mg/kg) i malation u Ovci (0,09 mg/kg), a u uzorku krastavca iz Ratara bifentrin (0,08 mg/kg) i metalaksil (0,24 158

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

mg/kg), ali su naene vrednosti ispod MDK. U uzorcima paradajza sa lokaliteta Ovca utvrena kolicina metribuzina je 7,6 puta vea od MDK. Koncentracija pendimetalina u uzorcima paprike sa lokaliteta Obrenovac (Grabovac) vea je 5,2 puta od MDK. Izmerene koncentracije cipermetrina, bifentrina i hlorpirifosa u uzorcima krompira sa lokaliteta Slanci, su 10, 4,9 i 2 puta vee u odnosu na dozvoljene vrednosti. Sadrzaj pendimetalina izmeren u krompiru sa ovog lokaliteta je 7,4 puta visi od MDK, dok je koncentracija ove aktivne materije u krompiru iz Obrenovca (Ratari) 2,8 puta vea od dozvoljene. Izmerena koncentracija pendimetalina u crnom luku sa lokaliteta Slanci je 7 puta vea od MDK, a na lokalitetu Obrenovac (Ratari) sadrzaj ove aktivne materije je 2,3 puta iznad granicne vrednosti. Vrlo visok sadrzaj hlorpirifosa, 23,6 puta iznad MDK, izmeren je u uzorku crnog luka sa lokaliteta Slanci. Koncentracije pesticida ispitivanih u uzorcima breskve i kajsije sa lokaliteta Vinca i Grocka nalaze se ispod granica detekcije primenjene metode analize. Poveani sadrzaji pesticida u uzorcima povra na lokalitetima Ovca, Slanci i Obrenovac (Grabovac i Ratari) ukazuju na neadekvatnu i nekontrolisanu primenu preparata za zastitu bilja na bazi ispitivanih aktivnih materija, sa posebnim naglaskom na utvrenu kolicinu hlorpirifosa u crnom luku, jer je poznato da su preparati na bazi ovog insekticida zabranjeni za primenu u zastiti mladog povra.

118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJISTU NA TERITORIJI BEOGRADA Markovi Mirjana1, Cupa Svjetlana2, urovi Rada1, Kljaji Petar1 1 Institut za pesticide i zastitu zivotne sredine, Beograd 2 Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd mirjana.markovic@pesting.org.rs Cilj ovog rada je bio da se analizom uzoraka poljoprivrednog zemljista sa teritorije Beograda izvrsi procena nivoa kontaminacije pesticidima i postavi osnova za uspostavljanje dugorocnog monitoringa. U skladu sa standardom ISO 10381-2 prikupljeno je ukupno 24 uzorka iz: Grocke, Vince, Velikog Sela, Slanaca, Ovce, Padinske Skele, Banjice, Makisa, Surcina, Dobanovaca i Obrenovca. Uzorci zemljista su za hemijsku analizu pripremljeni u skladu sa standardom ISO 11464. Karakterizacija zemljista je izvrsena prema osnovnim fizickim (tekstura, zapreminska gustina, retencioni vodni kapacitet) i hemijskim (sadrzaj humusa, organskog ugljenika i CaCO3, pH vrednost) osobinama. Izdvajanje ostataka pesticida iz uzoraka je izvrseno kombinovanjem ekstrakcije organskim rastvaracem i mikroekstrakcije u cvrstoj fazi, primenom PDMS 159

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

vlakna. Detekcija i kvantifikacija ostataka aktivnih materija pesticida: a) herbicida (atrazina, acetohlora, dimetenamida, flurohloridona, hlorotalonila, hloridazona, klomazona, linurona, napropamida, oksifluorfena, pendimetalina, prometrina i simazina) i b) insekticida (deltametrina, forata, fenitrotiona, hlorpirifosa, karbofurana, lindana, tebupirimifosa i terbufosa) je izvrsena metodom gasno-masene spektrometrije. Referentni uzorci zemljista odgovarajueg tipa obogaeni su serijom mesanih standardnih rastvora pesticida i primenjen je isti analiticki postupak. Osnovne hemijske i fizicke osobine zemljista ukazuju da su na teritoriji Beograda zastupljeni razliciti tipovi zemljista, s tim da preovlauju aluvijalni i fluvijalno livadski tip. Zemljista su uglavnom glinuse, karbonatna, neutralne i slabo alkalne reakcije, i beskarbonatna, neutralna, umereno i veoma jako kisela. Sadrzaj humusa je uglavnom nizak do srednji. Od aktivnih materija herbicida, u tri uzorka iz Begaljice, Grabovca i Velikog Sela detektovan je atrazin sa vrednostima (0,041; 0,0278 i 0,035 mg/kg) nizim od propisanih nacionalnim Pravilnikom, dok prisustvo simazina nije detektovano ni u jednom uzorku. U uzorcima iz Slanaca, Velikog Sela, Ovce i Makisa je detektovan prometrin (0,028; 0,024; 0,054 i 0,013 mg/kg), dok su hloridazon, acetohlor, flurohloridon i napropamid detektovani u dva, odnosno po jednom uzorku. Od ispitivanih insekticida detektovani su fenitrotion u uzorcima iz Begaljice, Velikog Sela, Banjice, Surcina i Dobanovaca (0,081; 0,072; 0,048; 0,035 i 0,034 mg/kg) i hlorpirifos u uzorcima iz Begaljice, Ovce i Padinske Skele (0,037; 0,027 i 0,047 mg/kg). Prisustvo pesticida detektovanih u uzorcima zemljista sa pojedinih lokaliteta razmatrano je u odnosu na vrstu gajene biljke, vreme uzorkovanja, vreme i nacin primene preparata, karencu i period degradacije aktivne materije.

119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA Mojasevi Milica¹, Spirovi Bojana¹, Vukovi Gorica², Tadi Marinela² ¹Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd ²Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd mmojasevic@agrifaculty.bg.ac.yu Za ispitivanje aktivnih materija (a.m.) u formulacijama pesticida najcese se koriste tehnike tecne (HPLC) i gasne hromatografije (GC) u zavisnosti od osobina jedinjenja. Prvenstveno zbog potreba granicne inspekcijske kontrole, gde je brzina analize vazan faktor ispitivanja, izvrsili smo optimizaciju uslova koji uz male modifikacije pH, omoguavaju HPLC 160

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

odreivanje 21 a.m sa istom mobilnom i stacionarnom fazom u vise tipova formulacija. Ispitivane a.m. su predstavnici razlicitih hemijskih grupa jedinjenja (npr. imidazolinona, sulfonil-urea, neonikotinoida) i imaju razlicite namene u zastiti bilja. Priprema uzorka za analizu se sastoji u homogenizaciji, zatim odmeravanju odreene kolicine formulacije, posle cega se a.m. rastvara i/ili ekstrahuje na ultrazvucnom kupatilu acetonitrilom ili mobilnom fazom i po potrebi centrifugira. Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu korisen je HPLC instrument Agilent 1100 sa detektorom sa nizom dioda (DAD) i Zorbax Eclipse XDB C8 kolona, (150 x 4.6 mm, velicine cestica 5µm). Kao mobilna faza korisena je smesa acetonitril/fosfatni pufer uz protok od 1 ml/min. Tokom ispitivanja i optimizacije hromatografskih uslova, utvreno je da pH mobilne faze znacajno utice na kvalitet hromatograma. Od ispitivanih 21 a.m. sa smesom acetonitril/fosfatni pufer kao mobilnom fazom, najbolji rezultati za 15 a.m. (cijazofamid, imazetapir, imazapir, imidakloprid, fluazinam, metsulfuron-metil, cikloksidim, tribenuron-metil, propakvizafop, dikamba, nikosulfuron, tiametoksam, bentazon, 2.4-DB i 2.4-D) dobijeni su pri pH 4.5, dok se za preostalih 6 a.m. (aminopiralid, ditianon, piraklostrobin, acetamiprid, fluroksipir i florasulam) pogodnijom pokazala pH 2.5. Dobijeni hromatogrami pri opisanim uslovima zadovoljavaju hromatografske zahteve za linearnosu (r2 0.99), simetrijom, USP tailingom, rezolucijom i ponovljivosu, koji su neophodni parametri za validaciju metode za odreivanje sadrzaja a.m. u datoj formulaciji.

REKLAMNA PREDAVANJA

1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU Mati Luka, Sesi Janko, Zecevi Dijana, Sekuli Dragan GALENIKA FITOFARMACIJA, Beograd U radu je ispitivana mogunost suzbijanja sirokolisnih i uskolisnih korova u usevu kukuruza preparatima Tangenta (a.m. sulkotrion) i njegovom kombinacijom sa preparatom Talisman (a.m. nikosulfuron). Ogledi su izvedeni tokom 2008. godine na dva lokaliteta, u Sremskoj Mitrovici na eksperimentalnoj stanici Galenike-Fitofarmacije i u Surcinu, na imanju ,,7. jul", po slucajnom blok sistemu u 4 ponavljanja (saglasno standardnoj metodi PP 1/50(2), EPPO, 2004.). Tretmani sa preparatom Tangenta su primenjeni posle setve, a pre nicanja, od 2-4, 4-6 i 6-8 listova kukuruza, a u kombinaciji sa preparatom Talisman u fazi 2-6 listova

161

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

kukuruza i u dvokratnoj primeni. Rezultati su pokazali da se i u uslovima visoke brojnosti korova herbicid Tangenta moze uspesno koristiti za suzbijanje jednogodisnjih sirokolisnih korova, a u kombinaciji sa herbicidom Talisman i za suzbijanje Sorghum halepense (semenska i rizomska forma), Seteria viridis, Setaria glauca i Echinochloa crus-galli. U toku ogleda nije uocena fitotoksicnost ispitivanih herbicida. Kljucne reci: Sulkotrion; nikosulfuron; sirokolisni korovi; Sorghum halepense; Seteria viridis; Setaria glauca; Echinochloa crus-galli, fitotoksicnost.

2. PRIMENA FOLIJARNOG UBRIVA ''MORTONIJC PLUS'' U POVRTARSTVU Vuceti Nebojsa MORPHO d.o.o., Beograd Od svoje pojave na trzistu Srbije,foilijarno ubrivo morton ijc plus je naslo svoju primenu i u tehnologiji proizvodnje povrca. Danas se morton ijc plus koristi u proizvodnji rasada povra kao i u proizvodnji povra kako u zastienom tako i na slobodnom prostoru. Brojni proizvodni ogledi koje smo postavljali na teritoriji Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske, unazad nekoliko godina, pokazali su izvanredne rezultate ne samo kad je u pitanju prinos ve i bolja obojenost plodova kao i sam kvalitet. Visoka rastvorljivost u vodi, laka pristupacnost hranljivih elemenata kao i njihova izbalansiranost uz visok stepen iskorisenosti od strane biljke, cine da se efekti primene mortonijc-a plus veoma brzo uocavaju na biljci. To je pre svega intenzivna boja kao i brzi porast. Mogunost mesanja sa pesticidima cini primenu mortonijc-a plus ekonomicnijom jer se istovremeno veoma uspesno obavlja i zastita kao i prihrana biljaka. Ogledi raeni u cilju ispitivanja efikasnosti pesticida u zavisnosti od kvaliteta vode pokazali su da primena mortonijc-a plus zajedno sa pesticidima znatno utice na efikasnost primenjenih pesticida jer se pH radnog rastvora dovodi u zonu slabe kiselosti sto je i osnovni preduslov za visoku efikasnost pesticida. Sistemicni fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno su brze prodirali u biljku cime je i njihova efikasnost bila vea. Istovremenom primenom mortonijc-a plus i pesticida u tvreno je da na biljkama nije bilo nikakvog soka ili ozegotina na lisu.

162

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Zbog svega ovoga napred recenog mortonijc plus je nasao svoje mesto u povrtarskoj proizvodnji i njegova upotreba danas je kod velikog broja proizvoaca postala obavezna agrotehnicka mera.

3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU Vuceti Nebojsa MORPHO d.o.o., Beograd Primena mortonijc-a plus, kod nas, najpre je pocela u ratarskoj proizvodnji. Rezultati koji su dobijeni u primeni mortonijc-a plus u proizvodnji psenice, jecma, kukuruza, seerne repe, soje, suncokreta i lucerke naveli su nas da mortonijc plus probamo i u voarskoj proizvodnji. Primena mortonijc-a plus u voarstvo pocela je najpre u proizvodnji jabuke, a zatim visnje, kao i kod jagodicastog voa. Rezultati nasih visegodisnjih proizvodnih ogleda na ovim kulturama nedvosmisleno govore o boljem zdravstvenom stanju biljaka, veem prirastu jednogodisnjih mladara, stvaranju veeg broja rodnih pupoljaka, boljoj obojenosti plodova kao i veem prinosu. Kod biljaka tretiranih mortonijc-om plus zapazena je vea tolerantnost na susu. Mogunost mesanja sa pesticidima primena mortonijc-a plus postaje ekonomski opravdanija, a efikasnost pesticida se znatno poveava zbog poveane elektroprovodljivosti i povoljne pH reakcije rastvora. Sistemicni fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno brze prodiru u biljku cime i njihova efikasnost postaje znatno vea. Sa ekoloskog aspekta, mortonijc plus je folijarno ubrivo ciji stetni ostaci nisu pronaeni u plodovima, kao ni u delovima biljke. Radi toga, njegova primena je dozvoljena u proizvodnji sitnog jagodicastog voa pa ga organizatori ove proizvodnje - vlasnici mnogih hladnjaca svojim kooperantima preporucuju kao obaveznu meru u proizvodnji. Pored primene u voartstvu mortonijc plus se uspesno primenjuje i u vinogradarstvu odnosno u proizvodnji groza. Visegodisnji ogledi u Srbiji i Crnoj Gori pokazali su da je vinova loza tretirana mortonijc-om plus bolje podnosila niske temperature, bilo je manje izmarzavanja okaca, pokozica bobice bila je cvrsa, zastita je bila laksa ­ manji napad plamenjace i trulezi i sto je veoma vazno poveanjem prinosa nije doslo i do smanjenja sadrzaja seera u soku.

163

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

INDEKS AUTORA

A Adamovi Milan......................................... 150 Aleksi Goran .......7, 121, 127, 135, 141, 148 Almasi Radmila .............................38, 44, 149 Andjus Ljiljana ............................................. 86 Andri Goran .....................................150, 152 Antonijevi Dragutin .................................... 18 B Baci Jasmina ............................................. 77 Bagi Ferenc .....................................67, 87, 94 Bajcev Maja................................................. 92 Balaz Aleksandar ........................................ 94 Balaz Ferenc ......................................... 53, 94 Balaz Jelica..................................7, 83, 88, 89 Berenji Janos.......................20, 71, 91, 92, 93 Bodroza Marija ............................................ 53 Bozi Dragana....................................... 47, 62 Brkljac Gordana........................................... 72 Broi Zoran ................................................ 75 Budakov Dragana ....................................... 67 Bulaji Aleksandra. 39, 71, 73, 85, 91, 93, 98, 99, 100, 101, 103, 104 Bursi Vojislava .................................156, 157 C Cupa Svjetlana ........................................ 159 Cvrkovi Tatjana......... 57, 106, 107, 142, 143 ali Radmila .............................................. 78 urkovi Bojana .......................................... 72 C Ckrki Milica............................................... 112 Colakovi Sofija........................................... 97 Covi Ivan.................................................. 110 D Delibasi Goran......................................... 133 Dolovac Nenad..65, 127, 129, 135, 140, 141, 148 Dosenovi Irena .......................................... 64 Dragani Mirko .......................................... 110 Dreki Milan.......................................108, 111 Drobnjakovi Tanja ...........................122, 123 Duduk Natasa.............................................. 96 alovi Ivica................................................. 75 edovi Suzana ....................... 110, 153, 155 eki Ivana ......39, 71, 73, 85, 91, 93, 98, 99, 100, 101, 103, 104 urovi Rada.....................................158, 159 DZ Dzelatovi Slavica ....................................... 52 E Elezovi Ibrahim ....................... 43, 52, 63, 84 Elezovi Igor ..............................................148 F Farkas Florian............................................125 Filipovi Vlada.............................................. 64 Finetti Sialer M. Mariella.............................. 96 G Gaji Sanja.................................................145 Gali Zoran ................................................108 Gallitelli Donato............................................ 96 Gasi Katarina ....................59, 117, 126, 137 Gavrilovi Veljko ..................... 9, 83, 116, 121 Gavrilovi Zlata ............................................ 62 Glavendeki Milka ........................ 24, 97, 109 Glisi Sandra................................................ 92 Graora Draga.....................................112, 113 Gudzi Slavisa...........................................118 H Hrnci Snjezana ................................134, 139 I Ignjatov Maja................................................ 87 IgnjatovMaja................................................. 68 Ili Novica...................................................124 Ili Slaana.................................................113 Ini Dusanka............................. 92, 139, 156 Ivanovi Milan .....................59, 117, 126, 137 Ivanovi Mirko....................... 20, 73, 136, 145 Ivanovi Miroslav .......................................148 Ivanovi Zarko .... 65, 83, 116, 121, 129, 140, 141

164

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

J Jerini Prodanovi Dusanka.......31, 122, 123 Jevremovi Darko .............................119, 128 Jevti Radivoje ............................................ 13 Jevti Zeljka............................................... 137 Joki Goran ...............................110, 153, 155 Josi Dragana ........................................... 129 Jovanovi Dobrivoje.................................... 20 Jovanovi Gordana...........................130, 131 Jovanovi Radovanov Katarina43, 52, 63, 84 Jovi Jelena...57, 71, 85, 103, 106, 107, 142, 143 Jurisi Aleksandar ....................................... 36 K Karadzi Dragan ................................. 28, 109 Kardum ore................................................9 Keca Nenad................................................. 26 Keresi Tatjana .......... 7, 20, 44, 45, 46, 49, 56 Kljaji Petar.........69, 150, 151, 152, 158, 159 Konstantinovi Branko ................................ 16 Kora Milena................................................ 67 Kovacevi Branislav.................................. 111 Kovacevi Tamara ................................ 48, 58 Krnjai ore............................................... 78 Krnjaja Vesna ........................................ 55, 58 Krnjaji Slobodan ..57, 71, 85, 103, 106, 107, 120, 142, 143 Krsti Branka ...20, 39, 71, 73, 85, 91, 93, 96, 98, 99, 100, 101, 103, 104 Krsti Darija ................................................. 97 Kuzmanovi Slobodan..... 121, 140, 141, 148 L Lakatos Tamás............................................ 41 Latinovi Jelena......................................... 144 Latinovi Nedeljko ..................................... 144 Lazi Sanja ................................................ 157 Laznik Ziga .................................................. 41 Levi Jelena.....................................48, 55, 58 M Malembic-Maher Sylvie ............................ 106 Malesevi Miroslav...................................... 13 Malidza Biljana ............................................ 45 Malidza Goran....................................... 10, 61 Marci Dejan........................................ 33, 124 Marinkovi Rado ......................................... 70 Marisavljevi Dragana........................... 16, 18 Marjanovi Jeromela Ana........................... 70 Markovi Cedomir ..................................... 114

Markovi Mirjana ...................... 156, 158, 159 Markovi Miroslav..............................108, 111 Markovi Slobodanka.................................. 62 Martelanc Mitja ............................................ 86 Mati Luka..................................................161 Meseldzija Maja........................................... 16 Mihajlovi Ljubodrag............. 24, 28, 109, 123 Milenkovi Milan .......................................... 28 Mileti Novica.......................................31, 127 Milijasevi Svetlana .............. 22, 76, 147, 154 Milijasevi Tanja.........................................114 Milosevi Drago ........................................... 75 Milosevi Milos............................................. 20 Milosevi Mirjana ...................................68, 87 Milovac Zeljko ........................................45, 56 Milovanovi Predrag............................69, 120 Mitovi Petar ................................................ 18 Mitrovi Milana............57, 106, 107, 142, 143 Mitrovi Petar ............................................... 70 Mojasevi Milica.........................................160 Mujaki Dejan ............................................131 Mutavdzi Slavka...............................122, 123 N Nikoli Zorica..........................................68, 87 O Obradovi Aleksa .......59, 117, 126, 136, 137 On Jovanovi Eleonora.......................59, 62 Oro Violeta ................................................... 81 P Pani Mitko ................................................108 Pap Predrag.......................................108, 111 Paunovi Svetlana.............................119, 128 Pavlovi Danijela ........................................... 7 Pavlovi Snezana........................................ 42 Peri Ilija.................................... 150, 151, 152 Peri Pantelija ............................................124 Peri Sanja................................ 118, 130, 131 Perovi Tatjana..........................................139 Petanovi Radmila ......................................33 Petrina Ruza ..............................................125 Petrov Milena............................................... 85 Petrovi Aleksandra .................................... 36 Petrovi Aneljko........57, 106, 107, 142, 143 Petrovi Dragana...................................68, 87 Petrovi Obradovi Olivera .. 24, 69, 120, 134 Pluzarevi V. K. .........................................115 Poljakovi Pajnik Leopold .................108, 111 Popov Vojin..................................................92 Popovi Aleksandra..................................... 49

165

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Popovi Branko ......................................... 128 Popovi Tatjana..................................... 88, 89 Posloncec Danijela.................................... 149 Posti Dobrivoj............................................. 78 Potocnik Ivana...................................147, 154 Prijovi Mirjana .......................................... 150 Proti Ljiljana ............................................. 123 Pucarevi Mira........................................... 157 R Radivojevi Milan ............................79, 80, 82 Radivojevi Stevan...................................... 64 Radoni Katarina......................................... 44 Radonji Sanja .......................................... 134 Rajcevi Bojan..................................... 72, 145 Rajkovi Dragana........................................ 36 Raki Zivojin ................................................ 20 Rekanovi Emil................... 76, 132, 147, 154 Risti Danijela.............................................. 91 Rozi Ratko ................................................. 64 S Sekuli Dragan.......................................... 161 Sekuli Radosav ................................... 45, 56 Sesi Janko ............................................... 161 Simonovska Breda...................................... 86 Spasi Radoslava .............................112, 113 Spirovi Bojana ......................................... 160 Srekovi Milan ......................................... 128 Staji Mica ................................................... 20 Stamenkovi Svetomir.............................. 124 Stanci Tijana........................................ 80, 82 Stankovi Slavica ............................48, 55, 58 Starovi Mira.42, 65, 116, 121, 140, 141, 148 Stepanovi Milos .........................76, 147, 154 Stevi Milan ...................... 43, 52, 76, 84, 132 Stojanovi Sasa....42, 83, 121, 129, 140, 141 Stojanovi V. Dejan................................... 115 Stojci Jovo.................................................. 72 Stojici Iva.................................................. 118 Stojni Bojan.............................................. 155 Stojsin Vera ........................................... 67, 94 Strbac Pero......................................18, 46, 49 Sunjka Dragana ........................................ 157 T Tadi Marinela........................................... 160

Tamas Nenad......................................31, 132 Tanci Sonja ..........................................55, 58 Tanovi Brankica.......................................133 Telecki Mirjana............................................. 13 Thalji Ragheb............................................... 46 Todorovi Biljana ........................ 76, 147, 154 Todorovi Dragan..................... 118, 130, 131 Topalovi Stefan.......................................... 97 Tosevski Ivo................57, 106, 107, 142, 143 Toth Tímea................................................... 41 Trdan Stanislav......................................41, 86 Trkulja Nenad .... 65, 127, 129, 135, 140, 148 Trkulja Vojislav.....................................72, 145 V Vajgand Dragan...................................40, 125 Valic Nevenka.............................................. 86 Vasi Mirjana ............................................... 87 Vasi Tanja ................................................145 Vasi Verica.......................................108, 111 Vidovi Biljana..............................................33 Vidrih Matej .................................................. 86 Vidrih Rajko.................................................. 86 Vitomirovi Ivan .........................................155 Vovk Irena.................................................... 86 Vrbnicanin Sava .....10, 43, 47, 52, 62, 63, 84 Vuceti Ana........................................20, 120 Vuceti Nebojsa.................................162, 163 Vucini Zora...............................................144 Vucurovi Ana................... 71, 73, 91, 93, 103 Vucurovi, Ana...................................101, 104 Vujakovi Milka................................68, 87, 92 Vukasinovi Dragana ................................120 Vukojevi Jelena.......................................... 48 Vukovi Gorica...........................................160 Vukovi Sasa............................................... 72 Vukovi Slavica........................... 92, 156, 157 Vuksa Marina............................ 110, 153, 155 Vuksa Petar ........................65, 132, 144, 147 Z Zecevi Dijana ...........................................161 Zivanovi Marija........................................... 59 Zivkovi Svetlana 65, 83, 116, 121, 129, 140, 141 Znidarcic Dragan ......................................... 86

166

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

SADRZAJ

STRUCNI ODBOR ..................................................................................................................3 ORGANIZACIONI ODBOR......................................................................................................3 SPONZORI..............................................................................................................................4 PREDGOVOR .........................................................................................................................5 USMENA SAOPSTENJA - OPSTE TEME .............................................................................7 1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE STETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI ..............................................................................................................7 2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZASTITE U SRBIJI .............9 3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U SRBIJI .........................................................................................................................10 USMENA SAOPSTENJA - ZASTITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA ................13 4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ZITA........................13 5. FITOTOKSICNO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM USLOVIMA..................................................................................................................16 6. AKTUELNI PROBLEMI U ZASTITI ULJANE REPICE .................................................18 7. AKTUELNI PROBLEMI ZASTITE DUVANA OD BOLESTI, STETOCINA I KOROVA .20 8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I MOGUNOST NJEGOVOG SUZBIJANJA .................................................................22 USMENA SAOPSTENJA - ZASTITA SUMSKIH I UKRASNIH BILJAKA............................24 9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAINI INVAZIVNIH INSEKATA...................................................................................................................24 10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZROCNICI SUSENJA U SUMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA ...............................................................26 11. SUMSKI POZARI U SRBIJI ­ DIREKTNE I INDIREKTNE STETE ............................28 USMENA SAOPSTENJA - ZASTITA VOAKA I VINOVE LOZE ........................................31 12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUSKINE BUVE.......................................31 USMENA SAOPSTENJA - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA.............................33 13. STETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE ...........................................................................................33 14. MOGUNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI ..........36 POSTERI - OPSTE TEME.....................................................................................................38 1. ODREIVANJE KRITICNIH TACKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOENJE HACCP SISTEMA U PROCESU PROIZVODNJE HRANE ....................38 2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOSKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA ................................................................................................................39 3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU TOKOM 2008. GODINE ......................................................................................................................40 4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE...............................................................................41 5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI .............................................................................................42 POSTERI - ZASTITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA .........................................43 6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA KUKURUZA, PSENICE I JECMA...............................................................43 7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNACAJNIH SOVICA U JUZNOJ BACKOJ TOKOM 1981-2005. GODINE ...................................................................................................44 8. LET EKONOMSKI ZNACAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM SANCEVIMA U PERIODU 2004-2007. GODINA ........................................................45 9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VASI NA RATARSKIM USEVIMA U VOJVODINI .................................................................................................................46 10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura stramonium L...............................................................................................................47 11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA ...................................................................................48

167

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PSENICE.....................................................................................................................49 14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE KOROVA U STRNIM ZITIMA...51 15. MOGUNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I SIROKOLISNIH KOROVA U USEVU PSENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG (PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) .........................................................................................52 17. UTICAJ HEMIJSKE ZASTITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOSKI KVALITET I STETNU MIKOFLORU SEMENA NEKIH SORTI PSENICE .......................................53 19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA TOKOM 2006-2008. ........................................................56 20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI .............................57 21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEZI ................................................................58 22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEZI STABLJIKE KUKURUZA ...............59 23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU........................................................61 24. MOGUNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU....................62 25. GLOBUS EW ­ NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-P-ETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA ..........................................................................63 26. PRINOS KORENA I TEHNOLOSKE KARAKTERISTIKE SORTI SEERNE REPE RAZLICITE OSETLJIVOSTI PREMA EKONOMSKI ZNACAJNIM PATOGENIMA .....64 27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL ..............................................................................................................65 28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI .................................................................................................................67 29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae pv. glycinea.....................................................68 30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPICINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.) ..............................................................................................................69 31. ZASTITA OZIME ULJANE REPICE...........................................................................70 32. MOLEKULARNA PROUCAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA ..............71 34. MONITORING RASADA POVRA I CVIJEA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH VIRUSA U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE.......................................72 35. Tomato spotted wilt virus ­ DETEKCIJA U KROMPIRU............................................73 36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI KRTOLA ......................................................................................................................75 37. MANDIPROPAMID ­ NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVACA PLAMENJACE KROMPIRA (Phytophthora infestans) ................................................76 38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUCJU KRUPNJA ....................................................................................................................................77 39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera rostochiensis U LOKALITETU PLANINA NA JAGODNJI ............................................78 40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI - POCETNA ISKUSTVA SA ERADIKACIJOM I STETAMA......................................................................................79 41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida PRISUTAN U SRBIJI .......................80 42. ZIVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone ....................................................................................................................................81 43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAINA KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis.....................................................82 44. Colletotrichum acutatum ­ PROUZROKOVAC ANTRAKNOZE PARADAJZA...........83 46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA .......................................84 47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot virus DETEKTOVANOG U SRBIJI ..............................................................................85

U

168

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

48. RAZLICITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) ..............86 49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBICNOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI .......................................................................................87 50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................88 51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................89 52. PRENOSENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA ........................91 53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA ZA TRETIRANJE SEMENA.........................................................................................92 54. VIRUSI ­ STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI......................................93 55. ZNACAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPESNOSTI ZASTITE KRASTAVCA OD PROUZROKOVACA PLAMENJACE (Pseudoperonospora cubensis) .....................................................................................................................94 56. UNAPREENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA ....................................................................................................96 POSTERI - ZASTITA SUMSKIH I UKRASNIH BILJAKA.....................................................97 57. SLUCAJ KAKO NAGRAENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE INVAZIVNA VRSTA ....................................................................................................97 58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU PROFILA IZOENZIMA ................................................................................................98 59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum........................99 60. ODREIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE .......100 62. UPOREDNE MORFOLOSKE I ODGAJIVACKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora ramorum ....................................................................................................................101 63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI.......................................................103 64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAINA Phytophthora ramorum ..........................104 66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI ..................................................................................................................................106 67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM FITOPLAZME `Candidatus Phytoplasma ulmi' .....................................................................................................107 68. SANACIJA OPOZARENIH POVRSINA U SG ,,PIROT" PARK PRIRODE ,,STARA PLANINA"..................................................................................................................108 69. NAJVAZNIJE STETOCINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU ..................................................................................................................................109 70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU GLODARA U SUMSKIM STANISTIMA .....................................................................110 71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLASA (Cryptorrhynchus lapathi L.) PREMA NEKIM KLONOVIMA CRNIH TOPOLA .......................................................111 72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger (Homoptera:Diaspididae) STETOCINE KLEKE NA PODRUCJU BEOGRADA.........112 73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera: Pseudococcidae).......................................................................................................113 74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNACAJ .....................................114 76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIZIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUSKA GORA ...........................................................................................115 POSTERI - ZASTITA VOAKA I VINOVE LOZE ...............................................................116 77. PROUCAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLICITIH VRSTA VOAKA.......................................................116 78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLICITIH DOMAINA.........117 79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i Ruhl.).........................................................................................................................118

169

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUCASTIH I KOSTICAVIH VRSTA VOAKA.......................................................119 81. Aphis spiraecola Patch, NOVA STETOCINA JABUKE U SRBIJI ............................120 82. CRVENILO KRUSKE ­ SVE UCESTALIJA POJAVA U SRBIJI ..............................121 83. ANALIZA MORFOLOSKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae)........................................................................................122 84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUSKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) ..............................................................................................123 85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUSKINU BUVU (Cacopsylla pyri) .124 86. SUZBIJANJE KRUSKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BACKOJ TOKOM 2007. i 2008.godine...............................................................................................................125 87. UTVRIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I NEKTARINE U SRBIJI ..............................................................................................126 88. ISPITIVANJE MOGUNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVACA MREZAVOSTI PLODOVA NA BRESKVI...........................................................................................127 89. PRAENJE BRZINE SIRENJA VIRUSA SARKE U OGLEDNOM ZASADU SLJIVE CACANSKA RODNA.................................................................................................128 90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp. POREKLOM SA STABLA SLJIVE ......................................................................................................................129 91. PEGAVOST LISA VISNJE ­ Blumeriella jaapii - GLAVNI UZROCNIK SMANJENJA PRINOSA OD VISNJE U LESKOVCU ....................................................................130 92. NAJRASIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE .......................................131 93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM ® (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U SUZBIJANJU SIVE TRULEZI NA JAGODASTM VOU ...........................................132 94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE NA FUNGICIDE ................133 95. VAS VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) ­ PRVI NALAZ U CRNOJ GORI............................................................................................134 96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON (VIVANDO®) ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVACA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) .....................135 97. BAKTERIOZE LESKE..............................................................................................136 98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVAC BAKTERIOZNE NEKROTICNE PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI..............................................................................137 99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA PODRUCJU BARA....................................................................................................139 100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE .........................................................................140 101. STETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI.......................................141 102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI..................................142 104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE LOZE U USLOVIMA PODGORICKOG VINOGORJA ...............................................144 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVCA RAKA I IZUMIRANJA COKOTA (,,EUTIPIOZE") VINOVE LOZE U SRBIJI ..................................................145 106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR® AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVACA PLAMENJACE VINOVE LOZE (Plasmopara viticola) ...............................................147 107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA SUZBIJANJE Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE .........148 POSTERI - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA....................................................149 108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH TRETIRANJU PRAZNIH SKLADISTA .......................149 109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 m) NA PIRINCANOG ZISKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU (Rhyzopertha dominica F.)...............................................150 110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLICITIH POPULACIJA ZITNOG ZISKA ......................................151

U

170

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

111. TOKSICNOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLICITIH POPULACIJA ZITNOG ZISKA (Sitophilus granarius L.) PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C .........................................................................................152 112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZASTITI USKLADISTENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUNOG MISA ..............................................................153 113. SELEKTIVNA TOKSICNOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVACA PAUCINASTE PLESNI U SRBIJI, I SAMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) .............................................................................................................154 114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA SUZBIJANJE PUZEVA U RAZLICITIM STADIJUMIMA RAZVIA..................................................155 115. INSEKTICIDNI EFEKAT MESAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG UBRIVA ZAVISNO OD TVRDOE VODE .................................156 116. OSTACI PESTICIDA U TRZISNIM UZORCIMA VOA I POVRA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 .......................................................................................157 117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJISTA NA TERITORIJI BEOGRADA...........................158 118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJISTU NA TERITORIJI BEOGRADA ..............................................................................................................159 119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA....................................................................................................160 REKLAMNA PREDAVANJA ..............................................................................................161 1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU .........................161 2. PRIMENA FOLIJARNOG UBRIVA ''MORTONIJC PLUS'' U POVRTARSTVU.......162 3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU ...............163 INDEKS AUTORA...............................................................................................................164

U U

171

IX Savetovanje o zastiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POMAZUI CLANOVI DRUSTVA

· · · · · · · · · · · · · · · · · · ·

ZA ORGANIZOVANJE SAVETOVANJA 2008

AGROMARKET d.o.o, Kragujevac GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd BAYER d.o.o., Beograd DUPONT SRB d.o.o., Beograd AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica MORPHO, Beograd AGROUNIK, Beograd VICTORIA GROUP, Novi Sad VST TREND d.o.o., Novi Sad JUGO-HEM d.o.o., Leskovac DELTA AGRAR d.o.o., Beograd SRBIJASUME, Beograd DOW AGROSCIENCE, Beograd AGROFERTICROP d.o.o., Subotica SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd BASF SRBIJA d.o.o., Beograd HEMOVET, Novi Sad AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad STOCKTON d.o.o., Beograd

172

Information

DRUSTVO ZA ZASTITU BILJA SRBIJE

172 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

879538