Read untitled text version

POVRTARSTVO

Prof. dr Zarko M. Ilin

SPARGLA-Asparagus officinalis

Spargla (Asparagus officinalis) pripada rodu Asparagus familiji Liliaceae officinalis) Poc Pocela se gajiti pre 4000. godina u Egiptu a u Evropi u srednjem veku veku Razlog Razlog gajenja ­ visoka bioloska vrednost kao i mogunost ostvarivanja biolos mogu dobre zarade

NAZIV Kalcijum Magnezijum Kalijum Sadrzaj mineralnih materija i vitamina u 100 gr. svezih izdanaka [www.spargel.de] Gvoze Fosfor Vitamin B1 Vitamin B2 Vitamin B7 Vitamin C Vitamin A SADRZAJ (mg) 20 240 380 1 60 0,16-1,25 0,19-2,17 1,40 30-33 0,004

Ukupne povrsine u svetu pod sparglom ­ 150.000 ha (od toga 90.000 ha povrs 150. je zelena spargla) Ukupne povrsine u evropi pod sparglom ­ 58.000 ha (bela spargla) povrs 58. Zavisno od lokaliteta i agrotehnickih mera prinos spargle se kree od 5 agrotehnic kre do 15 t/ha

NAZIV ZEMLJE Austrija Belgija-Lukse mburg Bugarska Francuska 1999 250 135 2400 10580 11429 7400 649 5470 2800 100 15600 900 2000 250 128 2200 10432 11597 7500 680 5516 2800 100 14900 800 2001 250 140 2400 10500 11597 7500 700 6210 2800 100 14700 800

Povrsine pod sparglom u Evropi (ha) [Statisticki godisnjak FAO, 2000.]

Nemacka Grcka Maarska Italija Holandija Poljska Spanija Velika Britanija

SPARGLA JE DIKOTILEDONA, DVOGODISNJA, DVODOMA POVRTARSKA VRSTA KOJA NA JEDNOM MESTU MOZE DA OSTANE 5-10-15-20 GODINA, DAKLE KAO VISEGODISNJE POVRE, A ZAHVALJUJUI SPOSOBNOSTI BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA OSMOTSKI AKTIVNIH MATERIJA U PODZEMNIM VEGETATIVNIM ORGANIMA STO JOJ OMOGUAVA USPESNO PREZIMLJAVANJE. SPARGLA VODI POREKLO OD DIVLJE VRSTE Asparagus silvestris EGIPANI SU U ISHRANI KORISTILI Asparagus officinalis, ZATIM Asparagus aphyllas­BEZLISNU SPARGLU I Asparagus acutifolius. OVE DVE VRSTE RASTU KAO SAMONIKLE U GRCKOJ. PORED EGIPANA U ISHRANI JE KORISTE RIMLJANI. U SREDNJEM VEKU SPARGLU UZGAJAJU SPANCI I ARAPI U EVROPI SPARGLA SE GAJI OD XIV-XV VEKA U HOLANDIJI I FRANCUSKOJ, U XVI VEKU U ENGLESKOJ, A OD XVII VEKA U NEMACKOJ. U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, PRENETA JE U AMERIKU. NAJCESE SE GAJILA ZELENA SPARGLA KOD SPARGLE SE KORISTE MLADI, SOCNI, NEZNI IZDANCI BELE, ZELENE ILI LJUBICASTE BOJE

SPARGLA JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI BOGATA JE MINERALNIM MATERIJAMA: K, Mg, Fe, Ca, P, Na, J; VITAMINOM C I VITAMINIMA B1, B2, B6, PANTOTENSKOM KISELINOM I PROVITAMINOM A U ISHRANI SE KORISTI KAO VARIVO, SALATA, MARINIRANA, ZAMRZNUTA I DEHIDRIRANA NAJVEI PROIZVOACI SU ZEMLJE EVROPE 40 % SPANIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, NEMACKA, GRCKA I SAD 33 % KOD NAS SPARGLA SE GAJI NA BEZNACAJNIM POVRSINAMA ROD ASPARAGUS OBUHVATA OKO 300 RAZLICITIH VRSTA OD KOJIH SE U ISHRANI KORISTI Asparagus officinalis KOREN JE U OBLIKU ''COKOTA'' ODUMIRE SVAKE 3 GODINE

Koren je razvijen Sa mnogo mesnatih bocnih z ila boc Duz Duzina korena s pargle je 50 cm Debljina korena spargle je 10- 15 mm 10Obnavljanje korena je stepenasto do cetvrte godine

Koren spargle

Porast izdanaka iz korena spargle

Stablo se javlja iz pupoljaka na korenu ispod povrs ine zemlje povrs Duz Duzina stabla je 20 cm Debljina stabla je 15 mm

Izgled izdanaka ispod povrsine banka povrs

Pojava spargle na povrsini banka povrs

SPARGLA RAZVIJA PODZEMNE I NADZMNE IZDANKE DVOGODISNJA DVODOMA JE BILJKA, IZUZETNO MOZE BITI JEDNODOMA RAZLIKUJU SE MUSKE I ZENSKE BILJKE MUSKI CVETOVI-SVETLO NARANDZASTI ZENSKI CVETOVI SU BLEDO ZELENI STRANOOPLODNA JE , ENTOMOFILNA BILJKA-PCELE PLOD-BOBICA CRVENE BOJE SA 6-8 SEMENKI U PRVOJ GODINI SPORO RASTE I OBRAZUJE 3-4 IZDANKA VISINE 30-50 Cm U DRUGOJ GODINI IZRASTA 5-6 IZDANAKA U TREOJ GODINI PRORASTA 8-10 IZDANAKA, SVE DO PETE GODINE ZIVOTA SE INTENZIVNO POVEAVA BROJ IZDANAKA OD 10-15 GODINE RAZVOJ JE UMERENIJI, A ZATIM SLABI SPARGLA SE RAZMNOZAVA IZ SEMENA I VEGETATIVNO DELJENJEM KORENA

Nadzemno stablo sa listovima

Stablo na kraju vegetacije

AGROEKOLOSKI USLOVI

AGROEKOLOSKI USLOVI

KLIMATSKI

ZEMLJISNI

TOPLOTA

PADAVINE

SVETLOST

BIOLOSKE OSOBINE SPARGLE

MORFOLOSKE OZNAKE NADZEMNOG VEGETATIVNOG DELA UPUUJU NA OTPORNOST SPARGLE PREMA SUSI IZGLED PODZEMNIH VEGETATIVNIH ORGANA I KORENA UPUUJE NA OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

ZAHTEV SPARGLE PREMA TEMPERATURI

OPTIMALNA TEMPERARURA ZA KLIJANJE SEMENA SPARGLE JE 25-30ºC, I TADA KLIJA ZA 6-10 DANA PORAST IZDANAKA ZAPOCINJE PRI TEMPERATURI OD 10ºC, OPTIMUM JE 15-22ºC BIOLOSKI MINIMUM JE 10ºC, A MAKSIMUM 35ºC COKOT PODNOSI I DO ­ 25ºC, MLADI IZDANCI SU OSETLJIVI NA BLAGE MRAZEVE ZENSKE BILJKE SU OTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE

ZAHTEV SPARGLE PREMA VODI

DOBRO PODNOSI SUSU (RAZVIJEN KOREN, FILOKLADIJE, ALI DOBRO REAGUJE NA NAVODNJAVANJE) U TOKU VEGETACIJE ZAHTEVA 400-600 mm TALOGA SPARGLA JE OSETLJIVA NA VISOK NIVO PODZEMNIH VODA

ZAHTEV SPARGLE PREMA ZEMLJISTU

RAVNI ILI BLAGO NAGNUTI TERENI, PRISOJNI POLOZAJI ZA UZGOJ ETIOLIRANIH IZBOJAKA POGODNIJA SU LAKA-PESKOVITA ZEMLJISTA, pH 6,8-7,2 ZELENA SPARGLA USPEVA I NA SREDNJE LAKIM ZEMLJISTIMA I SREDNJE TESKIM STRUKTURNIM ZEMLJISTIMA

PLODORED

U PLODOREDU SPARGLA DOLAZI POSLE MAHUNJACA, POSLE SPARGLE SE UZGAJAJU STRNINE JER SU IZBOJCI KOROV ZA NAREDNI USEV

TEHNOLOSKI PROCES

plodored ­ van plodoreda obrada ­ osnovna (na 30 -60 cm) uz zaoravanje organskih ubriva i 30- cm) uz predsetvena priprema ubrenje ­ izmeu redova biljaka

Predsetvena priprema zemljista zemljis

Osnovna obrada zemljista zemljis

PREDSETVENA PRIPREMA U JESEN I U PROLEE U VISE NAVRATA UZ RAVNANJE ZEMLJISTA I IZVLACENJE BRAZDI ZA SADNJU U TOKU PROIZVODNJE SE OBAVLJA MEUREDNA OBRADA KAO I OGRTANJE KOD PROIZVODNJE BLANSIRANE SPARGLE SA PRINOSOM OD 10 t SPARGLA IZNOSI:

N 25-40 kg

P2O5 7-13 kg

K2 O 25-40 kg

MgO 3 kg

UBRI SE ORGANSKIM I MINERALNIM UBRIVIMA, NA BAZI KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJISTA POD OSNOVNU OBRADU UNOSI SE 60-80 t/ha STAJNJAKA, SVAKE TREE GODINE IZMEU REDOVA SE UNOSI 30-40 t/ha STAJNJAKA U PRVOJ I DRUGOJ GODINI UBRI SE SA 100-150 kg NPK/ha, U GODINAMA INTENZIVNIJIH BERBI SA 150-300 kg NPK/ha. 2/3 P I K SE UNOSI U JESEN 2/3 N U PROLEE SA OGRTANJEM I 1/3 P I K, 1/3 N POSLE BERBE POLOVINOM JUNA SPARGLA JE OSETLJIVA NA NEDOSTATAK Mg

PROIZVODNJA SPARGLE

PROIZVODNJA

DIREKTNA SETVA

DELJENJE COKOTA

RASAD

NA OTVORENOJ LEJI KONTEJNERSKA PROIZVODNJA

PROIZVODNJA SPARGLE IZ RASADA (SADNICA) RASAD SE PROIZVODI NA OTVORENOJ LEJI ILI U KONTEJNERIMA PROIZVODNJA RASADA NA OTVORENOJ LEJI PRIPREMA LEJE, U JESEN SE UNOSI 4-5 kg/m2 STAJNJAKA, ZATIM P I K 10-12 g/m2 I N 8-12 g/m2 SPARGLA SE MOZE SEJATI U LEJU U JESEN, U KASNU JESEN I TADA NICE U PROLEE, NAJCESE SE SEJE TOKOM APRILA SETVA JE RUCNA I MASINSKA NA 40 x 5-7 cm ILI U 4 ILI 5 REDE TRAKE NA 60 x 25 x 5-7 cm I DUBINU SETVE 2-5 cm PRI PRECIZNOJ SETVI SEJE SE 1,2-1,5 g/m2 STO OBEZBEUJE 40-50 BILJAKA/m2 SPROVODE SE REDOVNE MERE NEGE ZASTITA OD KOROVA- SENKOR - GRAMAKSON RASAD SE ZALIVA 2-3 PUTA SA ZALIVNOM NORMOM OD 50 mm U JESEN STABLA SE OREZU NA 5-6 cm VISINE I PREKRIJU SLAMOM ILI SVEZIM STAJNJAKOM U PROLEE SE SADNICE PAZLJIVO VADE I PRESAUJU

KONTEJNERSKA PROIZVODNJA RASADA DAJE BOLJI KVALITET RASADA ZA KRAE VREME SETVA JE 10-20 APRILA U SANDUCIE SA 10 g SEMENA/m2. SANDUCII SE POSTAVLJAJU U TUNELIMA I STAKLENICIMA PRI TEMPERATURI OD 25º C SPARGLA NICE ZA 10 DANA, ZATIM ZA OKO 20 DANA SPARGLA SE PIKIRA KADA IMA 1-2 IZDANKA VISINE 8-10 cm U SAKSIJE ILI KONTEJNERE SPROVODE SE MERE NEGE RASAD JE SPREMAN ZA RASAIVANJE KADA IMA 4-5 IZDANAKA I VISINU OKO 40 cm RASAUJE SE KRAJEM JULA POCETKOM AVGUSTA OVO JE BOLJI NACIN PROIZVODNJE JER POVEAVA PRINOS ZA 15-30 % NEMA OSTEENJA KORENA, SADI SE SA SUPSTRATOM LAKO SE PRIHVATA ZA PODLOGU AKO RASAD NIJE DOBRO RAZVIJEN MOZE SE OSTAVITI I NAREDNE GODINE, TEK U FAZI DOBRE RAZVIJENOSTI SE IZNOSI I RASAUJE U BRAZDE DVOGODISNJI NACIN PROIZVODNJE RASADA JE POGODNIJI, POSTOJI MOGUNOST IZBORA I SADNJE MUSKIH BILJAKA DOK SE ZENSKE BILJKE ODSTRANJUJU

Sadnja spargle deljenjem cokota

VEGETATIVNI NACIN RAZMNOZAVANJA POGODAN NACIN PRI OBNAVLJANJU USEVA SPARGLE OMOGUAVA DOBIJANJE UJEDNACENOG USEVA SA MUSKIM BILJKAMA SADNJA RASADA RASAD GOLIH ZILA SADI SE U - JESEN U OKTOBRU ILI - PROLEE U FEBRUARU-MARTU KONTEJNERSKI RASAD SADI SE OD JUNA DO SEPTEMBRA ETIOLIRANA SPARGLA SADI SE NA 100-150 cm x 40 cm ZELENA SPARGLA SE SADI NA 80-100 cm x 40 cm OTVARA SE BRAZDA DUBINE 25-30 cm I SIRINE 30 cm, POSTAVLJAJU SE PUPOLJCI NA DUBINU OD 18 cm NA LAKSIM ZEMLJISTIMA, ODNOSNO NA 16 cm NA TEZIM ZEMLJISTIMA NA DNO BRAZDE POSTAVLJA SE ZGORELI STAJNJAK U SLOJU 3-4 cm, ZATIM SLOJ ZEMLJE 3-5 cm U OBLIKU HUMKE POSLE SADNJE SPARGLA SE NAVODNJAVA SA 40-50 mm VODE

SADNJA I RAST SPARGLE

Razmaci sadnje sadnica u brazdi i porast biljaka u prvoj godini vegetacije

Porast biljaka u drugoj godini vegetacije

Porast biljaka u treoj godini vegetacije

NEGA SPARGLE

OPSTE MERE

prihranjivanje navodnavanje zastita od korova i stetocina

SPECIFICNE MERE

zagrtanje biljaka formiranje i odrzavanje banka nastiranje i malcovanje

PRIHRANJIVANJE

izmeu redova sitnjenjem nadzemnog dela 50-100 kg N i K, 50 kg P, 50 kg Mg

Sitnjenje nadzemnog dela

NAVODNJAVANJE

obavlja se od juna do septembra potrebno je obezbediti 200-260 mm vode

Navodnjavanje sistemom kap po kap

Navodnjavanje spargle tifonom

FORMIRANJE BANKOVA

bankovi se formiraju pre izrastanja biljaka vrsi se specijalnim masinama mora se obezbediti ravna povrsina banka

Izgled banka po prohodu mas masine

PROSTIRANJE FOLIJA

postavljaju se crna i bela folija crna za poveanje temperature a bela za reflektovanje suncevih zraka pove sunc

Ruc Rucno postavljanje folije Mas Masinsko postavljanje folije

Postavljanje crno-bele folije crno-

Izgled parcele pod folijom

ZASTITA OD BOLESTI

bolesti su: fuzariozna trulez i ra spargle fuzariozna trulez ­ napada oslabljene biljke koje pozute i uvenu ra spargle ­ stavara se razlicitim oblicima spora

Prskalica za bolesti i stetocine tetoc

BERBA SPARGLE

pocinje u treoj godini po pojavi pukotina na zemlji koje stvaraju izdanci

Alat za berbu spargle Ruc Rucno skidanje folije

Berba spargle

BERBE SPARGLE SPARGLA ZAPOCINJE RAST PRI 4-7ºC I TADA IZDANCI DOSTIZU NIVO BANKA 25-30 cm KRAJEM MARTA POCETKOM APRILA IZDANCI DNEVNO RASTU 1,0-6,5 cm NAJVEA BERBE JE DO POLOVINE MAJA KRAJEM MAJA POCETKOM JUNA SA BERBOM SE PREKIDA DA SE BILJKA SUVISE NE ISCRPI ZA DOBAR PRINOS NAREDNE GODINE SPARGLA U JESEN TREBA DA IMA 20-25 IZDANAKA PRECNIKA 12-15 mm UBIRANJE JE RUCNO U POCETKU JEDNOM A KASNIJE I DVA PUTA NA DAN. IZBOJCI SE SLAZU U KORPE SA VLAZNOM TKANINOM I POKRIVAJU SE ZELENA SPARGLA SE RANIJE UBIRA OD ETIOLIRANE IZDANCI SE UBIRAJU SVAKODNEVNO KADA DOSTIGNU VISINU 15-20 cm SPARGLA SE GAJI 7-10, A U BASTI I 20 GODINA OBICNO SE U PUNOJ SNAZI USEVA UBIRA 10-15 IZBOJAKA/BILJCI UBRANI IZBOJCI SE SORTIRAJU U TRI KLASE I KLASA DEBLJINE > 18 mm II KLASA DEBLJINE 14-18 mm III KLASA DEBLJINE 10-14 mm PROSECNA MASA IZDANKA JE 50-60 g PRINOS U PRVOJ GODINI BERBE VARIRA 0,6-5,5 t/ha U PUNOJ BERBI 20-60 t/ha IZUZETNO I 100 t/ha

LAGEROVANJE I SORTIRANJE SPARGLE

Hlaenje spargle

Sortiranje spargle

Sortiranje se vrsi na tri klase:

EXTRA klasa ­ 18-22 cm, 22 mm, bele je boje I klasa ­ 16-18 cm, 16-22 mm, lako roze obojena II klasa ­ 12-16 cm, 12-16 mm, 60% zelene boje

Hren-Armoratia rusticana (lapathifolia)

PRIPADA FAMILIJI Brassicaceae HREN JE BOTANICKI DVOGODISNJA BILJKA KOJA NA JEDNOM MESTU OSTAJE VISE GODINA, MADA U NAJNOVIJIM TEHNOLOGIJAMA UZGAJA SE KAO JEDNOGODISNJA BILJNA VRSTA U ISHRANI SE KORISTE MESNATI PODZEMNI IZDANCI KOJI SE U NARODU NAZIVAJU KORENOM-PODZEMNO STABLO SPECIFICAN ZACIN KOJI SE KORISTI U ISHRANI U SVEZEM STANJU I PRERAEN, A LISTOVI SU DODATAK ZA MARINIRANJE POVRA SPADA U RED IZUZETNO KVALITETNOG I CENJENOG POVRA POSEBNO U SLOVENSKIM ZEMLJAMA. VISOKE JE HRANLJIVE I ENERGETSKE VREDNOSTI SA ANTIBAKTERIJSKIM EFEKTOM

SADRZI-UGLJENE HIDRATE -PROTEINE -CELULOZU -VITAMINE C I K -JABUCNU KISELINU -ETERICNA ULJA I GLIKOZIDI DAJU ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT GEOCENTAR POREKLA JE JUGOISTOCNA EVROPA BOTANICKE OSOBINE U OKVIRU RODA Armoratia PORED A. rusticana KOJA JE POZNATA U EVROPI I SEVERNOJ AMERICI POZNATA JE I VRSTA A. sisymbriodes-SAMONIKLA I GAJENA VRSTA SIBIRA I DALEKOG ISTOKA KOD HRENA NEMA KLASICNIH SORTI VE SE GAJE EKOTIPOVI NPR.: HAMBURSKI BUGARSKI NOVOSADSKI KOREN-MOAN, RAZGRANAT PRODIRE U DUBINU I DO 3 m PODZEMNO STABLO IMA VELIKI BROJ SPAVAJUIH PUPOLJAKA ZATO SLUZI ZA DALJU REPRODUKCIJU HREN JE STRANOOPLODNA BILJKA

BIOLOSKE OSOBINE RENA BILJKA UMERENIH ZAHTEVA ZA USLOVIMA USPEVANJA. OPTIMUM ZA RAST JE 17-20ºC, ZA NICANJE I CVETANJE 22-25ºC DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE STO OMOGUAVA USPESNO PREZIMLJAVANJE. UKORENJENA BILJKA PODNOSI I DO -25ºC, A VRSTA A. Sisymbriodes I DO -45ºC. MLADE BILJKE STRADAJU NA ­ 6 DO -7ºC. UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA SVETLOSTI. VISOKIH ZAHTEVA PREMA VODI, ZAHTEVA 60-70 % OD PVK.

PROIZVODNJA HRENA

RAZMNOZAVA SE ISKLJUCIVO VEGETATIVNIM PUTEM-REZNICAMA ZAHTEV ZA ZEMLJISTEM-Ph 7, PODZEMNA VODA 150 cm PLODORED-DOLAZI NA I MESTU U JEDNOGODISNJOJ PROIZVODNJI KAO VISEGODISNJI USEV SE GAJI VAN PLODOREDA OBRADA ZEMLJISTA JE NA DUBINU OD 20-50 cm UBRENJE-STAJNJAK U JESEN 50-80 t/ha PRI JEDNOGODISNJOJ PROIZVODNJI UBRI SE SA: 80-200 kg N, 100-120 kg P2O5 I 150-200 kg K2O

PROIZVODNJA REZNICA HRENA

DELJENJEM PODZEMNOG STABLA DOBIJA SE SADNI MATERIJAL ZA REZNICE SE KORISTE JEDNOGODISNJI IZDANCI ZA JEDNOGODISNJU PROIZVODNJU OPTIMALNA DEBLJINA REZNICA JE OKO 1,0 cm. AKO SE SADE TANJE REZNICE REN SE MORA GAJITI KAO DVOGODISNJI USEV

NAJVEI PRINOS DAJU REZNICE DUZINE 25-30 cm ZA LAKA ZEMLJISTA REZNICE DUZINE 20-25 cm ZA TEZA ZEMLJISTA REZNICE DUZINE 15-20 cm ZA MEHANIZOVANU SADNJU 12-15 cm ZA RUCNU SADNJU U BASTI 30-40 cm ZA JEDNOGODISNJU PROIZVODNJU MOGU SE SADITI KRATKE REZNICE 1-3 cm S TIM DA IMAJU 1-2 PUPOLJKA, TO OBEZBEUJE DOBIJANJE 2 NOVE REZNICE DUZINE 16-18 cm ZA PROIZVODNJU KVALITETNIH REZNICA NAJBOLJA JE SADNJA NA GREDICAMA U TRI REDA NA 30-35 cm x 25-30 cm I NA DUBINU 3-5 cm 3-4 KULTIVIRANJA 2-3 OKOPAVANJA PRIHRANJIVANJE 150-200 kg NPK UBRIVA U JESEN ILI PROLEE REZNICE SE IZORAVAJU I PRIPREMAJU ZA SADNJU GRUBOM KRPOM SKIDAJU SE SREDISNJI PUPOLJCI A OSTAVLJAJU SA OBA KRAJA VRSNI PUPOLJCI. NA GORNJEM DELU E SE RAZVIJATI LISTOVI, A NA DONJEM DELU REZNICE E SE RAZVIJATI PODZEMNO STABLO

NAJCESE BILJKA RENA DAJE 3-10 REZNICA, ODNOSNO 1 ha DAJE SADNI MATERIJAL ZA 3 ha. SADI SE 600-1.200 kg REZNICA/ha. VRSNI DEO REZNICE SE SECE RAVNO, A DONJI DEO POD UGLOM OD 45º (KOSO) U JESEN ILI ZIMU REZNICE SE CUVAJU U TRAPU OD PESKA DO SADNJE ILI U HLADNJACAMA NA 0-2 º CUZ RVV OD 98 % SADNJA REZNICA SADE SE U JESEN OD POLOVINE AVGUSTA DO POLOVINE OKTOBRA ILI U PROLEE U MARTU MESECU SADNJA MOZE BITI: VERTIKALNA KOSA HORIZONTALNA SADNJA JE NA 60-80 cm x 30-50 cm POTREBNO JE 600-800 kg REZNICA ZA OKO 48.000 BILJAKA/ha DVOREDE TRAKE 70 x 50 x 30 cm OKO 60000 BILJAKA/ha TROREDE TRAKE 60 x 40 x 30 cm i/ili OKO 71.000 BILJAKA/ha POTREBNO JE 700-1.000 kg/ha REZNICA NA LAKIM ZEMLJISTIMA REZNICE SE SADE NA 6 cm, NA SREDNJE LAKIM 2-4 cm

NEGA RENA MEHANICKO UNISTAVANJE KOROVA PRED SADNJU TREFLAN ILI PROMETRIN 4-5 KULTIVIRANJA NA 8-12 cm PRIHRANJIVANJE 3-4 PUTA SE ZALIVA SA 25-35 mm PLAMENJACA BELA RA KUPUSAR OD INSEKATA KUPUSNA MUVA-BASUDIN UBIRANJE HRENA U JESEN IZORAVANJEM DVOFAZNO, KOSI SE LIST ZA KOMPOST ILI SILAZU A ZATIM SE IZORAVA PODZEMNO STABLO VAENJE JE MOGUE I U PROLEE PRINOS JE 10-15 t/ha 60 % JE TRZISNI KOREN OSTATAK SU JEDNOGODISNJE REZNICE

Rabarabara-Rheum rhabarbarum L. Syn. undulatum Pall.

PRIPADA FAMILIJI Polygonaceae SA OKO 40 VRSTA IZ RODA Rheum POVRTARSKA RABARBARA SE POCELA GAJITI U XVIII VEKU I TO: U FRANCUSKOJ, HOLANDIJI, ENGLESKOJ PO NEKIM AUTORIMA VODI POREKLO SA VOLGE SOCNE LISNE DRSKE-SOKOVI -MARMELADA -KOMPOT LISKE KAO VARIVO SADRZE-GLUKOZU -FRUKTOZU -SAHAROZU -SKROB -JABUCNU I LIMUNSKU KISELINU -IMA OKSALNE KISELINE -IMA MINERALNIH MATERIJA, POSEBNO K BOTANICKE OSOBINE DVOGODISNJA BILJKA KOJA SE GAJI 6-7 GODINA STRANOOPLODNA BILJKA SEME SA KRILCIMA, U 1 g 50-80 SEMENKI

BIOLOSKE OSOBINE ZAHTEV RABARBARE ZA TEMPERATUROM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE OPTIMUM ZAVEGETATIVNI RAZVOJ JE 18ºC PROIZVODNJA RABARBARE UZGAJA SE KAO VISEGODISNJI USEV 6-7 GODINA ILI U BASTI I DO 10-20 GODINA ZAHTEV ZA ZEMLJISTEM OBRADA-ZAORAVA SE 50-100 t/ha STAJNJAKA PLODORED RABARBARA U PLODOREDU DOLAZI NA PRVO MESTO ILI U BASTI SE GAJI VAN PLODOREDA NE VRAA SE NA ISTO MESTO 6-7 GODINA ZBOG NEMATODA I ZEMLJISNIH STETOCINA

UBRENJE RABARBARE SA 10 t LISTA I DRSKE RABARBARA IZNOSI: 26 kg N, 15 kg P2O5, 60 kg K2O I 20 kg CaO UBRI SE SA: 160-200 kg N U PRVOJ GODINI 180-220 kg N U DRUGOJ GODINI 80-100 kg P2O5 250-350 kg K2O

NACIN PROIZVODNJE a.) IZ SEMENA b.) RASADA c.) VEGETATIVNO RASAUJE SE NA 100-200 cm x 35-60 cm BERBA ZAPOCINJE KRAJEM MARTA I APRILA PRVA REDOVNA BERBA JE U DRUGOJ GODINI VEGETACIJE, BERE SE SVAKIH 8-14 DANA PRINOS JE 20-45 t/ha

Information

untitled

49 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

573864