Read Microsoft Word - M.S.Milojevic - Obredne Pesme.Doc text version

PESME I OBICAI

UKUPNOG NARODA SRBSKOG

PRVA KNjIGA.

OBREDNE PESME.

SKUPIO I IZDAO

M. S. MILOJEVI.

U BEOGRADU U D R Z A V N O J S T A M P A R I J I.

1869.

1

Cena je 5 cv. a za one koji se upisase, a ne platise 4 cvanc. komad.

GDE JE STA. strana. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. Ivan-danske pesme i obicaji pocinju Petrov-danske Ognjene Marije Sv. Ilije Meu-Dnevice Prelske i selske Sv. Dimitrije Varicke i Savicke Tucin-danske, badnjeg dana i bozine Malog bozia ili nove god. Bogojavljenja i sv. Jovana Mesojeske Kolanje ili bukara Ljuljasske Lazaricke Cveti i Blagovesti Usvrsnje Ruzicalske ili Druzicalske urev-danske Sv. Jeremije ili majske Spasov-danske Svete Trojice ili Kraljicke Vidov-danske Leunske ili porodiljske Smrt i Zapevanja Kolske ili Orske Mobske Ovcarske ili Gavalske Putnicke i Kopaonicke Napomena: Raspored stihova sam ostavio isti kao sto je u knjizi, bez obzira na povremenu nepreglednost. PREDGOVOR. Ovde vam je prva sveska nasih pesama i obicaja, vise kao program kako u budue da se kupe pesme i obicai narodni; no kao sbornik ove umotvorine narodne. Sto smo ovako pohitali da napecatamo, ovaj tako reci program imali smo tisuama uzroka. Ponajglavniji je taj, sto nismo mogli svima uciteljima u Star. Srbiji i drugim mestima, kao i ostalim dobrim rodoljubima, podpune programe sa objasnenjama 2

napisati. Od preko 800 nasih programa poslanih u razne krajeve samo su jih ova gospoda skupljaci razumeli i hteli po njima raditi, koji e se u ovoj knjizi spominjati. Teskoa je u skupljanju narodnih umotvorina tako velika da je tesko savladati je. Evo reci iz mlogih pisama iz Star. Srb. i drugih krajeva srpskih: ,,Da znate kako je ovde narod divlji, nebi nas ni molili da vam skupljamo obicaje i pesme narodne, kojih ima vise, no u dan knezevini Bosni i Ercegovini. Radi primera da Vam navedem samo ovaj jedan slucaj: da je popa N. N. u Priz. nahiji i u Tetovskoj istukao svoju popadiju, sto je se stidila da mu koju pesmu, kao svom muzu, kaze. To je bilo i sa sestrama i braom popinom, kao i sa snajama i kerima, dok mu nije najmlaa snaha, posle nekoliko stapova kroz plac kazala ovo nekoliko pesama sto Vam saljem. Sad sudite kako je nama koji vatamo po koju staru baku, da nam koju pesmu kaze. Ovde narod neda ni pogdedati na zenskinje, a kamo li da se s njim razgovaras, da ga pitas sto, a da ti jos pesmu kaze, to ti je ovde najvea poganstina i t. d." Ovakvih pisama sa sviju krajeva dobijali smo pokraj ono malo pesama. Iz sviju tamosnji krajeva evo sta nam pisu: ,,Obicaja pesama, starina i t. d. ovuda vam ima neizbrojnih. Negledajui na petora i sestoroguba robstva kako od Turaka Osmanlija, svojih poturcenih spahija, Skipa od skorog doba Cerkeza i Tatara; no i od bugarskih propagandista, ucitelja i drugih, od grckih fanariota i t. d. opet je ovde i u ovim krajevima narod sacuvao prvobitne svoje obicaje i pesme. Svakog minuta od roenja pa dok po smrti sasvim nezaborave coveka, posto proe gotovo ceo vek, reko svakog minuta i sekunda u celom covecijem zivotu, sve su druge pesme, drugi glasovi u ovim drugi, obicaja it.d. da jih je tesko uloviti a kamo li opisati. Eto viditi da vasi programi nisu ni izdaleka podpuni. No da ostavimo to na stranu, tuga nas obuzima sto nemozemo da nakupimo bar u milionitnu cesticu ove divne narodne starine makar i po vasem programu." Eto kakva su nam izvesa s pesmama dolazila iz Stare Srbije, Albanije, Maedonije i t. d. No to jos nije ni cudo spram naseg cuda ovde u knezevini. I ovde, kao i u svima krajevima srpskim, jos se i kojekako mogu kupiti junacke pesme od pevaca koji jih uz gusle pevaju. Ovi se istina dugo nutkaju pred onim koji bi hteo da pise. Svako zna, da ovakvi pevci i me svoim drugovima moraju po po casa da se nutkaju da samo uza, pocnu pa kad zapocnu oni opet prestaju i t. d., da coveka mora muka uvatiti, dok samo jednu ovakvu pesmu prepise. Sto se tice zenskih nasih pesama, evo primera radi navesu samo jedan slucaj koji je se sa mnom dogodio 1867 god. kad sam po Srbiji putovao: U selu Tubraviu okr. Valjevsvog, zamolim domaina, da rekne svojoj celjadi da mi koju pesmu kaze. Sa mnom su bila jos 4. postena coveka iz tog sela i dva koja su me pratila onako volje radi. Navaljivanjem nekoliko od ovih iskreno zelei da prepisem koju pesmu, posto sam se sav tako rei razplinio u lepim izrazima i u ocenjivanju narodnih pesama, pozove domain svoju domaicu i kad ova cu za sta je zove, posle nekoliko lepi reci savi sipke, pa ode zastidivsi nas sve. Po navaljivanju mog pratioca Jove Bircanina iz Suvodanja, koji je bio marveni trgovac i upravo od prilike ono sto se zove svetski covek u punom s mislu, izmenjase se i snaje i sve, ama ni jedna ni recice. Naposledku ki domainova poce jednu da kazuje i to za tim Jovom, ali kad doe rec do. "Momak voli devojvu" ta dalje NI mai. Domainu se ve dodija pa nama svima: Sedite mi gosti na svom postenju, a kome trebaju pesme neka ide na zetve, na kopanje, na sabore, na slave it. d. pa nek tamo prepisuje kad pevaju" Ostali rekose, tako je." Pa je to i za mene i mog Jovu Bircanina moralo biti, Tako!" Posle nekoliko dana dosli smo toga Bircanina kui u Suvodanju gde nam je njegova sestra Stane kazala preko 130 pesama. Ovome cudu nisam se mogao nacuditi, sve dotle, dok nisam doznao: da je pomenuti Jova pre mog dolazka i prepisivanja pesama iztukao nekoliko puta svoju domaicu i sestru, pa se cak i s majkom podzaveljao ..... i negledajui na sve to sto mu svi ukuani znadu tisuama pesama samo je sestra Stane ono nekoliko kazala. No i ona je svud preskakala sve reci koje se odnose na to da ko koga vole i t. d. Za ova cuda mi smo odavna znali pa smo s toga i svima pisali: da samo od starih baba prepisuju; no kako i ove kazuju vidi pesmu: "Zaspalo je Vaskresenje na kriocu Vavedenja." Ovo navedosmo samo zato, da bi se u budue upravljali po tome skupioci narodnih umotvorina, kojih ima neizbrojnih tisua miliona, samo jih valja kupiti neprestano. Do sadanji sbornicima narodnih pesama i obicaja samo je namisljena stazica kroz neprogledne planine sume i dubrave; no jos nije ni presecena ni 3

nacinjena, a kamoli da je sva ta mlozina planina suma i dubrava obraena. Radimo na nasim narodnim stvarima, koje imaju neiscrpime izvore, pa e nam potomstvo blagosiljati nase muke! Sto se tice ove prve nase sveske mozemo slobodno rei, -- a tako zahtevamo i u budue da se radi i kupi narodna umotvorina -- da je: ova skupljana i prepisivana onako kako su usta je kazivaoca i pevaca izgovarala. Da je podpuno verna u svemu kako govoru tako i pojedinim recima i izrazima, pa i udarenjama, koja na veliku zalost, kao i napeve, nemogosmo sa skupoe napecatati. One pesme koje smo mi sami prepisivali, prepisivali smo jih prvo kad se pevaju, pa posle onako govorom i razliku u izgovaranju pojedinih reci i slogova kad se pevaju i onako govorom izkazuju, strogo biljezili. Tako su isto i nasi skupioci cinili, kao sto nam pisu. Nezgoda je bila u nasim programima slatim skupljacima, kao i u tome sto po ovom nacinu do sada nije bilo kupljeno i pecatano, sto smo dobijali iz mlogo krajeva skoro jedne i iste pesme ne samo u motivima; nego i u samim recima. Koje s toga, a koje i zbog dosta losih pesama, mi smo od 2000 ovih za dve nase sveske samo do 800 uzeli a ostalo utamanili. Jos jedna nam je zalost. Sto nam mloge pesme nedoose, i ako skupljaci pisahu nekoliko puta da su nam poslane i ako smo se mi o tome podpuno i uverili da je tako. Bilo je, i, ima mlogo srbozdera koji narodnje stvari svuda i na svakom mestu utamanjuju kao sto cine u Maedoniji i drugim mestima sa slovima i tako dalje. Ovako cine jedni, kao sto je slucaj s Ljubenom Karavelovim, koji je sbornik pesama skupljen meu Pomacima -- ili poturicama -- u Maedoniji i Trakiji, samo s toga spalio, sto su na jeziku srpskom, a ne bugarskim. Osim ovog uvaeni su i utamanjeni mlogi sbornici poslani nam iz raznih krajeva Stare Srbije, kao iz Tetovske nahije, iz akovicke, iz Vranjske, Ljeskovacke, Giljanske i jos mlogih drugih. No hvala Bogu kad je i ovoliko doslo. Za sada samo ovoliko sto se ove sveske tice, a u drugoj opisa emo, koliko mozemo, ne samo narod nas i mesta u kojima zivi; no emo i etnografsku kartu drugoj svesci priloziti, u kojoj emo i granice narecijama srpskim, ako bude mogue, naznaciti. Jedina nam je molba svima nasim rodoljubima: da pesme sada kupe po ovoj svesci, da dopunjuju sto u njoj nema, a sto ima no drugcije gde, da tu razliku takoe opisu. Osim ovog da kupe onako isto samo od starih ljudi i zena kako smo kazali, sto se ovih obrednih pesama tice, kao sto su u ovoj i sto e biti i u drugoj svesci. Junacke takoe, po treoj nasoj svesci koja e odma po drugoj izai koe, neka se kupe. Ove mogu kupiti i po sbornicima neumrlog naseg Vuka Karadzia i ostalih mucenika za narodnost nasu. Reci i izraze osobite valja da se zapisuju svuda. Svaka pesma da se kaze kao i obicaj odakle je, od kog je prepisana. Ako se u ovome spominje mesnost kakva, onda valja i ovu opisati, kao i uzroke zasto se ta mesnost tako, a ne drugcije uzima u narodu. Mi nikad nismo tih misli da je ovaj program u ovoj svesci podpun u ovolikom shvatu koliko shvaa, i s toga opet povtoravamo, da treba kupiti pesme i obicaje ovako: Valja poceti od kog praznika, sveca, svecanika, tezatnika it.d. pa opisavsi ovaj i njegove pisme tako svaki dan od ovog pocinjui dalje u godini dana opisivati i pesme njihove prepisivati. Za celu tu god. ne treba izpustati iz vida najmanju neznatnost, koja nam se cini da je takva, ali u stvari nije. Svaku recicu valja tako rei kljestima izvlaciti iz usta izkazivacevih; jer cesto jedna jedina recica kadra je uciniti ogroman skok u svemu kod znalaca stvari, kao sto e se to viditi iz naseg recnika kad ga napecatamo. Sto se pak coveka tice njega valja propratiti od roenja, pa do posle smrti, dokle ga ve sasvim nestane i dok neizcezne iz svesti sviju nekada okruzavajui ga potonjih kolena. Sve njegove radnje, misli, ubeenja, pravce, namere, poglede na stvari i ostalo valja strogo i razlikovati jedno od drugog i opisivati. Ovo su ogromne stvari; no sto god su ogromnije i vee tim je vea slava onima koji se staraju da ovakve narodne stvari nepropadnu, da se neutamane, a s njima i narod. Jer narod bez narodnosti nije nista drugo do blato izkog se moze praviti najfinije posue, kao i poslednje ubre. On u takvom stanju zavisi ne od volje svoje; no od proizvoda tuih. Kao god sto valja opisivati coveka i njegove sve strane, tako isto valja opisivati i sva odela njegova. Mi u knezevini u Bosni i u Srbo-Hrvatskim zemljama u Austriji, zbog neprestanih ratova Austrijanaca sa Osmanlijama, izgubili smo nase narodne odelo; te tako u mesto nasih dolama, urdija. becva, caksira, cizama, kalpaka i t.d. sada odamo, kao divljaci u Polineziji, gotovo nagi goli. Velim nagi goli; jer opanak nikad nije obua, no samo podloga ove, kosulja gae i t.d. nije odelo no nesto sasvim drugo, a ves nije nista drugo do karikatura evropske i hrisanske civilizacije, izsmevanje ove i nagrda 4

nasih divnih i valjanih nekadasnjih kalpaka. Osim ovog zalost nas obuzima kad cujemo da se i u Star. Srbiji narodna nosnja, njene bele i crveno-rujne, a negde i plavkaste dolame, zamenjuju nakaradama od caksira i t.d. Na koliko smo svesni svoje narodnosti i starine pokazuju poslane stvari na moskovsku izlozbu i izbor ovih, a tako isto i nasih narodnih vojnika odelo. Nesrea je to velika, kad bar ovde i u ovom slucaju neemo da zavedemo nasu divnu i u svavom pogledu valjanu prakticnu staru nosnju. Kako se ove oprostismo od tog doba postali smo skup mucenika i bolesnika u celoj zemlji. Dakle sabirajmo sve to sto je narodno i sto je svojina srpska i uvodimo ovo u zivot, ako nezelimo da izceznemo s lica ove zemlje. Mi molimo i preklinjemo jos jednom nase ucitelje, svestenike i sve rodoljube: da se svojski zauzmu za ove stvari, koje nam mogu tek otvoriti oci i upoznati nas. Samo ove bi e kadre da nas sblize i upoznaju, te da jednom vidimo: da smo jedna i ista braa na jadranskom na belom i crnom moru, na Dunavu kao i na Marici, na Sar-Planini, kao i ograncima Alpa i t.d. To sto moze da ucini narodna umotvorina i narodno poznanstvo i sblizenje jednog i istog naroda srpskog, nesreom i dusmanima omrazenog i razdeljenog, ni su u stanju uciniti ni puske ni topovi ni sve paklene bombe i sve ljudske spletke i intrige. A mi e mo jih fotografisati i tako sacuvati bar na hartiji, kad nije sree da su na nama Ovo je moja iskrena molba svima rodoljubima srpske ili jugoslavenske zajednice; pa, ako sto sami nee da pecataju, neka salju nama, mi emo to uciniti. Tako isto i narodna odela i ostale starine, neka nam se ma, i u dronjcima salju. Priznajemo: da u ovoj svesci ima sijaset boziji pogresaka; no drugcije nije moglo ni biti kod ogromne navale u drz. pecatnji a kod njenog malog mesta u koje je smestena. Neka citaoci sami poprave ove, a u drugoj i treoj svesci stara emo se da jih bude sto manje. Blagodarnost je nasa najvea onim rodoljubima koji nas pomogose u ovom delu, kao i g. Rajiceviu glavnom faktoru, koi se postara: da ovo delo pokraj ogromnog i nagomilanog posla ugleda sada boziji beli svet. Najvea je blagodarnost jednoj licnosti koju emo vremenom imenovati i javno joj blagodariti, sto nas novcano pomoze da ovo delo izdamo. Slava i hvala tom plemenitom muzu.! I. IVAN-DANSKE PESME. 1 Ivano divan devojko! Preni se gore na divan Na divan visok previsok, Pogledaj dole Strumnicu I pole dugo strumnicko To dugo pole siroko. Da sto rodi u pole, Strumnicko pole siroko Siroko pole i dugo. Golemo zlo se tam rodi V njem se rodi cudo golemo; Sonce mi se zastavilo Stredi nebo, stredi zemla. Da gledi veliko cudo. Veliko cudo necuveno: Sestra brata prodavala Za crvilo i belilo Za sareno ogledalo. Prodaje go nezali go. Toa sonce zastanalo, I nemoze da mi pojde. 2. Sonce mi zastanalo Sonce mi se zagledalo. Na stred nebo na stred plavo, Na stred zemla na stred sinja. Da gledalo velji cudo, Veli cudo i velika zalost; Kostandin se odelio Ot staroga tatka svoga. I ot tatka i od majka I od svoje devet sestri. A sta mu na dal pade, Na dal pade ot delidba, Ot delidba cudnovata? Mu pade jeden hvat, Jeden hvat mesto pusto. I mu pade od delidba 5

Devet sazni belo platno Jeden tozni palesevo. Devet oki rujno vino I tri oki ta rakija, Jeden kravaj zolta voska

Ot Ilinke Vezenovi

I krstata ta grmova. Toa sonce zastanalo I nemoglo dale poji Dok ne skokni tri pota mi.

3. Ivanjsko, ivanjsko, cvee rujno! Cvee rujno petranjsko. Petranjsko cvee plavetno. Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete. Kupal ga Koledu daje, Koledu bratu svojemu. Daje ga majki Kupala Kupala majki Zivbozi: Ivanova stara majko! Je li Ivan doma? Odgovori stara majka: "Otiso je na oranje Jos na Vidov-dan, Pa je reko kui doi Bas na Petrov-dan, I doneti kitu zlata Rodne psenice Te psenice, te belice Tog leba bela"1) 4. Oj travice sitnice! Sto si tako siana? Sve si polje prekrila Samo malo ostalo. Na njem rasti bozur cvet I kraj njega ruzica. Bozur ruzi govorio: "Oj ruzice rumena! Ja sam lepsi od tebe Jos da mi je tvoj miris Jos bi lepsi ja bio. Vio bi se previo Ka no svila predena Oko zlatna vretena, Al' govori bela ruza: Oj bozure mio cvete! Da je meni diko moja Tvoje rujno rumenilo Svo bi cvee premamila

Po najvise mog bozura Mog bozura rumenoga. 5. Ivanjsko cvee Petranjsko, Ivanjsko cvee rujano, Pretranjsko cvee plavetno! Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete. Ivan ga bere te bere, Daje ga bratu do sebe Svom mlaem bratu Koledu. Dajui brata moljase: ,,Aj mio brate Koledo! Evo ti cvetak moj dajem Cuvaj ga divni Koledo. Cuvaj ga pa ga sacuvaj Do moga cudna reenja Do tvoga strasna umrenja Umrenja brata Koleda Starijeg brata Bozia, Sinova starog Svaroga." Petar mi cvetak primase, Petar mi vence vijase Pa veli bratu Kupalu: Oj mio brate Kupalo. Stariji brate Ivane, Primam ti cvetak i zivot Do moga strasnog umrenja I naseg brata reena Roenja mladog Bozia Sina nam starog Svaroga2) 6. Ivanjsko cvea Petranjsko, Petranjsko cvee Koledsko! Ivanjsko cvee kupalsko! Kupal ga bere te bere Koled ga daje te daje, Koled ga nee te nee. Ivanjsko cvee petranjsko! Ivan ga bere te bere, 6

Petar ga plete te plete, Majci ga mee na krilo, A majci svojoj Svarozi. Svaroga s krila na zemlju ,,Ni moje cvee ni Petar." Ivan ga bere te bere, Majci ga mee na krilo, A majci staroj Svarogi. Svaroga s krila u kuu: "I moje cvee i Ivan I moje cvee i Ivan." (Iz valjevske nahije. 7. Ivanjsko cvee petranjsko, Pretranjsko cvee Ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Da je ga majci na krilo, A svojoj majci Svarogi, A majka s krila na zemlju. Ivansko cvee petranjsko, Koledsko cvee kupalsko! Ivansko cvee kupalsko Kupalo ga bere te bere, Daje ga majci na krilo A svojoj majci Svarogi. A majka s krila u kuu. Ivanjsko cvee kupalsko, Ivanjsko cvee petranjsko, Petranjsko cvee koledsko! Koled ga plete te plete Daje ga svome babajku, Babajku starom Svarogu, Babajko cvee ne prima. ,,Ni moje cvee ni Koled." Ivanjske cvee petrovsko! Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete. Ivan ga daje svom ocu Svom ocu starom Svarogu, A otac s krila u kuu. Ivansko cvee petrovsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Mee ga stricu na krilo A svome stricu Radgostu, A stric ga s krila u kuu, Ivanjsko cvee rujano, Petranjsko cvee plavetno!

Ivan ga bere te bere. Daje ga bratu svom Petru, Petar ga plete te plete, Mee ga strini na krilo, A strini svojoj Prprsi A strina s krila u kuu. Ivanjsko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere, Daje ga bratu mlaemu. A Petru bratu Koledu. Petar ga plete te plete. Daje ga dazdnom Dazbogu, A dazbog baca na kuu. ,,Ni moje cvee ni Petar." Ivanjsko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga ilete te plete, Daje ga voju Perunu, A Perun s krila na kuu: "Ni moje cvee ni Koled Ni moje cvee ni Kupal" Ivanjsko cvee petranjsko, Petranjsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Da je ga tovnom Velesu, A Veles s krila na tore, "Ni moje cvee ni Ivan," "Ni moje cvee ni Peter. Vee je cvee torova," Ivansko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Daje ga silnom Davoru, A Davor s krila na kuu: "Ni moje cvee ni Ivan, Ni moje cvee ni Petar. Ivanjsko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Da je ga velju Jarilu Jarilo s krila na kuu; ,,Ni moje cvee ni Ivan, Ni moje cvee ni Petar" Ivanjsko cvee petranjsko, Petranjsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. 7

Petar ga plete te plete. Da je ga silnu Pravidu, Pravida s krila na vee. ,,Ni moje cvee ni Ivan Ni moje cvee ni Petar." Ivanjsko cvee petrovsko. Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete Da je ga tome Porevi, Poreva s krila na kuu: ,,Ni moje cvee ni Ivan, Ni moje cvee ni Petar." Ivanjsko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bore. Petar ga plete te plete, Da je ga svjetlu Svevidu. Svetovid s krila na kuu; ,,Ni moje cvee ni Ivan, Ni moje cvee ni Petar." Ivanjsko cvee petranjsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Da je ga silnu Triglavu, Triglavu svetoj trojici. Trojica s krila na kuu, ,,Kuno je cvee ne moje" Ivanjsko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete, Da je ga Ljelju na krilo, A Ljelje s krila na ljude: "Ni moje cvee ni Ivan, Ljudsko je cvee i Petar" Ivansko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Mee ga Ljelji na krilo, A Ljelja s krila na zene; ,,Zenino cvee i Petar." Ivanjsko cvee petranjsko , Petranjsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete, Da je ga mladom Poljelju Poljelje s krila na momke: ,,Ni moje cvee ni Petar"

,,Momacko cvee i Ivan" Ivansko cvee petrovsko, Petrovsko cvee ivanjsko, Ivan ga bere te bere Petar ga plete te plete. Mee ga Poljelj na krilo Poljelja s krila na cure: "Ni moje cvee ni Ivan Curinsko cvee i Petar." Ivansko cvee petranjsko, Petranjsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Mee ga Zivi na krilo, Zivboza s krila u kuu; "Ni moje cvee ni Ivan Kupalsko cvee i Petar Ivanjsko cvee petranjsko, Petranjsko cvee ivanjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete: Mee ga Ladi na krilo, A Lada s krila vdovima: "Ni moje cvee ni Ivan, Udovsko cvee i Petar. Ivansko cvee rujano, Rujano cvee kupalsko, Ivanjsko cvee petranjsko, Petranjsko cvee plavetno. Plavetno cvee Koljedsko, Koljedsko cvee kupalsko! Kupal ga bere te bere Svom bratu mlaem govori: ,,Moj brate mladi Koledo! Evo ti cvetak obilja! Pleti ga brale pleti ga, Cuvaj ga brale cuvaj ga. Do moga smrtna umrenja, Do tvoga cudna roenja I do tvog strasnog umrenja. Sacuvaj brate mlaani! Nase mu bratu najmlaem Boziu sinu Svaroga." Braca mu koled govori: Moj brate stariji Kupalo! Izplesu venac obilja Sto mi ga dajes brale moj. Isplesu brale sacuvat, Do moga strasnog umrenja Do naseg brata roenja Bozia brata najmlaeg 8

Nasega starog babajka Babajka silnog Svaroga I majke stare Svaroge: 3) 8. Ja posadi vinograd. Oj Kupala moj Kupalo Oj Ivane moj Koledo! Koledo Kupalo obilni. Drago moje ljubime ljubi me: Na Spasov.dan posijala Na Videv dan odlazila. Moj vinograd poniknuo, Moj vinograd izterao. Ja neodo do dva dana, A kad odo trei dan Moj vinograd izlistao I lozicu odpustio. Tako se pripevi posle svake vrste povtoravaju. 9. Ivanjica lan sejala. Ivanjica koledica Mila snaha tog Kupala. Lan sejala i obrala. Na Spasov dan posijala Na Vidov dan vidila ga Na vidov dan i obrala. I obrala i topila. I topila potopila. Osusila ocupala, Na ivanjsku krasnu vecer. Grebenala i kuvala. Oprela ga i snovala. Osnovala i navila, I uvela u te nite, I otkala na razboja, Izatkala ga izbelila Na ivanjske te veceri, Skroila ga i sasila Na ivanjske te veceri. I obukla na Ivana Na Ivana mlada bora Mlada bora Koled bora Mila sina Kupalova, A Kupala umrloga, Obilija mila bora. Pa je nosi do Badnjaka

Pod lozicom posteljica Na postelji casicica U casici bozur cvetak Bozur cvetak crvenije. Pred bozurom ruzicica Bozur ruzi govorio! ,,Oj ruzice rumena Bela lica rumena! Ja sam lepsi od tebe" Al' mu ruza govori: Al' ti nemas miris moj Moj je miris poljeljin Poljeljine dusice. Al' govori bozur mlad: ,,Jos da mi je miris tvoj Vio bi se previo; Kano svila predena Oko zlatna vretena."

I Bozia Svarozia Tog bozia mlada bora Svarozia mila sina. Ivanjica paunica! Vencima se nakitila. Od ivanjska rujna cveta I petranjska plavetnoga U kolu je podskakala. Preko vatre preskakala Suhe lile pripalila Da nam stoka bude zdrava Ta goveda i te ovce Ti jarii i jaganjci. Doratasti velji konji Sto no nose te junake Mile borce Triglav bora Triglav bora te Troice Visnjeg boga Stvoritelja Jakog Zive rusitelja I Branjanja Branitelja. 10. Ivanjsko cvee pretranjsko! Ivan ga bere te bere. Petar ga plete te plete. Daje ga bratu Ivanu. Iva ga Petru vraase. Petar ga daje u kuu 9

U kui zravlje obilje. Svakome dobro veliko, Sve su ove pesme od Perse Petrovia.

1

A kui dobro najvee.

) Ovu pevaju u Sremu, Backoj, Banatu, Slavoniji i Dalmaciji, momci i devojke kad barjake nose. Nose po tri barjaka od crveno-rujne, plave i bele boje. Najvei, nose po sredi pa onda jedan napred, a drugi ostrag. Kad se iz livada vraaju, uvece Ivan-dana, metnu barjake i vence na crkvu pa sutra-dan rano svaki svoj uzme i nosi kui. Idui ovako sa barjacima i vencima pevaju neprestano do crkava i domova. 2 ) Ove su prepisane od Perse Petrovia iz Srema. U njima kao da je vise pesama sastavljeno u jednu. 3 ) Ovu sam celu pesmu prepisao od baba Stojne uria iz prizrenske nahije, ama sam je, no nepotpunu bio prepisao 1867 god. u Ljesnici okr. podr kad sam raskopavao crkvinu Milosa Obilia.

Kad ispletu venac igraju i devojke i pevaju. 11. Ajte kolo da igramo Kolo Kupala, mladog Koleda! Ko za kolo aj u kolo Kolo Kupala Mladog Koleda. Ko se vatre naigrao Vatre cistee Vode mijee? Ko se vodom omivao Vodom studenom Ladnom izvornom? Ajd u kolo kolo za njeg Kolo Kupala, Mladog Koleda. U kolu je svako dobro, Velj' obilje Mlogo plodova. Dosta smoka svakojaka Smoka varena Mleka sirenja. Svakom dajte sto je cije Menika moje, Blago najvee, Meni drago i obilje Plode velike Sirce sirene

Od Davida Popovia,iz Vucitrna u Staroj Srbiji.

Ivan-dan je kod Srba, u svima krajevima, vrlo veliki i znatan svetac. Govore svuda u svima krajevima sbrskim, da na njega mora triputa da stane sunce, pa tek posle jakog potresa i igranja da poe dalje. U nekim krajevima srbskim, kao u Kosovu u Staroj Srbiji i oko Kacanika, drze kresove vinogradske pre i posle tri dana Ivandana, a u drugim opet krajevima drze i tada i o sv. Iliji, no ovi se zovu postavski, jer se tada nista prteno nepere i nebeli. U svima krajevima srbskim praznuje se taj Ivandan gotovo svuda jednako. Razlike ima, no ona je tako neznatna da je ne treba ni napominjati. Svuda idu devojke u vece Ivan-dna, a taj je 24. Juni, po livadama te beru ivanjsko tako zvano cvee. Dokle ga god beru pevaju neprestano gornje pesme. Kad sabere, ve svaka dosta tog ivanjskog cvea, onda snesu na jedno mesto i kad to cine pevaju! 12. Mi snesosmo lepo cvee Ivanjsko. Petranjsko. Mi snesosmo divno cvee Kupalsko Koledsko. Daj nam dragi bore Kupalo Koledo! Svako dobro i obilje Golemo veliko.

10

U Ivanjsko cvee meu i petrovsko cvee. Prvo je zuto, a drugo plavo. Govore da je prvo nekada bilo rumeno, pa kako ljudi slabije praznuju Ivana tako ono sve postaje blee i blee, dok nedoe vreme da se sasvim izgubi. Kad saberu i snesu cvee na jedno mesto, onda odigraju tri puta igru Kupalsku i Koledsku ili Ivanjsku i Petranjsku, pevajui neprestano gornje pesme idui s desna na levo. Osim ovih ima jos pesama, od kojih smo docnije dobili iz stare Srbije od kacanicke Crne Gore ovu: 13. Vatajte se bele ruke Bele i cile. Vatajte se nestezite, Bilje obilje. Nestezite nedrzite, Divna Kupala. I njegova mlaeg brata Bori Koleda. Da igramo i pevamo. Zasto imamo. Mlogo bilje zasejano, Svako varenje. Sve je nama ponicalo, Na taj Vidov-dan. Sve prispelo i klasalo, Na taj Vidov-dan Sve uzrelo i obrano, Na taj Petrov-dan.

Posto tako odigraju oko tih gromilica nabranog cvea, onda negde sednu, a negde stajekij izpletu vence. Venci se pletu za sve zgrade, torove, vrata, vratnice, njive, livade, pa ni krst u selu gde ga ima ili bar za drvo kakvo na razkrsu sela. U sve se vence, koji e biti na zgradama i torovima, samo ne na one koji e biti na krstu ili drvetu pomenutom i livadama, umeu glavicu belog luka, koji cuva od vestica i drugih ravih tvorenja dom i sve na cemu je venac. Ovaj je luk odve lekovit. Njime se vele treba mazati u nekrstene dane od zlih duhova i vestica i t. d. Osim ovoga njime baju, razgnjecivsij ga petom leve noge, posto se bajalica -- stavsij petom leve noge na njega --, obrne triput s leva na desno, a negde i devet puta. Ima na nekim mestima, kao sto je to u Gilanu i drugim pri recnim mestima, obicaja, da od ivanjskog i petraeskog cvea prave lutku. Ovoj meu venac na glavu pa je pustaju niz reku da plovi. Ovako cine i oko Drina jednog i drugog i oko Bojane, pa i oko gornje Drine nase u knezevini danasnjoj. Kad pustaju tu lutkicu koju zovu negde Murenom, Moranom, a negde i Cojcolem, pevaju ovako : 14. Oj ti nasa Mureno Oj ti nas mili Cojcole! Plovi plovi niz vodu Tamo dalje u more. Kada budes u more Ono crno veliko. Kazi kazi Mureno Kazi kazi Cojcole! Plivam plivam mladena, Plivam plivam mladena Iz te zemle daleke Gde no biva Kupalo I sa njime Koledo Oba brata jednaka. Svako dobro davali Ponajvise varenja Svakog smoka bijela. Mene gone devojke Sto nemaju momcadi Silni velji drugova. Sto nerodi ta zemlja Muskim plodom porodom. Ve cudi me ti more Poslji tamo te vojne Silnog cara Dusana Sto jih vodi za more. Deve momke zelile Car jim momke nedovo, Ve odveo na vojnu. Ako momke nedadne Sve e deve pomreti Visnju bogu zaliti. 11

Od Savke Jovanovia iz Skadra.

Posto sve to svrse i svaka svoje vence uzme, onda s vencima odigraju jos jedno kolo, izljube se kroz vence, pevajuij razne pesme ivanjske i tada odu svaka svojoj kui. Za svo vreme ove radnje nn jedno musko nesme biti, pa ma i najmanje. Po varosima, ne samo da vode sestre svoju malu brau, nego idu i bezposleni mladii, kao aci i t.d. Kad donesu vence kui, posto su ostavile onaj na krst ili drvo na sred sela na raskrsu, ili gde crkva ima i na ovu, onda svrsuju neke obrede kojih se neopominjem, a niko mi neznade kazati. Kad je i ovo svrseno, tu je ve odavna mrak pokrio zemlju, bacaju vence i namestaju gde je koji i zasto odreen. U mlogi je mesta obicaj da vence meu na zgradi i ostali mesta pred zoru. Kad je to svrseno, odpocnu se skoro svuda paliti lile. Lile su dvojake i to zenske i muske. Zenske za sebe, a muski za sebe pale lile, neke se i sastave, a neke opet pale kao sto smo rekli odvojeno. Lila, je kora tresnjeva, visnjeva ili od leze, koja se pocinje derati od ureva-dne, pa se sve susi do Ivana-dne. Negde pale lile jos i u oci Vidova-dne, skora mahom svuda, osim uvece Ivana-dne i uvece sv. Ilije, koje su drugcije. S toga sto su lile od tih drveta, ljudi strasno gone guljace i ako je svima milo, da se pale lile. U Srbiji i u ovoj narodnoj osobini, kao i u ostalim, vlasti policijske strasno gone lildzije, apse zatvaratu biju i t.d. toboz da se nedogodi kakva nesrea. Koliko je ovaj obicaj mio narodu vidi se iz toga, sto cesto stari ljudi nezale najlepse i najbolje svoje tresnje visnje i loze, pa sami nagule svojim mlaim lila, metnu u procep drenov i suse. Dockan uvece Ivana-dne pocnu se paliti lile. Prvo se zapale na raskrsu, gde preskacu preko vatre i muzkinje i zenskinje. Negde samo zenskinje, a negde i muskinje imadu vence na glavama. Posle se pale i obnose oko torova, kud zenskinje neide, nego samo muskinje. Posle ovog idu oko svog sela, kud ne ide zenskinje, nego ono obnosi lile upaljene oko zgrada, kua i t.d. Istina biva cesto, da se ko preskacui spotakne i padne preko vatre, koja je od skoro izgorelih lila napravljena. Biva istina i to, da se momcad i pobiju lilama zapaljenim, najpre kao iz sale a posle pree i u zbilju. Zenskinje beze skoro svuda od muskinja sa svojim lilama zapaljenim, jer ovi nesamo od njih nego i jedan od drugog otimaju lile. U koga je najvea i cija najbole gori lila, taj je to vece car pa ma on bio i pusica kakva. Tako isto ko najbolje i najvise preskace vatru taj je kralj i car, a zensko carica i kraljica, i ta e se te godine najpre udati, a musko ozeniti. Uzima se za dobro delo da se opletu venci i za one kue koje nemaju devojaka i da se istima daju. Takvu curu koja to cini dare vunom voem pletivom i t. d. zenskinje iz te kue, a domain hoe i novcem, pa i prasetom ili jagnjetom. Gde je bregovito posto je momcad obisla svo selo i sve, tada ve dogoravajue lile iznose na najvisi breg, meu jih tamo, a cesto i drva nabacaju pa tu celu no preskace preko te vatre i igraju, kolo i igre oko nje. Kad preskacu namenjuju ne samo za roake, poznanike n prijatelje, nego sta vise i za mrtve. Divno je i cudnovato pogledatn u lilske noi i njene lildzije. Divno tajanstveno i cisto bozanstveno nadzemno oseanje obuzima coveka kad vidi u prekrasne Ivanjske, Petranjske i Ilinjske, a cesto i Vidovdanjske noi, kako se veseli mladez, igra s lilama i preskace ih, sa vencima i bez ovih. Neopisana je milina i neproniknuta cudnovatost viditi device prekrasne, sa vencima na glavama i u svecanom stojeim odelu, kako igraju oko lilskih vatri, ove preskacu pevaju, sale se i vesele. No sva ova veselja i igre sadrzavaju u sebi nesto bozanstveno, nesto cudnovato, tajno, divno, duhovno, nadzemno, proslo i sveto. Malo mi je pero da opisem divote i krasote ove, jos su slabije sile moje zatupljene i pokvarene apsenickim zivotom neprirodnim coveku, zivotom varoskim, trulim lenjim i bezosetljivim. S toga i ostavljam taj divni obicaj obasipajui prokletstvom prvog vlastnog cinovnika, koji izmisli da se ne samo taj, nego i svi obicaji narodnji utamanjuju i iskorenjuju, bez ikakvog uzroka i bez da se od njih vidi ikakva skola narodu i zemlji. -- Po ivanjskom cveu gataju devojke o svojoj sudbina. Po vencima kako ih nau kad svane i kako su pali takoe proricu svoju budunost. Osim ovog lupaju jaje i meu u vodu cistu. Takvo jaje, posto prenoi, gataju po njemu i to kako je razbijeno palo i stanilo se u vodi, hoe li se te godine ili ne udati i bas za koga. Seju psenicu negde na Vidov-dan pa na Ivan-dan glede kako je proklijala i nikla, a negd seju na Ivan-dan, pa glede na Petrovdan i potom pogaaju o svojoj udadbi i neudadbi. Ovima nacinima doznavanja budunosti izlisno bi bilo govoriti ne s toga, sto nismo dostojni toga, no zato sto su neulovljivi i sto se treba na to odati pa da se tek samo dodarne, a ne i pronikne i izuci to pitanje podpuno. To je najglavnijn uzrok, sto ga ostavljamo i nedirnutim, i ako se o samom Ivanj-danu izdaleka vrlo slabo i iznajdaljeg ugla tek dodirkujemo. 12

Na mlogim mestima prave od lila kao petlove, nakite ih vencima, pa posto hoe da zapale ove svoje crvene petlove ili vatrene, onda poskidaju vence pa jih zapale. Petla mora imati onaj koji ostane car toga vecera. Petao ima znacaj vrlo vediki u srb. naroda. Tako osim ostalog, sto kazuje vreme, sto peva tada kad cuje kako aneli pevaju i t.d. on leci mloge bolesti, a narocito podajuu. Kad od ove leci onda se crn petao bez biljege zajedno sa zitom ispod kola vodenicnog u vodi naenog, -- sto se baca zlim duhovima -- i vodoma uvaenom pod kolom vodenickim, ziv zatrpava u gluvo doba u zemlju, koji kao prestavlja bolest bolnog i td. Ovde crveni petao znaci vatru oganj. Mi se neemo upustati u znacenje Ivan-dana, no emo samo to kazati da se on ne samo praznuje kod nekih slav. plemena; nego i u svima tim zemljama u kojima su negda Srbi zivili. Tako on se praznuje u Svedskoj, a narocito nekadasnjoj biv. srbskoj oblasti Boguslavskoj u taj isti dan kad i u nas no samo pod imenom midsommar t.j. sreda leta. Tamo tako isto beru Ivanjsko i Petranjsko cvee, devojke gataju i t.d. Tada je bio a i sada obicaj da tamo prave od hartije petla crvenog koji je oznacavao toplotu i svetlost. To nalazimo i u ovoj pesmi Skandinavaca.

Es faß am Hügel und fchlug die Harfe Goldgetämmte, Der riefinn Hirte, der frohe Edgar, Odins wedt: Da träft vor ihm auf Baumes Gipfel der grauliche, Der purpurrothe Birtenhahn. Hela´s Saal. ili: Radostni Edgar ovcar junacina Sedio je na holmu i svirao na arfu. A pred njim je pevao purpurni petao Na drvu visokom na vrhu ovoga.

In Usgard träfte der Der dort die Helben Im Ubgrund träfte Unter der Erde in

On je pevao ozivljujui Odina junaka. U Azgardu drugom s krestom zlatnim, Tamo pod zemljom u oblasti Heli, Pevao je trei mracni petao.

U ermaniji dan. svuda gde su nekada zivili Srbi i sada ti isti Srbi, no preroeni u Nemce, proslavljaju tako isto, kao i mi ovde Ivanj-dan. U Francuskoj je nekada sam kralj zapaljivao lilske vatre. U Italiji, a narocito Genuji zapaljuju drva u samoj crkvi, i na vatri od ovih peku luk i jedu, koji se racuna da je lekovit. Na sam Ivan-dan valjaju se goli po rosi da bi se od mlogih bolesti izlecili. Posle ovog beru neke trave i cvee s kojima se -- drze -- mogu graditi cudesa. U Belgiji loze vatre i igraju oko ovih. U Daniji kupaju se na Ivanj-dan da bi se ocistili od mlogih bolesti i t. d. U Ingliskoj, tako isto rade na mnogim mestima i tu no sabiraju mloge trave i cvee kojima drze mogu ciniti cudesa. Najveem pojetu Sekspiru ulile su pojetske sile Ivanj-danovske noi, te je najveu pojemu svoju sastavio pod imenom, ,,Previenja na Ivanj-dan." U Malo-Rusa to praznovanje opisao je s pesmama Vadim Passek u svojoj knjizi. ,,Ocerku Rassiji knjiga I. Spet. 1838 godine.'' U Sotlandijn tako isto proslavlja se Ivanj-dan. U Vlaskoj i Moldaviji tako isto, no ovde se devojke razgovaraju u sumi, nou sa kukavicama. Fini tako isto praznuju ga i loze vatru iz kore like i suvaraka, koje zovu Kakko. Litovci praznuju ga pod imenom 13

,,Kupajla.'' Poljaci Cesi i Slezijani, kao i Moravci zovu ga Sobotki i tako nsto praznuju kao i mi. MaloRusi zovu i pesme ivanjske, ivanjskim i Petranjske petranjskim kao i mi. II. PETROV-DANSKE PESME. U vece Petrova-dne cobani po svima krajevima srbskim, a narocito planinskim pale lile, obnosu ih oko torova, gde je stoka i posto tako obtrce po triput podnose iste stanaricama, planinkama ili planicama da ih ove gase. Stanarica koja gasi lilu, mora da daje cobanima sira, mleka i t. d. No cobani ne svrses tim sto im stanarica pokloni sira, mleka, i skorupa i t.d. i sto im pogasi lile, nego oni odma posle toga, odu od torova, pa pripale nanovo druge lile; i tako se celu no vesele, pevaju, igraju, preskacu preko vatre lilske, meu izpusaka i t.d. Kad odprilike bude gluvo doba, onda se cobani sa lilama raziu po planini te beru travu koju zovu ,,veliko zelje" a neki opet "beli slez", zdravac i t. Ove e trave sutradan davati stanaricama, da je daju stoci posto je pomuzju, te da bude zdrava i da im dosta mleka daje. Stanarice, planinke ili ilanice daju cobanima sirceve sa tvorila. Osim ovog daju svesteniku takve sirceve, deci i svim ukuanima, pa sta vise i marvi daju naticui na rogove s kojih posle skidaju cobann i jedu ih. Kad pale lile igraju i pevaju cobani ove pesme. 15. Volovima. Mi palimo lile Milome boru Koledu, Mlaem bratu Kupalu; Da volovi zive I da krave vode. 16. Ovcama. Mi palimo lile Da ovnovi zive Da se ovce plode 17. Kozama. Mi palimo lile Da nam jarci zive Da nam koze rode. Sto jaradi vise 18. Kad glede u druge torove. 14 To nam smoka vise. Vise smoka bijela Vise drusbe gozbe. I da janjce rode. Sve janjce ovcice Zenske plodne svilene. Da s' goveda plode Da nam daju mleka, Sira i kajmaka I skorupa meka.

Tamo lile gorile Vamo krave vodile I po dvoje telile. Tamo lile gorile Vamo ovce mrcile

I po troje rodile. Tamo lile gorile Amo koze prcale I po troje rodile, A njima tam po dvoje.

Iz star. Vlaha od Sv. Pop. iz Ivanjice.

19. Peruniko lepo cvee Lepo cvee plavo cvee. Lepo rasti, lepso cvetaj Da t' uzberem mome bratu Mome bratu Radigostu Radigostu velju boru Velju boru Gostoslavu. Sto no goste pricekuje Sto no gose docekuje Da mu dade mili boru Mili boru velji Perun Veli Perun velju snagu Velju snagu i jacinu 20. Petranjsko cvee perunsko, Perunsko cvee plavetno. Plavetno cvee prelepo, Lepo mi cvati te cvati Lepse mi danas procvati. Danas ke u te uzberem 21. Posetala do dva do tri brata Jedno bese Kupalo obilni, A drugo mi Koledo sabirna A tree mi Perune dazdljivi. Po kraj dvora ognjene Marije Mile seje Peruna velikog, Perun pita svoju milu seju Perun pita svetitelj Ilija: Govori mu ognjena Marija; Mili brate Perune Ilija Davno bilo sad se pripoveda Kada bese dana Ilinoga. Dan ti prosa, skoro nee doi. ,,Mila sejo ognjena Marijo! Kad no bese dana Ilinoga Da se Ika malo proveseli, Proveseli nebu u oblaku. U oblaku na sve cetir strane. Da poigra munje i gromove I svetlice sto vraze nalaze A strelice sto vraze streljaju" To Iliji vrlo mucno bilo Ama mu se na ino nemozo Te on ceka dana Perunova Nek ga ceka docekat' ga nee 15 Miloga bora zakitim Miloga bora Koleda Koleda brata Peruna, Koled mi svasto dodaje Najvise leba psenice I s moka bela debela. I jacinju krepke miske. Da pobije svog dusmana Svog dusmana Tatarina Tatarina tog Turcin, Tog Turcina crna gosta Crna gosta nezvanoga Nezvanoga prokletoga, Prokletoga iza mora Iza mora sinja crna. Crna mora Tatarina Tatarina tog tuina Tog tuina dusmanina.

Od baba Petre Mutapovie.

Iz star, Srbije od Kacanika.

III. OGNjENA MARIJA. Ognjenu Mariju drze, da je sestra roena sv. Iliji. O njoj vrlo strasno prica narod, s toga se na nju nista nesme raditi, jer ona nije svecanik, nego je veliki tezatnik i svetac. Ako bi se ko usudio na nju da radi, sve sto uradi propase mu bez traga i sagoreti. Njoj pevaju mloge pesme, pa i tu gore, no ja ih nemogo prepisati mlogo. Dopale su mi saka samo ove koje i stavljam ovde; 22. U pole su dva satora Dva satora dva cadora. Jeden bel drugi saren. Pod belim Jankula Perune Pod sarenim Janika Marica. Oba oni bratac i sestrica. Jankul bratac Janiki govori: "Aj Janika mila sestro le! " Ajde sejo da se mi vencame!" Al Janika bratu sboruvase: Ja Jankule moj mili brato le! Zasto taka ti brate govoris Lel li smo mi bratac i sestra. Dva roena brata i sestrica. Lel te neje od Boga grehota A od narod zazor i stramota? Kako brate moglo da to bidne?" Al Jankule sestri govorio; 23. Razgradi se bela vila jak, jak jako Jek jek sekovala Aliluj! Razgradi se razdvoi se. U razgradi u razdvoju. U razgradu bele vile Tu mi stoji bela crkva Bela crkva od biljura Zivopisi od almaza A stolovi suva zlata A stubovi od bisera Sveti oltar od merdzana Jasno nebo od kamena Toga dragog diamanta. U stolovi tamo sedi Ta Ognjena mati silna Ta presveta ta Marija; Pred Marijom castni krsti Na krstima Ristos Bog nas Oko njega Svetitelji, Iza ovih Araneli Araneli Arhaneli. Boga mole Rista slavo, A Ognjena suze roni Zali Boga mlada Rista Raspetoga na krstima. Moli mu se i preklinje: Da joj dade i da pusti Da sagore sve dusmane Sve dusmane Rista Boga. Ristos Gospod nedavase Ta Ognjenoj toj Mariji Da sagore da popali 16 ,,Mila sestro mlado mi Janiko! Sve to sestro moze da nam bidne Da se zemi bratac i sestrica, I Jankule so sestri Janika. So Janika so sestra Marica." Kad Janika brata saslusala Svoga brata luto proklinala: Proklet dasi moj brate Jankula, Daj Boze i Perun gromovnik Da iz nebo vrelo kamen padne Vrelo kamene i rose krvavo. Kako rekla to sestra Janika Kako rekla tako se storilo. I zapadalo to vrelo kamene I zapadalo ta rosa krvava I se nezese Jankul i Janika Dva roena bratac i sestrica Dva roena do dva pobratima

Sve na zemlji sto je gresno. Posle svake vrstice povtorava se i dodaje taj pripev. jak, jak jako jek, jek sekovala, Aliluja! 24. Razgradi se bela vila Ni na nebu ni na zemlji Vee u tom belom zraku, Belom zraku troj oblaku. U vili je cudno cudo; Sveta crkva Isusova, I u crkvi jos cudnije Ta Ognjena ta Marija. Vezak veze sitno plete Silnom Ristu mladom Bogu Onu zlatnu aljinicu Od suvoga cistog zlata Cistog zlata toga ognja Toga ognja zestokoga. Od suvoga cistog srebra Cistog srebra ciste srme Onog silnog tog plemena Tog plamena modrikavog. Njoj dolazi mili brate Mili brate pobratime Taj nam sveti gromovnice Gromovnice taj Ilija Seji svojoj govorio: "Sejo moja ti Ognjena! Dodaj meni malo volje Da zagrmim da za tresem Tim gromima totanima Da poplasi i postrasim Silne vraze Gospodove!'' U tom doe Isus Gospod Na Iliju srdno gleda. Nedade mu da pobije Te njegove dusmanine Te Civute poganike One gresne odpadnike.

Od Jelene Kecicske iz Sentomasa.

IV. SV. ILIJA. O Svetom Iliji idu dodole koje se u Dalmaciji zovu prprruse a i carojice, te pevaju i mole boga da bude kise. To je samo obicaj da idu na sv. Iliju, kao na dan koji upravlja munjama, gromovima pa i kisom, inace one idu i pevaju po selu kad god treba kise, a nema je. Po svima krajevima srbskim skupe se devojke iz jednog sela na jedno mesto, tu se jedna svuce naga gola, pa je one druge odenu raznom travom i korovom, a narocito aptikom, ree bujadju i papradju, tako da joj se telo nigde nevidi van lica. Ona koju tako odenu zove se doda ili dodola, u star. Srbiji dazda u Albaniji, Maedoniji i Tesaliji duda. U Dalmaciji taj posao vrse muskarci n oni se zovu Prprruse a onaj kog e polivati, koji se poznaje po zelenim granama, zove se Prpac. Biva cesto da dodole i dudu zovu i carojice, kao toboz one sto caraju t.j. vracaju da bude kise. Kad pocnu da pevaju dudu, dazdu, dodu, carojicu ili Prpca tada pevaju. 25. Nasa dazda oblaci se Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj! Svoje ruvo ostavlja vam Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj! 17

Perun susu da ostavi. Vaj dazdu vaj Vaj Perune vaj! Da ostavi preko mora Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj. Rosnu dazdu da nam poslje, Vaj dazdu vaj, 26.

Vaj Perune vaj! Da orosi nasa polja. Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj! Da orosi da natopi. Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj!

Kad joj meu kao venac preko korova na glavi, da ovaj ne bi spao. U dazdice zelen venac. Vaj dazdu vaj, Vaj Perune vaj! 1. U Peruna ti gromovi I gromovi ostre munje Sto natone sto proleu. 27. Kad idu preko sela: Mi idemo preko sela Vaj dazdu vaj. Vaj Ilija vaj! A oblaci preko neba! Vaj dazdu vaj, Vaj Ilija! 2. Mi stadosmo na sred sela A oblaci na sred neba. 1. 2. Povtoravaju se ti pripevi posle svake vrstice. 28. Kad dou pred kuu ciju. Izi izi domaice. Vaj dazde vaj! Domaice Ratajice Vaj dazdu vaj! 1. Doose ti mili gosti! Mili gosti iz daleka! Sa oblaka dazdljivoga Od onoga Dazda silna I njegova mila brata Gromovnika tog Peruna. Donese ti lepe glase Lepe glas lepse vesti: Vedro nebo provali se Rosnu dazdu odpustilo Odazdi ti te useve, Tu psenicu bijelicu. Belu lojzu tu vinovu Tanka lana i konoplje. Daruj daruj ratajice Nasa mlada domaice. 18 Mi stadosmo te igrasmo. Oblaci se prolomise Rosnu kisu odpustise Rosnu kisu bez te tuce Bele tuce ljutog grada. Nase njive orosise Orosise natopise, Plodnom kisom napoise. Sto proleu i proseu Te oblake pune dazda. Nek nam dade rosne kise Kao dazda svoje dreje Svoje dreje i odelo.

Daruj daruj nas dazdole Nas dazdole te dodole!

Svakoj dazdi bela grosa A toj dazdi zuti dukat

Iz stare Srbije od babe Mare Peanke.

29. Kad igraju. Ovde nami kazu doma Vaj Ilija vaj! Vaj dudule vaj! 2. I u doma mloge njive Ne rosene ne dazdene Sitnom dazdom plodorodnom. Sega doejde tija dudule e igraju Boga mole Da udari rosna kisa Rosna kisa plodna dazda, Da se rodi berieto. Da se rodi, da se plodi, Da se rani sirocevo. Daruvajte roka brasno Roka brasno roka solca. Malo brasno, malo solca Da se rodi berieto Da se rodi da se plodi Da se rani sirocevo Ta golema i malena.

Od Ilinke Venzankovia.

1. 2. Tako se povtorava posle svake vrstice. 30. U dodole zelen venac Oj dodo oj, Oj bozole oj.1. U dodole dodamica Od aptike i korova, A u neba ti oblaci Ti oblaci kisoviti. Doda igra oblak bije, 1. Povtorava se posde svake vrstice.. 31. Dodole se dolom kriju Od dodole oj, Oj bozole oj! 1. A oblaci nebom viju, Te dodole bregom idu A oblaci kisom biju. Sitnom kisom i rosicom 1. Povt. posle svake vrste taj pripev, 32. 19 Pokisose vinogradi I kukuruzi okopani. Sitno zito provlatalo I grahovi zagrtani. Sve pokislo sve rodilo Sto no nasi zasejali,

Iz Poz. okr.

Sitnom kisom i rosicom, Nasa polja i livade Nase dive zasejane. Da nam rodi belo zito Belo zito i beriet. Sve sto nam je zasejano Da se rani sirotinja Ona nasa golotinja.

Kad polivaju dodole vodom. Oj dodole oj dazdole, Moj bozole, Moj Perune! Na dazdolu kisa pada Oj dodole oj, Moj bozole moj, Moj Perune moj!1. Na dodolu kisa pada Kisa pada trava raste. 1. Tako se posle svake vrste povtorava. 33. Kad se dodola stresa. Sa dodola pada kisa Na volovi na jarmanci Sa s jarmanci na oranje Sa oranje na useve. 34. Kad polaze darivane ve od kua. Dodole se bogu mole Oj dodole oj, Moj Bozole moj, Moj Perune moj, Moj Ilija moj.! 1) Da udari rosna kisa. Udarila rosna kisa, Okisose i oraci, I oraci i kopaci, I svi oni usevaci. Sve okislo sve pokislo Ponajvise crna zemlja

Iz st. Srbije.

Trava raste zito s puni, A kuruzi vlataju nam. Svako bilje napreduje Svako bilje i beriet. Da se rani sirotinja Sa njezinim silnim stadom Volovima i konjima Tim ovcama i kozama.

Da nam rastu da ponicu Da nam zredu napreduju Da donesu berieta Izobilja svega dosta..

Crna zemlja mila majka Sto nas rani sto nas drzi, Sto nas goji i neguje. Daruj nama domaice Sto ti lani okasose I kudelje pokisose. Bie tebi tanke pree I prediva i pletiva. Samo brze ruke imaj, Brze ruke lake noge, Lake noge bistre oke Svega dosta bie tebi.

1) Tako se posle svake vrstice povtor. sve cetiri te vrst. 35. Kad odlaze ve dodole. Grom gromese Totan Totnese. Munja sevase Dazda padase. Dazda padase Zemlju rosese. 20

Zemlju rosese Trava rastese Svega je dosta Berieta bie. Berieta bie Svacega dosta:

Vina rakije Meda jabuka. Meda jabuka Sladke presladke. Sladke presladke Jabukovace.

Od Hadzike Siljanovia iz Tetovske nahije, var. Kiceva.

Leba bijela Mesa debela. I svega dosta I svega mlogo.

Samo ovoliko pesama smo dodolskih, dazdskih, prprrusskih, ili carojicskih, i dudulskih dobili. Njih ima tisuama no i one kao i svi obicaji narodnji sa svakim danom padaju i gube se. Svuda koje glupo i nerazvijeno svestenstvo, koje vlasti utamanjuju narodnje obicaje nemilice, i ako ovi nikome nista neskode. Osim dodola obicaj je u staroj Srbiji da uvate popa i to na silu da ga poljuljaju na rukama, pa onako obucena i odevena da bace u reku, kad je susa, i tada e za celo pasti kisa. Siromasi svestenici sta jos nee podnositi za narod svoj? Osim ovog odma pocne padati kisa, drzi narod, cim bude ubilaca ili utopljenika, no tada ona pada s gradom i tucom i narodu nije mila. Drze da ima ljudi koji mogu navesti i odvratiti od kog mesta oblake, i da takovi cesto i lete pred oblacima. Kad grmi nevalja se krstiti da nebi sv. Ilija udario avola koji se tada i pod krst krije. Sv. Ilija kad god grmi gaa avole po zavovesti bozijoj, tako on cesto ubije i coveka ili marvince u koje se sakrije necastivi. Svaki grom, ima strelicu koja je lekovita od mlogih bolesti. Drzi se da strelice od groma izlaze posle nekoliko godina iz zemlje, toga radi cesto odkopavaju ono mesto gde grom udari. Prvi put kad zagrmi u godini, valja se valjati po ledini, da nebolu lea i kosti. Ako grmi pre vremena nevalja, tad e biti nekih velikih nesrea i krajina. Ako grmi bas na sv. Iliju hoe se pocrvljati sva variva, a narocito orasi i lesnjici. Sv: Ilija vrlo veliki praznik, a kako je najveiji praznik u Srba sviju vera urev-dan, to da bi se velicina i sv, Iliji ukazala, preslavljaju ga oni koji slave urev-dan. Sv. Ilija zove se brat Ognjene Marije, no to netreba, kao i u svima nasim mitskim pesmama, razumeti da su zaista takvi u bukvalnom smislu. U narodu nasem vise je ko rod po radu i jednakosti u karakteru i nacinu radnje, nego gotovo po krvi. Tako n.pr. kad se kaze brat ili sestra toga i toga i te i te, znaci da je taj s tim i tom jednak i t. d. Prirodno je da je Ognjena Marija sestra sv. Ilije kad i ona ima posla sa vatrama kao i on. Vrlo je lako mogue, da je praznovanje starog naseg Peruna, boga munja i gromova, padalo u taj dan u koji sada pada Ognjena Marija Blaga, pa da su ostavili tome danu hrisan. Srbi pre toga biv. idolopoklonici, da i u ovom ima posla sa vatrama i ognjem, sa susama i prepekama, a Peruna promenili u Iliju kao musko lice. Osim ovog daje nam da tako velimo i to sto Srbi sviju vera pa i Muhamedanci priznaju tu Ognjenu Mariju, Iliju, Prokopija a narocito sv. ura. V. MEU DNEVICE. Od velike Gospoe pa do male, ili od 15. Avgusta pa do 8. Septembra, to se vreme zove meudnevice. Tada svi biljari i biljarke, svi vidari i vidarke idu u sume, planine i livade, te beru razne lekovite trave, koje tada najvise, vele, imaju izcijeljujue i izlecive sile. Blago onome koji nae trave koje trazi, on je osiguran za celu godinu sa svojim i svoje porodice zivotom. U te dane kad se nae med lipovac od divljih pcela, pa od ovog i jos od nekih trava kad se napravi melem, taj i zive rane moze da izvida. Osim ovog dalak se u to doba godine najbolje moze izleciti, a lece ga razlicno. Neki peku lubenicu meuij u nju jos kojesta, pa tu vodu piju. Neki opet nekako nozem izrezuje dalak. Neki trljanjem ga izlece. Neki prze na masti balegu pa previjaju na stomak i t.d. Od sviju tih lekova vidio sam da pomoi biva. No ja sam se od desetogodisnjeg dalka izlecio ovako: Uprzio sam sitnu proju da pozuti malo jace. Ovu sam posle metnuo u lonac s vodom da prokljuca, pa iz ovog u dve kesice metnuv tu proju u te, previo na slabine ili od prilike na bubrege. Ovako je trebalo da drzim 3. dana, pod pojasom, taj lek, pa da dalka nestane. Ja sam drzao samo 21. casa i zadovoljio se s tim sto mi je dalak izkopnuo skoro sav, bez vrlo malog, kao polumesec, komadia, kog i danas nosim. 21

Kako postanu malo duze noi nastanu prela a uz mesojee sela i t.d. Krstov-dan sv. Stevan Vetroviti, Miholj-dan i t.d. kao Gospoe koje se zovu i Bogorovice u Maedoniji, takoe su znatni praznici srb. a i sv. Petka; no o njima nikakve pesme nedobi, pa s toga ih ostavljam i nedodirnute. Prelazim na sv. Tomu, ostavivsij mesta za pesme biljarske -- meudnevnicke -- koje mi moji prijatelji jos neposlase, a ima ih vele zdravo mlogo, no jih je odve tesko dobiti s toga, sto jih biljari i vidari nerado kao svoje nacine lecenja pokazuju. Tako isto mozemo ovde navesti istine neoborime a te su: Da nasi ljudi znadu trave kojim se lece ujedeni od otrovnih zmija i guja, pa i oni koji su se ve naduli. Koliko smo se starali da taj lek doznamo pa sve badava, kad nam ga neodkri ni nas prijatelj Mihail Bircanin iz Suvodanja koji je pred nama umiruu devojku izlecio. Svi ovi biljari i vidari jednako drzu: da samo jednom licu za svog zivota mogu, svoje lekove, nacine lecenja, i vidanja pokazati, vise ne, jer ako jos kome kazu, onda e zlo za njih i njine rodbine i porodice, pa i za celo pleme biti. Ako lepo bude o Miolju-dne tada vele da je to Mioljno leto. Sto smo gore rekli o prelu prijelu ili popredku ono biva samo po selima, a po varosima cim uzre prva breskva, preskva, praska ili turski sevtelija, pocinju seveerije tako zvane t.j. od tog vremena pocinju kalfe da rade i nou. Sad nam dolazi sv. Toma o kome se govori: "Sv. Toma, a sneg doma. Sv. Luka sneg zahuka. 36. Sv. Toma era zijene doma Sv. Luka po kolibi lupa Lupajuij zijenama zbori: ,,Oj vi zijene, oj vi stanarice, Stanarice te krsne planice! Iznosite cabrice vidrice, Iznosite siroke karlice. Da vam doe ta mlada planinka I donijese smoka svakojaka Da vam doe i doma ostane"

Iz st. Vlaha.

37. SV. Mrate i Luke pesme. Na svetog Luku govore: Sv. Luka sneg zauka Sv. Mrata sneg za vrata. Ide zima kao ostra sablja Ko neima bogatu zimnicu Tesko njemu i kozi njegovoj Vee mu je prolee mrsavo Kaparisalo i kazu u reklo.

Kako stoka osvane na sv. Luku u stanu, gataju i pogaaju kakva e zima biti. Ako je podvila noge pod'a se onda e biti ljuta zima, a ako je opruzila, blaga. U obste Srbi vreme po marvi i stoki svojoj tako tocno i verno pogaaju, kao da od njih samo i njihove volje ono biva. Mlogo ima prica o tome, a narocito ona o vlaskom krmku, ili o odzi i njegovim itabima. VI. PESME - I OBICAJI - PRELSKE ILI POPREDSKE I SELSKE. I. O prelima. U svim srbskim krajevima od Italije pa do danasnje Grcke i od Jadraskog mora pa do Marice, Vida Alte u Vlaskoj, Tamisa i Duvava vise Peste i sv. Andreje u Austriji, postoji ovaj obicaj, sa raznim proiznosenjama jednog istog imena. Tako u Maedoniji, St. Srbiji, Albanijama i t.d. Prelo se zove 22

podpredak, a u austrijsko-srbskim zemljama i selom i t.d. Cim se pocnu svrsavati poljski poslovi u jesen, devojke pocnu se skupljatp ili iz jednog sokaka u jednu kuu, ili gde su kue razstrkane na sredinu sokaka, na razkrsu ili gde na zaklonitijem mestu. Svaka donese od svoje kue po nesto za jelo, kao brasna, masti, jajca i t.d. te tu naprave sebi veceru. Kukuruza mladih, -- purenjaka, zelenaka, przenjaka, -- bundeva i svakog voa takoe donosi se tu te se jede. Ni jedan domain nee zameriti curama sto e u njegovoj gradini nabrati voa. No sta vise prii e svaki i sam pa e nabrati i dati curama i to uracunjava u cast neku. Ma kakva steta da se ucinn za pripremu prela, za koju bi se inace podigla terba, oprasta se curama i rado se snosi. Ne samo roditelji i rodbina, nego i neprijatelji dadu sve curama za prelo i u tome im idu na ruku. A kako nebi kad prela nista drugo nepokazuju do neumornost i bodrost naseg zenskog mladog pola. Samo vlasti u Srbiji, kao i sve obicaje narodnje i ovaj, unistavaju, gone, i razturuju prela, te time silom nagone narod na narad i lenjost. Ovo, vele, cine s toga sto se momcad na selima vrlo cesto potuku i izkrvave. No kojim moze zabraniti da to i inace, ako hoe, ne cine? Momcadija nikad se pred curama ne bije, ni to sme ciniti, po obicajnom nekom pravu, nego uvek to cini kad se sreta, van mesta gde je prelo. Istina da biva strasnih okrsaja, osobito kad momcad iz drugog sela doe. Biva, da se gaaju i iz pistolja, no to isto i na zborovima i na drugim mestima, iz osvete i drugog, cine. Najmanje se biju na prelima, drzeij se, kao sto rekosmo, nekog obicaja starog, da se nevalja na prelima tui. Ove bitke postale su od tog doba, kako su nasi policijskij cinovnici poceli da idu na prela, pod imenom da ova zabranjuju. Na prelima se stranci neprimaju, pa s toga se i biju. No nikoga, kao ni jednu curu sto, niko nesme dirnuti na prelima i dok predu. S toga ovu gospodu obicno biju kad su van mesta gde se preli, a narocito kad su ve van kua toga sela. Kad se pocnu skupljati cure za prelo, uvate se nekoliko njih dosavsij u kolo i odigraju svoje prelsko oro, koje ide na levu stranu, pevajuij ovu pesmu: 38. Oj' devojko mile moje, Ja po ladu Maro, Ja po ladu Ljeljo! Ja po ladu po priladu, Sad po priladu Jovo! Sad po priladu Ljelju! Sad po ladu po priladu, Po priladu drago, Po priladu drago! Ljelju Ljeljo Ljiljano, Ja Ljiljano Bozano!1. Doi drago da prelimo. Da prelimo da selimo. Da selimo da predemo: Kitu lana i kudelje Sve po vesma velika. Da predemo da radimo, Tanku zicu konopljinu, I debelu etenovu. Da spremamo divne dare. Vojnu kosu bez njedara. A vojnici bez rukava. Da predemo da radimo. Da selimo da pevamo, Sa pevanjem da igramo, Divna kola Ljijeljova, Divna kola tog Ladina, I Ladina i Ljeljova, I Poljelja sina njinog, I Poljelje serce njine. Da selimo da predemo. Dokle vojna neimamo, A kad vojni na vrat dou. S Bogom prelo i sijelo, S Bogom nase devovanje! Devovanje carovanje. Devovanje blagovanje. Iz Tubrovii i Gradacca okr. Valjev : 1. Ovo se kod svake vrstice povtorava. 39. 23

Kad nema dugo kojoj devojci jarana njenog da doe, i kad pokraj sviju sala, doskocica, preskocica, pevanja i igara, nee da je vesela cura, onda joj ostale pevaju u Macvi ovu pesmu: Koje li je doba noi? Vaj mene Vaj mene, Vaj zalosti moje!1. Reklo mi je drago doi, Reklo doi pa nedoe. Ceka dragog do po noi, Ceka dragog ne doceka. Do po noi i po noi, Ali dragog moga nema. Svima drugim dragi doe, A mojega nie nema. Al se drago nalutilo, Al se drago zadocnilo, Al se drago umorilo, Teska rada ratarskoga, Duga dana urevskoga, Zarkog sunca Ilinskoga, Ali dragu majka neda, Ali mi ga druga mami ? Ako je se naljutilo, Da Bog da se odljutilo, I menika odma doslo. Ako je se zadocnilo, Zadocnilo do po noi, Do po noi da je prosto, Od po noi proklijeto. Ako je se umorilo, Teska rada ratarova, Duga danka urevskoga, Zarka sunca Ilinoga, 1. Povtorava se kod svake vrstice ovaj pripjev. 2. Sad se ovako pripeva uza svaku vrstu. Ako devojke nema, a momak dugo ceka i izgleda je. Njene drugarice a narocito jaranice, koje znadu tajne njene, kao i oni njihove, pevaju kao u mesto momka njenog ovu pesmu, koja nije nista drugo do produzenje prve. Cesto i onako ovu pesmu pevaju bez da je ko izostao. Kad napomenu smo rec jaran i jaranica, onda emo primjetiti da je ovo prastara srbska rec a ne turska, kao sto se misli. Jar znaci jaki silnji junacni u napun i dorastnij covek. Jaril je bio Bog vojne i ratova u starih Srba, koga su zvali Jaril Jar Juri ur urim i t.d. u Srba jaran znaci momak ve zreo u napun sto no kazu. Jaranica devojka u napun. No jaran i jaranica sad u nas znaci drug, pobratim u nekom smislu prijatelj, a jaranica to isto. Jaran e za jarana poginuti, no samo u ljubavnim stvarima. Ali, ako jaranstvo pree u pravu bratsku i nadbratsku ljubav, onda postaje pobratimstvo. Obicno dva momka i dve dobre druge devojke, koje se pazu i miluju, zovu se jaranima i jaranicama. U njih su sve tajne obste i sve sto jedan jaran radi zna drugi, a tako isto i jaranice. Momak se sa svojom devojkom skoro nikad o ljubavi ne razgovara, nego se izpreka samo glede i u utanju svoju ljubav pokazuju. Jaran govori sa jaranicom svog jarana, a njegova jaranica sa njegovim jaranom. Oni 24 Opet dragu nek je prosto, Nek je prost nek' s' odmori. Ako dragu majka neda, Da Bog da mu preminula, Preminula teskom mukom, Teskom mukom jakom kletvom, Jakom kletvom devojackom. Ako dragog druga ljubi, Da Bog da ga odljubila, Usta mu se osusila, Plave oci usanule, Rujno lice pobledilo, Rusa kosa ugasnula, Te mi drago pozeljelo, Pozeljelo svoje drage, Svoje drage izverene. Ceka dragog do po noi. Do po noi i-po-po noi. Od po noi poo kui, Poo kui uzdisuij, Uzdisui i placuij. Sreto dragog na sred mosta, Oj mene oj mene. Oj radosti moje? 2. Ljubi smo se dok je dosta, Dok je dosta i premalo. Ostase nam medna usta, Bas ka da smo seer jeli, Seer jeli med lizali. A serbetom oblivali.

jedan preko drugog i jedna preko druge izjavljuju svoju ljubav i dogovaraju se. Od tud pocinju te pesme da pevaju jaranice izostavsim jaranima svojih jaranica, bez da druge cure znadu u cemu je stvar. One posle prihvate i pomazu. 40. Koje li je doba noi? Reklo mi je drago doi. Rece doi pa nedoe Do po noi i po noi. Ceka drago jedno vece. Ceka drago drugo vece. Ceka drago tree vece. Tree vece do po noi. Zaspase mi plave oci. Od po noi poo kui Poo kui moje drage Da ja vidim i obiem Da ja cujem i doznadem, Sto mi moje drage nema. Al se draga naljutila, Na meneka dragog svoga? Ali dragoj majka neda. Al se draga umorila Tesko kolo igrajuij. Svake igre pocinjuij? Al se drago umorilo Dugih zetvih zetujuij Onda nek je dragi prosto Dugo dragog poljubila Od subote do nedelje. Od po noi odo kui Moga dragog najmilijeg. Al se drago naljutilo Slamkom vrata poduprlo, Trudom vatru zapretalo Ruzom dvore po ubrilo Belom ruzom i rumenom A bosiljkom potrunilo, Dragim smiljem posipala 41. Iz Bosne, ali se i u Srbiji danas peva na prelu i onako. Pevaju je obicno turske devojke na prelima svojim, a i onako. Asan aga! Asan aga! Dva veselja gradi Dva veselja gradi Ej Asan aga! Dva veselja! Dva veselja! Oba nevesela Oba nevesela Ej dva veselja! 25 Zarkog sunca gledajuij? Zarkog sunca petrovskoga. Ali draga drugog ljubi? Al se draga razbolila? Ako se je razbolila. Doneu joj studne vode Studne vode lecebnice, Iz daleke srbske zemlje Srbske zemle Samokovske. Ako se je umorila Zarkog sunca gledajuij Doneu joj studna leda Od osoja ladne zemlje. Ako se je umorila Svakog kola igrajuij. Svake pesme pevajuij I to dragom nek je prosto, Ako me je pripjevala. Ako dragi majka neda Da Bog da joj drugom dala Ako drago drugog ljubi Drugog dragog druga moga Trabosiljem presipala, Kaloperom navalila Bozijim drvcem nabacala Kadivicom zasipala Trndoviljem presipala. Lepim covom zametala, A nevenom premetala Zdravcom postelj posteljila, A dusicom podprostrla. Zecijim sankom san usnila. Cekajuij svoga dragog Svoga dragog najmilijeg.

Sina zeni milu ser udaje. Sina zeni nemilom devojkom. Ser udaje za nemilog dragog. Seja bratu tiho govorila. Seja bratu kroz plac govorila! "Doi brate meni na cardake! Da ti kazem velju tugu moju. Mili brate zivota ti tvoga! Zivota ti i tvoga i moga! Neljub brate nemile devojke! A ja neu za nemila dragog" To izrece na cardak utece. Na cardaku pritvorila vrata. 42. Iz Bosne, Muska. Svu no ja ljego nezasca a gi ga. Svu no ja ljego nezaspa a gi ga. povtorava se. U kolu moja djevojka. Sve pjesne redom izpjeva U svakoj mene spominja: "Jovane prvo gljedanje! Za malo l ti se gleda smo. Za malo l za 9 ljeta. Tri ljeta smo se gljedali. Tri ljeta milo grljili Tri ljeta Jovo ljubili." 43. Oj devojko duso Zlaena jabuko! Ti neljubi mene Niti gubi sebe! Jerbo sam ja junak Iz daleke zemlje. Ja u i otii A ti es ostati. Ja u i umreti A ti nees znati. Ja u poginuti A ti nees cuti A kad budes cula da sam poginuo. Ne pozali truda Do mog groba doi. Do mog groba doi Na grob mi izai. Na grob mi izai Suzicu pustiti. Suzicu pustiti, Drugom kazivati! "Ovde lezi dragi Koga sam ljubila. Koga sam ljubila Koga sam grljila.

pa cardaku kroz plac besedila Besedila pesmom zalostivom. "Moj cardace moj debeli lade: Dosta si me xladom razlaivo I od jarkog sunca zastiavo. Od sada es drugu ser zastitit drugu serku moga starog baba. drugu serku nemilu mi snahu. Dosta sam ja sitan vezak vezla Vezak vezla dragog usivala. Od sada e druga vezak vozsti Druga vezak za nemilog dragog. To izusti a dusicu pusti.

Od tjeska kola i pesne. Slusaju kolo i pjesne e gi ge i t. d,

Vise odoljet njemogo Pojaha vranca gojenog Te odo kolu i pjesni. U kolu moja djevojka. Sve pjesne redom prepjeva, A mene vise nje pjeva Vje vije kolom goljemim Vje vije kolom sirokim Ka vjetar gorom zeljenom.

Ovde lezi dragi! Iz daleke zemlje. Iz daleke zemlje Iz tog tueg kraja Meni govorilo; Ne ljubi me draga! Jerbo sam ja junak Iz daleke zemlje. Iz daleke zemlje Iz tog tueg kraja. Ja u i umreti A ti nees znati. Ja u poginuti 26

A ti nees cuti. A kad budes cula! Ne pozali truda. Ne pozali truda Do mog groba doi, Do mog groba doi I suzu pustiti, I suzu pustiti

Kroz plac kazivati, Ovde lezi dragi Iz daleke zemlje! Oj crna zemljice! Ne bud dragom teska. Zelena travice! Ne bud dragom gorka. Studena vodice!

Ne bud dragom ladna. Zmijo gusterico! Ne bud dragom ljuta. Muvo grobarico! Ne bud dragom ljuta. Daske javorove Ne budite ladne i t. d.

U Macvi n J.

44. Iz Bosne. Sjaj mjesjece obasjaj dovece Obasjaj dovece he, he, he, he!1. Da moj dragi po mjesjecu doe, Da nekalja kajser jemenlije Da ne luta tom gorom zeljenom. Da moj dragi na prjelo mi doje Da m' donjese tu kitu bosiljka. A ja moga u svakoj pripjevam. "Doi dragi prjelu na sijelo! U prjelu su do tri dobra nasa: Prvo dobro nene nejma tuna, Drugo dobro ostarjelog baba, Tree dobro brata roenoga. Sto no sjeju mrko poglijeda. A po cese kui zapovjeda." "Ajde sjejo doma ve je doba. 1. Povtorava se po dva put. 45. Smrt Jovina. Umre Jovo jedinac u majke Umre Jovo jedinac u majke.1. Nemore ga da sarani majka Vje ga nosi u zelenu bastu. Oj u bastu pod zutu nerandzu. Majka stala pod zutu nerandzu Pokraj tjeske trunje Jovicine, Majka stala pa majka i pala Te Jovana sina oplakala Plakajuij Jovana pitala! ,,Sine Jovo jedinac u majke, Sine Jovo moje cedo drago! Je su l' tjeske daske javorove I zaklopac drva simsirova? Je l' ogrdla ta zuta nerandza?" Al' iz trunje Jovo progovara: ,,Majko moja, draga ranilnica'. Nisu tjeske daske javorove Ni zaklopac drva simsirova. Nit' do grdla ta zuta nerannjdza; Ve su tjeske kljetve evojacke Koje su me mlade proklinjale, Jagluk vjezle, a Jovana kljele Proklinjuij; vako govorile : ,,Koliko je na jatluku grana, Tolik' njek je na Jovanu rana. 27 Da m' bosilak u pjesnam pripjevam Da mog dragog u njem razpoznavam Da m' donjese luca javorova Da zapalim oganj na prijelu. e no prjedu moje jaranice e pjevaju te pjesne prijelske. Svaka svoga jarana spominje Ve pjevase i trjeij pjetlovi" A tek prvi orozi prenuse s'. Sjajan mjesjec curu poslusao Objasjao vece po veceri. Te Salija po mjesjecu doe. Ne okalja kajser jemenlija Ne zaluta u goru zeljenu Ne umori ora od mejdana.

Koliko je na jagluku kuka, Tolik' njek je na Jovanu muka, A koliko na jagluku vjeza, Tolik' njek je na Jovanu svjeza." Kad to zacuh ostarjela majka Ona pita svog sina Jovana: ,,Sine Jovo jedinac u majke! Kazi sine moje cedo drago! Kako bi se oprostio kljetva Kako bi se oprostio vjeza I kako li, onih strasnih muka 1. Tako se svaka vrsta povtorava.

Sto t' uklese te mlade evojke" Al' iz trunje Jova odgovara: ,,Majko moja sladka ranilnice! Njemogu se oprostiti kljetva. Doklje traje vjezena jastuka Njemogu se oprostiti svjeza Dokle traje na jagluku vjeza Nit' se mogu oprostiti muka Dokle traje na jagluku kuka Njemogu se oprostiti rana. Doklje traje na jagluku grana."

Prepisana je od evojke Smilje Todorovia iz Prnjavora okr, sab. biv. sreza macvanskog, a sad podcjerskog. 46. Prjelo Hasan pasinice. Prjelo kupi Hasan Pasinica Dolama azun, dolam, Alik mi se Sulta Saja medi Omer-mer, ai uleri Bre, bre, bre, Hajd na pener dilbere!1. Prjelo kupi Hasan pasinica U Travniku kraljevome gradu U Travniku na rjecici Lasvi A pod onom visokom planinom Pod Vlascem hajdukom planinom, Da kako se gospa sastarala Sastarala za prjedilje mlade Za prjedilje cure neudate. I za prjeljce momke nezenjene, Sto pjevaju curam pod penera. U dvoru joj kapi vodje nejma A kamo li svake dzakonije, Sto mi prjeljci prihvataju duse Kad sustanu od pjesana prjelskih. Kad se prjelo bjese sakupilo I od pjesan kad se umorise. Tad zajiska Mejrima djevojka Tad zajiska vodje i sjerbeta, Mladi Usa sladke mjedovine. Tad se gospa za zahir sjetila. Na mah viknu Mejrimu djevojku Na mah viknu i Mejri podviknu! ,,Hajd Mejrusa za goru na vodu Tje donjesi studjene vodice Dokle skuham gospodsku vjeeru" U mladzega pogovora nejma Kako ula Mejrusa djevojka Sude vrze, a vrzinu uzje Tje otide pod goru na vodu A pod onu visoku planinu. Kako dojdze pod goru ia vodu I natoi studjene vodice Te mi pojdze dvoru bijelome, Al izljezje Cjetar harambasa Iz Vlasia visoke planine Kak' izljezje Mejrisu ujiti Ujiti je za bijelu ruku Pa joj kurva hajdukij bjesjedi: "Oj Mejrusa, zar si jos kod majke! Zar jos nosis zlatne gajtanove? Zar jos nosis duvak i prjevjezak Jer te njeje udomila njena?" Kako kurva hajduk haramija Kako ree na mah da obljubi Da obljubi lice u Mejruse. Moli mu se Mejrusa djevojka Moli mu se i brati mi ga! ,,Njemoj Pjero ziv ti bio dragi Ziv ti bio ko ti najmiliji." Pjera njojzi rjecu progovara! "Moja Mejra za me najmilija" To izrjee Mejrisu odvjede Odvjede je u planinu pustu Pokrsti je pa je vjena za se. 28

1. Tako svaka vrsta povtorava se. Ovako pjevaju Srbi Muhamedove vjere na svojim prjelima i sjeljima, samo je u njih i hajduk, valjah biva, bas isti turin, a njeje vlah. Ovu pjesnu pjevaju po svoj Bosni, Ercegovini, Staroj Srbiji, Albanijama i Maedoniji, pa i u sjevjernom djelu Tesalije Srbi Muhamedove vjere. Svuda je jedan i isti obiaj u Srba sve tri vjere, samo sto Rimokatolici imaju manje pjesana i u svakoj mjesaju svog Ivu i Mariju. Prjepisana je od Stane udovice. Ovakvu istu kazala nam je Savka iz Skadra i poslao g. Vasilije Jankovic iz Valjeva uitelj, a ma mnogo kracu. 47. Momak bez roda i Morava. S one strane obale Bela dudo obale Na Moravi plaovnoj. Di devojke platno bele Bela dudo platno bele. Na obali plaovnoj. Di devojke platno bele, A neveste erev vezu. Mladi momci konje trcu Spremaju se ratu i Krajini Spremaju se krvavoj godini. Mladi momci govorili Meu sobom setovali! ,,Daj nam boze vojevati Mloge reke prebroditi, Al' Morave ne broditi. Morava je plovna voda Sino momka zanijela, A jutros ga na breg baca. Niko momka da sarani, Niko da ga u grob spusti Niko trunju da napravi 48. Popadino prelo i Rada. Popadija prelo zove U tu sredu po veceri, Da joj prelo preu prede Popadiji i sebika. Sve su prelje rano dosle Sve devojke neudate Sve mi druge jaranice. A preldzije jos ranije Sve mi momci nezenjeni Sve drugovi i jarani. Svo je prelo rano doslo Al' ne doe bela Rada Bela Rada jedinica. Svo je prelo preu sprelo Svu mi preu do po noi Rano prelo sve spredilo, Al' ne sprede bela Rada. Svoje pree i prediva. Svo je prelo veceralo Po ponoi rano bilo, 29 Niko momka da ozali. Da je momku svoj babajko Za dan bi mu glase cuo Za drugi mu dolazio A za tree momku doso Lepo momka saranio: U borove teske daske Sa grmovom poklopnicom I grmovim veljim krstom. Da je momku svoja majka Za dan bi mu ime cula A za drugi dolazila Za trei bi oplakala Oplakala svoga sinka, Al je momku majka tua Za godinu glasa cula Za drugu je razabrala, A za treu na grob dosla, Al' po momku trava nikla: Detelina do kolena Cemerika svrh coveka."

Ne vecera bela Rada. Svo je prelo odigralo Odigralo kolo prelsko, Al' neigra bela Rada Vee sedi preu prede. Svo je prelo kui oslo, Al' neode bela Rada; Nego osta preu presti Preu presti pesmu pevat'. Kad se prelo svo razie Samo osta bela Rada. Nju mi zove mlado ace Mlado ace posin since: ,,Hajde Rado da spavamo Da spavamo sladka sanka!'' Al' govori bela Rada! ,,A jadno mi to spavanje Kad ja nisam jos oprela Malo pree kudeljine I jos manje etenove. Kad to zacu belo ace Belo ace mlado ludo. Ono ipi te oprede Te oprede obe pree Kudeljinu i etenu. Opet veli belo ace: ,,Hajde Rado da legnemo Da spavamo sladka sanka!" Al' govori bela Rada: ,,A jadno mi to leganje Kad ja nisam vecerala." ipi ace te postavi Te postavi tu veceru Svake tura akonije. ,,Hajde Rado te veceraj." ,,A jadna mi ta vecera Kad ja tune soli nemam." ipi ace te dohvati Tu veliku slanicinu. "Hajde Rado te veceraj!" Sede Rade vecerati

Belo ace u nju gledat. Kad je bila vecerala Nju mi zove belo ace Belo ace posin since; ,,Hajde Rado da legnemo! Da spavamo sladka sanka." "A jadno mi to leganje, Kad ja nemam sta prostrti." ipi ace te dohvati Materinu ponjavcinu Prostre Radi po travici Po travici detelici I omanu premamljivu. "Hajde Rado da legnemo!" "Ajadno mi to leganje Kad ja nemam sta pod gdavu" ipi ace te dovati Materinu podglavcinu Podglavcinu podusinu Onu grdnu jastucinu. "Hajde Rado da legnemo!" "A jadno mi to leganje Kad se nemam cim pokriti." ipi ace te dohvati Materinu gubercinu I majkinu sarenicu Jos suvise velencinu. ,,Hajde Rado da legnemo" Al' govori bela Rada: "A jadno mi to leganje Bela zora zaplavila Jarko sunce ogrejalo Krave rucu da se muzu Telad ricu da se doje. Ti jaganci da sisaju Bele ovce da s' pustaju U tog polja na livade. S bogom ostaj belo ace Belo ace popadino Popadino i popovo." Ode Rada pevajui Belo ace tugujuij.

Od g. Vasilije Jankovia ucitelja iz Valjeva poslane mi, a od koga jih je on prepisao vidi dalje. 49. Nevijera u evojci u momku dvije. Prijedi vijezi evojko Prijedi vijezi dusice 30

Moja bijela Ruzice! Udau te za brata Za mog brata Bozura I vijeij je od mene I ljevsij je od mene I od mene i tebe Moja draga Ruzica! Al' bijesjedi evojka Ona vita Ruzica: ,,Su' ne hvali Ruzice Tvojeg brata Bozurka Sino sam ga viela 50. Sanana snaha.

Tamo dolje u polju; Vaah konja na vodu nogu za nogu Te mi lupi o zemlju. Ispade mu marama Iz tih bijelih njedara, U mara mi jabuka U jabuci nevijena, U evojci nevijera. U momcetu i dvije Da ga sam Bog ubije."

Ova se opijet pijeva pijesmica na prijelu ili bolje da recem na sijelu, kad zimi evojke prijedu u kuama. Pijevaju je da nebi zadrijemale. Pijevac pijeva na pragu Zove snahu sananu. Ovako joj bijesjedi; ,,Ustan snaho sanana Ustan snaho polena. Svijekrva je ustala Tri vrijetena oprijela, I cetvrto pocijela. Svijekar kuu obriso ever vodu donio. Tad ustade snasica Tad ustade sanana. Koliko je sanana TOLIKO je srdita. Pijevcu nogu prijebila Svijekru bradu cupala. 51. Gorom jezi Vuce samouce. Ovu pijevaju cure na prijelima kad hoe da diraju skupljene oko njih momke. Okljen su ove pijesme, obicno na prijelo evojkama mogu dolaziti momci koji su samo rod, kao braa, prvij, drugij i t.d. bratucedi, a ostali svijet ne. Naprotiv okljen su one gornje pijesme dolaze i poznanici. Gorom jezi Vuce samouce Gorom jezi, a gori bijesjedi; ,,Blago tebi, o goro zeljena! Kad ti nijemas od srca poroda. Sam ja nijemam od srca poroda Samo Janju i Janinu majku. Janju prosi Perisa vojvoda Ja je dajem, i majka je daje. Janja nijee Perisu vojvodu." Janjina se majka razbolijela 31 Toj svijekrvi viticu, A evijera erala, Prijeko devet plotova. Kad ga stie nijemoze. Onda njijemu govori: ,,Mol' se Bogu evijere! Sto su ploti visoki. Da bi tebe stignula Kozu bih ti dijerala Odnijla na pazar Pa iz grla viknula: ,Posto koza bivola Jedinoga evijera." "Za dvije pare i dinar I suvise badava.''

Od glavice tijeker navalice, I srdasca vijelike bolijesti, Pa je majka Janjina zborila: ,,Da je menji Janja muska strana! Otisla bih za goru na vodu I donijela ladne vode majci." Kad to zacu prelijepa Janja. Pa oblaci ruvo nevijestacko, A na ruke devijet prstijenova, Pak se pokri stanbolskom samiom. A uzima od zlata mastravu Pak otie za goru na vodu. Kad je bila za gori na vodi. Al' za gorom Perisa vojvoda Su njegovih tridesijet drugara. Njemu Janja do zemlje se klanja Perisa je za ruke uvati Pa joj rijece tiho ponosito! ,,Sjedi dolje lijepa nevijesto!'' Sijede njemu Janja uz kolijeno. Pita Janju Perisa vojvoda: ,,Oj bora ti lijepa nevijesto! Od koga si roda i plijemjena?" Njemu Janja tiho odgovara; ,, ,,Oj bora mi, Perisa vojvodo! Ja sam sijerca Vuka Gorjanina, A snasica Bana Marijana,

Vijerna ljuba sina mu Dragana."-- tada Peris drusstvu govorio: "Zavat' te joj vode u mastravu I izprat' te prijeko gore carne Rad hatara Vuka Gorjanina Rad ljubavi bana Marijana I njegova sina Dragijana." Druzina ga bila poslusala Zavatila vode u mastravi I provijela kroz tu goru carnu, A za ljubav roda vijelikoga Vijelikog roda gospocskoga. Ali kad su na raztanku bili: Izvadio Perisa vojvoda Izvadio stotinu dukata Te jih daje prelijepoj Janji. Krijenuli se gore uz planinu, Kad su bili gori na podnozju Tada Janja jagluk izvadila Pak ga daje Banu Milutinu Davajuij Banu bijesjedila! "Cuh li mene Bane Milutine! Ti pozdravi tvojega ujaka Tvojeg ujka Perisu vojvodu: Utijece mu sa ruke evojka Bas evojka prelijepa Janja." To izrijece u polje utijec.

Od g. Svetozara Popovia ucitelja iz Ivanjice, a od kog jih je on prijepisao poslje emo kazati. Ove moramo samo to rijei da su ovo pijesme starovlaske. 52. Bolna sum majko e umrem. Bolna, sum, bolna, majko e umrem Bolna sum, bolna, majko e umrem, Puscaj da, puscaj, majko da umrem Puscaj da, puscaj, majko da umrem. ,,Puscam da, puscam, erko poludo Puscam da, puscam, erko poludo," Da mi donese, majko, ponode Da mi donese, majko, ponode. Kiselo blago, majko, jablko. 53. Kalino vino crveno. Kalina vino, Kalina vino more crveno, crveno!1. Zaspalo ti je momce to Na bara kamen na rid to. 32 Kiselo blago, majko, jablko. Od tri godine, majko skinati Od tri godine, majko, skinati. Po mesecina, majko, kradeni Po mesecina, majko, kradeni. V zetovski riza, majko, vrzanji V zetovski riza, majko, vrzanji. V devojkin kovceg, majko, cuvani V devojkin kovceg, majko, cuvani.

Tu pominaje vinari Vinari donjo Debrani. Debrani zivi hajduti. Ukradna kona ubavog Ubavog momka mladoga, Ja odnese go na hana Dadose kona handziji Za luta zlta raija. Kalino vino rumeno! Zaspalo ti je to momce Na bara kamen na rid to Tu prominaje vinari Vinari donjo Debrani. Debrani zivi hajduti Kradnase sabla momceta I davaje to mu handzija Za luta zlta raija. 1. Taka se peje po zavrsetka. 54. Mesecina nevrudo. Mesecina, more, nevrudo mesecina, more, nevrudo! Nezaodi, more, na k vecer Nezaodi, more, na k vecer. Dur da, more, junak vecera Dur da, more, junak vecera. Koni mu se, more, v livaa Koni mu se, more, v livaa. Rosna treva. more, napasa. Rosna treva. more, napasa. U mome su, more, klucevi.

Kalino vino rumeno; Zaspalo ti je to momce Na bara kamen na rid to. Tu prominaje vinari. Vinari donjo Debrani Debrani zivi hajduti. Ubise momce mlado to. Zemise zlti dukati Tog momka mladog ubavog. Ne cekaj more Kalina Ne cekaj vino rumeno To momce mlado ubavo. Zemi se drugo do tebe Sjo s tobom sedi na predki Na predki vasi popredki. Iz tvoje selo golemo.

U mome su, more, klucevi. Na kona, more, treva da daje Na kona, more, treva da daje. Na junak, more, lice da lubi. Na junak, more, lice da lubi. Da go zeme, more, do doma Da go zeme, more, do doma. Da mu bidi, mori, ta luba Da mu bidi. mori, ta luba. Verna luba, mori, ubava Verna luba, mori, ubava.

Si te pesmi su ot Stojana Venzenkovia majka Mijacka. Mijacki otkuda i gde ziju eme kazeme na svoje mesto. Sega tolko to mozeme kazeme, sjo tia pesmi popredski. 55. Sjaj mesece ne zaodi. Sjaj mesece ne zaodi Dok nedoem do evojke Do devojko druga moga Druga moga potajnoga. Draga mi je ve zaspala Dok sam doso na konjicu Zaspale joj plave oci, Al' kad doo do dvorova Do dvorova moje drage. Konj zarza dvor za jeknu Al' se trze devojcica, Pa kroz san je govorila! ,,Oj junace Bog t' ubio! Sto mi kidas sanke moje Sanke moje na zaranke". Momak curi govorio! 33

,,Devojcico duso moja! Zar ti zalis sanke tvoje A nezalis truda moga I umorna vrana konja? Kad ti meni na um padnes, Nemam mira ni pokoja Ni u danu ni u noi. Dok do tebe ja nedoem I na tvoju klupu sednem. A ti duso kad se ljutis Na meneka nesretnoga. A ti daj mi desnu ruku; Pa laku no drago moje. Ostaj s mirom i pokojna, A ja idem dvoru mome

Dvoru mome zalostnome." U tom s' cura razsanila I to joj je zao bilo Sto je dragu govorila: "Nemoj dragi da se ljutis Ja u tebe zagrljiti Zagrljiti poljubiti I na desnu ruku lei. Testo zato sto sam ti se Duso moja umorila Do po noi pevajuij Tanku preu tu preduij, A za dragim uzdisuij Sto ga nebi do meneka Na tom prelu devojackom.

Ova pesma prepisana je od Perse Petrovia iz Slankamena u Sremu, a ovaku istu cuo sam da se peva i u Banatu, Backoj i Slavoniji. No ove su druge jos malo ostrije u ljubavi, kojom se pokazuje stanje naroda, pa jih za to nisam ovde ni stavio. 56. Opet smrt Jove jedinca u majke, ama iz Stare Srbije od Ljeskovca. Prepisana od baba Jezde Mitrovia. Zanemoze jedinac u majke Zanemoze taj mladi Jovane Niti zenjen, niti mi je veren. Zanemoze u presvetu Petku, U presvetu Trnovsku mi Petku Svetu Petku tu mi srbsku majku. Razbole se u svetu Nedelju. Bolovao devet godin dana A da tesku bolest bolovao: Kroz kosti mu trava pronicala, A kroz meso zara i kopriva Zuta boca i to belo trnje. Kad je bila deveta godina I desete sedamnajes dana, Umre Jova zalostna mu majka Umre Jova te se jednom smiri. Zao majki Jovu ukopati, A sestrici brata opremiti, Ve ga nose u zelenu bastu U zelenu bastu pod nerandzu. Ostavise Jovu ne kopata Ne grebena i nepogrebena. Cesto majka Jovu pooase Pooase Jovu ponodise: U godini svakoga meseca U mesecu ta svaka nedelja U nedelji svakog bozjeg danka. Ponodeij Jovi govorila So suzama i so napevkama: "Sine Jovo jedinac u majke'. Jeli tebi slicno i obicno Je l' obicna kua bez pendzeri Bez pendzera i bez tog slemena? Je su l' teske daske javorove Je li mek kamen taj pod glava Je li gorka ta zelena trava?" Mrtav Jovo so majka govori: "Ostavi me moja stara majko. Sve je meni slicno i obicno Obicna mi kua bez pendzeri Bez pendzeri i bez tog slemenja. Meko mi je kamenje pod glava A sladka mi ta zelena trava." Seja brata cesto ponodise Ponodise svakog bozjeg danka Svakog dana i svake noice. Svakog sahata i svakog minuta Ponodeij so brata govori! "Brate Jovo sejino zlatije! Je li tebi slicno i obicno, Je su l' teske daske javorove, Je l' obicna kua bez slemenja 34

Bez slemenja i bez tih pendzeri? Je li meko pod glava kamenje, Je li sladka ta zelena trava, Je li teska ta zemljica mrka, Je li strasno bez sunasca svetla Dodija l' ti dazda bez prestanka Je li ladna snezna ledenica, Ledenica so ta stuzavica Sto te biju zimi bez prestanka?" Mrtav Jovo iz mogile zbori: "Sele moje jedino u majka! Ostavi se mrtvoga Jovana Oh Jovana, brata jedinoga'. Obicna je kua bez slemenja Bez slemenja i bez ti pendzeri. Nisu uzke daske javorove, Mekano je to studno kamenje Sladka mi je zelena travica, Nije teska ta crna zemljica, Nije strasno bez sunasca jarkog Nit' dosadna dazda bez prestanka Niti ladna snezna ledenica Ledenica i ta stuzavica. Sto padaju celu zimu sejo. Al su teske suze devojacke. Sto su mene u nedelju klele, Koliko je u Ljeskovac vrata Na svaka sam vrata dolazio I na svaka veru ostavio Svaka vera mene je ubila

I doveka ubivati e me. Sto su mene te devojke U jagluku u vezenom lugu Vezu jagluk Jovu proklinjale: Koliko je na jagluku grana Tolik' nek je na Jovanu rana. Koliko je na jagluku kuba Tolik' nek je na Jovanu muka. KOLIKO je na jagluku veza Tolik' nek je na Jovanu sveza, Sve samije veza so goropadi. Koliko je na jagluku zica Tolik nek je na Jovanu vika. Neka vice zgranovitim glasom, Bolovao za devet godini Bolovao pa ji preminuo. Ve pozdravi moja mila sejo Pozdravi mi svu tu moju brau Neroenu, kao i roenu : Ko se gleda neka se uzima. Ko se nee nek se nenamee Namestnica magla pred ocima Suenica sjajna mesecina, U jesenje te noi tamninke Kad s nevidi nista po noima." Tako Jovo seji govorio Govorio pa je i prestao. Umre njemu ta seja roena I umre mu ostarila majka.

Ovaku sam istu pesmu prepisao bio od Joke Sarajevke, no je ne u vrsti zbog toga, sto mi se ova bolje dopade. 57. Omer i Mejrima. Dvoje mi se mlado zagledalo Jadi moji mlado zagljedalo! Zalost moja mlado zagljedalo, Duni vjetre tje mi razbi djerte Duni lade tje mi razbi jade!1. Omer mome Mejrima djevojka. Prjemaljeu u najljevse vrjeme Kada cavti zumbul i ljubica, Kad s' razvija katmer i ruzica Bjela ruza i rumjena drago. Rjecu dali da se uzjet hoce O Mitrovu danu jesjenjemu Kada sazri zumbul i ruzica Kada sazri katmer i ljubica. Al' djevoje njevjerno bjejase Udaje se o Ilinu danu. Kada sazrje zito i sjenica. Ljuto kune Omer mome mlado Omer mome mlado njezjenjeno. Ljuto kune Mejrimu djevojku, Ljuto kune grdze izgovara: ,,Oj Mejrimo, moje dobro drago, Oj Mejrimo u eto zlijeh casa! Sto pogazi svoju rjecu voljnu Sto ostavi mene njezjenjena? A da Bog da i boziji svjeci 35

Bozi svjetci, Muhamed i Fata: Sto u majke vodicje popila To kod dragog u suzje proljela. Sto od majke dara odnijela, To kod dragog u jadu djerala. Sto kod majke tog vina popila To kod dragog u krvi pustila. Sto kod babe knjige izuila, Tim dragoga mrtva prouila. Sto od brata grljenja dobila To u dragog grdzenja prjenjela. Sto od sjeje njege odnijela To kod dragog stjegje prjenijela." Nje je proslo ni njedjelju dana Razboli se mlado ozjenito Nje ljeza mi ni njedjelju dana, Tje umrije zalostna mu nena. Ostadje mu mlada udovica. Udovica ta mlada Mejrima. Poruuje ta mlada Mejrima Poruuje Omer momku mladu; 1. Svje se pripjevaju posle svake vrstice. 358. Majka i Ivan. Budila majka Ivana Budila pa mu zborila; "Ustani sine Ivane! Tvoje se drago udaje I tebe zove na svadbu. I tvoj se ogo prodaje I tvoje sjedlo zlaceno I tvoja uzda kicena I tvoje ruho vjezjeno I tvoje svjetlo oruzje! Ustani sine Ivane! Ustani jedin u majke!" Ivan joj tiho bjesjedi! "Ostav' me majko da spavam Sanak me strasno lomljase, Ostav' me majko majice. Njeka se drago udaje Od mene joj je blagoslov; Koliko ljeba pojela, Toliko jada podnjela. Koliko vode propila, Toliko suza poljela. Koliko vina propila,

,,E meni, k meni mlado nezjenjeno, E meni, k meni moje staro drago." Al' bjesjedi mlado nezjenjeno : ,,Njecu bome mlada udovice Sto ce meni kruska nagrizjena Kad ja mogu i itavu najci. Sto ce meni lice obljubljeno Kad ga mogu neljubljeno najci. Sto ce meni zlato izdjerato Kad ga mogu nedjeratog njajci." Opjet njemu mlada poruuje: ,,Dojdzi dragi, dojdzi duso moja! Zrjela kruska bolja od njezrjelje. Bjelo lice njeje obljubljeno isto zlato u vatri se vidi." Ali Omer Mejri odgovara: ,,Idz' otoljen luda udovice! Kad su tvoje oi za me bile Ondaj njesi ni gljedala na me. Sada moje oi za te njesu."

Toliko krvi proljela. A mome ogi blagoslov: Koliko dana bjez mene, Toliko trave pojeo. ogo ce meni dolazit' ogo me ostavit nece. Jos bolji ogo i vjecij. Sjedlo cu dobit u boju Uzdu mi drago donjeti Jos bolju okiceniju. Ruho ce ruvar porjezat Svje jedno s njebom jednako. Ostav' me majko da spavam Sanak me jako lomjase, E sanak nalik na samrt." To rjee Ivo mladzani To rjee tuzan umrije. Majka ga ljepo sahrani Vis' groba vodu izvjedje Niz' nogu borje zasadi Sa juga grablje i lipe Sjevjera brjezje jadike. 36

Ove su pjesne prjepisane od udovice Stane iz Zvornika, a pjevaju se po svoj Bosni i Ercegovini i ostalim srbskim krajevima 59. Seja Ivanova. Bol boluje seja Ivanova Bol boluje tri godine dana. U rav se danak razbolila Rav danak u Presvetu Petku. Svetu Petku nedeljinu majku. Iva bratac seji besidio! "Boluj sejo nemoj umrijeti" Seja tijo bratu odgovara! "Bog mi brate valja umrijeti Ja sam Bogu tisko sagrisila Sagrisila drago ostavila I drugoga dragoga uiela. Ja t' nemogu brate priboliti." ,,Boluj sijo nemoj umrijeti Bratac e ti kazivati dragom. 60. Razboli se Mare. Razboli se Mare Razboli se Mare Na majcinom krilu Na Majciiom krilu Ej bolan Mare ej!1, Pitala je majka: ,,Sto je tebi Maro Sto te boli erko?" ,,Mene boli majko I srce i glava." Al' govori majka: ,,Moris li mi Maro Priboliti jada?" ,,Ne mogu ti majko Priboliti jada. O premi me majko Nakiti me snaho, Ozali me sijo. Odnisi me babo, 1. Sve se ove vrstice povtoravaju posle svake vrste. 61. 37 Ukopaj me brale Kod Ivina stana. Kod Ivina stana Di no Iva spava Kod bilih ovaca, Kad se Ivo budi, Neka Maru ljubi. Kad se Ivo prine Neka stado krine, I Maru ozali: "Duso, duso Mare! Rano ti mi umre. Rano i prirano. Kom Ivu ostavljas Komu li poklanjas? Da li ladnu grobu Ili zivu robu? Kazi zbori Mare Do vika zborila. Kazi dragom kad es umrijeti On e tebi grihe oprostiti I slaane ponude doniti. Suvih sljiva sa sirovih grana S mora smokve iz Mostara groze Zutih gunja na midu kuvanih, Zutih gunja iz Prilipa grada. Sivtelija iz Jedrene grada A ljisnjika iz Liskovca grada, Zuta graha iz Bobije grada Poljubaca sa vrilih ustasca Ciljebnice od srbske krajine Bistre vode ka suze curine,'' A ma sija bratu nepriboli Vie umre pod tiskim prokljiem.

Ivo gleda u selu divojku. Ivo gleda u selu divojku Ivo gleda tri godine dana, A majka mu nedaje divojke. Ivo gleda sist godina dana A majka mu i opit nedaje. Ivo gleda devit godin dana A majka mu i opit nedaje. Pa Ivanu tijo govorila: ,,Sine Ivo jedini u majke! Nemoj Ivo iz sela divojke Boljom e te oziniti majka Boljom sine a i bogatiom Bogatiom i lipsom od Mare." Opit Ivo ne hoe divojke. Na zor majka ozinila Iva Nazor Ivi davala divojku Na zor Ivu u trijema svila U trijema u nove pojate. Nee Ivo u nove pojate Vier oe na gornje cardake Majka salje u nove pojate. Al' se Ivi ino nemogase Hodi tuzan u nove pojate. Ti poslusa svoju staru majku. Ivo sio na zlatne skrinjite A divojka na lake sipete, Tad govori mladozinja Ivo: ,,Oj divojko. moje nesuinje! Ne suinje moje neljubljinje Ne ljubljino i neogrljino! Dovati mi bisirnu tamburu Dovati mi sidafli sarkiju. Da rastiram jade i cimire." Divojka je roda gospodskoga Gospodskoga roda plimenitog. Dovati mu sitne tanburice. Uze Ivo te tanke tanbure Ti udari u sitne sarkije, I popiva tanko glasovito. Sitno kuca mladozinja Ivo Sitno kuca a tanje popiva, U pisni je vako govorio : Sada meni moje Mare veli: ,,Sad moj Ivo bilo grlo grlji." Ni sam Mare zivota mi moga Zivota mi i moga i tvoga I umriu grljiti ga neu. Sada meni moje Mare veli; ,,Sad moj Ivo crne oke ljubi." Nisam Mare zivota mi moga, Zivota mi i moga i tvoga I umriu poljubiti neu. Progovara vincana divojka, Progovara zalostna joj majka: ,,Oj Ivave sinula te guja! Skinider mi duvak i vijerak. Da mi malo moje lice dane Davno su me sino zaklonili Izgori mi lice i lanite Nek izgoru na zivome ognju." Skoci Ivo sa krinje na noge. Ti joj skide duvak i koprinu I koprinu sa vijerem lakim. Nu da vidis lica u divojke Sinu lice ka sunasce jarko A groce kano misec sjajni. Ondar veli cilebija Ivo: ,,Oj divojko, sirko materina. Oj divojko, ja kakva si lipa! Ali ipak nisi srcu draga, Mome srcu tuznom i cemirnom, Ka no sto je plimenito Mare. Od Mare si i visa i lipsa I viega roda gospodskoga Bogatija ruhom divojackim, Ali opit nisi srcu draga Ka no sto je plimenito Mare. Oj divojko moje nesuinje! Ne suina i jos neljubljina! Neljubljina i nemilovana! Pozdravi mi moju staru majku I pozdrav mi po selu jarane: Ko se glida neka se uzima Ko se nee nek se nenamie Nek neljube sto uzit ne mogu Sto nemogu i sto neu draga. Sto glidaju nek neostavljaju; Jer su tiske divojacke klitve Kad uzdahne do Boga se cuje Kad zaplace i Bogu je zao Kad zajica dragom Bogu tisko A ka mo li u silu jaranu. Kad jaokne od Boga odjikne, I to es mi pozdraviti nenu Nek' m' obuce lananu kosulju Sto mi Mare u milosti dala. 38

Nek opase crljina pojasa Tog crljinog svilanoga pasa Sto mi Mare u radosti dala. Nek navuce vizene carape Sto mi Mare u viselju dala. I to es mi pozdraviti majku: Vis kue mi drvo irgovane Neka zovne dva mlada pilara Nek pripile drvo irgovana Nek od njega nosila nacine. Kroz nosila pircin procisljaju Sto mi ga je odgajilo Mare. Cisljajuij cisljom od vildisa A kitiij pitomom ruzicom. Oj divojko. moje nesuinje Nesuinje i ne milovanje! Zapali mi u svitnicu sviu Pa iznosi prid cardaka bila Neka mi se mojoj majci vidi Nek se vidi kolo navoditi I sestricam pisam napivati. A cu li me nesuino drago! Priklinjem te Bogom jedinijem I troicom svitcem ponajvisim! Nepust' glasa do bijela danka Nepust' glasa ti ne kazuj jada Grdnih jada i mojih i tvojih I Marije moje drage zlatne. A i moje nesrinice majke I sestrica crnih kukavica." To izusti cilebija Ivo To izusti a dusicu pusti. Nu da vidis gospodske divojke Upali mu sviu u svitnjiku Ti ga nosi na cardake klite. Da se vidi majci naigrati A crnijem sijam napivati. Drugu uzdi u svinaka mitnu Pa ga mitnu cilo glave mrtve Cilo mrtve glave Ivanove. Ona uti kao kamen sinji Tako uta svu tu dragu nocu. Kad u jutru jutro osvanulo I to sunce jarko ogrijalo. Kolo vodi majka Ivanova Kolo vodi, kolom zaljuljuje Kao vihor tom gorom strminom. Kolo vodi do nove pojate Do pojate Ivine loznice. Nogom bije udrie je guja Pa ovako burno govorila:

,,Nuto Ive, nuto zavitina Koliko se sino zaklinjase Da nivestu obljubiti nee, Malo mu je tamne noi bilo Vi on ljubi mladu po sunascu Ne stidi se i nesramoti se Zavitina golema Ivana. Opit majka kolom poljuljuje A irke joj pisne pripivaju Ti visele kiene svatove. Opit lupa, nogom u ta vrata, Dok se nisu vrata iztavila, Iz baglama kova celicnoga Iztav'se se biocuzi krugli. Kad izstavi na pojati vrata Al joj mrtav u krivitu Ivo Onda veli Ivanova majka Svojoj miloj snaji nesuinoj: ,,Oj divojko ujila te guja! Sto je mrtav u krivitu Iva, Sto si meni umorila Ivu? Bila dana danas nevidila Bila dana i sunasca jarkog Po zemlji se nogom nesitala'" Odgovori lipota divojka Odgovori divo gospostine: ,,Da cu li me majko Ivanova! Nekuni me ne uklila sebe Nekuni me sinula te guja. Tebe jedna, a mene cetiri. Sto si na zor ozinila Ivu Sto si svoju ogrisila dusu Sto mu nisi Mariju dovila Ti bi ziv ti osvanuo Ivo, A ovako ni meni ni tebi? Vi je tebe pozdr'avio Ivo! Dovedi der dva pilara mlada Za kuom mu irgovan spilite I od njega nosila pravite. Kroz nosila pircin procisljajte Sto no ga je Mara odgajila. Cisljajuij cisljem od vildisa A kitiij cvitom od ruzica Od ruzica bilih i ruminih, Da joj Ivo bude, ka ruzica, Ka ruzica bila i rumina. Obuci mu laninu kosulju Sto no mu je u milosti dala. Opasi mu pasa crljinoga Sto no mu je u nadizdi dala Da je nee ostaviti Ivo. 39

Obuci mu vizene carape Sto no mu je u viselju dala U viselju i u radovanju Da je nee ostaviti Ivo Nego s njome mladom vincati se." Kad to zacu Ivanova majka Ona pisnu kao guja ljuta Kao guja saran kominjaca, A sistrice u glas zakukase Ka no dvije crne kukavice. Zakukase ka no kukavice Privrnuse ka no lastavice. Vizak vizla plimenita Mara Pod orahom tim dibelim ladom Pod orahom u zelinoj basti. Sacula je Ivanovu majku I sietrice crne kukavice Sacula je pa se uzasnula Uzasnula a i pripanula, Ti pobize u dvore bijele. Brzo poe brze dvoru doe Ti kazuje svojoj staroj majci U zalosti majci govorila: ,,Vitar duva moja mila majko Vitar duva zao glas donise Reko b' kuka Ivanova majka Ivanova majka i sestrice." Al' joj majka tuzno odgovara "uti Maro muk te zamuknuo. Nekuka ti Ivanova majka Ivanova majka i sistrice Vi ti tvoja hoe prokukati" Al to Mare haje i vehaje Vi mi majci smutno govorila: ,,Al' cuh li me samorana majko! Samorana biz cida jidinog'. Poslusaj me danas na poslidak Okupaj me i ocisljaj neno. Joste danas pa vise nikada!" Tako Mare majci govorila, A majka joj kroz smij odgovara: ,,A uti mi moje cedo drago! Ja pomislja e je umro Iva Za Maricom svojom virenicom. Nije umro, nego s' otrgnuo, A od svoje ostarile majke Te mu kuka ostarila majka Sto je nee Ivo poslusati Sto on nee ljubiti divojke Sto mu majka sinoke dovela; Vi ti idi na gornje cardake

Ti iznisi od svile kosulju Na kosulju od zlata rukave I sa njome kitu od dolina. Sad e doi Ivine zvanice, Te ti daruj Ivine zvanice, Ne bi l' Ivi srce odolili." Al' govori plimenito Mare: ,,Neodoli moja stara majko Neodoli od sad pa do vika. Ja ga majko odolit nemogu, A ti moga prizalit nemozes Kao i ja srca moga Jove: Nego mogu jos gore razbolit!" Istom oni u rici bijahu, Al' eto ti Ivinih svatova Mrtva Ivu na nosilam' nose. Kad to vide plimenito Mare Odmah mrtva na, zemljicu pala. Kako pade vise neustade. Tad zakuka lipe Mare majka Ljuto kuka bratimi svatove Nosioce mrtvoga Ivana : ,,Bogom brao, Ivini svatovi! Pricikajte i moju Mariju Dokle majka oprimi Mariju. Dvoje su se mladi milovali Viru dali da se uzit hoe I oboje za sebe umrli Ivo dragi za Mariju dragu, Mara draga, za Ivana dragog." Nosioci za Boga primili Ocekase ostarilu majku Ostarilu tu Marinu majku Dokle majka oprimi Mariju. Zajedno jih u groblje odnese U jednu jih raku zakopase. Kroz daske jim sastavise ruke A u ruke vizene jagluke U jagluke zeline jabuke Nek se znade da su se volili. Neljubljeni u grob se spustili Ne ljubljeni i nemilovani: Nek se ruke bar mrtve sastave Kad se zive sastavile nisu, Okrinuse jedno drugom lice Nek se mrtvi na gledaju lica. Kad se zivi nenagledase ga. Poklopnicom jednom poklopise Poklopnicom tim bilim mramorom Dva biljega vis nje naznacise Dva biljega i do dve prilike 40

Od istoka i od tog zapada Da se znade i da se poznaje Da je musko i zensko prid njime Sa istoka zenska je prilika Sa zapada nek je muska draga. Na biljegu udarise znake Udarise kolutove svete I misece te znake samrtne Okrinute kako Gospod rece. Navalise tisku poklopnicu Poklopnicu ka kuu visoku. Nek se znade da zajidno zive Pod kaminom kad u kui nisu. Cilo glave vodu izvidose Nize nogu voe zasijase Od sivera klupe sagradise

A od juga borje zasijase Oko borja lipe mirisljave A do lipa grablje i jasinje. Na mogili travu zasijase. A potravi cvie svakojako. Ponajvise nevin i ruzicu I bozurak musko cvie krasno. Ko je bolan nek po travi lize Ko je zidan neka vode pije Ko je gladan neka voe ije A ko trudan neka, odpocine. Ko je mladi neka se nakiti Svakojakim tim cviem sarenim, Ponajvise tim nevinom zutim. Nek nevine ljubav u mladima, Kao sto je u Ive i Mare.

Ove su pisne pripisane od divojke Stane Bircanke iz Suvodonja u okr. valjev. srezu podgorskom. Mogu ovdi kazati, da bas nije sasvim cisti ovaj i bas ovaki govor, jir je pomisan sa govorom srbskim koji minja h starosrbsko u cisto e. Sama Stane govorase mi biz ikakvo pravila i u misto h pa i ondi di se uvik cuje e. Ja mitnu ove pisne i druge njene ovako nepriterujuij ni u cim samo radi toga da se vidi, da u nas nas jezik nije ni malo obraen. Osim ovog, kao sto u rii na drugom mistu, ovo je stariji govor tog mista i njegove okoline, a sad ide misovito i divojko i devojko, i lepo i lipo, i belo i bilo i t.d. Sve se misovito upotribljava kako koja pivacica hoe. Stariji je govor, koji je govorio i u misto misovitog danas i i e, a staro-srbski ili crkveno-slav. h, izumro, kad su se u vrime austrijskih bojiva sa Turcima, dosilili ovdi Bircani i ostali, koji su govorili u misto divojka djevojka a i evojka, u misto lipo, ljepo a i lijepo i t.d. 62. Pijesme sijeeljacke. O jezijero svo zelijeno, Naokolo izkieno. Po srijedi pozlaeno. Po pozlati kolo igra Samo kolo evojacko. Vis kola se soko vija. evojke ga sebi mame. Sto ga one sebi mame, To se soko vise vija I tada jim progovara: ,,Oj golube, moj golube! Kad maline zrijele budu I same e opadati; Kao suze evojacke, Prvu vecer u duseku, Na svilijenu jagluciu Na jastuku pod jorganom. Kada no mi pile moje Njijezne grudi nepokriju. Komarnik je vasa kosa Da ne padne na nas rosa Na sokole tie ostrije," evojke mu govorile; "Nas sokole sivo perje Nas sokole ostra tico! Jarijebico lastovico Lastavico vitka tico! Kada groze zrijelo bude I samo e opadati; Kao klijetve u junaka Prvog dana po sastanku Kada viu bijele cure Bijele cure ne udate I evojke njevijencate. I kad budu prvo vece Prvo vece po vijencanju U mijeku duseciu Na sviljenu jagluciu 41

Jagluciu jastuciu. Bijelih ruku razsirijenih, 63. Joka na boci. Joka sjedi na boci U zelijenoj aladzi U turundzi papuci U ibrisim tkanici. Odtu ie mlad junak U gunjiu krdzalija U opanci svinjeli U vermijenu moraliji. 64. Petka Bugarka, Petka ti, Petka ti crna Bugarka Petka ti, Petka ti crna Bugarka! Sto mi se, sto mi se cvijeem nekitis ? Petka mi, Petka mi crna govori; ,,Neu se, neu se, vise kititi. Sino sam, sino sam bila na svadbi Gledala, gledala jade s ocima: Na svako, na svako momce fino-fes Na svako, na svako, momce, kalpace. Na moje, na moje, jade subara. Na svako, na svako momce dolama, Na moje, na moje, momce kosulja. Na svako, na svako, momce jazdija, Na moje, na moje, jade haljina. Na svako, na svako momce te cizme, Na moje, na moje, jade opanci. Na svako, na svako, momce taj pojas 65. Bolan Jovo u gori. Bolan Jovo po gori hodio Na vitu se jelu naslonio Te je vitoj bolan govorio: »Vita jelo mene boli glava." A vita mu jela odgovara: ,,Nek te boli, neprebolela te Neboli te sa mene Jovane

Komarnik je vasa kosa Da ne padne na nas rosa."

Oe momce jabance; Da joj kupi nanule. Da mi sijee po bostan. Da mu bijere ulistan. Da mu mijee pod jorgan. Da evojve dolaze Da mu jorgan oblaze.

Na moje, na moje, momce uzica Na svako, na svako momce modar mac, Na moje, na moje, jade britvica. U svakog, u svakog, momka sto dukat, U mojeg, u mojeg, jada ni pare." Kiti se, kiti se, crna Bugarko Kiti se, kiti se, zuti nevijene Neka ti, neka ti, srce nevijene Tvoje je, tvoje je, momce za tebe. Ni bolje, ni bolje, momce od tebe, Ni gora, ni gora, Petka, od njega. Naslo je, naslo je, silo ognilo. Petkana, Petkana, crna Bugarka. Nasla je, nasla je, crno Bugarce. Kakva je, kakva je Bugarka, Takvo je, takvo je, Bugarce. Oboje, oboje zemlje Bugarske Oboje, oboje, jednog zavicaja. Jednoga, jednoga, roda bugarskog.

Ve sa triju u selu curica Koje su ti vezen jagluk dale Jagluk dale u jagluku klele: Koliko je na jagluku grana Toliko je na Jovanu rana. Koliko je na jagluku kuka Tolik' Jova dopao nam muka. 42

Koliko je na jagluku veza Tolik' nek je na Jovanu sveza Koliko je na jagluku zica Tolik' Jovo dopao modrica. Koliko je na krussci krusaka 66.

Tolik' Jovu zgodilo pusaka. Sto prevari u selu devojke Sto prevari ujela ga guja Njega jedna a njih devetere."

Darovi prevarene devojke. Predte, predte druge moje. Predte druge na me negledajte Ja sam sebi dare popremila. Svekru babu kosulju od svile Da Bog dao i Bogorodica: Svile mu se kosti od bolesti Od bolesti teske goropadi I zgranila velike bolesti. A svekrvi moje mile druge Svekrvi sam dara popremila Popremila cember i okrugu Da Bog dao i Bogorodica; Oko nje se zemla okruzila Okruzila od sveg je odvojila Od svakoga dobra i milosti Ponajvise zdravlja i veselja. Mome dragom moje mile druge Mome dragom mome veljem vojnu Spremila sam mrku maramicu Kad omrkne, da Bog da mu dade Da Bog dade i Bogorodica: Da omrkne a da neosvane. Sto me tuznu danas prevario Poslusao svoga starog babu Svoga babu i staricu majku Drugu uzo, a meni se smeje

Iz valjevskog od g. Jankovia.

67. Ranka kruska. Uzrasla je ranka mi kruska. Medena, premedena, Seerna preseerna Oj kruska medena!1, Pod njom sedi lepo selo Lepo selo devojaka Devojaka i momaka. Selili mi i prelili Od sumraka do po noi, Na prelili na selili Mlogu preu i pletivo. Svaka svoje dare spravlja A Nevena pesmu peva Do po prela preradosnu Od po prela prezalostnu. U radosnoj dragog hvali U zalostnoj proklinjala. Peruniko plavo cveo 68. 43 Plavo cvee i, pocvee. Lepo plavi lepse cvati. Cvati dragu na pendzeru Neka mu je lice tako Kao cvee sto je tvoje. Sto mi drago to nedoe Na mog prela velikoga Na mog sela prevelikog. Nego ode drugoj dragi Drugoj dragi drugom prelu Di devojke sve dremaju Stare babe ve krkljaju Ocevi nam san borave Stare majke krmeljive Oko vatre pozaspale, Mila braa umaknula. Umaknula drugim prel'ma. Svaki svojoj oso dragoj."

Tuin i svoj. ,,Dremas devojko Majkina erko! Dremas devojko Majkina erko?"1. ,,Ne dremam majko Sanak me lomi Tuin me mami. Tuin me mami Na zute gunje I na limune." Kakve su erko Te zute gunje, Te zute gunje I ti limuni?" ,,Okolo zuti 1. Tako se pripeva posle svake vrste. 69. Car Lazo i ljuba mu. Uzrastla mi Kato zlato Zlato mi moje! Bjegigela lo gi go za vinova. U sred grada Kato, zlato Zlato mi moje! Tog Krusegigevce Lazina. To nebila Kato, zlato Zlato mi moje! Bjela lo gi go za vinova Ve to bila Kato zlato Zlato mi moje! Bjela gi ga rugiguza rumena. Pod njom sjedi Kato zlato Zlato mi moje! Vjerna gi ga ljugiguba Lazina. Razcesljala Kato zlato Zlato mi moje! Ruse ko gi go se po plema. Od tud ide Kato, zlato Zlato mi moje! Car Laza gi ga re srditi, On mi nosi Kato zlato Zlato mi moje! Dugi gu ga bica u ruci. Pa uvati Kato zlato Zlato mi moje! Vegi gernu lju gigu bu Milicu. Udari je Kato zlato Zlato mi moje! Trogago gostrugigukom kamdziom. Udaraju' Kato zlato Zlato mi moje! Ljugigubi grogigozno govori: ,,A sto ti je Kato zlato Zlato mi moje! Mogigodro ligigice i bledo? A sto su ti Kato zlato Zlato mi moje! Rugigu se kogigo se smrsene?" Al" govori Kato, zlato Zlato mi moje!1. Gogigospoagiga Milica: Neudrime Kato zlato Zlato mi moje! Mogigoj gogigospodagigare Lazare Ja sam tebi Kato zlato Zlato mi moje! Duge pute putovala. Duge pute Kato zlato Zlato mi moje! Na tu nasu Krajinu. Na Krajinu Kato zlato Zlato mi moje! U Lazinu tazbinu. 44 U sredi ljuti Okolo modri U sredi kis'li.'' Takvi je erko Svakij tuinko. Takvi je mila Tuinko mili. Na usta sladak Na srcu gorak. Spolja je gibak U sredi jedak. S polja je beo A u srcu edak. Pojes et erko Srce to tvoje. Posta es erko Ka zuta gunja Ka zuta gunja I ka' taj limun. Pa es tad rei. ,,Majka je prava Istinu kaza A ja ne primi Neverova joj I ne poveri." Odbaci erko Te zute dunje Te zute dunje I te limune.

S toga sam ti Kato zlato Zlato mi moje ! Taka bleda i modra. Ja sam tebi Kato zlato Zlato mi moje! Musko cedo ninjala. S toga sam ti Kato zlato Zlato mi moje! Ruse kose smrsila." Al' govori Kato zlato Zlato mi moje! Car Lazare ljutiti; ,,Nije zato Kato zlato Zlato mi moje, Oj Gospoo Milice!

Nego te je Kato zlato Zlato mi moje! Zmaje Vuce ljubio." Moli mu se Kato zlato Zlato mi moje! Ta gospoa Milica; Neudri me Kato zlato Zlato mi moje! Moj gospodar Lazare! Ja ti nosim Kako zlato, Zlato mi moje! Musko cedo pod pojas, A do njega Kato zlato, Zlato mi moje! Dvoje zenski blizanca.

1. Kao sto se vidi dovde, pri pevanju u svakoj treoj vrstici umeu te slogove, i to gde vise, gde manje tako da jim se upravo nemoze uvatiti sto no kazu krsno ime i pravo pravilo. Napev ove pesme, same po sebi dosta lose, takav je, kakvog je mogla samo slavenska dusa, cista, otvorena, pravicna, blaga, junacna, nevina i upravo idealna stvoriti. Ovu pesmu pevaju na prelima samo muskarci i to dok idu do prela. Pevaju je i onako putujuij nou. Kad sam je jednom probudivsij se nou cuo, nisam se mogao uzdrzati, a da neustanem i da neidem za tragom pevaca sve dotle, dokle nisu daleko otisli iza Crne Bare i dok nisu drugu poceli da pevaju. Opet povtoravam, da same reci pesme bez njene melodije sacuvati, znaci toliko, koliko i balzamirani covek bez duse. 70. Uzabra strucak bosiljka. Uzabra strucak Bosiljka jagnje mi moje Do zemlje janjesce mlado Ej moje janje bijelo! Dani malo dani Dukatii mali Ni maleni Ni vrlo golemi To su jadi njeni Jadi golemi1. Dado ga dragom do sebe A mome dragom mladom: ,,Oj moje drago do mene! Sto si mi tanko Sto si mi suvo Sto si mi modro Modro zeleno? Sto si mi lako Drago mi moje Ej moje drago prjemlado?" Drago joj veli Veli joj zbori! Aj moja draga! Moje mi janjesce mlado! Sto sam ti lagan Za konja stvoren Da konja jasim Da ga njemorim. Sto sam ti tanan Kada sam rasto Na jelu gledo. Sto sam ti modro Modro pametno Knjigu ti znadem Knjigu ucio Svaku draga mi Pamjet dobio, A pamjet velju Za dragu moju. To ree dragi Uzjede dragu Sa prjelja velja Metnu je za se Na konja zeljena 45

Utjece dragi Sa dragom svojom Svom dvoru bjelom. Vjena je za se,

Posto je krsti, Ljepo joj ime Nadjenu janjesce moje Od Fate Zlata.

1. Iza svake ove vrstice povtorava se vala biva svaka en ona prjepjevica. Pevaju je i Srbi Muhamjedove i Ristove i Hristove vjere, ama i u Rackoj -- dan Srbiji i staroj -- jos je njesu batalili, nego je na prjelima pjevaju. Prjepisana je u Tubraviu okr. valjev. od jene dosjeljene bosanke. 71. U Petak se ace razbolelo U taj petek nedeljinu majku. U subotu bole bolovao U nedelju na nebo otislo. Lepo ga je majka opremila Trunju mu je cojom okovala Po coji su grane svakojake. Molovane grane svakojake. Krstacu mu od simsira gradi Po krstaci od bisera veza. Sarani mi mlado ludo ace. Cesto mu je na grob dolazila Na grobu mu uvek zapevala

Iz austrijskih srba.

Zapevaju' pitali mi ace: Sine ace, jel" ti zemlja teska, Je l' ti gorka zelena travica?" Al' iz groba ace progovara: "Nije meni crna zemlja teska Nije gorka zelena travica. Ve su teske devojacke kletve. Kazi majko po gradu acima: Nek ne ljube tue ljubljenice Ljubljenice tue verenice Ve nek ljube zmije pijavice, Sto no piju srca u acima, Bolje zmije nego tue cure."

72. Ajte druge da prelimo Da predemo i pevamo Svake pesme i radova Ponajvise prelske pesme Prelske pesme od istine Sta se radi i sta cini. U petak se ace razbolelo To Ranelce od Prilipa lepa U subotu boles bolovalo U nedelju Bogu dusu dalo. Lepo ga je majka naredila Naredila za na ukopnicu. Obukla mu tananu kosulju Od prebele svile do zemljice Po kosulji prebela savana A savana mrtvackog ukrasa. Preko ovog akovo odelo Sve odelo sa gorom jednako Sve zeleno s goricom jednako. Na prsi mu toke zlatalije Iz pod toka zelena dolama. Na dolami rujan pojas dugi Pod dolamom crvene caksire. Vrhu svega bijela mu svitka Na glavi mu crveno kalpace Na kalpace pero paunovo, Na nogama cizme pozlaene. Vrhu svega svilena nokrova Sav je pokrov od prebele svile Preko njega crvena pojasa. Vrgla njega u sarenu trunju U sarena sanduka s granama. Sazvala mu svu druzinu mladu Sve je acad mlaij od mlaega Sve je acad lepsij od lepsega Sve je acad umniji od umnijeg Sve uceniji od ucenijega. Na sanduka metnala mu majka. Vise glave tri jabuke zlatne U jabukam' alem dragi kamen 46

Da se aku u zemljici vidi Kao nama na bozijem svetu. U ruke mu crvena ruzica, Pokraj krsta kova zlaenoga. U nedrima pisana knjizica

U knjizici tri cetiri slovca, Crna slova ama pravo kazu: ,,Greota je ljubiti devojku Poljubiti pa je ostaviti Obeati pa je neuzeti."

Od gospoje Aleksandre popadije popa Jovana Vilotejevia uciteljke prizrenske. 73. Takvu istu imamo od g. Jovana Stanimirovia svest. prizrenskog. Pocetak je o samoj stvari jedan i istij, samo je svrsetak malo drukcij. Mi je uvrsujemo ovde samo s toga, da se vidi da svuda srbskij narod o jednom i istom skoro svuda jednako peva, a time se i pokazuje da je to jedan narod. U Petak se ace razbolelo Malo ace mlado Biogradce Biograda carevoga grada U kraj mora sinja Jadranskoga Jadranskoga mora srbljanskoga A u Zeti zemli plemenitej Plemenitoj zemlji dedovitoj Odaklen su sva gospoda srbska Sva gospoda i svi nam carevi. U subotu boles bolovalo U nedelju ace preminulo. Lepo ga je majka opremila Saren sanduk granje pozlaeno Saren trunjac lise srmalija A krstovi srebrom okovani. Vise glave tri zlatne jabuke U jabuke alem dragi kamen 74. Sto je lepo rano uraniti Kad slavuji prije zore poju. Slavuj vice: "ajde ustaj Milce Ustaj Milce ladne vode tece! Valja Milce umivati lice Jer je lice na prelu podulo. Je l' na vode, jeli u livade U livade cvea svakojakog Po najvise lazurne ljubice Bele ruze i rumene Milce. Bosioka Ladinoga cveta Smilja Milka i tog karanfilja. U livade bunar vode ladne. Kod bunara od zlata stolovi Od srebra jim noge i podnozja Na stolovi sudi od alema A pehari od dragog kamena. Za stolovi ta srbska gospoda Vee cine i zbor mi zboruju. Ponajprvi srbskij car Tresimir A do njega Bani i Zupani Sve vojvode do nji Krajinari, A do ovi Knezi i Knjazevi: Nacelnici Zastavnici silni Stegonose i ti Stotinari, Tisunici i ti Postelnicu Celnici Novacnici Pani I ostala po izbor gospoda. Svi gledaju na zlaene stole A na stolu zelene hartije Na hartiji crna slova pisu Crna slova, ali zalostiva: ,,Grehota je ljubiti devojku Ljubiti je pa je ostaviti. 47 Da se aku u zemljici vidi Ka od sunca na ovome svetu. Pokrov mu je od suvoga zlata Pa ga pita ostarela majka. ,,Cuje s li me ace samouce! Cujes mene moj jedini sine! Je l' ti teska crnica zemljica? Je li majkin zelena travica?" Mrtvo ace majci odgovara. "Je l' me pitas pravou ti kazat'. Ne je teska crnica zemljica Niti majko zelena travica. Teske su mi reci devojacke Na mene se mlogo naplakale Dok se Bogu bese dosadilo Te me uze sa tog vaseg sveta."

Obeati pa je neuzeti. Preteske su devojacke kletve Kad uzdane do Boga se cuje Kad jaohne samom Bogu tesko. Kad zaplace samom Bogu zao Od g. Jovana Stanimirovia svestenika prizrenskog.

Kad zakuka Bogu se dodija Te umori ko grehotu cini" Ajde Milce u rosne livade U livade na bunare vode."

VI. SV. MITAR ILI DMITAR. 75. urev dance hajducni sastance Mitrov dance hajducki rastance! Sto no mi je godisnjih svjetaca Vjeeg nejma od ureva danka Ni zalnijeg od Mitrova danka. urev dance velika radosti Za hajduka i za garskog vuka! Mitrov-dance golema zalosti Za hajduka i za garska vuka! Prjesta nama nasa hajducija I vucima njihna vucasija Valja bjezat jatacima svojim 76. Sto se beli dole u livade.? Da l' je cvetak da l' je loboica Il' je ono bijeli golube Sa prepelom dilber golubicom? Nit je cvetak, nit je loboica Nit je ono prebeli golube A sa dilber belom golubicom: Ve je ono sveti Dimitrije U ponosnoj svojoj otadzbini. Pred njega je sofra pozlaena I na sofri prebela pogaca Na pogaci prebela pcenica Na pcenici prezuta sveica. Na sofri mu casa od biljura I u njojzi vino trogodisnje. Tako sedi sv. Dimitrije, A za sofrom onom pozlaenom. Tuda lete dva bela goluba Tuda lete i preletose mi Vise sofre sv. Dimitrija. Narusise trogodisnje vino. Njih mi kune sv. Dimitrije Al' govore dva bela goluba "Nekuni nas sv, Dimitrije, A mi nesmo dva bela goluba Nego smo mi dva bela Anela. Mi idemo Bogu na istine, Da kazemo ljude svakojake." Kad to zacu sveti Dimitrije Pokloni se bozim Anelima, A Aneli odose ka nebu Otidose Bogu na istine. Koji veran koji nam nevjeran. Iznevjeri propade nam glava. Vukovima jame nalaziti Koja dobra a koja hrava Sto hrava propade vucija. Mitrov dance goljema zalosti Kolika si da te Bog ubije Od Mitrova pa do ureva-dne E reko bi tisua godina Kako traje ta goljema zalost Kako traje zivot na jatake.

Ovu kao i ostale pominjane pesme od Gospoica Prizrenskih dobili smo preko G. Ilije Spasojevia ucitelja Sredackog. Posme ove opet je on dobio od g. Tome Stefanovia papudzije prizrenca u Prizrenu, a ovaj je opet dobio jih od Gospoje uciteljke Aleksandre supruge g. Jovana Filotejevia svesten. prizrenskog, kojoj su ispisivale njene ucenice, pominjate ve gospoice. Slava i hvala jim svima! O sv. Dimitriju jos mozemo rei, da se na njega pogaaju i odpustaju sluge sviju rodova. 48

VII. VARICKE PESME. 77. Varice Savice, Dve mile sestrice! Varica vari 78. Gdekoji samo ovako. Varica vari Savica ladi Nikolica kusa 79. Neki opet ovako. Varice savice, Mile mi sestrice! Varite ladite Braa nam kusajte. Varice savice, Mile nam sestrice! Varite ladite Brau nam ranite. Brau nam ranite Otci nas ucite.

Iz stare Srbije

Savica ladi Nikolica kusa Bratac jim kusa

Otci nas ucite Nane nas gledajte. Nane nas gledajte Babe nas njezite. Babe nas njezite Strine nas pazite. Strine nas pozite Bratii milujte. Bratii milujte Dragi nas ljubite.

80. Varice savice, Nediljine sistrice! Nediljine sistrice Nitkine ercice! Varice varite

Iz Svojdruga okr. uzic. sr. rac. ili nekad sokolj. nah.

Savice ladite Brau nam tovite Sistrice negujte. Babe nam hranite I nane ranite.

Cudnovata je stvar u nasem narodu! Cesto biva da u jednom i istom selu nekoliko kua vare varicu, a nekoliko ne. Kod jednih je grehota da vare, a kod drugih ne. Tako jedni kad vare, umiru jim deca i stoka skapava, a i onako berieta nee biti. Kod drugih naprotiv. Ova se protivpoloznost objasnjava, mislim, tim, sto nema ni jednog sela u dan. knezevini, da je zaseljeno starosediocima, nego su svuda mahom i to vei broj doseljenici. Osim ovog ovo je pravilo: Da po veoj cesti nevare varicu one rodbine, bratstva i plemstva koja slave zive svetitelje, kao sv. Iliju i Aranela. Narocito biva kod Ilinaca, a ovakvih van Aranelovaca nema odve mlogo. Inace mahom se vare varice. U vece Varinog dana u Decembru, metne se u nenacetu vodu raznog semena. Vodu valja doneti sa devet ili najmanje tri izvora -- pa se prestavi uz vatru da se kuva, ili se metne na vatru, kao u kotao, 49

(bakrac), tendzeru, gvozdenjacu i t.d. Ovu vodu valja doneti izjutra rano pred Varin dan, i to pre izlazka sunca. Celjade koje donosi tu vodu valja da bude ocesljano umiveno i obuceno u ciste preobuke, a gde gde i okulano. Kako doe na vodu rekne; 81. Dobro Jutro ladna vodice! Dosla sam da mi dades tvoje kapljice! Da kuvam varim Varu, Varicu. Varu Varicu ladnu Savicu, Ladnu Savicu Nikolinu kusicu. Tada uzme vode i rekne: Zbogom ladne vodice! Hvala ti na tvome daru, Tvome daru cistim kapljicam!

Kad doe kui, onda sve vode iz raznih kladenaca saspe u jedan vei sud i u taj metne u tu vodu suvog bosiljka, zdravca, nevena, trndovilja ili bozurka, ruze, cubra, trabosilja i t.d. Pred vece se povadi to cvee, naspe se bogojavske vodice, a vatra se Varina mora podpaliti badnjakom. Oko vatre, posto nastave varicu, posedaju i po iskakanju raznog semena pogaaju nesto. Kad rekosmo raznog semena treba da kazemo, da se tu mee: raznih grahova, bobova, zita, jecma, kukuruza, sitne proje, razi, elde, kase, suvih sljiva, jabuka, krusaka, ljesnjika, oraha i t.d. Posto vide da je kuvana varica izmaknu vatru a kotao ostave na verigama te tako nad ognjistem noi viseij poklopljen cim. Sutra na Varin dan rano ustanu, obuku si umiju se i mole se Bogu, pa onda tek glede kako stoji varica i po njoj seju idue godine ranu. Taj dan i sutra dan t.j. 6. na Savicu i preko sutra a to je na Nikolicu b. Dec. jedu tu Varicu. Daju stoci da je jede, mazu joj vratove, mazu jarmove da nezulje, mazu kola i amove, i t.d. Osim ovog posipaju njom i njive, pa nose i na vodu te daju i vodama varice. Ostavljaju malo od varice te mesaju u ono jelo uvece Bozia koje se tako isto od sviju plodova kuva. Na sv. Nikolu oni, koji slave nedaju gostima negde, a negde i daju no posle koljiva, varice. Nikolstaka, ili onih koji slave sv. Nikolu, koji je patron putnika, a narocito laara, ima dosta. Sta vise slave ga i poturcenjaci koji rade s laama, pa kupuju svee i grade negde i koljivo, te nose, u Srba pravoslavnih hramove. Govore da je neko slavio sv. Klimentiju, pa jednom idui iz vodenice s brasnom za taj svetac spremljenim, zagljibe mu se kola. On je gonio konje ama ni mai, prizivao je u pomo. svog svetog Klimentiju, vicui: "Pomozi sv. Klimentije, moje krsno ime." Tako neprestano, ama badava, konji nemogu ni da pokrenu, a kamo li da izvuku kola iz blata. Pocne prizivati sve redom svece, pa opet nista. Opet se obrati svom svetitelju ali uzalud. Vikne: opet pomozi sv. Nikola, a malo jace, valjda osine kolje, te bogme on pomogne. Tada taj rekne: ,,Vala sv. Klimentije do sad si klimao oko moje kue pa u kuu, a od sad es klimati, no u kuu nees." On uzme sv. Nikolu od tog doba da slavi. Najvise slave meu svima Srbima sv. ura. Slave ga ne samo pravoslavni, nego i Katolici, a narocito Muhamemedancp Srbi. Sto ga ovi poslednji slave iznosi se da ga je slavio Brankovi Vuk, pa s toga cesto zovu one koji slave sv. ura izdajicama, ali ga opet svi slave kao vojnika i junaka. Negledajuij na sva ta podmetanja sv. uru, kao god sto se svi mole na putovima sv. Nikoli, koji spasava putnike na moru, tako isto svi, koji polaze u rat, pa i pred samim jurisem, reknu negledajui sto su muhamedanske i katolicke vere Srbi: "Pomozi sv. ure; pomozi veliki junace. Iznesi me iz ove bitke ziva i zdrava." Muhamedanci Srbi osim toga reie: ,,A pomozi nam slavni sv. ure, nase krsno ime, nas veliki i najvei svee." Ovde govore: ,,Krsno ime," kao da prjevare sv. ura, da jih spase, pa e poslje lako. O sv. Nikoli ima mlogo pesama, kako on spasava na moru putnike, meu mlogima ve sabranim, mi imamo iz stare Srbije, a i iz Crne-Gore sa Kacanika ovu: 82. Boze mili cuda golemoga! Piju vino do tri pobratima Sv. Petar i sv. Nikola I sa njima sv. Pantelija. Na Przilu vise Dukljanina Vis Prehvale starog Carigrada 50

Carigrada od te srbske zemlje Srbske zemlje stare caroslavne, Sv. Niko malo zadremao, Koliko je junak zadremao Iz ruke mu kondir izpadnuo, A taj kondir od dragog kamena I u njemu rumenika vino. Koliko je pehar odletio Cak do Sare visoke planine, A sa Sare na Kacanik ljuti, Te se prosu vino iz kondira Po onome crnom Kacaniku Poskapase ljute kacanije, Poskapase a i pogorese. Tako vino svetitelii piju. Kad vidose do dva pobratima Sta se desi od toga kondira Sve gledaju Nikolu ne bude Dok se sveti Niko neprobudi. Kad s' probudi i oci protrlja On govori do dva pobratima: "Oprostite dvije mile pobre, Sto zadrema i pehar izpusti Te se prosu vine na Kacanik. Velike mi molbe dodijase;

Navezlo se tri emije roblja Tri emije starijeh hadzija. Dunu vetar dunula kosava Sve emije sase utopiti. Zao bese da propadnu ljudi Ljudi prave i izkrene pobre Pokraj gresnih velikih hadzija. Ja od lee emije izbavi. Zato sam vam pobre zadremao. Sto izpusti pehar od dragoga Od dragoga alema kamena I zato mi oprostite pobre: Na Kacanik velika nevolja, Okupile zmije kacanije Trideset i tri cobanina mlada Vera boza sve ujesti ahu, Da neprosu vino na Kacanik Da zapali drvlje i kamenje Te zgorese zmije kacanije, Eto pobre sto se prosu vino. Putnike sam oco izbavljati''. Obe pobre Niki zafalise Sto se stara za svake putnike Sto izbavlja od gada golemih.

Posle sv. Nikole, a narocito kad ve nestane varice, drze, da se mogu pevati pesme bozinje ili koledske. S toga pocinju ve deca gde gde da pevaju. 83. Porucuje Varica Savica Porucuju seja Nikolice, Tom Boziu mladom Svaroziu: "Oj Boziu mladi Svaroziu, Oj Boziu mladi Kolediu! Poslji nama nogu pecenice, Da zacinim te nase varice, Da eme ti dara velikoga, Od sve nase velike varice, Na Koleda tvoga vecernjega, Svakojaka zrna i sjemena.

Posle ovoga idu detinci materice i oci. Oci su u nedelju pred Bozi, materice pred ovom, Mladenci padaju cetvrti dan po Boziu. Na oce i materice vezuju deca i jedne i druge i od ovih dobijau odkup suva voa, kolaca, a po varosima i koju paricu. Na mladence roditelji biju grancicama svoju decu, da ostave zlo, a da prime dobro. Taj se dan vas dan deca sama meu se biju da ostave zlo, a da prime dobro. Tada i gataju nesto da budu deca dobra i valjana. VIII. TUCIN-DAN, BADNjI-DAN I BOZI. Na tucin dan pre sunca pokupe se sve stolice, klupe i ostale sprave za sedenje, pa ostave na tavan ili u kakvu staju. Taj dan ubija se pecenica i to krupicom soli. Krv od pecenice, kad se zakolje, vate se na tu krupicu i daje stoki i marvi da bude zdrava i plodna. U mesto vatralja napravi se drveni zarac i podsticac koji sluzi u mesto ovog, masica i ostalih stvari. Tek kad na Bozi doe polazenik onda se sve 51

to iznese. On prvi sedne na stolicu i on prvi uzme vatralj, skinuti s tavana ili doneseni iz zgrade ili staje kakve. U svima srb. krajevima na tucin dan cuvaju se da niko nnkoga neudari da ne bi bio te godine cirovit, a koliko cirovi nasem narodu dosauju kao i suga, greba, i jos druge nakozne bolesti, svako zna. U svima krajevima srbskim na tucin dan, a uvece badnjeg dana, isla je od pre momcad kao i danas sto u mlogim mestima cini i pevala Koleda ili njegove pesme. Najmanje 7 momaka dobrih, -- a uvek mora biti lijo, a ne tako, -- idu od kue do kue i pod svakim prozorom i pred vratima pevaju koledske pesme. Jedan je od njih kao Koled i ovaj uvek ima samur kalpak na glavi, drugi je njegov vojvoda, trei vrear ili onaj sto nosi nakupljene stvari. Te su stvari slanina, kobasice, suvo meso, a cesto po koja avolasta cura baci i lesnjika i oraha, na sto se koledarp strasno ljute i takve stvari bacaju natrag. Ovo cine obicno one koje su zaljubljene u kog koledara ili koje jih nevolu. Svakojako je to neprijatna stvar dati jim posnih jestiva. 84. Pile sokole i bolen Jankula. Sto se belejet ona strana? Al' je bel oblak al' je bela mogla? Ne je bel oblak ne bela mogla Takmo mi bilo Jankovo satore. Pod satorom lezi bolen Jankule, Zedan vodica i ponadica. Tu mi doleta pile sokole. Pile sokole so Plaskavica, So Plaskavica visoka planina! Pile sokole sivo zeleno, U usta nosese studena voda. Pod krila nesese presno jablka; Da go ponodi bolen Jankula. Toga govori bolen Jankulo! "Aj ti tebe pile sokole, Pile sokole so Plaskavica, So Plasvavica sivo zelono! Da sto mi dobro pametuvas? Sto ja ucini tebe sokole? Da mi neses sladka ponodica; U usta neses studena voda; A pod krilja presno Jablko." Al' govori pile sokole

Od Ilinke Vezankovia.

Toga govori sivo zeleno! ,, Aj ti tebe bolan Jankula! Ali znajes, ali pametuvas Koga vrvese ta silna vojska? Ta silna vojska so Sara gora. Koga vrvese na bel Carigrad Na, bel carigrad na stambul grada? Da li znajes da li pametuvas Koga vrvese ta silna vojska, Koga gorese ta divna gora Ta divna gora ta bela Vica Ta bela Vica pod Carigrada? A ti posegna vo silen oganj Ti posegna mene izvadna. Iz silen oganj i silna vojska. Mene izvadna iz silen oganj, Iz silen oganj, da ne izgora, I ti posegna vo silna vojska. Ti posegna mene izbava, Mene izbavi, da ne zagina. Toa pometuvam bolen Jankule. Tova pametuva bolen Jankule, Od tova ti nesem ponodica."

85. Ovu kad se skupljaju u star. Srbiji. Mi dojdosmo Koledo, Koledo! Nasem caru Koledo, Koledo! Nasem caru Koledo, Koledo! 52

Mladom bogu Koledo, Koledo! Mladom caru Koledo, Koledo! Tom Boziu Koledo, 86. Kad dolaze u Bosni. Mi idosmo i biva Koljedo, Koljedo! Mi idosmo hodismo Koljedo. Koljedo! Tje dojdosmo do kralja Koljedo. 87.

Koledo! Svaroziu Koledo, Koledo; Svaroziu Boziu Koledo!

Koljedo! Mladog kralja Bozia Koljedo, Koljedo! Svarozia Bozia Koljedo, Koljedo !

Kad idu po selu a i kad dou kui cijoj pevaju. Oj predivno Koljedo. Koljedo! Mlado mome Koljedo, Koljedo! Duhnu vjetar Koljedo, Koljedo! Sa planine Koljedo. Koljedo! Tje izduhnu Koljedo, Koljedo! Iz planine Koljedo, Koljedo! Sa nebesa Koljedo, Koljedo! Tog dorata Koljedo, Koljedo! Bojna koda Koljedo.

Od Stake iz Zvornika

Koljedo. Na doratu Koljedo, Koljedo! Vojno sjedlo Koljedo, Koljedo! A na sjedlu Koljedo, Koljedo! Musko cjedo Koljedo, Koljedo. Musko cjedo Koljedo, Koljedo! Mladi Bozo Koljedo, Koljedo! Mladi Bozi Koljedo, Koljedo! Taj Svarozi Koljedo, Koljedo!

88. Za trudni se sveta zemlja Kolendo, Kolendo! Sveta zemlja srbska Kolendo Kolendo! Sveta mi zemlja nebesa. Kolendo Kolendo! Te mi rodi mlad bozole, Kolendo Kolendo! Mlad bozola Bozia Kolendo Kolendo! Tog Bozia Svarozia Kolendo Kolendo! Done se ga, do naskara, Kolendo Kolendo! Na doratu ubojnomu, Kolendo Kolendo! 53

Na tom sedlu zlaenu 89. Kad dolaze kui cijoj. Oj ti jasni Koledu, Koledu! Oj ti velji Koledu; Koledu! Mili bozo Koledu, Koledu! Nas ti mili Koledu, Koledu! Svaroziu Koledu, Koledu! 90. Kad se skupljaju Koleani. Sbirajte se Koledo Koledo! Sbirajte se Koledo Koledo! Da igrame Koledo Koledo! Mlat bozole Koledo Koledo! Svarozia bozia bozia! Da peame Koledo Koledo! Ni se rodi Koledo Koledo! Svaroziu Koledo Koledo! Masko cedo Koledo Koledo! Ubavo ni Koledo Koledo! e igrame Koledo Koledo! I pejeme Koledo Koledo! Da birame Koledo, Koledo! Car Koleda, Koledo, Koledo! A ni igra Koledo, Koledo! A ni hodi Koledo Koledo! Po sjo selo Koledo, Koledo! Kad ih daruju. Koledo na baba Koledo! Meni dva tri Koledo!

Kolendo Kolendo!

Nas boziu Koledu, Koledu! K nama k nama Koledu, Koledu! Nasem domu Koledu. Koledu. K nasem toru Koledu Koledu. K nasim vivam Koledu Koledu.

Maska ceda Koledo, Koledo! e se roda Koledo, Koledo! Maski janjci Koledo, Koledo! So jarinja Koledo, Koledo! I v godina Koledo, Koledo, Dozijeme Koledo, Koledo! Svarozia Koledo, Koledo! Tog Bozia Koledo, Koledo! Mila sina Koledo, Koledo! Na dorata Koledo Koledo! Daruvajte Koledo, Koledo! Raka mlivo Koledo Koledo! Kravaj maslo Koledo, Koledo! Kalbasi ni Koledo, Koledo! Se macime Koledo Koledo! Site kui Eoledo Koledo! Proo me ni Koledo Koledo;

I v' godina Koledo Koledo! Daruva le Koledo, Koledo!

Ot brsjacka baba Velika Ristia ot malo Srsko Bit nah. vo Albaniji.

91. Kada dou. 54

Domaine dobro ti je vece Koledo Koledo.1. Nadas li se dobrima gostima? Koleani gosti su ti redki Od godine pa do te druge nam. Svako dobro zele ti bogato. Ponajvise zdravlja i veselja I bogatstva koliko ti treba Da proslavis staroga Koleda Da sahranis pogrebes Koleda. I docekas mladog Svarozia. Svarozia tog mladog Bozia, Sve ti zdravo i mlaano bilo. Svako dobro i svakij beriet. Na ma dodaj sto je kolidarsko:

Od Stane Bircankov.

Tovar brasna i dva kobasica, Tovar mesa suvog svakojakog Ponajvise prsute zimine I kicmice mesa svinjetine. Tovar vina i deset rakije. To je dosta za dusu Koleda, A za zdravlje mladoga Bozia, Ako li nas darivati nees, Mi odosmo odnesmo Koleda, A Bozi ti ni dolazit nee. Ostae ti cura neudata; Sedilica na prijekor sveta. Ostae ti momce nezenjeno, Na porugu domu i plemenu.

1. Posle svake vrste povtorava se

Koledo, Koledo! 92. Badinji-dan.

U vece Badnjeg dana celu no skoro idu kolendari koleani ili koledari te pevaju i sabiraju poklone, kao sto smo kazali. Kad bude pred zoru oni sve to podele, no kralju ili caru Koledu dadu najvise. Na badnji-dan pre sunca ide se u sumu i trazi se badnjak. Badnjak mora biti od grmovog dubovog, rastovog ili draskovog drveta i to mladice. Badnjak se oznaci medom gde e da se sece. Kad dou k njemu. Ono reknu: ,,dobro jutro Badnjace, nas mili batole, da si nam ziv i zdrav, mladicu." Drugi kao odgovore u mesto badnjaka: ,,secite nas tu i tu s te i te strane. Tu je nasa starost i samrt." Badnjak treba da padne na istocnu stranu. A ako na tu stranu ne padne onda nije to badnjak, nego onako prosto drvo. Njega zakrste pa idu drugom badnjaku. Reko smo drugom jer svaki domain uzme po tri drveta za badnjak i ta mu niko nesme dirnuti za ziva Boga. Badnjaka uprte i donesu kui pa presloni uz streju. Onaj koji donese badnjak mora, biti cist cestit i otreseniji od ostalih ukuana. Kad donosu badnjak pevaju: Eto nama milog Boga Mladica Bozia, Mladica Bozia! I sa njime svako dobro Mladica Bozia . Svarozia Bozia! Svako dobro svaka srea Svarozia Bozia, Svarozia Bozia!

Skoro svuda mazu badnjak medom. Taj se dan natice pecenica na razan, i pece. Onaj koji je okree nesme raniti marvu, i stoku za ceo mesec dana. Biva raznih smesnih stvari pri pecenju pecenica. Tako je jedan u Crnoj Bari prozvan Paljov, sto mu je se zapalila bila mast u blanki pod pecenicom, i on da bi je ugasio bacao u nju sneg, mast se jos vema razpalila, pa mu pecenicu opalila. Sada je cela rodbina Paljov prozvata i Paljovi. Veselje nemoze se opisati kad se pece pecenica, puske se meu pesme pevaju i t.d. No jos bi interesantnije bilo zivopiscima uloviti i staviti na platno sve izraze lica onih koji 55

peku pecevice, kao i onih koji vatru podsticu i glede to blago neopisano. Kad se pecenica natice na razanj, osim pucanja, peva se ova pesma: 94 U Bozia tri nozia Oj bozo le Oj bozo moj 1. 1. Tako se povtorava posle svake vrstice. U vece Bozia izlazi jedan eti natice rukovicu novu i unosi badnjak u kuu tada pevaju razne pesme badnjeg-dana kao: 95. Bozi, Bozi bata Nosi kitu zlata Da pozlati vrata Oboja po bolja I svu kuu do kraja Jedan sijece pijecivicu Drugi sijece gibanicu Trei rijeze cijesnicu

Obe su ove pesmice iz starog Vlaha od g. Svetozara Popovia ucitelja ivanickog. Kad onaj unese badnjak u kuu rekne: "Dobro vam vece i cestit Bozi." Domacica sa zacelja odgovori mu: "A ti ziv i zdrav bio" Cim ovo rekne, pospe se na njega i badnjak razno semenje a narocito psenica i t.d. Badnjak metnu na vatru, no tako da debeli kraj kad pregori veliki ugarak ostavi. Mazu badnjak medom i lizu ga za znak ljubavi, a daju toga meda i stoci da bi ova volela svoj porod. Ko prvi ugleda, kad badnjak pregori, dobije od domaina na poklon ovcu sujagnju ili sto drugo. Domaica mesi razne kolace, na kojima je guska, urka, plug i t.d. Za musku decu tako zvane kijake, a za zensku pletenice. Jednom rjecju za sve i sva mesi se i svemu i svacemu namenjuje po jedan kolac, kojim se hoe to da oznaci cemu i kome se namenjuje. Unose slamu i posipaju po kui, deca uvate se za onoga koji posipa pa pijucu, a ovaj kvoce kao kvocka. Ovaj cesto baci i oraha i ljesnjika u slamu koje deca skupe kao pilii ranu i neprestano pijucu. Iverje od badnjaka ima znacaj i ono se cuva. Neko mee u semenje, neko u razna doba godine podpaljuje vatre, neki bacaju u stanove, obore i torove marvi i stoki i t.d. Za svo vreme dok unose, ljube se i kojesta rade oko badnjaka, pevaju pesme Bozine tako zvane, Badnjegdana a i Tucin-dana ili Koledske. 96. Bozi! Bozi bata Oj Bozo, oj Bozole! Oj Svaroziu moj Boziu Mlado momce ubovo!1. Na sve troja vrata. Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata Dvoja vrata i troja I svu kuu do kraja. Bozi, Bozi bata Na sva troja vrata Nosi tovar zita Da zasije njive, Da urode rodom Vise konjske -- ljudske -- glave Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata Nosi kitu zdravca Da bidemo zdravi Da bidemo zdravi Vavek i veseli. Bozi, Bozi bata 56

Na sve troja vrata Nosi kitu mira Da bidnemo mirni. Da bidnemo mirni Dugo i ljubljeni. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi kitu borka Da bidemo rabri. Da bidemo rabri Vavek pobeaci. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi dvoja rala Kola tog bogatstva. Da bidnemo gosti Vavek mili dragi. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi troja rala Kola tog bogastva. Da castimo goste Vavek drage mile. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi kitu roda Da bidnemo rodni. Da bidnemo rodni Vavek i koristni. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata.

Od Novog Brda iz Stare Srbije kazala nam baba Petka Mirkovia

Nosi kitu bilja Da nam stoka siti, Da nam bidne stasna Tovna i koristna. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi kravaj meda Da osladi cele. Da nam bidnu rojne I matice gojne. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi nebo vedro Da nam bidne vedro. Lepo vedro nebo I dazdljivo trebno. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi kitu draska. Da bidnemo hrabri Vavek pobeaci. Bozi, Bozi bata Na sve troja vrata. Nosi Bozo svasta Dobrog i lijepog. Da nam bidne svasta Dobro i lijepo. Da se jagnje janjci Zenski ti jaganci Da se rode deca Muska nam i zdrava i t.d.

1. Ovako se prepjeva posle svake vrste. Prepjevaju se svi radovi i djela ljudska i sve one stvari i stvorovi boziji koji sluze na korist coveku. 97. U Sremu i meu austr. Srbo-hrvatima tako isto pevaju, no samo kazu, ,,i svu kuu obere." kao: Bozi, Bozi bata Oj Bozole Oj Boziu!1. Tada, a to je bas na Bozi pevaju i ovu: 98. 57 Nosi kitu zlata Da pozlati vrata I svu kuu obere.

U Bozia tri nozia Oj Bozole Moj Boziu Svaroziu.2

Od Perse Petrovia.

Jednim sece cesnicu Drugim sece pecenicu Treim reze kobasicu

1. 2. U Obe pesmice posle svake vrste tako se pripeva. 99. Kad sjednu u starom Vlahu u vijecer Bozia na vrijei da vijeceraju, a tako isto svuda ne vijeceraju na trpjezi ili stolu ni za sovrom, nego na vrijei, onda pijevaju ovu pijesmu. U Bozia tri nozia Oj Bozo moj Oj Boziu nas, Svaraziu mlad!1 Jedan zove sa Rogace! ,,Donijeste mi pogace!" Jedan zove sa Lima: "Donijeste mi vina." Jedan zove s planine: ,,Donijeste mi slanine." Jedan zove sa rakite: ,,Donijeste mi rakije!"

Od g. Svetozara Popovia iz Ivanjice.

1. Tako se pripijevuje uza svaku vrstu. U vece Bozia, kao i na Varicu, osim ostalih najboljih jela, jedu jedno jelo u kom je svo semenje skuhano, i ujedno pomijesano, kao grah, bob, kukuruz, orasi, ljesnici, jecam, psijenica, suve sljive, i t.d. U Staroj Srbiji, i po Maedoniji, Albaniama i ostalim krajevima srbskim idu eca te nosijeij torbe i vrijee vicu kod svakih vrata i prozora. ,,Kolende Babo Kolende Babo Kolende!" Ova eca kad to vicu udaraju bulavama -- topuzima -- u vrata i tresaju u ova. Iz kua izlazi domaica i daje ovim kolendarciima oraha, ljesnika, kestena suha voa, kao sljiva, krusaka i t.d., a eca joj vicu: ,,I v godina babo I v godina babo! V godina." 100. U Bosni pjevaju i Srbi Muh. vjere gotovo svuda u vece Bozia Koljeanske pjesme, no uz tanburu hodajui i njeistui darove, a Srbi pjevaju i to u vjece kao i na tucin dan: Otvor vrata, domacine Koljedo Koljedo! Domacine domacine Koljedo Koljedo! Dodaj nama ladne vode Koljedo Koljedo. 58

Da kupamo okupamo Koljedo Koljedo! Mlada boga tog Bozica Koljedo Koljedo!1. Tog Bozia Svarozica. Na njemu je mor dolama Suhim zlatom izatkata A bisjerom podatkata. Po dolami bijel pojas Cak do zemlje prjevaljuje. Vise njega zlatne toke Vise ovih rujn' azdija Rujna azda kolastija. Kola su mu bjeli svjete 101. Odtud ide silan Vide Silan Vide Vidov-dane. Iso Vide da obide Sto je niklo da ponikne Na Ivana na Kupala. Sto sazrjelo to ostalo Na Koljeda na tog Pjetra. Koljed davno prjeminuo Mladi Bogo osvanuo Oj Bozicu Svarozicu! Svako dobro osvanulo

Bjeli svjete jasna vjecnost, Na glavi mu samur kalpak Vito pjero do ramjena A celjenka do oblaka. Oblacima podrmuje A munjama zaljuljuje Cjelim svjetom potresuje. Konjic mu je jarko sunce, Bojni doro ognjeviti. Svje svjetove prjegljedzuje I u njima sve mi gazde Koj daruje koj njedaje Koljedzanam Badnjarima Njemu srjece nigda njejma.

Ponajvise zdravlje dobro I vesjelje ljepa ljubav. A najvise jaka snaga. Vide bojak cudan bio: Tri godine s Tatarinom Tri godine sa Agarjanom Tri godine s Pesimitom I tri ljeta sa Tamninom. Sve je boje odrzao Rista Boga docekao.

1. U obe ove pjesme povtoravaju se svuda i posle svake vrste ti pripjevi. 102. Tjekla voda Serberica. Kalino Milino! Kalin Vilin Vito pero Jeljeno jeljovo Jeljovo draskovo! Zdravlje nam vjeliko Hrabrost nam najvjea.1. S pokraj grada tog Dunava Tog Dunava dobrog vojne. S pokraj Raske na Rasici Na utoci u Marici. Vodu pili trudni konji 103. Rasku zemlju Koljedo Moj Bozole! Ljuta tama pritisnula Koljedo Moj Bozole!2 59 Na toj rjeci strasnom Cuju. Trudni konji utrueni Tjeska boja vavek biju. Sa Tatarom ljutim vragom I Mandzurom dusmaninom. Mlad se Bozic naljutio Od Dunava grada oso, Nasoj Bosni pricalio U Bosni se nastanio. Svako dobro Bosni dao I Bosanskim Srbovima Ponajvjee tebi gazda A ti nama dobre darke.

Od Inije do Hindbana Ljuta tama Tartarija. Bistre vode zamutilji Krvlju srbskom okupali. U krvi se Bozic kupa Iz Indzije srdit hoda. U tu Rasku do calio Na dzemiji sjedmokriloj. 104. Borak borili Serbericani Koljedo moj, Bozole moj. Bozicu moj, Svarozicu oj!3. U toj zemlji Serberiji U Indziji proklijetoj. Borak borili mlogo dugo Sto tisua dugih ljeta Dvjesta tisu kratkih ljeta. Borak borili zlo inili. Boric bore razljuti se Tartarima zemlju dade A Srbima tudzeg stanka. Tudzeg stanka tudzeg danka Na Srbicu i Jak cara Na tog Cuja vjelju rjeku, Borili se hrabrili se Boje svoje pogubili Zemlje srbske ostavili I Indziju i Dunava.

Rasku zjemlju obdario Mjedom vinom i sjecerom. Mujenicom ljutom rakom Smiljem biljem i bosiljem. A ti naske Koljedzane Prsuticom kobasicom, Kravljim maslom i slaninom.

Hindus za njim nasrnuo Duga borba duga rata I Krajine zlopamtine. Koljed zemlju ostavio Nad Bosnu se nadmasio. Bosnom trjesnu Srbu svanu Bosna srbska i odavna Od Srbije postanula Koljed bio prjeminuo. Bozica nam ostavio, A Bozia Svarozica. Svarog bradu pogladio Mlogo dobro poinio Svakom nami dobro dao. Domacinu ponajvjece. A domacin Koljedzanom Svasta dosta podario: Kome zlato, kome blago Car Koljedu milu scjercu Koledzanom sinovicje.

Svje ovje pjesne prjepisane su od Skendera.

1.2. i 3. Svuda se u svima ovim pjesmama prjepjevaju poslje svake vrstice svi ti prjepjevi. Ova je gdje ima cura na udaju. 105. Oj Boziu Svaroziu, Svaroziu moj Boziu! Ti povedi divno kolo Niz Smiljevo ravno polje. Niz Smiljevo po Indziji Kraj Dunava velja grada. U Smilevu u Indziji Kraj Dunava bogatoga. Tamo nasi voci hode Oni nose zlatna rala I srebrne raonike. Zlatna ruka koja ore A srebrna koja sjeje. Posjejala i poznjela Divno bilje Kupalj boga. Sabrala je sacuvala To obilje Koledovo Svome mladzem bratu mladu Mladu bratu tom Bozicu, Tom Boziu Svarozicu. 60

106. Oj Boziu Svaroziu, Svaroziu moj Boziu! U tebe su tri nozia: Jedan rijeze tu cesnicu Drugi rijeze gibanicu Trei rijeze pecjenicu. U Bozia Svarozia Svarozia tog Bozia! Tri sjestrice tri Vilice: Jednu prati mili Boze Prati Bozi psjenu zjeti, Drugu posla vinogradu, Treu prati janjce janjit', Koju prati psjenu znjeti. Ona bracu porucuje: ,,Cuh li mene mijo brate! Gradi meni prostran anbar. Psjena mi je obrodila Cudnim rodom obrodila Vas bih svijet zahranila." Koju prati vino brati Ona braci porucuje: ,,Cuh li mene mijo brale! Gradi meni prostran ardav. Prostran ardov i kazana Vino mi je prjerodilo Svaka loza po dva grozda A vinova tri kazana Vas bih svijet napojila." Koju prati ovce janjit' Ona bratu porucuje: ,,Cuh li mene mijo brate! Gradi meni golem torak Ovce su se izjagnile: Svaka ovca po dva janjca A dvizice po tri janjca. Vas bi svijet zahranila Vunom svojom oenula."

Ove su pjesme od g. Jove Milovanovia Vrekia ucitelja Sjenickog i Dubnickog iz Stare Srbije.

One se pjevaju pr vecjeri u oci Bozia. Svuda se kod svake vrste povtorava pripijev: Oj Bozolo oj, Moj bozole oj! 107. Na Badnji dan. Siva Ziva siva silna, Siva silna golubice! da kuda si putovala? Odgovara Siva Ziva Siva silna golubica: ,,Ja sam tamo putovala U Iniju nasu zemlju. Proleela Hindusana I tu Globu Tartariju Crni Hindus i Tartaru. Letila sam Gospodaru Nasem silnom Triglav boru Te gledala sto nam cini Sto nam cini zapoveda." Sta cinjase nas gospodar, Nas gospodar Trigljav velji, Nas Stvoritelj i Drzitelj I veliki Umoritelj? Odgovori Siva Ziva Bela silna golubica! ,,Nas gospodar lepo cini Trima kola u zucinje I cetvrto zlato meri. Da pravimo zlatne case Zlatne case i srebrne Da molimo mladog Boga I Bozia Svarozia Da nam dade svako dobro Ponajvee dugi zivot. Dugi zivot dobro zdravlje I bogatstvo sto ga nosi. Bozi poje po svu zemlju Neboji se Hindusana Niti crnog Tartarana Ni goleme te pustare A proklete Globe crne 61 Moj Boziu Svaroziu moj!

Globe crne Tartarije, I te gadne Mandzurije. Slava mu je do nebesa. Do prestola Triglav Boga. Brada mu je do pojasa. Do pojasa sredi zemlje Srbske zemlje Raske svetle. Da se rode muska deca I u ove pesme povtorava se posle svake vrste. ,,O Koljedo oj, Moj Bogo moj!

Ljuti vojni Davorovi Davorovi i Jarila Ona silnog Turivoja. Turivoja urimami Da se rode jaganjcii Jagancii i jarii I ti velja telancii. Zenski vise, nego muski.

Moj Boziu moj, Svaroziu moj!

Ovu je pjesnu prjepisao g. Jova Stanimirovi svestenik Prizrenski, a poslao nam g. Ilija Spasojevi ucitelj, Sredacke Zupe. Hvala jim i slava.

108. Domaica na Bozi rano umesi cesnicu sa vodom medljanom, u koju mee staru paru. Ko ovu nae u svom komadu drzi se da je njegova srea te godiie. Komadi se pri lomlenju namenjuju i na kuu i ostalo, pa jedan i za mrtve u Staroj Srbiji, koji se nosi na groblje i ostavlja. U jutro rano dolazi polazenik kog posipaju zitom i t.d: Od Bozia pa do malog, mir bozaju se svi ljudi Srbovi t.j. gde god se sretnu ljube se i reknu: ,,mir boziji Ristos se rodi." "Mir ti boziji Vajistinu rodi" i t.d.-u Staroj Srbiji i Maedoniji kad se ide na vodu za cesnicu na Bozi, ponese se zita, kojim se pospe ta voda i rekne joj se. ,,Ristos se rodi vodice! Evo ti znaka Ristova, pa ga odnesi nasim umrlim tom i tom po imence i kazi jim za Ristovo roenje." U staroj Srbiji, Albanijama, Maedoniji i u ostalim krajevima srbskim. Mlogo se na Bozi kojesta cini sto se valja kao: polazenik krese u vatru i govori: ,,koliko varnica toliko zenskih jaganjaca, toliko ovog onog, godinida." i t.d. Posipaju ga zitom s tavana i ogru sto mogu veom i debljom ponjavom. Daju tada prvi put stolicu da on sedne. Nepustaju nikoga u kuu dok nedoe polazenik i zato e lei krv, ako onog nee za polazenika koji bi imao posla u kui, pa ma to i car bio. Daju polazeniku kolac kao kotur vezan na povesmo lepo kudelje ili etena. Za ruckom uzmu pre lomljenja cesnicu i domain se njom zaklanja pa pita ukuane: ,,vidite l' me?" ovi kao bajagi nevide ga pa odgovaraju. ,,Nevidimo rale rejna ne" domain odgovori: da Bog da i ove godine nevidili me iza velikih klasova." On jos govori i pita, ovi odgovaraju, a on jim govori: da ga i ove godine nevide iza velikih i obilnih plodova, tovnih volova, konja, ovaca i t.d. Volovi se ne smedu vatati u plug ili u jaram ma zasto dok neproe mali Bozi. A ako domain zna da e imati tu potrebu, onda jih samo ustuka u jaram i potera dva tri koraka. Ovo cine oko Dibre u Staroj Srbiji Maedoniji i drugim krajevima. Mlogo jos ima kojekakvih stvari koje emo potpunije opisati u osobenoj knjizi. Trpeza se nedize dok i mali Bozi ne proe, a u varosima za tri dana. Zato svo vreme necisti se slama ni kua. Glava od pecenice mora ostati za mali Bozi. Mast je od pecenice lekovita od uvobolje i mlogih bolesti. Ko god doe jede pije i casti se badava pa i najvei dusmani i zlotvori. Za svo vreme peva se neprestano. Pesme su tako zvane bozine kao sto se one preasnje zovu Koledske ili Tucin-dana i Koledske bozine ili Badnjeg dana. Upravo je Bozi ili roenje Hristovo sadanje produzenje samo od praznika nekadasnjeg Bozia Svarozia i starog Koleda. 109. 62

Nadvila se sveta Gora Nad more Nad more! Na nju krsti i Aneli Aneli Aneli! Ozdol ide sveti Sava Na bel konj Na bel konj! Sveti Sava srbska slava Na bel konj Na bel konj! On govori svetoj gori Anel'ma Anel'ma! ,,Pomozi Bog sveta gora Aneli Aneli!" Odgovori sveta gora Aneli Aneli! Bog pomogao sveti Savo Na bel konj! Na bel konj! Ristu ni se poklonio Nas svetac Nas svetac! Sveti Sava Nemaniu Na bel konj Na bel konj!

Iz skopljanske nahije od g. Jakova

Sveti Savo srbska slavo Sveti svet Sveti svet!" Al govori sveti Savo Na bel konj Na bel konj! ,,Da ve pitam sto imate Radosno Radosno? Tamo gore sveta goro Na nebo Na nebo! Sto su ono cesni krsti Na gora Na gora?" Odgovori sveta gora Aneli Aneli! ,,Mi imamo dosta radost Na nebo Na nebo! Ni se rodi Isus Hristos Na zemlja Na zemlja!" Nemaniu Drvaniu Nas svetac Nas svetac. Carsko cedo carskom sinu Ristu Bogu Ristu Bogu!

Palimarovia iz Giljana -- Morave.

110. Obrodi se svijeto drvo Marija Marija; Ona rodi Rista Boga Nasijega Nasijega. Kuma kumi Krstitelja Jovana Jovana! A prikumka Aranela Sa nijeba Sa nijeba. Kad su bili sv. gori U crkvi u crkvi. Raztvori se vijedro nijebo Nad njima Nad njima. Zatrijesje se crna zemlja Pod njima Pod njima. Aj zaduva burni vihor Burjane Burjane. Sto s raztvori vijedro nijebo Nad njima Nad njima. Sto se trijesje crna zemlja Pod njima Pod njima. 63

I sto duva vihor vijetar Burjane Vurjane. Ono Vihor dare nosi Jovanu Jovanu.

Krstitelju Rista Boga Nasega Nasega. I prikumku Aranelju Zivome Zivome.

Iz Starog Vlaha od g. Svetozara Popovia ucitelja Ivanjickog.

111. Sto je cviljba u gora zelena Ol je vila oli ljuta zmija? Nije vila ni ljuta zmija Tako mi je Dojcin dete ludo. Do nego je Milica sestrica. A Milica roena sestrica. Na Dojcina sedamdeset rana Na Milice sedamdeset sedam. Spilo mu se studene vodica. Izgovori Dojcin dete ludo Izgovori Milici sestrici! ,,Aj ti tebe Milice sestrice! Lel' odvrzi tasi od pojasi, Da nacrpis studena vodica." Da mi stana Milica sestrica Da mi stana so sedemdset sedam ran' Mi odvrza tasi od pojasi Da mi seta iz gora zelena I govori Milica sestrica ,,Nigde mi se voda nenaodi Bog da ubije Stojna Samovila Site cesmi ona izsusila 112. Knii si mome na voda Kini si mome na voda Na voda Na voda.1. Stemnilo mi se smognilo Zagresi posti potisca. Ne pojde mome na voda Toko otide v planina Za brezi gore v planina. Na to Dimovo bacilo. Koga mi mome dojdova Ovcare ovci mlceje Dlga mi gaval sviroje. Koga mi mome vidoje Site na nozi stanoje I vedro mleko turije. Dima e jedan ne stana Svoje mi vedro ne turi Ni svoje mleko nizturi. Dimo mi veli govori: ,,Ovcari braa roena! Pobratimi vi moji Ka moja braa roena! Slezite dole vo selo Viknite popa i kuma." Ovcari mili pobrat'mi Ka braa svoja roena Dima mi svoga slusaje: Slezase dole vo selo Da viknu popa i kuma. 64 Site cesmi i site kladenci I site mi studni izvornici Site mi voe reka i potoka." Pak se vrnu Milica sestrica I govori svom bratu Dojcinu: ,,Aj ti tebe Dojcin pomil brate! Bog da ubije Stojna Samovila Sjo izsusi tri devet izvori Od tova si voda nanajdova Mili brate pomal mi Dojcine." Al govori Dojcin dete ludo! ,,Nej govori sestrico Milico! Ti odvrzi tasi od pojasi Da odvrzi sedamdeset rana Da v njih zemi od rani taj znoja Da mi dajes da se ponapiam." Kako rece Dojcin dete ludo Tako stari sestrica Milica Napoiv go i dusa joj pusta. Da dade dusa Dojcin dete ludo E go pregrla sestrica Milica I za brata od jada umrela.

Koga mi odese vo selo Sitna mi rosa rosese. Sitna mi rosa krvava. Koga mi pop i kum viknoje Da venca mome ubove Drobni kamenje padaje. Dimo e veli govori! ,,Ovcari braa roena! Prasajte mome ubavo: Ali ni ima rodnina? Ako go ima rodnina Koja je njena rodnina?" Stana mi mladi ovcari. Prasaje mome ubavo Govori mome ubavo: ,,Ovcari braa roena! Ja nemam nisto rodnina

Od Ilinke Vezankovia.

Do jednog brata roena." Ovcare Dini kazaje. Dina je nima zborio: ,,Prasajte mome ubovo: Sto nisan bratac joj ima?,, Prasa je mome ubavo. Mome ni tiho govori; ,,U mojeg brata roenog Na desna roka rocica Mal mi prst nemaje." Koga mi Dimi kazaje Dimo mi mladi opazi Sto mome i Dimo Brat i sestra roena I ni mi otide Pop i kum i starojko Kako ji mome vencaje.

113. Vezak je vezla djeva Marija Vezak je vezla Bogu odezde. U bele dvore na zlatnom stolu. Malo je vezla malko zaspala U tom je malom cudan san usnila! ,,Vila se vila loza vinova Loza vinova bela i rujna. Povila mi se iz vedra neba Pa se savila djevi u nedra." Iz toga sanka djeva se probudi Pak otide ocu proroku I govori ocu proroku: ,,Oce proroce boziji duovnice! Oes li mi pravo kazati Pravo kazati sanka malena?" Otac prorok boziji duovnik Rece mi prorok djevi Mariji: ,,erice moja djevo Marija! Kazuj mi sanka ja ga ve znadem Pravo u kazat sto si sasnila. Vezak si vezla u bele dvore U bele dvore za zlatne stole. Vezak si vezla Bogu odezde Malo si vezla manje zaspala U sanku vidila lozu vinovu Lozu vinovu belu rumenu. Ona se povila iz vedra neba Pa ti se savila u tvoja nedra. To ti je dobro sto si nam snila Rodies Rista, Rista precista Bogu odmenu ljudma spomenu. Ljudma spomenu i izbavljenje."

Od Perse Petrovia iz Srema.

114. Na Bozi kad se ide u kolo ili oro, Sto se beleje vo ona strana? Dal' je bel oblak, dal' bela mogla? Nije bel oblak, ni bela mogla Tako mi bio bolen Jancula Bolen Jancula zedan vodica, Zedan vodica i ponadica. Tu mi preleta pile sokole, Pile sokole so Sara planina. Pravo letese na Plaskovica Na Plaskovica srbska planina. Pravo letese bolnu Janculu Vo usta mu nosi studena voda 65

Pod belo grlo presna pogaca. Presna pogace belo mesena Belo mesena zuto pecena. Pod desno kriljo suvo grozice

Pod levo krilo suvije smokva. Da mi ponodi bolen Jancula Da mi ponodi i go ponodi.

IX. NOVA GODINA ILI MALI BOZI. 115. U vece madog Bozia, ili sadanje nove god. 1. Januara, sabiraju se devojke, na jedno mesto. Posto se saberu pocnu da pevaju i uzme svaka po jedan sud pa odu na vodu. Donesu vode sa devet ili sedam, a najmanje tri kladenca pa saspu u jedan kotao. U tu vodu metnu suva cvea, kao: ljubicice, majkine dusice ili rute, bosiljka smilja i t.d. a sa cveem baca u vodu svaka svoj prsten. Kad pou na vodu pevaju: Oj drugarke oj tovarke! Mi idemo sve zajedno: Ristu mladu moliti se Studene vode zavatiti. Studene vode nenacete Da nam kaze sreu nasu 116. Kad dou na vodu onda bacaju u ovu pantljika, koncia, krpica, vence od suvog cvea i kite. Cine onako isto skoro kao sto cini mlada ili nevesta kad je svatovi vode preko kakve reke. Tada ona baca onaj peskir ili jagluk kojim su joj i mladozenji bile pokrivene ruke pri vencanju, ili ako nije vencana onda pod imenom toga mladozenja od sebe takoe mora da baci koju paru, kum i stari svat svoje kravajie koje su spremili mladi, nesto novaca i t.d. Voda se tada poliva vinom spremljenim za vencanje, posle meu na kravojcie upaljene vostane svee, pa ove meu na vodu, bacaju vencie i t.d., a i posipa se zitom kao i sada sto se cini kad se donosi voda za prsten. Tada se kao i sada pevaju pesme Vodanu i Moranu sinu njegovom. Oj Vodane Vodane, I tvoj sine Morane! Nemuti nam vodice Ne pust u nju Morice. Nama voda potrebna Za prstena vencana. Cista voda precista Ljubav cista da nam je 117. Kad nevestu vode skoro tako isto pevaju. Oj Vodane Vodane, Crni i zli Bozole! Evo tebi darova: Rujna vina crvena Zelen venac mladenca I mladice neveste. Saren jagluk vezeni Cim se ruke skrivaju. 66 Bez tvog sina Morana I sestrica Morica. Sto no momke moraju Od naske ih otimlju. Pa jih more i ljube U dubljine uvlace. Te dubljine studne I vrtloge proklete. Sreu nasu i udau. Kakog emo vojna imat' Ja li dobrog ja li zloga? Ako dobrog blago nama I njegovoj staroj majci, Ako zloga ne bilo ga.

Kravoj lebac svatovski. Zute svee vostane. Bela para vencana I psenica bjelica. Sve svatovsko evo ti Sva ti dare dajemo. Ne pust sina Morana I nevjeste Marice One ljute vrazice. Sto nam momke varaju U dubljine odvode

Na vrtloge na vode. Nepust ne pust Morana Da ne muti Dibrana Tog Dibrana Ibrana Ladno vode Ebrana. Da nam kitu ne nosi U vrtloge proklete Gde Marice vrtlaju Gornje ljude topaju Utopljuju i ljude I neveste mlaane.

Devojke tako isto pevaju samo sto svaku stvarcicu prepevaju, koju pustaju niz vodu. Kad bacaju prsten u koto: Ovo prsten Milane! Nek joj milog pokaze. Sutra rano u jutro Na tog naseg Vasilja Rista boga mlaana Vasilnoga velikog. Ovo prsten Ivane! Nek joj dragog pokaze. Da l' Ivana Jovana Il lepoga Grozdana? Ovo prsten Bozane! Nase druge tovarke Nek joj Bozo pokaze Dragog milog Vojina. Ako mijo zivio? A ne mio umro. Ovo prsten Draginje! Ljepe divne prekladne. Da joj dragog odkrije Koje dragi i mili, I od koje zemljice? Ako bio tuinac Nebilo ga da Bog da. Ako bio svoj jaran Ziv joj bio i mijo, Ovo prsten Petrane! Nase druge Petkane. Nek joj kaze Vasilna Kada e se vencati O Petrovu i Pavlu Ili ovih mesoje'? Ako bude ovijeh Blago nojzi mlaanoj.

Obicno svakoj namenjuje na njenog poznanika i jarana i poimencem ga kazu. Upravo nemoze se izkazati pesma jer je uvek pri svima ovim obredima prave same devojke po imenima svojin jarana i imenima svojih drugarica i tovarkinja. Na Vasiljev dan tako zvani u jutro, prije zore posto se sve one, koje su sino pevale i metale svoje prstenje, skupe, odpocnu ovo vaditi. No pre ovoga valja nam kazati, da se svaka mora obui u svecano ruvo, umiti, ocesljati i t.d. a i te noi okupati, pa onda ii tek da ,,velica prsten" ili da ,,peva prstenu." Kad su se ve skupile, onda one sve uvate kolo oko kotla i pocnu pevati i igrati iduij s desna na levo ili za tokom sunca. U sred kola stoji, a do kotla, jedno malo musko dete u kog su oci vezane. Ovo, posto izpevaju po jednu strofu od pesme, vadi po jedan prsten i pruza, pa devojke ga uzimaju i daju onoj kojoj pripada. Tada joj pevaju i opevaju joj sreu. U ovom kolu takoe, kao i kod sviju nasih obrednih pesama, ima careva ki Vasilna koja uzima i daje prstenje kojoj pripada i upravo upravlja kolom, pesmom i svim sto se tu zbiva. 118. Oj careva mila erko, Oj Vasilna Vasilica! Obrni se okreni se Znakom znaci Ristu Bogu I njegovu zastupniku. Nek izvadi prsten zlatni 67

Nasih milih tovarica. Tovarica tovaruska Nasih dragih drugarica Drugarica drugarkinja. Kojoj zlatan kaze dragog Kojoj kaze udavanje Onog podaj toj devojci. 119. Oj Vasalna Vasilica, Mila nasa ti carica! Ti nam primi zlatan prsten Od Ristova zastupnika. Od nasega malog Bana Malog Bana Dragovana. Prsten nam je nase Stojne Nase mile drugarice. Prsten kaze za Stojana Njenog pravog tog jaranja. Nek joj Stojan bude sretan I Stojana drugarica. Musku decu porodila Porodom se velicala, Ka mi danas nas prstenjak

Kojoj prsten to nekaze Ti ga podaj mladom boru, Mladom boru Ristu Bogu. Nek ga metne u vodicu Nek nam kaze sto on znade, O sebika i o svojoj Miloj dragoj gazdarici.

Sto ga vako velicamo. Oj carice Vasilice, Carska erka ti Vasilna! Ti nam dade zlatan prsten Od Ristova zastupnika. Zlatan prsten nase Mare Veli tuzna zlatan prsten Da za Maru i nemari Njen jarane mladi Bane, Nemario Ristos Gospod Za Bogdana odrpana Nemarile drugarice, Za nevernu izdajicu Prokletnika ojadnika.

i t.d. pevaju svakoj kako joj ispadne po prstenu po kom nekako poznaju sudbu svake. Negde opet biva prosto tako: da ako se potrevi, da pesma peva u to doba kad se koje prsten izvuce, o vencanju; ta e se vele te godine i jeseni udati kao 120. Vasilica poranila Carska erka uranila Na vodicu dolazila Di s' velica prsten zlatan Rista Boga dovodila, I njegova zastupnika. Ristos Boze ruku tura U vodicu u studenu. Svojom milom tom rucicom Zlatan prsten izvadio, Vasilici dodavao Vasilica sudbu kaze. Zlatan prsten progovora Vasilici prigovara: ,,Vasilice ti Vasilna! Cije ovo zlatan prsten Ona e se udomiti Ovog leta i godine A ovijeh mesojea."

Na novu godinu ili Vasilicu t.j. mali Bozi mese Pituljicu, u Maedoniji Tesaliji i oko Dibre, Masaonicu, i Vasilicu u ostalim srbskim krajevima, a u Staroj Srbiji i istocnoj knezevini "Meciju povojnicu." U ovu meu kao i u cesnicu staru paru. Razlika je u tome sto se ova Masionica, Mecija povojnica, a i Pituljica, mesi od projinog brasna. Kad se vrate iz crkve ovu izlome na komadie kao i cesnicu i svaki komad namenu svakom ukuaninu, stoci, pa i pomrlim. Ove komadie uprze jos u masti, pa kad jih izprze, onda posto dou survari i dadu prua metnu ove prutie u svaki komad. Od svakog pruta odgrizu po malo govoreij: ,,da nam Bog da zdravlje i veselje, a Civutinu i Turcinu bolest i smrt. Ostatak prutii daju marvi da je sa svojim delovima mecije povojnice pojede da bi bila zdrava. Taj dan 68

opet po nekim mestima Prackom ili Bozinjakom to jest Badnjakom malog bozia dzaraju u vatru i govore ta deca ili survari: ,,kao zar sto je sileni, taka da su sileni jarisca i jagnisca." Rano jos na novu godinu sadanju ili na mali Bozi ili Vasilicu idu deca tako zvana Survari. Oni nose prutia ili kao sto to prue u St. Srbiji zovu pruca. Ovi prutii ili pruca su zavezana u jedan snopi, a od vrbe su zelene. U svakoj kui, gde doju, daju po jedan pruti, a domaica njima prsute, kobasica, suva mesa, kestenja, ljesnika i oraha. Kad izlaze iz kue oni vicu, ako dobiju darova 121. Surva babo, Surva babo, Surva, Surova godina! I v godina babo, I v godini bako, Surva, Surova godina!

A, ako nedobiju nista, onda nee da vicu i do godine Nou oko pola noi na novu godinu peku kaciju t.j. meu spenicu na peku usijanu na zaru i namenjuju na svakog. Cije zrno nepukne znaci da e te godine umreti. Posle ovu ovako ispecenu psenicu ili kacijanu psenicu daju odma kokoskama i vicu: puli, puli, puli, a negde koki, koki, koki i t.d. Ako se kokoske odzovu i razbude u to doba noi znak je da e te godine biti dobro, a ako ne onda e biti zlo. 122. Malog bozia ili Vasilicka. Sbirajte se mladi momi Mladi momi i ubavi! Ni velji Vasilicari, Velike Vasilicarki! So prsteni i so barmi. Ni vidime sjo e bidne, Ali dobro, al' nedobro? Ni vidime koj se lube Koj se lube koj e mazi? Koj se mazi zi maza ni Nezenatog hubavoga? Da igrame Vasilicu Onu silnu ni Caricu. Ni igrale i peale Site dobri a ni bidne, Ponajveljko sako dobro: Zdravi momci so mominje I zdravi ni i veseli Se zemaje se ni mazi, So strebreni ti rakaji I so zlati tia raci. Pride dojde Vasilica. So sjo a je docekame? Na to uska ni penuska Na to zuta buzdojana. a na vika: ,,Surva babo Surva babo i v goina." a ni bije konji krave I volovi i ta stoka So prucka ni vrbovoga

Ot baba Velika Ristia ot Malo Crsko bitoljska nahija v Stara Srbia Maedonija. Brsjacka.

X. VODOPOS, BOGOJAVLjENjE I SV. JOVAN KRSTITELj. Na vodo-pos ili Krstov dan posti se svuda vasdan. Tada se prave krstovi od slame razane u Staroj Srbiji i ostalim krajevima. Ove krstove meu na vrata prozore i t.d. da ne bi dosao Vanpir ili Voper ili Vukodlak, Vestica, Mora i Moran i ostali crni bogovi bivsij ili zli duhovi. Na Bogojavljenje koje se zove jos i Vodica ove krstove nose gde se voda sveti i tu ih pop kropi tom svetom vodom. Posle toga slamom od ovih krstova vezu drva i razne voke da ih neubije mraz, a na njive bacaju, da ih neubije grad i tuca leti. Svuda se drzi da se otvara nebo u vece Bogojavljenja. Tako je jedan, prica se, u Star. Srbiji u 69

skopljanskoj nahiji, nemoguij cekati na mrazu kad e se otvoriti nebo da iste sto najvolji, proturio glavu kroz prozor, pa kad se nebo otvorilo on rekao u mesto sto je mislio: daj mi Boze da bidnem glavesina" -- t.j. staresina, Gospodar zemlje -- on rekao: ,,daj mi boze golemu i najveu glavu da bidnem glavat." Bog mu tu bruku, koju je iskao, i dao, te tako osta sa velikom glavurdom. Kad se nebo otvori, moze se i raj dobiti, pa s toga sve gresne bake i starci po svu no dzanjaju i cekaju kad e se otvoriti nebesa, da se dobije ono sto se hoe, pa ma to i carskij prestol bio. Na Krstov dan ili 5. Januara krste se vetrovi i od Bozia velikog do tog dana su nekrsteni dani. Tada vladaju podpuno, Vanpiri, Vestice, More i druga cuda i privienja koja mahom zatiru rod ljudskij osobito Karakondzula sa konjskom glavom i svinjskim gvozdenim zubima, pa samo nasloni glavu na onog kog hoe da utamani. Tada preza svet da ovaj nevaljalac nepreturi glavu i kroz prozor u sobu, te pokraj dobrih, zatvorenih prozora cesto na ove opet pogleuje. Ovaj gospodin nevaljali moze da ue i u sobu kroz vrata, i u jedanput u mesto kakvog prijateljskog ,,dobro vece!" moze tako da se pokaze ovo strasilo. Tesko onda onima koji se tu dese, i t.d. Mlogi tu crni duhovi vladaju i mloga strasila koja se nemogu prebrojati, daleko jim krasna kuica od nas, da se zatru u moru, u gori, u vetrovima, u vihorima, burami, a mi da preemo na pesme Bogojavljenske ili vodicke. 123. Krstenje Ristovo. Savila se sv. Gora zelena Zelena. U njojzi je sv. crkva Sovija Sofija. U njoj poje sestokrili aneli Aneli. Tude sedi Bozja Mati Marija Marija. Ona drzi Rista sina jedina Jedina. Na kriocu pod grocu svojemu Svojemu. Raztvori se vedro nebo nad njima Nad njima, I prepuce crna zemlja pod njima Pod njima. I protece Jordan reka studena Studena. Uplasi se Bozja Mati Marija Marija. Njoj govore sestokrili aneli Aneli: ,,Neplasi se Bozja Mati Marija Marija! Da zovemo Bogom kuma Jovana Jovana. Da krstimo Rista sina jedina Jedina. Sastae se vedro nebo nad vama Nad nama. I zarase crna zemlja pod nam Pod nama, I protee Jordan voda studena Studena." Sto rekose sestokrili aneli Aneli. Sto rekose ucinise presvetli Pre svetli.

Od g. Vasilije Jankovia ucutelja osnov. sk. valjevske.

124. Opet krstenje Ristovo. Nadvila se sv. Gora nad more Nad more. To nebila sv. Gora nad more Nad more. Ve to bila sveta crkva Sofija Sofija. 70

U Prizrena silna grada careva Careva. Tu mi poju sestokrili aneli Aneli. Oni poju Rista Boga mlaana Mlaana. Velicaju proslavljaju Ristosa Ristosa. Me njima je Sveta Deva Marija Marija. Kod Marije Alnamena znamenja Znamenja. Al' govori Sv, Deva Marija Marija: ,,Slugo moja Alnamena znamenja Znamenja! Idi zovi Krstitelja Jovana Jovana A Jovana onog sv. Ivana Ivana! Da krstimo Rista Boga jedinja Jedina." Verna sluga Alnamena znamenja Znamena, Poslusala Sv. Devu Mariju Mariju. I otisli Krstitelju Jovanu Jovanu. Kada doje Krstitelju Jovane Jovane. Srbiji. 125.

Otvori se vedro nebo nad aima Nad njima. Razdvoji se crna zemlja pod njima Pod njima. I pobeze Jordan voda studena Studena. Kad to vede Sv. Deva Marija Marija. Uplasi se Sv, Deva presveta Presveta. Kad to vede sv. Jovan Krstitelj Krstitelj. On govori Sv. Devi precistoj Precistoj. ,,Neboj mi se Sveta Devo Mario Mario! Kad krstimo Rista Boga jedina Jedina. Sklopi e se vedro nebo nad nama Nad nama. Sastae se crna zemlja pod nama Pod nama. Vratie se Jordan reka studena Studena.'' Sto je reko sv. Jovan Krstitelj Krstitelj. Sto je reko to se sbilo zajista Zajista. Kad krstise Rista Boga jedina Jedina.

Od g. Jakova Padimarovia iz Moravske ili Giljanske asupe a pesma je iz skopljanske u Staroj

Na sv. Jovana i roditelji mu. Kinisal mi Sv. Jovan Da mi hodi u raj boziji, Po Jovana kinisala Jovanovi stari tatko Oe tatko vo raj boziji. Obzrnal se Sv. Jovan Obzrnal se i ugleda, A svojega starog tatka Starom tatku govorio: ,,Le l' vrati se stari tatko! Tamo tebe mesta nema Tamo tebe nepuscaje. Rajski porti zatvoreni, A pekolskij otvoreni, Za tebeka stari tatko E si ti bil siromasko: Tuo oral, tuo kopal Na polu si polovio, Tamo tebe nepuscaju." Kinisal mi Sv. Jovan Da mi hodi vo raj boziji Po Jovana kinisala Jovanova stara majka, Obzrnal se sv. Jovan I ugleda stara majka De po njega kinisila 71

Pravo hodi raju bozjem. Kad je Jovan ugledao Staroj majci govorio: ,,Le l' vrati se stara majko! Tamo tebe nepuscaju Za te tamo mesta nema.

Rajskij porta zatvoreni, A pekolskij otvorena. E si bila siromaska: Tuo prela tuo plela Na polu si polovila Idi majko vo taj pekol."

Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijacka.

126. Sveti Jovan i roditelji mu. Takva je ista idua pesma sto se pocetka tice, od Sardze iz Smedereva sada no doseljenaka od Kosturske nahije u St. Srbiji. Svrsetak joj je drugciji te s toga stavljamo to sto je drugcije ovde. ,,Koa brascina zajemase A kogo ti povraase So pepel go ti mesase. Koa sol ti zajemase Cistu solcu prinimase, A koga je ti vraase So pesak je ti mesase, 127. Kum Jovan zajir nosi. Od Sardze i ova je. Raduvaj se novi kume, Novi kume pobratime! Sv. Jovan zajir nosi: Devet tovar psenicica, Psenicica ta belica. Da mesimo pogacica, Pogacica ta presnica. Devet tovar rujno vino Da pojimo prijatelji I kumovi sv. Jovan. Tri tovara ta raija Ta raija prepecena. Prepecena ljuta zdravo, Da pojimo prijatelje Prijatelje i kumove Verne sluzi svet' Jovana. Za tova te nepuscaju, Nepuscaju vo raj boziji. No vrni se stara majko I vrni se stari tatko. Vo pekola vi idite Tamo porti otvoreni, A rajski su zatvoreni.

Pri svrsetku o ovim prazdnicima, moramo, osim ostalog, napomenuti: da je bogojavlenska vodica tako sveta i lekovita, da se bez nje nikakve bolesti nemogu izleciti i nikakve obredne stvari svrsiti. Kad je donesu obrnu se po triput na usicama od sekire i to stojeij na peti od leve bose noge i tada se svako po triput iste napije. Mloga cudesa i dive ova sv. vodica cini, da se opisati nemoze. XI. MESOJEE. Mesojee ili mrsnice zove se svo vreme od Bozia, pa do bele nedelje. No i ovo se razno zove i to: od Bozia pa do Vodice ili Bogojavljenja zovu se dani nekrsteni, kao sto smo kazali. U te dane niko nesme da stoji pod kapavicom -- strehom -- da ga vetar kakvi neuzme. Nesme trudna zena da izlazi u Staroj Srbiji kao i Leunka ili porodilja, da je nebi zli duhovi mucili i detetu roenom i u utrobi skodili. Od Bozia pa do Bogojavljenja zovu se nedelje redovne, jer se redovno meso jede. Pred ovim je tako zvana sarena nedelja. Posle toga i pred mrsne poklade zove se redovna nedelja, jer se redom jede meso i 72

sredom i petkom. Pred bede su poklade zadusnice ili tako zvana ,,Mrtva sobota" u Staroj Srbiji Maedoniji Albanijama i ostalim srbskim krajevima. Osim ovih imaju svuda jos dvoje zadusnice i to u oci sv. Trojica i u prvu subotu pred Mitrov-dan. Svuda se na njih iznosi na groblja, grobista, greblja, grebista i grablja i grabista jelo i pie i t.d. Osim ovog u vece sviju praznika pa i na same ove ide se na groblja, pale svee, spominju mrtvi i t. d. Hoe Srbin i drva i seno za pokoj duse svojih predaka da zapali. Jelo se i pie daje sirotinji, a, i sami donosioci jedu i piju za dusu naricu za umrlim, ili tuze i toze. i t. d. Uz nekrstene dane ide svuda svestenik po St. Srbiji, Maedoniji, Albanijama, Tesaliji sadanjoj Srbiji negde i t. d. Trakiji pa sveti vodicu. Njegov ak nosi dva pramena vune i to jedan beo a drugi zut ili alen. Posto popa osveti vodicu onda daje gde ima devojka one vune belo alene. Ona zato daje popi bele vune. Ova se adeno-bela vunica smatra kao svetinja i devojke je upleu u svoje percine, kojih negde ima dva tri, no najvise po jedan. U tim pomenutim mestima samo se ta vunica daje devojki i ona se zove: ,,Plesti kosicu ili percin a negde i kurjuk" Pop davajui kosicu rekne: ,,Naj ti svete vune da pletes kosica da ni si ziva i zdrava i da ni se udas poskoro za podobar junak." Devojka se poklanja ljubi ruku popi a aku da je belu vunu. Za malo popa dobije mlogo" vune ciste. Tamo je obicaj da se ovakva vuna uplete u kosu devojacku te percini, a osobito oko Dibre, izgledaju ogromni u devojaka, skoro kao kakvi repovi. Na Sretenje 2. Februara sreta se leto i zima po misljenju narodnjem. Osim gornjih imena nedeljama one se zovu jos i trapava, ursa, sebicna redovna i t. d. Uz mesojee posti se nekoliko dana sv. Savi i taj se post zove Savica a i Savin post. Mesojee su ili mrsnice najveseliji dani u celoj godini. Tada ceo svet mahom samo ide jedan kod drugog piju, vesele se, igraju, pevaju, pricaju, sale se i sta ti tu nema. Tako veseli najvise se i zene i udaju te veselje i neradnju jos veseliom cine i neradniom. A gotovo uz mesojee i nema sta da se radi. Tada su sijela, sela, sjela, poveceri ili jednom recju vecernje zabave. Na ovima se skupljaju svi u kue, tu igraju, ajduka, kadije, jarca, prstena, ture, meeda, prevrtala, kolaena i t. d. Gusle tada najvise posla imaju, suvo meso svinjsko, zdravice, pite, guzvare, savijace i t. d. Tu ti se preoblace ljudi i nadevaju na se maske, igraju, pevaju, avole, sale se i sve cive, no dotle dok jih nepoznadu. To ti je pravi masken-bal. Ovi se cesto i nacrne i t. d. Cesto se presvlace neki i prestavljaju razna strasila, kao vanpire, vukodlake, vestice, korakandzule i t. d. i zato se oni valjda i svi ostali zli duhovi bas u ovo doba najvise i viaju, i javljaju ljudima. Tu ti idu edovi i babe, tu i devojke spravljaju pokladnice i ostale. Uz mesojee pevaju se razne pesme muske i zenske, a narocito one uz gusle. Veselje, radosti, igre, komendije, sale, zabave, gozbe i casti nemogu se nikada opisati, pa i mi se toga neemo ni da dodiramo, i ako samo po nesto nagovesujemo. To e uciniti moi i samo u nekoliko onaj koji bude o tome jedinom pisao. Arso Patriko so car sultan Soliman i stari sv. igumen Savo so sv. gora ot Hilendar. 128. Poracva je ni care sultane Care sultane ot stanbula vi, Ot Stanbula ni ot Carigrada. Car Sultane na silen Soliman Poracva je i knjiga pisa I knjiga pisa Arso Patrika. Arso Patrika risanska glava Vo sveti Pei ni pregolema: Neka pojat tri sta kalueri Tri sta kalueri vo trista crkvi. Mez nima stari igumen ni Savo. V sveta Gora s tri sta kalueri. Mezu nimi ni sveti aneli, Vo Srska zemlja Maedonija. I mu poracvaje silen sultan, Vo knjiga carska mu zboruva, Vo knjiga ta vo siten Ferman: ,,Me poslusaj Arsen patriar! Me poslusaj sjo ti poracvajem: Ol' li je bilo gdegod vo mira, Gdegod vo mira to odno sunce. Da svetlit to odno sunce Da sluzat odzi patriki, Vo jedna zemlja tursko kaursko? Il a te turcam, il a me krstas? Il a da klanjas dina mojega 73

Il a da celivam krsta tvojega? Brgo vo Stanbul da te poturcam Sa tvoji site popovi Si te popovi crni kalueri." Arso patriko cara poslusa Ne ot volja tolko ot sila Se bojase sjo silen sultan. I mi otide vo Stanbul turski Deka ucese odzi hadzija Hodzi hadziji turski imami. Go vodaje pred silen sultan Sultan mu vela: ,,se pokloni," Arso Patriko nese poklana Tolko Boga moli Rista zove I svetu majku Bogorovicu. Sultan mu veli silen Soliman! ,,Se poturcas Arso Patriko a te storam povelik vezir?" Mu govorna Arso Patriko Mu govorna: ,,ne se poklona. Ne sepoklona pret tvoja skutna Ne ti poljuba skutna i raka Ne ti poljubna ne se poturca. Kolko ti mene da me poturcas. Tolko tvoje carstvo go serdosas" Se rasrdna ni care sultane I mu recese silen Solimen; ,,a te zagubam mori postramno Se poturca vezir a ni bidnes!" I mu zboruva Arso Patriko: Dur me ne sudis ti me negubi! A haj ti turi hodzi dervisi, Hodzi dervisi stari hadziji. Turi na dzami petak do petak Neka Boga molat i umolat! a go umolat da cudo stora a cudo stora divo veliko. More da igrat talasi vrve Kako jagnje vo golemo stado, Se Ramna i Beligrad sastana Raovica i taj Bukovica Plaskavica so bela Negusa Sar planina so ta Nemericka. More da zaigra duri saraj Duri saraj tvoji da zavati." I go poslusa silen Soliman Turi go hodzi stari hadziji Jos povise stari Sejih-Islam I citaje ot petak do petak, I go citaje po deno nono. More si lezi kako lezalo

Planini stoje kako stojali Ne se sastavija Ramna Belgrad Ni ostali site planina. Go maka bese ni car Soliman Sjo Bog njisco nedaval. Sego Patrik Arso knjiga ni posla Knjiga ni posla dur Sveta Gora. Sveta Gora vo svet ni Hilendar Do star igumen Savo Nemani Vo knjiga njemu Arso zboruva: ,,Brgo do mene igumen Savo! Brgo do mene vo Carigrada, Me zemaje care Soliman a me poturci Savo so tebe I so tvoji tri sta kalueri. Tolko pobrzo so tri sta kalueri Da citame petak do petak Sobom zemi si staro evanelje." Ko ga Savo knjiga ni prouci Knjiga ni prouci i suza proli. Si zemaje tri sta kalueri I si ojdava pat vo Carigrad. Koj su bili vo Selunjsko polje: Tam teknaje Sava iguman Sjo ne zemal star evanelje, Sjo trebalo more da trgna More da trgna i tia planini. Site plakali tri sta kalueri Boga molili vo Selunsko polje Da Gospod poslje star evanelje. Boga molile nisjo ne storile. Toa mi stanal igumen Savo. Boga molese suza lijese. Taj cas mi se stemnilo Mi se stemnilo i veter vejal I se svatilo magla golemo. Site kalueri vise plakase Vise plakase za to evanelje, Bez nego nisjo ne storuvati. Mi se molese igumen Savo Mi se molase i se obrnese Mi pogledna so tri sta kalueri. Mi pogleda nebu oblaci I mi videse svetli Aneli Vo krilja nesu star evanelje. Mi se zaradova tri sta kalueri Sjo videse star evanelje. Sv. Aneli ni pustise Star evanelje v raci Sava. Go zemaje i go bacase So beli baci vo sveti kori. 74

Toa pojdose vo Stalbol caru Do svoj si Arso Patriko. Koa ji vide Arso Patriko. Igumen Savo vo raci baci. Igumen Savo s tri sta kalueri Vo crkva stana sveta Sofija I mi citese star evanelje Ot nedelje jedne do druge. Toa da bidne cudo golemo Cudo golemo volja bozija! Sinje ni more zaigranalo Zaigranalo i preigravalo. Ni se hrkaje do vise saraj Do vise saraj car nji Soliman I se sastanaja Ramna Belgrad. Raovica i taj Bukovica, Plaskavica so bel Negusa Sar planina so ta Nemericka Koa to vide sultan Soliman. Mi se moli Arso Patrike: Da zastavi more igralo. Da ne igra po njegov saraj. Da zastavi ona planina

Da se nesetat ka tija ljue. I mu se molji ne go pogubi. Ne go pogubi i ne go turci So njegovi tri sta kalueri. Toa pear cini Arso Patriko Pear cini so tri sta kalueri Od nedelja pak do nedela ni. I zastanal more ot setnja Ot ta setnja i igra golema. I zastanal visoka planina. Sultan Soliman dari davase, Dari davase: vosak, fimjana Livan, izmirnu, zejtin, masline I mi zadrza Arso Patrika Go zadrza vo sv. Sovija, Ne go mi pusta vo sveta Pei Vo sveta Pei vo Srska zemlja Srska zemlja ta Maedonija. I se poturca zemlja Bosnjacka So svoj Kirijak star vladika. Zemlja Bosnjaka prava risanska Sjo mi nedojde Arso Patrika Arso Patrika vo sv. Pei.

Ot Brsjacka baba Velika Ristia Malo Crsao Bitoljska nahija vo Stara Srbija Maedonija.

129. Sirota popa Beramskog i vezirski Stjepan. Sto se cuje u popovoj basci Al' je zalost, al velika radost? Nije radost, no velika zalost; Umrla je mlada popadija U onoga popa Beranskoga, A u Raski staroj ponositoj. Ostala joj mloga sirotinja I ostala sirotica Janja. Ova kuka kano kukavica, A prevre kano lastavica. Ona kuka zali svoju majku Iz pitomog Draca u kraj mora Iz pitomog Draca iz te Zete. Mile Zete srbske djedovine Djedovine cara ponositih. Srbskih cara loze Drvenara I mladoga Stevana Nemanje A Nemanje Drvenarovia. Tjesila je iz sjela robinja Tjeseij je mladoj govorila: ,,Suti Janjo ti nezali majku! Dosta ti je ruha ostavila Dosta ruha i bijela platna. Dva kovcega sve bijela platna, A cetiri samo suha zlata" Al bjesjedi lijepa Janjojka: ,,Sut robkinjo zub te zabolio! Hoe cuti moje mile strine Hoe cuti pa se naljutiti Sto mi zboris zlobno i paklijeno, Ona misli strine je necuju, Ali strine i cule i vi'le. Nu da vidis robinje evojke! Uze vjedro pa ode na vodu, Ona ode za goru na vodu. Kad na vodi vezirski Stjepane Silnog cara od Dukljana grada Od Dukljana pra stare Prehvale, Pa je njemu rijec bijesjedila: ,,Ja Boga ti vjezirski Stjepanje! E sam cula i ljudi mi kazu: Da ti prosis siroticu Janju, 75

A neprosis kavezli Maricu, Sto no mi je u kavezu rastla, Neviela sunca ni mjesjeca Ni oblaka ni dobra junaka, Niti znae na cem zito raste Niti zito ni zijeljena trava, A kamo li sto je muska glava. A Janojka svasto bog me znade Svasto znae i svasta je vidla. Ona znade sto je muska glava Te mi cedo pod pojasom nosi." Kad to zacuh vezirskij Stjepane On odljee dvoru bijelome, Svome dvoru ka Dukljanu gradu , Te bjesjedi svojoj staroj majci: ,,Sakupi mi moja stara majko! Iz tri grada trista evojaka I sa njima sirotu Janjojku Iz Berana grada velikoga Iz Berana po vise Rozaja, A pred njima kavjezli Maricu Sto no mi je u kavjezu rastla, I Marinu ponositu majku." Majka sina svoga poslusala: Sabrala mu trista evojaka Iz tri grada svakog po stotinu, Jos suvise sirotu Janjojku

I kavjezli pljemenito Mare I njejzinu ponositu majku. Nu da vidis Maricinu majku Ona bijega na gornje cardake Do vezirskog Stjepana dolazi Pa je njemu rijec govorila: ,,Da cuh li me vezirskij Stjepane! Sii dolje u zijeljenu bascu Da ti vidis sirotu Janjojku U trb u joj musko cedo mlado." Kad to cuo vezirskij Stjepane. Obuh Stjepan od kajsera cizme Pa mi sae u zijeljenu bascu. Kad u basci tri sta evojaka Meu njima sirota Janjojka A pred njima Mare kafezlika. Al' se Mare njesto uzodalo. Kad, upazi vezirskog Stjepana Baci svoje musko cedo malo Baci cedo u zijelenu travu. Kad to vide vezirskij Stjepane On uvati sirotu Janjojku, Pa je baci za se na dorata Pravo ode svome bijelom dvoru Sve pjevaju' i buske bacaju' Igrajuij debijela dorina Prsten cini i svadbu mi svrsi.

Pesma mesojeska od Sjenice i Dubnice poslao nam g. Jovo Milovanovi Vreki ucitelj sjenickiji i dubnickij u Staroj Srbiji.

XII. KOLANE ILI BUKARA. U svima krajevima srbskim svrsava se, pocev od Bele nedelje pa do Lazarica, jedan pojetican i zivopisan obicaj. Cim se smrkne, devojke iz celog sela skupe se na nekoliko razkrsa. Tu uvate nekoliko kola, a najmanje dva, od kojih je jedno vee, a drugo manje, pevaju i uz pesmu igraju idui s desno na levo ili za tokom sunca. Ovo se sve cini po mesecini. Negde ovaj obicaj traje samo uz belu nedelju, negde jos jednu posta velikog, a negde i to vrlo redko do Lazareve subote, ili do Lazarica. Pesme bukarske su horovodne ili kolske, pa ih ovim i treba odneti; no radi reda stavili smo ih u praznicne. Reko smo da su one kao i svatovske horovodne s toga, sto se nikad kao i prve ne pevavaju, kad se neigra. Ove se opet gotovo nikad i nepevaju do uz Belu nedelju, i sto ih pevaju same devojke bez muskaraca i to samo onda kad one pokazuju razne ljudske radnje u igranju. Dakle su pesme ove osim obrednih glavno orske ili kolske. Kad pocnu da igraju, onda jedna koja najlepse ume da uzvija i previja glasom pocne sama da peva, izpeva celu vrsticu, pa joj tek onda ostale drugarice igrajue pomognu sve u glas. Oh divota je to i viditi i cuti! Prestavte sebi u srebrnoj mesecini, a na razkrsu sela, koje je ve zaspalo dubokim snom, kolo najlepsih devojaka najlepse obucenih, de igra oko dveju svojih drugarica, koje stoje na sred kola zagrljene i kao odobravajue ili neodobravajue pesme. Dalje malo opet drugo kolo, tako isto lepo i divno, tako isto bajno i cudnovato. Sve na svetu uti pa i sami psi zamukli su, niti pojavljuju svoga 76

lajeza. Mrtva tisina svuda, samo divne deve, kao vile okreu se igrajuij s desne na levu ruku ili za tokom sunca, od istoka k zapadu. Vesta u pevanju pocinjanka tako divno i milozvucno previja i uvija glasom, da bi se samom mrtvacu zazalilo. Ostale prihvataju i divni napevi, koji bi rekao bi covek svakij za se sastavlja odvojen glas, slivaju svi u jedan talasajuij se podobno moru koje sve reke i potoke u se prima, pa iz tih sviju malesnih elemenata sastavlja svoje burne vale koji se samo talasaju i celim svetom zaljuljuju. Niko se nesme da usudi, pa ni avolasti jaran koji bi u drugim prilikama u vatru i u vodu skocio, da uznemiri tisinu, bozanstvenost i tajanstvenost ovog rada devojackog. Obicaj, starina i sam rad i nacin ovog rada cine sve slabomonim i nejacnim spram ovog delanja. Sve se uklanja i ostavlja podpunu tisinu i pokoj onima koje, drzeij se svojih starina svrsavaju neke svete obrede. One dve devojke sto se u svakom i to jednom manjem, a drugom veem kolu, nadaze, zovu se negde Raja i Rajole negde Kol i Kola, negde Ljelj i Ljelja, negde Vid i Vida a negde Rej i Reja i Rejol i Rejola. Mal nezaboravismo da kazemo, da je svaka ta cura kod svoje kue zgotovila najlepseg testanog jela i donela. Jelo jim stoji pod drvetom u senki od grana ovoga, ili gde toga nema a ima krst ono stoji opet u senki od meseca kod krsta. 130. Razgovor kola. Oj ti kolo kolo, Veliko veliko1. "Cujem kolo maleno Maleno.'' Imate li devojak Devojak? " Mi imamo devojak Devojak. Devojaka tri kola Tri kola A sve lepsih od lepsih Od lepsih." Dajte nama devojak Devojak! Sve devojke do jedne Do jedne. , Mi nedamo ni jedne Ni jedne." A mi e mo u silu U silu. ,,Sila Voga nemoli Nemoli 1. Tako se prepeva svaka vrsta. 131. Osuzan i Ljuba mu. Suzan jadan osuzan Osuzan! Osuzan je zalostan Zalostan! 77 U silu se sve moze Sve moze A ma silu Bog kara Bog kara." A mi emo u krau U krau. " A za krau vesaju Vesaju." Jelen goru oblomi Oblomi "A rad sta je oblomi Oblomi? Cerez vasi devojak Devojak. "Nedaj te mu da lomi Da lomi." Dajte nama devojke Devojke! Pa vam nee lomiti Lomiti; Ni rosicu popiti Popiti.

A zasto je osuzan Osuzan, Oj osuzan zalostan Zalostan? Ljuba mu je odbegla Odbegla, A zasto je odbegla Odbegla? Sto joj nije kupio Kupio! Bela leba s pazara S pazara. Sladke alve sa trga Sa trga. Sto joj nije kupio Kupio Sto mu ljuba zahteva Zahteva. Nema novca ni konjca Ni konjca. Neka iste od kuma Od kuma.

Od kuma je sramota Sramota. Neka iste od Boga Od Boga Bog je nebo visoko Visoko. Neka prosi po kolu Po kolu. Zdravom kolo nedaje Nedaje. Neka bira koju e Koju e. Il' e staro il' mlado? Il mlado? Starom kosti prosute Prosute. Kano tikva o plotu O plotu. Mladom dusa mirise Mirise Ko struk bela bosiljka Bosiljka.

Uvek pocinje malo kolo pa doziva veliko. Veliko mu odgovara na sva njegova pitanja i zahtevanja. U jednom i drugom one dve u kolu odobravaju pitanja i odgovore i upravo upravljaju ne samo pesmom i igrom, nego i svim kolom. 132. Kita cvea i Iv Ivicica. Vasdan danas cvee brala Iv Ivcice moja Iv jelo moja! Nabrala je kitu cvea Iv Ivice moja Iv jelo zelena.1. Kita cvea progovara: ,,Nedajte me nevestama! Neveste me ruzno nose: Vasdan danju za konama, A u vece pod nogama. Nedajte me tim zenama: I zene me ruzno nose.

Od Perse Petrovia iz Srema.

Vasdan nose u nedrima, A uvece izbace me, Iz vajata i pojate; Te me krasnu svinje jedu. Podajte me devojkama! Devojke me lepo nose: Vasdan me -- u -- viticama A u vece u casicu, U casicu u vodicu. Da jim svu no mirom mirim Da ih ladim i razbudim; Jutrom rano prije zore Da s' umiju i obuku.

133. Bojana. 78

Povedi kolo, kolo Bojano Bojano1. Bojano lepa devojko ,,Ne mogu sejo do mene Aga mi stari, drljavi" Bojana crna dronjava. Bojano hro dronjava! Sto agi nisi vazala: Da proda cika ogata 134. Leptera. Posetalo sest devojaka Devojaka sest drugarkinja Drugarkinja mladih tovarusa. Uzur Margita, Dilber Zlatija, Bela mi Janja, Krasna Anusa, Visoka Stojna I tanka Bojna.1. Vrlo lepteri Po vrh Posavlja. Po vrh Posavlja Po vrh duana Izazvala uru uru terziju. uri terziji Mladom govori!

Da kupi tebi kosulju, Da kupi tebi kavada Da kupi zute papuce. Da ides Bojo u kolo. Da vodis kolo okolo. Bojana seji govori! ,,Ja bi ti cici kazala, Da bi on prodo ogata Da mene mladu odene.

"uro terzio, Mlado ubavo! Sarezi meni Zuta kavada Od zute svile, Do crne zemlje. Da u ti za to Bijelo lice Ljubi ga uro Do bele zore." Gonte lepteru Iz naseg kola. Neka leptera Po celom svetu. Po celom svetu Samo ne kod nas

Iz valjev. od g. Vasilija Jankovia ucitelja.

1. Tako se posle svake vrstice ovih sest vrstica povtoravaju. Tada izgone za koju znadu da nije kako treba, i ta tada mora da ide odma iz kola, te da cuva jelo, i da postavi za podusije. 135. Svekrva i snahe. Svekrvica guscie cuvala, Pa je legla malo da pospava. Zaspala je u trnljivoj boci, Gde no svinje najbolje borave. Kad ustala guscia nestalo, Ona uze siju na batinu! Pa mi ide kui snasicama. Samo gleda mrko poprijeko, Da l' e joj se koja nasmejiti, Nasmejati ili podprdnuti, Namignuti na jetrvu svoju? Tako dugo i nepostojalo: Prevari se najmlaa snasica. Nasmija se najmlaa snasica, A starija sedi pa besedi; ,,Ako meni gusceta nestane Zivoj u ti kozu oderati, Pa u nosit' na pazar na vasar 79

Pa u kupit' malo orascia, Umesi u malo rezancia, Sve u babe sazvati na dau ,,Ajte babe svekrvi na dau: Ako Bog da i Bogorodica

I vama u skoro davat dau." Sve se snahe u glas nasmejase, A svekrva leze neustade Te mi umre jadna bez uzdaha.

Ovu pevaju kao sale radi posle posto je izpevaju sve se u glas smeju i kokou. 136. Posle ovoga sednu devojke u naokrug. U sredi njih sedne jedna na jedan jastuci od busena napravljen, a na njemu trava. Druga joj legne na krila i ovu sto lezi pokriju kao da je toboz umrla. Tada one sto sede okolo devojke pocnu u glas najzalostiviji da pevaju, kao toboz da je ona umrla, ovu pesmu. Smrt Rajola. Umre, umre nase Rajole, Rajole! Za devojce Milce Rejole Rejole! Ustan ustan Milce Rajole Rajole Da emo ti Milce Rejole Rejole. Al govori mrtvo Rajole Rajole; ,,Zavite mi sestru Jelicu Jelicu." Ustan Rajolo Milce zora je Zora je. "Ja nemogu Milce Rejole Rejole! Zovite mi sestru Jelicu. Jelicu. Da mi drzi sveu vostanu Vostanu. I dva brata mlada Damljana Damljana. Da m' uzegu zuta tamjana Tamjana. I dva brata mlada Mojsila Mojsila. Da donesu Rajlu nosila Nosila.

Posto ovo izpevaju onda onu sto je toboz umrla, nose i saranjuju gde god u prisenjku. A posto je tako toboz sarane, onda je ostave tamo samu, pa dou gde su sedile i igrale te jedu ona jela za pokoj duse. Posto se ve najedu, onda ona mrtva ustane pa jih vata i plasi. Za nju kao drze da je se povanpirila, te begaju od nje. Kad tako vanpir taj raztera sve devojke, koje su joj takoe ostavile jela, onda sedne i najede se i sam. Kad je vanpir najeo se on pocne da trazi devojke, podavi ih toboz sve i one popadaju. Tada on ode i legne kao u svoj preasnji grob. Jedna je devojka ostala i ta se zove Ziva negde Siva, negde Zivana, negde Vila, negde Samovila a negde i Sveoziva. Ova zae pa napoji svaku vodicom, toboz zivom, i ove ustaju. Ode vanpiru i njega tako ozivi, te posle sve opet posedaju u naokolo, te naprave kolo. U sredi sedne ona Ziva, Sveoziva, Vida ili kako je zovu. Odma sedne u sredu do nje onaj vanpir, koga zovu Smrhar, Smrt, Samrt, Pura, Spura p Davor a do ovoga opet ona izterana devojka, te tako naprave trojstvo. Oko njih one posedale devojke pocnu pevati i od njih koja zasluzuje velicati. 137. Mletkova i zaspala devojka. Polistala dolina dolina. U dolini javor drvo visoko Visoko. Pod javorom postelja Postelja. Na postelji devojka Devojka Na posteli zaspala 80

Zaspala. Budila je Mletkova Mletkova ,,Stan ustani devojko Devojko. Prosu tebe Fratrovi Popovi. Sajka neda pa neda Pa neda. Dok nezidaju Mostenje Mostenje, Od mermera kamena Kamena, I od sitna bisera Bisera. Slavu boru nedadu Nedadu, Triglav boru najveem 138. Pjevaj pjesne da pjevamo, Pjevamo! Nase bore da slavimo Da slavimo: Triglav bora vjelicamo Vjelicamo. U triglava tri snage, Tri snage; Jena drzi zjemljicu Zjemljicu, I to njebo visoko Visoko. Druga stvara svje nase Svje nase Trjea rusi svje nase Svje nase. 189. Poljeela tica Gangelica Ga-a-a-ngelica hej! Po tom njebu plavjetnome Ga-a-a-angelica hej!1. Za njom trka Garudica Ga-a-a-arudica hej; ,,Stani stani Gangelico! Poslao me Triglav bore

Od Stane iz Zvornika.

Najveem. Visnjem boru stvor'ocu Stvor'ocu. Silnu boru Drz'ocu. Drz'ocu. I veliku Rusiocu Rusiocu. Kad je stanu voditi Voditi! Mermer kamen zvekee Zvekee, Sitan biser trepee Trepee, Slava boram trepelja Trepelja I pred njima leleji Leleji.

Svje mi zjemno nejacko Nejacko. Slava sliva Triglavu Triglavu! On mi cure miluje Miluje, Za junake daruje Daruje. Svakoj curi po Rajla Po Rajla Njima svima po Trajla Po Trajla. Ljek im traje za dugo Za dugo Zivo zdravo i srjetno I srjetno

B-o-o-o-ore hej! Da te lovim i ulovim Lo-o-o-o-ovim hej!" Stade tica Gangelica. Uplasi se Triglav bora. Slava, slava Triglav boru! Sto mi dade Gangelicu. Gangelicu Anelicu.

81

1. Tako se svaka poslednja rjec prjepjeva. Pjevaju je djevojke srbske sviju vjera, a narocito Muhamedove. Ove posljednje neizlaze na razkrse, njego pjevaju i kolaju se u basami. 140. Proletela Gangelica, el Gangela el! el more dilbere el! Za njom bega Garudica. el Garudo el! el more dilbere el! Gangelica Garudica el oboje el, el more dilberi el! Ostani se pod tri bora el oboje, el, el more dilberi el! Pod tri bora tri mi bora. el oboje el, el more dilberi el! Tribore im govorio: el oboje el, el more dilberi el! ,,Uzmite se ljubite se. el oboje el, el more dilberi el! Ljubite se milujte se. el dragi el, el more dilberi el! Plodite se rastite se. el dragi el, el more dilberi el! Stvarajte si zivite si el dragi el, el more dilberi el! A po manje umirajte. el more el, el more dilberi el!" Kad to cuse dvije tice Hej dvije hej! Hej mlade ljubljene hej! Uzese se ljubise se. Hej dvije hej! Hej mlade lubljene hej! Ljubise se stvorase se. Hej dvije hej! Hej mlade ljubljene hej! A po manje umirase. Hej manje hej! Hej mlade ljublene hej! Visnja bora proslavljase, Hej blagij hej! Hej visnja bora hej! Slava slava Triglav boru! Hej bore hej! Hej velji silni hej!

Od baba Stojne iz nahije Vranjske u Staroj Srbiji.

Posle ovih pesama stanu se svuda u svima srbskim krajevima igrati prstenjka, bozijeg drvceta i ostalih devojackih igara. Obe su ove, igre skoro jednake. Sakriva se taj prstenjak ili prsten i bozije tako zvano drvce. Devojka jedna trazi prstenjak u ostalih devojaka pitajuij u koga je prstenjak bijuij onu sto je pita. Ona odgovori u te i te. Ona ide toj udari je i pita, i t. d. dok koja nepotrevi u koje je te ta tada krije taj prstenjak i uzima od one maramu uvijenu kojom bije druge, sama trazi i t. d. Bozije drvce tako se isto trazi, no onoj koja ga trazi vezu se oci i ona nebije tom maramom, nego samo vata drugarice trazeij to bozije drvce. Kad ve vide da mesec hoe skoro da zalazi, one se sve izkupe i pou kuama. Pri polasku svome pocnu sve u glas da pevaju pesmu: 141. Mi idemo kuicama Nasim domima Nasim domima. Proslavi smo velica smo Bora Triglava Bora Triglava! I njegove velje sluge Ljelja i Ljelju, Ljelja i Ljelju! I Poljelja i Poljelju Milu decicu Milu decicu. 82

Kola smo na kola smo Kola velika Kola velika, I velika i maloga Kola malenog Kola malenog. Proslavi smo ozivi smo Naseg Smrharta Naseg Smrharta. Napismo se zive vode Da ne umremo Da ne umremo. Sto j' umrlo da ne zivi Kao vanpire

Od Perse Petrovia

Kao vanpire. Sto je zivo nek se plodi Plodom obilnim Plodom obilnim. Sto s' oplodi nek ostane Nek se odrzi Nek se odrzi. Slava, slava Visnjem boru! Boru Triglavu, Boru Triglavu! I Njegovoj svetoj snagi Snagi najveoj, Snagi najveoj.

U nekim mestima odpevaju ovu pesmu i odigraju po triput sastavivsi sva kola na tom raskrsu u jedno veliko. Ovo kolo opet ide od desna na levo ili po toku suncevom. Posto tako odigraju onda ode svaka svojoj kui. HIII. PESME I OBICAJI LjULjASKE. 142. Pree smo naveli kolanje uz bijelu neelju, ali sad ima jos jedan obicaj da kazemo. Taj je ljuljanje na ljuljackama. Kolanje se produzava i u druge neelje casnog posta van bijele, a ljuljanje samo biva uz bijelu neelju i prijecistu. Dogaa se da one i duze ostanu po njegde i da se ranije od bijele neelje naprave. Obicaj je u svim krajevima srbskim o ovome i ostalom jedan i isti i svud se drzi: da e glava boljeti onu zensku cijele godine koja se bar mrve neproljulja uz bijelu neelju. S toga i bolne meu na ljuljaske i malo jih ljuljaju. Osim ostalih igri i veselja na sirne poklade vijezu jaje, ljuljaju ga pa vataju zubima, tako isto i upaljenu slamku daju jedan drugom iz ruke u ruku, ili ugljevlje razgorijeno. Na cisti podeeljnik se skupe sve mrve kosti i svi ostatci mrsni, pa se pre zore nose i bacaju u tijekuu vodu i t. d. Kad grade ljuljaske. Ljuljale se evojcice! Oj Ljiljano oj Ljeljano oj! Oj ti Ljeljo i Poljeljo! Moj batole moj !1. Na grancici orahovoj, 1. Tako se pripijeva potljije svake vrstice. 143. Na ljuljaski onoj koju ljuljaju. Na badijemu hadzi Dimitrije, Naturijeni laki Salandzaci. 83 O turici ibrisima, O konciu cista zlata. Cista zlata od dukata, Oko vrata momackoga.

Ljuljala se sva rijedom Gospoda, I tu doje kujundzija Jovo, Neljusnu se na dva ni tri puta I odlomi od badijema granu. Ljuto kune hadzi Dimitrije Proklinjui ljuto govorio: ,,Bog t' ubio kujundzija Jovo! Sto odlomi od badijema granu? Ja sam skoro Zlatku izprosio Ne jede mi nista do badijema."

Kad to za cuh kujundzija Jovo On govori hadzi Dimitriju! ,,Ne kuni me hadzi Dimitrije! Ako sam ti odlomio granu, Ja u ti je od srijebra kovati I cistijem pozlatiti zlatom; Pa e raat plodove od zlata. Neka Zlata zlatne plode jede Bolje zlatne, nego od badijema."

Iz staroga Vlaha od g. Svetozara Popovia ucitelja Ivanjickog.

144. Cije dejce na nisaljce? Lejlo Ljejlo! Oj Poljeljo Ljejljo! Liljano Lado!1. Materino i ocino. Mati e joj kosuljicu Tu svilenicu krojiti. Otac e joj jelek kupit' Sestra e joj vez na vesti. Brat e joj konja izvesti. Ne mi se odmeaj more, More mi mlada devojko! 145. Cija je ono devojka ? Oj Ljelj Ljeljo! Liljano! Poljelu Poljelj! Ladadino!1. Sto rano rani na vodu? Sto nosi pero na ero, Crveni kalpak na krivo, Sjajnu celenku vis celo? Nase su voe daleko. Nasi su drumi siroki. Sporede lojzje zeleno. 1. Posle svake vrstice tako se prepeva. 146. Sanak je snila devojka: Ljiljano Ljeljo Poljeljo! 84 U lozje poje biljbile. Jutrom mi poje vecerom. Taj sto mi poje vecerom: ,,Veceraj ludo i mlado." Taj sto mi poje u jutro; Grlji se ludo i mlado." Taj sto mi poje u saba: ,,Dizaj se ludo i mlado." Prvo je moje ljubezno. Drugo je moje kohano. Tree je moje predrago. Jer e se juze prekinut, Neslusala mlada moma: Odmee se premee se, DOK se juze ne prekinu; Te mi pade mala moma Utepa se i ubi se. Svi seljani globu daju: Koji dve sta koji trista Mladi Rista cetiri sta. Citiri sta zuti para. Sve dukata zlatalija, A za mladu momu dragu

Lado mi Ljelju Poljelju! U polje beli dvorovi, U dvore stoli sareni, Na stoli casa strebrna, U casi vino rujano. Rujano vino crveno. U vino kita bosiljka. Sanak mi kaza drugarka. Tovarka bela mi vila. Sanak mi kaza tolkuje! ,,Taj sto su dvori prebeli

To su ti mile jetrve. Taj sto su stoli sareni To su ti mili deveri. Taj sto je casa strebrna. Strebrna casa biserna. Taj ti je mila svekrva. Taj sto je vino crveno, To su ti mile zaove. Taj sto je kita bosiljka. Taj ti je milo i drago.

Sve su ove pesmice od gospoica prizrenskih u Staroj Srbiji, koje e se nize pominjati.

Sad od tog doba pa do sv. Lazara idu takoe zanimljive stvari. Tako, ko kakvog leptira vidi prvij put takve e te godine sree biti. Ako vidis belu perperugu -- leptira -- to je dobar znak. A ko vidi zuta leptira ili preperugu bie te godine bolestan, ako crnog jos gore, Prvog leptira ili preperugu i prvu zmiju valja na svakij nacin ubiti da ne odnese ovome snagu koi ih vidi. S toga deca ubijaju te tvorove bozije negledajui na dangubu i t. d. pa ma vasdan za njima jurili. Ovo cine i ljudi. Prvi put kad se cuje kukavica, valja brojati koliko puta zakuka, toliko e, onaj sto je cuje, jos godina ziviti. Kukavicu nevalja ubiti jer je ona sestra cara Lazara i boga Davora ura i Tura silnog ili Jarila. Nevalja nikako da je covek cuje na ste srce i na nastinu. S toga svaki ma sto i cega od jela valja da okusi, svako jutro, pre no sto iz doma izae i prag kuni prekoraci, da nebi nejevsi cuo kukavicu. Pricaju za Eru, da je izasao u jutro rano na polje, pa kukavica zakukala, a on zgrabio ispod sebe, samo da ga nejevseg ne zastane kukajuij. Ovo je samo podsmej; no tu se ogleda to: koliko je strasno cuti kukavicu na nastinu. Na Blagoveci kako jih zovu u Staroj Srbiji i ostalim srb. krajevima ili Blagovesti valja ubiti zmiju, posejati u glavu cenj belog luka. Ovaj luk, ako iznikne, na Uskrs valja ga uzetp pa otii u crkvu, gde e postati vidovit i tamo e sve vestice viditi. Ove e mu nebrojena blaga "budi Bog s nama i casni krsti" davati, samo da ih neodkrije i ne izkaze. Tako isto na Blagovec treba, no dinarom zaklati zmiju, posejati bob u glavu joj a trup sagoreti. Taj bob nikne i sazre do Uskrsa. Zrno jedino njegovo valja nositi u za se, pa covek postane nevidim t.j. niko ga nemoze da vidi, a on sve vidi. Tako isto valja nai ajducku, tako zvanu, travu, na njoj dinarom zaklati zmiju da je ova krvlju svojom poprska. Tu travu posle urezati u prst, pa da vidis cuda, nikakvi zatvor nemoze obstati samo kad se prstom tim dotakne. Ovakvih i ovim podobnih stvari ,,Sile jim kratke" ima dosta, no za postena coveka: "daleko jim krasna kuica." ,,Tamo iza mora i u moru, iza gore i u gori, iza pustara i u pustarima, a s nama: ,,Neka su svi sveti i casni krstovi;" pa da preemo na Lazarice tako zvane. Casni posti traju 7 nedelja od kojih se prva zove: cista, druga pacista u sjev. Maedonije precista. U ove se dve cesto jednonici, bog me, vrlo cesto po celu nedelju. Trea se zove krstupoklonjena, cetvrta sredoposna, peta gluva, sesta cvetna i Lazarska i sedma velika. Hoe u Staroj Srbiji, Maedoniji i ostalim zemljama da daju svojim mrtvim i posne zadusine ili zadusnice. Tada loze vatru i to drva uzprave uz kakvi grm veliki, stari i debeo, onako kako rastu. Ova podpale i tu svu no oko te vatre igraju i sviraju u gajde. Na dulak gajdasev lepe vostane sveice zapaljene, a po vatri posipaju zitom i vinom, uz igre pevaju i to momci i devojke igrajuij s desna na levo: 147. Tamo tamo dime Kostadine! Tamo, a u tue groblje. U civutsko i u tursko. Tamo su ti vrata I sarena jaja I gujine kosti Cim es jaja bosti, A ovamo mile duse 85

Nasih poumrlih. Ovamo jim rujno vino I pcenica bela.

Od Stipske nahije u Staroj Srbiji.

Sa pcenicom sladak mede Medovina sladka.

XIV. LA3ARICE. Svuda je obicaj da uvece toga dana i na sami taj dan idu devojke koje se zovu Lazarice i pevaju razne pesme koje se zovu Lazaricke. Sada u knezevini taj prekrasni obicaj vise vrse ciganke, no devojke srbkinje; jer vlasti blagoslovene, kao i sve ostale obicaje i ovaj izkorenjuju. Samo sela po planinama i gudurama, gde vlast policajna slabije a kmetovska nemarljivije djejstvuje, vrse ipak srbkinje ovaj obicaj. Po drugim srbskim zemljama on se jos vrsi. U Staroj Srbiji i drugim tamo zemljama zbog Turaka cesto muskarci pevaju i igraju Lazara. Svuda moraju biti ova lica: 1. Lazar u staroj je Srbiji ono zensko, koje se zove Lazarac. 2. Lazarica koje u Staroj Srbiji biva musko, ali se obuce u zenske haljine. Ovo se dvoje svuda zovu car i carica. 3. tri steznika koji nose stetove ili barjake, i 4 tri vojvode. Barjaci su od narodnih boja i to glavni carice Lazarice je od ljubicaste boje u Staroj Srbiji koja se i lazurnom zove. U ostalim zemljama rumen. Lazarov je ili cara Lazarca plav i beo, a treij je od sve tri srbske boje kao rujno-crvene ozgo, plave u sredi i bele dole. Boje te oznacavaju i to, rujno crvena: radost, veselje, ljubav, hrabrost, silu, rat, boj, vlast, nadmoije i neozenjeno i neudato stanje, koja prelazi kod Lazarica u Staroj Srbiji u ljubicastu ili lazurnu boju, a ta se preliva iz rujne u plavu i iz ove u prvu. Plava oznacava: svetost, pravdu, postojanstvo, bracni zivot, svetu ili nebesnu boziju boju, boju neprikosnovenu, boju vernosti, bracnosti i t. d. Bela boja oznacava: cistotu, nevinost, prozracnost svetu, prosvetu, celomudrije i devovanje, kao rujna sto oznacava momcenje i t. d. Cesto hoe da metnu i grbove na ove narodnje boje i stegove. U Staroj Srbiji mahom grmove grane, venac i ognila a na crveno rujnu i 4 do 7 zvezda meu kojima je i sunce. Grmova ili rastova, a i draskova grana sa plodom znaci: venac slave, pobede nad neprijateljima koja se i u ljubavi hoe. On je jos i znamenje boga Jarila starog ili ura, boga vojna ratova i krajina i boga Davora ili Tavora, boga smrti i uzasa a i obste tuge i zalosti. On je jos znak do kom se kad se iz svetih, urovih ili Jarilovih, Turovih i Davorovih ili Jurisovih suma odkine, u raj dolazi pravo, kad se u bitkama padne. S toga su ga nasi stari vojnici, pa i u Risanstvu nosili za kalpacima. Ognila cetiri oznacavaju: da su Srbi ili svi u obste slaveni sa raznim sadanjim plemenima, na sve cetiri strane sveta bozija. Da su oni takvi isti kao celik, ladni tvrdi i bez zivota dok jih nedirne i nepotrese jako drugi, a kad to bude onda su oni jaki i iz njih oganj ide, sve zatiru tada, pale, taru, utamanjuju i sagorevaju svojom celicnom srbskom silom kao i oganj. Jos ta ognila ili ocila sadrzavaju u sebi: svetinju i tajanstvenost sto su vecni i neprikosnoveni cuvari najvee svetinje; svetinje ogna t.j. videla kao, znaka sviju belih i dobrih pravih bogova bivsih srbskih. Samo je ognilo moglo raati svetlost, videlo t.j. sveti oganj. Narod bira sebi za simvole onakve znakove svoje narodnosti, koji najbolje i najzgodnije odgovaraju njegovim narodnim osobinama ili karakterima. Srbskom, a i svom sadanjem slavenskom u obste narodu, njegovim svima dusevnim i telesnim pojavima, najbolje i najdicnije odgovara izabrani tisuama godina, a mozda i stotinama tisua, stari i najstariji grb ognila, pa taj i danas upotrebljuje. Sto sve svoje znakove ili grbove mee samo na plavu boju, to je s toga: sto je ta najpostojanija, najsvetija i najneprikosnovenija boja. Ona razdvaja burnu mladost momacku t.j. rujno-crvenu boju od skromne nevinosti i tihosti devojacke t. j. bele boje, koje hoe cesto da preu granice polozenje. Ona obe te use prima sajedinjava kad se ve vencaju, a inace do vencanja neprikosnovena svetost i bozanstvenost plave boje razdvaja jih. 86

Samo se plava boja javlja tu gde se upotrebljavaju i grbovi gde se hoe najvea stalnost inace ne. Ona se javlja u podpunom sklopu narodnih boja inace, ako se nee da javi plava boja onda se odma stvaraju dve zastave i to jedna crveno rujna carice Lazarice i druga bela cara Lazca koji je uvek zensko. Nikada crveno rujna i bela boja nesastavljaju jednu zastavu. Sto je se u naroda odrzao i drzi se i danas obicaj i posle njegovih, velikih i slavnih hramova: Svetovida, Prave, Radigosta, Triglava, Porevita, Rujevita i t. d. pa i posle svetih rastovih suma u koje se saranjivahu poginuvse Vojvode Bani, Zupani, Boljari, Knezovi, Krainari, Celnici, Stegonose, Casnici, Pristavi, aci, Dumni ili Veni Carevi i t. d. u ratu, da bi odatle pravo otisla u raj; to se samo ima blagodariti toj boji narodnjoj i grbovima na njoj. O ovome e biti vise na drugom mestu, a sad samo ovoliko zato, da bi se pokazalo: da su sva tumacenja nasih nadri knjizevnika, pojeta, nazovi liberalaca, slobodnjaka i ostalih sto dokazuju: Da grb nas sastojeij se iz ognila oznacava pisme ,,Slovo" koje po jednima znaci; Srbin Srbu srbski srbovati, kao da Turcin i ostali narodi nezive svojim turskim i ostalim za nas tuim a za njih svojim zivotom. Drugih opet: narod koji Srbina spasava. Kao da sloga nespasava svaki Samo sloga je ljubi i vole. Treij opet Samosvest samo Srbina spasava, kao da druge nespasava sobstvena samosvest nego valjda mandzurska i neka preko morska do potopnja. Cetvrti: Samo svetlost Srbu je svojstvena, kao da je drugima tama i kao da niko do Srba nevoli svetlost. Ovo bi se moglo jos odneti na krtice i druge pod zemne zitotinje, no nikako na ljude. E takve gluposti samo mogu zakovani sarlatani i neznalice propovedati, a nikako ljudi. Mogle bi i budale to ciniti, no pametni ljudi nikako. Za sada ovoliko, a docnije vise e biti. 148. Kad se Lazarice skupljaju da se oblace u svoje Lazarsko odelo, koje se sastoji nz muskog i zenskog. Muska su odela za cara Lazca, steznike i vojvode i ako su i ovi mahom svuda zenskinje, van tih mesta gde su se odve osilili Tuuci i Poturice pa napadaju na obraz i postenje: Car Lazac ima beo kalpak sa belom perjanicom, celenkom i t. d. Carica Lazarica mali crven kalpaci, do nje uvek stoji i njen barjaktar i vojvoda, a do Lazca njegov. U carice su muski, a u cara zenski, svitari; no oni su upravo svuda zenski samo se oblace u odela muska. Posto su se skupili i obukli, tada uvate kolo jedno koje tri put na mesto odigraju iduij s desne ruke k levoj ili za tokom sunca. Za svo to vreme lepo obuceno malo dete musko predaju jedna drugoj iz ruku na ruke. Tako se ta predaja mora svrsiti tri put. Za svo vreme pevaju. Lazi lazi Lazare! Nas sileni Jarilo! Oj Jarilo bozilo! Nas prestrasni rabrilo! Vojska ti se gotovi: U Grmove lugove. U Grmove lugove, U Draskove ogranje. Silna vojska velika: Obucena crveno. Obucena crveno, Svetlu boju Jarila. Oposana zeleno, Tvrdom vetkom dubovom. Tvrdom granom i svetom, Da pobjedi dusmana. Ogrnuto plavetno, Da mu bude stasito. Tvrdo jako stasito, Sveto krasno i stalno. Prigrnuto prebelo, Da mu bude nevino. Lazi lazi Lazare! Nas ti mili Bozole! Lazi Bozo Jarilo: Rasti duso rabrena! Tebe ceka Krajina: U daleke krajeve, Na te velje brodove I putove dugacke. Preko mora debelih, Preko brda velikih Krsovitih i strmni; Preko reka dolina. Lazi lazi Lazare! Nas ti mili Bozole! Nas Bozole Jarilo! Nase krasno ratilo 87

Tvoja vojska gotova! Obuceno crveno, Opasana zeleno. Ogrnuta plavetno, Pregrnuta prebelo. Samur kalpak na oke Belo pero na ero. Vojska boja ti bije: U Velika Hindusa. 149. Kad dolaze kui cijoj. Oj Lazare Lazare! Ovde kua Bogata, Ovde nama kazuju I svi ljue pricaju: Ovde braa zivuju, U velikoj zadruzi. Lepo braa zivuju, A jetrve jos bolje. Jedna drugoj govori Njima Lazar govori: ,,Jetrvice kitice! Poljuljaj mi detence, Dok da idem u polje, Da saberem kovilje,

U pustoga Globosa. Bojak bije i bije." Sa tim ljutim Tatarom, Sa tim crnim Globirom Sa poganim Mandzurom, I poganim Aleman, I sa crnim Gogama. Onim crnim Gatama

Da pometem dvorove, Da naredim stolove. Sad e doji Lazare Nas taj rabri Jarile. Malo e ni sedeti Mlogo e ni zazreti." Oj Lazare Lazare, Nas ti rabri Jarile! Obrni se Lazare! Nas prekrasni bozole! Obrni se Lazare! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Treba da kazemo, da cela ta gungula ili -- gromada -- gromila Lazarica pevaju, a Lazar i Lazarica igraju sa svojim barjaktarima i vojvodama jedni drugima na suprot, t. j. zenska strana muskoj i obratno. Negde oni neigraju: no njihovi steznici i vojvode koji igraju svuda jednako precuckujuij s noge na nogu, teskim i dosta tromim skokom. Kad jim se kaze, da se poklone, oni se poklanjaju, a domaica ili domain daje poklon, u novcu obicno. 150. Oj Lazare, Lazare! Ovde sedi rescpera Prilivaju s' ardovi. Rujno vino rakija. Zlatnim stanom brisaju, Vedrom asprom meraju. Sto e ostat od vedre 151. Popovima. Oj Lazare Lazare! Ovde sede popovi U popove dvorove: Iznikao zelen bor. 88 Podajte ga Lazaru. Oj Lazare Lazare! Obrni se Lazare! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Lupise mu seljani, Izsekose zelen bor. Pop mi sedi u stola, A kraj njega sestrica, Mlada ona Maica. Pop mi pise ikonu I sv. Nikolu. Maa veze maramu, Da pokrije ikonu I svetoga Nikolu, Oj Lazare Lazare, Nas ti rabri Bozole!

Nas Bozole Jarilo! Ti sileni Jarune! Obrni se poklon se: Ovom dvoru i domu. Mladu popu i posi. Obrni se urime! Pa se lepo pokloni, Da te lepse daruju: Lepim darom dukatom. Popa zutim dukatom, Popadija srebricom. Tom prebelom paricom.

Sve ove gornje pesme poslao nam je preko g. Ilije Spasojevia ucitelja Sretacke zupe, g. Mihajil orevi ucitelj Veliko-ockij iz Prizrenske nahije u Staroj Srbiji, a on ih je prepisao od pomenutog Navstale a narocito od gospoje Plane popadije.

Zao nam je sto nije kazao odakle je ta gospoja Posa. No ipak im velika hvala i slava! 152. Turcima. Oj Turcine Turcine, Bojna ni Poturica! Oj Poture elepe! Tebe treba vecera. Tebe valja vecera I pecena kokoska, I pecena kokoska I prebela pogaca, Jos suvise kajgana 153. Ciganima. Leteli su leteli, Devet roda goluba. Devet roda goluba I deseta Pauna. Preko polja siroka Preko gore visoke. Onog polja Kosturskog I gorice Plaskove. Gospoa mi sedese, Na golube meese 154. Srbskoj curi risanki. 89 Golubima govori; "Id'te id'te golubi! U jesen mi dojite. Imam erku da vam dam. Imam sina da zenim." Obrni se Lazare! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom. I na maslu cicvara. Belo jagnje debelo I tog sladkog serbeta. Obrnji se Lazare! Da se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom. Aga daje i dvajest.

More Vuko devojko! More krasna srbkinjo! Preteraj mi vukove, Kroz te ceste lugove. Kroz te luge Njeguske Vis Soluna velika Pa do ni Plaskovice. Odgovara Vukojla Ona krasna srbkinja: ,,Nemogu jih preterat' Kroz Njeguske planine, Vis Soluna srbskoga, Na Krajini toj nasoj 155. Sestra sa brata. Oj Lazare Lazare, Nas prerabri urime! Oj urime Jarilo! Ovde junak nezenjen. Sto ga sestro nezenis, Il u vojsku nedajes? " Zenila bi zenila, I dukate brojala. Nigde sliku nenao Ni priliku ugodnu. Zenila bi zenila, Ali doe Jarune; Pa ga uze u vojsku 156. Gde su tri sestre, a jedan brat. Oj Lazare Lazare, Nas prerabri Bozole! Ovde ima tri jele Meu njima taj borac. Ne su bile tri jele No su bile tri seje, Neje bio jedan bor No je bio jedan brat. 157. Zenama. Oj Lazare Lazare!

U Plaskovske lugove. Imam kose dugacke. Hoev mi se zamrsit: Na dve kite rokite, Na cetiri maline I cetvrti karanvilj." Obrni se Lazare! Nas prerabri Jarune! Oj Jarune urime! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem; Lepim darom dukatom.

Taj Jarune urime. Onaj strasan Jurisan." Evo slike prilike! U nasega Lazara. Lazarevu sestricu. Bojno sedlo ubojno, Bojno koplje celicno, Ostra maca zelena. Obrni se Lazare! Obrni se Bozole! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Njega seje zenile Lazarovom sestricom Onom mladom caricom. Obrni se Lazare, Nas prerabri bozole! Pa se lepo poklopi, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Ovde nama kazuju: 90

Tu Jerinu gospou. Oj Jerino gospoo! Lep si porod rodila: Sve sinove Banove One vojne ubojne. Devet sina Banova Jednu erku Milicu I Milicu caricu. Strasni Bani sedeju; Na dolapa strebrna, Sitno coju rezahu. Za devojku praaju Kudelja je preslica, a ne vlakno ili povesmo. 158. Devojkama. Oj Lazare Lazare, Nas prehrabri Jarile! I premili Bozole! Ovde nama kazuju; Mlade deve velike Za udaju prispele. Belila je belila: Tanke bele darove U urimske dvorove. Te ureve Jarilske. Sam ju ure video, 159. Nevestama i mladozenjama. Obrni so Lazare, Nas prerabri Bozole! Ovde nama kazuju: Te neveste mlaane, Mladozenje rabrene. Dva mlada se gledaju, Na sareno gledalo Ogledalo gledalo, 160. Deci. Oj Lazare Lazare, Nas prerabri bozole! Iznikao bosiljak,

Izpraaju praaju, A na ladne voice Na studene studence. Videse je Vojvode Mameju je mameju: Sa sarenom kudeljom, Sa strebrnim vretenom, Sa sarenom zlaenom. Obrni se Lazare! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Sam Jarilo urime. I druzinu viknuo! "Hod'te hod'te druzina! Evo vama darova, Svakom vama darova, A menika devojka." Obrni se Lazare, Nas premili Bozole! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Na to sjano slikaro. Ko je lican prilican? Najlicnija nevesta, Jos toliko mlad junak. Obrni se Lazare! Pa se lepo pokloni. Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

Na sred dvore prebele. To ne bio bosiljak Ve je majke detence. 91

Povija ga razvija U svilene pelene. U svilene pelene, U zlaene povoje. U zlaene povoje, U srebrne kolevke. 161. Devojcicama. Oj Lazare Lazare, Nas prerabri Bozole! Ovde nama kazuju, A u ove dvorove: Razcvetala ruzica, Bela ruza rumena. Nije majke ruzica; Posle svake pesme pripeva se onaj dodatak za dar: Obrni se Lazare, Nas prerabri Bozole! Obrni se pokloni,

Obrni se Lazare, Nas prerabri bozole! Pa se lepo pokloni, Da te lepse darujem: Lepim darom dukatom.

No je majke ercica. Povija ju razviva U svilene pelene. U svilene pelene U zlaene povoje. U zlaene povoje U srebrne kolevke. i t. d.

Da te lepse darujem; Lepim darom dukatom.

Da nebi to jedno i isto svuda posle svake pesmice pisali, te tako vise vremena i hartije trosili, neka izvole citaoci sami dodavati pri svrsetku svake pesmice ovo nekoliko vrstica. 162. Devojkama. Opet se i pocetak svake Lazarske pesme, pocinje sa ono nekoliko vrstica izvestnih, kao: ,,Oj Lazare Lazare, Nas prerabri Vozole! Ovde nama kazuju:" o cemu hoe da pevaju; pa da nebi i za taj pocetak koi je skoro svima pesmama obsti, trosili vremena, mi ga izostavljamo s tom blagom nadezdom da ga gg. citaoci sami pred svakom pesmom umetnu. Ima majka ercicu I Knezovi veliki Belu krasnu Stanicu. Krajinari sileni. Ispraa ju za voe Mame ju je mame ju Za velike planine. ,,Vamo amo devojko! Na voe su vojvode Da mi cesljas percina. One silne Bojare Za sarenu i zlatnu Te Bojare Boljari. Onu lepu kudelju Silni Bani Zupani I vreteno srebrno" i t. d. 163. 92

Momcetu. Ima majka junaka I konjica dorata. Na dolap ju sedese Cistu coju rezase. Cistu coju rezase I Bogu se molese: ,,Daj mi Boze sto hou! Lepu devu bogatu." Na dolapu sedese Cistu coju rezase. 164. Kmetu.

POSLE POCETKA.

Cistu coju rezase I devojku mamese: ,,Odi odi devojko! Od' ovamo tovarko! Da mi cesljas percina. Ruse kose dugacke, Za sarene i zlatne One lepe kudelje I srebrna vretena i t. d."

Kmet mi sede u stole, A kmetica u dvore. Kmet mi reze rabosa, A kmetica rodese.

Kmetu reze kosulju, Kmetu sije kosulju. Sas srebrnom iglicom Sas zlaenim konciom i t. d.

Ove nam je sve pesme poslao preko g. Ilije Spasojevia ucitelja Zupe Sretacke, gospodin Jova Stanimirovi svestenik prizrenski u Staroj Srbiji.

Hvala jim i slava i jednom i drugom! 165.

Kao sto je ova pesma kmetu, taku nam je; no malo drugciju poslao, preko pomenutog g. Ilije Spasojevia ucitelja Sretackog, Gospodin Nikola Andrejevi svestenik Zupe Sretacke.

Obojici hvala i slava! Pesmu tu stavljamo ovde s toga, sto je u nekoliko drugcija od gornje i ako i ona opeva kmeta. Pomozi Bog ti kmete! Nasa glavo u selo! Evo t' doe Lazare S Lazaricam svojima. ,,Bog pomogao Lazare! S Lazaricam tvojima. Dobro ste nam vi dosli, Joste bolje otislji." Obrni se Lazare, Nas prerabri Jarune! Obrni se poklon se, Lepo mi se pokloni. Da te lepo daruje, Stari kmete kmetica. Lepim darom dukatom I srebrnom paricom. Kmet daruje dukatom, A kmetica srebricom, Ostan s bogom iz kue Kmete i ta kmetica. Ne smo znali razbrali: Da kmet neda ni pare, A kmetica ni dinar

-- Ovo je kad nedadu nista, a kad dadu oni pevaju -- Kmet mi skita pro selo I po njega kmetica; 93

Te mu sije kosulju, Sas dve igle krstate, Sas dva konca svilena. Iz ovoga se vidi da se nemirise najbolje kmet. 166. Kui. Culi smo razbrali smo: Ova kua bogata, Ona ima gotovih Pet stotina dukata.. Ona nam je bogata: Dukatima ovcama, Ovcicama sarenim I janjcima svilenim. Sa sareni rogovi. Ova kua bogata: Devojkama lijepim. Devojkama lijepim I nevestam mlaanim. Belo lika devojko! Bela lica rumena, Ka ruzica bijela Ta bijela rumena. Crna oka nevesta, Tanka struka devojka! Rusi kosa i vea, Gospodskoga pogleda Plemiskoga paseta I njeznoga govora. Belolika nevesto! Beli kosa rusana, Dugi vea lastavi, 167.

Sije mila premila Te gotova kosulja.

I obrva vijenih, Imas dete maleno. Obuci ga crveno, Opasi ga zeleno, Ogrni ga plavetno, A pregrni bijelo; Pa ga nama izvedi, Pred Lazara siljenog. Pred Lazara siljenog, Pred Jarila hrabrenog Da mu dade Jarilo: Velje snage i sile. Da mu dade urime: Bojna konja dorata. Bojno sedlo srebrno I uzdice zlaene. Izkiene sedefom Podkiene biserom. Obrni se Lazare, Obrni se pokloni! A za zdravlje domaim. Domaici Gospoi. Domainu Gospodu Da daruju Lazara Zutim darom dukatom.

Kad jih daruju pa hoe da pou izpevaju najpre ovu: Hvala, hvala Gospoa! Bela lica rumena, Ka ruzica bijela I ruzica rumena. Hvala hvala Gospode! Mlad junace ozenjen, Musko cedo doceko: Zelen konja pojalo. A dorati prijao. Zelen konja pojalo Sedlo mu je srebrno. Sedlo mu je srebrno, Uzda mu je zlaena, Britak mac mu zeleni Da ponese Gospodin Na dusmana rabreni, A u domu smireni. Obrni se Lazaru! Za zdravljice domaim: Domaici Gospoi 94

Domainu Gospodu. Da su zivi i zdravi Da daruju Lazara; Sa belica parica I sa zuta zutica. Ta zutica dukata A da jim je na zdravlje! I za mlogo godina; Zivo zdravo zivili, Mlada Vojna zenili 168. Momku. Naj ti momce kiticu! -- Tada daju kitu bosiljka -- Da premamis curicu. Mladu curku i lepu: Tanka struka i boka, Tanka vrata sjajanog, Kao mesec u noi. Belih grudi sivasti Ka golube bijeli Ka bijeli i sivi. Bela lica rumena, Ka ruzica belica I belica rumena. 169. Devojci. Belolika devojka, Belo lojze sadila. Sadila ga sadila I pazila zurila. "Rasti lojze rasti mi! Cak do neba visoka, Do oblaka duboka, Do Ljeljinih dvorova, Da te Ljelje Poljelje Milje serce Ladine Prime uzmu za sebe 170. Devojci izprosenoj. Oj devojko devojko, Mila mlada nevesto!

I devojke prosili. Prosili jih prosili; Pa mi i izprosili. Zenili jih zenili, Pa jih i izzenili, Dok je vince crveno I rakica bistrica Jabukova alava, Ladno pivo zukasto.

Plavih glea nebesnih Kao vedra nebesa. Ruse kose prebele Ruse kose gospodske, Ka predzorka ta mila Mila mi predzorica. Gospodskoga pogleda, A njeznoga poseta. Ti es ti es premamit Sutra ranu na vece Tu mi svetu Nedelju Milu erku Petkinu.

Da mi Ljelja daruje, Da Poljelja daruje, Mila serca Ladina: Svoga sina Poljelja, Dok je vince rumeno. Dok je vince rumeno Jabukovac' belkasta. Ladno pivo zukasto I rakica bistra mi. Dok je lica za dragog Zivo srce za cedo.

Mlogo imas svatova! Sedamdeset i sedam 95

Mladih svata mlaanih I tri rucna evera I dve kume vencane I dva kuma vencana. Daj ti cura darove! Pred Lazine stolove, Pred kumove dvorove, I pred mlade evere; Pa namesti stolove, Od srebrnih stubova. Od srebrnih stubova, A zlaenih poklopa. Da ti sednu svatovi Pred svatove darove I pred vojna rabrenog. Svatovima darove: Duge tanke kosulje I te gae vezene I carape pletene,

Te jagluke vezene I te bosce klecane. Sve te bosce sarene, Lekedove vezene. Lekedove vezene, A kecelje klecane. A pred vojna rabrenog, Grozdnu kitu bosiljka. Mirisljavog bosiljka! Da mu dusa mirise. Cista dusa momacka Duga vasda i svagda. I bosiljka nevena: Da mu dusa nevene Za tim tuim tuicam. Daj mu duso druzice! Tvoje lice rumeno, Da mu vasda mirise.

Pred svakom i posle svake pesms ove i sviju treba dodavati onaj izostavljeni uvod i svrsetak. Sve ove pesme prepisao sam 1867 god. od Stane ciganke neveste ciganina Marka Karavlaha tada iz Ripna. Na veliku i najveu nasu zalost, sada, kod nas u knezevini, moramo da ovaj prekrasni cvetak nase narodnosti prepisujemo i doznajemo od cigana Karavlaha. Od ovih moramo se gotovo poceti i uciti nasoj narodnoj melodiji. Eto sta znaci glupa i uprava i vlast nasih policajnih cinovnika a i svestenstva. Blago nama kad smo ovakvi! 171. Kad idu Lazarice po sokaku pevaju srbi u Maedoniji sjevernoj Staroj Srbiji, Tesaliji, Adbanijami, zapadnoj Trakpji i preko stare planine u zapadnoj dan: Bugarskoj. Kad ima u kakvoj kui mlogo devojaka. Sesetljika metljika! Seti meti dvorove I naredi stolove. Eto ide Lazare! 172. Opet kad idu. Neotvoraj porti te a izlaza rti te. e izede Lazara, e izede Lazarke, 173. Zenama pevaju. 96 I njezine drugarke. Ne je Lazar ka ti den Tok po jedan v godina. So sva svita i vojska: S dobuvani topani I so svirka sakoja.

Slavuj peje na ran pelivan, Nevesta mu jasno odpevase: ,,Ne pej, ne pej slavuj mos ne rano! e razbudis slavej gospodara. Sino doso slavej od tuina Sino doso, a sad je zaspao" Al' govori slavuj pile sivo. ,,Lel' culi me mlada gospoice! Lel' li v lezi v gradincica, Da naberi tam ta kiska cvee. Kiska cvee ranoga bosiljka. Utopi go vo studena voda 174. Starcu. Star Jano, Lazare, vino pije! Janovica, Lazare, do kolena! Sa svoji te, Lazare, sin sinova I so svoji, Lazare, mili snohi I so svoji, Lazare, mili erki, Pod visnjica, Lazare, ceresnjica. Oborile, Lazare, cut ot visnja Narosi je mu, Lazare, casa vino Sin sinovi, Lazare, sluga sluzi, Mili snohi, Lazare, divan cine, Mili erki, Lazare, rucak gotvit. Izgovara, Lazare, star star Jano: ,,Sto stojite, Lazare, sin sinovi, 175. Momku. Seta junak, Lazare, niz Orida, Niz Orida, Lazare, Carigrada, Carigrada, Lazare, srbskog grada Tog Sinise, Lazare, Nemania. Nemania, Lazare, Drvania. Konja jaha, Lazare, zelenoga Vejka drzi, Lazare, orehovi Senka drzi, Lazare, sebe i konju. Ni kupuje, Lazare ni prodaje 176. Devojki. Kola saja perese

Da pristrkaj svoga gospodina, Da razbudi svojeg gospodina." Slavuja mi poslusa gospoa I razbudi svojeg gospodina. ,,Stani stani slavej gospodine Drugari ti slavej na lov osle." Al' govori Slavej gospodine! ,,Ne ti stanam nevesto ubava! Ako su mi more u lov osle, e i vtasae jih i pretece Posolom e more lov ulovi.

Sto stojite, sto gledate ? Lel' zemite, Lazare, sin sinove! Lel' zemite, Lazare, lok i strela. Ustrelajte, Lazare, sin sinovi Ustrelite, Lazare, dva sokola." Govorile, Lazare, dva sokola: "Nesmo dosle, Lazare, nesmo! Nesmo dosle, Jano le, za strelane, Tok smo dosle, Jano le, glas donele; Sinke imas, Jano le, za zenidba, erke imas, Jano le, za udadba Za udadba, Jano le za mozenje."

Od noval se, Lazare, preprodaje. Najmelo se, Lazare, crno grojze Da mi sedne Lazare, mladi junak Da mi sedne, Lazare, da go ozobe Izgovara, Lazare, crno grojze: ,,Da ja ne su, junace, crno grojze! Tako su ja, junace, malo mome Malo mome, junace, za ljubljenje" I go zeme, Lazare, dobar junak.

Na ta reka Nisevska, 97

Nisevka je zanisa, Loli saja odnese. Letna Kola po saja Zapnala se kopnina Za ta tenka kosulja. 177, Nevesti. Imas imas nevesto! Musko deti maleno. Promeni ga nevesto! Oruzej ga nevesto! Promeni ga nevesto! Od prebelo crveno. Opasi go nevesto! Od zeleno plavetno. Klad mu prsten nevesto! Na ta roka desnica, 178. Devojcici. Zunicica, Lazare, u majka! Zunila go, Lazare, kitila. Pratila, Lazare, na vodica, Tamo mi se, Zunika, zabavila, Dur majka, Zunika, provikala! ,,Odi odi, Zunika, e nedosla!" 179. Gde ima dva brata. Dve mi sonca bolsnaje Od visoka planina. Od Njeguska planina, Na ta srbska krajina, Vis Seluna prebela.

Ta mi vika to ludo! ,,Drz kopnino ne pustaj!" Dur da dojda do tebe Tvoja da je ta falba, Moja da je ta moma."

Na taj palec maleni Na taj prsti golemi. Izvedi go nevesto! Na ti porti dvorovski. Ol' e doju nevesto! Ti lazarki lazarke. e vidi me nevesto, Koja e go zavoli? Ta popova nevesto! Ta erka ponajmala

Al govori, Lazare, Zunika: ,,Ne klni me, majko, ne gresi se! Turci konje, majko, le napivaje, Kladenec go, majko, izmotaje. Za te su se, majko, le zabavila."

Dve mi sonca bolsnaje Vo majkina pazuva. Ne mi bile dve sonca, Tok mi bile dva brata, Vo majkina pozuva.

Ove su od Ilinke Vezankovia. I ovim svima pesmama valja dodati na pred onaj izostavljeni uvod i dodati onaj izostavljeni svrsetak. Svuda je obicaj da lazarice nose sa sobom po malo brasna psenicna pa iznenada pomazu ovim devojku po celu. Ovo se zove zapotnati, kao zavracati obvracati, za koga koju i tada kazu: ,,zapatnamo te Mitro, Petkano ili kako je devojci ime, za Petkana, Mitrana ili kako je ime momku za koga je zapotnavaju. Na urev dan ovo cine sa cveem ili biljem tako zvane ,,Biljarice" ili ,,Biljarke." U Sremu, Slavonijn, Banatu i u Pananiji ili dan. Madzarskoj, van umrle vojvodovine, gde Srbi zive, cine sve ono isto na Lazarevu subotu, sto na drugim mestima na 1. Maj ili na sv. Jeremiju. Kad, kao i u ostalim srpskim krajevima, ciste dvorove, lupaju sudove i t. d. zenskinje pre zore, ono peva: 98

Bezi, bezi poganica! Tebe vija Lazarica. Za devet gora i devet mora!

Od Perse Petrovia

U morske pucine, poljske daljine Sumske pustare i sitne peskove.

XV. CVETI I BLAGOVESTI. Na Cveti, a cesto i Blagovesti koje zovu negde i Blagovec, devojke sabiraju se iz jednog sela na jedno mesto: pa pre zore idu na razne vode i u ove bacaju raznog suvog cvea od kog i vence pletu pa pevaju. 180. Oj ti Bane Trasilo, Oj ti silni Trasilo! Iz tog boja Serberskog, Nemuti nam vodice, 181. Poranile devojke, Poranile lepojke. Rano rane na vodu, Na to rano ranilo, Na tu vodu veliku, Na Maricu Srbicu; Gde no vojske dolaze I vojvode Banovi. Vojske vode prelaze, A Banovi mute je, Ponajvise Trasisil 182. Oj ti Vide Vidoje! Nas ti slavni Zupane! Podran Vide urani! Na te vode studene. Na Morisa laana Onog srbskog bistrana; Gde no cure dolaze Svoje vence bacaju. Svoje vence i cvee 183. Jarko sunce s' rodilo, A zorica izasla, Trasil konja trkao Pro Maricu presao, Maricu je mutio, Dev'ma vodu mutio. Neu deve vodice One gadne mutice; 99 Za vojnama pustaju. Cure vodu mutile, Puta tebi pomele, Da neides Vidoje U te zemlje daleke. U te bore Trasila Gde se rode Kraguji. Gde se rode te utve, Sestokrili utani. Onaj velji Burevil. Nemut vode Trasile! Ne per konja mrkova Na tog bojnog dorata. Vode su nam potrebne, Za te nase vencove. Nase vence i cvee I te nase rabrene, Za junake mlaane Nezenjene te vojne, Tvojom silom Trasilom Tvojim konjma Kragujma, Tvojom silom bogatom.

Vee hoe bistrice, Na Bistricu otisle. Na Bistricu Marosa, Za njim dragi da mare. Na Bistrici Vidoje Na Marosu Dragoje. Pokraj konja zaspao, A vodice nepio. Budile ga devojke!

,,Ustan ustan Vidoje! Ladne vode napise, Svoju vojsku prevedi, A za ovim Trasilem, Trasilj vodu prebrodi, Svoju vojsku prevede, Tebi vodu zamuti, Vojski pute pomete.

XVI. PESME I OBICAJI USKRSNjI. Uskrs zovu nasi ljudi sviju vera i Uskrsom i Velikdanom ili Velik-denom. Vaskrsom, Vajskrsom, Vaskresom i Voskresenjem. Pre no sto doe Vajskrs ili Vaskrs biva Velika ili zalostna nedelja. Zaista je velika i zalostna; jer sve to uti, sve je karli, oborilo glavu, iznureno od duga posta i molitve tako, da izgleda kao polumrtvo. Velika sreda i Veliki petak to su dani cudnovati kad po koja baka, a cesto i mlada, kojoj je ko skoro umro, hoe da zakuka za Ristom sinom bozijim kog mucise Civuti i Kalvini. Narod nas mesa Kalvine i Civute, a cesto i Grke i Latine u jedan narod i svima pripisuje: da su Rista Boga mucili i umorili. Ovakvu napevku ili zapevku ili kukanje ili naricanje kao sto ga jos zovu napomenu emo na svom mestu. Sad da preemo na malo veseliju stvar. Na veliki petak saraju se jaja. Po neka saraljica proglasi se u celoj okolini, zbog svoje te vestine, te s toga dobije osobito uvazenje i postovanje, pa cesto i posestrima, kao sto je moja sestra Mara u Crnoj Bari u Macvi. Ona ume da boji ne samo crveno i sareno, zuto, nego i plavo sa raznim sarama crvenim, zutim, rujnim pa i zelenim belim sa cega je dobila desetinama sestara ili posestrima i t. d. Obicaji o Uskrsu opisani su prilicno u knjizi g. Milievia i pok. Vuka, s toga ih se neemo ni dodirati. Na Velik-den Velji-dan i Velik-dan i t. d. valja svako da okusi prvo od nafore pa posle tek da se omrsi jajetom. Tucaju se najpre vrhovima, posle sodami na posledku i porebarcima od jajeta. Koje mlai on mora da legne dole t. j. drzi jaje da onaj drugi bije, inace ako su tucaci ravni, dugo se oko toga pogaaju. Jaja se vele boje s toga: sto je sv. Bogorodica, a negde i Bogorovica varala Civute dajui jim bojadisana jaja i tako prekrivala Isusa Rista Boga nasega i t. d. Ona su da vidite i lekovita, od mlogih bolesti, a moze se s njima i da vraca zato se boje samo kad padnu u ruke onim licama koja to, budi Bog s nama casni ili cesni krsti i svi sveti boziji ugodnici a s njima necastivi ili necestivi, kratke jim sile, znadu i umedu. Nas se vise ticu pesme Uskrsnje ili Velik-denovske i t. d. nego koje kakve vragolije; pa evo oko njih i hoemo da se zadrzimo: 184. Stignala mi Bela Marija, Bela Marija sveta Devana! Stignala mi na den Velik-denj, Na den urev-den mija krstile 185. Kinilsalo mlado trgovce: Tovarilo tri tovara Koprena, Odelo mi sto mi po odelo. Stretilo mi jedna stara baba I govori to mlado trgovce: ,,Aj ti tebe babo stara bako! a te pitam pravo da mi kazes: Odasto je Skoplje opustilo, 100 Na den Spasov-den mi posakala. Posakala mi: beli rizi I za odela i za zborela I posakala: riza da veze.

Nase Skoplje srbsko Carigrade? Petli peju i ljue nevladjeju? Nase ljue Srbi caroslavni?" Kad to cula baba stara baba Izgovara baba stara kuga: ,,Aj ti tebe ti mlado trgovce! Koa pitas pravo u ti kazem. Da ja nesum baba stara baba, Tako jesum cuma stara kuga Stara kuga ta prokleta cuma, Od mene je Skoplje opustelo. Ja sum njego celo umorilo, Sto neslusa cara tog svojega. Kako slusa cara tuinskoga Tueg cara od Stanbola grada, A svojego nese od Prizrena," Koga zacu to mlado trgovce Kroz strah ono babe progovara; "Aj ti tebe moja stara majko, 186. Kinisalo mome pod vecer, Pod vecer mome na voda. Pod vecer na voda Sonce na zahoda. Po mome kinisala, Kinisala Srna i Kosuta. Mome ni mladoj govorili: ,,Postoj mome postoj, Postoj precekaj! Postoj pocekaj ni. Nesto e ti receme. e ti dademe mome, Igla samovezna" Se izlaga mome, I poceka Srne. Ne mi bila mome, Srna i Kosuta; Tok mi bila, Stojna, Stojna Samovila. I govori momi

Moja majko i roena kumo! Ti se molim moja stara majko! Stara majko i roena kumo! Lel posegni vo desno pazuvo. Da izvadi tevter od pazuva Da vidimo koje vo tevtera." Stara baba njega poslusala. Posegnala vo desno pazuvo. Iz pazuva knjigu izvadila Stara knjiga ama crno rece: "S piseno to mlado trgovce, Ono prvo v knjiga napisano." Kad to culo to mlado trgovce Uplasi se zalostna mu majka Na cas tu je dusa izpustilo, I ostavi sva svoja koprina. Tri tovara prekrasna koprina. Ostavi go na pot na drumisca.

Stojna samovila: ,,Da mu reci mome! Bratu ti Damjanu: Da ne sedi mome! Na ta mala vrata. Na ta mala vrata Vo detelina, Detelina mome! Ta petaprstina. Da nesviri mome Obe crne oci mome! Roci do ramena. Roci do ramena mome! Nozi do kolena. Sa pisani gaval." Njoj se fali mome! Stojna samovila "e mu vratim mome! Obe crne oci.

Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijacka zemlja Albanija.

187. Ova se peva od Uskrsa pa do Trojica. Zaspalo je Voskresenje Na kriocu Vavedenja. Zaspalo je jos za rana U po bela bozjeg dana. 101

Budilo ga Vavedenje Budei ga zborilo mu: "Ustaj gore Voskresenje! Tri su duse u raj dosle Sve tri duse sagresile: Jedna dusa sogresila Skupo vince prodavala, Sve kapljicu po aspricu, Jos da j' to cisto vino I tog jada malo b' bilo; Nego ona sogresila Vise vode prodavala, Nego cistog rujnog vinca, Druga dusa sogresila: Kumu njivu preorala. Kumu njivu i deveru, A starojku bog me dvije.

Trea dusa sogresila! Na devojku glas iznela." Al govori Vaskresenje: ,,Cujes li me Vovedenje! Koja dusa sogresila". Skupo vino prodavala Vise vina, nego vode Greja e se izoditi. Koja dusa sogresila: Preorala kumu njivu Milu kumu i deveru, A i dvije svom starojku Greja e se izoditi. Koja dusa sagresila! Na devojku glas iznela, Nee nikad ni doveka."

Ovu nam je pesmicu poslao g. Koja Popovi svestenik Ljubinikij u okr. valjevskom sa vrlo ljubopitnim pismom. U ovom se kaze: da je preko dece ovu pesmicu prepisao od neke bake iz Vrela istog okr. koju drze za Juradivu ili budalu Hrista radi, s toga; sto je odterala jednom od svoje kue kapetana, koji je povalio bio da bije jednog seljaka na njenom ataru i ovom opsovao krst Boga i sveca. Ovakva pogana i bezakona psovka povredila je njene upravo rei svete usi; te je se naljutila i posle dugih molbi, ovog brbljivca oterala sa svog atara. Kapetan bezakoni otisao je istina sa njenog atara i u strahu nije izbio onog seljaka, nasav se u cudu od ove, po njegovom misljenju, lude. Ona je pametna i prepametna. Zna tisuama prekrasnih pesama; no nikome od ove nove poganije, po njenom mpsljenju, nee da kaze da ne skvrne svetinju. Tako e ova prekrasna dragocenost narodna s njom zajedno otii u mracan grob i vecno propasti za narod. Ovo nam je vrlo zao a g. Koji na ovoj pesmici blagodarimo. 188. Kad izlaze iz crkve na Vajskrs pevaju. More Dunavo more! More beli Vardare! More beli Vardare! Vo srbska ta zemlja. Vo srbska ta zemlja Stara staroslavna, Staroslavna zemlja Caroslavna prestara! Da bi se more Vardare! Da bi se razdelio more, Razdelio ni beli Dunave! Vo daleka zemlja Inija. Vo dunavska strana ta srbska, Stara ta srbska caroslavna, Na trinajest razdela Na dvanajest utoki. Iz dvanajes utoki, Da izleze plemena: Prvo pleme ni srbsko Prvo mi pleme Mije. Drugo mi pleme Brsjaci Tree mi pleme Poljani, Cetvrto pleme Bosnjaci, Peto mi Slavonci, Sesto mi Hrvati, Sedmo mi Moravci Osmo mi pleme ubavo, Ubavo pleme Serberci. Deveto Makedonci, Deseto Zagorcani, Jedanajesto Macvani, Dvanajesto Bacvani. Site plemeni srbski Meu njima arbanaski, Arbanaski stari srbski. Trinajesti ti razdeli 102

Trinajest srbski plemeni; Dragovi, Kuca, Timoca, Popelii, Panii, Selii, Lekii, Bregii, Stanii,

Strumii, Marii, Medii, I najvee pleme i rode Najvee pleme Slavii Slavii deca Srbinska.

Od Sardze doseljenika u Smederevu.

189. U Staroj Srbiji i drugim krajevima na Uskrs saberu se sve babe, a narocito drugog dana. Uvate se jedna drugoj za ruku pa tako idu ceo dan od kue do kue, neulazeij u ove; no idu od razkrsa pa do razvrsa i pevaju pesme. Kad svoju pesmu izpevaju, one se onda, pa to ma gde bilo, provlace jedna drugoj ispod ruku. Kad to svrse one se opet uvate za ruke idu i pevaju. Pesma jim je ova! Sveti Petar u raj poso Aliluja, Aliluja, Aliluja, Aliluja! Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj! 1. Po njim za njim stara majka. Ead je sveti opazio Staroj majci govorio; ,,Vrat se natrag stara majko! Nesi raja zasluzila. Tue prela tue tkala Od toga si odvajala; Te si decu zaranila. Ne si raja zasluzila." Belela se bela crkva Bela crkva sveti Stefan. Petra. 190. Treeg dana Uskrsa ili Velik-dana, posto se ve momcad naigra kola i napeva pesama, u Staroj Srbiji i u ostalim krajevima igraju poslednju igru ovako: sve dva i dva stanu jedan iza drugog u kolo. Cim ovako stanu pocnu pevati i igrati s desna na levo idui, ili za tokom sunca. Oni koji su ostragu ujedanput popnu se na ramena onim napred i stanu obema nogama na oba ramena, te tada kolo lakse pocne igrati. Ima vestaka koji se i po trojica a i 4 .uspenju jedan na drugog, i pevaju svi u glas, a osobito gornji. Bela vila bela vila, Grad gradila: Troja vrata troja vrata Sagradila. Jedna vrata, jedna vrata Od kud sunce. Jedna vrata, jedna vrata Od istoka. Druga vrata, druga vrata Od sjevera Druga vrata, druga vrata Tam od sunca Trea vrata, trea vrata Od zapada. Trea vrata, trea vrata Od zahoda, 1. 103 Sveti Stefan, sveti Decan I sa njome svet Vladimir I Milutin u Sofija U Sofija stari Srba. Stara Srba i Srbica. Na njojzi su troja vrata: Na svakima po anelak, Iza ovog sveta majka I Ristovo Vaskrsenje. Vaskrsenje Uskrsenje, Opazila staru majku Svetog Petra kljucarnika Od tog raja nebeskoga. Viknuse ni staru majku U raj boziji uturise Svetog Petra nepitase.

1. Posle svake vrstice prepevaju se po dvaput obe one gornje vrstice. Ovakva je ista i za oca sv.

Sto su vrata od kud sunce? Tu mi stoji Voskresenje. Sto su vrata od sjevera? Tu mi stoji pogrebenje. Sto su vrata od zapada ? Tu mi stoji bela vila. Bela vila suze roni. Suze roni sina zeni: Sa nemilom belom vilom, 1. Svaka se vrsta tako peva i prepevuje. Posle ovog razlaze se kuama svojim.

Sa tuinkom iz jabane. Suze roni biser pravi. Biser pravi i almaze Ono drago bel' kamenje. Skoci kolo da skocimo! Nase kolo Voskrsenje Da vidimo ko nemoze Koji padne taj e umret.

Ove nam je pesme poslao g. Mihajil orevi ucitelj Veliko-Ocki u Prizrenskoj nahiji, a on jih je prepisao od Stanka Vesia ond.

Poslao jih je nam preko g. Ilije Spasojevia ucitelja sretacke Zupe prizrenske nahije u Staroj Srbiji. Hvala jim i slava! Od velikog cetvrtka pa do Spasova-dne neoru u St. Srbiji i u drugim krajevima, ni u jedan cetvrtak, da nebije letinu grad i tuca. Od Uskrsa do Spasova-dne kazu ,,Ristos Vaskrs ili Vajskrs," a i ,,Uskrs" i odgovori se:,, Vaistinu a negde i Voistinu Vaskrese, Vajskrs, Vaskrs, Uskrs i t. d. Tako isto i kad piju, tako nazdravljaju i odpozdravljaju. Na Uskrs po planinama jedu pastrmu, a kod kua, no vrlo redko, peku jagance. Obicno kolju ovnove i t. d. Na Uskrs i urev-dan sprezu kukurekom bolesne konje i volove da ozdrave. Na 40 Mucenika valja popiti 40 casa vina, ako ne po tri put cetrdeset i t. d. XVII. Ruzicalo ili druzicalo, pobusani penedeljak i preslave ili sabori, zborovi ili panauri, a i vasari. Ruzicalo i druzicalo je ljubljenje momaka i devojaka kroz vence vrbove a i leskove i tada ti postaju pobratimi i posestrime; te za tu godinu celu ginu jedno za drugo. Kad postaju pravi i vecni pobratimi onda su pree u Macvi pevali ovu pesmu, a sad i na Ruzicalu ili Druzicalu. 191. Neven veven malo cvee! Ljelj Ljelju, Mili Boze! Lepo cvee zuto cvee! Ljelj Ljelju! Mili Voze! 1 Neuveni nasa sloga, Neuveni nasa ljubov, Neuvelo nase bratstvo. Krasno bratstvo pobratimstvo, Pobratimstvo ka roeno. Dokle traje nas junaka, Nas junaka ljubeznijeh. Dokle traje jarkog sunca, Jarkog sunca Gospodina I meseca sluge svoga. Dok nedoe Davor Boze Davor Boze smrtni dance

1. Dovde se posle svake vrste pripevuju ove dve vrstice, a odavde je drugi pripev. Ko pogazi pobratimstvo? Prpr njemu, Davor njemu! 1. Svoga brata pobratima, 104

Pobratima ka roenog. Ko prevari svoga druga? Svoga druga pobratima Satro ga silni Ljelju: Svojim ocem strasnim Bogom. Strasnim Bogom Triglav Bogom,

A triglavom svetom Trojicom. Dom mu zatri Prprrusa Strasna seja Davor Boga, Poslanica Visnja Boga: Stvoritelja Drzatelja I strasnoga Rusitelja.

Od Petre Mutapovia iz Crne Bare u Macvi.

Ovo se cini u vece kad se smrkne na tako zvani pobusaoni ponedeljnik koji pada u prvu nedelju po Uskrsu koja se zove Tomina ili Vodena nedelja, a cesto i pobusana. U Macvi i na drugim mestima kao u Staroj Srbiji i t. d. sabira se samo momcad, peva tu i toj podobne pesme, bez devojaka. Ljube se tu i svaki izbere sebi vecnog pobratima, koji cesto od urevog dana postoje i jatak. Pobusaoni ponedeljnik zove se s toga sto se pobusaju svi grobovi od te godine pa i oni koji su pre tri godine saranjeni. Uskrsnje nedelje obicaj je u Staroj Srbiji, Maedoniji i t. d. di se otvaraju grobovi koji su pre tri godine saranjeni. Ovo se cini u sredu ili u prvi dan po Uskrsu; te se s toga zove: odklopiti ponedeljnik ili nedelja, sreda i t. d. Kad se nau kosti da su zute i da je lepo meso iztrulilo sa njih onda se kaze: ,,Zute su mu koske kao mir." Mirom su se mirosale Zute koske kao smilj. Ove se kupaju u vinu u koje se sipa malo zejtina, a pre toga u devet cistih voda nenacetih, u koje se mee razno cvee suvo i novo izniknuto kao i Bogojavljenska vodica, bez koje, kao sto smo rekli, nista nemoze da se svrsi. Te kosti stoje do subote na suncu, suncaju se a nou se unose u crkve. U subotu popovi za novac, razume se, citaju neke molitve tim kostima i tada se zaklapaju pred vece u grobove i nove trunje. Odtud se ta subota zove Zaklopita. Ovi se takoe grobovi pobusavaju na pobusaoni ponedeljnik. Tada se tamo jede i pije za dusu od te godine, kao i od pre tri, umrlim. Mislim da i netreba da spominjem, ako se nau kosti crne ili trup pokojnika, da nije iztrulio kao sto treba, da tada drze, da je saranjeni gresnik veliki. Ovakvi se nevade; no popovi i kalueri opet nesto, ama za skuplji novac, no kad su se kosti mirom mirisale, citaju. Tako isto netreba da napominjem: da se na odkopane grobove, u kojim su trupovi citavi, ili malo iztrulili navode crni Zredci bez biljege da ove preskacu, pa ako slucajno zatezu se da to ucine ili, ako frknu, onda znate i sami da je tu bas pravi vanpir, koji je izvratio oci pa vas gledi. On ceka samo gluvo doba, pa da vidite posla i strahota, budi Bog s nama i casni krsti. Tu ti se znate i sami, odma nau od crnog gloga i trna kocevi pa se nim vanpir bode. Mee se na njega glogovo drvlje lozi vatra, gori i t. d. zatrpava, posle lozi vatra, kao i na pobusaoni ponedeljnik. Kad se probode vanpir ili voper ili vukodlak, on znate i sami, rukne kao bik i tresne kao grom. Dusa mu vanpirska u vidu strsljena odleti u kakvo suplje drvo, samo ne grmovo; nego obicno bukovo. To drvo valja odma sa glogovim kocem zagraditi, onu njegovu duplju zaptiti i tu je posao svrsen u pola. Sad valja pripaliti uz njega vatru od glogovih drva; te ti tu dusa vanpirova izgori i onda mu se neboj vise. Biva cesto, da ova izmakne, ali kako se spali ceo grob; onda ti ona istina proluta malo po ataru svome, pa posle, blago nama i casnim krstovima i bozijim anelima, ode cak za sedam tisua sedam stotina i sedamdeset i sedam planina, za toliko mora i pustara i tamo se nastann vecno. Zna se, da dusa vanpirova, kad gore u duplji bukvinoj, pusta razlicne glasove, svirke, davorije, zalosti i svaka cuda, ama tim i pokazuje da je tamo te tako, -- budi Bog s vama i casni krsti. i svi sveti boziji ugodnici, svecanici veliki i mali, sv. Petka Paraskevija sv. ura i Nikola i t. d. -- i sagoreva nemustna sila i sile joj se skrauju i krate sasvim. Jos biva mlogih cuda; no mi jih ostavljamo. Neemo spominjati kako ovakvi necastivi vanpiri i sile, vrlo cesto dozivaju svoje pobratime po imence iz tog i tog sela i groblja tada i tada saranjene, u pomo; te ljudi boziji doznadu i za toga, i idu mu na grob i s njim tako isto svrsavaju. 105

Krsta se nose ili preslave bivaju od Uskrsa pa do Petrova-dne, no uz Petrove poste ree. Prva preslava od Uskrsa biva bar u mom srezu na Vodeni cetvrtak i ta je preslava Crne Bare ili starog Jordana, gde sam se rodio. S toga i hou ovde da kazem koju pesmu preslavsku ili saborsku panaursku i t. d. Ceo taj praznik zove se preslava. On se deli na nosenje krsta s ikonama i crkvenim, a i onako, barjacima na njive gde su usevi nikli. Narocito na polja, gde su psenice zasejane. Tu se pletu venci na tim njivama. Krsta polaze iz crkve, a gde ove nema od sudnice. Kroz selo svaki hoe da mu se ova litija svrati u kuu. Svuda se one motke od litije meu u kablove napunjene vodom i ta se voda sveti i t. d. (vidi g. Milievia zivot Srba seljaka i Vuka Karadzia zivot i obicaji Srba). Kad se vrate sednu za rucak kod sudnice otmjeniji zitelji tog sela i gosti, i to je gozba. Sve su vratnice od sviju dvorova japom otvorene i svuda se casti, pije i jede i poznanici i nepoznati i prijatelji i neprijatelji, rod i nerod. To se sve zove gozba. Svakij domain salje sudnici od sviju svoih jela i pia i tamo se obste svi caste. Posle toga nastaje obsti sbor ili sabor, koji se zove i panaur a i vasar. Sbor se zove i sabor s toga sto svi izlaze na jedno obste mesto, tamo se vide, razgovaraju, pitaju, pevaju, igraju i t. d. neki vasare t. j. samo prodaju kao sto se kaze zjala u zboru ili saboru. Neki se panauraju, sto e rei gospodski provode, caste vesele, cesto pazare koje sta i t. d. Boze, boze moj cudnovita je to stvar sbor, panaur, sabor, vasar i t. d. Sveje se to obuklo i uredilo kao da mu je taj dan poslenji u ovom veku. Sve kipi, vri, puri se, juri se, basari se i t. d. Svi pojavi ljudske radnje ogledaju se na saborima ili preslavama. Ove neka niko nemesa sa zavetinama i obicnim saborima. Zavetina se svrsava u selu i to samim selom, bez suma, vike larme i t. d. Ona je samo cedo straha obucenog u odeu poboznosti. Ona je spomen i molitva da se nepojavi taj uzasni dogaaj, kad je kuga ili koja druga nesrea pomorila svo selo i t. d. Sabor obicni opet se svrsava samim selom. Na njemu igraju, pevaju, vesele se i t. d. pa se vraaju mirno svaki svojoj kui. Pogreska je recena, mirno; jer nema ni jednog obicnog sabora po veeg, a i po manjeg, dok covek nevidi po nekoliko razcopanih i krvavih glava. Bivalo je, Bog da dusu prosti mom starom ucitelju u osnov. skoli pok. Dr . . . . da se pobiju ne samo dvojica i trojica; nego cela se gungula uvati zbog dvojice trojice, pa ti se nezna ni koga biju ni ko tuce. Moj pok. ucitelj, kod glogovacke crkve u Macvi, imao je obicaj, Bog da mu dusi prosti, tada: da skoci na tu gungulu, pa ogromnim prutovima, kojim se plot poplee, da mlata po glavama odabrane sbornike, da su jim sve gusteri skakali po temenima. On se nije bojao nikada da e propasti u tu gungulu, po kojoj je glavama odao kao po kamenu samotvoru, koji je sv. Sava jos prokleo da neraste no da se stvrdne kao celik. Reko nije se bojao da e propasti, jer se ova gungula nije umela razdvojiti, nego je onako stojala kao ukovana palamarima. Tu ti niko nije ni padao pa da reknes propase moj prosvetitelj. Cela je se ta gungula ljuljala kao jela kakva, ali nije padala. Vestina se sva mog nastavnika sastojala, Bog da mu dusu prosti, u tome, da sto zese i jae bije i da sto brze zameni izlomljeno prue celim. U ovome smo mu mi vrlo vesto pomagali; no na poziv njegov redkoje se ko usuivao da skoci na glave gunguli. Samo je njih nekoliko bilo takve gospode aka, koji su brojali, kad su caslovac ucili, najmanje po 28 do 30 god. Ovi su i to preimustvo pred nama, piljezju, imali, sto su nas vatali kad begamo od skole, iznuavali legraciju i sto se nisu toliko bojali ucitelja naseg koliko mi zgebanci mali. No Bog s njima i dusama njihovim mi ovde pisemo o preslavama, preslavskim zborovima, vasarima i panaurima preslavskim, a ne o pojedinim zborovima pojedinih sela, na kojima se svasta, ko na vasaru dogaa. Ovde je sasvim druga stvar. Ovde je smesa tuge i zalosti s radosu i veseljem. Ovde se pojavljuju sve dobre i rave radnje ljudske u svojim prvobitnim crticama i u svojim osnovnim karakterima. Dolazeem u sabor pre svega pada u oci metanje iz pusaka i gaanje u cjel. Iza ovog odma idu trke. Ljudi u godinama obicno meu puske i cjeljaju: no to cine samo posle rucka i pia, kad ve pocnu zevati i dremati uzrokom prepunih stomaka. Kad jih ve vise ne diraju ni muzike, ni kola, ni svirke sa raznim davorima i dabulanama; tada tek izau van sabora te gaaju u cjel. Smesna je stvar kad cica Tasan ili Masan iztegne svoj veliki, negda alavi i sa plavom kiankom, a sada ugasito mrk, od mloge mascure i prosli godina, fes, pa ga metne na kolac, da ga drugovn gaaju. Tu ti se ospe grohot sisana na jadni izvecani ves cica Masin ili kog drugog. Sevnu vatre, pokazu se dimovi, i pokraj njega cijuknu krsumi, kao zmije kad sa stjene skacu na prolazee, a ves se drzi gordo, ako mimo njega ove nemusne sile, prolete. 106

Nezna se: da li ves ili crno cudo u obliku ovog, gordije, ili njegov gazda nakvaseni, da se jedva na nogama ve drzi? Dogodili se nesrea da lupi koji krsum cudo u obliku vesa, tada mu i gazda pokuni nos, kao uran svoj slinac, a ves se zapusi no neplane, jer to nedopustaju milioni znojeva, koji su zajedno sa masu od cvaraka ili slanine, kojom su cica Tasinu eri i snaje mazale percin prosedi, te kroz ovaj prolazila milionima puta i to tako, da se nezna upravo koje e se ime tom obliku vesa dati ,,ves" ili smese miliona znojeva sa masu" i t. d. On neplane jer to te smese nedopustaju. On samo cvrkne, pa ostavi na sebi rupu koja nalici vise na onu kulu od srbskph glava u niskoj nahiji u Staroj Srbiji i na onu u Africi pa ostrvu Serbi od spanskih glava; nego na obicnu rupu. On odma pocne da zvrji kao kakva mrtvacka glava. Ovde je za cica Tasana sad najnesnosnije stanje, jer se mora oprostiti svog ljubimca, svog cuda u obliku vesa, a novi nedobiti. Ima tu jos nadezde, ako budu samo dve tri rupe, -- moze se on opet okrpiti, -- ali ako bude vise kao, sto obicno biva, onda je zlo, cica Tasan osta i bez vesa svog starog i mora gologlav otii kui, kad sva braa nakrive i natucu ves na oci, i opet mu valja nositi stajai tako zvann, kog je pre 15 ili 20 godina kupio; pa samo o velikim praznicima metne na glavu dok ode do crkve, a kad iz ove doe on ga zatvori u sanduk. Tu ti taj stajai siroma dzonja do Vidovog-dana, e tada ga sa svima ostalim stvarima iznesu da se promaje na vetru i da se nagreje sunca i da vidi bozijeg sveta. Tada se to valja, a i mora biti, inace vise nikad u celoj godini. Odavde kad se priblizuje saboru pada u oti trcanje. Ovo ti je stvar velika. Meu momcad umesao se po kakav firga -- ciganin -- e noge su mu tako ogorele od mloge obue da nalice vise na njegovu onu uguru, koju je ispod svog nakovnja izbacio na polje, nego na noge. Valja trcati ne samo brzo, nego tako pravo kao strelja. Firga obicno ovde hoe da se pokaze da je majstor. On vrdne sie s pravog puta i t. d. vara, trcajue, vice i sta necini, da se ovi zadrze, te da jih prestigne i dobije kosiju. Mislite li da tamo ima sto u toj kosiji? Ne Boze sacuvaj. Sva je nagrada najbrzem, sto ti se on posle seta kao paun, a ostali svi kao zavisni ljudi od njega pokunje noseve, obodu oci u zemlju i glede kako e se munuti u svetinu. Sad ide iza ovog trcanje na konjima. Ovo cine takoe ljudi u godinama i to oni tako zvani prvjenci prvci, celnici, stariji i t. d. Obicno biva i ova trka posle tovnog rucka. Dogaaju se tu cudnovate stvari, n. p. Cica Macak Brcibrk, ili Steva Karas, Nikola Glje ili kakv Drago Podliza, ili Milun Uljez Zimo... i t. d. u mesto da pritegne samaricu na konja on ti je odresi, sasvim. Pa cim metne noge u ona uza, a on ti se otisne te na zemlju, up, a samar po njemu klop, konj pusti vetar, nadigne rep; pa kad vidi taj skandal otisne niza stranu te se u kakav trnjarak skloni. Odavde opet, ako ga obodu obadi i muve, on poera dalje te se iztrce do kakva potocia u koji ue, a cesto i legne da se spase od neprijatelja. Cika Nikola Poprda, posto se izkobelja ispod nemustne sile samarove, ustane, strese se i otrese, krsteij se i spominjui sv. ura i Nikolu, sve svece i ugodnike, sv. Petku i Nedelju i t.d. okrene na sva usta psovati svog vranca kriveij ga u svemu. Razume se samo po sebi tesko vrancu ako ga cika Poprdac Puz ili Sklizac nae u potoku, onda ti mu sva rebra pretrese i u drugi red, nego sto jih je stvorna sila smestila, namesta. Biva i drugih slucajva, kao n. pr. Slizan Uros Mrcikur pojuri na svom alatu, ali on u mesto napred on u plot ili na ovaj pa ti se izmakne, a cica Slizac ostane ili gde god na trnju ili na plotu, ili ako ni jedno ni drugo, a on pod ovim, te ispod toga pusti blagoslove svome alci, kao ognjena Marija munje a sv. Ilija gromove. Biva i drugih lepih stvari n. p. kakvi otac, obode svog ogata, al da vidis cuda u mesto da uvati za uzdu on ti scepa za oginu repinu pa ovim trza, a oga drzei da su to necastivi potegne civtetima u nebo. Otac pred njega na travi jeci, a oga ga nusi, frce i cudi se taj crnoj sili, rekao bi i poznaje ga i nepoznaje. No da ostavimo i te lakrdije na stranu; jer svasta biva u svetu kao na vasaru. Ajdmo za trcacima. Evo nas ve na po puta, ama pricekajte da vidimo onog na cilasu. E to ti je cudo taj e za celo svima utei. Nu nu, nuto! kako besno cilas uz onaj brezuljak trci? Ostaju mu glogovi i divlje kruske tako brzo kao da kakvim cudom sve promice pokraj njega. E to je besan konj, a besnija je jos sila na njemu. Eto ti pokora puce kolan, sedlo se samo sroza niza cilasa i na sedlu jezdac. A to je nas Mrksa Ispijalo! Eno ga demu se sedlo ustavilo na trnu, a on ti po vrh trnja. More on ti se muci kako e da se izpetlja iz onog andraka. Sav izgreben krvav izbucan. Ostav ga nek se petlja tamo nek se vere kako zna, a mi ajdmo da vidimo kuda oni ljudi glede tamo. Tamo ti se momcad baca kamena s ramena. E onaj Milosev sin bas svima nadtura teskim s mesta, ama Boadinov lakim i iz zatrke. Onaj Stojanov lakog smesta. E gde kako se okrene po dvaput 107

triput pa turi. Dalje se bacaju motke s ramena, More onaj tamo suvi kostunjavi kad zaljuljuje motkom sav se po njoj povija, a kad je baci ona zvizdi kao zmaj pred oblakom. Eto tamo dalje skacu. Skacu iz zatrke. Skacu sa tri skoka samo napred, i skacu s mesta. Skacu u daljinu i visinu. Eno onog Blaze Dzinovia Poljokljevia urinog sina! on ti drzi dva kamena u rukama ljuda njima uza se pa kad skoci on baci onu silu i tezinu, a ona mu pomaze da dalje skace. E takav ti je sabor na svojim okrajcima. Sad emo da vidimo mesto koje se zove panaur. Tu ti je svirka i cudo: cigani duvaju u zurle, tanburasi cukaju u tanbure, emanedzije cigunjaju u svoja emaneta, gajdasi, sviraci, dvojnicari, gavalci duvaju, kakviti se tu pokora nenaodi. Gospoda iz varosi hodaju, sede, piju, pevaju cas oni, cas sviraci, a cas opet i zajedno i uzajmno jedan drugog podpomazu. E tada se gospoda i ivte sbratime nekako s ciganima sviracima, sto u drugo vreme, ciganin je vavek majstor, ivta gospodin, i ivta velikokupac, trgovac, gospodar i kakvi ti on opet imena nenosi na sebi. Pravo da se kaze: vise ima imena, no ciganska kobila drangulija kad se vraa sa trke. Tu ti je sve dobro i veselo, dok ne doe cudu kom se kakvom gazdi ivti ne ucini na zao od kakvog gospodina ate ili obratno; tada ti polete one ciganske zilje i davorije te se oglede na glavama protivnika. Ako Bog da, te zilje budu jace od glava, tada masalah, protivnik se oblije krvlju. On ti upotrebljuje druga sredstva i tako ti je taj panaur prava krajina postala. Tu se umesaju i sa strana roaci i poznanici i stvar neredko dolazi do pravog boja. Cesto gledaocima okolo narastu zazubice pa ti se i oni umesaju. Mlogima za svrbe lea, a mlogima opet dlanovi te gi izie prava krajina. E ko dobija, a ko gubi u ovoj stvari nezna se upravo. No je izvesno da cigani uvek dobijaju. Dobit im je, sto pokradu izcepane dronjke od haljina boraca, sto jim kadkad i novce u toj gunguli pokradu. No najizvesnija sastoji se u tome: sto oni izvuku na posten nacin sav novac i od jedne i druge strane; jer kad se obe umore, onda se samo prepiru kome e cigani da sviraju i tada se nadticu u novcu. Cigani se nestide i da klece, i da trpe da ova gospoda pijana i gaze preko njih za novac, kao god sto se nestide u trkama uzjati na tueg konja dojuriti do mesta i dobiti kosiju; pa se posle boziti da to nisu ucinili. No o panauru neemo nista vise da govorimo. Tamo vlada red i poredak, jer je tamo i vlast i policija, i izobrazeniji klas, klas varoski. Ovaj je klas i bolji i prosveeniji od seljaka. E evo nas sad u vasaru. Ovo je tek pravo cudo, ovo je vasar. Gle eto tu satre, u kojoj se kuva kava, toci rakija, vino i t. d. Eno onde onaj na kolima otvorio petacku pa svakij cas na nategu vuce jabukovacu i odmeruje kome litrie kome poluokanice, kom okanice i t. d. Ali Firgo ili drugi kakvi brat iz varosi, gle zavuko se pod kola, provrtio svrdlom bure; pa tek samo neprestano popusta iz bureta jabukovacu. E ko e to da ti gleda i vidi u vasaru. Vasar je vasar, tu je svasta ko na vasaru. Enoga cica Grgec doero iz desetog sela lubence, svetina kupuje da se razladi malo. Jaran doveo svoju jaranncu pa joj daje po koju krisku. Cica Grgec nevidi siroma, da onaj sto je uzeo lubenicu dodaje drugom, ovaj treem i t. d. pa daje daje, ivti, na deset koracaji od njegovih kola, koi kupuje cica Grgecove lubennce pa jih prodaje za skuplje novce. E ali su ti ove ivte i cigani promiurni ljudi! Od nista steku po nekoliko desetina tisua dukata, pa opet vavek vicu na talirase i seljake kako prvi gutaju talire kao roda zmije, a drugi kako su nevaljali i glupi sto jim na lep nacin tako nedaju badava, i zemlje svoje i sve, nego jih primoravaju da se druze s ciganima, da prave lazne obligacije i t. d. Ajdmo dalje. E, eno tamo Kratkorifi i Maloarsini neprestano salju cuture zdravice, a i burenceta cica Trcagovia kui da napune; jer oni kao gosti, sa domainom cica Trcagom ovamo piju. E oni ti to nepiju; nego naliju triput vode koliko ima rakije i vina pa prodaju siromahu cica Trcagu za skupe novce, a on kod svojih dobrih prijatelja, a da se pokaze i kako ima vaznosti da sedi sa carsilijama, uzima i pije na veresiju. Nebrinite se ta cas stae ga sutra one njegove njive u Krcilovu. Sta je, sto je, sto se totamo kupi svet? To je, sto je cica Linjak -Karasevi Klisnica naturio bio gunj na jedno rame, a neko gunj iz vasara povuc. Cica Klisnica nije ni osetio, nego cak tu pred tim brestom padne mu na pamet da je imao gunj. Razdere se sad na onog sto kavanise, a onaj ga bogme tuzio ati. ata uzima protokol. i cica Klisnici odvaljuje 25. batina a onom sto kavanise toliko da se neinate. A gunj? Ko te bita za gunj bio na vasaru, pa ga u vasarili. Sta e ona zena tamo kod ate? E ona ti je se obrukala kao niko njen. Donela stajae haljine da se ovde obuce; pa znas, nuzde radi, sasla s kola 108

ispod one lipe, a neko haljine, cop pa sad vasar. Tako to biva na vasaru, besni vlasi mirovati nee, oni traze boja i inata, a cigani i ivte ara i dobiti. E evo nas opet na kraj sabora, ded da vidimo sta se ona svetina tamo kupi. E sta idu Bacvana, Banaana i ostali, koji Nemadose prilike da se pobiju, pa izazivaju: ,,ej ku . . .v narode ko e da se pobijemo? greota je vratiti se sa vasara neokrvaljene glave." E eno ga i onaj odonud ide i on trazi. Ajd' da vididimo ko e biti jaci? uvatise se ponese se. Bog me u obojice pucaju kosti, e su se bas junacki uvatili, varaju se, nose, obmanjuju jedan drugog, podmeu noge, klece jedan preturi drugog preko sebe, ama se onaj neprevari ne pade. Opet se nose, vice jedan: obmani poslednji put! pa da se pustamo. Obmanjuje drugi opet nista. Jednom ide pena na, usta, pa mu sav obraz pokrila. Bogme pada s njega pena kao sa tvrdousta konja. Drugog probijao probijao znoj pa se i okanuo, te postao suv kao suvarak. Nee ni znoj na ljutca. Sad ga probija krv na usta, a i na slabini gde je onaj stego. Doose mu ve vile ocima, podize naseg penuska, drzi ga na ru-kama vise glave, kao snop, on se ukocio pa se samo praaka nogama, ali ruke ispod pazuva nosioca nepusta. Vrvi svetina, kud e sta e s njim sa sviju strana? Jedni ,,ubie ga," drugi ,e da," trei ,,al ga je uvatio", cetvrti ,,umree obojica" i t. d. I gle na veliko cudo sviju donese ga onaj sto ga je krv probijala do vira pa kud? u ovaj. Smej sa sviju strana, niko nee ni da prie nasem hrvacu da ga izbavi iz vodenicnog vira, more udavi se covek! A ja, nesme se niko mesati. Onaj koji se hrve ima sva prava nad pobeenim. E nista mu nije izae iz vira Nista nista malo se razladio. Nee vise bukati po vasaru, kao bik u tuem senu. Onaj ljutac seo na kamen pa drzi glavu rukama. Bog me mu je zlo. Prepukla mu petna zila u leve noge. On umire. I to nevidi svetina; nego se na svim krajevima tamo hrvu jedni, drugi biju kolenima u prsi oborene, trei bucu kao bikovi i cikaju gledaoce da se ogledaju. E eno se oni iz daljih sela vraaju na kolima kui, trce, lome se kola, preturaju se, poklapljaju kola one koji su bili na kolima. Ajde da vidimo sta se ono u blatu u sancu crni i gusi? Sta e to da bude? sta nista drugo kal, e nije. Otac Ar. useo na kola tua, on je pijan, covek mu govorio, da mu je konj neuk u taljigama, da netrpi viku, da e se poplasiti. Otac Ar. ni mai, zaklinjao se da nee vikati derati se i pevati. Ali pijana glava nezna sto je kadija. Jedva je gazda usiskao konja dok je seo, a moj ti sv., vreknu kao jarac. Konj upropnicu, upropnicu dok mu rukunice neostase na kicmi; te tako pojuri nasipom. Udari na jedan grm te stade. Gazda ga usiska, sie s kola namesti rukunice, izpregnu doru, pa ocu sv., da sie s kola. Pjan otac obeava se: da nee susnuti vise kad mu je tako luda kljusina. Gazda poverova, a sta bi radio i da neveruju? Otac se sv. prilepio rukama za lotre kao ckrlja uz kozu ovciju. Tek sto je gazda od kola sejo na ova, otac vreknu, konj upropnicu pa kad opazi cistinu on poleti kao munja. Letio je dok nije udario na plot, na ovaj naskocio pa se na njemu upravo rei, sa oprostenjem, i obesio. Gazda ljut, govori sv. ocu da sie s kola, ovaj ti jos i psuje, pa nee. uti gazda upreze opet dorina, posto ga izpreze i s tera s plota. Obrnu na nasip. Kad je na ovome bio on navi kola, skoci iz kola, kola se preturpse pa se poklopise po valu od sanca u kome je vise blata, no vode bila. Moj sv. brcka se u onom blatu, nezna mu se, s oprostenjem, ni brada, ni brkovi, ni mantija ni koji avo. Budi Bog s nama i sv. Petka izgdedase kao kakvi utvor, a ne kao covek pa jos sv. otac. Gazda posto izkali svoju zlou, podize kola, upreze dorata, pa ode svojoj kui mirno, a narod navali vodu na sv. da ga pere. Sad mu je konj miran kao bubica. Ama nedrzi badava narod: kad je kuga kolera ili drugi kakvi pomor, onda valja pop da umre, pa da pomor prestane. Kad je susa a nema nikakva utopljenika valja popa baciti u reku, pa eto ti kise. E sta bi jos radili u vasaru, valjda da gledamo kako se igraju karti, pop dobija? tako i lio, tura il jazija, bela il' crna strana dascice, car, subasa razcepljenog prutia i t. d? Sve su to lazovska posla. Svud se tu novci mame, pa i oni varoski pajaci i svirke nisu nista drugo do lazipara. Neemo vise to da gledamo. Nemoz ga pregledati pa da ga i manemo. Istina moglo bi se otii do one vracarice ciganke, kazu da ima neku cak arapsku knjigu iz nje gleda pa cita i kazuje sudbinu. Ona tamo sa koncima sto gata bas sve pogaa. Vala ona sa uglevljem neznam bas kako, ali ona sa grahom, kao da se zavuce u coveka sve mu tajne zna. Sile joj kratke, i budi Bog s nama, ona ima posla sa necastivima. Valja se ve manuti svega toga, pa da zavirimo u pravi sabor. E tu ti se igra svira, peva i kuka. Ovo je odelenje pravo zensko i vrlo malo musko, van momacko. Ovo ti je beo svet, ovo ti je sabor, ovde igraju devojke i pesmom draze momke da dou i da i oni zaigraju. Tamo se dalje ovogodisnja mlada 109

svakome po triput pokloni, musko ljubi u ruku, a zensko u lanite, celo, usta, oci, bradu, obrve i kud jos ne cmaka, pa se opet po triput pokloni i posle ovog izmakne po tri koraka nazad, te je tim svrsila svoj posao. Oh sirote! one se jos sad pregibaju neprestano, te uce svoja lea i tela na vecno robovanje, na vecno dvorenje i preklanjanje. Ostavimo je nek provodi svoj obicaj kako joj je volja; no hajdemo da poslusamo sta one tri bake rade. Dve stale, sagle se pa metle glave jedna i to prva na levo, a ona druga onoj prvoj na desno rame. Ona trea stala, sagla se, metnula obe ruke pod pojas na pupak, na krivila glavu na levu stranu; pa se neprestano nagiba kako one govore, odobrava jim njihove pesme tuzne i klanja jim se. Prie onim dvema, govori jim nesto, one uute te je saslusaju; pa kad prestane, one nanovo produze svoju tuznu melodiju, a ona se trea izmakne tri koraka, doe na svoje mesto i opet uzme onaj isti nacin stajanja koji je imala pre. Sta je to? Gle eno ona ti se trea zakaci za jednu, a jedna istupi i stade na njeno mesto i opet jedno i isto. Tako i ona prva i t. d. sve jedno i isto. Boze, Boze moj! sta li je to. E odlazi ljubopitljiv putnik i ima sta vieti. Dve metnuvse jedna drugoj na ramena glave babe pitaju pesmom, no tuznom ili upravo kukanjem: koliko se godina nisu videle, 15--20 30 i t. d. odgovor. Jeli ziv taj i taj, prvo rod, porodica, svojta, prijatelji, pa posle i onako poznanici a i nepoznati? Nepoznati reko smo; jer je se ko i rodio i umro u rodbinn i poznanici, a ova ga pitajua ni vidila ni cula nije do sada. Ako jeste, onda mu je u pesmi blagoslov, a ako nije onda je kukanje i zapevanje za njim. Posle ona druga pita onu prvu, i posto se u pesmi na jaduju i nakukaju pristupa ona trea sto je se svakom kukanju i naricanju njihovom klanjala dajuij znak svog odobrenja. Ta jim sad pocne govoriti: da prestanu da nekukaju, daje jim savete koje potvruje pricama obicno o vilama. Kako je ta i ta Vpla i Samovila, a ako za muskim naricu i kukaju Vil i Samovil, imala er, rou svojtu i t. d. udala, umrla, majka kukala za ovom utjesila se; jer joj je sam G. Bog to kazao. Rekao joj car Rujevit i Porevit ili Prave kazao i dokazao da je tako trebalo i moralo da bude po visnjoj pravdi i pravici i t. d. Za svo ovo vreme one dve opet nepustajui se ovoj se klanjaju i t. d. Kad ova svrsi, one opet okupe svoju staru pesmu naricui, kako u se utjesiti: kad je taj i taj, sto sad hravo zivi, ili sto je umro takvi i t. d. opisujui svetlim bojama sve njegove najbolje strane i t. d. Posto opet svrse, ona jih trea opet tjesi i posto jih utjesi kao, ona ti sama skopca se sa onom koju nije utjesila, pa odpocne i tako se to produzava, dokle god sabor traje. Cudnovata je to stvar! Na jednom i istom mestu: mladez peva i igra, mee iz pusaka, hrve se, baca kamena s ramena, utrkuje, skace, baca motke s ramena, vuce se klipka, dize prosca, inati, cupa i kakvih ti tu jos cuda nema, jednom recju panauri ili vasari, a na drugom starice kukaju i zapevaju. Pa ne samo ove, nego i po koja devojka doe razbere o svojoj sestri udatoj za devet brda i dolina koju nije vidila za devet i vise godina: ako joj je hravo stanje, ili joj ko u rodu umro pa ma on bio kao makovo zrno, okupi tuziti i naricati. Tako isto svoje jade i svoje rodbine i poznanika, prijateljica njene udate sestre, tuzei i naricuij izkazuje onoj drugoj iz tog, ili bar od tog nedalekog, mesta. Oh! a kako nee tuziti i naricati; kako nee jaditi i cemeriti? kad pomisli na svoje budue stanje; na svoj jad i cemer; na svoje vecno robstvo i podcinjenost ne samo muzu svome, nego i celoj rodbini njegovoj, pa i celom muskom svetu? Ona e celog sveta i veka biti samo podloga i to tua. Celog se veka klanjati svakom muskom, pa i samoj decici maloj. Nikome od muskih nesme put prei, pa ma to bio crni ciganin, i za tu svoju uctivost, za to sto je ve metnula ruku na srce da pokaze, da onom koji joj nazove Boga da mu zeli sa srca, da mu Bog pomogne, cesto e biti nagrena, izsmejana i darnuta kakvim nevaljaljcom varoskim, probisvetom i ivtom. Istina, da biva kad se i muski klanjaju i to pri svadbama, pri slavama pogrebima i t. d. kad docekuju goste i kad se od kunih vrata pa do vratnica ili brane uporedi s desne muskinje, a s leve u levu glidu zenskinje, te se dolazeim klanjaju. No to klanjanje nije ni nalik na ono koje vrsi zenskinje. Istina, da tada i oni meu ruku na srce desnu, levu pod pojas, a i obe pod pojas pri zalostima, ali to je samo vremeno i za kratko vreme traje. Traje samo za taj par kao sto nasi ljudi kazu. Ona celog svog veka dvori i sluzi, velica i hvala, uzdize i preuznesi sve. Ona svog muza, kao i ovaj nju za vreme dok su mladi, celog veka nesme zvati krstenim imenom; nego on, a on nju ona donekle a posle imenom i to s tonom gospodara prema robu. Ona mora svima nadenuti imena i i tako rei kum biti, pa ne samo iz rodbine i plemena muzevljevog: nego i iz celog komsiluka i sokaka; jer nije dostojna da jih zove krstenim imenom? Mora nadevati muskim, Zlatan, 110

Drago, Golub, Vitoper, Svetlan, Rujan, Svetovid, Beli, Vojne, Rabroje, Gospod, Reja , Rani, Gospodar, Bata, Agacika i t. d. zenskima: Zlata, Golubica, Kadivica, Smiljka, Milunka, Gospoa, Gospoica, Kokona, Panica i t. d. Celog svog veka , ona skine svoj gunji ili gornju haljinu, savije je, metne pod glavu; zubunom se pokrpje; pa tako spava, dok se musko po krevetu basari. Ona je i kuvarica i cuvarica i tvorac svega sto treba. Sama odeva, obuva i opasuje svoga muza, pojasom, kosuljom, carapama, gunjiem i sta ti tu nema. Rani ga jelama svima koja sama gotovi; sluzi ga i dvori i za sve to nagraena je tim: sto s muzem najteze poslove, osim svojih, mora da svrsava. Za sve je to nagraena tim: sto i kad na njivu ide, pokazuje muzu svome put idui peske, i nosei na lei kolevku s detetom, na rukama jela u loncima, a u rukama vreteno i preslicu na kojoj prede, dok njen muz pusei i jasui na konju za njom razmisljava o raznim stvarima, valjda najvise o tim, kako je svojoj zeni i suvise popustio dizgine, sto je u svoje bisage na konju metnuo leb, te time oteretio konja vise, a olaksao svojoj zeni. Takve su to stvari na ovom bozijem svetu; takvo je to Rista spasitelja ravenstvo muza i zene podpuno u srbskom narodu, od Jadranskog mora pa do Vida, Marice reke od Grcke pa do Italije Morasa i Dunava reke vis Peste, Alte i t. d. Tako se uvazava i postuje ona, koja nas je ne samo rodila, dala nam jezik i narodnost, postenje, hrabrost i skromnost; nego i koja nas je odranila i odgajila u najpodpunijem smislu ovih reci; koja nas je prva sagrejala i ulila u nas istinu rei, zivotvoree sile po roenju. Jer po onoj koju smo od oca u utrobi ovih i ovakvih mucenica dobili, mi bi se odavna strli sa lica ove zemlje. Sva joj je nagrada u starosti sto je prozovemo vesticom, grdimo, psujemo, proklinjemo i kamenjem se za njom bacamo. To je pravda, to svest to dobra strana naroda naseg, od kog nisu ni drugi bas tako daleko otisli, sto nam i sluzi jos za tocku odpornu; pa da se nesurvamo u svom sobstvenom nevaljaljstvu. 192. Osim gospodanja ili vikanja, Gospodi pomiljuj! osim zvonceta, svestenih pesama i t. d. cuju se i ove kad nose krsta: Cesni krsti se krenoje Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj. Amin! 1. Ovo selo i v goina, Da se rodi dar beriet. Dar beriet: belo zito, Belo zito, rujno vino I raica paljenica. Da se rane siromasi. Siromasi i bogati I svi Srbi dobri ljue.

Ot Stanca uria filibska nahija vo Stara Srbija zemlja Traija.

193. Cesne vrste mi ponesemo, Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj. Amin! 2. Cesne krste milog Boga, Milog Boga Rujevita, Rujevita silnog Boga. Sto nam bije dusmanine, Dusmanine Tartarine. Sto nam daje berieta, 194. Jasno mi sonce stanalo, Cesne mi krste gledalo. 111 Berieta izobilja. Cesne krste mi krenusmo. Cesne krste divnog Boga, Divnog Boga sedmoglavog Rujevita Pravovida. Milog Boga Prove Prave. Da nam bude sve cestito, Sve cestito plemenito, Svakom pravo i ugodno.

Cesne mi krste i zvona, I taj velik sabora. Sonce mi stalo gledalo Na njeg se Gospod smejao. Mili nas Gospod moj Prave. Sabor mi gledo so sonce. 195. Kad igraju ove su. Doletese dva sokola, Niz Bosna Niz Bosna, Te mi padna na stred selo. Na crkva Na crkva. I mi vika te junaci: Na sobor Na sobor: ,,Berite se mi junaci! Na sobor Na sobor. Vi junaci mladi momci! Ne zen'ti Ne zen'ti, Ol' se sobor bez junaci Ne bere Ne bere. Ol' se kolo bez junaci Ne igra Ne igra. Ol' se pesma bez junaci Ne peva Ne peva. Ol' su mome bez junaci Zalostni Zalostni." Doleto je dva goluba Niz Raska Niz Raska. Padnaje mi stredi selo Na crkov Na crkov. I vikaje te mi momi Na sobor Na sobor.

Sto v njemu sva pravda mi. Nikome krivde nemase. Sonce mi stanalo Na stred neba visoka. S njega mi Boze gledese. Mili mi Boze Rujevit

"Berite se ni mominke Na sobor Na sobor. Ol' se sobor bez vas momi! Ne bere Ne bere. Ol' su momci bez vas momi Zalostni Zalostni." Doletoje dva slaveja Niz Srbja Niz Srbja. Pa mi padna na stred selo Na crkov Na crkov. I vikaje te nevesti Na sobor Na sobor. ,,Verite se ni neveste! Na sobor Na sobor. Ol' je sobor bez nevesti Ne sobor Ne sobor. Ol' junaci bez nevesti Zalostni Zalostni. Ol' je sobor bez to oro Ne sobor Ne sobor Bez to oro krivo oro Ne sobor Ne sobor. Bez oni do dva tanca Ne sobor Ne sobor."

Od Sardze doseljenika v Smederevo od Kosturska nahija vo Stara Srbija zemlja Albanija.

196. 112

Pavel i Peter dve ori voda. Pavel i Peter Prove Ronjevit. Pavel mi Petru lepo govori Ronjevit Provu lepo govori! Poleka Petre poleka brate! Poleka Prove poleka brate! Poleka vodi vito to oro! Ol su nevesti morni umorni, Ves den deneska krsti nosile. Krsti nosile Boga molile, Boga molile visnjeg Gospoda: Da ni se rodi bela pcenica." Pavel i Peter dve ori vodi. Pavel i Peter dva brata rodna. Pavel i Peter Ronjevit i Provo

Prove Ronjevitu tiho govori: ,,Poleka brate poleka Ronjevitu! Poleka vodi vito to oro! Ol su devojki morni umorni: Ves den deneska krsti nosile, Krsti nosile Boga molile; Da ni se rodi crveno vino, Da se ni poji sabor panaur. Da ni se napoji i vojnu vee, Na koju stranu na koji narod: Na tu mi stranu Grcku Bongarsku. Na tu mi stranu Crnu Tatarsku. Crnu Tatarsku crnu Mandzursku I na tu stranu rod Alemansku.

Ot Petro na sin Niklin selo Drzilovo vo Star Srbija zemlja Albanija.

XVIII. UREV-DAN. Sad nam dodazi najznatniji praznik u godini i najvei svetac u Srba ne samo pravoslavne i rimokatolicke; nego i Muhamedove vere, i ne samo u onih, koji primise tuu veru a zadrzase narodnost svoju -- jezik i obicaje -- kao Muhamedanci i katolici Srbi; nego i kod onih, koji - nekada bijadose Srbi, pa se prelise iz raznih okolnosti u druge narodnosti, kao u Arnaute, Cincare, Grke, prave Turke, a nesto i Bugare. On je ne samo ,,urev danak hajduckij sastanak, i ne samo dan kad se pocinju jaganjci i mleko jesti; nego i najvei svetac, ne samo za ljude, nego i njegova orua, pa i stoku i zemlje. Govore: da se na urev dan sunce devet puta ustavlja, zajigra na nebu i devet puta poklanja urevu-danu, i to triput u jutru, triput na podne i triput uvece. Na urev dan nesme se vreme menjati: ni kisa da pada, ni vetar da duva, ni grmiti, ni munje da sevaju, ako nee to sam sv. ura, kome se ne samo sveci; nego i sva nebesa poklone po devet puta tog dana, pa i aneli. Ni u jedan praznik, u celoj godini nepraznuju i zenskinje, kao na urev-dan. Do-ite na Uskrs, Bozi i koji hoete praznik pa e te zastati zenskinje gde dvori, masno, neobuceno i t. d. a na urev dan toga nema. Moze se covek obii na Bozi i Uskrs da se neponovi ali na urev dan ne. S toga se svako mora ponoviti pa ma to cim bilo, a Srbi Muhamedove vere ponavljaju se svim okrutom oblacnim. U narodu srbskom dvojako proslavljaju urev dan i to: jedan deo naroda mee krstove u vece ureva-dne, na kue, zgrade, njive i t. d. Ostali, a i sa ovim prvim zajedno, duvaju u duduke, u vece ureva-dne. Zapadni deo knezevine dan: jedan deo istocne Bosne i Ercegovine i t. d. meu krstove koje prave od leskovine. To se cini ovako: ode mlai iz kue u vece ureva dne u sumu, na sece leskovi mladica i u ove uturi malu precagicu, posto je razcepi pri vrhu, i tako napravi nesto kao krst i to mee svuda na zgrade, njive, torove i t. d. Oni koji to meu vele, da cine zato: sto je sv. ura zdravo mrzio na one koji se nisu hteli krstiti ili koji su se krstili, pa se odrekli Hrisanstva. On je udarao s vojskom ubijao jih, a njive i useve zatirao jim. S toga su ljudi, da bi ga se spasli, metali svuda krstove pa i na zemlje svoje i t. d. Ovako pricaju u podrinskom, delu uzic. i u onim pomenutim krajevima u Bosni, Ercegovini i t. d. O ovome, i osim mlogih koji su nam pricali, obsirnije je na pismeno izlozio gospod. Dimitrije Popovi svestenik Koviljacki u okr. podr. koje emo u osobenoj knjizi "Obicaji nar. Srpskog" kad je pecatamo, napecatati. Inace je obicaj u svima krajevima srbskim da te i takve krstove meu u vece Spasovog dana. U vece ureva-dne stanarica ili planinka sprema vodu za stoku. Ovu donosi sa devet izvora, sipa u jedan veliki sud, tu mee nekoliko kaplji Omaje, ili vode ispod vodenickog kola. U tu 113

vodu mee raznog cvea kao: omana, zdravca, deteline, grabovih, drenovih, klecikinih grancica, povratace, smilja, urevka i t. d. pa tu vodu nosi u bascu i mee je u cvee da noi, te sutra dan kupa u njoj stoku svu. Neke pocinju muzti od ureva-dne stoku, a druge jos od velikog cetvrtka. Sve se listom na urev-dan, pre zore i roenja suncevog, okupa u tekuoj vodi, opase vrbovim, drenovim, a devojke grabovim pruem da se oko njih grabe momci. Posle se ovog obuku ciste i nove preobuke ili rublje. U vece ureva-dne devojke sabiraju raznog cvea pa ga ostavljaju u kitama, a negde vencima, na sakrivena mesta, namenjujuij na momke za koje misli da pou. Na urev dan konje boli glava, kao i ostalu stoku, dokle se god neokupa. Sam sam pretrpio od nepaznje; te kupajuij se na ladan urev-dan dobio vruicu, od koje sam prolezo sest nedelja. Mozda je ovo bilo i ne toliko zbog ladnoe koliko zbog mlogog i dugog kupanja. Sve sto zna vracati, carati i bajati, vrazati, nametati, ciniti, i t. d. cara, vraca, baje, cini i t. d. u vece ureva-dne. Zene gole na vratilama lete oko stanova, proteruju onako gole marvu kroz dve vatre ili dve upaljene svee. Zavezljaja krpica, konaca, pantljika i kojekakvih carolija toliko osvane na urev-dan, pa i po varosima, koliko svaka dusa ima u sebi zelja da zla promeni za dobra. Tada se nalaze i karte nove razastrte po travi i kraj putova. One moraju biti samo 32 ili gatajue karte. Ko nagazi na takve carolije u kojima ima i ljesnjika i oraha i t. d. taj propada. Bas te godine kad sam, kao ak u prvom razredu gimnazije u Sabcu, dobio vruicu, po mom misljenju od mlogog kupanja, ja sam naisao na jedne nemogu krasnije biti savrseno nove karte; ove uzeo, sa kojih su svi drzali da sam dobio vruicu, a ne sa mlogog kupanja. Kao sto smo kazali, na urev-dan Srbi sviju vera prvi put jedu mleko i meso jagnjee. Koze od ovakvih jaganaca daju svojim svestenicima na poklon ne samo Hrisani i Risani, nego i Muhamedanci. Muhamedancn ovo cine oni koji su popa, svog kmeta, te godine ma zasto potrebovali, to jest kog su zvali: da jim na grobovima svojih pomrlih roaka ocita posle dervisa i odze sto treba: koji su jim citali molitve i svetili masla i t. d. Krv od tog jagnjeta valja da pliva po jezeru ili reci kakvoj. Na urev-dan mahom, a obicno je i u prvi petak po ureva-dnu, koji se zove biljarski, a i ponjedeljnik, koji se tako isto zove, idu tako zvane Biljarke, beru razno bilje lekovito i tada se pevaju razne pesme tako zvane biljarske a i urev-danske. Ovo cine one koje hoe da lece druge, a devojke to cine radi ljubavi, zdravlja, sree i t. d. Kao sto Lazarice zabiljeze ili zapotnaju s brasnom, tako se na urev-dan zapotnaju devojke cveem raznim, a narocito urevkom, belim cvetom, i tada se kaze: ,,Zapatna smo Smiljanu za Smiljka" ili kako jim je ime. Negde ovo cine sa detelinom ili petoprstom kao sto je u Maedoniji zovu. Ali sve ovo nije nista, spram praznovanja u vece ureva-dne. Pre nekoliko dana oderu se kore od mladih vrba i od ovih saviju se duduci raznih velicina. Mali pocinju od stope, pa idu dalje sve vei i vei i to toliki da cesto preu i dva hvata duzine. Na sastavcima se usivaju likom, a i vrbovim mladicama. Duduci izgledaju kao prave trube. U vece ureva-dne udevaju se u te duduke piskovi, koji su napravljeni iz vrbovih mladica.Kad bude skoro oko gluvog doba noi, a negde i ranije, momcad iz celog sela, posto je se sabrala sva sa svojim duducima na jedan breg najvisiji, s kog se svo selo vidi, odigra igru triput umesto pevajuij i idui s desna na levo ili za tokom sunca ove pesme. 197. Silni velji Triglavu! Triglavu! Visnji boze svesilni, Svesilni! Pogledaj nas nejacke Nejacke, Tvoje stvore slabacke Slabacke, Mi smo deca gresna ti Gresna ti! Slabi mali nejacki Nejacki, Udrzi nas boze nas, Boze nas! Boze bogov velikih, Velikih! Spasi naske i zivi, I zivi! Dugo mlogo godina Godina. 114

Kad umremo uzmi nas Uzmi nas 198. Silni veliji najveij Najveij! 1. Silniji snazni najsnazniji! Javi sveti najsvetiji! Strasni strasniji najbolji! Bogo mila Trojico! Visnja silna drzaljko! Drzi naske zivi nas! Stvaraj naske uzmi nas! U te tvoje palate Jasne svete i vecne. 199. Prva Strva na krajina Pa Krajina ! 2, U tuini Alemani. U Tartari i Mandzuri. U toj Hobi Hindusanu, U nas dobro u Iniji. U Iniji u Srbiji,

Od baba Savke Skadarke.

Tvojim svetlim palatam' palatam'.

Car careva najvei! Stvoritelju sveg i sva! Bogo bogova najveih! Najsilnijih i boljih! I najgorih i najzlijih! Gore dole i svuda! Daj nam zivot i snagu: Svako dobro i sreu, Milost rabrost i gozbu, Dobru ljubav i slogu.

Svetoj zemlji od starine. Svako dobro svaka srea, Ponajvise mir i zdravlje. Visnjeg Boga proslavljamo. Velicamo i hvalimo, Da nam dade svako dobro.

1. 2. Tako se povtoravaju, posle svake vrste poslednji slogovi i reci od ovih. Sad uzmu one duduke. Najvei duduk metnu na ramena njih nekolicile, pa se grabe da svi u njega duvaju. One manje duduke nose oko najveih, no tako, da vei dolazi do najveeg, pa po stepenu, dok se sva ta gomila neogradi najmanjim u koje duvaju momcii. Na jedan mah zaduvaju svi u svoje duduke. U veliki udevaju i povise piskova, pa duvaju njih i povise negde, a negde onaj glavni sto duva u pisak glavni, to neda; te se s toga hoe i da pokrve. Ko duva u najvei duduk, valja, da je najjaci, najkrupniji, najbrzi, najpametniji, da najvise baca motke, kamena, da skace i t. d. Kad svi zaduvaju u duduke podigne se takvi urlek, pisak, vrisak, mumljanje i bog te zna kakvih tu glasova nema, jednom recju urnebes takav, da je strah boziji to slusati. Sve kalamunje, vaske, kucii, psi, cpire, bene, rundovi, vizle, i t. d. pa cak i lisice i vuci i druga zverad po selu i van ovog zaurlaju; kokosi se razbude i stane jih kakot, guske siste i t. d. da se nemoze prestaviti sebi ta bezlabornost i smesa raznih glasova. Ovako duvajuij obiu devet puta oko sela , a negde se razdele pa oblaze oko jednog sokaka, a negde svi zajedno oko sela, i ako mogu triput malo dalje od sela, koje racunaju kao da su obisli ceo atar tog svog sela. Ovaj atar ili malo vei prostor od sela obilaze ne devet, nego triput i opet se vraaju odakle su i posli. Tu odigraju triput, a negde i sad i prvi put po devet puta i odpevaju gornje i idue pesme, pa se razlaze kuama. Dokle ova ovakva cudnovata galidba, sum, larma, gungula, gromila i t. d. ide i valja se, dotle u kui kuna staresena , koja je ostala sama od muskinja kod kue i starci, vadi svo oruzje cisti, a belo ostri. Tada namenjuje sta e kome dati i pokloniti. Zenskinje se svo zabavlja opet svojim stvarima. Ono sprema nove kosulje rublje i preobuke za sutra, pere sudove, pregleda gae, koje je spremilo za one koji e sutra dan prvi put obui. Cesto su Turci u vece i na urev-dan napadali na kue i otimali oruzje od 115

Srba, jer su znali da se tada svo, pa i ono sakriveno, iznosi. Sutra dan, posto se svi izkupaju i t. d. nadevaju se prvij put gae muskoj deci. Ovo nadevanje gaa ve razlikuje polove, i to je pree bivalo u 11. god. obicno a i docnije, kao cak u 21. a sad je obicaj da se to cini u 7 god. U taj se dan prvij put opasuje tako, zvani muski ili muzali pojas i za ovaj se zadevaju pokloni razni od rodbine, i od kune staresine dobijeno oruzje. Pojas oznacava kao neko punoljetstvo i oni koji ga dobiju mogu ii u cete. Poklonjeno oruzje cesto je se uzimalo natrag i cesto se sakrivalo u obstu tajnu sakrivenu mestnost, kad su Turci vladali, a tako se i danas cini, gde vladaju. Gae i pojas moraju se cudnovato i uraditi. Moraju se za jednu no odkati, nabiti, opresti, sasiti, skrojiti, ubeliti i t. d. Sve ovo rade same devojke i to nagi gole u zatvorenoj kui, posto se okupaju ocesljaju no sa raspletenim kosama. Voda za pranje toga tako otkatog pojasa i gaa mora se u gluvo doba sa devet izvora doneti. U nju se mee raznog cvea, Bogojavlenjske vodice, a vatra se podlozi badnjakom i t. d. Osim ovog na urev-dan kao i u druge neke praznike gataju po konjsknm koracima i to, ako konj desnom nogom koraci, bie dobro, nasta su namenili, ako levom hravo. Vode konje da preskacu preko vrljika i to uvek lijo, pa ako preskoce najpre, tri, pa 7 pa 9 bez da se kopitama dodarnu do vrljika i bez da se uztezu tada e takoe biti vrlo dobro, inace zlo i hravo. Kad momcad, a negde i to vrlo redko samo skoro ozenjeni, dou sa duducima na mesto s kog su poslji, onda duduke sve uzmu pokvare izkidaju i sagoru, a negde jih samo izkidaju. Ozenjeni ljudi samo nose, no neduvaju u duduke. Ovde je dato prvenstvo nezenjenim ljudima nad oznjnim, inac oni ga svuda imaju nad ovim. Dvojk naprotiv, pa posl njih nvst, imaju u svmu i svacmu prvnstvo. Darnuti i uvrditi dvojku to toliko u Srba znaci koliko zabosti trn u oko clom rodu i plmnu njnom, ili ako ovih nma, cloj okolini. Kad su v svrsili tako sa svojim duducima, pogas onu vatru iza brga sto j gorla, i koju su nalozili po ngd trljajui dva suvarka jdan od drugi koja s zov ziva, a po ngd obicno ukrsala, onda s uvat u kolo, odigraju i odpvaju koliko smo puta gor kazali i idu psm. Po ovom s sa najvom tisinom vraaju svojim kuama gotovo v kad s razsvi. Odavd idu t s kupaju, dl i dobijaju darov i t. d. 200. Mi slavi smo proslavismo, Proslavismo. 1. Proslavi smo velicasmo. Velicasmo silna Boga! Silna Boga velikoga'. Drzitelja stvoritelja! 201. Oj Ljejlju Ljejlju Ljejlju! 2. Velejasni Ljejlju! Nas premili Ljejlju! Proslavi smo hvalismo, Velica smo Visnjega! 202. Grad gradila bela vila. Bela vila Samovila: Od istoka do zapada, Od zapada do sjevera, Od sjevera pa do juga. Grad gradila na gradila! Po svom svetu velikome, Po tom zraku prostranome, Po tom zraku trizdi zraku. Nagradila napravila! Celog grada od merana, A zidove od biljura, 116 Previsnjega i jasnjega! Triglav Boga najveeg. Svetu Trojcu najjasnu. Stvoriteljicu najjacu. Odrzateljicu najkrepku. Rusiteljicu najstrasnu. Stvoritelja rusitelja! Boga naseg najveega. Najveega Pra Pra Boga! Koji nas je satvorio. Satvorio i odrzo. Kome e mo i otii.

Jasne stole od alema, A prestole od dragoga. U njem sedi Visnji Boze. On mi gledi na tri strane. Na tri strane u tri sveta: Na nebeskog, pod nebeskog, I na onog pod zemljicom. Svuda gledi svuda vlada; Svuda cini sto mi treba. Belu bradu poglauje, Na Srba se nasmehuje. Srbinu je svako dobro, Ponajvee velja snaga. Velja snaga svoja zemlja, Ta Inija i Dunavo. Crnu bradu poglauje, 1. 2. Tako se poslednje reci prepevaju posle svake vrstice. 203.

Na dusmana poprekuje. Na dusmana Tatarina, Crna gosta Mandzurina I Hobina ljuta zvera, Alemana i Hindusa. Crno gleda crnje radi. Crno e jim vavek biti. Rujnu bradu poglauje, Plavetnom se opasuje, Svima nama dobro veli: Svako dobro i veselje. I rumeno i plavetno, I bijelo prebijelo, Dusmanima crno dobro Crno dobro i precrno.

urev-danske ili biljarske pesme. Ove se sve pevaju i na biljarski petak, ponedeljnik i cele biljarske nedelje. urevo cvee cvetalo. urevo cvee prebelo. Devojke cvee sejau. urevo reka do tekla. urevo cvee zanelo. urevo cvee cvetalo. Devojke cvee berau: U vence belo vijahu. Vence mi reki davau. Druge mi majke davau. U skut ga majke metau. Majka ga iz skut metase: "Ni moje cvee ni erka" urevo cvee cvetalo, urevo cvee prebelo. Plavo mi cvee rumeno. Devojke cvee berau, U skut ga ocu meau Iz skuta ga otac mease: ,,Ni moje cvee ni erka." urevo cvee cvetase. Devojke cvee berau Na skut ga bratu metau. Bratac ga iz skut metase: "Ni moje cvee ni sestra." urevo cvee cvetalo, Devojke cvee berau, Na skut ga seje metau, Seja ga sa skut metase! ,,Ni moje cvee ni seja." urevo cvee cvetalo. Devojke cvee beraju, Dragome svome davau, Drago jim cvee prifati Veselo drago zapeva; ,,I moje cvee i deva."

Preko g. Ilije Spasojevia ucitelja zupe Sirinike u Staroj Srbiji, poslao nam g. Mihail orevi ucitelj Veliko-Ocki u Staroj Srbiji prizrenskoj nahiji.

Posle svake vrstice povtoravaju se ove: ,,Ljelj Ljelju! Poljelj Poljelju! Biljaro Biljaro, Biljarko!" 117

204. O tri vrste nevena Biljaro ljejljo, Biljaro! 1 Da mu srce nevene. Grom grmi, munja mee: Preko brda u dolove, U junacke tamne noi Devojacke carne oci.

1. Posto se posle sviju vrstica i ove poslednje dodadu; onda se ovoj istoj pesmi doda i to samo poslednjoj vrsti ovo nekoliko pripeva Ej oci, oci, Ej suze , suze! Suen mi bio. Cim si mi mio. Ako moj nebio? Bog te ubio.

To je ta biljarska zapatnarska ili vracarska prava pesma. Tako se namenjuje i peva, onim vencima i kitama koje se u vece ureva-dne pustaju niz reke i sakrivaju u cvee u basti; pa se po njima poznaje: koji e uzeti od jarana devojku vracaricu ili takvu biljarku.

Ovu nam je pesmicu poslao g. Vasilije Jankovi ucitelj osnovne skole valjevske. Sve pesme nize pod kojim je njegovo posteno ime zapisano, on je prepisao od svoje gospoe Jele, od g. Marije zene Ljubinka Kujundzia od Ruze devojke i udove Joke Markovia iz Valjeva.

Svima jim hvala i slava! 205. Vetar veje gora se leleje Biljaro Ljejljo Biljaro! 1. Sonce greje cvee puli. Rosa rosi treva raste, Da mi pase imanje to. Da mi raste gorod cvee, Da mi ode te devojke, Da mi beru gorod cvee Da mi meu pod te darpni Pod te darpni i pojase.

1. Tako se povtorava taj pripev posle svake vrste. Kad se ta pesma peva, onda se devojkama za pojas zadeva kita cvea i namenjuje za koga zeli da se uda. To je zapatnarstvo ili kao beleg, obilezije. 206. A devojce za Zgorjance, Biljaro Ljejlo! Biljaro! 1. Al si bila na za Zgorje? ,,I sum bila i sum dosla" Al' imase mlogo cvee? ,,Mlogo bese drobno bese Samo cvee narocvase: ,,Kako znaju te junaci! Da mi doju da me beru. Da me nose pod fesovi." A devojce za Zgorjance! Al' si bila na za Zgorje? 1. Posle svake vrstice povtorava se taj pripev. 118 ,,I sum bila i sum dosla." Al imase mlogo cvee? "Mlogo bese drobno bese. Samo cvee narocvase: Kako znaju te nevesti, Neka doju da me beru, Da me nosu pod grloca. Kako znadu te devojke, Neka doju da me beru, Da me nosu pod tim darpnam. Da premame sve te momke. Sve mi momke a junake.

207. Cija l' Lelka na lelajka Ljejljo ! ure le Ljejljo! Biljaro Ljejlo! Biljaro! 1. Tatkina je majkina je. Tatka ima vo grad Serez. Vo grad serez taj mi Srski. Deka sedi ta carica. 1. Tako se pripeva posle svake vrste.

Ot Veleska nahija vo Stara Srbija zemlja Maedonija.

Ta carica srska majka. Srska majka car Urosa. Konja ima za idenje Tok se seta iz carsija, I se misli sco da kupi; Al' da kupi cisti cegli? Il da kupi bela drapna, I u darpna koprivnica? Da napravi pletenica.

208. Moma se ljulja Brajno le! Brajno le! Ljejlju ure le! Biljaro! 1. Momce je gleda Od ti visoki Ti divani. 1. Tako posle svake vrste pripeva se.

Ot Serviska nahija Stara Sersija -- Srbija -- zemlja Albanija selo Gardii.

Vikum vikase to momce Vikum vikase zborase: ,,Kratko lulajte ljuljajte. Ol je jazliv to jaze Ol je kamljivo to mjasto. a mi podne ta moma. a mi padne se opere Osu kako u za nego?''

209. Zajde mi sonce mile le majko! Biljaro Ljejlju! ure le Ljejlo! Biljaro! 1. Zajde mi sonce, mile majko le, na vrh planina. Jedno mi zajde, mile majko le, drugo ogreja, A ja neznam, mile majko le, koja je doba, Tu je pomina, mile majko le, ovcar so ovci. Ovcar mi rece, majko majko le, ,,dobro ti vecer:" Toa mi tekna, majko majko le, ali je vecer. Bodna si konja, majko majko le, doma si dojda. Dojdovem doma, majko majko le, v petleno doba, Porti ti te najo, majko majko le, vse zatvoreni. Zajigra konja, majko majko le, preskoci porti. Vrza si konja, majko majko le, dolu pod trema, Da si kaci, majko majko le, na visok divan. Na divan najda, majko majko le, pusti postelji, 119

Kako prostreni, majko majko le, a ne krenati I na posteli, majko majko le, to mosko dete. Kako povijeno, majko majko le, nerazvijeno. Svi pomina, majko majko le, i po stred kua. Da si otido, majko majko le, v mila gradina, Tamo si najdo, majko majko le, mlada nevesta. Kode zaspala, majko majko le, pod tredanfila. Pod trendafila, majko majko le, rujna bozura, Pod trendafila, majko majko le, pod karanfilja. Zalba mi bese, majko majko le, da ja razbudim. TOKO si nabra, majko majko le, kiska bosiljak, Da go nakvasim, majko majko le, studena voa, Da go posstrkam, majko majko le, mlada nevesta, Da ja passtrka, majko najko le, i je razbudi. 1. Tako se pripeva posle svake vrste. 210. Zableala mi ovca roguska Aj Ljejlje Ljejlje 1 Biljaro Ljejle! Dori do Boga! 1. Dur de mi bese ovcar nezenat. Treva si pase po planina ta. 211. Bog da ubije ure galeno! ure le Lejlju! Biljaro Ljejlju! Biljaro! 2. Tvoja ta majka ure galeno! Da sco te dade dalek na dalek? Dalek na dalek ure galeno! Dur do to Merijevo daleko, Dur Merijevo za Meriovca? Ne mi je zalba ure galeno! Za tvoje ure za beloliko! Za belo liko za crni oci, Toe mi je zalba za ta prija. Sjo si odnela: ergele konje, Ergele konji so sve konjari. Surija ovci so sve ovcari, I si odnela mlogo prija. Mlogo prija mlogo darova: Svakome svatu, mlogo suvise Svako me rodu mlogo odvise Tvome junaku i po najvise! Belo lice galeno dojeno, Crpi oci nigde nekupljeni. Voa si pije iz te izvore, Si merizuva pod ladna senka. Od kako mi se ovcar ozeni: Treva si pase po ta bunisca. Voda si pije po kapavici, A merizuva pod plemisca.

1. 2. Tako se posle svake vrste povtorava taj pripev. Osim ovog ovde se u ovu poslednju pesmu u svaku vrstu umee i to u sredinu. ,,ure galeno,'' kao i u onoj gornjoj sto je umetnuto ,,majko majko le." 212. Setav prosetav doli planina. Vidov, do vidov Dunav devojka, Dunav devojka vo ta Inija. Vo ta Inija Stara Srbija Oblecena je: od coja saja, Opasana je s rusumen gajtan. Na glave klala od knige darpna, A na darpna strebrena igla. 120

Vetar poveja saja se osvete. Saja s osvete gajtan s odzune, Gajtan s odzune dorpna s' ugromoti, Darpna s ugromoti igla s strepotna. Mila majko le da go pitame! ,,Mili sinko le pitala sum je! Pitala sum je ne mi je daju." 213. Setat mome krej bela Vardara. Kraj Vardara vo Maedonija, Vo Maedonija vo Srbska majka, Vo Srbska majka Stara Srbija. So Vardara tiho progovara! ,,Aj Vardare, oj beli Vardare! a se frli vo tebe da pliva, Ak sum kriva. ti da me udavis. 214. Posakala Doi dalek na dalek, Dalek na dalek zemlja Rumenliji, Zemlja Rumenlija Urumenlija, U rumenlija Grkomanija. Mi isala Doa; devet mili brata, Devet milih braa i devet snohi, I jedna mi mila ta stara majka. Ljuto mi klne ta doina majka, Ljuto klne p preklinje majka: ,,Da bi Bog dal i Bogorovica! Ako izvodite Doa sinko! Od te vase kue Rumenlije. Doi da izvodite mi sinko, Crna cuma ni dovedete." Dadoa Doa dalek na dalek, Dalek na dalek zemlja Rumenlija. Doa izvodili ot majke njene, Doa izvodili majka klela: Doa izvele cuma dovele, Kako je klela Daina majka Doa izvele cuma dovele ! Site devet braa poumrli, Site devet snohi poumrli! Ostanala majka tozna sama. Ostanala crna kukavica, Sco kukala deno i nono, Deno i nono tozno i jadno. Deno i noi devet godina, Pak se samomu Bogu monemu Bogu monemo dozalilo:

Mila majko le so zlu a pojda! So zlu u pojda zlo u ucinim. Sklosci a udari na vita porti. Da e uzmemo Dunav devojka. Dunav devojka vo ta Inija, Vo ta Inija Stara Srbija, Stara Srbija nasa vocina.

Ak sum prava, ti da me izplivas. Da me izplivas vo Selunsko pole, Selunsko pole Solunski livae. Solunski livai ti srbski gradini, De mi izrasta sekako cvee, De izleze solunski Grkinjki, Da me nose po beli te grla.

Go krenu Gospod najpomali brat Po mali od brat mladicu Petre. Da mi pojde v zemlju Rumenliju, Da vika Doi mila ni sestra. I Stana Mladicu Petre, I otide v zemlja Rumenlija: Kljukom kljuka na viti te porti I vikom vika svoja mila sestra: ,,Lel' izlezi moja mila sestra!" I izleze mlada ubava Doa. Se pustala da go baci brata Da go baci da brata pregrna. I mu govari Doa ubava! ,,Dobra dojde Petre ubavi brat!" Odgovara Petar mladicu. ,,Dobra najdov Doo sestrico! Doo sestrica mila ubavo! Toko nemoj me da me bacuvas. Ti se molim da me neceluvas, Sum putoval od dalee Daa. Zemlja mi se liko iztrosila, Zemljovina e ti mirisa. Toko brzo Doa da odime Ajde brgo sestro da odime!" Otidoje kraj viti te porti. Porti nasle pusti zatvoreni Neotvoreni do devet goina, Vo dvoru ni peleni izrasli. Majka ni v notri kuka crna. Ona kuka kako kukavica, 121

A prevrta kako lastavica. Pak joj veli Petre pomal bratec: ,,Vlezi v notri Dao mila sestro! Ja e vrza brza konja na dvor I ja e Doo vleza po tebe." Nu da vidis Petre mladica: On vrza konja otide vo grob, Otide vo grob od koj vileze, Doa cuka v majkini porti, Doa cuka v bratovi porti, Doa cuka v tatkovi porti, Toko nema ko da go je cuje. Kad se obzrna Daa ubava, Brata nemase ostana sama, I se molila Bogu Visnjemu, Da joj Gospod kaze razkaze: Od cego ni porti zatvoreni? So nebo govori boziji anel:

,,Aj ti tebe Doo s devet braa! Stupaj v notri vo svoj dvor prebel. Majka ti je Doo crna v notri! Ona kuka kako kukavica, A prvrta kako lastavica, A za svoji devet mili sina Devet sina devet mili snohi. Site sinci njeni poumreli, Site snohi njeni poumreli, TOK ostala samorana majka. O toa pomrele sco te dale Dalek na dalek vo tua zemlja, Vo tua zemlja vo Grcka zemlja Urumenlija Grkomanija." Koa to cula Daa ubava. Ona mi vleza v majkine dvore Koa opazi majka svoja Doa. Doa pregrna obe umrele.

Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijacka zemlja Albanija.

215. Ves den si mi, Tode le, cvee bralo! Cvee bralo, Tode le, ne si jalo! "Nesa li me, majka le, ne placi me! Pominale, majko le, simidziji! Pari dado, majvo le, simit zedo." Ves den si mi, Tode le, cvee bralo! 216. Dve se cvee sgovarivale Jedno belo drugo crveno. Belo cvee urevsko, A crveno Ivan-densko. Bele cvee govorilo, Belo cvee to urevsko Taj urevak i bela ruza: "Blaze tebe rujno cvee! Sto ti cutis strede leto, Strede leto na urev den, A ja pula strede zima, 217. Sco mi mirisa temjanovina, Temjanovina i voskovina? Vo gora ima lep monastir, Vo monastir mi devet popovi, Devet popovi deseto ace, Deseto ace, samouce. ace Nikolce kniga gledase, Kniga gledase solzi ronese, Dok dogleda stara mu majka Dok dogleda i mu govori: 122 Strede zima koloziga. Mene beru stare zene, Stare zene stari ljue, A tebeka ti junaci, Da te nosu pod fesovi. Ti junaci mladi hrabra, Velji vojni Triglavovi, Triglavovi silna Boga, Silna Boga najveega, Boga stara Pra Pra Boga I bogova sluzi svojih. Cvee bralo, Tode le, brez voica! "Neza li me, majko le, neplaci me. Pominale, majko le, ti vinari, Pari dado, majko le, te vino zedo Te vino zedo, majko le, i se napilo."

,,Vaj ti tebe ace Nikolce! Sco knjiga gledas i solza ronis? Da li e bidne morna godina Da li e a bude teska skopiji." Odgovara ace Nikolce: ,,Ne mi biduva morna godina, Morna godina teska skopija; Tolko e bidne silna mi vojska, Silna mi vojska cara Dukljana. Taj Dukljana Drvenarovia, 218. ure, ure mlat ure! Da koj ti rece mlad ure, Brgo po mene da dojdes, Brgo po mene Preslava, Preslava rujna Rujevit, I brata mojeg Porevit, Porevit brata Plavoga?

So ta silna crna Alemnanija I so silna Grcka varljiva. Toa ja placem, a lui zalim Nasi te te ljui Srbi pravdivi. Srbi pravdivi ti carski lue, Mlogo a gine na Srbska vojska, Mlogo a gine mlogo ostana, a dobije Srbski car silen. Srbski car silen Drvenarovi Drvenarovi Budimir velji."

Mene mi rece Velik den. Velik den Triglav den, Triglav den denesnji, Da brgo dojem po tebe! So suma i treva po tebe, I so sve sco zivi i raste, Sco raste i umire.

Od Sardze doseljenika iz Bitoljske nahije u Staroj Srbiji zemlji Albaniji kao sto je zovu.

Ovde moram primjetiti to: da se u sviju ovih pesama, a posle svake vrstice povtorava i pripeva, ono nekoliko vrstica koje kazu. ,,ure le Ljejlju! Biljaro Ljejlju! ure le ure! Biljaro! a mi smo jih izostavili da nam neoduzavaju posao. 219. Slavi slonzi car ni Selimir Vo stara zemlja Sarbska ni. Vo Sarbska zemlja strana Avlonska, Avlonska stara Polonska Na Krajina Sarbska i Garcka, Na ta mea ljuta karvava. Slava ni slonzil sventoga ura, Sventoga ura bori Trisilna. Va slava mon se prisnilo Guljam sana strasna i condna; Ga zemaen tri sta kalueri, Ga zemaen so tri sta ronci So tri sta ronci rali i po Go varjaen vo pakla vo ada. Tok nebile 300 kalueri; Toa bile tri sta necastiven. Ot vjalik dug necastiven, Necastiven Moranj Dibran. I sen pomola car Selimir, I sen pomoli silan presilan, Pomola sen svoj sventi ura: Da ga izvodna ot ada pako, Sventi ura karsno imen Ga izbavna i ga izvadna Ot pakolski monki guljami, Ot pakolski ljonti gujani. Osoinskn i prisojinski. Koa sen razbondi car Selimir. Mi zami knjiga po sventa star. Knjiga po sventa caroslavnik, I ga citaen kako akoni I ga citajen i sonlzi proljava. 123

Sto storonva na svoja slava, Na svoja slava karsno imja ni. Knjiga citaen knjiga mon rekna! ,,Bargo pobargo na boj Krajina, Na boj Krajina zemlja Livaija. Dar povenlika monka i tonga Na zemlja Sarbska ljonta Krajina Ot kljati Garci pogani, Ot kljati Asi Lonkavi, Koan ne ojdas, Slaven ne slavi.

Svjat ure ne ti pomoga." Koan prooncil knjiga i vidnal Brgo zamaje mladi zajmani, Mladi zajmani ljone bojiti, Krajinare vojsko porabro. Otidna zemlja Livaa I razturan grad-ot Laana I pobijal Garci Asici, Ljonkavo roda prokljatog.

Ovu divnu i prekrasnu pjasmu prjapisale smo od sadasnjeg Sarbina ot Stara Sarbija zemlja Albanija strana Avlonska ot salo Poljanka Zafir Rusa.

220.

Takoe slavska, krsnog imena, ili sluzenje svetom uru, pesma Ot baba Bogunja Stojanovia pleme Bunjevsko ot Brsna vratnicka nahija vo Stara Srbija zemlja Crna-Gora.

Sluza sluzil Ban Dragance, Ot Budima bance poubavo. Ot Budima na Srbska Krajina. Sluza sluzil sv. ura. Svasco Bance mlado prigotvilo, Dosta smoka jelo svakojako, Po najvise sladka medovina, Rujno vince i raija lua. Toko njemu riba nedostala, Ot Avlonja sa Srbska Krajina. Nedostalo riba ta avlonjska Iz Vojusa reka posladka mi, I nedostalo riba od Orida, Od Orida Srbska Carigrada. Deka sedi care Samovlade So svoji te sin sinove mori, Koa vide bance Draganice, Ot Budima na reka Dunava, Sto nemaje riba sakojaka, Vikna Ban svoja verna ljuba Verna ljuba banica gospoa. ,,Le l po brgo banica gospoa, Le l izvedi konja od mejdana! a da idem vo Avlana stara, Na Krajina Srbska caroslavna, I a idam vo Orida slavna, Vo Orida Srbska caroslavna. Le l nemame riba ot Avlonja, Ot Avlonja i ot taj Orida, Ne gozbime gosti poubavo?" Verna ljuba njega poslusala: Mu izvede po junak ot konja,

I go posla put po riba ta. De je bila sluza bez riba ta? Mlado bance konj mi pojahal I se vina preko pole ravno Kako sekavica u stred nebo plavo I mi dojda vo Avlona grada, Vo Avlona na Srbska Krajina I mi zema riba od Avlona. I mi dojde vo Orida stara, Vo Orida stara caroslavna, Deka sedi Srbska gospoa, Srbska gospoa gospostina, Gospostini Srbska carevina I se vrna put do Pirota, Deka sedi Srbski kralje silni. Srbski kralje Mnhajil junak. Koa vide kralj go Mihajile: Ufanja to mi mlado bance Turna go na dno vo temnica, I mi a bance da mi zamire Vo temnica kralja Mihajila, Srbska kralja vo Pirota slavna. Tuj minova to crno cigance, To cigance dobar prijatelje, Na bania mlada lje Budimlia. Go vikaje bani Draganci, Go vikaje i umolava: Mu donesa knjiga i kalema, So krv knjiga bani pise, I go dava do dva sokola Go nesaje vo Budimi grada. Vo Budima ljuba na banova 124

Se setat po vrt po graina Mi berese ran bolen bosilek, Mi berese i go zalivase. Mu pease pesma nevestacka Vo pesma Bani spominjase. Go pustije knjiga dva sokola. Koa zema ljuba na ta knjiga I go vide sto knjiga zboruva. Si otide na nova duana I si izbrici sva rusa kosa Kako sto se brica dobri junaci. Rusa kosa ka nebo mi jasno, I si jahna konja ubavo ga I sa ojda do Piroa grada. Go videse pirotski deliji Obleceno kako po velik junak Konj mi jasi kako mizdraklija, Sablja pasi kako taj delija. Pravo si hodi dur dvor kralj Mihajil. Kralj Mihajil porti zapirase, So dvadese kluci i katanci. Koa to vide zena delija, I si trkna niz carsija I preskoci porti i valovi I si ulegna u kraljevski dvori,

Pogubi kralj Mihajil I mu zema silno blago Silno blago, 7 tovari. I si zema robce banice I ge voaje do Budima, Kako saka roba sto se voa. Vo Budima svlece odelo I se kaza: sto na banic zena I otide vo carsija I tam ubija Sulejman pobratim Sulejman pobratim mlad nalbantin, Sjo mislese kuma da obljubi, Dur dok da joj kuje konja bojna. I si pisi na car vo Orid, Na silen car Svevlad mi I go molese sjo storila, Sjo storila Kralja ubila, Vo Pirota na Srska zemlja. Da joj necina zla nikako. I joj prasta care sileni I joj prasta i blago siljese. Lel li je bilo gde god vo mira? Zena da bide junak pogolem, Da mi zagubi kralja golema, Kralja golema vo Srska zemlja?

Pre smo imali priliku da napomenemo: da najvei deo Srba pravoslavnih, a skoro i svi Srbi ostalih vera slave sv. ura ili urev-dan. Negdedajui ni na to: sto ga i Muhamedove vere Srbi slave i sto ovakve, kao i one pravoslavne, koji urev-dav slave, drze za roake Vuka Brankovia pod kojom recju podrazumevaju: izdajnike na Kosovu polju i upropastioce srpskog carstva; opet je urev-dan najmiliji svetac i najaciji; te ga s t toga najvise i slave. Kad reko smo o Brankoviu Vuku, izdajniku srbske slave i carevine, tada moramo primjetiti: da je narodno verovanje nepravo, kao da je on toboz slavio sv. ura. On je, koliko se opominjemo, slavio sv. Nikolu. Ni jedan narod na ovom bozijem svetu nema slave do Srba; ni jednom narodu nije ona ulivena u dusu i u saena u srce do srbskom. Nijedan narod nema vere u slavu i krsno ime do Srbi; te se time i odlikuju od sviju ostalih ne samo naroda, nego i Slavena, kao: Rusa, Poljaka, Ceha, Slovaka i t. d,. koji takoe nemaju slave. Srbin samo ima slavu, pa svi oni koji slave Srbi su. Uzmite najblize roake Srbske n. pr. Bugare pa ete viditi, da i ovi nemaju slave. Na veliku zalost moramo rei: da, i posto pokori to Tatarsko pleme, Srbska plemena u dan: Bugarskoj i delu Trakije ili stare Racije, zivea, ipak zadrza do danas svoju tatarstinu, koja se osim ostaloga, kao n. pr. bulka zena, bsta otac, be, od bej uzbeksko turske reci beg, knez, hela, od gel, doi i t. d. vidi najjasnije u obicaju koji se zove ,,kulbajram" ili ,,Kulban." Ovaj Tursko tatarskih i mongolskih plemena korenjiti i narodni obicaj i do danas Bugari, kao najvei znak svoje nekadasnje tatarske narodnosti, cuvaju. On je i danas u sviju tih plemena pomenute narodnosti jedan i isti, negledajui ni na to sto su neka ta plemena, Muhamedanci, neka Idolopoklonici, a neka i Hrisani, kao n. pr. nasi Bugari. Tesko nam je sto ga moramo kao tuu crvotocinu u nasem deblu napomenuti. On se sastoji u tome: sto ga danasnji Bugari, kao i sva ostala Turska Tatarska i Mongolska plemena, praznuju u vece praznika kakvog ka sv. Ilije, Gospoine, Mitrova dana i t. d., bas kad i druga plemena, ovako. Tog dana zakolje svo selo ili mesto kakvo po 500, 600 ovaca, ili ovnova, izsece meso ovih na komade, skuva u ogromnim kotlovima, pa onako kuvano bez icega jede i daje sirotinji. Obicno svo selo taj Kulban provodi na jednom mestu i to nou i t. d. 125

Ima li bi jos mlogo krupniji tatarskih obicaja da opisemo u nase brae Bugara no jih ostavljamo. Od dan: Italije; pa do Grcke i od Jadranskog mora pa do Dunava i preko ovog u Madzarskoj. a narocito od Segedina pa Marosem i ovog do Alte, Vida, Marice i preko ove pa sve do Dardanela, slave sve tri vere, a gde ima i vise vera srpskih, kao Unijata, Kalvina i t. d. i ove slave, slave Srbske, koje se negde zovu: slave i krsno ime, sveti, sluze i t. d. bez ikakve razlike u verama, sto se ovog praznika i obreda tice, i kojom se oznacava cista narodnost Srpska. Tako sadanji Skip, a nekadasnjn Srb, pa preliveni u Skipa, i to onaj i onakovi, koji izgubi, ne samo ime i jezik srpski; nego je i najvei gonjioc ovih, opet slavi i cuva narodnost Srbsku i neznajui je. Tako ti je u Grka, Cincara, Vlaha, Madzara, Italijanca, Turcina, i t. d. koji postadose od cistih Srba. Jer kao god sto narod kakvi, kad iz, i zbog raznih uzroka i okolnosti izgubi ime, jezik, narodnost i ostale osobenosti svoje, pa se prelije u tuine, i kao tuin za svoju narodnost iz ove nesto sacuva i neznajui sa sta, -- kao sto je to slucaj kod: imena reka, razvalina planina, varosi, mestnosti i t. d. -- tako je isto i ovde sa ovim samo srbskom narodu svojstvenim i iskljucno njegovim obicajem, kog drze propavsi za srpsku narodnost biv. Srbi, bez da znaju sa sta i sa cega ga drze. Te ovim i zasvedocavaju: da su negda bili Srbi. Divno je to kad kakav narod, i kao tuin sada za svoju biv. narodnost, sacuva svoju osobenost i ako je to najvea tuga i nesrea, za ostavse verne svojoj narodnosti. Ali i u toj tuzi i nesrei ima nadezde: da e se obrnuti na bolje, i da e jednom saznavsi sebe otueni delovi narodnosti Srbske ovoj se opet priljubiti i sa ovom neodvojnom vezom vezati. Tako je s nasim krsnim imenom, sa nasim sluzenjem tom i tom svecu, sa nasom svetom divnom i precudnovatom slavom. Znate li sta znaci slava u Srba? Ona znaci najveu i najjacu svetinju, koju kad prekoracite ni ko vam oprostiti, niko pomoi nemoze, pa i sam Gospod Bog nee; jer i on uvazava i voli slavu vise, nego sve na svetu. Po verovanju Srba sviju vera, on se za uvrede njemu nanete i moze umoliti i namoliti; jer je svemilostiv i preblag, ali uvrede nanesene slavi i krsnom imenu, on sam neprasta i neolaksava; jer je svepravedan, svemoan, najpravije n najmonije sustastvo. Jednom recju slava je nesto najvise, osim Boga, koji je i slavu stvorio; najsvetije i najneprikosnovenije pa vise skoro i od Boga pomaze onima koji joj sluze; vise od avola skodi ovima -- u jednom i drugom slucaju samo po bozijoj volji -- koji je nepostuju i neuvazavaju. Evo primera o slavi koja nju podpuno ocenjuje u onom narodu u kom je kao jedinom na ovoj bozijoj zemlji i na ovom svetu, u narodu Srbskom. Srb kad ti se kune svima na svetu pa i Bogom pa i dusom, no jos ne slavom i veruj mu i neveruj sto no se kaze. No kad ti se zakune slavom i rekne: "Tako mi moja slava," moje krsno ime sv. ura pomogao, tako je." Onda dalje i nepitaj nista nego mu veruj. Narod drzi: da ako se je pravedno zakleo, nee mu biti bas najbolje sto je dosao dotle da se kune. A ako se je krivo zakleo ne samo on i njegov dom; nego i ceo njegov rod pa i pleme zatree se, sto i biva. Kako su jake slave govore narodne pesme. One su toliko mone da i tavnicare oslobaaju tavnica bez kljuceva i orua. Da takvim stvaraju sve radi proslavljanja krsnog imena, koji samo izjave zelju da hoe da slave i proslavljaju svetog svog, pa ma oni i u tamnici i suzno roblje bili. Oskvrni Srbu pravoslavne vere slavu pa e se i poturciti, da osveti svoje krsno ime, ako nemoze drugcije to da ucini. Sa ovog je mlogo Srba iz Ercegovine, Crne Gore i ostalih mesta poturcilo se. Jednom recju, diraj u sve, no u slavu nesali se. Ovo su i sami Muhamedanci Osmanlije uvidile; pa se klone i klonili su se uvek da pravoslavnim neucine kakvo zlo samo kad slave svoje krsno ime. Slave su postale u nas kad smo primili Hristijanstvo. Tako n. pr. koje se krstio, razume se dobrovoljno, na sv. ura on ga i danas slavi, ko na sv. Nikolu on ga slavi i t. d. No kako se nisu pojedini ljudi krsavali, nego cela plemena, tako se i danas zovu svi oni koji jednu slavu slave roacima, pa ma da je jedan iz Tesalije, a drugi iz Austrije, i ma da dotle nisu ni znali jedan za drugog i da sustastvuju na ovom bozijem svetu. Odtuda su svi Srbi Muhamedove vere roaci sa onima koji danas slave sv. ura, zato i Muhamedanci, i katolici Srbi, pa sta vise cigani slave sv. ura; no ovi poslednji ne sveca sobstveno no prvi dan leta, po verovanju naroda srbskog i njihovog. S toga drze Srbi pravoslavni da su Brankovii slavili sv ura, sto ga veinom slave i Srbi Muh. vere, a ovi su postali od prokletog Vuka Brankovia izdajnika i njegove vojske; jer Srbi pravoslavni drze: da se je Vuk Brankovi sa svom svojom vojskom, kad je izdo na Kosovu, odma tada i poturcio i od njega se i njegove poturcene vojske sva sadanja srbadija Muhamedove vere izrodila i postala. 126

Razume se da je ovo pogresno verovanje: 1. sto se zna izvesno: da se tada niko nije od Srba poturcio, nego cak na 100 godina i vise posle bitke kosovske. 2. Sto se je izturcila vlastela skoro sva Srbska koja je slavila sve svece u godini, kao sto to i danas cine Srbi Muhamedove vere, 3. sto sam Brankovi Vuk, nit se je poturcio sa svojom vojskom, nit je isao na to, nego da se dograbi srbske krune pa da nad Srbima kao car pravoslavni srbskij vladi i 4 sto on sam nije slavio sv. ura; nego koliko se opominjemo, sv. Nikolu. Evo nepodpune slave koju e mo podpunu u osobenoj knjizi: ,,Obicaji i verovanja nar. srp." opisati: U vece slave ide gologlav jedan mlai iz kue, momce ili ozenjen, no najmlai zadrugar. On nosi zdravicu ili cuturu napunjenu sa vinom, te zove sve redom, koji neslave taj svetac, u tom selu. Negde idu po dvoje, negde oboje muskih, a negde oboje zenskih. Ovi zovci zovu se "orlovi sokolovi," sto kao orlovi ili sokolovi obleu svo selo za svoje krsno ime, za svoju svetu slavu. O slavi tri i vise dana jedu, piju, caste se i vesele svi gosti bez razlike cina i staresinstva. Na slavi sluzi sam domain najstariji gologlav i svima se gostima klanja. Obicaj je kod Srba u svima krajevima: da pri gozbama stanu od kunih vrata muski na desnu a zenski na levu stranu, u dva reda. Oba ova reda i kad dolaze i kad izpraaju goste klanjaju se gostima nize pojasa. Na slavi se samo to necini; jer sve trci i radi, a i gosti dolaze jedni u po dne, a drugi da reknemo u po noi. Zbog te neizvesnosti svaki se ukuanin svakom gostu klanja kad ga i gde ga vidi. Sirotnoj nejaci i bolesnim u celom selu, za sva tri dana, svi svecari nose jelo, pie i to sve sto je najbolje. Slave i preslave sa daama, podusijama, pokajnicama i pogrebima najvise staju Srbe. Ostale svetkovine lakse se obilaze; jer i oni koji dolaze pomazu, kao sto i pri ukopima po negde cine. Gosti koji dolaze na slavu svecarima ili onim koji slave krsno ime ili sluze reknu domainu: "Domaine cestito ti sveto!" on odgovori: ,,hvala brate i tebi sretno i dugovecno." pa se poljube. Gost govori: da Bog da i sveto krsno ime sveti tvoj ura, dao: da mlogo ljeta i godina u zdravlju i veselju sa svom porodicom, rodbinom, prijateljima, plemenom, poznanicima i nepoznanicima, docekivao." Domain: ,,Amin brate i s tobom zajedno." Kad dizu slavu svi u glas zapevaju gologlavi na nogama: 221. Pomozi Boze! Velji nas Boze! I krsno ime! Sveti orije! Sa casni krsti Boziji ukrasi!

Tada opet domain rekne: "Pomozi Bog brao!" Dolibasa - ili lice od gostiju koje sve skoro sa domainom a u ime gostiju radi. On mora biti ponajbolji, najpametniji, razboritiji i najvaljaniji i posteniji covek u selu - u ime sviju gostiju odgovori: ,,Bog ti pomogao brate! i krsno tvoje ime, sveti orije, i casni krsti." Domain: ,,Zapovedajte da posluzimo, sta milujete, cim je Bog dao i krsno nam ime sveti ura doneo." Dolibasa peva, a ostali mu pomazu: 222. Kad nam doslo ovo vece, Kad nam doso ovaj dan. Ovaj dan i krsno ime, Krsno ime sv. ura! Domain je sofru postavio; Brau svoju milu sastavio, Zvanu brau kao i nezvanu. Poznanike kao nepoznate, Prijatelje ka neprijatelje. Bila mu sofra duga siroka. Nek mu je sofra duga siroka. Nek mu je sofra puna i neizbitna.

Neprijatelj najvei, ako doe Srbu na slavu postaje, prijatelj i tako se, ako ne svuda sasvim unistava, a ono bar u nekoliko olaksava i prestaje krvarina. 223. 127

Sad svi dizu slavu bozju i pevaju". "Da se setimo Gospoda Boga! Gospoda Boga silna Visnjega! Silna Visnjega najpravijega! Najpravije ga Najsvetije ga! Najsvetije ga Najblazije ga! Najmilostivijeg i najboljega! I sv. majke Bogorodice, Bogorodice Djeve preciste! Mile majke Rista Spasitelja, I ove svete nam slave, Svete nam slave nasega gazde, Svete slave svetoga ura! Da se setimo: sila nebeskih! A prve sile svetoga ura, A druge sile svete Trojice. A druge sile Spasa Gospoda. 224. I moli mo se: Za casnog krsta. Za casnog krsta Blagoga Rista! Koga verujmo, Kom se klanjamo, 225. I molimo se: Toj svetoj Petki, Toj svetoj Petki, Nedeljinoj majki, Svetoj Petki, Ristovu razpeu. Svetoj Nedelji Ristovu Vaskru. Svetoj Petki I svetoj Nedelji. Koje nam cesto dohode, I za nas se gresne Pregresne Bogu se Bogu se mole Mole i mole. Koji cesto gresimo. 226. I da se pomolimo: Za crkve monastire, 128 O suvu senu, O suvu senu I o zrelu zitu, Konje kujemo, Na pazar vodimo. Na pazar vodimo Za pazar ranimo. One nam cesto dolaze, Mi jim cese gresimo. One nam kroz raj setaju, Kandila nose pronose, I za nas gresne pregresne, Bogu se mole i mole: Da se i njima molimo I da se poklonimo. Kom se klanjamo Vazda do veka. Koj e nam sijat Onoga sveta! Kao nam jarko Sunce ovoga. A tree sile Petra i Pavla. Svetoga Petra i svetog Pavla, Svetoga Pante i svetog Ivana I krstnog dragog nam imena. Sviju svetaca slugu bozijih. Slugu bozijih velji ugodni. Koji po nebu visnjem vojuju, A po zemljici nasoj broduju, I za nas gresne Boga nam mole. Boga nam mole i premoljaju Da nam: sacuva krasnu ljetinu. Nasu ljetini svaku bogastinu, Od suva crna tuca oblaka I od krupna leda studena, I od vihora burje velike.

Za sveti ikona i knjiga, I za bozje ljude: Koji knjige cate, Knjige cate, Gospoda mole: Da nam oprosti Teska sogresenja Velja izkusenja, U belu danu, I tamnoj noi. U dobru radu I gresnoj noi. I da se molimo: Gospodu Visnjem, I ovoj slavi Svetoj presvetoj. Svetome jakom

uru velikom. I da se molimo. Da se pomolimo; Bogu Visnjemu I svetoj slavi. Svetoj slavi Krsnom imenu, I za one dobre junake, Koji umeju koji su kadri: Koji su kadri veto odsiti. Veto odsiti novo prisiti, I tutora, a i priloznika Koji: crkve grade, I duse krase. Nove nam grade, Stare opravljaju.

Posto ovo izpevaju, sednu i posto prvi popije prvu casu reknu: ,,Vala domaine i zdrav si na desnoj strani." Posle ovoga opet pevaju: 227. E sad rekosmo: Za oraca i kopaca, Za kopaca i kolaca. Kolac lomiti, A svako dobro, 228. Sad onaj na levoj strani pocne, a ostali pomognu: E brate na desnoj strani! Na desnoj strani na desnoj ruci, Ajde nam brate te lomi kolac! 229. Sad svi u glas zapevaju: Ajde domaine! Sad lomi kolac. Sad lomi kolac, Za slave bozje, Za slave bozje, Krsnog imena. Sta ima bolje, Od slave bozje? Od slave bozje, I sladke vecere. Sladke vecere S pravdom stecene? Svako dobro Od Boga dobiti Povajvise vam Zdravlja i veselja"

Sad domain skoci kad ovo izpevaju, uzme kolac i onaj na desnoj strani, okrenu ga triput, a Dolibasa vice triput. "Ajs, ajs, ajs." Kad ga obrnu triput, i posto su ga razsekli unakrst, onda Dolibasa triput u sred kolaca naspe vina. Po ovom domain srkne vina sa srede kolaca, pa onaj koji kolac s njim 129

okree, poljube se i reknu: ,,Ristos" pa opet okrenu triput srknu i poljube se toliko puta. Dolibasa opet naspe vina u kolac, oni ga obrnu triput i toliko se puta poljube i reknu: ,,Ristos po sredi nas" takoe triput. Dolibasa opet dolije vina, oni opet okrenu triput kolac, triput poljube se i reknu: ,,Ristos po sredi nas i da bude vavek" ostali su svi stojali gologlavi sa prekrstenim rukama i povijenim na levu stranu glavama; pa reknu tri put: ,,Amin po sredi nas." Kad ovo svrse razlome kolac na cetiri komada i komsija, koji ga je lomio sa domainom rekne pevajuij, a ostali mu pomazu: 230. Bio snop koliko pop, A vlat ka u Delibase vrat, A redara ziva i zdrava: Nego redaro mila nam snasico! Done si nam sito cestito."

Kad redara donese sito, komsija iz desne ruke metne komad u njega i rekne, pevajuij a ostali mu pomazu: 231. "U trista pretrista Dobrih pre dobrih Casa pre svetih." Dolibasa sedne, a ostalima rekne : ,,Izvolite brao! Posedajte Srbi!" Posto proe koljivo i vino sve redom pevaju. 232. Ko podize bozje slave? Pomaga mu Bog 1. A sta je bolje od slave, Od slave Bozje. I od vecere s pravdom, S pravdom stecene? Nas domain slavu dize, 233. Nas domain seme nosi, Susrete ga Bog Susrete ga Bog ! 2. Pa mu veli mili Boze, Mili premili, Pa mu rece jaki Boze, Jaki pre jaki, Pa mu rece silni Boze, Silni presilni! Pa mu rece plodni Boze Plodni preplodni: ,,Nosi nosi domaine Rodilo mi ti, Svako seme rod rodilo Ponajbolje to, Sto ga nosis i sto sejes Za slave bozje." Pomozi mu Bog! I veceru gotovi S pravdom stecenu. Mila nam je slava bozja Pomaze nam Bog! A sladka nam ta vecera S pravdom stecena.

130

1. 2. Svaka se vrstica u obe pesme po dva put pripeva. Sad i Dolibasa sedne, a domain ode k istoku i i moli se Bogu. Drzi u ruci upaljenu vostanu sveu, a u koljivu gori svecarska svea neprestano. Pre neg sto je otisao da se moli Bogu, on je ostavio pred Dolibasom punu, kao oko, casu vina. Kad se je ve pomolio Bogu, on onda vraa se k Dolibasa i u ruci drzi bukliju, najmanje od 10 oka u kojoj je pola vina a pola meda pa rekne ,,O Dolibasa! Pomozi Bog! Dolibasa ustane i rekne pevajuij, a ostali mu Bog ti pomogo! I dobro mi doso, I u sto drobih casa." Posle ovoga poljube se a Dolibasa. mu rekne: ,,Cestita ti molitva." Domain: "I ti cestit u Boga bio." Po ovom mu svo drusstvo cestita sveto i molitvu pa posedaju za astal i pocnu da jedu. Posto se najedu pevaju slavske pesme. No najvise biva zdravica koje se, kao ove gornje zdravice i pesme, negde pevaju, a negde onako govore.

Od Mihajila Bircanina iz Suvodanja okr. Valjevskog.

Veselim te S piem medenim." pomazu:

234. Sluzil Marko svetego Nikolu, I posabral gosti prijatelje. Sjo mi sluzi tri dni i tri noi Za sofra mi na slava Markova, Nestasaje riba sestokrila. Progovara tri stara patriara Tri patriara tri srbska sveca. Od Orida i od tog Soluna I od Pei srbske presvete mi! "Aj ti tebe Kraljeviu Marko! Svega dosta na slavi toj tvojoj Tolko nema riba sestokrila." Koa to cul Kraljeviu Marko. Izgovara Marko Kraljeviu: »Aj ti tebe mlada Markovica! Le l' po osedlaj mojega Sarina, I natoci zdravica so vino Ta zdravica ta mesina vina, Ou odim vo Orida grada, A za onu ribu sestokrilu."

Od Ilinke Vezankovia.

Na cas stana Markovica mlada, I po osedla Sarca pelivana, I natoci vo mesina vina. Vo mesina Markova ta zdravica Da mi jahna Kraleviu Marko Da mi bodna Sarca pelivana Pelivanu taj visoki konju, I otide vo Orida grada. I donese riba sestokrila I pocasti goste prijatelje. I troicu srbskih patriara: Od Orida grada tog srbskoga Od Seluna grada tog srbskoga Tog Srbskoga grada na Krajina I od Pei grada tog Srbskoga Tog Srbskoga na stredi Srbija. Sveti Pei golema svetinja Deka poji tri sta Aneli mi I mez njima ace Samouce.

XIX. Sv. Jeremija ili prvi maj. 131

Na sv. Jeremiju, ili prvog Maja, u svima srbskim krajevima nerade nista i taj dan praznuju kao jedan od najveih svetaca. Jos dre zore i sunca ustanu sve zene, umiju se donesu vode sa sedam cesama, poliju kuu, sve zgrade i avliju: pa pocnu sve to cistiti. Deca, momcad, devojcice i t. d. uzmu sanove, kotlove, tepsije, avane, tuckove, peke i t. d. jednom recju sve od posua sto je bakreno i gvozdeno, pa lupajuij jedno sa drugim pevaju zajedno sa zenama, u Maedoniji, Tesaliji, doljnjoj Albaniji a i u Trakiji i Bugarske jednom delu ovako: 235. Pobegaj, pobegaj, begaj Begaj begaj poganijo! Ete ti go Jeremija! Nas taj stari Maju sveti Maju stari taj Majalu, So svetego Pantelija! Begaj begaj gadurio! Ete ti go Majurio! Tamo tebe kua kaze: Iza mora devet sinja, Iza gora devet velji. Sve mi zmije pobegnale Toko jedna ostanala. Na trn ni se nabodnala, A vo ognja izgorela.

Od Bogunje Siljenovia iz Kicevo vo Stara Srbija i drugih iz pomenutih vise zemalja.

236.

U Staroj Srbiji od g. Mihajila orevia ucitelja Veliko-ockog u prizrenskoj nahiji.

Za rosila sitna rosa, U polje u polje U polje. Zabrinu se aur Stana, U dvore u dvore U dvore. Tamo joj je drago njeno, U polje u polje U polje. Na njemu je mor dolama 1. Tako se svuda povtorava.

Do zemlje. 1. Na dolami od oderme Puca joj. Za njega mi moje srce Kuca mi. Ono goni zmijurine U vodu. Ono goni zmijurine U Goru.

Prave tamo od prua ili slame ludkicu, pa je pustaju niz vodu da pliva pevajui joj. Ova se ludkica zove Maja. Nevalja se nikako u to doba zeniti i udavati da se mdadenci ne maju t. gnjezde, lenje, slabe i t. d. Dalje kad ve puste tu Maju niz vodu da pliva onda ciste tek kue i drugo kojesta udaraju u sudove i pevaju 237. Begaj begaj gadurio, Begaj begaj poganio! A gde je Maja u polju onda ovako pevaju: 238. 132 Eto ti ga Jermija. Jeremija stari Maju.

Jeremija u polje Zmijurine u more. Kad je on na vodi t. j. kad ga spuste niz vodu. Jeremija u more. Zmijurine za more. Jedna samo ostala, Oba oka izbola. 239. U Srbiji dan: i drugim krajevima opet ovako. Jeremija u polje, Bijez'te zmije u more. Jeremija u more, Bijez'te zmije za more. Sve su zmije pobijegle, Samo jedna ostala Na zlo njeno ostala; Oba oka izbola, Na dva trna glogova. Na vatri se sprzila Mrtva nama ostala. Od dva trna glogova. Na vatri se sprzila Mrtva nam ostala.

Ova je iz Starog Vlaha, poslao nam je g. Popovi uc. u Ivanj. On je ovu i sve ostale pjesme pod kojima je njegovo casno ime podpisano prijepisao: od baba Marije Radovana Puria iz Ivanjice od Hristine Drobnjakovia Popovia uciteljke iz Ivanjice, od Mlaena Komadinjia iz Ivanjice spekulanta, od Smiljke zene Milana uknia takoe iz Ivanjice.

Svima jim hvala i slava! XX. Spasov-danske Svuda i u svima srbskim krajevima srpskim u vece Spasova-dne meu od ljeskovih mladica krstove, na kue, zgrade, njive, polja i t. d. 240. Spasov-danska pesma. Mor devojce Zadgradce! Biljaro Ljejlo! Kupalo biljaro! Ljejlo! 1. Da l si bilo na Zadgora? ,,I su bilo i su doslo." A sjo tamo dobro bese? "Dol imase mlogo cvee, Mlogo bese drobno bese Samo cvee porucvase: 1. Tako se sve te vrstice pripevaju posle svake vrste. 133 ,,Ko go znaju devojcinje? Neka doju da me beru. Da me beru da me nose. Da me nose pod te darpni, A momcinja pod fesove, A nevesti pod pojasa Ti junaci pod pazuva. Stari babi pod jastuka, A ti starci pod postelja.

Ova je pesmi od Sardze doseljenika u Smederevu.

Ima jos mlogo Spasov-danskih pesama u kojima se pripevuju Ljelje, Biljare, no ne vise ure-le t. j. urev-dana; nego ve Kupalov, kao sto se iz pripeva ove pesme vidi. Mi nismo vise ni jednu dobili, a drzimo da e biti prijatelja, koji e za ljubav narodnosti nase prepisati jos koju, napecatati, ili poslati nam; te tako spasti jih od vecne propasti. XXI. Svete Trojice ili Kraljicke pesme. U svima krajevima srbskim na sv. Trojicu idu kraljice tako zvane i igraju. Skupi se 15, 17 ili vise devojaka, no uvek lijo, racunajuij kralja i kraljicu, barjaktara, dvorkinju i devera. Kralj se oblaci sav u belo odelo, pa mu je i kalpak beo. Niz kalpak mu visi devet pantljika tri rujno crvene, tri plave i tri bele boje. On drzi go noz u desnoj ruci. Kraljica je obucena sva u rujno crveno odelo. Vise glave ima samo til ili ubrodac beo, cvet crven, a kralj beo na glavi. Osim ovog ona ima nize svog crvenog kalpacia ogledalo na celu i zelenu kuticu u desnoj ruci u kojoj su novci. Dalje imaju dva barjaktara ili steznika i to jedan kraljev sa belim a drugi kraljicin sa crveno-rujnim barjakom. Jedan vojvoda, jedna dvorkinja i jedan tako zvani dever sto vodi kraljicu. U sviju su, van kralja i ostalih sto prestavljaju muska lica, kose razpletene. U Sremu je i Staroj Srbiji i dever sa razpletenom kosom. Kako su sad u nas redki kalpaci pravi, to ove prave od hartije. U Staroj Srbiji opet je rujni barjak od ljubicaste boje, a jedan je od rujno-crvene, a drugi od bele. Plavu boju kraljice nigde ne nose. Kad dou kod kakve kue kralj igra masui svakojako nozem, macem ili sabljom kako gde ima kog oruzja, a barjaktar kraljicin opet barjakom. Ove takoe kao i Lazarice igraju jedna strana drugoj na susret, u sred igre priblizuju se i udaljavaju jedan od drugog i kad blizu dou hoe da izbace po koju pusku, kao znak svrsene igre. Kraljice netraze za svoj posao nikakve nagrade; no ljudi meu u kutiju kraljicinu po koji novac. Tad se u mesto kraljice njen barjaktar, a negde i dever, no ne onom koji daje, nego kraljici poklanja i u njenom ogledalu, kad mu ona kivne glavom, ogleda. Svuda su kraljice devojke odrasle i udavace, no cesto meu Srbima pod Turcima kao u Maedoniji, Staroj Srbiji, Tesaliji gde Grci nisu izkorenili ovaj obicaj, a narocito Albanijama, vise muskarci; no zenskinje ide, igraju Kraljice i t. d, 241. Kad se oblace kod kue kraljeve i kraljicine pevaju Kralju. Mijo deda ozmo! Mijo deda ozmo! ozmo Ljeljo! Nas prejasni Kralju! Nas prejasni Kralju! Nas prejasni Kralju! Kralju Ljejljo. Svetli Gospodaru!

Tako se pripevaju sve kraljicke pesme. Mi radi kratkoe vremena i manjeg truda neemo vise nigde tako povtoravati iste vrste, pripev, poslednje reci i Ljejljo, nego emo samo sustinu pesama dalje stavljati, a citaoci neka izvole sami svuda tako citati i povtoravati. Mili Gospodaru! Oblaci se Kralju! Valja tebi jasni! Danas putovati. Danas putovati, Kraljicu traziti. Kraljicu traziti, Gospou Banicu. Da te dvori Kralju! Rujno vino sluzi. Rujno vino sluzi, Belo lice ljubi. Pozov pozov Kralju! Nas prejasni Panu! 134

Pozov svoga Kralju, Veljeg barjaktara! Neka uzme Pane! Beloga barjaka. 242. Kod Kraljicine kue. Ovde nama kazu: Mila baba ozma! Ovde nama kazu ozma Ljeljo! Kraljicu caricu! Kraljica carica: Rano uranila Uranila Pana, Lice mi umila. Lice mi umila, Ruvo pokrojila. Svo rumeno ruvo, 243. Kod momacke kue. Ovde nama kazu, Ovde nama kazu! ozmo lejljo! Momce nezenjeno: Je l' ga vi zenite Je l' ga nama dajte? Mi emo mu dati Kraljicu caricu. Kraljicu caricu Budimku devojku. Budimku devojku Od Budimske zemlje. Od Budimske zemlje Stare Srbske slavne, Koja nosi krasna, Tri tovara blaga. Tri tovara blaga, Tri tovara dara. Tri prije velje, Svake bogastine! Prvi tovar dara, Kad pou onda samo kazu pevajuij: ,,S Bogom."

Beli barjak Kralju! Boju neudatu. Boju neudatu Kralju! Boju devojacku.

Boje ljubicice. Te rumene boje, Boje nezenjene, Rumen kalpak Pana, I beloga tila. Eto ide Pana! Kralje Gospodare. Nosi Bane care, Maca zelenoga. Barjaktare Bane Barjaka careva

Svekru i svekrvi. Drugi tovar dara Zaovi deveru. Zaovi deveru, Jetrvi deveru. Trei tovar dara Momku i devojki. Osvri se poklon se! Kraljem barjaktaru. Kraljem barjaktaru I ovome domu. Kunjem domainu Starom staresini. Da nas darujedu Cim god uzmozedu. Cim god uzmozedu Mi smo blagodarni. Bud te zdravi! Bud te zdravi! Zivi i veseli!

135

244. Kod devojacke kue. Mila baba ozma! Mila baba ozma! ozma Ljeljo! Ovde nama kazu. Ovde nama kazu: Devu neudatu. Je l' je vi udajte, Je l' je nama dajte? Mi emo je dati Za nejacka aka, Koji perom pise Po orlovi krili. Koji izpisuje Po sokolovima: Oci devojacke Oci one carne. Obrve junacke, Obrve junacke, Vee devojacke. Obrn se poklon se i t. d.

Svrsetak je kod sviju pesama jedan i isti, pa emo ga s toga kod sviju izostaviti, a gospoda citaoci mogu ga svakoj iz one gornje pesme lako dodati. 245. Kad polaze od Kraljeve kue sve Kraljice. Obrn s Kralju mile, Obrn s Kralju mile! Ljejljo Ljelo! Ljejljo! 1. Obrni se Kralju! Treba da idemo. Kod svacije kue I kod tih momackih. I kod tih momackih I kod devojackih I kod tih gospodskih A i sirotinjskih. Kazi nama kralju! Mili gospodaru! Kakvog emo Kralju! Glasa pocinjati? Ja li deda ozmu, Tog premilog Ljela? Ili baba ozmu Tu premilju Ljelju? Milu Ljelju kralju! Nasu krasnu Ladu! Ili pocinjati, Bana Gospodara? Bana Gospodara. Cara nad carima: Cara nad carima Boga nad Bozima. Tog Triglava silnog Strasnog i prejakog? Ili emo care! Nasa svetla kruno! Pocinjati Bane! Vesela Rusana? Vesela Rusana, I rujna Jarila? Kralj kao odgovara: ,,Pocinjite mile, Vi moje Kraljice! Onog lepog milog ,,Mijo deda ozmo! Milu babu ozmu. Babu ozmu milu, Onu staru Jagu. Onu staru Jagu I tu mladu Zivu. "Mijo deda ozmo Prid najbolji dvori.

Onda tako i pocinju obicno, te to ime i prepevaju, a ako koje drugo ime onda to, no pesme su drugcije, koje nemogo smo dobiti. 246. 136

Mladi. Mijo deda ozmo! Mijo deda ozmo 1 ozmo Ljeljo! Ovde nama kazu. Ovde nama kazu: Mlado i zeleno. Skoro dovedeno Svemu nauceno: Kako vojna ljubit' Svekrvu stovati. Svekrvu stovati, Zaove gledati. 247. Vojnu. Mijo deda ozmo! Mijo deda ozmo! ozmo Ljeljo! Ovdi nama kazu. Rabrenoga vojna, Skoro ozenjena, Lepo obucena: Svoju ljubu ljubit! Svima dobro cinit'; Dugom puskom biti. Britkom sabljom sei, Dusmanine svoje I plemena svoga. 248. Popi. Mijo deda osmo i t. d. Ovde nama kazu: Popa ostarela, Sa prebelom bradom. U ruci mu knjiga Knjiga staroslavna. Iz nje popa cita, I Bogu se moli: Da nam gospod dade Zdravlje i veselje, Zdravlje i veselje Dobra berieta i t. d. Tog plemena roda Roda zavicaja. Roda zavicaja Srbskog gospodskoga. Srbskog gospodskoga Zemlje plemenjite. Plemenite zemlje, Te Inije svete. Te Inije svete e no Triglav spava. e no Triglav spava Rusane usniva. Svekrva voleti, Devere ljubiti. Svima i svakome, Poceste ciniti. Imenima nikog, U domu nezvati: Ve svakome lepse Ime nadevati. Kome Zlata, Kata Kome Bozur, Rujni, Kome Gospa Mila, Kome Gospod Svetli i t. d.

Sve su ove pesme od Jelene Kecicke devojke iz Sentomasa u Banatu sadanjem a pok. vojvodini srpskoj koju pogrebose pre nekoliko godina.

Ona je sama vise puta bila i kralj i kraljica. 249. 137

Kad se oblaci Kralj. Care boze veliki! Care boze veliki! Ljelju Ljejlju! Poljelju Poljelju! Oblaci se brgo. Valja nama dalek Dalek putovati. Po svi dvori caru! Dobri i ubogi. Po svi dvori caru! Mladi i prestari. Da vidimo caru! Deve i te momke. Koje za kog caru! Tome da dademo. Svakom licno caru! Licno i prilicno. Obrni se caru! Te nam pesma kazi. Koja pesma care! Danas da pevamo? Da li pesma caru! Vesela Rusana? Ili pesma care! Stare babe Jage? Ili pesma Bane Lade i Kolade? Ili pesma care" Rujna Rujevita? Ili njegova care!" Brata Porevita? Ili onog care! Boga Ranovita? Ili Ljelja care! Ljelja i Poljelja? Ljelja i Poljelja, Ljelje i Poljelje? 250. Kod Kraljice. Oblaci se Ljeljo! Oblaci se Ljeljo! Ljeljo Poljelo! Ljeljo Poljeljo! 2. Carice gospoo! Danas emo divna Svuda putovati. Svuda putovati Mlogo svasta vidit'. Deva neudatih, Momak' nezenjenih, I pred mloge dvore 138 ,,Pevajte ni danas Ljelja i Poljelja. Ljelja i Poljelja, Ljelje i Poljelje, Ljelje i Poljelje Lade i Koljade." Osvrni se caru! Tebe da vidimo: Kako si se care! U belo obuko. Beli kalpak care, Na krivo turio, Bel dolama care! Po zemlji se vuce. Beli pojas care! Dori do koljena. Beli macu care! U desnici ruci. U tvojega caru! Velja barjaktara. Velja barjaktara, Silna Stegonose: Beo barjak care, Po zemljici crnoj. Po beli nam care! Svu zemljicu crnu. Svu zemljicu crno Kletog Kindusana. Kindusana care! One Mandzurije. Mandzurije care Proklete Globije, Te Globije care Gadne Alemane. I velike care, Crne Tartarije.

Danas dohoditi. Osvrni se carka Mila nam banice! Tebe da vidimo! U crveno ruvo. U crvena lepa Kalpaka na glavi. U crvenoj dugoj, Do zemlje dolami. Po dolami rujnoj Crven pojas rujni. Na kalpaka rujna Toga belog tila. Na tom tilu belom Devet perjanica. So orlovi perja 1. 2. Tako se posle svake vrste pripevaju ti pripevi. 251. Devojci. Mila i premila; Mila i premila! Ljeljo ljeljo! Poljeljo Poljeljo, Ljeljo Lado! 1. Ovde nama kazu: Momu neudatu, So zlaena kosa, Kosa i te ruke. So srebrno lice Celo mesecina. Bele grudi lepe, Pramenje od snega. Plave oci lepe Jasno bozje nebo, A groce milo 252. Momku. Ovde nama Ljelju, Ovde nama Ljelju, Ljelju Ljelju! Poljelj Poljelju! Ljelju Poljelju! 1. Cudno cudo kazu: Momka nezenjena,

So ti paunovi. Paunovi perja So ti labudovi. Tebe ceka divna Mladi barjaktare. So rumena krasna, Crvena barjaka. So devera krasna Bela i rumena I dvorkinje bele Bele i rumene. I so jasno svetlo Svetlo ogledalo. So zelena lepa Dubova kutija.

Ono jarko sunce. Mi doo smo lepo: Da je odvedemo, Odvedemo lepo Da je udomimo; Za Ivana aka aka samouka. Sto ni lepo pise Knjige izpisuje! Belo lice deve Po orlovi krili! Vise vee lepe Po tim sokolovim; Ruse kose duge Po tim paunovim i t. d.

Nee da ga zene. Ako li ga nee Mlada ozeniti, Sa popovom erkom Stojnom il Rumenom? Mi emo ga lepo, Sa sobom odvesti. 139

Ozeniti mlada, Lepa i ubova. So kraljica lepa Gospoa carica. So carica lepa Iz Soluna grada. Iz Soluna grada Srbskog caroslavnog. Sa Krajine srpske I te Grkomanske. Grkomanske teske Pogane Asiske. Ona mlogo kazu, 253.

Prije naprela: Tri tovara blaga I cetir prije. Sve prije slavne Koprene bogate. Koprene bogate Zlatom podatkate. Zlatom podatkate Biserom nizate. Biserom nizate Dragim poprskate. Onim dragim sjajnim Tim dragim kamenom i t. d.

Pocetak je i svrsetak jedan isti. Pocetak u ovih kao sto smo do sada navodili, a svrsetak je onakav isti kao u onih od Jelene Kecicke nz Sentomasa. S toga molimo gospodu citaoce neka i pocetak i svrsetak dodaju svakoj iduoj pesmi, ako hoedu. Mi ovde stavljamo samu jezgru pesama, bez odela njihovih pocetaka i svrsetaka koji su svuda i u svakoj jedni i isti. Brat i sestra. Ovde nama kazu: Zelen bor visoki. Zelen bor visoki Joliku tananu. Bor e da secemo Jeleku kresemo, Jeliku kresemo. Bora da pilimo. To nebio bore Bore previsoki, Niti bila Jela, Jelika tanana; Ve to nama kazu Brata i sestricu. Brata ozenite, Seju udomite, Za miloga dragog Za premilu dragu. Ako vi neete Mi emo jih dobro: 254. Detetu. O snasice Stane! Skoro dovedena, A sto ti je ono, U zlatnoj besici? Il ga ljuljaj Stane! Il ga mi odnesmo? 140 Seju udomiti Za primorskoga Bana. Od Polane grada Srbskog na Krajini. Na Krajini srbskoj Na Vojusi staroj. Na Vojusi staroj Srbskoj caroslavnoj, Srbskoj caroslavnoj Te Velje Avlone. Za tog Krajinara Carskoga cuvara! Carskih mea starih I novih Krajina. Brata ozeniti S curom izdaleka. Od Ljubljane ravne Srbske caroslavne Caroslavne stare Srbske Krainare i t. d.

U te nase dvore Na Krajine ljute. Gde no vojska vrve Sa sve cetir strane. Gde no deca rastu 255. Sekulu i Sei. Sekule mi gleda, Preko cetir brda. Konja sedla vrana Hoe do Zabljaka. Sekul konja sedla Sea odsedluje. Sekul se naljuti I konja odtera. On se masa Sei U bela nedarca. Sea njemu veli: ,,Man se dragi vraga. Crna vraga dragi, Jos goreg inata. 256. Kmetu. Ovde nama kazu: Kmeta ostarelog. Vasdan kmete oda, I batinom mase. Stapom pomahuje, Na delije redom 257. Popu. Ovde nama kazu: Popa duhovnika. Vasdan knjige cita I Bogu se moli: Da nam Gospod dade, Zdravlje i veselje. Zdravlje i veselje, 258. Trepaviu planini.

Ko sibljike vrbe. Brgo ona rastu, Jos brze jacaju. Za vojnike Ljelja Brzo prirastaju i t. d,

Ja sam davno Sea Davno izprosena: Za jelena Bana Iz Orida grada. Za Jelena Bana Voliku vojvodu, Onog silnog cara Branislava mlada. Drvenarovia Starog Dukljanina. Ako cuje Bane Propase ti vrane I ta rusa glava Sa sirokih plea." i t. d.

Strasio navikuje; ,,Bre delije ljute! Besne i pomamne! Nedirajte raju! Dok vam traju glave Lude i pomamne i t. d."

Dobri berieta. Crkve da nam svetle, Monastiri jasni, Da nam budu svetli Vasda i cestiti. Da se stuju crkve Skole i oltari i t. d.

141

Trepavii visoke planine! Na vami su tri polanjska snega. Jedan ljanski drugi prekolanjski, A tree mu ni broja se nezna. Na njega je trava prepuknula. Na travici ibrisim sedzade Na sedzadu bratac i sestrica Oba sede oba rada rade! Sestra bratu zarukavlje veze Bratac sestri kaftan i koliju.

Sestra bratu tiho besedila; ,,Mili brate moje milo blago! Koliko mi cesto kaftan sijes Jos mi cese puca popresivaj. Kada mene moje drago vidi Neka mi se za mene ugreba." Bratac svoju seju poslusao Te sasio kako seja hoe. Nju opazi njeno mlado drago, Opazi je za njom se ugreba.

Od gospodina Mihajila orevia ucitelja Veliko-ockog u nahiji prizrenskoj u Staroj Srbiji, a dobijene preko g. Ilije Spasojevia ucitelja Sretacke zupe nah. prizr. u Staroj Srbiji.

XXII. VIDOV DAN. Kao god sto biva u vece ureva-dne sa oruzjem i t. d. tako na Vidov-dan, ili 15. Junija, biva sa svim odelom. Taj dan sve se, pa i najmanji dronjak, iznosi da se nagreje sunca i da se promaje na vetru. Ako se ovo neucini onda e biti zlo za to odelo. Ceo taj dan Srbi su kao ubijeni. Istina, nerade nista na njega, osim sto zene izciste i iznesu iz sanduka svo odelo i t. d.; no oni niti idu jedan kod drugog niti se caste i praznuju kao u ostale svece. Ovo je valjda zbog kosovske bitke, ako nije tu umesan ma kakav drugi uzrok. U vece Vidovog dana idu momcad a negde devojke i obilazei njive i useve pevaju 259. Ide Vide da obide. Sve useve i plodove. Sto je niklo i poniklo, Sto je niklo nek je niklo, Svuda se peva. XXIII. ROENjE. Pecat ljubovi je roenje deteta. Da se pri roenju u svakoga, a narocito tog naroda, koji se sasvim od prirode nije otrgao i ovoj nepomirljivu vojnu objavio, cini, svasta to svako zna. Tu se mloga cuda tvore, a sva ta tvorea cuda zavise od zelja roditeljskih kakvo dete da jim bude, pa koliko je ovih zelja toliko Ima tisuima vise tih cuda. Po tim prilikama i cine se i tvore druge prilike sredstvom kojih bi dete postalo onakvim kakvo se zeli. Zena porodilja zove se u Staroj Srbiji i jos drugim mestima Roa, Roanica, Leunka. Ona je Leunka za punih 6 nedelja, za koje vreme oprastaju joj se teski i veliki radovi; no ne iz sazaljenja spram nje, nego iz toga uzroka sto se drzi da je pogana. Sve zene donose joj ponude koje se negde zovu i babinje. Dolazak ostalih zena k njoj zove se svie. Najlepsa jela sto mogu biti donose se Porodilji Rodilji ili Leunki za punih 6 nedelja. Donosi joj se vino i tada se kaze "evo sam ti donela i najti jedna bacva vino," a bacva je cinija velika. Tri veceri po roenju dolaze detetu ,,Narecnice", pa mu dele sreu i jedu mu na rizik ili na sreu. Da se dozna sta i kako ove govore detetu i kakvu mu sreu naricu, valja i tu mlogo cuda uciniti dok postane covek Vidovit. Tu ima posla kornjaca, njeni kornjacii mali, stap, cobanski i t. d. Ovo se moze kazati: da se 142 Nek je niklo i nek raste, A sto nije nek nenice Nek nenice i neraste.

detetu za tri dana po roenju resi ceo budui zivot i sudba kakva emu biti, koju nemoze niko promeniti. Dete se krsti, darivi i t. d. U Bosni ide pop i kum te pozivaju na krstenje. Valja uvek cestitati ocu kad mu se rodi dete. Tada se ljube, i, otac, ako je musko tura prste u kose zelei da ima sinova toliko koliko je kose na glavi, a ako je zensko onda koliko u brkovima, ili ako ima ovakve mlogo onda ukazuje na prste obe ruke, zelei jos toliko devojaka. Posle dva meseca dolazi kum i sisa dete, a negde brici. Ona se kosa cuva i od tog pa do sedme godine nesisaju ga i nebriju. Poturice svuda volu da budu kumovi. Pravoslavni na to mrze, te kad ih se nemogu otresti, onda ih zovu na sisanje u sedmoj godini. Ovi se kao i krsteni i kao i oni koji strizu u drugom mesecu dete, racunaju za prave kumove. Kad poturice krsavaju srbsku ili Pravoslavnih decu, tada pope uvek gledaju da ih sto jace zvocnu po temenu jevanelijem i krstom, da im drugi put ne pada napamet da to cini. Nije hravo gde Turcin ili poturnjak bude kum. Istina bi takvi kum pocesto nabijao ognjista svojim kumovima i kumcadima, ali zato izbavlja sve svoje kumove i svu kumcad iz najveih beda. Kosa omivena i nokti odseceni cuvaju se do sedme godine. U sedmoj se godini kosa i nokti i opet secu sa onom starom kosicom opet cuvaju i meu pod streju kunu. Samo kad umre dete spaljuje se. Osim ovog cine se mloge vracbine. Tako kad prohoda dete gotove se najbolja testana jela i pecenja a i ostale akonije. Sabiraju se sva deca pa im se to daje da jedu, no moraju da trce sto imaju snage. Dete se upravo u trcanju nosi vodei ga za rucice. Ovim se hoe: da tako brzo i lako prohoda i u zivotu da je lako kao ptica. Kad su jedno mesecii onda se sijaset cuda cini. Sa umrlim okivaju se u jedne bukagije i odkivaju i t. d. i t. d. Kad se deca sisaju pevaju se pesme: 260. Borismo. Bor borismo i borismo, Boru vetke postigosmo, Da narastu druge jace. Druge jace i vecnije. 261. Boricii borili. Boricii borili. Svi mi zivi i zdravi. Moje kumce najzdravlje Milo kumce Radojce. Moje kumce krepcinom, Najvise mi i vee, Hitro rastlo pa rastlo; Belu vilu prestiglo. Belu vilu brzinom, Jakog bika jacinom, Krepkog konja brzinom. 262. Kad hoe da prohoda. Moji tii letii! Letite mi prebrzo, 143 Na vojsku ga odprati, S vojne doje sa vencem, So Grmovim predragim I sa konjem doratom Tog Davora ubojnog. Po devojku odprati, Dovede mi devojku, Na ogatu prebelu, Svetovida vielo, Sve nam svetlo i belo Ponajvise obraz nam. Da poraste viti bore ; U visinu ponajvisi U jacinu po najaci U veini po najvei.

Moga uru ucite: Neka leti najbrze. Lepog dara dau vam: Svakog smoka i jela, Mome uri najvise, Za njegova krilasca

Itre noge veverice. Svakog darka dau vam, Svakog smoka odiljka, Za mog ure zdravljice Jaku snagu i telo, Svaku sreu i snagu.

Ima jos mlogo pesama sto tada deci pevaju ali mi nismo mogli vise, od ovih, dobiti. XXIV. SMRT. Mlogo ima cuda i obicaja pri smrti, daama, podusijama, kad tuze ili kao sto kazu u Maedoniji i drugim mestima taze, toze kukaju, naricu, zapevaju i t. d. Mi smo te obicaje u nekoliko opisali u nasem sacinjenju: "O starim srb. grobljama" ili o istrazivanju starina nasih. Sad e mo ovde navesti samo neke zapevke, zapevanja, naricanja, tuzenja, jadikovanja, kukanja i t. d. a sve ove reci oznacavaju posmrtne i prismrtne pesme. 263.

Iz stare Srbije od g. Nikole Andrejevia svestenika u Sretackoj zupi u Prizrenskoj nahiji.

Proletava bela vila, Lele nama bela vila! Olje nama ujadenim! Bela vila ustrelica. Kuku nama ustreli e! Ustreli e ojadie! Te ustreli sina Marka Avaj nama mili Marko! Lele nama mnli Marko! Sina Marka Bogdanova, Kuku njemu i plemenu, Tesko njemu i plemenu! I njegova vita konja, Tesko drugu Markovome. Olje nama ujadenim, Lele drugu Markovome! Vita konja toga vrana Smrklo mu se na zli case Jad je njemu bez Marka mu! I sokola ticu sivu. Nepomaze previjanje Ni krilima tuzno bjenje! Lele nama ticu sivu. Kuu vama i do Boga! Jao nama do nebesa! Mrtva Marka pronesose Veli boru lele nama! Avaj nama kuda e ga? Sa te Sare na Plaskavcu

Placi rode i plemenu! Lele svemu i do Boga! Na Plaskavcu, Plaskavcu Plaka e mo i do veka, Uutati nikad bog me! Onu velju Crnu Goru. Crno nam je i doveka! Davor nama do prestanka! Crpu Goru i planinu Planulo nam preplanulo, Preplanulo sagorelo! Gde se smrtni saranjuju. Sarani smo naseg vojna, Sapali smo ah viteza! Za njim majka prestavala Lele njojzi kukavici, Badava joj nesrenici! I po majku ljuba Rajna Mladu vojnu Raji nek je! A i ona sto s njim nee? Vice Marka i doziva, Mrtva usta ne govore! Lele nama i do Boga! ,,Komu mene ti ostavljas?" Svim jadima cemerima! A najtezim bez viteza!" Marko majci odgovara; Nikad bog me ni doveka, Svakom dobru ostavljam te! 144

,,Ostavljam te mila Majko! Lele nama bas takoje, Samu crnu samoranu, Davor nama avaj nama! Tom kopacu i oracu Iskopo si svako dobro, Avaj nama svaku sreu, Lele od sad pa doveka, Po najveu doma svoga! Brai mojoj deci tvojoj" Tesko nama do vijeka! Kuku jao do prostanka!. Ovog smrtnog crnog danka! Za njim ljuba pristavala Kuku njojzi zabadava! A sto crna s njim neide? Svome vojnu govorila: Jaoh njojzi do samrti! Kada s njime neodlazi! ,,Mili vojne rabri Marko! Tesko nama i doveka, Mrtva usta negovore! Kom ostavlas ljubu tvoju?" Ostavlja te tuzi crnoj! Lele tebi i doveka! Nepitaj ga nesretnico! Ljubu tvoju mladu Rajnu?" Za njim Rajna u raj hajde, To ti Marko ostavio Lele nama za obojim! Davor nama i doveka! Mrtav Marko odgovara: Nije bog me ni doveka, Smrtnom strelom. Ustreli nas! "Ostavljam te verna ljubo! Lele nama nees vojne! 264. Mati za sinom. Gde si mi se podigao? Pile moje! Siv sokole! Kamo tebi tvoja krila? Lele majci, Siv zeleni! Sto ti njima nemahajes? Kuku majci, Lele njojzi!

Kuku nama i doveka! Jaoh nama tako nees, Bez nas ode na Przilo! Brzu konju i junaku" Kuu ne es ni do veka, Ljutom ognju i toj vatri. Bistroj vodi krivoj lai, I ribama Smrhatovim! Za njim sestra gologlava Lele njojzi jaoh njojzi! Bez brata je ka bez glave Bez odbrane i zakletve! Svoga brata zaprasuje: Nema bog me ni zakletve, A kamoli brata Marka, Badava ga zapitkuje! ,,Mili brate mio Marko! Sve nas tuzne ucvelio, Ucvelio ostavio, U crno nas ostavio! Kom ostavljas seju tvoju?" Ljutoj zmiji prisojakinjn, Crnoj guji osojkinji, Lele tebi jaoh tebi, Avaj tebi kuku tebi! Tuinima Tartarima! Mrtav Marko odgovora: Dele nama i do veka! Mrtva usta negovore! Tek se prasa za adeta! ,,Dobru konju i junaku" Tesko njojzi jadnoj mladoj! Lele njojzi avaj devi! Kuku njojzi crnoj nevi! Jaoh tuznoj zarucnici, Zarucnici nesrenici!

Valjda su ti jasna perja? Jaoh perja! Lele labudova! Odletila potamnela? Tavno majci, Mrko majci crnoj! Ili su ti ugasnula Ugaso si svete majcin, Pomrcalo jasno sunce! 145

Duga puta putujui Putu cedo! Ti nevicno! Duga puta neznanoga? 265. Ljuba za muzem iz knezevine. Kuku mene moj predragi rabre! Kuku i doveka! Kuku mene i do Boga moga. Jaoh mene vojne! Kud odlazis danas u nezvane? Crni dance! Lele mene crnoj druzi! Kom ostavljas suzno dobro?

Neznana majko, Nezna majka Svojih jada! i t. d.

Jaoh mene dobro moje! Suzno dobro ljubu tvoju Lele mene nebilo me! Kuku mene da Bog dade! Ili tvome starom babi? Tesko njemu i za tobom! Avaj meni sve do Boga! i t. d.

Tako se povtorava, materi, brai, rodu njegovom i plemenu svom i t. d. Utvrenih pesama nema prismrtnih i posmrtnih, ili se bar nama tako cini; nego svaka ozalosena tada kuka, narice, zapeva, jadi, tuzi i t. d. i stvara desme, kako joj i sta na um padne u onoj tuzi. Svaka tada sama stvara sve, seajui se celog zivota umrlog, od roenja pa do posle smrti. Svaka i najmanja sitnica opisuje je se tu najzivlje, najbolje i to nekom nadzemnom bozanstvenom silom. Ona koja neume da stvara zapevke, racuna se da nezali umrlog i takva je posle opste prezrena. Pre nekog vremena javili su mi za tuznu i posmrtnu pesmu pok. Knezu velikom Mihailu, koju su u amamu pevale neke zenske s Dorola. One su se razdelile na dva odelenja, kao sto to obicno biva; pa jedna zapocinje s pitanjama, koja njene drugarice prihvate; a ono drugo odelenje odgovara, na pitanja i u ovim odgovorima i samo pita. Uvek jedna zapocne, pa joj one druge prihvate i pomognu svojim glasovima. Tako je obicno kod sviju nasih obrednih pesama. Divota glasova, ili napeva, tek bi se mogli predstavitn, kad bi se svi glasovi iz kakve pesme skupili. Ovu pesmu ili kukanje za pok. Knezom, koliko sam se starao da dobijem, pa sve badava. One koje su bile u amamu neznadose ni imena ni prezimena ovih pokajnica; te mi osta bolja na srcu sto nemogo ovu divotu dobaviti, da nepropadne, kao i ostale mloge narodne stvari sto propadaju. Sve zenske sto su u amamu bile i slusale ove pokajnice; ne samo da su plakale i same; no mloga je se i udruzila ovim tuznim pevacicama, pa sa suzama i jecanjem pustila i svoj tuzni glas. Kamo nase komponiste, da od ovih naprave tuzne marseve? No uvi! Mi i nemamo jos nista naseg skupljenog. Banda nam duva u tue davorije i svirke, i iz ovih sve mahom izduvava tue, nama protivne i nasim usima, stvari. Trebalo bi bar nase uceno drustvo srb. -- ako se i sad jos mozda nee da zauzima za narodnost srbsku, kao sto je pre cinilo i ako jos sada negleda na licnosti koje na ovom rade, -- pa ne samo za te; nego i za slavske pesme da poslje svoje stenografe, koji bi za 6. meseca mogli samo od ove dve struke prepisati vise od 20.000 pesama raznih. Iz ovih bi se mlogo kojesta vidilo i doznalo. Ja sam u Valjevskom Okr. u selu Suvodanju od Mihaila Bircanina trinajest puta prepisivao ovo nekoliko slavskih pesama; pa nikako nisam mogao prepisati jih. Ovo nije zbog moje ili toga pevaca krivica. Sa moje strane zato sto nisam mogo tako brzo pisati kako je on govorio i pevao. S njegove sto je tako brzo govorio i pevao, kao da je gde u manast. ocenas citao i to u najveu zimu. Sto nije mogao kazati donekle, pa pricekati dok se napise; nego, ako ga pometem gde i kazem mu da stane i oceka malo, on to opet iznova pa iznova. Ja sam molio i sinovca njegova Bogoslava, g. Marka da prepise, kad bude na slavi pa i on nije mogao to uciniti, i tako mi je od te slave samo jedna tusua cestica dosla do ruku.

146

XXV. Kolske, oreke ili orecke pesme. Sve pesme orske, kolske, orecke, korovodske, tancarske, saborske i t. d. pevaju se u kolu, oru, korovodu i t. d., i uz pesmu njihovu igra kolo. Obicno pevaju jih uvek devojke, i pevajui igraju uz pesmu idui od desne na levu stranu ili za tokom sunca. Redka je srpska igra koja ide na desnu stranu i takva je mora biti nova i od skora postala. U ravnicama obicno vise igraju; no u brdovitim mestima. Osim uz pesme igraju u svima ravnicama uz gajde kako u Sremu, Bockoj, Banatu, Macvi, u Pomoravlju, tako isto i oko Prilepa, Sereza i t. d. Osim ovog igraju sad uz sviralu, koja se pravi, od orlovih cevara, od puscannh cevi od drveta i t. d. uz tamburu obicno po brdovitim mestima, uz gaval takoe po brdovitim i t. d. Redko gde igraju uz emane. Kola ili ora ima: devojackih, njevestackih, mladinih, udovickih, onako osrednih godina zena i t. d. Ko vodi kolo: zove se ili kolovoa ili tancar a zensko tancarica. Najteza je igra Macvanka u Macvi, Sremsko kolo u Sremu, Banatsko i Backo u ovim zemljama kao i Bunjevacko i Pletitanac u Tesaliji Albaniji Epiru i u st. Srbiji. Planinski stanovnici ree i tromije igraju od onih koji zive u ravnicama; no zato vise gude uz gusle i kao pastiri sviraju u gaval i dvojnice, koje su u svima krajevima razprostrte, a tako isto i u tambure. U ovih vise ima na suprotnih i po parnih igara, gde para igrajuih, od muskog i zenskog ili oba lica od jednog pola, jedno drugom u kolu igra na susret i kad se priblize podizu vise glava ruke, ovim pljeskaju i meu puske. Neemo sad opisivati igre i kola nasa; jer nam je ova knjiga samo kao program, da se po njoj kupi nasa narodnost. Boze zdravlja i sree o ovom bie za se u knjizi. Evo sad navodimo te orske ili kolske pesme. 266. Cujes , cujes, cujes Majko! Tam za rekom Cujem. Majko! Na srbskoj krajini, Majko! Konji zavedeni. Majko! Za grad zavedeni Majko! Za cmilj povezani Majko! Za cmilj i bosilje, Majko! Glau izglaeni Majko! Zecom izzazdani, Majko! Jezdom umoreni, Majko! Bojem izbijeni Majko! Kopljam izbodeni Majko! Strel'ma iztreljani Majko! Mac'ma izseceni, Majko! Hou l' hou l' ii? Majko! Da konje odresim, Majko! Da zobcom nazobim Majko! Da vadom odmorim . Majko! Da vodom napoim Majko! Ladnom vodom Majko! Bistrom rekom Cujem, Majko! Cujem na krajini Majko! Na srbskoj pogibiji; Majko! Da bidom izvidam Majko! Da rane zalecim Majko! Da vojne razbudim Majko! Nase mrtve vojne, Majko! 147

Momke nezenjene Majko! Zlato nekovato Majko! Alem nepravljeni?" Majko! Al' govori majka, Svojoj miloj erki. Svojoj erki dragoj, Sa Jakcara reke; ,,Idi idi, idi: erko! Te konje odresi erko! Te zobcom na zobi erke! Te vadom odmori, erko! Te Cujem napoji erko! Ladnim Cujem rekom erko! Te rane izvidaj erko! Vidom lekovitim erko! Te vojne razbudi erko! Nase vojne tuzne

erko! Nasu decu jadnu erko! Nase branioce erko! I naseg Gospodstva erko! Gospostine erko! Nase carevine erko! Nasu diku krasnu erko! Nase vojne mlade erko! Momke nezenjene erko! U mrtvome sanku erko! Razbudi jih draga, erko! U grad uvedi jih erko! U grad Nis nas slavni erko! Na toj reci Cuju erko! Slavni staro-slavni erko,!"

Ova se pesma peva u Macvi kad momcadija ide u kolo. Pevaju je kao obicno nase muske pesme dva i dva u glas sa variacima macvanskim, koje su srodne sa uzickim, podrinskim, cacanskim, rudnickim, staro srbskim, albanskim, maedonskim, tesalskim, epirskim a i nesto valjevskim i u Bosni do nekle. 268. Kokonjica pesma i igra. Kokonjice kokonjice Ivanj vanj! Ivan van Ivan van! Tamo sedi tamo sedi, Kapetan kapetan, Pije kavu, pije kavu Iz fildzan iz fildzan, Mene zove, mene zove Na divan na divan; Da mi kupi da mi kupi Zut fistan, zut fistan, A ja neu, a ja neu Zut fistan, zut fistan; Vee ou, vee ou Mor dolam, mor dolam. Kokonjice kokonjice! Ivanj vanj Ivan vai! Tamo sedi, tamo sedi Kapetan, kapetan. Pije kavu, pije kavu Iz fildzan, iz fildzan. Mene zove, mene zove Na divan, na divan: Da mi kupi, da mi kupi Zut kavad zut kavad, 148

A ja neu, a ja neu Zut kavad, zut kavad; Ve ja ou, ve ja ou Bel svitku, bel svitku. Kokonjice kokonjice! Ivanj vanj, Ivan van! Tamo sedi, tamo sedi Kapetan, kapetan, Pije serbet, pije serbet Iz fildzan, iz fildzan. Mene zove, mene zove Na divan, na divan: Da mi kupi, da mi kupi Zut erdan, zut erdan, A ja neu, a ja neu Zut erdan, zut erdan; Ve ja ou ve ja ou Bojader, bojader Rujna, krasna Bojader, bajader, Kokonjice, kokonjice! Ivan vanj, Ivan van! Tamo sedi, tamo sedi Kapetan kapetan. Pije mednu, pije mednu Iz fildzan, iz fildzan. Mene zove, mene zove Na divan, na divan, Da mi kupi, da mi kupi Zut duvak, zut duvak;

A ja neu, a ja neu Zut duvak zut duvak; Ve ja ou, ve ja ou Bel prevez, bel prevez, I ja ou, i ja ou Zut cizme, zut cizme, I ja ou, i ja ou Jazdiju, jazdiju. Tu kolastu tu kolastu Jazdiju jazdiju, Ljubicastu, ljubicastu, Jazdiju jazdiju. Rece meni, rece meni Knezi mlad, Knezi mlad; ,,Doi Koko, doi curo! Na divan, na divan. Kupi u ti sve sto es Ja junak, ja junak. Odi meni, odi meni Na divan, na divan." Ja se pope, ja se pope Na divan, na divan Popi kavu, popi kavu Iz fildzan, iz fildzan. Pa mi kupi, pa mi kupi Knezi mlad Knezi mlad Pa mi kupi, pa mi kupi Sto rece, sto rece, I uze me i uze me Za sebe, za sebe.

Mlogi Kokonjicu, od koje je i mars vojeni i tuzni napravljen pok. Milosu Obrenoviu biv. knezu srpskom, drze, da je tua i pesma i igra. Ovo drze zbog same reci, kokonjica, koje znacanje neznadu, i ako u Srbiji ima stotinama imena i prezimena Kokan, Kokona Kokanovi i t. d. Jedan je cinovnik iz Sabca bio i u Rusiji na nauci neki Jova Kokanovi. Neznanje uvek svoje drzi za tue, a tue za svoje te tim se i ogleda neznanje cije.Sta ta rec kokonjica znaci mi neemo ovde mlogo o tome govoriti, no sad emo samo kazati: da je nasa i da znaci gospoicu, lepoticu i ljubaznicu. Kad na pecatamo vas Sbornik Srbskih licnih imena, onda emo tu progovoriti koliko je nuzdno. Ovu igru Kokonjicu obicno igraju same devojcice bez muskaraca. Donesu nekoliko jastuka, pa jednu naprave Knezeviem mladim, ili kao sto ga sad zovu kapetanom, i na te jastuke posade. Oko ovog, ali malo nize, a na manje jastuka, ili korova, posutim cveem, narocito ivanjskim, posade njegove sluge i pandure. Dadu Knezeviu soljicu iz koje lije, kad nema kave, vodu sladku, a devojcice oko ovih igraju i pevaju onako kao sto ide u pesmi. Pola se kola razgovara u pesmi, a Knezi kazuje sta e kupiti, pa kad izreaju sve do najmanje sitnice, i Knezi pristane sve da kupi, onda Kokonjica sedne do njega, poljubi se s njim, pije ono iz soljice, i posle toga grade svadbu. Ovo se obicno peva i igra na Ivanj-dan a pocne od Uskrsa, prvi put pa posle te godine, do jeseni i do prosevina i svadba svaki dan peveju i igraju kad god se skupe devojcice. Prekrasni napev -- melodiju -- ove pesme, nema Srbina, koji nevole, a pok. knez Milos zapovedio je i mars od ove da mu se napravi, sto je i ucinjeno. Kad je umr'o od istog napeva, te iste pesme, napravili su mu i i pogrebni mars. 269. 149

Kolubarka. Kolubara brdom dere Kolubara brdom dere Brdom dere. Na njoj Ana noge pere Na Njoj Ana noge pere Noge pere. Noge pere da opere Noge pere da opere Da opere. Vise nje se Jovo dere Vise nje se Jovo dere Jovo dere: ,,Peri noge Ano moja, Peri noge Ano moja , Ano moja! Noge peri neutoni Noge peri neutoni Ne utoni. Kupi u ti zute cizme, Kupi u ti zute cizme Zute cizme; Da ne prljas noge bele Da neprljas noge bele Noge bele." Kolubara brdom dere Kolubara brdom dere Brdom dere. Povtorava se svo odelo i svi nakiti. 270. Kad pocnu igrati pevaju. Vatajte se bjele ruke Bjele ruke precile. Za tkanice lastavice Kovanice srebrne. Za silaje vezelije Koze savtijan. Za erdane zveketane 271. Druga opet kad pocnu da igraju. Koj za kolo ajd u kolo? A ja znadem koj za kolo: Mladi momci nezenjene I devojke neudate. 150 Ploce srebrne. Za kajice pozlatice Kova zlaena, Za minuse previjuse Draga kamenja. Da vidimo ko za kolo Mlado ubavo. Na njoj Ana vrata pere Na njoj Ana vrata pere Vrata pere. Sa brda se Jova dere Sa brda se Jova dere Jova dere: "Peri Ano bela vrata, Peri Ano bela vrata! Bela vrata. Peri Ano neutoni, Peri Ano neutoni Neutoni. Kupi u ti litru zlata Kupi u ti litru zlata Litru zlata. Sali u ti oko vrata Sali u ti oko vrata Oko vrata. Da ne ljubim gola vrata Da ne ljubim gola vrata Gola vrata; Ve da ljubim oko zlata Ve da ljubim oko zlata Oko zlata," Ka no pcela oko sata Ka no pcela oko sata Oko sata i t. d.

I to znadem koi nije; Ko se skoro ozenio Svakog dobra pozelio: I percina ocesljana I aljine ocisene I obue osusene, Bila lica umivena Dobra konja osidlana I oruzja ocisena. Snaznih nogu ociseni Opit mu se i to veli: Sid kod kue cuvaj kuu Za glamljama sa zenama Sa krnjavim tim sudima. I ja znadem koja nije, 272. Odi Maro da igramo. Odi Maro da igramo, Dokli vojna neimamo Dokli globu neimamo, A na nasim belim vratu, A kad vojna uzimamo; Onda kolo to sarino To sarino to kitnjasto To kitnjasto okieno, To nam kolo korovode, Korovode pliti tanac, Za na veka propadnu e. Neda vojna kolu doi, Ni po kolu pogledatn, A kamoli zaigrati. Neda stati do kog oes' Ni pogledat kuda volis; No mi vojno zapoveda; ,,Sid kod dvora kue svoje. Sid kod dvora cuvaj kue, Cuvaj dvora i volova I volova i torova" Joste vojno silan veli: "Za te kolo divojacko, 273. Prizrenka. Oj na gradu Prizren gradu Oj Lado le Lado, Oj Ljiljano Lado le,

Za to kolo za to oro Za sarina horovoda, Koja s skoro udomila, Svakog dobra pozelila: Bila lica umivena, Ruse kose ocesljane Lepe reci i pogleda, Sada vele njojzi mladoj! Sid kod kue za ognjistem Za tim starim pepiljistem. Peri sude, nosi vodu, Mesi leba, sluzi svakog Ponajvise starijega Svoga doma domaina.

Ko za sljepog jarko sunce. Sid kod dvora igraj kola Igraj kola nevestickog, Sa nevestam i zenama, A ne davno dovedenim." Kanda e mu dvor pobei. Ako Maro duso moja! U tim dvorma nesedimo, Opet vojno zapoveda: ,,Sid kod dvora cuvaj dvora. Uzmi iglu i rukava Vezi vojnu zarukavlje. Staroj babi te kosulje, A svekrvu gaetine Na njegove nogetine." Rukav vezla vojna klila Vojna klila i rukava: "Moj ga vojno nederao," Ve moj bratac izderao Ponajmlaiji po najlipsiji Sve po kolu tancujui Po prelima igrajui."

Oj Lado le Ljeljo! Oj Leljo Poleljo! (Ovo se pripeva posle svake vrste) 151

Prizren gradu Carigradu Na carevu vinogradu: Divno rasti ruzicica Bela ruza i rumena. Sian cvitak ucvatio Sian cvitak ruzicica Ruzicica crvenica, Crvenica i bilica. Ljubi mene moj dragane! Sad me ljubi duso draga! Sad me ljubi ja l' nikada: Dok sam bela i rumena, Ka ruzica ta bilica. Sad me ljubi sad ja umri! Ako li me nepoljubis ? Ljubile te ljute zmije Sve do smrti nemilice 274. Pleti tanac. Oj da pletemo! Oj pleti tanac! Oj Ljiljanjoj; Oj Poljeljoj', Oj Lado le, Oj Poljelju le! Oj pleti tanac! Oj sareni le! Oj horovid le! Oj kolo velje! Oj sveto oro! Oj devojacko! 275.

Zasto mene zaboravi. ,,Ne mri ne mri duso moja Oj Ljelju le, Ljelju! Oj Poljelju le Ljelju, Oj Ladole Poljelju Oj Poljelju Ljelju Oj Poljelju le Lado. (Tako posle svake vrst pa do kraja) Nemam tebe di kopati. Daleko je groblje moje, Jos je dalje oca moga Oca moga ta mogila Nedra tvoja groblje moje, Ruke tvoje nosioci Crno oke pratioci Medna usta zalioci.

Oj i momacko! Oj da kupimo; Oj mlade momke! Oj i devojke. Oj da se vide, Oj i poznadu! Oj da igraju, Oj i pevaju! Oj, iz daleka! Oj, i iz bliza! Oj, poznanici! Oj, i neznanci!

Brojanice zovu se ove idue pesme koje se opet pevaju kad se igra. Kaloper seri materina! Sto se i mi egod netrevimo? ,,Sto bi bilo i da se trevimo? Kruska nijesam da me kome saljes Ni jabuka da u njedri mees; Ve divojka od dva gospodara." Al' govori Perun momce mlado: ,,Ljuti jadi pominju me nate." A ja neu ni glijedat na te; Ve glijedat na veega junaka. Na vijeeg a i na boljega, Sto no skoro oco u vojnike, Na junaka ura Davoria. Jedni vele nikad doi nijee Drugi vele da e skoro doi. " Jos Kaloperka u rijeci bila, Al' eto ti sina Triglavova Triglavova sina Jezdraksina. Kako doe on nepita majku, Zivaniju gospou gospoa. On nepita! "sto mi radismajko?" Ve on pita; ,,sto mi radi drago?" 152

Pa otide dragome na branu, Pa crez branu dragi bjesjedio: ,,Duso draga otvori mi branu! Da uljezem crez branu na vrati. Pokise mi samur na kalpaku. Na kalpaku trista tetrenika,

Tetrenika a i trepetnika Sto no sam jih tebi kupovao, Kupovao novcem sa razbojna, Sa razbojna mijesta razbojita e se bori svijetlost i tamina?

Ove su pijesme prijepisane od Stane Bircanke, koju smo vijeer pominjali. Ova posljednja dosla je iz Ercegovine u Valjev: nahiju od dosijeljenika.

Ova je pijesma, kao sto se vidi cista mitska, ovdi joj je rijed pa je mijetu smo. Sta ona znaci i od koje je vrijednosti tijeker e vrijeme i u njemu znanje ljudi pokazati. 176. Podskocica. Vjerne druge nje hodite lude! Nje drzite vjere u junaku. U junaku ka no u opanku. Muska glava i susnjiva-grana, To su druge dvje slicite stvari; Udri granu o zjeljenu travu Sva joj susnja od jenoc opane, 277. Doskocice. Sto no vrjeme u proljee dade? Ono sto nam u jesjen oduzmje. U proljee razlista se grana, Al' u jesjen sva opadne zuta. List opane, a grana ostane. U proljee drugjem listom cvjeta E takva je ljubav u djevojke. Vjeran druze njevjeruj djevojci! Djevojka je svaka varalica Jednu vjeru tisuima daje, Jednu lubav tisuima djeli. 278. Oro izprosjenicko ili svatovsko. Sjenicice ljepo sjeme, Ljepo sjeme prjelijepo! Ovako pripjevaju Srbi Risani i Krisani, a Srbi Muhamedove vjere u Bosnn Ercegovini, St. Srbiji, Albaniji Maedoniji, Tesaliji i t. d. pripjvaju: 153 Meni moja tri krat doskoila. Doskoila tri put prjevarila. Jenom rjee: ,,Dojdz' na pener dragi!" A ja jadan njoj na pener hodo, Al' se ona sjejom zaklonila. Drugom rjee: ,,Dojdz' u basu dragi'." A ja jadan odo joj u basu. Al' se ona snahom zaklonila, Treom rjee: Dojdz' na bunar dragi!" A ja jadan hajde na bunara, Al' se ova s majkom zaklonila.. List opane a grana ostane. Takva vam je vjera u junaku. On te ljubi dok drugu njesgljeda Kada sgljeda; ,,sbogom ostaj draga!" Osta junak a propade ljubav, Kao grana sto ostane druge! A opane susnje svjekoliko.

"Jaraman ljepo sjeme, jaraman." U istocnoj i juznoj Staroj i dan. Srbiji, kao i u Albanijama, Maedoniji i Trakiji. i t. d. ,,More dzanum lepo seme." A moj dragi ljevse ime. Sto te nigdje na dvor nije? Il je tebi malo spati, Il ti njeda stara mati? A da znadjes drago moje! Kakav ti je dusman mati? Dosao b' mi na aira, Da inimo dusi hajir, ajir nam je mjekan dusjek, ajirici dusjeici. Dusjeici ti mjekani, A mjekani prjemjekani. Vjedro njebo kumas jorgan Mjedna usta serbet voda.

Od Joke Sarajevke i Stane Zvornianke.

279. Orecka, Stojanka bolna lezala, Tri leta duga bozija. Drago joj nikad neznade, A koga drago doznade Stojnu mi lepo prasase: ,,Stojano duso i srce! Koga si bolna lezala, Sto mena nisi kazala? 280. Sto ne dojde drago. Sto nedojde ti zimuske? Koga mi studese, Koga mi studese. Toko dojde leto ovo Koga me tresese? Koga me tresese? Sto ne dojde u prolee Koga mi cvetese, Koga mi cvetese? Toko dojde vo jesena Koga mi padose, 281. Jasakdzija idija. 154 Koga mi padose? Sum ti bilo na tuina Pari izvaalo, Pari izvaalo. Tebe ti duso draga! Pari ti praalo, Pari ti praalo. Zato ti nedojdo duso drada! Zimuska po zima, Zimuska po zima. Ponada da ti donesem. Solunska ljuta raija, Veleska bela pogaca, Tetovsko belo jabloko, Izmirski zolti portokal, Mostarsko grojzje to slatko S mora mi smokvi ti slatki."

Jasakdzijo idio! Ne razigruj konja tog. Od je moma srdljiva Deka cesto neides. Golem peskis nen osis; Svilen fustan donosi. Jasakdzio idio! Ne razigruj konja tog, Ol je moma srdljiva, Deka cesto neides. Deka cesto neides, Golem peskes nenosis: Ta stambolska samija, Alosana samija. Jasakdzio idio! Nerazigruj konja svog,

Ol' je moma srdljiva Deka cesto neides. Deka cesto neides, Golem peskes nenosis; Te srmali jeleke Vo Soluna rezani. Jasakdzio idio! Nerazigruj konja svog, Ol je moma srdljiva Deka cesto neides. Deka cesto neides, Golem peskes nenosis; Ta vezena zobani Vo Prizrena rezani V Sarajevo vezeni.

Tako dalje povtoravaju se site haljisca sto ji moma nosi i vo sto se oblece. 282. Kogo oro pocne. Tegni, tegni, Bojana to oro! Zemi ja Mitra do tebe, ,,Ja bi zela ta Migra, Bog da ubije majka joj. Mitra mi nema kosulja Gola kak e ja zemam, Kak u je zemem do mene? Sto ne mi kaza po brgo? Kosulja da je naveze." Tegni, tegni, Bojano to oro! Zemi zemi ja Mitra do tebe. ,,Ja bi zela ta Mitra Bog da ubije majka je. Mitra mi nema klasenik. Tako si haljina pjejat se vo oro. 283. Sarada ura bela saja. (Vezena na prsima kosulja od kud je postao Savan.) Sara ura bela saja: Ot Mitrov den do urev den. Sco mi klaje ti dvinajes, Ti dvanajes bas terziji, Da joj sarit bela saja, Koa dojde den urev-den, Usce ne ja do sarali. Site momi izlegaje Izlegaje na panaur: Izmijeni izcesljani 155 Gola kak u je zemem, Kak u je zemem do mene. Sco ne mi kaza po brgo, Klasenik da joj napravim?" Tegni, tegni Bojano to oro! Zemi, zemi Mitra do tebe. ,,Ja bi zela Mitra do mene: Bog da ubije majka je, Mitra mi nema taj pojas. Gola kak da je zemam, Da je zemam do mene? Sco ne mi kaza po brgo: Pojas da joj odkajem."

I ubavo promenati. Bela ura mi izlece; Ni mijeno ni cesljano, 284.

Ni ubavo promeneto, I od site po ubavo Po najbolje ponajlepse,

Izvikna Stojan, ili kolko ko zali za kogo? Izvikna Stojan de Izvikna Stojan de podvikna; "O to de kalaj Marija! Za tasina ta korija Na veleska uprija. Zali me majko zali me! Do koga i me pozalis? Zmijami vlezla v pazuva," Majka mu placno govori: Zalim te sinko Stojane! Zalim te cedo roeno! Duri da glavna list pustit Duri da sonce zastanet" Izvikna Stojan podvikna: ,,O to de kalaj Marija! Za tasina ta korija; Na veleska uprija. Zali me tatko zali me Do koga a me zalite, Zmija mi vlezla v pazuvo" ,,Zalim te sinku zalim te, Zalim te sinko Stajane! Duri da more se ispolni So droben pesok poravna,, Izvivna Stojan podvikna; ,,O to de kalaj Marija! Za tasina ta korija, Na veleska uprija. 285. Neda na Sarajo. Igra Neda na sarajo, Na sarajo Alin bega, Dur se saraj potresaje Neda majke privikaje; ,,Dosta igra bela Nedo! e iskidnes zolti cegli" Alin bego govorese, Belu Nedu nagovara; ,,Igraj igraj bela Nedo! Igraj igraj briga nemaj! Nemoj zalis zolti cegli Koj je kupil pak e kupi." Igra igra bela Neda Na sarajo Alin bega. Igra Neda briga nema, Za te zolti cegli melki. Sto pocepa sto izkidna. Alin bego kupil cegli Kupil Nedi zolti cegli. 156 Zali me brate zali me Do koga a me pozalis? Zmija mi vlezla v pazuva." Zalim te bratac zalim te Zalim te bratac roini: "Dur da se stori livaa, Od tija poti potisca. Izvikna Stojan podvikna." "O to de kalaj Marija! Za tasina ta korija, Na veleska uprija. Zali me sestra zali me Do koga a me pozalis Zmija mi vlezla v pazuva?" ,,Zalim te brate zalim te! Zalim te brate roeni! Dur da mi nikna bosilak Iz kamen studen i laden." Izvikna Stojan podvikna; "O to de kalaj Marija! Za tasina ta korija, Na veleska uprija. Zali me nevesto zali me Zmija mi vlezla v pazuvo?" ,,Zalim te junak Stojane! Zalim te mio gospodar! Duri najdo junak ko tebe.

286. Ta je pesma mitolosska, no mi ga metnaje tuna sco je orecka. Svirni mi svirni Mitro, Mitro tuozemce 1 " Kak da ti svirnem Judo le? Judo le lele Samovilo? Cudo le tuozemko! Samovil lele nase le, Tako se prepea. Moj go tatko nebrien, Nebrien hodit i spava. Nebricen hodit Judo le! Nebricen hodi mene zalit Svirni mi svirni Mitro! Mitro tuozemce! "Kak da ti svirnem Judo le, Judo le lele Samovilo? Majka mi hodit ne brien Seja mi hodi nebrigen, Nebrigen zali za mene. Bosilek sestra nenosi, I v graina tozna neodi." 287. Belika i rizik. Veljo, Veliko dilber Bugarko! Dilber mlada bela Bugarko! Sto belo peres da crno nosis; Al' majka zalis, al' tatka places? E idi ludo i mlado! Izgovori Velja Velika, Izgovori dilber Bugarka: Ni majka zala, ni tatko placa. Toko si placa na svoj razik. 288. Tece reka iz stred selo Srbljana. Tece reka iz stred selo Srbljani, Malo le Srbljani; Srbljana Vrbljani, Vrbljani Srbljani! Nosi vetka, Maso le maslinke! Na cardaci dve posteli poslani Na grani dva cardaka visoka. Na posteli dva terziji ubava, 157 Za sco su rizik, rizik nemala? Moje to ludo v tuina oslo, Tuina oslo devet godini, Na deseto konja pustilo Na sedlo bese pismo pisano; ,,Mozi se Veljo Veliko! Veljo Veliko dilber Bugarko! Mozi se Veljo vee necekao." Nebricen Judo le Samovilo! Za mene zalit sirota. Majka mi more Judo le! Crni drapni nosi za mene." Svirni mi svirni Mitro, Mitro tuozemce! ,,Kak da ti svirnem Judo le, Judo le lele Samovilo? Bratac mi hodi nebricen Nebricen zalit za mene, Bratac mi nosi crna kapa, I zali Mitre ubavo." Svirni mi, svirni Mitro, Mitro tuozemce! ,,Kak da ti svirnem Judo le Judo le lele Samovilo! ''

Oni krova svilena vosulja. Svilena kosulja krova, Srmeli alisca siju. Alisca siju ubavo Maso le! Od tuda ide mlad ubav, I mi prasa ubavi terziji: A koj e ji erdosaje? More Mala Maju le! 289. Drugacki sedese. Drugacki te sodese sedese, Malo le more Majo le! Maso le mome ubava! Iz selo Vrbljani: Vrbljana Srbljani! Srbljani junaci! 2.

Maju le Masola de? Da l' za tebe da l' za mene?" Al' govori Mala Masulja: Jedno ga terzija za tebe, Drugo terzija za mene. Mi je dva da ji erdosame Maso le more Maso le! Maso le mome ubavo!

Druacka sedese sedese, Vo golema graina graina. V graina sedese sedese I rano cvee berese, berese, Rano cvee ran bosiljak, bosiljak. Za dvojica mlad terzi, i terziji.

1. 2. Ove se vrstice u obe pesme posle svake vrste prepevaju. 290. Zavi se oblak nad nase selo. Zavi se oblak nad nase selo, Nad nase selo nad Bojanovo. Nebilo oblak tok bilo junak To bilo junak iz Sarajevo. Mi begendisa dobar junak, Mi begendisa jedna devojka. Jedna devojka Bojna ubava. Mi otide junak tatka da prosi Tatka prosese tatku govorese: "Oj tatko tatko star otec! Da mi go dajes ona devojka Ona devojka Bojna ubava!" Tatko mi ima cevger volova Volovi dava Bojna nedava. 291. Zaimce na vojska. Vo cetvrtak svadba pravilo, Svadba pravilo mlado Zajimce Mlado Zajimce to spahice. Vo petak ferman mu doje. Ferman doje ot cara Murata. Ferman mi pojet i drobna solzi I drobna solzi Zajimce roni. Nevesta prosto pred nego izaje, Izide i go prasase." "Sjo mi places ej idi ludo! Ej idi ludo milo i drago! Milo i drago moje Zajimce spahice!" 158 Majka mi ima cevger ovci Ovci dava Bojna nedava. Bratac mi ima cevger konji Konji dava Bojna nedava. Sestra mi ima cevger graina Graina dava Bojna nedava. To slusal slusal taj dobri junak, I koga si te izslusal I go vide mu ne dava Bojna; Bojna si zval na sila svoja. Na sila svoja junacka, I go odnese u ser Sarajevo Vo Srbija zemlja Bosnacka.

I mu dade bela marama Bela marama oci da brise!" Marama zeme Zajimce spahice, I mi izbrisa te solzni oci. I mi govori na svoja bula Na svoja bula mlada nevesta. ,,Kak da ne places moja mila? Moja mila mlada nevesta! Vcera svadba sme pravile Deneska ferman mi doje! Da idem na ta silna vojska Na silna vojska Moskovija. Tok samo ti se molim Ti se molim da neplaces, Da ne places i ne zalis Car me zove na silna vojska, Na silna vojska da idem I da mi bides verna nevesto! Da me cekas do sedm goina, Koji e ti dojde ova jaglika Toja e znajes da sum ziv," I se opremi Zajimce spahice, I se opremi i dobra konja I mi ode na silna vojska, Na silna vojska u Moskovija. Mlada nevesta ga cekaje Nevesta ga cekam za sedm goina, I nema je juste tri meseci. Mlado spahice ne je mi doslo Ne je mi doslo za osum goini. Na deveti goini mi zdumala Mlada nevesta da se udava. I mi zduma i mi storila Ta dobra svadba lepa ubava. 229.

Na isto svadba stize Zajimce! Zajimce mlado spahince; Pa mi se priblizi mlado Zaimce Mlado Zajimce dojedan klajenac, ,,Na klajenca naje stara si baba. Stara si baba svoja si majka I joj govori! "Pomozi Bog. Pomozi bog stara si babo!" Baba mu rekna; ,,Bog ti pomogo'." Bog' ti pomogo neznan junace! Zajimce joj govori: ,,Podaj mi voe da se napijem e te pitam mori babo! Sto su tije surli topani?" Ne moj pitas mlad delija! ,,Moja se snaha udaje Moja snaha koja je bila U moja kua osum goina." O toa svirit ti surli Ti surli tia topana." Toa se tekna mlado spahiice. I potegna sablja dimiskina Otide vo pred vo svatovi, Kut je mlado nevesta E izvadi belo jagluce, I pokaza na mlada nevesta I zastrami si kiteni svati, I odvede Zajimce mlado! I odvede svoja ta nevesta. Vo svoja kua i svojoj majci, I ostana ujadeni kiteni svati, So svojego mladoga zeta.

Koga e da se razsipa oro i panaur. Rasipaj oro Trendo! Poji si doma Trendo! Pojdi si doma Trendo! Dete ti place Trendo'! 293. Ipak koga se rasipuva oro. Nerasipaj se, nerasipaj se ej panaure! Ja ne sum doso, ja ne sum doso da se rasipam. Toko sum doso da go saberem: Idite ovamo devojki moje! Idite ovamo vo vase selo, 159 Neka mi place ludo! Neka mi place malo! Svekrva imam ludo! Neka go tesi mlado.

Vo nase selo vas vilajet. Vo nas vilajet: dve sonca greje, Dve sonca greje dve mesecine. Ovamo ima jednego junaci. Sjo lube dobro ubavo

I sjo vola ubavi momicki. Idite vamo vo nas grad, Vo nasem gradu site bogatstva. Ponajvise medu seeru, Sjo ranime svoji ti zeni.

Site orecki tia pesmi ot Ilinka Venzankovi ot Stara Srbija zemlja Albanija, Mijacka,

294. Bosanka, Oj djevojko cemeriko! Ubilo te zlo vjeliko! Ha ha mjedena! Ha ha roena: Hajde tako, jau vako, Bi es moja svakojako! Ha ha mjedena! Ha ha roena! Ti se nosis i ponosis, Ti se bjelis i rumjenis. Ha ha mjedena! Ha ha roena! Hajde tako, ja u vako Bi es moja svakojako. Ha ha mjedena! Ha ha roena! Ti se bjelisi rumjenis, A sta meni mladu vjelis? Ha, ha mjedena! Ha ha roena! Hajde tako, ja u vako, Bi es moja svakojako, Nit se bjelim ni rumjenim, Opjet vjelim da s' ozjenim Ha ha mjedena! Ha ha roena.! Hajde tako, ja u vako, Bi es moja svavojako, Ha ha, mjedena! Ha, ha roena! Nit se mijem nit se brijem, Opjet vjelim da s' ozjenim. Ha, ha mjedena! Ha, ha roena! Haj de tako, jaku vako Bies moji svakojako. Ha, ha mjedena! Ha, ha roena! Sto se nosis i ponosis, Kad te znadjem i poznajem? Ha, ha mjedena! Ha, ha roena! Hajdje tako, ja u vako, Bi es moja svakojako. Ha, ha mjedena! Ha, ha roena! Kad te znadjem i poznajem Kog si roda i poroda, Ha, ha mjedena! Ha, ha roene! Hajdje tako, ja u vako. Bi es moja svakojako. Ha, ha mjedena; Ha, ha reena: Otac ti je buzaija, A mati ti kokiirka Ha, ha mjedena! Ha, ha roena. Hajdje tako, ja u vako, Bi es moja svakojako Ha, ha mjedena! Ha, ha roena. Koke nosis tje prodajes, Tje se duso ljebom hranis. Ha, ha mjedena! Ha, ha roena! Hajdje tako, ja u vako, Bi es moja svakojako. Ha, ha mjedena! Ha, ha roena!

Prjepisao sam ovu pjesnu jos 1860 god. na sastanku racanskom, pri Usu Drine. 295. 160

Sremka. Tekla voda Tekelija, Tekla voda Tekelija. Pod njom rastla sevtelija, Pod njom rastla sevtelija. Pod njom oda Anelija, Pod njom oda Anelija. Od tud ide star delija. Od tud ide star delija. Na, koljicu cilasastom Na konjicu cilasastom, Bas ko brada star delije, Bas ko brada star delije. Pa govori Aneliji Pa govori Aneliji! "Pomoz Boze Anelijo! Pomoz Boze Anelijo! Pije li se Tekelija! Pije li se Tekelija? Jede li se sevtelija Jede li se sevtelija? Ljubi li se Anelija Ljubi li se Anelija?" Odgovara Anelija Odgovara Anelija: "Id' odtalen star delija! Id' odtalen star delija.! Nepije se Tekelija, Nepije se tekekija! Nejede se sevtelija, Nejede se sevtelija. Ni je za te Anelija, Ni je za te Anelija. Za deliju grbatoga Za deliju grbatoga. Grbatoga ostarilog, Grbatoga ostarilog; Ve za momka mlaanoga. Ve za momka mlaanoga;

Ovu sam prepisao od stare g. Pele Jaksieve, supruge bivseg starog g.Jaksia blagajnika -- ministra finansije -- pok. kneza Milosa. Od nje su i ove dve idue podskocice.

296. Dan i no Despa, Dan i no Despa Na nebo uzdise Na nebo uzdise! Cim zvona cuje, Cim zvona cuje, Na ma metanise Na ma metanise. Umazala svetce, Umazala svetce Sve celivajui, Sve celivajui. Ona misli luda, 297. Podskocica. OJ prijo prijo! Ala bi te bio Kudgod bi te stigo. 298. 161 Ala bih te bio Mojim mednim ust'ma I belim rukama. Ona misli luda, Monahinja biti, Monahinja biti, A neznade mlada, A neznade mlada, Tamo nema dragog, Tamo nema dragog. Nema jednog mladog, Nema jednog mladog, Nego tisu besnih, Nego tisu besnih. Crnih kaluera, Crnih kaluera.

Doskocice. Mliko macije Jaje svracija Miso svacije. 299. U polju Turci, U sumi vuci, U dvorni kucci, U gori hajduci, 300. Sto hoces ti coce? Otac ti za pekom kuckom, 301. Stana i Janja. Igrala Stana i Janja. i Janja. Na Janu fistan do zemlje, Do zemlje. Na Stanu ni lek ne malo, Ne malo. Putom proose carevi Carevi. Prvo mi bese car Vladan, Car Vladan. Drugo mi bese car Svevlad Car Svevlad. Tree mi bese car Caslav, Car Caslav, Od srbske zemle ponosne Ponosne, Iz Zete stare Srbljanske, Srbljanske. Tri put se Stane priklonjav Priklonjav; A Janje ni lek ni malo Ni malo. Sto mi se cari prikljanju Priklanju, A Stane mladoj ubavoj, Ubavoj. Stane mi ima tri brata Tri brata: Prvi joj bese car Dusan Car Dusan. Drugi joj bese Svetozar Svetozar, A tree velji Zvonimir Zvonimir. Zato se Stane poklanjav Poklanjav. Janja mi ni lek ne malo Ne male. Stade mi Janja da place Da place. Svoju mi majku proklinjat Proklinjat. Sto njojzi brau ne rodi Ne rodi. Veli joj care Dusane Dusane. Veli joj Velji Budimir Budimir, I najsilniji Svetozar, Svetozar, I onaj stari Zvonimir Zvonimir! ,,Cujes li majko Janjina, Janjina, Srebro i zlato na tebe, Na tebe, 162 A moj na granama sakolom, Ka istini soko, osusio se. U kui buvci U crkvi svitci, Prid crkvom slipci. Zivit se ne more

I tvojoj Janje ubavoj Ubavoj. Njojzi e s' kdanjat carevi Carevi Ponajvise car Vladan Car Vladan, I onaj silni car Svevlad

Car Svevlad. I taj mi mladi car Caslav, Car Caslav. Sto cari dali svoju rec Svoju rec, Recicu svoju drzali Drzali.

Od baba Petke iz Radomirskog sreza Sofiske nahije iz Stare Srbije.

302. Ovcar svira u planina Ovcar svira u planinu galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno!, U planinu u Saru galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Vise cvili no sto sviri, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Vikna oca da mu izvadi, galeno! Vito pero zeleno, Galeno galeno! Vikna mater da mu izvadi galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Vikna brata da mu izvadi, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Vikna sestra da mu izvadi galeno, Galeno, vito lero zeleno, galeno! Vikna ljuba da mu izvadi, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Iz nedarca ljuta zmija, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Otac nee majka nee galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Bratac, nee sestra nee, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno; Da izvadi ljuta zmija, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Ljuba poe, ona hoe, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! da izvadi ljuta zmija, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Ljuta zmija kocanicka, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Kacanicka jadovnica, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno! Sa Kacanik crna gora galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno, Crna-Gora Srbska zemlja galeno, Galeno, vito pero zeleno, galeno! Turi ruka u nedarca galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno, Te izvadi zlatan pojas, galeno! Galeno vito pero zeleno, galeno! Zlatan pojas prava ljubav, galeno! Galeno, vito pero zeleno, galeno!

Ot Dragan Zlatkovi veleska nahija Stara-Srbija zemlja Maedonija.

303. Ova je Srba Muhamedove vere u Staroj Srbiji, Albanijima Maedoniji Tesaliji u veem delu Trakije i Urumenlije. Sto nastade ova dobra godina? Dzanum aman, aman nej. Sto nastade ova dobra godina? A sutra je lepsi danak srijeda, Dzanum, aman, aman, aman-nej! A sutra je lepsij danak srijeda Srijeda, srijeda srijeda! Sto izgubi mog dilbera lijepa, Dzanum, aman ama-nej Sto izgubi mog dilbera lijepa lijepa. Sto ga jadna ste nemogu za veka, Dzanu, aman, ama nej! Sto ga jadna ste nemogu za veka, 163

za veka, za veka. Ako li ga kadgod steknemdo veka? Dzanum aman, ama-nej! Ako li ga jadna steknem do veka, Do veka, do veka. Al takvo ga ste nemogu za veka, Dzanum aman, ama-nej! Al' takvoga ste nemogu za veka Za veka za veka. Cuva u ga u srdascu mojemu Dzanum, aman, ama-nej! Cuva u ga u srdascu mojemu mojemu mojemu. Nosi u ga u nedarcu mojemu, Dzanun aman ama-nej! Nosi u ga u nedarcu mojemu, Mojemu mojemu, Rani u ga mednim ustma mojima, Dzanum. aman, ama-nej! Raniu ga mednim ustma mojima, mojima mojima, A pojiti plavim oc'ma mojima Dzanum aman, ama-nej ! A pojiti plavim oc'ma mojima mojima mojima.

Pokrivati rusom kosom bijelem Dzanum aman ama-nej! Pokrivati rusom kosom bijelom, Bijelom bijelom. Pred kuom mu badem drvo visoko Dzanum aman, ama-nej! Pred kuom mu badem drvo visoko Visoko visoko. Na njem peva bilbil pile sokole Dzanum aman ama-nej! Na njem peva bilbil pile sokole, Sokole sokole. Poljubi mu desan ziliv i oko, Dzanu aman ama-nej! Poljubi mu desan ziliv i oko I oko i oko. To ne bio desan ziliv i oko Dzanum aman ama-nej! To ne bio desan ziliv i oko I oko i oko; Ve to bio moj dilbere izgubljen, Dzanum aman, ama-nej! Ve to bio moj dilbere izgubljen Izgubljen izgubljen,

Od g. M. orevia ucitelja Veliko Ockog, u Staroj Srbiji.

Poslednje reci vrlo se visoko uzvikuju, a napev je ove pesme sto moze biti veseo i mozda najveseliji u svima srbskim krajevima i napevima. Mi smo vrlo oskudni takvim napevima. Pokraj veselosti on je plavan, kao i sve pesme Srba muhamedove vere. 304. Or se bere oro da beremo. Or se bere oro da beremo. Malo selo gledase veliko, Da se sobor sakupi veliki, U soboru momci nezenjeni, I devojke mlade neudate! U soboru te mlade neveste. Nevestice na Vidov dan dosle, Da se vide i da se poznadu, Da su mi se te godine rane, Te godine rane prevencale, A junaci na svog panaura Panaura sobora velikog. Tu mi pade u sredi sobora A iz neba plavog visokoga. Pade venac krasno opleteni Selen venac od crvene ruze. Od zelene krasne ljubicice I podgorca cvea prelepoga. A sa vencem pusla doletala, Ta mi pusla od Boga Visnjega Te kazuje u sredi sobora: Da e biti to leto bogato, urev danak sumkom i travicom Nikolj danak prebelim jaganjcma, Petrov danak tim belim sirenjem Belim mlekom i belim sircima, Gospoin dan prebelom pcenicom, Krstov danak vinom crvenijem. Moi e mo mome udaviti, A za momke mlade nezenjene. 164

Mladi Ljelje mlada Ljela ljubi. Rodila mu Poljelji Poljelju.

Mlada deva mlada momka ljubi Rodi e mu sina i ercicu.

Od g. pop Nikole Andrejevia iz Sredacke zupe svestenika u Staroj Srbiji.

305. Maruska Tovaruska i Banusko Oj marusko tovarusko! Gde si bila tovarusko! Gde si bila sta radila? Odkud tebi zlatna grana? Oj Banusko tovarusko! Ja sam tamo dole bila: Na Edrena vodu pila, Vodu pila zajitala. Na Edrena zlatna grana, Ja odkido zlantu granu, Pa je dado kujundziji, Da sakuje zlatne kljuce, Da otvorim bele dvore. On sakova zlatne kljuce, Ja otvori bele dvore, Bele dvore carigradske. Kad u dvoru kolo igra: Igra kolo devojaka. U njemu je devojcica U svilenoj kosuljici. ,,Oj Marusko tovarusko! Daj ti meni devojcicu, U svilenoj kosuljici," Oj Banusko tovarusko! Nedam tebi devocicu, U svilenoj kosuljici. "Oj marusko tovarusko! AKO nedas devojcicu; U svilenoj kosuljici Ja je ote i odvedo!"

Tako se peva i igra. Uvati se u Sremu i u drugim zemljama srpskim kolo od devojaka pa jedna je Maruska Tovaruska, a druga je Banuska Tovaruska, pevaju igraju Tovaruska ta izvlaci ednu po jednu iz kola, devojcicu koja se posle zove Rodiljica. Posle toga prave kao toboz svadbu. Tamo i uobste svuda meu austriskim Srba-Hrvatima ovo se igra uz belu nedelju. U Staroj Srbiji to je obicno saborska igra i pesma; pa s toga je ovde uvrstismo.

Mi smo je prepisali od Savke Jovanovia Skadarke. Culi smo je od Perse Petrovia iz Srema, a i od naseg sinovca Mike Milojevia iz Valjeva, deteta od 6 godina. Tamo u Valjevu pevaju deca mala obojeg pola, njegovi vrsnjaci.

306. Vojvoda i vojska mu. Oj voj, voj voj voj, voj voj voda! Kamo Tebi tvoja fala. Tvoja fala silna vojska, Silna vojska ubojita, Ubojita razbojita? Sto nam rece ti dovesti, Laka kola da igramo? Laka kola lakseg skoka. Lakseg skoka sremska skoka? Ili ti se ta voj-voj-voj-voj-ska? U to sinje more crno More crno utopila, Biju boja sa Tartarom, Crnim gostom ozijatom? Ili ti je ta voj-voj-voj-voj-ska? Svati vojska izginula Biju boja junackoga S Alemanom Ljutim zverom? Al govori voj-voj-voj-voda: ,,Baci kolo neigrajmo, Vojska mi je izginula Biju boja toga crnog, 165

S Tataranom agarjanom Na tom sinjem crnom moru. Na toj srbskoj krajinici. Id od talen voj-voj-vojda! Ni je tebi izginula

Silna vojska i ubojna, Biju boja velikoga Na tom sinjem crnom moru, Nego ti je izginula Ljube ruse devojcice.

Od Perse Petrovia iz Srema.

307. Tetovljanka i Kicevka. Oro mi horo kolamo Bojano Bojano! Tebe mi nema u kolo Bojano Bojano! Bez tebe kolo sareno Bojano Bojano! Stalo mi kolo Ka pusto, Bojano Bojano! Sto nam ne doje, Bojano Bojano! Danas velji panaur, Bojano Bojano! Panaur Vidov danak mi. Bojano Bojano! Nemoze Boja u kolo Bojana Bojana! Ne mi je sila ni prela, Bojana Bojana! Na duge noi u zima, Bojana Bojana! Nego je sela pevala, Bojana Bojana! S toga mi doji nemoze, Bojana Bojana!

Od g. H. Bogunje Siljenovia ot Krcevo Kicevo v Stara Srbija.

XXVI. PESME - SA OBICAJIMA -- MOBSKE OVCARSKE I PUTNICKE. 308. Ivo i Ivana. Todor mladi mobu sakupio, Da mu zanju u polju sjenicu. Sakupio mobu na Ognjenu Na Ognjenu presvjetu Mariju. Zjetvu zjela moba Todorova, U toj mobi Ivan i Ivana. Ivo nazje tri sta i tri snopa, A Ivana tri sta i cetiri. Ivo popi tri sta i tri case, A Ivana tri sta i cetiri. U tom moba doma se razisla, Svaki ode svome bjelom dvoru Ivo ode svome bjelom dvoru, A Ivana opjet svome dvoru. Kad je bilo noi u po noi Grom zagrmje u srjed vjedro neba Tje udari u polje siroko. Udario u bjelu sjenicu U psjenicu Todora vezira. Tog vezira srbskog cara Stjepe. Zapali mu znjevenu psjenicu, Zapali mu njivu ravanicu. Kad u jutru jutro osvanulo. Svi mobari doma ustajala Te gljedaju cuda neviena. Nje ustaje Ivan momce mlado, Vje on ljezi nicom na krivjetu. Ljezi Ivo ni glave nedize, A Ivana sian vijezak vijeze. Pa dolazi lijepu Ivanu I njemu je rijec bjesjedila: Oj Ivane, moje jagnje bijelo! Ustaj Ivo moje srce drago! Ustaj Ivo mobu da mobimo, 166

Da viimo koje bolji junak Mlad Ivane ili ta Ivana? Suti Ivo glave neokree, Nit' govori niti sto mromori. Tada veli Ivana evojka; Zar je bolji junak Ivana evojka, Neg dilbere mlaani Ivane?"

Tada Ivo rijec odgovara! ,,Sut' Ivana mukom zamuknula! Sut Ivana sinula te guja! Tebe guja mene prisojkinja, Sto si mene sino zatravila Te sam sada bolan i prebolan."

Ova je iz Ljesnice pod. okr. prijepisana kod razkopavane crkvine Milosa Obilia.

309. Janin brale i sva. Janin brale mobu sakupio; Iz tri grada iz tri krainara, Iz Poljana stotinu mobara, Iz Ljubnjana stotinu mobara Iz Jedrene stotinu mobara. Iz tri grada tri sta zetelaca Iz dva grada dvesta vezilaca. Sve gradova srbskih krainara, Sto cuvaju mee i krajine. Iz Belgrada na reci Vojusi Iz Belgrada stotinu mobara, Gde no sedi srbska carevina. Iz Serbeza stotinu mobara Iz Serbeza caricinog grada Gde no sedi gospoa carica. Iz tri sela tri sta zetelaca, Iz dva sela dve sta vezilaca. Jos to mu se malo ucinilo Obustavlja seju od ovaca. Od ovaca i od jaganjaca, Da mu peva i pesmu kaziva, Da veseli ziteoce mlade. I da prid njim u znju naprednjaci. Nu da vidis mlaane Janojke; Nit' mu peva, niti pesmu kaze, Nit pridnjaci u znju zitelackom; Ve proliva suze niz obraze. Grozne suze belje od biljura, A cistije od dragog kamena. Kad je moba sila za uzinu; Uze vidru u bijelu ruku, Pa mi ode za goru na vodu. U tom Janko najavio stado. Na javio stado na kladinca Na kladinca studenu vodicu, Da planduje i da vodu pije. Janko Janju u sviralu zove. Janja mu so u pesmi odziva, I u pesmi njega zapitkuje: "Je si l' Janko iso u javorje; De smo sino nevin posadili, Je s' zalivo nevin u javorje? AKO si ga junak zalivao! Il' si vodom ili mlekom belim?" Janosa Janji u svirali kaze: Je sam Janjo moja draga duso! Jesam Janjo iso u javorje! Zalivao nevin u javorju; Zalivao tom vodom studenom. I zalivo mlijekom bijelim. Ja zalivam moja duso draga! Ja zalivam dragoga nevina, A nevin mi gore vene Jano!" Kad to zacu prelijepa Janja, I kad doe za goru na vodu Odma ode mlada u javorje; Te uzima cedo iz javorja Malo cedo od sesdeset dana; Pa ga metnu na svileno krilo. Al' eto joj brata roenoga Eto ide pravo u javorje, Pravo ide junak u javorje. Kad je Janja brata sagledala; Baci cedo u zelinu travu; Pa pobize mlada niz javorje. Kad dotrca od Skoplja Vladeta, Kad dotrca u zelin javorje I ugleda ovo cedo malo, Uzima ga na bijele ruke; Cedo musko od sestdeset dana, On adija da posice cedo, Al' se cedo malo nasmialo, Zao bilo Vladeti vojvodi. Zao bilo tog sestria malog. 167

Uze njega na bijele ruke, Pa ga nosa svome bilom dvoru, Te ga daje ostariloj majci Ostariloj majci Bozaniji Bozaniji vako govorio: ,,Gaji majko ovo cedo musko! Ovo musko cedo prilijepo." Majka uze ono musko cedo; Pa ga gaji, kao janje mlado. Al da vidis Janojke divojke. Svome dvoru vise se nevrati; Ni bijelu bratovljevu dvoru Ni na njivu mladim zitiocma, Vie ode za Janosa mladog Za Janosa iz Dobrana grada. Kada proe godinica dana, Janja bratu svome porucuje, Svome bratu milno nakricuje: ,,Brate mili Vladeta vojvoda! Ajde brate meni u pohode! 310. Graenje Orida. Grad gradio naimar Manojlo. Grad gradio tog Orida pusta Pod tim Ridom visokom planinom, Nad Oridskim dubokim jezirom. Grad gradio tog Orida pusta U Sinise cara velikoga. Velikoga cara proklitoga. Sto Manojlo za dan podigao, Podigao tog Oridskog grada, To mu vila za no porusila. Tad Manojlo udvoja majstore, Opit grada gradi Oridskoga. Sto Manojlo za dan podigao, To mu vila za no porusila. Tad Manojlo utroja majstore, Opit gradi Orida proklita. Sto Manojlo za dan postrio, To mu vila za no raztroila. Naljuti se naimar Manojlo Udeseti te svoje majstore Opit stroji grada u Orida. Sto Manojlo za dan postroio, To mu vla za no razstroila. Tako bilo za cetiri dana Za cetiri dana i godine. Kad je bilo u tu svetu petku

A sa starom Bozaniom majkom I sa starim Vladicanom babom. Ponesi mi od zlata jabuku Sto no si je u javorju naso, Ako nisi jabuko izio" Bratac seji bolje odrucuje: "Sejo moja lijepa Janojko! Eto brata seji u pohode I eto joj majke i babajka; Jos suvise osam braa njenih Sa Vladetom bratom najstarijim; No nenadaj se moja mila sejo! Neda bratac od zlata jabuku Sto je nae u zelin javorju. Voli bratac od zlata jabuku, Kao svoju Janojku sestricu. Kad mu nije Jane u dvorovi, Neka mu je od zlata jabuka." Kako reko Vladeta vojvoda Kako reko tako i stvorio,

U tu petku nediljinu majku. Klice vila sa Rida planine Vis Orida ostao joj pusti, Te doziva naimar Manojla; ,,Cul Manojlo jada nedopao! Ti nemores grada sazidati." Opit zida neimar Manojlo, Opit zida grada u Orida. Sto Manojlo za dan sazidao To mu vila za no porusila. Kad je bilo u prisvetu petku Svetu petku nedilju majku. Klice jasno vila sa planine Sa te Sare sa carske planine. Vis Prizrena carevoga grada: ,,Cu li more neimar Manojlo! Nees more sezidati grada, Ni izneti tvoje ruse glave Dok nenaes Stojnu i Stojana, DOK nenaes dva slicna imena. Dva imena brata i sestricu. Dva imena slicna i obicna, Ako nenaes Stojnu i Stojana, A ti moras Milju i Miljena, Dok nenaes dva slicna imena, I oba ji neuzidas brajko! 168

U istocnu u tu kruglu kulu Neostavis dojke i lanita Na uglidu svedu bozijem svetu. Ponajvise proklitom Sinisi." Kad Manojlo vilu razabrao Polieo ka Sinisi caru Ka Sinisi u Trikali gradu I caru je kroz plac besedio; ,,Cu li care sto mi vila kaza? Ja nemogu grada podignuti, Dok nenaes dva slicna imena Do dva slicna care i obicna, Oba da su bratac i sestrica, Dok jih care neuzidam tuzne U istocnu u okruglu kulu Na ugledu svemu bozjem svetu, Ponajvise tebi caro dragi!" Kade care reci razabrao Odma preze konje u intove, Intove je napunio blagom Svakojakim blagom skupocinim. Na intove postavljao sluge

Pa jih posla po zemlici svojoj: Da mu traze Stojnu i Stojana Ili druga dva slicna imena. Dva imena brata i sestricu, Da jih kupi za to pusto blago. Idu sluge na sve cetir strane, Ne naose dva slicna imena, Dva imena brata i sestricu. Ne naose za to pusto blago, I di bise dva slicna imena, Sakrise se da ji nesaznadu Crne sluge proklitoga cara. Kad' s vratise proklitom Sinisi, A bez slicna dva imena draga, Bez slicnoga brata i sestrice, Sinisa jih odma pogubio. Nu da vidis neimar Manojla Nu da vidis zalostna mu majka, Ustrili ga ta pribela vila, A sa Sare visoke planine Osta kliti Orid nesazidan.

Ova je pisma mitska, no mi je mitnusmo ovdi zato, sto pripada zitiockim ili mobskim a i pomoscnim kao sto neki zovu. 311. Rec nezenjenog. Zareklo se mlado nezenjeno, Zareklo se u prisvetu petku. Svetu petke nediljicu majku: Da obuje od srebra opanke, A kajise od suvoga zlata. Da nacini u srid gore dvora, A uzvide vodu na livadu. Da izprosi na daliko dragu Da izprosi i da uzme dragu. Sto je reklo mlado nezenjeno Sto je reklo i sto se zareklo, Ono ti je mlado sverovalo. Obulo je od srebra opanke, A kajise od suvoga zlata. Napravilo usrid gore dvore, Izvelo je vode u livade. Isprosilo dragu na daleko. Kad je momce sve to ucinilo Varala ga iz sela divojka Varala ga pa mu gororila: ,,Cu li mene momce nezenjeno! Bijeli ti dvori sagoreli, I u dvori od sribra opanci Na opanci od zlata kaisi. Usale ti vode u livade A umrije drago na daliko." Al' govori momce zareceno: ,,Ne varaj me od sela divojko Nevaraj me prevarit me nees. Da su moji dvori izgorili Oko njih bi gora usanula. Da s usale vode u livade Nebi mi se one zelenile. Da je umrlo na daleko drago, Braa bi joj gologlava dosla. Obrnutih gunja naopako I ostalog ruva i odila, A pustenih brada do trbuva Razcesljane kose po rameni. Nebrini se divojko iz sela A za moje u gorici dvore, I za moje vode u livade 169

I za moje drago na daleko I opanke od cistoga srebra I kajise od suvoga zlata, Bas da su mi izgorili dvori. Ja u druge curo napraviti. Bas da su mi propali opanci 312.

I kajisi od suvoga zlata Ja u druge napraviti bolje. Da s' usale vode u livade Ja bi druge vode izvodio. Bas da mi je i umrlo drago I opite tebe uzet neu."

Seja Bogdanova i moba brata joj. Da pocnemo pesmu da pevamo. Ja li milu, ja li zalostivu? Bolje milu, nego zalostivu. Mila pesma i Bogu je mila Zalostiva i Bogu je zao. Mobom znili zito Bogdanevo, Iz Poljana grada velikoga, A kraj sinjeg mora debeloga. Prid mobom je seja Bogdanova, Mila seja mlada Bozanija. Na njojzi je divno odijelo; Od kadive svitka presvijetla. Od kadive moraste dibine. Na sviti joj toke zenkalije Zonkalije toke zlatalije. Nize toka pojas kovanlija Kovanlija od trideset oka, Sto ga nosi za trideset dana. Pod pojasom rujni bajaderu. Bajaderu do nize kolina. Vise svite zubun od kadive. Od kadive bile i crvine. Na glavi joj kalpak zinkalija Zinkalija taj crvini kalpak Na kalpaku sedam celenaka, A na svakoj pera paunova. Na nogama cizme do kolina Te crvine cizme do kolina. Do clanaka sribrom okiene Od clanaka gori do kolena Do kolena cizme pozlaene. U ruci joj srpak od tog srebra. RUKOM mase seja Bogdanova. Rukom mase, a srpkom poznjiva. Prid mobom je prva u znjivenju, A za mobom prva u poznjivu, Ona peva mobu razgovara; ,,Veseli se mobo brata moga! Brata moga mlada jedinoga! Bratac e te dobro pocastiti. Dosta smoka i pia svakoga. Sada znjila u mog brata dvoru, Do godine nikad ni doveka, Ni doveka u mog brata dvoru; Vi u dvoru moga milog drago! Moga dragog Bana iz Soluna «

Ove su sve od stane Bircanke pripisane iz Suvodanja okr. Valjev. Nize bie jos nekoliko od nje.

313. Cara Konstadina moba. Car Konstandin mobu sakupio: Sto momaka dve sta devojaka I jos mu se malo ucinilo. Pa doziva Janju od ovaca: "Hajde Janjo moja mila sejo! Da zazenjes i pesme pocinjez." Mlada Janja brata poslusala: Do podne je zela i pevala, A od podne zela i plakala Nju doziva Pavle iz svirale, Svirajui Janju dozivao! ,,Hajde hajde moja mila Janjo! Zar ti neznas da nam cvetak vene?" Janja s' njemu u pesmi odziva; "Zalivaj ga studenom vodicom I zalivaj mlekom od ovaca." ,,Nije vajde moja mila Janjo! Tri put sam ga vodom zalivao, I cetvrti put mlekom od ovaca. Ja zalivam, a on gore vene!" 170

Kad je Janja Pavla razabrala, Svoj je mobi bila protuzila, Pa govori ostareloj majci ,,Moram ii moja stara majko! Moram ii stadu na planinu; Jer e mi se stado razturiti. Nemogu ga mlada sakupiti. Ako mi se to rasturi stado, Od sad majko pa doveka amin." Kad je majka Janju sagledala, Kako place i kako zapeva, U nesto se jadu dosetila, Pa je Janji tiho besedila! ,,Idi Janjo te obii stado! Ali gledaj te sto brze doi" Ode Janja za velju planinu, Al' ne stadu na vodi studenoj. Kad je dosla kod vode studene, Iz jele je cedo izvadila Musko cedo od petnajes dana; Pa je cedu umilno tepala: "Neplac, ne plac moje milo cedo! Neplac, ne plac cue moja majka Cue majka i moj mili bratac, Ako cuju dobra bitebe nee Ni za mene ni za tebe cedo!" Ona misli niko je ne cuje

Al' to bratac i vidi i cuje Blizu je se Janje prikucio I musko joj cedo ugledao. Kada Janja brata ugledala Cedo baci u zelenu travu. Pa pobeze gori u planinu, Kako ode vise mu ne doe, Luta tuzna po gori zelenoj Lutala je za godinu dana Od lutanja i velje zalosti Umrla je u Sari planini, A za svoim cedom tim nejackim. Bratac uze ono musko cedo, Odnese ga svome belom dvoru, Svome dvoru Nerodimlju gradu. Kad mu majka s mobe dolazila, Dolazila pesme pevajui, A za svoju Janju pitajui, Pavle njojzi musko cedo daje. Kad je majka unuka spazila, Na bele ga ruke prihvatila Odma ga je darom darivala Lepim darom od zlata jabukom. Dedo daje coju nerezanu. Ujka daje toga konja vrana Malenoga joste neodraslog.

Prepisane od Savke Jovanovia iz Skadra na Bojani Staroj Zeti Nemania i Drvenarovia sad Sta. Srbiji a ponekim Alban.

314. Moba Ilina i Pantelina, Dve mi silne mobe zito zele, Zito zele u dva gosdodara U Ilije i u Pantelije, Obe zele obe popevale Kad je bilo uzina da s' uzina, Ilina je moba uzinala Uzinala trudna i umorna, Pantelina nije ni rucala. Kad je bilo vecer da vecera: Ilina je moba vecerala. Pantelina jos je zito zela, Zito zela, a pesmu pevala I u pesmi Panteliju klela; ,,Pantelio hrav gospodare! Sto nedajes mobi odanuti. Narucati i naspavati se? Sini munjo zapali mu zito! Pucaj grome udri Panteliju. Panteliju tvrda i lukava" Pantelija nista neznaase, Da ga kune silovita moba Da ga kune i ukleti hoe; Ve on mobu jednako varase. Varajui mobi pripevuje: ,,Brze, brze, moja silna mobo! Brze kraju gospodskoj veceri. Ajde kraju na kraju je torba, I u torbi svaka akonija, Po najvise vino i rakija Medovina za cure mlaane, Po najvise bijela pogaca Peksimita leba bijeloga 171

I ovnujskog debeloga mesa," Malo bilo za dugo nebilo: Sinju munja iz vedroga neba; Te zapali zito Panteliji. Grom zagrmi ubi Panteliju, Tada bilo sad se pripoveda I opet e, ako Bog da

Ko mi vara silovitu mobu. Ko nedaje mobi akonie, akonije jela svakojaka, Ponajvise, vinca i rakice, Sto mi mobi odrzava dusu Sto vezuje snoplje to golemo.

Ovu nam je poslao G. Vasilije Jankovi ucitelj iz Valjeva.

Poslao nam je jos jednu skoro onaku istu kao sto je ona pred ovom; no mi je nemetnu smo s toga sto je ova Savkina pred ovom, podpunija. 315. evojka urev dan klijela. evojka je urev danak klijela, Kunijeij njemu bjesjedila! "urev dane evojacki jade; urev dane kad mi opijet does! Da ti mene kod dvora nenaes; No udanu ili ukopanju. Ak udatu ono za dragoga. 316. Jecam zijela za gorom evojka. Jecam zijela Starovlaska mlada Jecam zijela jecmu bijesjedila: "Jecam zito moje rano cvijee! Ja te zijela, a ja te ne jela, Svatovskij te konji pozobali Ja li moji, jali brata moga? Volim moji; nego brata moga. Za dragoga akovicu Jovu. Iz akova pitomoga grada e se ne znje zito ni sjevica. Ako li mi za nedragog bude? Onda volim bog me ukopatu Svakojako datu nego ukopatu."

Napijev je ove pijesme kao one: ,,Jecam zijela, jecam zijela Gruzanka djevojka" koja se svoj Srbiji pijeva. 317. Naeno drago. Sino grozna kisa udarase A jutros ka porani evojka, Na livadu da sokola trazi. Da mi trazi siv zelijen sokola. Sto joj sino iz dvora utijece. Ne nalazi siv zelijen sokola, Ve nalazi mlado nezenjeno. Nalazi ga u srijed livade, Lijeglo spavat u zelijenu travu; Pokrilo se jaglukom po glavi, Da ga mijedna ne porosi rosa, Da ga jarko sunce ne opali. Cura nae, sto je izgubila Sa mobom je cijeo dan mobila, A u vecer kolo zaigrala Zaigrala i pijesmu pijevala,

Iz Starog Vlaha poslao g. Sve. Popovi u Ivanjici.

318. 172

Ko je bolji junak momak ili devojka. Zito zeli momak i devojka, Dvoje dragi oboje jednaki. Momak naze trijes i tri snopa, A devojka trijes i cetiri. Kad je bilo vecer o veceri Momak popi trijes i tri case, A devojka trijes i cetiri. 319. Todorova i Teodorova moba. Zito zela moba Todorova Todorova i Teodorova, Oba brata i oba jednaka. Dva blizanca dva brata roena. Iz Budima grada bijeloga. Vas dan zele te obadve mobe, Vas dan zele i vas dan pevale. Kad su posli kui na veceru Cini mi ske zemlja se zatresa. Kad su bili blizu bela dvora, Bela dvora dva brata roena, Iz dvora je majka iztrcala Todorova a i Teodorova Pa besedi milim snasicama; ,,Snaje moje idte da cujete! Ili grmi il se zemlja trese Il' udara more u bregove?" Snasice su staru poslusale Iziose da ovoga cuju. Niti grmi, nit se zemlja trese 320. Jablanova moba. Boze mili na svemu ti vala! Silni Jablan sakupio mobu, Silni Jablan iz Smiljana grada U pitomoj zemlji Maediji U pitomoj zemlji pokraj mora. Po kraj mora u Staroj Srbiji Po kraj mora sinjeg debeloga. Silnu Jablan sakupio mobu: Sto momaka, dve sta devojaka I pedeset mlada udovica, Jos suvise dve sta udovica. Vas dan zela moba Jablanova Vas dan zela i vas dan igrala. Kad su bili to zito poznjeli, Silna moba domu se krenula, Pred mobom je Jablan na konjicu, Ja kakvi je rodila ga majka: Na nje mu je rumena dolama, A dolama do kolena pala, Vis dolame kolasta jazdija Od rumene i plavetne boje Sto izgleda kao lazur krasna. 173 Nit udara more u bregove; Vee ide silovita moba, Silovita moba Todorova Todorova a i Teodorova. Na vranima itrima konjima. Na konjima momci nezenjeni, Na kolima cure neudate, I neveste skoro dovedene. Utom doe silovita moba S konja sjaha Todor i Teodor. Staru svoju poljubise majku, Za gospodsku veceru pitaju. U tom doe i ostala moba Za gotovu sovru zasedose. Castise se i veselise se Do po noi a i po po noi. Kad je bilo pred zoricu sajnu Sva je moba domu odlazila Sva vesela sita i pijana. Kad je bilo pred zoricu belu, Momak lezi ni glave nedize, A devojka sitan vezak veze. Vezak veze a momka doziva, Te ga pita kako mu je dragom, A momak joj nista ne govori.

Kao lazur cveta ljubicice. Na glavi mu kalpak od samura, Na kalpaku devet celenaka, A na svakoj pero od labuda. Na nogama cizme do kolena. Vis cizama prebele caksire, Po dolami plavetni pojase, Pao pojas nize kolen' Jablu. Pred mobom je Jablan pojahao, A na vrancu konju ubojitom. Za njim jase sto je musko bilo, A sto zensko na koli se voza. Kad su bili blizu mora bela: Silni Jablan konja ustavio, U ruci je pruzio maramu, A svilenu tu crnu maramu. Njome jarko sunce ustavio, Ustavljaju suncu govorio: ,,Stani stani nase jarko sunce! Stani sunce nebeska krasoto, Da ja javim mojoj vernoj ljubi, Da joj ide silovita moba Da se od nje ljuba neuplasi." Jarko sunce Jablana poslusa. Nu da vidis silnoga Jablana: U drugoj mu taj strucak bosiljka, Te bosiljkom ustavljao mobu, Ustavljaju mobi govorio; "Uja malo silovita mobo! Dokle odem mom prebelom dvoru; Te da javim mojoj vernoj ljubi, A da mi se ljuba neuplasi Od goleme silovite mobe." Silovita moba poslusala Poslusala silnoga Jablana. Jablan svojoj mobi govorio: ,,Ajde lakse moja silna mobo! Dok ja odem mome dvoru belom, Dok usetam u dvorove bele, Da se nebi uplasila ljuba Da joj javim da moba dolazi, Da postavi pred dvorom trpezu Na trpezu svake akonije Po najvise meda i seera." Kad je Jablan doso dvoru svome, Al gotova gospodska vecera, Postavljene trpeze od zlata. Na trpez'ma svake akonije, Po najvise meda i seera. Rado ljuba doceka Jablana, Ruke sire u lice se ljube,

Jablanica Jablana u ruku Jablan svoju ostarelu majku Ljubi majku u bijelu ruku. U tom doe silovita moba, Te zasede sovri za veceru. Vecerala svake akonije; Po najvise meda i seera. Kad je sela moba za veceru Vinom sluzi Jablanova ljuba, A rakiom Jablanova seja, Nudi jelom Jablanova majka akoniom Jablanove snaje. Vino sluzi mlada Jablanica Spasenija Jablanova ljuba, Vinom sluza silovitu mobu I Jablana svoga gospodara; Pa Jablanu tiho govorila: "O Jablane mio gospodare! Je si li mi umorio mobu, Umorio silovitu mobu Sve junake mlade nezenjene, I devojke mlade neudate?" Jablan ljubi tiho govorio: "Ljubo moja moje dobro drago! Dosta sam ti umorio mobu, Umorio moju silnu mobu." Stade Jablan nezdravljati mobi. ,,Zdravo da si moja silna mobo! Da si zdravo ziva i vesela! I svi moji gosti za vecerom, Do godine opet da mobimo I da jemo gosposku veceru." Moba njemu oduzdravlja lepo. ,,I ti snasa mio gospodare!" Kad je bilo noi oko pola noi Tad ustade silovita moba; Te uvati silovito kolo. Silovito trogubo siroko; Te igralo do bele zorice. U jednom je Jablan siloviti I sa njime momci nezenjeni, Sa momcima skoro ozenjeni. U drugom je Jablanova ljuba I sa kome te devojke mlade Te devojke mlade neudate, I neveste skoro dovedene. U treem je Jalanova majka, I sa njome mlade udovice, A sa ovim ti mladi udovci, Igrali su do pred zoru belu A u zoru svaki svome domu. 174

321. Pri svrsetku. Na kraj, na kraj moja silna mobo' Na kraj mobo na kraju je dobro. Na kraju je uja i uzina, 322. Kad se moba lenji, a sunce zalazi. Ajd' za lada moja silna mobo! Ajd za lada dok nije obada! A kad bude muve i obada, A mi e mo od lada do lada. Da vidimo ko je ladoleza Ja li momak, ja li ta devojka? Voda ladna i devojka mlada. Tam ujati, pa i uzinati, Vodu piti devojku ljubiti.

Sve su ove pesme prepisane od Perse Petrovia iz Srema.

323. Sonce sjajno, sonce! Sino zaran zae, A denes se zabavi. ,,Devojko, devojko! Denes sum setalo. Denes sum setalo Cudo sum gledalo; Konstandin se deli, Od tatka i od majka I od devet braa,

Od g. Venzankovike.

I od devet snahi, I od devet vnucinja. Zato se zabavi Denes ka devojko! Zato sum ne bil, Denes ka na zetva. Zito da zenem, Pesma da pejem Devojka da lubim, Uzina da jedem.

324. Kad venac od najboljeg klasa pletu Vatajte se tanke slamke Tanke visoke. Vatajte se u taj venac, Venac pletinac. Vatajte se bele rude Bele pribele. Vatajte se u to kolo, Tanac pletanac. Ko se nee uvatiti Ubio ga Bog. Da gledamo koje s kime Da se ljubimo. Il' je momce il' devojce, Oba mlaana? Il' je milo il' nemilo, Milo primilo. Ko se nee poljubiti Ubio ga Bog. Sad se ljube svi sto su pleli venac, a posto ga izpletu igraju; Porazi ga sveta Petka Paraskevija. Usta mu se osusila Dao mili Bog! Dom mu zatri Prprrusa Seja Davora. 175

Obilje mu nedodao Bogat Kupalo. Mljivenje mu ne dodao Strasan Koledo. Ne imao ni cestnice Na tog Bozia. Na Vozi tog madia, Starog Svaroga. Ni pogace bijelice Ljeba kravaja, A na belu lepu Ljelju Ljelu Poljelju. Ni na Ljelju ni Poljelju. Seri Ladinoj. Toj Ladinoj i Ljeljovoj Seri Poljelji. Pesma je mitska; no ovdi joj je mssto. 325.

Ni somuna na Radgosta Krasne preslave. Posto izpletu venac odigraju Po triput kolo to Pleti-tanac, po toliko se puta izljube svi redom kroz venac i ovaj, pa opet odigraju tri puta isto kolo pevajui dalje tu pesmu: Pustajte se bele ruke Bele prebele. Pustajte se nedrzte se Nedrza vas ja. Odrzo vas silni boze Silni Triglave. Oj Triglave sveta Trojca Sveta presveta! Sveta Trojca najsvetija I najstarija.

Kad dou kui i donesu venac. Sjaj nam zvezdo na prozorje! Sjaj nam jarko sunasce! Sjaj mesece na pendzere, A Danice na viglee! Da gledamo domaicu Kojoj smo mi danas dosli: Je li bela i rumena, Je li tanka i visoka, Je li zdrava i vesela, Je li vredna i itrena? Moze l' mobu docekati I vecerom ugostiti? Sa vecerom tom medenom I sa kolom devojackim? Ako nije ova bela, Ona bela i rumena? Ako nije ona tanka Ona tanka i visoka? Tanka struka vitka stasa, Ako nije ona vredna, Ona vredna i okretna? Ako nije ona zdrava, Ona zdrava i vesela? Ako nije ona itra, Ona itra i umesna? Ta t' nemoze bog me brale! Silnu mobu docekati. Silnu mobu mlogu mobu, Divno cudno sastavljenu: Od momaka nezeljenih, I devojak neudatih, Sa vecerom tom medenom I sa svakom akoniom, Sa sviralom i sa kolom. Onda ajdmo svaki domu. Svaki domu svome belom, I ponesmo zitan venac Zitan venac obiljenac Tog Kupala obilnika. Tada peva domaica sa celjadima, zenskim, koje su gotovile veceru, Nekudi me moja mobo! Moja mobo silovita! Cudno divno sastavljena: Od momaka nezeljenih, I devojak neudatih, Ne kudi me ne ruzi me! Moja mobo silovita! Ne odnosi zitan venac Zitan venac obiljenac. Veceru sam zgotovila, A za mobu ponajbolju Po najbolju mobu moju. Ja bi cara docekala, A kamo li moju mobu." Tada peva moba. 176

,,Dobro vece domaice! Mlada hvalisa mlada hvalisa! Doet' moba na veceru Zdrava i trudna zdrava i trudna! Domaica: Dobro-dosla mobo moja! S vencem obiljnim s vencem obiljnim, Moba trudna i pregladan Odmori e se.

Odmori e se, Odmori e s' najese se, I najes e se. Pri odlazku moba peva: S Bogom ostaj domaice! I nazdravlje domaice! Hvala tebi na veceri, Zdrava hvaliso, Zdrava hvaliso!

Neki opet, a narocito u Bosni, pevaju i igraju samo onu pesmu i igru: "Ovako Turci biber seju Ev ovako, ev ovako!" i t. d. 326. Mije, kad doju ovako pevaju Ratajice nevestice Mlada gospoja! Mlada gospoja! Al' si nama gotovila Sladka vecera, Sladka vecera? To vareno sladko zelje, Zelje scireno, Zelje scireno. A boga mi moja pomosc Pomosc ta silna, Pomosc ta silna! Ja sum vama gotovila Sladka vecera Sladka vecera. 327. Znjelica i Coban. Zetvu zela lijepa devojka! Zetvu zela u polju Tikveskom U Tikveskom u polju Srbeskom, Gde no raste zlatali psenica; Vise konja i vise junaka. Gdi se pate ovce sedmorebre I ovnovi od cetiri roga, A sa vunom belom svilerunom. Svilerunom od petnajest oka. Zetvu zela Serberka devojka: Zlatnom rukom a srebrnim srpom Na ruci joj prstenak od srebra. U prstenak, do dva do tri slova. Malo slova a veliko kazu. Kazu slova; ,,Stanojku devojku I Sekulu momka nezenjena." Sitna slova i to mi kazuju: ,,Stanica je verena Sekuli." Kad se deva mlada umorila U zviknula tanko da popeva, A u pesmi ona govorila! "Ko bi mene vodice doneo 177 To vareno zelje sladko Zelje scireno Zelje scireno. So drevarska ta sekira Sum ga drobila, Sum ga drobila. V oprasevo to korito Sum ga oprala Sum ga oprala. e mi mrve precekate Sladka vecera, Sladka vecera. Dok da vidim ste pozneli Njiva golema Njiva golema."

Iz te Sare visoke planine Ili iz te gore Kacanika, Gde se legu zmije kacanije Od ujeda kojih leka nema, Dala bi mu moje belo lice? Ko bi mene snope povezao, Dala bi mu moje belo grlo? Ko bi mene lada nagradio, Ja bi s njega mlada pospavala?" Ona misli niko je necuje, Al' to ovcar i slusa i gleda. Ovcar slusa sa Sare planine Ovcar slusa i sa Kacanika Kacanican tog sarca doziva Dozivljui njemu govorio: Pobratime sa Sara planine! Id poslusaj devu zetelicu, A ja bi ju odma poslusao; No nemogu ostaviti stado, Od prokletih zmija Kacanija. Ne mogu ti baciti gavala, A gavala svirale velike; Jer e zmije poklati mi ovce Ujaditi jadom svakojakim!

Sa Sare se pobra odzivao Odzivljui pobratimu veli: ,,Nebrini se mio pobratime! I bez tebe devu bi slusao.'' On mi sie sa Sare planine. Te u polje Tikvesko mi doje. Mladu znjecu vodom napoio Jost je njojzi snope povezao I velika lada nagradio, Nagradio veliku senicu. Tad govori mladi cobanine: ,,Daj devojko sta si obeala!" Al devojka hitra i idija Cobaninu ostro govorila: ,,Sta da dadem sta si ucinio? Ako si mi vodice doneo I ti si se ladne ponapio. Ako si mi snope povezao, Za kim su ti ovce plandovale I tvoje su ovce opasale Opasale veliku strnjiku. Ako si mi nagradio lada I ti si se pod njim odmorio Odmorio i njim razladio."

Od g. Stan. sves. Prizrenskog.

328. Bana Stojana moba. Namolio Ban Stojne, Namolio silovitu mobu; Tri sta i tri zetvara Tri sta i tri zetvarice. Trideset njih vode nesu, A dvadeset leba mesu. Stojanova silna moba, Svu pcenicu poznjela mu, Samo osta jedna duga Jedna duga i siroka Rukajata te pcenice, A za venca Koledova Kupalova velja sina. Tu se sberu devojcice: 329. Moba i Ze ili postanak Orida. Silna moba pcenicu mi znjela. Silnu mobu zeca mi morila 178 Jedne kolo uvatile, Druge klasa pocupale Saplele mi dobar venac Dobar venec Koledovac. Kraj njega se izljubile, Domainu ga vrgnule Na tu rusu belu glavu. Domain ga poprimao Dukat devam darivao I trideset srebrnica, Da saberu klasenica Ponajvisij ponajbolji Za semena godisnjega.

Do po dana moba uzvikuje, Od po dana moba jadikuje Sto neima studena vodica. Pratise gu ta mlada devojka; Da mi ide za gora na voda Da donese studena vodica. Vedra uze pa ode na voda, A na voda za gora golema Za Kacanik goru zmijurina. Moba ceka iz gora vodica Moba ceka, ali deva nema. Kada deva na vodica dosla Kondirom se mlada umijvase Jabukom se zelenom igrala. Ukrsila vedre i kondira, Izgubila zelena jabuka; Te uzpista lijepa devojka. Ona pisti dole mi se culo. Doculo gu ovcar od ovaca Stera ovce dole u ravnina, U ravnina pod jela zelena, Da planduju lada debeloga. Dize vedro na jela zelena, Pa mi sleze devojku dogleda, Uvati gu ko soko pilicu. Ljubio je za nedelju dana, A u drugu nedelju vencao I mobi se dole povrnuo, Ali mobe ni od cuda nema. Gde je bilo zito i pcenica, Tud porasla trava cemernica. Gde je bila moba silovita Tuj igraju Vile Samovile. Gde su bili dvori devojackij,

To se stori golemo jezero: U jezero riba svakojaka, Ponajvise zuta i zelena. Vis jezera brdo izrastilo Velje brdo Oridak kamena, A na njemu grad se sagradio Sagradio taj Oride kleti I u njemu Pravda konja jase Konja jase s konjem govorio: ,,Davor doro, davor dobro moje! Daleko mi sestrica pobegla, Za Kacanik golema planina Mozes li je ti dognati doro? Obe u ti noge pozlatiti. Podkovati srebrom i biserom, A straznje ti noge pozlatiti, Da dovedem moja mila seja, U Orida moga dobra grada Da mi dvori ljubu i nevestu Ljubu Stanu a nevestu Blagu" Doro Pravdi pravo govorio. ,,Dognao bi mili gospodaru! Dognao bi tvoju milu seju! Tvoju seju Zlatiju devojku, Al se bojim Bogdana ovcara Sa njegovih devet mile brae S Vukasina i sa Bogdasina S Jurisanom i sa Dragisanom, Borasinom i tim urasinom, Dragicanom i Androcanom I Veljisavom bratom ponajmlaim. Obe e mi noge salomiti, A straznje mi ognjem sagoreti Te u ostat grdan u svijetu"

Ovo je pesma mitska i mobska. Od g. And. svest. Sr.

XXVII. OVCARSKE -- COBANSEE -- ILI GAVALSKE PESME. 330. Kumrija robinja i ogledalo joj. Cuva ovce more, cuva ovce more, Tanana robinja Ej nedeljo more dilbero! 1 Pokraj bela dvora vojvodina Pokraj toga dvora Miladina. Cuvajui te bijele ovce, Pokraj dvora bela Miladina, Izgubila sjajno ogledalo. Izgubila s vezenim jaglukom, Ukrala ga ljuba vejvodina, Ukrala ga mlada Anelija. Porucuje tanana robinja, Porucuje vojvodinoj ljubi. Vojvodinoj ljubi Aneliji: 179

"Anedija vojvodina ljubo; Cu li mene da me bolje cujes? Poslji meni sajno ogledalo Sto no si ga u jagluku nasla, Ako li mi ti poslati nees; Vera moja neostala pusta, Naturi u boju i belilo: Kara boju na zulove moje. To belilo i to rumenilo Naturi u na bijelo lice. Obui u ruvo devojacko Devojecko to gospodsko ruvo; Pa u proi mimo tvoje dvore, Nek me vidi vojvoda Miladin. Premami u tvoga gospodara

Iz Macve.

Ka da nikad tvoj ni bio nije.'' Kad to zacu gospa Anelija Na ma salje svetlo ogledalo. Ogledalo tanane robinje Sto mi ga je u jagljuku nasla Silju i ga robinjici kaze: ,,Oj Kumrio ziv te bog ubio! Evo tebi svetlo ogledalo! Sto no sam ga u jagluku nasla Pokraj moga dvora bijeloga, A pod kulom gospodara moga. I evo ti tisua dukata Necini mi bruku i reziluk; Ti neplanduj sa belim ovcama, A pod kulom moga gospodara."

1. Ovako se svaka vrsta prepeva kao ova prva. 331. Nadpijevanje ovcara i ovcarice. Oj ovcaru vijesjela ti majka! Krijeni ovce ka gori na vodu. Neka stoka napije se vode Nek planduje pod zijelenim jelam." Oj evojko mlada ovcarice! Oj evojko rumijena ruzice! 332. Kako sjedinjuju stado ovcar i ovcarica. Ovcar ovce pokraj gore javi, Ovcarica pokraj polja ravna. Ovcar svira u sviralu svoju, Svirajui ovcaricu zove A zovijei vako joj govori; ,,Doi duso gore u planinu! Nek se nase sjedine ovcice. Nek planduju u jelovu ladu,

Iz Starog Vlaha.

Krijeni ovce kud je gora pusta, Nek planduje neka se odmara A ja i ti moje srdce drago! 1 Da sjednemo da se odmorimo! Ja da ljubim tvoja mijedna usta Ti da ljubis tog ovcara mlada.

A nas dvoje da se poigramo Poigramo igri tih ovcarskih." Ovcarica u pijesmi mu kaze: ,,Oj ovcaru vijesjela ti majka! Krijeni ovce za goru na vodu, Ja u doi da ovce napojim Pak e nam se sjediniti stado."

333. Cobanin Stojan i Janja. Gorom jezdi Stojan cobanine Gorom jezdi, a gori govori! 180

,,Blago tebi moja goro carna! Svakij dan se listom podmlaujes, A ja jadan nikad ni do veka. Stado cuvam, a za dragom venem. Neznam junak sta mi sada radi? Nesmem stado samo ostaviti, Iso b' dragu moju da poodim, Da ja vidim sta mi draga radi: Venel vako a za mnom junakom, Kao sto ja za draganom mojom" Boga moli cobanin Stojane: Da s' razbole lepe Janje majka, Da je poslje za goru na vodu, Da donese te studene vode. Boga moli Boga umolio: Razbole se lepe Janje majka. Salje Janju za goru na vodu, Roni suze Janja materina, Roni suze niz bijelo lice, Ali svojoj majki nekazuje Nekazuje svoje jade velje. U tom je se mlada dosetila Doseti se velikoj nevolji. Obuce se sto god lepse moze, Obuce se u ruvo neveste. Ona metnu burmu i prstenje, A na glavu krunu od bisera, U dzepove zelenu jabuku, Uze vidre pa ode na vodu. Ona ode za goru na vodu. Kad je dosla za goru na vodu, Al' na vodi cobanin Stojane, Stado poji, a sokola ladi. Kad je svoje napojio stado U sviralu stadu kazivao! Da planduje u jelovom ladu U jelovom ladu debelome, A sokolu svome kazivao, Da s' odmori na jelovim granam. Stado mi ga mladog poslusalo", Te planduje u jelovom ladu , Al' ga soko nehte poslusati; Ve mu klice, i na Janju gleda. On poznade Janju materinu, Al' ga Stojan nehte razumeti. I opet mu u svirali kaze; Da s' odmara na jelovom granju. Na ma soko Stojana poslusa, U tom doe Janja materina Kako doe Bozju pomo dava, A Stojan joj bolje prihvatio.

Pitao je cobanin Stojane: »A cija si tanana nevesto! Cija ljuba cija mila seja?" Njemu Janja tiho odgovara; »Ja sam seja vojvode Stanusa Momcilovi Stanusa vojvode A ljubovca Gorjani Vukajla." Kad to zacu Stojan cobanine. Odma skoci do Janje doskoci Uze vidre iz Janjinih ruku U vidre joj vodu natocio Dajui joj vako govorio! ,,To za ljubav Gorjani Vukajla, A bratimstvo Momcilovi Stanusa; Jer se s njima vrlo dobro znadem." Pa doziva svoga vernog druga Svoga druga Blagesu cobana: "Oj Blagese ti moj verni druze! Proved ljubu Gorjani Vukajla, Milu sjeju Momcilovi Stanusa Provedi je preko gore carne, Preko gore i pod samu goru, Do sirokog tog polja Kosova Bez divana i bez milovanja. Bez smijanja i bez svake sale; Svake sale i pricanja druze! Bez pricanja naseg cobanskoga, I bez onog teskog obziranja; Jer e nam se mlada okrenuti Pa e nam se stogod prepanuti" Blagesa je druga poslusao: Provede je preko gore carne, Do na samo to polje Kosovo Bez divana i bez milovanja, Bez smejanja i bez svake sale I bez onog teskog obziranja I pricanja cobanske rabote, Kad je bila u polju Kosovu, U Kosovu blizu svoga dvora, Tad izvadi zelenu jabuku Ugriznu je i dva i tri puta, Da ko broji i stotinu ima. Poljubi je tri cetiri puta, Da ko broji i tisu bi bilo; Pa govori drugu Stojanovu; ,,Na ponesi cobanu Stojanu! I vako es mi njega pozdraviti; Ni sam seja Momcilovv Stansa; Niti ljuba Gorjani Vukajla; Ve ja jesam jedinica Janja, Sto me Stojan od majke prosio. 181

Sto me prosi tri cetiri puta. Stojan prosi baba me davase, A nedade moja stara majka!" To izrece ta Janojka mlada To izrece, a u dvor utece. Kad se drugar Stojanov vratio, Kad se vrati na goru na vodu, On govori svom drugu Stojanu: ,,Oj Stojane moj premili druze! Evo tebi zelena jabuka, Izgrizena a i izljublena, Bas od tvoje prelijepe Janje. Dajui mi tu jabuku druze! Ovako mi mlada govorila! ,,Ti pozdravi tvog druga Stojana; Ni sam seja Momcilovi Stanusa, Niti ljuba Gorjanovi Vukajla; Ve Janojka jedina u majke Sto me Stojan od babe prosio.

Prosio me tri cetiri puta. Stojan prosi a baba me daje. Baba daje a majka nedaje." Kad to zacu cobanin Stojane Udari se rukom po kolenu, Kako je se lako udario Prste njemu zelena dolama I prste mu coja na caksiram Pobrati me ta coja bijela. Nova coja od petnajest dana; ,,Ala meni do Boga jednoga! Doleti mi bela golubica, I uleti u kaveza moga. Soko dozna belu golubicu, Al' Stojane nepoznade tuzan, Nepoznade i ne zatvori je; Ve je pusti sebi na sramotu Na sramotu sebi i druzini,

Iz Valjevskog okruzja. Poslao g. V.Jan.

334. Stale ovcare. Lel' beri cvee Stale ovcare! Stale ovcare vo Sara planina! I vo ta Rid planina. I da go bere Cveta devojka! ,,Koj e da go nosi ja da go berem?" Da ja iman Cveto devojko! Da ja imam losa nevesta, Na voda odi Cveto devojko! Na voda odi na pota spiva. Lebovi mesi Cveto devojko! Lebovi mesi na testo drema. Dete si kupa Cveto devojko! Dete si kupa nerazvijeno. Roci te drzi Cveto devojko! Roci te drzi te mi se drapaje. Oci te puli Cveto devojko! Oci te puli vo ta mesarka. Kosu neceslja Cveto devojko! Kosu ne ceslja lice nemije. Lice ne mije Cveto devojko! Lice ne mije i ne se kupa. I mi zasmrdi Cveto devojko! I mi zasmrdi ka no jala!" 335. 182 Ostavi losa Stale ovcare! Ostavi losa nevesta tvoja. Ostavi losa uzmi mene! ,,Kak se ostavi Cveto devojko! Kak se ostavi sto se zelo? Toa mi ima Cveto devojko: Toa mi ima golema roda. Golema roda Cveta devojko! Golema roda tatka i majka. Tatka i majka Cveta devojko! Tatka i majka i devet braa. Devet braa Cveta devojko! Devet braa i devet snoji. a me najde Cveta devojko! a me najde na Sar planina. a me izsece Cveta devojko! a me izsece parce po parce. Parce po parce Cveta devojko! Parce po parce kosa po kosa." ,,Uzmi me uzmi Stale ovcare! Uzmi me e pobegname u tua zemlja. " I je zedoje Stale ovcare I je zedoje i mi pobegna u tua zemlja.

Mlad celebija od Nikopolje. Zacvilel' mi je mlat celebija Mlat celebija mladi Stanuse. Mlat celebija ot Nikopolje Ot Nikopolje kraj crno more, Kraj crno more v ta Srbska zemlja. Da go docula stara mu majka. Da go docula i go prosala: ,,Da Sco mi cvilis mali sino le? Mali sino le mali Stanuse? Al govorese mlat Stanuse Al' govorese na svoja majka; ,,Kak da necvilim mila majko le! Sto sam dogledal do dve devojki. Do dve devojke trea nevesta: Ves den sedoje na jasno sonce I mi znele bela psenica,

Od Venzankovike.

Lebac jedoje suva korcica, Voa ja pije topli barisce, Na lice beje beli crveve. A ja sco imam mlada nevesta, Mlada nevesta na Nikopolje: Ves den mi sedi na visok divan Lebac mi jede bela simita I mi je pije crveno vino. Na lice stoji zolta zelena, Zolta zelena kako karanfilj, A ti je devojki kako trndafil. Zato cvilim mila majko le! Zato cvilim vo Nikopole, Vo negovo siroko pole Cuvaju ovce u to polje.

336. Kraljevi Marko vile i coban. Gorom jezdi Kraljeviu Marko, Gorom jezdi a s gorom besedi: "Carna goro puna ti si lada Kano srce moje sto je jada, Zalud tebi tvoja ladovina, Kad u tebi ladne vode nema, Ve ja moram konja da zakoljem. Da s' napijem krvce od konjica Te da svoju zecu ja utolim." Kad to zacu iza gore Vila Ta podviknu iz grla bijela; ,,Ne kolj konja Kraljeviu Marko? Ne kolj konja na Staroj planini. Ne kolj konja nepogani tela; Ve ti poi malo unaprijed. Sjezdi Marko sa Stare planine Na Vitoca visokog najezdi, Tamo ima bunar voda ladna Junackijem plema ograeni S devojackim kosam opleteni," Poe Marko malo unaprijed Sjezdi Marko sa Stare planine Malo iso dugo netrajalo On mi nae bunar vodu ladnu: Junackijem plema ograenu, Devojackom kosom opletenu. On mi klece da vodice pije, Al podviknu coban od ovaca A sa Sare visoke planine: ,,Ne pi vode Kraljeviu Marko! Ne pi vode nepogani telo, Tu su vile cedo okupale Nekrsteno i ne znamenovano. Nekrsteno od petnajest dana, Nit se smije nit rucice daje; Ve ti poi malo unaprijed, Unapredak na tog Kacanika, Pa es nai bunar vodu ladnu. Drugi bunar a druga vodica: Sa junackim plema ograenu, S devojackom kosom opletenu." Poe Marko malo unapredak; Pa on nae bunar vodu ladnu; Sa junackim plema ograenu S devojackom kosom opletenu. Kleknu Marko pa se napi vode; Pa besedi svome dobrom sari: ,,Davor saro, Davor dobro moje! Ako li mi neuvatis Vilu, Neuvatis Vilu Zagorkinju 183

Oba u ti oka izkopati, A sve cetir noge salomiti; Te se muci po Staroj planini I Vitocu visokoj planini, Kao Marko bez sarina svoga. Ako li je ti uvatis saro! Da znas dobre i pozdravo saro! Oba u ti oka pozlatiti Pozlatiti zezenijem zlatom, Nakititi drobnijem biserom Podkititi dragijem kamenom, A sve cetir noge podkovati Podkovati sa tim belim zlatom. Pa se dici moj predobri sare! Pa se dici po svom svetu belom,

Kao Marko sa svojim sarinom" Teker Marko reci izustio, Minu sara sa Vitoc planine Sa Vitoca i sa Kacanika, Na veliku planinu Plaskavu, Ka Srbickom polju sirokome, Ka Srbickom i Sredackom pobro! Kako zvezda preko neba vedra. Pa uvati Zagorkinju Vilu. Pridrza je dok joj Marko doe. Kako doe Kraljeviu Marko Odma scepa Zagorkinju kletu Kako ju je Marko udario, Sa crnom je zemljom sastavio.

Ovu smo pesmu dobili iz Kacanicke Crne Gore vis Skoplja od Nikole Jovanovia zidara. Ovaku i bas istu kazala nam je i Persa Petrovia iz Srema.

Eto jedna i ista pesma, koja se jednako i peva u Sremu i Staroj Srbiji kao i sjevernoj Meedoniji i Trakiji i t. d. A to bas pokazuje da je svuda po tim mestima jedan i isti narod, narod srpski. Ova je pesma mitolosska; no ovde smo je metnuli sto je pevaju ovcari i ovcarice svuda. Sta ona oznacava, to e samo prvi znalci Slavenstine objasniti. 337. Zemlja Albanija, v Stara Srbija.

Od Nikole Petrovia iz Kruseva Bitoljska nahija Poljanca.

Stado mi pase na Sar planina, Na Sar planina i na Koraka Na Koraka srbska planina, Srbska planina Carostavna. Deka Prizren grad nov carigrad Ot Belgrad Prizren postana. Ot Belgrad na Vojusa mi. Na Vojusa majka Radika. Majka Radika ta srbska reka. Stado mi pase tri sta ovcara. Tri sta cobana tri sta pobratima Pod staresana svoj Celnik Pejo Celnik Pejo ovcar ubavi. Celnik Pejo napred mi ide Napred mi ide vo gaval sviri. Ovca roguska stado mi vodi Stado mi vodi belo svilene. Ovca roguska scira mi hodi. Scira mi hodi devet goina Devet goina deseta nastala. Na deseta nasla trevka surodna.

Ot nea stanala scira sujagnja. Dete mi pase na Sar planina. Zime mi hodi v Selunsko polje V selunsko polje Kolamarija. Kalamarija ovca nahija Ovca nahija pod Njegusa mi, Pod Njegusa mi srbska planina. Scira mi hodi devet goina Na deseta mi nasla trevka surodna. Trevka surodna i se objagnji I go rodi a Blagovec, Da sco objagnji rudo mi jagne. Rudo mi jagne rudo kaleso. Rudo kaleso strebrno rogo, Strebrno rogo zlatno mi zubo. Zlatno mi zubo medeno oko. Koa mi dojde vreme bliz urev-den Bliz urev den treva da rasti; Treva da rasti, stado da pase. Celnik Pejo mi knisal. Mi knisal iz Kalamarija, 184

Na Sara srbska planina. Stado mi vodi ovca roguska Ovca rogusa ka sto i voa. Po nea hoda jagnje mi rudo. So zlatni zubi medeno oko, Medeno oko strebrni rozi. Stado mi dojde Demir-kapija Demir kapija na Kacanika. Kacanik star Novak kula. Sco mi dojdova veliko stado. Sco mi izlezoa kleti ne Turci Kleti ne Turci Arbanasi. Svo mi stado Turci gledaje Turci gledaje rudo zgledaje. Mi go fataje rudo no jagnje Mi go Fataje i mi go vrzaje. Go nosese prez Maedona Prez Maedona ta srbska zemlja Po nim bleae scira sciruska. Koa bleaje Bogu se zali Bogu se zali i Bogorovice. Mi poslaje svoi Aneli Svoi aneli v Araneli. I go gledae zalost velika Zalost velika na ta sciruska. Kleti ni Turci Arbanaci Go nosoa pasi vo Solun Pasi vo Solun sultan veliki. Po njim ipak ovca blease. Sco mi izleze pred cesni sultan, Sco mu poklonia to rudo janje. Prasa ji sultan: ,,sco je ovca ni? Sco je ovca ni sco no mi bleji?" 338.

Otprasaje ti kleti ni Turci Kleti ni Turci Arbanaci: ,,Mos nesco blee tebe na divan? Toa ti blee ovca rogusa. Ovca rogusa majka na rudo. Ovca rogusa po jagnje doslo Toa ti blee sultan cestiti!" Koza jim sultan dvoji sejmeni. Dvoji sejmeni Turci prokleti! ,,Puscajte jagnje da go vidime. Da go vidime deka e hodi." Dvoji sejmene Turci proklete, Puscaji jagnje da go vidaje. Da go vidaje deka e hodi, Jagnje ni rudo vo Anel hodi Vo Anel hodi i Aranel. Ovca roguska kinisa s divan. Kinisa s divan dur Sara velja. Dur Sara velja vo svoje stado. Vo svoje stado ot sultan divan. Trgna mi druma, druma golema, Dur na Sar planina mi dojde. Po nea jagnje rudo Anele. Kako otide u stado vleze Ona izleze napred u kotar. Opazi je celnik Pejo Celnik Peo ovcar pogolem. Kako je vide odma je baci I po nea to rudo no jagnje. Rudo no jagnje bozje Anele, A sultan v Solun mi polude, Treva ni pase kako skotina.

Ot baba Velike Ristia iz Malog Srskog nahije bitoljske, Brsjacka Star. Srbija zemlja Albanija.

Celnik Pejo ovci pasoe, Ovci pasoe na Sara velja. Na Sara velja srbska planina. Sa svoji sto ni ovcari. Sto ni ovcari pobratimi. Site ovcari ni vecerae, Ni vecerae Pejo nevecera: Usta mu se razsvirala Grlo mu se razpevalo. I mi svira Celnik Pejo I mi svira vo gaval velik. I mi pei Celnik Peo. I mi pei vo grlo svoje.

Jednak mu se zastanalo. Jednak mu se zaslusalo. I mi zacul Celnik Pejo Celnik Peo mladi ovcar; Konjska trapat, turski sepot. Kales oven pobleknaie Velji psini polaue. Stana Pejo da mi vida Sco sepae i trapoce. Tako stava mi go fana Mi go fana Turci kleti. Mu vrzale beli raci Beli raci naopaci. 185

Sto ovcari pobegnae Pobegnae dar Kacanik. Poteroje kleti Turci Poteroje belo stado I pred stado vrzan Pejo. Susretoe je Sevdelina Sevdelina Pejo ljube. I govori Celnik Pejo; "Varaj Sevde Sevdolino! Varaj v rusa detelina. Ostav bela ta pogaca Na golema ona ploca. Modro grne vo livaa, A ti varaj za planina Zemi gaval i mi sviraj Belo stado nek nehodi." Vara Sevda Sevdelina Vara v rusa detelina. I ostavi ta pogaca Na ta ploca pogolema Modro grne vo livaa. I se sakri za planina. Zema gaval posviraje Belo stado nehodae. 339. Cvetko ovcar i Cveta. Naberi cvee cvetko ovcare! Na ta velika planina nasa Ne velika planina Plaska " Sto e meni cvee planinsko Koa nemam da go kome davam?" Podaj go Cveti ovcarke! Podaj go Cvetko nevesti. Cveti nevesti mladoj ovcarki. 340.

Kleti Turci govoria; ,,Naj ti tebe Celnik Pejo Naj ti sviri v gaval duga. Neka belo stado hodi." Celnik Pejo otgovara: ,,Kako mozem da go sviram Koa raci savezani? Odvrzi te beli raci Toa mozem da posviram." Ludi Turci i maniti. Odvrzase beli raci Beli raci Celnik Peja. Zemi Peja dugi gaval, I po sviri i po svira. Ne sviraje stadu svojem Da ni hodi pred Turci ti, Toko sviri da mi begna, Seka za se vo planina. Koa stado pobegnalo Celnik Peja uteknao Vo planina Plaskavica Te mi ubi tries Turci, Sa hajduci haramiji.

I go zemaj sebi za zena. Nabra mi cvee Cvetko ovcare. Na ta Radicka velika planina I go daje Cveti nevesti Nevesta mlada ovcarka I go uze sebi za zena, Sa nemericka srbska planina.

Podsmevanje cobana meu se. Svinjaru: Svinjar ide na vodu Naramljuje na nogu. Za njim krmak gurice Sa svinjarom govori: Moj ti brate kaljavi! Daj ti meni te mei I po..... i cojei! Svinjar bratu govori Sa ulom ga prijemjera. ,,Moj ti krmce moj brate! Evo tibi te mijea I cojee po ...... " Krmak gazdi govori; A zar tako svinjaru Ti moj brale najmiliji? A zar neznas pogani! Majka t' moja zarani, 186

Sa krmeim sisama 341. Opet svinjarska. Bugarine rine, Ti taj crni p.......! Pricuvaj mi svinje, Dok se vratim Da ti platim: 342. Govedaru. Govedaru dobranja: Luda uslo ulonja 1 Dobro cuvaj goveda, Dobro u ti platiti. Dobro u ti platiti! Tri balege mekane. Dobro u te hraniti:

Od Starog Vlaha.

I krmeim mlijekom?

Dva zamaha Dva samara, Dok se vrnem Da ti p.......

Po tri glave variti. Ovcarima jednu u! Kozarima drugu u Svinjarima treu u Govedaru uslonji, Onom ludom blesonji, Suve proje bez soli.

Ko cuva svinje drzi se da mora biti murdar i necist, a i malo nedonijesen. Obicno stariji ecaci cuvaju svinje. Ko volove ovaj mora biti matori kliponja ni za kakvi rad nesposoban, blijesan i vise nego li ludkast. U staro vrijeme pricaju: da su samo Bugari cuvali svinje u Srba, te tako i pijevaju. Ovde koze cuvaju obicno eca bistra, valjana pokrijeta, kojoj jos nedaju tijeske radove, zato da dobiju malo vise snage. Zato i za njih ima jedna pijesma, ali im vise u pohvalu; no pogrdu sluzi. Obijeao nam je se jedan prijatelj da nam je poslje. 343. Pavle i Pavlija. Koja gora nema razgovera? Romanija nema razgovora. U njoj mi se sva stada sljegose Pred jednim je cobaninu Pavle, A pred drugim cobanica Pavlija. Pavle ide te mi razgovara Romaniju i bez razgovora. Pavle ide po vrh gore carne, A Pavlija po dnu Romanije. Oba goru razgovalali su. Toga cuda Romanij kleta, Nit je cuda niti je vidila, Nikad ona bez ajduka nije. Ja ajduka ji li mrka vuka. Sastade se Pavle i Pavlija Sastase se na sred Romanije. Uplasi se cobanine Pavle Uplasi se sisli da je ajduk; Ja l hajduce ja li mrki vuce? Pavlija mu tiho govorila; ,,Ne boj mi se cobanine Pavle! Ne boj mi se goro Romanio! Ja u u te za to dolaziti, I u tebi cedo ostaviti, Musko cedo od petnajest dana Neka Pavla ono razgovara." 187

344. Koja gora razgovora nema. Koja gora nema razgovora? Romanija nema razgovora. Poe Pavle da je razgovara Poe ovcar da napase stado. Gorici je mlaan govorijo: "Neboj me se goro Romanio! Ni sam hajduk da me se prepadnes, Vee ovcar da me lepo primis. Neboj mi se goro Romanio! Sto bijase u tebi hajduka, Sve propade tragu bez obzirce. Novak ti se pokaluerio, Dete Grujo knjigu izucio." Pavle misli niko ga necuje, Al ga cuje i Novak i Grujo; Pa uzese Pavla u hajduke, A Pavlovo stado na prehranke, Da se hrane dokle traje pobro! Dokle traje jagnje za zaklanje Tovan ovan za gorskog hajduka, A ovcica da premaze zube.

Ovu i ove dve gornje pevaju, i kad kopaju, kukuruze i kad putuju, pa se zovu i »Kopaonicke" a i "Putnicke." 345. Ovu pevaju istina i cobani, ali se najvise peva kad se putuje, a narocito muskinje je peva, kad se kopaju kukuruzi. Carna goro zao mi je na te! Vise na te, neg na moju majku, Neg na moju ostarelu majku Ostarelu i grabljivu majku, Koja me je preko tebe dala Da za koga ni po jadt moga; Ve za crnog gorskoga hajduka, Za hajduka za gorskoga vuka. A da zasto ni po jada moga? Da me dala majka za ljubljenje, Za ljubljenje i za milovanje Tada bi joj jade prezalila; Ve me dade ostarila majka, Da mu perem hrvave haljine. Ne perem jih ko ostale druge; Kad se pere to rublje prljavo; Ve ga perem nou u po noi; Po po noi u to gluvo doba, Kad ni peto nepeva mi goro! Ve kad lete vile i vestice; Kad ozive bauci prokleti I vanpiri ta strasna strasila. Sino sa mu dolamu oprala, A oprala u to gluvo doba. Na dolami tri dzepa bijahu: U jednome ruka od junaka, U drugom je burma pozlaena, A u treem kosa devojacka. Ja poznado moja goro carna! Ja poznado cudnovato blagog Desna ruka moga brata Pavla, Brata Pavla ruka iz ramena. Snahe Ruze burme i prstenje, Mile seje rusi pramen kose, A sto mi je zelena dolama, Ta zelena sa gorom jednaka. Na dolami do trijest puceta Svako puce litru zlata vata, A sto mi je puce pod groce, Ovo vata i tri litre zlata, Dolama je moga brata Pere Najmlaega brata cobanina. Sto mi belo zajavljuje stado Po hajduckoj gori Romaniji! Pogino mi mladi cobanine. Pogino mi tuzan kod ovaca. Poginulo moje mlado sunce, Cuvajui ovce u planini.

Sve su ove pesme iz Valjev. nahije, poslao jih g. V. Jan.

188

Svrsetak I. Sveske. UPISNICI. Kao obicno sto smo u svemu hude sree, bejasmo i u ovom poslu; te nase delo broji pozdravo najmanje upisnika od sviju do sada izisavsih srpskih dela. Uzroka tome ima i odvise; no mi jih s prezrenjem mimoilazimo uteki. Hvala najvea ovoj mlogopostovanoj gospodi sto se imase dobrotu upisati i to: BEOGRAD. Kod g. Niksia cin. u min. spolj. poslova. GGG. Namesnici knezevog dostojanstva, Milivoje P. Blaznavac, -- Jovo Risti i Jovan Gavrilovi, po 1 kom. Kod g. Vasilija Knezevia u min. fin. GG. Vladimir Jaksi i Cedomilj Mijatovi nacelnici, Milan Jevti, Toma Vukoti, Steva -- glav. arhivar kontrole, -- i Jovo Luki cin. min. Fin., Aleksandar orevi pravnik i Gerasim Popovi bogoslov po 1 kom. Kod. g. Aleksandra J. Filipovia IV. raz. gim. GG. Arhiman. Sava, Protosin. Danilo, Jova Filipovi, Milan Alkovi, Risto stud. na uviver. liniskom, Aca Gasoice. Jelisaveta i Katarina. svi Hristodulovia, po 1 kom. Kod. g. Marka Bircanina svrs. bogoslova Suvodanjca. GG. Petar Z. Ostoi Macvanin, Lazar O. Jankovi Podrinac, i Milan Popovi svrs., Jevrem Ili Branicevac, Vasilije Pavlovi Timocanin, akon Filaret, Kosta Zlatojevi, Ilija Blagojevi i Milan Panteli III. god. Milivoje Obretkovi, ira Ili Piroanac, Vasilije Mili II. god. i Trifun Popovi I, god. bogoslovi. Kod izdavaoca, G. Mitropolit srpski 2. komada; GG. Veliki rodoljub jugo-slavenskog jedinstva i otadzbine Jugoslavije Stojan J, Venzenkovi na poklon skolama u Maedoviji i Albaniji 100 kom. Prota Ignjat Vasi rodoljub za dusu svog jedinca pok. Vlajka dobrim acpma u Star. Srbiji 50 kom. Tomanija Jovanovi sestra pok. Stojana Jovanovia -- Cukia -- koji je za dinastiju Obrenovia 1844 gol. na planini Radiji u Valj. nahiji predvodei katane, poginuo, za spasenje duse pok. Stojana dobrim acima u Star. Srbiji na poklon 30 K. Arhimandrit Niifor Duci rodoljub iz Ercegovine na poklon acima u Erc. 5 k. Dragoljub S. Popovi tr. za sebe 30. k. Jakov Lazarev Levenzonovi za se i svoju brau 20 kom, Trisa orevi svear za se 20 kom. Ljubomir M. Kaljevi urednik ,,Srbije" dobrim acima u Star. Srbiji na poklon 7 kom. Panta Srekovi prof. velike skole 1 komad M. Ranko i Mileva, Alimpi nac. u Negotinu 2 komada Sreta L. i Draga, Popovi velika sudija, 2 k. Lambra orevi trgovac 2. k. Josif Mijovi pravozas I k. Pera Markovi pravoz. 2 kom. Maca P. Cuki 2. kom. Milan A. i Caja P. Petronijevi min. spolj. pos. na razpol. za se i za svoju er Ljubicu 2 kom. Kosta i Angelina Cuki min. Fin. na raspol. za 189

se i decu svoju 2 kom. Rajko Lesjanin min. prav, na razpolozaju za se i svoju decu Dragu i Micu 2 kom. Aleksandar i Anka Nenadovi sav. u pen. za se i decu svoju uru prav. Nikolu gimnaz. i Anu 2 ko. Jakov J. i Ksenja Pavlovi profes. u Kragujevcu, za se i sina Borju 2 kom. Stojan Zivkovi pravoz. 1 kom. Rista Simi Rusijanac krojac 2 kom. Nikola S. Sopovi trg. 1 k. Jovo Baji trg. 2 kom, Milivoje ukni abadz. 2 kom. Dragutin Z. Petrovi pravoz. 1 kom. Jovo Milinkovi pravoz. 1 kom. Aleksandar R. Ivkovi zvanicn, kontrole 1 k. Aranel Milenkovi clan ops. suda za sina oku uc. osn. skole 1 k. Jamandija krojac 2 k. Laza P. p Katarina Cuki kap. za se i decu svoju 2 k. i Mitropolit srpski Mihajilo 2 kom. i Jova iri 1 kom. GOLUBINCI U SREMU. Kod g. Stevana Nikolajevia svestenika. GG. Vasilije Nikolajevi sves. ore Panajotovi zakupnik i Pera Bugarski ucitelj po 1 K. KRUPANj U KNEZ. OKR. PODR. GG. Sima S. Milojevi ucitel iz Krupnja, Stanko Popovi ucitelj iz Bijele Crkve do 1. k. i Aksa Popovi sves, i rodoljub iz Bijele Crkve za se 31 kom. LOZNICA U KNEZ. GG. Ivko Popovi namesnik podr. rodoljub za se 30 kom. a kod njega upisani, GG. svestenici: Stevan Popovi Runjanski, Jovo Pavlovi Grncarski, Radovan Popovi Dobriski, Dimitrije Trifunovi Koviljacki, Jova Pavlovi Josevacki, Stevan Grigori Jarebicki, Sava Popovi Stupnicki, Arsenije Neskovi Doljno-Trijesnjicki, Sreko Popovi ucit. loznicki i Jovo Popovi ucit. koviljacki svi po 1 K. POZAREVAC U KNEZ. Kod g. Aleksandra uria profes. pol. Gimnaz. GG. Toma Proti sves: Jova Proti akon i ucitelj za sina Savu, Jovan Tesi ucit., Zivota Markovi Mihajilo Ivkovi, Stanojlo Bogievi, Ilija Nikoli, Lazar Popovi i Petar M. Nikoli gimnaz. III. raz. Nikola Proti i Vladimir Radojevi II. raz. gim. i Jova Krecarevi I. ral. gim. MOSTAR U ERCEGOVINI. Kod g. Jove Perovia uprav. polu-gimnaz. mostar. GG. Njegovo visokoblagorodije Nikolaj Aleksandrovi Ilarionov carsko ruski konzul u Ercegovini 6 kom. Njegovo visovopreosvestenstvo mitropolit Ercegovacki i Zahulmski, Prokopije kavaljer ordena Medzedije 4. stepena 3 kom. Arhimandrit Joanikije Pomucina kavaler raznih ordena i srp. spisatelj 2 k. Jova Risti tr. za sinove Dusana i Vladimira 2 k. Eromonah i Efimer monast. Duza Leontije Radulovi 1 k. ura Bijelobrk tr. 1 k, ucitelji: Vasilije Ivezi, Aleksa Cokorilo i Jovo Perovi po 1 k. ucenici: Mihajilo, Grujica, Risto, Vukanovi, Petar Barti, Jovo Piceta, Lazar Milutinovi, Luka Gra i Jovan Savi po 1 k. MONASTIR ZITOMISLI U ERCEGOVINI.

190

Prepodobni arhimandr. G. Serafim Perovi obdareni naprsnim krstom 3 k, Jeromonah G. Simeon Lelek 1 k. i G. ore Petkovi1 ucitelj po 1 k.

Ovo dana ui e u stampu II. nasa sveska, koja e ovolika biti. Sa njom e biti napecatana i etnografska karta srpskih i jugoslavenskih zemalja sa grbovima, Cena joj je upisna 4 cv. komad. Upisivanje traje do sv. Troica ove god. Novci se polazu napred, a cena joj je duanska skuplja.

www.prosvetljenje.net

191

Information

Microsoft Word - M.S.Milojevic - Obredne Pesme.Doc

191 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

644533