Read finaleiae75srp.pdf text version

Koridor X Idejni projekat autoputa E-75 NIS ­ GRANICA BJRM deonica: Grabovnica ­ granica BJRM

IZVESTAJ O ZASTITI IVOTNE SREDINE

FINALNA VERZIJA

Maj 2009.

SRBIJA Koridor X: Projekat Autoputa: Koridor E-75 KORIDOR - IZVESTAJ O ZASTITI IVOTNE SREDINE I PLAN UPRAVLJANJA IVOTNOM SREDINOM

SADRAJ

REZIME IZVESTAJA

1. 1.1. 1.2. 1.3 1.4 2.

UVOD

Svrha Izvestaja Poreklo Projekta Prethodne studije zastite ivotne sredine Struktura izvestaja

POLITIKI, PRAVNI I ADMINITRATIVNI OKVIR

2.1 Nadlene institucije 2.1.1 2.1.2 Vladine Organizacije Nevladine Organizacije

2.2 Zakoni i Propisi u oblasti ivotne sredine 2.2.1 2.2.2 2.2.3 2.2.4 Postojei propisi u Srbiji Ostali bitni zakoni u Srbiji Odgovarajua politika Svetske Banke Vaee zakonodavstvo EU

2.3 Konvencije o zastiti ivotne sredine 2.4 Planski osnov 2.5 Procedura procene uticaja na ivotnu sredinu u Republici Srbiji 2.6 Sticanje zemljista i osnov politike preseljavanja 2.6.1 3. Zakon o Ekspropriaciji Republike Srbije

OPIS PROJEKTA

3.1 Karakteristike trase 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.2 3.3 Opis trase Prostorne Karakteristike Konstruktivne karakteristike Geografski poloaj Drustveni aspekti

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.

POSTOJEE STANJE

4.1 Geologija i zemljiste 4.1.1 4.1.2 4.1.3 4.1.4 4.1.5 4.1.6 4.1.7 4.2 Vazduh 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.3 Buka 4.4 Ekologija 4.4.1 4.4.2 4.4.3 4.4.4 4.4.5 4.4.6 4.4.7 Ekosistemi i zastita prirodnih dobara Vrste biljaka u zavisnosti od vodotokova Vrste biljaka klimatske zajednice Poljoprivredne biljne vrste Biljne vrste tipicne za Junu i Jugoistonu Srbiju Planinske biljne vrste ivotinjske Vrste Osnovne klimatske karakteristike Primenljivi standardi Postojee stanje zagadjenja Karakteristike zemljista Reljef ­ Geomorfoloske karakteristike i slivovi Geoloska struktura Hidrogeoloske karakteristike stena Skorasnji egzodinamicni postupci i fenomeni Seizmologija Izvor materijala

4.5 Povrsinske i podzemne vode 4.5.1 4.5.2 4.5.3 Stanje Povrsinskih Voda

Stanje Podzemnih voda

Vodeni putevi

4.6 Drustveno i kulturno okruenje 4.6.1 4.6.2 4.6.3 4.6.4 5. Demografske karakteristike Korisenje zemljista Zdravlje populacije Nepokretna kulturna dobra

UTICAJ NA IVOTNU SREDINU

5.1 Uvod

Javno preduzee "Putevi Srbije"

5.2 Geologija i tlo 5.2.1 5.2.2 Faza izgradnje Faza eksploatacije

5.3 Kvalitet vazduha 5.3.1 5.3.2 5.4 Buka 5.4.1 5.4.2 Uticaj u fazi izgradnje Uticaj u toku eksploatacije Faza izgradnje Faza eksploatacije

5.5 Delovanja na floru, faunu i pejzane karakteristike 5.5.1 5.5.2 Delovanje na floru Delovanje na faunu

5.6 Preseljenje usled sticanja zemljista 5.6.1 5.6.2 Ugroeno stanovnistvo Pripreme pojedinanih akcionih planova preseljavanja

5.7 Graevinski kampovi 5.8 Kumulativni uticaji 5.9 Prekogranini uticaji 5.10 Deonica Grabovnica - Grdelica 5.11 Deonica Gornje Polje ­ Caricina Dolina 5.12 Deonica Caricina dolina ­ Vladicin Han 5.13 Deonica Vladicin Han ­ Donji Neradovac 5.14 Deonica Donji Neradovac - Levosoje 6. 7.

JAVNA RASPRAVA PLAN UPRAVLJANJA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE

7.1 Uvod 7.2 Zakonska regulativa u Srbiji 7.3 Opste mere u toku izgradnje 7.4 Hitno nepredvidjeno planiranje 7.5 Operativni aspekti 7.6 Monitoring 7.7 Faza izgradnje 7.7.1 Buka

Javno preduzee "Putevi Srbije"

7.7.2 7.7.3 7.7.4

Zagadjenje Vazduha Voda Tlo

7.8 Faza eksploatacije 7.8.1 7.8.2 7.8.3 7.8.4 Buka Vazduh Voda Tlo

Tabele

TABELA TABELA 3-1 KARAKTERISTIKE GRADNJE AUTOPUTA E-75 RABOVNICA LEVOSOJE TABELA 4-1 SEIZMICKI INTENZITET PROUCENOG PODRUCJA TABELA 4-2 KOLICINE MATERIJALA TABELA 4-3 KLIMATSKI PARAMETRI NA DEONICI BUDUCEG AUTOPUTA ­75, DEO GRABOVNICA ­ LEVOSOJE TABELA 4-4 METEOROLOSKA STANICA LESKOVAC, PREDEJANE, UVICA I VRANJE TABELA 4-5 SREDNJE GODISNJE GRANICNE VREDNOSTI KONCENTRACIJA ZAGADJENJA PREDSTAVLJAJU MAC (MAKSIMALNO DOZVOLJENE KONCENTRACIJE TABELA 4-6 KVALITET VODE TABELA 4-7 REZULTATI ANALIZA KVALITETA VODE U JUZNOJ MORAVI (W.S. VLADICIN HAN) TABELA 4-8 REZULTATI ANALIZA KVALITETA VODE U JUZNOJ MORAVI (.. GRDELICA) TABLE 4-9 UPOREDNI PREGLED BROJA GRADJANA I DOMACINSTAVA TABELA 4-10 PREGLED ZAUZETIH PODRUCJA TABELA 4-11 SNIMLJENA KULTURNA BASTINA TABELA 5-1 OCEKIVANI SADRZAJ TESKIH METALA U ZEMLJISTU, ZA ISPITANE SEKTORE AUTOPUTA E­75 (PPM) TABELA 5-2 GODISNJA KOLICINA TALOZENJA ZAGADJIVACA PO 1 KM, DEZ IVICE AUTOPUTA D. NERADOVAC - SRPSKA KUA TABELA 5-3 GODISNJA KOLICINA TALOZENJA ZAGADJIVACA PO 1 KM, DUZ IVICE AUTOPUTA SRPSKA KUA - LEVOSOJE TABELA 5-4 MPC ZAGADJIVACA U ATMOSFERI

Javno preduzee "Putevi Srbije"

TABELA 5-5 VREDNOSTI NAJVISIH DOZVOLJENIH NIVOA BUKE U DB(A) ZA RAZLICITA KORISCENJA ZEMLJE - JUS U.J6 205 TABELA 5-6 SAZETI REZULTATI PROCENA BUKE U SAOBRACAJU TABELA 5-7 OBJEKAT ZA ZASTITU PROTIV BUKE NA AUTOPUTU E-75 TABELA 5-8 PODRUCJA SA TOTALNIM GUBITKOM VEGETACIJE I IZMENJENOM FLOROM TABELA 5-9 INFRASTRUKTURA UKRSTANJA TABELA 5-10 MATRICA OVLASENJA TABELA 6-1 LISTA UCESNIKA U JAVNOJ RASPRAVI TABELA 7-1 PLANOVI UPRAVLJANJA TABELA 7-2 PLAN UPRAVLJANJA ZASTITOM IVOTNE SREDINE TABELA 7-3 PLAN MONITORISANJA IVOTNE SREDINE

Slike

SLIKA 4-1 MAPA ZASTIENIH PRIRODNIH DOBARA UZ PROJEKTNU DEONICU SLIKA 4-1 JUNA MORAVA SLIKA 4-2 HIDROGEOLOSKA MAPA BUJANOVAKIH BAZENA

Prilozi

A B C D E F G H I J K L M PROJEKTNI USLOVI REFERENCE MAPE PLANA ZAKONSKE ODREDBE I MULTILATERALNI SPORAZUMI REFERENCE PROJEKTI BUKE I KORISENJE ZEMLJISTA BUKA I STANDARDI KVALITETA VAZDUHA KONSOLIDOVANI KOMENTARI IZ IFIs EIA OBRADJIVAI IZVESTAJA PRIMEDBEI IZ ZAVODA ZA ZASTITU PRIRODE PRIMEDBE IZ ZAVODA ZA ZASTITU SPOMENIKA KULTURE PRIMEDBE IZ INSTITUTA ZA VODU PROJEKTNI PODACI ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIJERE BUKE, OBRADU VODE FOTOGRAFIJE

GLOSAR

Javno preduzee "Putevi Srbije"

ADB CumIA E&S EIA FS H&S HGV INP MoE RAP PAP PPE STI WB

Aziska Banka za Razvoj Procena Kumulativnog Delovanja Ambijent i Drustveno okupljanje Procena Delovanja Zastite ivotne sredine Studija Izvodljivosti Zdravlje i Bezbednost Vozila za tesku robu Institut za Zastitu Prirode Ministarstvo za Zastitu ivotne sredine i Prostorno Planiranje Plan Naseljavanja Osoba ugroena projektom Licna Zastitna Oprema Zaraza preneta seksualnim odnosom Svetska Banka

Javno preduzee "Putevi Srbije"

1. 1.1

UVOD Svrha Izves taja

Izgradnja deonice autoputa E-75 od Grabovnice do granice sa BJRM se smatra jednom od najveih dravnih prioriteta i stoga je JP Putevi Srbije (PEPS), kao nosilac Projekta, preduzeo sve potrebne mere u vezi sa pravovremenom pripremom planskih i projektnih dokumenata. Odgovarajua projektna dokumentacija je posebno pripremljena u delu koji se odnosi na pitanja zastite ivotne sredine. Okonane su prethodne analize koje se odnose na uticaje zastite ivotne sredine za potrebe opsteg projektovanja autoputa dok su detaljni EIA uspesno izvrseni u svrhe preliminarne pripreme projekata za svih 7 delova predloenog E-75 autoputa. Istovremeno sa postupcima koji su u toku, na sastanku predstavnika Evropske Banke za Rekonstrukciju i Razvoj (EBRD), Evropske Investicione Banke (EIB) I Svetske Banke (WB), koji je organizovan u oktobru 2008 u Luksemburgu, Vlada Republiie Srbije, to jest PEPS dobili su preporuke za nastavljanje delatnosti koje treba da stvore osnovu za postizanje odluka u prihvatanju Projekta od strane banaka i odobrenja kreditnih sredstava za finansiranje ovog poteza autoputa, deonica od Grabovnice do Levosoje. Sve tri banke su se zajedniki dogovorile da u toku realizacije navedenih aktivnosti, u vezi sa problematikom zastite ivotne sredine, procedure Svetske Banke treba da budu prihvaene kao primenljive. U skladu sa sporazumom prihvaenim u Luksemburgu, Pripremna Misija Svetske Banke posetila je Srbiju u periodu od 02 decembra do 12 decembra 2008 (Pripremna Misija za Koridor X Projekta Autoputa). Misija je organizovala sastanke kako bi definisala aktivnosti potrebne za uspesnu realizaciju projekta predmetnog autoputa. Pored toga, organizovano je nekoliko sastanaka sa upravnim telom PEPS-a i sainjen je sporazum u vezi sa nastavljanjem aktivnosti potrebnih za odobrenje Projekta od strane Banaka. Na tim sastancima je posebno analiziran vid zastite zivotne sredine a od PEPS-a je traeno da sjedini postojee studije u jednu jedinstvenu, to jest, da pripremi izvestaj o procenu uticaja na ivotnu sredinu u nivou Koridora, za autoput E-75, deonica od Grabovnice do Levosoje (u daljem tekstu EIA). Pored toga je potrebno uzeti u obzir dve dodatne deonice autoputa (Levosoje-Bukurevac i Bukurevac-BJRM granica) u delu gde se EIA bavi potencijalnim prekograninim uticajima Projekta kao i kumulativnim uticajima Projekta na ivotnu sredinu. Shodno stavki 24 Aide ­ Memoire (Pripremna Misija za Koridor X Projekat Autoputa, od 02 decembra ­ 12 decembra 2008), do ovog momenta PEPS je izvrsio sve aktivnosti u vezi sa ispunjenjem sledeih zahteva: Postojeci EIA su pripojeni Koridoru nivoa X, izvestaj EIA deonica od Grabovnice do granice BJRM. Strucna nezavisna strana je preuzela pripremu EIA Izvestaja a nacrt EIA Izvestaja je dostavljen blagovremeno Banci. Preostale aktivnosti se odnose na sledea pitanja: Pripremu i organizaciju javne rasprave, kao i pripremu finalne verzije EIA. Ova aktivnost treba da bude okonana pre sredine maja 2009. Angaovanje strunog nezavisnog konsultanta da nadzire izvrsenje EMP. Ova aktivnost e otpoeti pre datuma poetka gradjevinskih radova.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

1.2

Poreklo Projekta

Deonica autoputa , od Grabonvnice do granice BJRM, koji je juni krak Koridora X, podeljena je na sedam deonica: Grabovnica - Grdelica Grdelica ­ Cariina Dolina Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje Levosoje ­ Bukurevac Bukurevac ­ granica BJRM Ovaj Projekat treba promatrati u sirem kontekstu opste nacionalne transportne mree u Srbiji. Nacionalna mrea je pretrpela pomanjkanje u sredstvima za odravanje tokom poslednje decenije kao i ozbiljnu ratnu stetu na nekim lokacijama. Visegodisnji Indikativni Program i Godisnji Akcioni Programi koje je odobrila Vlada ogledaju se kako u potrebi za popravkom i poboljsanjem opste nacionalne transportne mree, tako i volje Medjunarodnih Finansiskih Organizacija (IFI) da podre ovaj proces kako bi se olaksao slobodan protok robe i ljudi, i podstakao ekonomski i socijalni razvoj.

1.3 Prethodne Studije o Z astiti ivotne sredine

Osnova za pripremu Izvestaja za zastitu ivotne sredine za deonicu autoputa E-75 od Grabovnice do Levosoje se sastoji od sledeeg planiranja iz projektnih dokumenata: Prethodna analiza EIA za projekat autoputa E-75 od Nisa do granice BJRM; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Grabovnica ­ Grdelica; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Grdelica (Gornje Polje) ­ Cariina Dolina; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Cariina Dolina ­ Vladiin Han; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Vladiin Han ­ Donji Neradovac; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Donji Neradovac ­ Levosoje; Prostorni Plan podruja sa posebnom svrhom ­ infrastrukturni koridor Nis ­ BJRM granica; Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Levosoje - Bukurevac Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Bukurevac ­ BJRM granica Ovaj Izvestaj razmatra sve kumulativne ili sinergistine uticaje na zastitu ivotne sredine, zajedno sa svim znacajnim prekograninim delovanjima (za granicu BJRM) i u kompletnom je skladu sa Espoo konvencijom. Veina dokumenata se odnose na zastitu ivotne sredine, ukljuujui tu i deonicu. Vaei nacionalni organ koji se bavi zastitom ivotne sredine odobrio je posebne EIA kao deo postupka za dobijanje gradjevinske dozvole.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

1.4 Struktura Izves taja

Cilj i sadraj EIA su definisani u operativnoj smernici i proceduri Svetske Banke (WB OP/BP 4.01). Shodno kriterijumima Banke u pogledu kategorizacije projekata zasnovanim na njihovim procenjenim uticajima na zastitu ivotne sredine, ovaj projekat je ukljuen u kategoriju koja podrazumeva najjae uticaje (zastita zivotne sredine Kategorije A). EIA Izvestaj je potpuno sainjen u skladu sa Prilogom B i Prilogom C operativne politike Svetske Banke (WB OP 4.01, Annex A and Annex B). Ovaj EIA izvestaj obuhvaa sledea poglavlja: 1. Uvod; 2. Politiki, pravni i administrativni okvir; 3. Opis Projekta; 4. Postojee stanje; 5. Uticaj na zastitu ivotne sredine; 6. Predstavljanje glavnih alternativa; 7. Javne Rasprave; 8. Plan Upravljanja zastitom ivotne sredine - EMP; 9. Prilozi. Shodno uvodu uz Projekat kao sto je predstavljeno u Poglavlju 1, nacrt politikog, pravnog i administrativnog okvira je predstavljen u Poglavlju 2. Opis smera puta i predloenih struktura dat je u Poglavlju 3. Predstavljanje postojeeg stanja sredine u okolnom podruju i shodno Projektu predstavljeno je u Poglavlju 4. Opis znaajnih uticaja na zastitu ivotne sredine iz projekta, koji obuhvata analizu kumulativnih uticaja projekta i analizu prekograninog uticaja su predstavljeni u Poglavlju 5. Ovo Poglavlje procenjuje potencijalne uticaje Projekta na izgradnju autoputa E-75 i delovanje u lokalnoj sredini. Studije obuhvataju: geologiju i zemljista; povrsinske i podzemne vode; vazduh i klimu; buku; floru i faunu; pejzae; kulturno naslee; stanovnistvo i privredu; ukljuujui materijalnu imovinu, zdravlje i bezbednost, efikasnost korisenja prirodnih resursa. Mere za izbegavanje ili ublaavanje negativnih uticaja na zastitu ivotne sredine naznaene u prethodnim poglavljima su saete u nacrtu plana o uticaju na zastitu ivotne sredine, a plan o ublaavanju i nadgledanju u Poglavlju 8. Prilozi obuhvataju: A B C D E F G REFERENTNE PROJEKTNE USLOVE MAPE PLANA ZAKONODAVNE I MULTILATERALNE SPORAZUME REFERENCE PROJEKTE BUKE I KORISENJE ZEMLJISTA BUKU I STANDARDE KVALITETA VAZDUHA KONSOLIDOVANE PRIMEDBE IZ IFIs

Javno preduzee "Putevi Srbije"

H I J K L M

EIA OBRAIVAE IZVESTAJA PRIMEDBE ZAVODA ZA ZASTITU PRIRODE PRIMEDBE ZAVODA ZA ZASTITU SPOMENIKA KULTURE PRIMEDBE INSTITUTA ZA VODUPRIVREDU PROJEKTNE PODATKE ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIERE BUKE, OBRADU VODE FOTOGRAFIJE

Javno preduzee "Putevi Srbije"

2. POLITIKI, PRAV NI I ADMINIS TRATIVNI OKVIR 2.1 Nadlene ustanove

2.1.1.Vladine Organizacije

Zastita ivotne sredine tokom izgradnje i eksploatacije autoputeva u Republici Srbiji je pod nadleznosu sledeih institucija: Ministarstva za privredu i regionalni razvoj Ministarstva infrastrukture Ministarstva ivotne sredine i prostornog pllaniranja Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Ministarstva kulture Javno preduze Putevi Srbije Zavoda za zastitu prirode Srbije Zavoda za zastitu spomenika kulture Republike Srbije Vano je ovde napomenuti da prema postojeem srpskom zakonodavnom telu, priprema EIA u svrhe gradnje novih autoputeva je obavezna. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja (MoE) je glavna institucija u Srbiji odgovorna za pitanja zastite ivotne sredine. Ministarstvo je odgovorno za zastitu od buke i vibracija, opasnih i toksinih substanci, zagadjenje vazduha, jonsku i nejonsku radijaciju, zastitu prirode i medjunarodnu saradnju.

2.1.2. Nevladine Organizacije

U Srbiji postoji veliki broj organizacija u oblasti ivotne sredine. Veina je osnovana 1990. i uglavnom je usmerena na obrazovanje, informisanje i podizanja nivoa svesti u vezi zastite ivotne sredine. U maju 1998. u Beogradu je osnovana Kancelarija Regionalnog Centra za ivotnu sredinu (REC) za Centralnu i Istonu Evropu.

2.2. Zakoni i Propisi u oblasti ivotne sredine

2.2.1. Postojei propi si u Srbiji

Zastita ivotne sredine u Srbiji je regulisana brojnim republikim i opstinskim zakonima i podzakonskim aktima. U prilogu C dat je saet pregled zakonodavstva koje je na snazi u Srbiji. Glavni zakoni i propisi momentalno na snazi koji vae za EIA vezano za ovaj projekat su navedeni u donjem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji ("Sluzbeni Glasnik SR"" Br. 47/2003, 34/2006) koji detaljno navodi zahteve za razliite faze planskog ciklusa, kao sto su Prethodna studija opravdanosti (predizvodljivosti) i Studija opravdanosti (izvodljivosti), fazu podnosenja zahteva za glavnu (opstu) gradjevinsku dozvolu za projekat, kao i zahtev koji se odnosi na javnu raspravu u toku izrade urbanistikih planova. Prethodna Studija opravdanosti i Studija opravdanosti moraju obe da obuhvate procene uticaja na ivotnu sredinu.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Zakon o zastiti zivotne sredine (Slubeni Glasnik RS Br. 66/91, 83,92, 67/93, 48/94, 53/95, 135/04). U zakonu se navodi da korisenje prirodnih resursa, gradnja objekata ili bilo koja druga delatnost mogu da se izvode na nain koji nee dovesti do znaajne promene pejzaa, zagadjenja, ili drugih oblika degradacije ivotne sredine. Zakon o Proceni Uticaja na zivotnu sredinu (Slubeni Glasnik RS Br. 135/2004). Ovim Zakonom, u toku 2004, srpsko zakonodavstvo je usaglaseno sa zakonodavstvom EU u pogledu zastite ivotne sredine. Ova usklaenost je obuhvatila podesavanje postojeeg EIA propisa (liste projekata i procedure) prema EIA Direktivi 97/11/EEC, uvodei proceduru strateske procene uticaja (SEA) nakon Direktive iz 2001/42/EEC i sigurni javni pristup informacijama o zastiti ivotne sredine nakon Direktive EU iz 2003/4/EC. Propisi o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sluzbeni Glasnik RS Br. 54/92). Srpski standardi za buku i kvalitet vazduha su detaljno prikazani u Prilogu F. Propisi ustanovljeni na osnovu Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu obuhvataju sledece: Propis za ustanovljavanje Liste projekata za koje je procena uticaja obavezna i liste projekata za koje se moe traziti procena uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni Glasnik RS Br. 84/05) Pravilnik o sadrini zahteva za potrebom procene uticaja i o sadrini zahteva za specifikacijom cilja i sadrine studije za procene uticaja na zivotnu sredinu (Slubeni Glasnik SR Br. 69/05) Pravilnik o sadraju studije za procene uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni Glasnik SR Br. 69/05) Pravilnik o postupku javnog nadzora, predstavljanju i javnoj raspravi o studiji za procenu uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni Glasnik RS Br. 69/05) Pravilnik o radu tehnicke komisije za studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni Glasnik SR Br. 69/05)

2.2.2. Ostali bitni zakoni u Srbi ji

Zakon o javnim putevima (Slubeni Glasnik RS Br. 101/2005) Zakon o eksproprijaciji (Slubeni Glasnik RS Br. 53/95, 16/2001)

2.2.3. Odgovarajua politika Svetske Banke

Svetska Banka OP 4.01 i OP/BP4.12

2.2.4

Vaee zakonodavstvo EU

Osnovno zakonodavstvo EU vezano za ovaj projekat je sledee: Evropska komisija (1997) Direktiva Saveta 97/11/EC od 3 marta 1997 godine o izmenama Direktive 85/337/EEC o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu OJEC L 073 14/03/1997 p5-15, poznata kao Direktiva o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Evropska komisija (2003) Direktiva Saveta 2003/35/EC od 26 maja 2003. godine koja obezbeuje uese javnosti vezano za izradu odreenih planskih dokumenata i programa koji se odnose na ivotnu sredinu, a u smislu uesa javnosti i pristupa pravdi po osnovu

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Direktive Saveta 85/337/EEc i 96/61/EC OJEC L 156 25/06/2003 p17-23, poznata kao Direktiva o uesu javnosti. Evropska komisija (1079) Direktiva Saveta 79/409/EEC od 4 aprila 1979 godine o ouvanju divljih ptica kao Direktive o pticama. Evropska komisija (1992) Direktiva Saveta 92/43/EEC od 21 maja 1992 godine o ouvanju prirodnih stanista divlje flore i faune, poznata kao Direktiva o stanistima.

2.3. Konvencije o zastiti ivotne sredine

Konvencija o zastiti ivotne sredine iji je Srbija potpisnik obuhvata: Konvenciju o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune (CITES), Vasington, DC, 1973 Konvenciju o ouvanju migratornih divljih ivotinja, Bon, 1979 Konvenciju o ouvanju divljih vrsta i njihovih prirodnih stanista, Bern, 1979 Konvenciu o pristupu informacijama, uesu javnosti u donosenju odluka i pristupu pravosuu po pitanjima koja se tiu ivotne sredine, Arhus, 1998 Konvenciju o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (ESPOO, 1991). Detaljna lista meunarodnih konvencija je data u prilogu C.

2.4. Planski osnov

Planski osnov za izradu Idejnog projekta autoputa E-75 Nis ­ granica BJR Makedonije nalazi se u: Prostornom planu Republike Srbije, utvrenom zakonom o Prostornom planu RS (Slubeni Glasnik RS, Br. 13/96) Prostornom planu podruja infrastrukturnog koridora Nis ­ granica BJRM sa elementima regulacionog plana (Slubeni Glasnik RS, Br. 350-15267/2002-0010 Prostornim planovima opstina Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora Nis ­ BJRM granica je dugoroan razvojni dokument koji se donosi na vremenski period do 2020. Prostornim planom se utvruju osnove organizacije, korisenja, razvoj i zastita podruja infrastrukturnog koridora, na delovima teritorija grada Nisa i skupstina opstina Merosina, Doljevac, Gadzin Han, Leskovac, Vlasotince, Vladiin Han, Vranje, Bujanovac i Presevo. Prostornim planom su obuhvaeni: Magistralni infrastrukturni koridori ­ sa postojeim i planiranim magistralnim infrastrukturnim sistemima i njihovim zastitnim pojasima: autoput E-75 (M-1), pruga za velike brzine E-85, gasovod i optiki kabl sa tokom June Morave i prateim objektima (vorista, terminali, usluni sadraji i drugi objekti u funkciji magistralnih infrstrukturnih sistema) Pratei alternativni infrastrukturni sistemi ­ alternativni putni pravac (bez naplate putarine) autoputa E-75.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Zona uticaja koridora ­ obuhvata prostor izmeu pojedinih zona sirine od 1 do 5 km od krajnje magistralnog infrastrukturnog sistema koje su u fizikoj i funkcionalnoj vezi sa koridorom od Nisa do granice Republike Makedonije. Granica prostornog plana definisana je granicama katastarskih opstina ili geografskim granicama na teritoriji katastarske opstine. Uslovi i smernice iz planskih dokumenata viseg reda, kao i odreena planska resenja predstavljaju steene planske obaveze.

2.5. Procedura procene uticaja na ivotnu sred inu u Republici Srbiji

U pravnom sistemu Republike Srbije, procedura procene uticaja projekata na ivotnu sredinu je ureena Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu, kao i odgovarajuim podzakonskim aktima koji blie odreuju pojedina pitanja u okviru postupka procene uticaja. Jedan od znaajnih elemenata u samoj proceduri je ukljuivanje javnosti i obaveza formiranja tehnike komisije. Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, prosirenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. U proceduri procene uticaja na ivotnu sredinu postoje tri faze (zavisno od toga na kojoj se listi nalazi projekat, moe biti jedna, dve ili vise faza): - I faza: Odluivanje o potrebi procene uticaja projekta na ivotnu sredinu - II faza: Odreivanje obima i sadraja Studije o poceni uticaja na ivotnu sredinu - III faza: Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu Subjekti koji uestvuju u proceduri procene uticaja projekata autoputa na ivotnu sredinu su sledei: nosilac projekta PEPS), nadleni organ (Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja), obraivai izvetaja EIA, zainteresovani organi, organizacije i zainteresovana javnost. Procena uticaja na ivotnu sredinu projekta autoputa E-75, Beograd-Nis-granica BJRM, deonica Grabovnica-Levosoje, podeljena na pet deonica, proceduralno je u razlicitim fazama u zavisnosti od deonice. Procena uticaja je proceduralno zavrsena za jednu deonicu (dobijeno je zvanino odobrenje Izvestaja), dok su preostala etiri izvestaja prosla javnu raspravu i u fazi su dobijanja saglasnosti od strane nadlenog Ministarstva. Dve deonice koje nisu predvidjene da budu finansirane putem ovog kredita (Levosoje-Bukurevac i Bukurevac-granica BJRM) su u fazi izrade studije.

2.6. Sticanje zemljis ta i osnov politike preseljavanja

Vid sticanja zemljista je opisan detaljno u posebnoj studiji i osnovi politike preseljavanja. Glavni elementi su dati ovde u saetom obliku. Sledee stavke predstavljaju zakonsku osnovu za ovu politiku preseljavanja: Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije (donesen 1995 a stupio na snagu 1 januara 1996, izmenjen je marta 2001, i 19 marta 2009); Zakon o osnovama odnosa o imovini (1980, primenljiv od 1 septembra 1980, izmen je 1990 i 1996); Administrativni kodeks (donet 1996 a izmenjne 26 juna 1997); Zakon o planiranju i izgradnji (donet 5 maja 2003, stupio na snagu 13 maja 2003); Zakon o poljoprivrednom zemljistu (donet 19 jula 2006, a stupio na snagu 27 jula 2006) i

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Politika Svetske Banke u vezi prinudnog preseljavanja (OP/BP 4.12).

1

2.6.1. Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije

Opste poreklo Zakon o Eksproprijaciji Republike Srbije (donet 1995 a stupio na snagu 1 januara 1996, izmenjen marta 2001 i ponovo 19 marta 2009) obuhvata sticanje zemlje i slui kao opsta osnova za eksproprijaciju u Republici Srbiji. Ovaj zakon ne koristi izraz prinudno preseljavanje a koji se koristi u odgovarajuim dokumentima politike Svetske Banke, ve se umesto toga koristi izraz eksproprijacija. Ovaj zakon omoguava vladinim institucijama da steknu privatnu imovinu koja se smatra od nacionalnog interesa, stiteci interese svih lica ugroenih projektom uz korisenje pravne isprave o vlasnistvu a ija se imovina eksproprise, Zakon takoe predvia princip odgovarajue nadoknade. Najvanije karakteristike Zakona o eksproprijaciji su sledee: Namera je da se obezbedi jednostavan, efikasan postupak, smanjenjem sto je moguce vise potreba za dugackim sudskim procesima, kako bi se olaksala potrebna eksproprijacija. Pod normalnim okolnostima citav postupak otkupa zemljista se moze zavrsiti za sest meseci; Odgovarajucu vrednost zemlje ugrozene posebnom semom, ili projektom, odredjuje 2 Poreska uprava, na ime Korisnika eksproprijacije . Vrednost se procenjuje na osnovu uporedljivih prodajnih transakcija u podrucju iz nedavne proslosti; Kao uslov da se otpocne eksproprijacija, Korisnik eksproprijacije mora da sacini Bankarsku garanciju kod Komercijalne banke, u procenjenoj ukupnoj sumi za placanje. U slucajevima kada se poljoprivredno zemljiste nalazi u privatnom vlasnistvu, ukoliko se uporedivo zemljiste istog tipa i kvaliteta, ili odgovarajuce vrednosti, u istom podrucju ili blizini (Clan 15 Zakona o Eksproprijaciji) moze identifikovati, ono se nudi osobi ugrozenoj projektom sa formalnom ispravom o vlasnistvu; Uporedivost zemlje odredjuje na osnovu procene raspolozivog javnog zemljista, ovlasceni strucnjak koga postavlja Korisnik Eksproprijacije ili Ministarstvo za Poljoprivredu; U slucaju neslaganja po pitanju uporedivosti ponudjene zemlje, lokalna opstina ce postaviti drugog strucnjaka da odredi uporedivost ponudjenog zemljista;

--------------------------------------------------------------1

Raspolozivo za skidanje sa sledeceg linka: tentMDK:20064610-

http//web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/EXTPOLICIES/EXTOPMANUAL/O,,con isCURL:Y-menuPK:64709096 pagePK:64709096-piPK:64709108 theSitePK:5o2184,00.html

2

Korisnik eksproprijacije po Zakonu Republike Srbije se smatra osobom, ili pravnim licem koje izvrsava posebnu semu ili

projekat. U slucaju Koridora X projekta/progrma autoputa, Korisnik eksproprijacije je PEPS, na ime izvrsioca, K10DOO, ili u buducnosti ovog drugog direktno na njegov sopstveni racun

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Dalje neslaganje ce dovesti do toga da osoba ugrozena projektom mora da pribegne sudskom postupku prilikom koga ce se doneti odluka o uporedivosti zemljista, ili placanje procenjene odgovrajuce vrednosti u u novcu; Kada se uporedivo zemljiste ne moze ustanoviti, osobi ugrozenoj projektom sa legalnom ispravom o vlasnistvu se nudi procenjena odgovarajuca vrednost koju odredjuje Poreska Uprava. Ukoliko osoba ugrozena projektom zeli da ospori procenu odgovarajuce vrednosti oni onda mogu da pribegnu sudskom postupku; Sto se tice osobe ugrozene projektom, bez formalne isprave o vlasnistvu, ne postoji odredba kojom se placa nadoknada trenutno prema Zakonu o Eksproprijaciji; Pored toga, po donosenju Zakona o planiranju i izgradnji (Donetom 5 maja 2003 a koji je stupio na snagu 13 maja 2003), smatra se kriminalnim prekrsajem gradnja bilo kakvog objekta bez dozvole za gradnju na javnom ili privatnom zemljistu; i U slucaju osoba ugrozenih projektom, sa formalnom ispravom o vlasnistvu koje su izgradile trajni objekat bez zvanicne dozvole o gradnji, moze se platiti nadoknada ako to sud odluci prema Zakonu o temeljima imovinskih odnosa (1980, primenljiv od 1 septembra 1980, izmenjenog 1990, i 1996) u uslovima izvrsenog investiranja ­ kao sto je odredio ovlasceni Strucnjak koji procenjuje vrednost materijala koji se koriste. Iz ab r an e O dr ed be Prema lanu jedan Zakona o Eksproprijaciji, nepokretna imovina moze da se eksproprira ili ogranie prava nad takvim vlasnistvom, samo uz nepristrasnu nadoknadu koja ne moze biti manja od momentalne trzisne cene za takvu nepokretnu imovinu (u daljem tekstu nazvana: nadoknada), 4 ako se to trazi zbog javnog interesa odredjenog zakonom. Odgovarajucu vrednost nepokretne imovine ugrrzenih posebnom semom, ili projektom, odredjuje Poreska uprava,u korist Korisnika Eksproprijacije. Vrednost je procenjena na osnovu uporedivin prodajnih transakcija u podrucju iz nedavne proslosti. Procena odgovarajuce vrednosti predstavlja vrednost zemljista, cenu objekata i instalacija, useve, sumu, drvece, drvece sa plodovima voca, starost useva, vinograde i vreme potrebno da se reprodukuju. Uticaj seme na vrednost zemljista nece biti uzeta u obzir za odgovarajucu vrednost nepokretne imovine. Zakon o Eksproprijaciji zahteva od Korisnika Eksproprijacije da opravda potrebu za Zakonom o eksproprijaciji i da pokaze da sema ne moze da nastane bez predlozene eksproprijacije. Deklaracija javnog interes/koriscenja je posebna procedura koja prethodi i omogucava bilo kakvo sticanje imovine i eksproprijaciju. Nepokretna imovina, kao sto je definisano, moze da se eksproprise kada je potrebna za izgradnju objekata ili preduzimanja radova od javnog interesa/koriscenja. Kljucna pretpostavka je da sema ne moze da se razvija bez eksproprisanja nepokretne imovine.

3

3

Nepokretna imovina se odredjuje shodno zakonu kao parcela zemljista, gradjevina i ostalih objekata. Vlada Republike Srbije moze da odredi javni interes za eksproprijaciju ako je potrebna eksproprijacija nepokretne imovine

4

za izgradnju objekta u oblasti: obrazovanja. zdravstva, socijalnog osiguranja, kulture, vodoprivrede, sporta, transporta, energije ili komunalne infrastructure, objekata za potrebe vladinih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalnog samoupravljanja, objekata za potrebe narodne odbrane, obezbedjujuci zastitu zivotne sredine i zastitu od prirodnih nesreca, za eksploataciju mineralnih resursa i za izgradnju stanova koji treba da se koriste kako bi se ostvarili zahtevi drustveno ranjivih osoba.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Kada se za semu kaze da je od javnog interesa 'koriscenja, priprema se konkretan eksproprijacioni predlog od strane Korisnika Eksproprijacije a onda dostavlja odgovarajucoj opstini koja obuhvata osobe ugrozene projektom. Odgovarajuce lokalno vladino odeljenje za pitanje imovine, gde se imovine eksproprisu, a onda vrsi eksproprijacioni postupak na lokalnom nivou zajedno sa Korisnikom Eksproprijacije. Konkretan eksproprijacioni predlog se priprema za svaku osobu ugrozenu projektom koji sadrzi kolicinu doticnog zemljista, procenu odgovarajuce vrednosti za bilo koju nepokretnu imovinu, pravdanje potrebe za posebnom eksproprijacijom, zajedno sa potvrdom da je sema ukljucena u odgovarajuci regionalni i/ili prostorni plan. Konkretan eksproprijacioni prpepdlog takodje obuhvata Korisnika Eksproprijacije koji odredjuje Bankarsku Garanciju sa Komercijalnom Bankom za procenjenu odgovarajuce vrednost. Ova procena se priprema pozivom na Katastarski Registar koji obezbedjuje podatke o nosiocu isprave o vlasnistvu, nepokretnoj imovini, tipu zemljista i podrucju ugrozenog zemljista. Konkretan eksproprijacioni predlog takodje obavezuje Korisnika Eksproprijacije da dostavi zahtev Katastarskoj Sluzbi, Registar Zemljista, ili neki drugi javni registar kako bi se sprecila transakcija (Clan 32) na zemljistu koje treba eksproprisati. Shodno Zakonu, eksproprijacija mora da se zavrsi i pruzi nadoknada svim licima ugrozenim projektom u smilsu zemljista koje je uporedivo ili u novcu, pre nego sto se izda dozvola za gradnju (ili Licenca za gradnju) izvodjacu kako bi se mobilisao i otpoceo gradjevinske radove. U slucaju da se osoba(e) ugrozena projektom ne slaze sa ponudjenom nadoknadom u bilo kom obliku, oni mogu pribeci sudskom postupku, a Korisnik Eksproprijacije moze zahtevati od Ministarstva Finansija, na posebnoj osnovi, dozvolu da pristupi navedenoj parceli (parcelama) (Clan 35). Da bi se dobio status javnog interesa za bilo kakvu semu, Korisnik Eksproprijacije je obavezan da dostavi Vladi (putem Ministarstva za Finansije) studiju izvodljivosti, pravdanje potrebe za posebnom eksproprijacijom, procenjenim troskovima, procenjenim ugrozenim zemljistem dokle god su podaci na raspolaganju, broj ugrozenih parcela zemljista. Zahtev za projektovanjem mora takodje da dokumentuje da je sema ukljucena u odgovarajuci lokalni, regionalni ili prostorni plan. Status javnog interesovanja moze da se dobije bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou zavisno od specificnog Korisnika Eksproprijacije i prirode i velicine seme. Od Korisnik Eksproprijacije se ne zahteva da pripremi socijalnu procenu (socio-ekonomska studija) ili postojeci cenzus koji se odnosi na osobe ugrozene projektom. Zakon o Eksproprijaciji takoe primenjuje sledee principe: Principi sticanja i nadoknade se primenjuju na sve tipove prava kao sto su prava vlasnistva, prava trece strane kao sto su prava zakupa , prava onih koji obradjuju zemlju itd. (Zakon o Eksproprijaciji, Clan 1). Eksproprijacija moze takodje da obuhvati podsticanje olaksice nad nepokretnom imovinom ili zakupom parcele zemljista za poseban period vremena koji ce biti privremen a ne za period vremena koji prekoracuje tri godine. Zemlja mora da se vrati u prethodno stanje pre nego sto se vrati osobi ugrozenoj projektom, uz legalnu ispravu o vlasnistvu (Zakon o Eksproprijaciji, Clan 5/6). Korisnik Eksproprijacije ce dati osobi ugrozenoj projektom uz bilo koji oblik pravne isprave o vlasnistvu (vlasnistvo, zakup), ugrozene stambene zgradei (javne ili privatne), ili poslovne prstorije, na njegov zahtev, ekvivalentno pravo nad drugom ekvivalentnom stambenom zgradom (javnom ili privatnom), ili ekvivalentnim poslovnim prostorijama u istom podrucju ili u blizini (Zakon o Eksproprijaciji, Clan 16/19).

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Prema clanu 51 Zakona o Eksproprijaciji, od Korisnika Eksproprijacije moze da se zahteva sudskom odlukom da ponudi iznos nadoknade u novcu koji prekoracuje procenjenu odgovarajucu trzisnu vrednost, kao sto je ranije navedeno, ukoliko ostale licne ili porodicne okolnosti lica ugrozenih projektom nalazu da je potrebno da se obezbedi da njegov/njen zivot bude zasticen (na primer broj clanova porodice, broj radno sposobnih clanova porodice, ili broj clanova porodice koji su u random odnosu, zdravstveno stanje clanova porodice, mesecni prihod domacinstva itd.) Prema Clanu 71 Zakona o Eksproprijaciji, u slucaju administrativnog prenosa zemlje ili drugih prirodnih resursa koji su u javnom vlasnistvu, legalni subjekat (subjektii) u javnom posedu koji ima/imaju prava nad zemljom ili drugim prirodnim resursima imace pravo na nadoknadu za rad i sredstva investirana u takvo zemljiste ili druge prirodne resurse i odgovarajucu vrednost zemljista ako pravni subjekat(i) ima dokaz o kupovini. Procenu investiranja ili odgovarajucu vrednost vrsi odgovarajuci ovlasceni strucnjak, kao sto je gore navedeno.

Eksproporcioni Zakon i Politika Svetske Banke u vezi prinudnog Presel javanja (OP/ BP 4.12)

Opste uzev, institucioni okvir za eksproprijaciju u Srbiji je snazan i veoma kompatibilan sa politikom Svetske Banke u pogledu prinudnog preseljavanja (u daljem tekstu OP/BP 4.12), ali postoje neki znacajni izuzeci. Da bi se potpuno uskladili sa OP/BP 4.12, Korisnik Eksproprijacije (Postojeci PEPS, u korist K10DOO, ili u buducnosti K10DOO neposredno) ce morati da preduzme sledece mere: Korisnik Eksproprijacije ce osnovati nezavisnu komisiju za zalbe, koja ce se sastojati od predstavnika Korisnika Eksproprijacije, izvrsnog subjekta (K10DOO) i opstina koje obuhvataju osobe ugrozene projektom, zajedno sa odgovarajucim predstavnicima samih osoba ugrozenih projektom; Ovo telo treba da bude osnovano od strane Korisnika Eksproprijacije istovremeno kao poseban odeljak za Plan delovanja p0.reseljavanja za bilo koji odeljak (ekspropriacioni predlog shodno Zakonu o Eksproprijaciji Republike Srbije) i salje se Opstini koja obuhvata osobe ugrozene projektom; Cilj nezavisne komisije za zalbe je da obezbedi smernice/savete i da se bavi prituzbama/zalbama koje su u vezi sa bilo kakvom eksproprijacijom ili preseljavanjem prema semi; Svrha odgovornosti nezavisne komisije za zalbe obuhvata odgovornost da se posreduje u bilo kakvom sporu u vezi uporedljivosti ponudjenog poljoprivrednog zemljista ili procenjene odgovarajuce vrednosti za nepokretnu imovinu; Nezavisna komisija za zalbe moze da unajmi, o trosku Korisnika Eksproprijacije, ovlascenog strucnjaka koji ce ispitati i proceniti uporedljivost ponudjenog poljoprivrednog zemljista ili procenjenu odgovarajucu vrednost za nepokretnu imovinu; Ako nezavisna komisija za zalbe odredi da ponudjeno poljoprivredno zemljiste nije uporedljive vrednosti, ona moze da zahteva od Korisnika Eksproprijacije da plati procenjenu odgovarajucu vrednost kao sto je odredila Poreska Uprava; Ukoliko posle posredovanja, osoba ugrozena projektom, kojoj je ponudjeno uporedljivo poljoprivredno zemljiste ili procenjena odgovarajuca vrednost za nepokretnu imovinu, osporava bilo uporedljivost ili procenu odgovarajuce vrednosti, oni su slobodni da stupe u sudski process na nacin koji je u skladu sa postojecim Zakonom o Ekspropprijaciji;

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Korisnik Eksproprijacije ce preuzeti drustvenu procenu (socio-ekonomska studija) osoba ugrozenih projektom u toku pripreme svakog pojedinacnog odeljka posebnog RAP (ekspropriacioni predlog prema Zaskonu o Eksproprijaciji Republike Srbije); Stavise, kao sto je gore navedeno, nadoknada shodno Zakonu o Eksproprijaciji Republike Srbije je odredjena u skladu sa najcescim trzisnim cenama posto je uzeta u obzir vrednost zemljista, troskovi objekata i instalacija, usevi, drvece, bunari, starost useva, vinogradi i vreme potrebno da se oni reprodukuju. Delovanje projekta na vrednost zemlje nece biti uzeto u obzir dok se procenjuje imovina. Ovo, mada uporedljivo sa troskovima zamene shodno OP/BP 4.12, ne pominje posebno trosak oko registracije i prenosnih taksi. Prema tome, shodno RPF, bilo kakva nadoknada plodne zemlje i/ili imovine, ukljucujuci poslove, treba da obuvhata troskove registracije u katastarskoj sluzbi, ili nekom drugom odgovarajucem registru, bilo koje administrativne troskove, i/ili takse za prenos. Zakon o Eksproprijaciji Republike Srbije nije jasan u vezi statusa i prava za one osobe koje su ugrozene projektom, koje trenutno koriste javno ili privatno zemljiste, ali nisu u posedu zvanicne isprave o vlasnistvu. Medjutim prema OP/BP 4.12, njihov status je jasan, osobe ugrozene projektom, bez zvanicne isprave o vlasnistvu, koje koriste javno ili privatno zemljiste, nemaju pravo na nadoknadu za bilo kakvo ulaganje na javnom ili privatnom zemljistu po ceni objekata i instalacija (prema Zakonu o temeljima odnosa vlasnistva (1980, primenljivo od 1 septembra 1980, izmenjenog 1990 i 1996) u uslovima izvrsenih ulaganja ­ kao sto je odredio ovlasceni strucnjak koji procenjuje vrednost koriscenih materijala, useva, suma, drveca, plodonosnog drveca, vinograda, starosti useva i vremena potrebnog za njihovu reprodukciju. Ova prava se ne prosiruju na pojedince koji otpocinju neku delatnost, bilo u obliku obradjivanja ili gradnje bilo kakve nepokretne imovine, posle deklaracije o javnom interesovanju, koja se odnosi na tekucu praksu gde se imovinske transakcije ogranicavaju prema Clanu 32 Republike Srbije, Zakon 5 o Eksproprijaciji.

5

Deklaracija o javnom interesu je sacinjena u slucaju E-75 u Sluzbenom Glasniku Republike Srbije Broj 78 iz 2008 i u

slucaju E-80 u Sluzbenom Glasniku Republike Srbije Broj 84 iz 2008.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

3.

OPIS PROJEKTA

3.1. KARAKTERISTIKE TRASE 3.1.1. Opis trase

U okviru ovog poglavlja prikazane su osnovne prostorne i konstruktivne karakteristike novoprojektovanog autoputa. Deonica autoputa E ­ 75, od Grabovnice do Levosoje, koja predstavlja juzni krak Koridora X, podeljena je na 5 deonica: Grabovnica - Grdelica Grdelica ­ Cariina Dolina Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje

3.1.2. Prostorne karakteri stike

) Deonica: Grabovnica - Grdelica Sam pocetak trase prostire se levom obalom Juzne Morave. Pre Male Kopasnice trasa prelazi postojeci put i zeleznicku prugu da bi neposredno posle naselja Mala Kopasnica usla u dolinu Slatinske reke i Juzne Morave i bila polozena na desnoj obali Morave u koridoru regionalnog puta R ­ 214 i zeleznicke pruge. Neposredno pre ulaska u Grdelicu, trasa prelazi na desnu obalu Juzne Morave i prati nagib Karamanove Cuke, ponovo prilazeci magistralnom putu. Do kraja deonice trasa se prostire na poziciji postojeceg puta M-1. b) Deonica: Grdelica (Gornje Polje) ­ Cariina Dolina Karakteristicna su dva oblika reljefa koji uslovljavaju primenu odgovarajucih elemenata horizontalne i vertikalne projekcije. Trasa autoputa na ovoj deonici prolazi kroz dva tipa razlicitih topografskih odlika: ravnicarski ­ trasa autoputa se nalazi na deluvijumu reke Juzne Morave; brezuljkasto ­ brdoviti ­ sa trasom u zaseku ili dubokom useku sa strmim padinama leve obale Juzne Morave. Na pocetku deonice, trasa ulazi u Grdelicku klisuru i pruza se paralelno zeleznickoj pruzi Nis ­ Skoplje, magistralnom putu M-1 i regionalnom putu R-214. Zbog topografskih i infrastrukturnih ogranicenja trasa prolazi uz dolinu i prelazi reku Juznu Moravu sedam puta, objektima razlicitih duzina. U zoni naselja Predejane, trasa autoputa se nalazi u tunelu zbog brezuljkastog terena u toj oblasti.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

c) Deonica: Cariina Dolina ­ Vladiin Han Trasa autoputa u svom prvom delu, prolazi desnom obalom reke Juzna Morava i smestena je izmedju postojeceg magistralnog puta M-1 i zeleznicke pruge. Zatim sa mostom prelazi na levu obalu i time obilazi naselje Djep. Nakon povratka na desnu obalu Juzne Morave trasa prolazi pored kamenoloma Momin Kamen.Dalje trasa napusta dolinu Juzne Morave. Topografske karakteristike na delu od mesta napustanja korita reke Juzne Morave pa sve do prpelaska preko reke Vrle uslovile su potrebu za projektovanjem jednog dugackog tunela (Manajle ­ 1804m) i veceg broja mostova. Trasa obilazi Vladicin Han sa istocne strane po brdsko-planinskom terenu da bi se na kraju deonice ponovo vratiila u dolinu reke Juzna Morava, odnosno u koridor postojeceg magistralnog puta M-1. Autoput savladjuje dve siroke doline: Dzemin Dol i dolinu reke Vrle, prelazeci ih sa dva objekta. Od raskrsnice Vladicin Han, terenski uslovi postaju znatno blazi. d) Deonica: Vladiin Han ­ Donji Neradovac Trasa autoputa polozena je na desnoj obali Juzne Morave i manje ­ vise prati korito reke do sela Mazaraca. Predvidjeno je da se koristi pravac postojeceg magistralnog puta M-1. Napustanje trase postojeceg magistralnog puta M-1, uslovljeno je neposrednom blizinom grada Vranja. Usvojeni polozaj trase uslovio je prelazak pruge JZ na dva mesta mostovima. Trasa autoputa se spusta u dolinu Juzne Morave i prolazi pored odbranbenog nasipa. Nakon drugog prelaska preko zeleznicke pruge pa do kraja deonice trasa je vodjena paralelno sa zeleznickom prugom. Na samom kraju deonice trasa se ponovo vraca u koridor postojeceg puta M-1. e) Deonica: Donji Neradovac - Levosoje Trasa na deonici od D. Neradovca do Levosoja se nalazi u prostoru Bujanovacke kotline, odnosno u zoni dela doline Juzne Morave. U kracem delu ona se nalazi u dolini Presevske Moravice ­ Presevska kotlina. U zoni trase autoputa teren je brdovit i ravnicarski. Na pocetku deonice projektovana trasa autoputa preseca uglavnom krajnje nozicne delove padina. U nastavku trasa se nalazi na padinama, delom je polozena po samom aluvionu Juzne Morave i u svom krajnjem delu u aluvijonu Presevske Moravice.

3.1.3. Konstrukti vne karakteristike

Geometriski presek autoputa za projektnu brzinu od 100 km/h:

Vozne trake Zaustavne trake Ivicne trake

4 h 3.50 m 2 x 2.50 m 2 x (0.35 m+0.20 m) Total pavement

= = = =

14.00 m 5.00 m 1.10 m 2 x 10.05 m

Razdelna traka Zemljana bankina 2 x 1.00 m UKUPNO

1 x 3.00(4.00= m =

= 2.00 m

3.00(4.00) m

25.10(26.10) m

Geometriski presek autoputa za projektnu brzinu od 120 km/h:

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Vozne trake Zaustavne trake Ivicne trake

4 x 3.75 m 2 x 2.50 m 2 x (0.50 m+0.20 m) Ukupan kolovoz

= = = =

15.00 m 5.00 m 1.40 m 2 x 10.70 m

Razdelna traka Zemljana bankina

1 x 4.00 m 2 x 1.50(1.00) m UKUPNO =

=

4.00 m

3.00 (2.00) m 28.40 (27.40) m

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 3-1 Graevinske karakteristike autoputa E-75 Grabovnica - Levosoje Deonica: Grabovnica Grdelica Duzina (km) AADT (vozilo/dan) Projek. brzina Vr (km/h) Poluprecnik horizontalne krive , min. /max. applied (m) Uzduzni stupanj, min./max. applied (%) Ukupna sirina temelja puta (m) Koncept odvodnjavanja Retencioni broj

*

­

Deonica: Grdelica (Gornje Polje) Cariina Dolina 12.012 10 715 100

Deonica: Cariina Dolina ­ Vladiin Han 14.328 10 715 100 / 120

Deonica: Vladiin Han ­ Donji Neradovac 26. 358 21 298 120

Deonica: Donji Neradovac Levosoje 15.795 17 444 / 14 827** 100 / 120

Autoput Grabovnica Levosoje 76.362

E-75 -

7.869 18 400 120

100 / 120

750 / 2 500

450 / 3 000

450 / 1 600

750 / 5 000

750 / 4 000

450 / 5 000

0.2 / 2.60

0.0 / 5.00

0.2 / 3.50 25.10 / 26.10 / 28.40 Otvoren sistem -

0.15 / 3.50

0.0 / 4.00

0.0 / 5.00

28.40

26.10

27.40 Otvoren i zatvoren sistem 1

27.40

25.10 - 28.40 Otvoren i zatvoren sistem 1

Otvoren sistem -

Otvoren sistem -

Otvoren sistem -

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Deonica: Grabovnica Grdelica Grdelica Denivelisana raskrsnica (Y-junction) Broj prolaza autoputa AP, Broj prolaza autoputa Broj mostova Ukupna duzina ­ levo (m) Tuneli Ukupna duzina Total length. desno (m) ispod ­

Deonica: Grdelica (Gornje Polje) Cariina Dolina Predejane (Y-raskrsnica) 2

Deonica: Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han (Y-raskrsnica) -

Deonica: Vladiin Han ­ Donji Neradovac Vranje (Y-raskrsnica) 1

Deonica: Donji Neradovac Levosoje Bujanovac

Autoput Grabovnica Levosoje

E-75 -

5 (Y-raskrsnica) 3

iznad

3 6 -

1 15 943.92

2 13 1 778.0

4 25 -

2 10 -

12 69 2 721.92

-

1 112.41

1 804.2

-

-

2 916.61

Broj galerija

-

2

3

2 pumpe benzinske

2 centra odrzavanje za

Prateci objekti

Centar odrzavanje autoputa

za -

2 motela (Han i Vranje) 2 odmorista

Odmoriste benzinskom pumpom

sa

3 benzinske pumpte 2 motela

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Deonica: Grabovnica Grdelica ­

Deonica: Grdelica (Gornje Polje) Cariina Dolina

Deonica: Cariina Dolina ­ Vladiin Han

Deonica: Vladiin Han ­ Donji Neradovac Odrzavanje autoputa maintenance centre

Deonica: Donji Neradovac Levosoje

Autoput Grabovnica Levosoje 3 odmorista

E-75 -

Kolovoz

fleksibilan

fleksibilan

fleksibilan

fleksibilan

fleksibilan

fleksibilan

* Prosecan Godisnji Dnevni Saobracaj (Vozilo na dan) * * Donji Neradovac ­ Srpska Kuca / Srpska Kuca - Levosoje

Javno preduzee "Putevi Srbije"

3.2

Geografski poloaj

Projektovana deonica autoputa, od Grabovnice do Levosoje, predstavlja jedan od najvanijih saobraajnih koridora u saobraajnom sistemu Srbije, posto on povezuje najvanije socijalne i ekonomske centre severnog i junog dela Republike. Istovremeno, on predstavlja deo autoputa E-75 Beograd-Nis-Makedonska granica, put koji je krak trans-evropske glavne rute (TEM) i koja povezuje evropske i balkanske zemlje. Veim delom, trasa je smestena u koridor postojeeg puta M-1, tj. prolazi kroz doline reka Juzna Morava i Presevska Moravica. Svojom celom duinom, ruta je locirana u region Junog Pomoravlja. U sirem smislu, Juno Pomoravlje obuhvata sliv reke June Morave, a preciznije reeno, ona predstavlja region dolina. Ovaj region obuhvata stare gromadne planine, nekoliko nizija i dolinu June Morave. Ruta autoputa obuhvata dolinu June Morave, njen nizvodni deo u koji spada okolina Vranja, Grdelika klisura, okrug Leskovca i Presevska Moravica-Presevska kotlina. Ovaj prirodni pravac na severoistoku predstavlja i stari i novi koridor za puteve i eleznice prema Grkoj i Srednjem Istoku. Budui autoput E-75 lociran je u dolinu June Morave i prati reni tok, premestajui svoju poziciju sa leve na desnu stranu reke. Trasa prolazi preko razliitih morfoloskih formiLeskovca, Vranja, Preseva i Grdelike klisure. Grdelika klisura je jedna od najveih klisura u Srbiji ( dugaka 30 km i 550m siroka). Na severu, povezana je sa Leskovcem, a na jugu se granii sa Vranjem i predstavlja najkrau vezu izmeu Dunava i Vardara. Vranjanski okrug se protee u pravcu sverozapad-severoistok i dugaak je 30 km, a 6km sirok. Rodopi (stare gromadne planine) granie se sa dolinom June Morave. Planinski masiv se sastoji od planina Kukavica (1 441 m), Grot (1 323 m) i Oblik na zapadu i od Krusevice, emernika (1 638 m), Vardenika (1 875 m) na istoku. Sistem odvodnjavanja je razliit i pripada renom slivu reke June Morave. Glavni reni tok je reka Juna Morava (343 km) sa svojim pritokama.

3.2

Drustveni aspekti

Sa aspekta organizacije, ureenja i upotrebe terotorije Republike Srbije, osnovni cilj je da se postigne ak i vea teritorijalna podela populacije kao i intensifikacija njene reprodukcije, tj. poveanje udela mladih u podrujima iz kojih se oni iseljavaju i u podrujima sa velikim indeksom starijeg stanovnistva. Realizacija ovog cilja je mogua kombinovanim, prilagoenim merama demografske politike i politike regionalnog razvoja na polju dve fundamentalne komponente demografskog razvoja (biodinamike i migracije). Postizanje ciljeva razvoja i organizacije mree je uslovljeno smernicama za razvoj i distribucijom ekonomskih i socijalnih aktivnosti u sirem okolnom podruju. Jedan od najvanijih problema je stagnacija broja stanovnika u centralnom i junom segmentu koridora. Trasa autoputa E-75 prolazi kroz nekoliko opstina kao sto su Jablaniki i Pinjski okrug: Leskovac, Vladicin Han, Vranje, Bujanovac i Presevo na jugu Srbije. Za opstine koje gravitiraju trasi autoputa E-75 predvianja su da e sve te opstine pretrpeti vrlo malo smanjenje ukupnog broja stanovnika, sto bi bio ograniavajui faktor za intenzivniji ekonomski razvoj koji je iniciran implementacijom projekta u ovim opstinama.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Prema Prostornom planu Srbije u pogledu sadraja, strukture i veliine gravitacione zone, definisano je 6 nivoa centara: makro-regionalni centar ­ Nis (235159 stanovnika) regionalni centri ­ Leskovac (156252 stanovnika) i Vranje (87288 stanovnika) vei urbani centri sa razvijenom strukturom aktivnosti i kompleksnom struckturom usluga­ Vladiin Han, Bujanovac i Presevo. Projekcije za populaciju za svaku opstinu u zoni trase autoputa E-75 su deo projekcija koje su pripremljene za celu teritoriju Srbije. Projekcije su napravljene u svrhu donosenja Prostornog plana Republike Srbije, a posebo su napravljene da pokriju period do 2021. godine. Projekcije za rast populacije u opstinama kroz koje e se graditi autoput E-75 su pripremljene na osnovu analiza prethodnog demografskog rasta u ovim opstinama, kao i na bazi hipoteza o raanju, smrtnosti i migracijama. Pretpostavke su da e pomenute opstine imati uravnoteenu migraciju tokom celog projektovanog perioda. Bazirajui se na ovoj hipotezi i oekivanim pozitivnim kretanjima u drustveno-ekonomskom razvoju za period do 2021. perspektiva je da e ove opstine pretrpeti veoma malo smanjenje ukupnog broja stanovnika i to po prosenoj godisnjoj stopi od 0.06%. Shodno ovim projekcijama, poveanje ukupnog broja stanovnika se oekuje u opstinama Leskovac i Vranje, dok e se smanjenje populacije nastaviti u ostalim opstinama. Izgradnja puta moe poboljsati komunikaciju manje razvijenih naselja sa ekonomski razvijenijim urbanim centrima kao sto su Vladiin Han, Vranje, Vranjska Banja i Bujanovac. Potencijali za rentiranje bi porasli, i na taj nain bi doslo do pozitivnih drustvenih i ekonomskih efekata za lokalnu populaciju. S druge strane, postojanje autoputa blizu naselja moe da dovede do smanjenja intenziteta korisenja nekih naseljenih zona kao i aktivnosti (zbog buke, velikog intenziteta saobraaja, velikog broja tranzitnih putnika) i na taj nain utie na promenu namene zemljista u smislu smanjenja vrednosti zemlje i profita vlasnika. Prisustvo autoputa u opstinama bi delimino poremetilo razvoj sela i ugrozilo funkcionalnu povezanost nekih delova naselja. Lokacija autoputa na samoj granici urbanih naselja bi bio ograniavajui faktor za dalji razvoj funkcija navedenih za taj specifini pravac. S druge strane, izgradnjom autoputa a naroito paralelnih veza (regionalni put R-214) zbog boljeg pristupa i skraivanja vremena putovanja, moe se oekivati da bi se ivotni uslovi poboljsali a potencijali rentiranja objekata bi se poveali za naselja koja se nalaze pored autoputa. Izgradnjom prateih objekata, pumpi, odmorista, servisnih stanica i motela poveala bi se zaposlenost lokalnog stanovnistva i generalno doslo bi do ekonomskog razvoja cele oblasti u zoni autoputa. U sirem podruju istraivanja, postoje sela sa relativno malim brojem stanovnika, koja se stalno smanjuju. Iako je kljuna aktivnost populacije poljoprivreda, podaci ukazuju na to da broj ljudi koji je ukljuen u poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na ukupni broj stanovnika drastino opada. Ova analiza ukazuje na to da stanovnistvo sposobno za aktivni rad je sve vise usmereno na najblie urbane i ekonomske centre. Prema tome, izgradnja ovog puta bi dobro dosla za saobraajno povezivanje i na taj nain bi se poboljsao pristup pomenutim gradskim centrima. Stimulisanje rasta manjih gradova u smislu poveanja koncentracije stanovnistva bi smanjilo pritisak na vee centre i prema tome to bi bio jedan od uslova za razvoj kvalitetnije strukture

Javno preduzee "Putevi Srbije"

funkcija ovih centara, poboljsanje celokupne urbane situacije i resavanje komunalnih problema.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.

POSTOJEE STANJE

4.1. Geologija i zemljiste 4.1.1 Karakteristike zemljista

Zemljiste u analiziranom podruju spada u klasu fluvijalnog i fluvijalno-gleerskog zemljista. U veini sluajeva, ovo je azonalni tip zmljista iji razvoj i stvaranje se desavalo na razliitim nivoima sto je prouzrokovano razliitim periodima plavljenja, neomatnim pedo-genetikim procesima, razliitom nanesenom materijalu. Specifine karakteristike ovog zemljista su: Zemljiste prihvata vodu iz uglavnom tri izvora: atmosfere, talasa plavljenja i podzemnih voda, Dinamika pojave vode zavisi od sezonske fluktuacije koja je u direktnoj vezi sa nivoom reka Mobilnost podzemnih voda dovodi do poveanja kiseonika u zemlji Vode od poplava nose nataloeni materijal zemljanog materijala. sa polja i koji stvara akumulacije

Najvei deo zemljista iz analiziranog podruja pripada tipu tzv. fluvisolnom ili jednostavno aluvijalnom zemljistu na kome raste efermena herbicidna vegetacija kao i vodeno bunje sive vrbe (Salix cinerea) i sume koje pripadaju tipu Salici -- Populetum. Zemljiste u ravnicama i na brdovitom terenu spada u red tzv. smonica i metamorfozirana smonica. Aluvijalni nanosi u dolini Jue Morave imaju veliku poljoprivrednu vrednost. Njihove morfoloske, fizike i hemijske karakteristike imaju prednosti za razvoj poljoprivrednih kultura. Ovo zemljiste u pojasu analiziranog putnog podruja veinom pripada drugoj klasi poljoprivrednog zemljista. Grupa zemljista u brdovitom i planinskom podruju ukljuuje kiselo mrko zemljiste i parapodzolsko zemljiste. Kiselo mrko zemljiste je povezano sa silikatnim stenama (pesak, glina, liskun, filit, kisele eruptivne stene) i predtsvlja staniste za razliite sumske zajednice ( bukva, jela, crvena omorika i hrast). Razvoj kiselog mrkog zemljista ide u pravcu razvoja parapodzolskih zemljista koja su uobiajena za nasa planinska podruja. U mnogiom sluajevima, ona su bolja od kiselih mrkih zemljista od kojih su nastala. Uglavnom, visi nivo kiselosti i nii bazni nivo ne predstavljaju prepreku za odreene oligotropske tipove suma koje bujaju u takvim uslovima (smreka i beli bor).

4.1.2 Reljef ­ Geomorfoloske karakteristike i slivovi 4.1.2.1 Geomor foloske karateristike terena

Ovo podruje koje je predmet analize pripada Junoj Srbiji i morfoloski ukljuje tere koji je oznaen kao brdovito ­planinski teren sa ravnicama. Trasa autoputa E-75 manje vise u svim svojim delovima, ide du aluvijalnih i terasastih predela June Morave i njenih pritoka na visini od 294 do 310 mnm. Nagibi terena su obino od 5º d 25º.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Sadasnji reljef analiziranog podruja i njegove morfoloske forme stvorene su zajedno sa specifinim materijalima i intenzivnom erozijom i pored tevtonskih poremeaja oni su imali presudan uticaj na proces njihovog stvaranja. Najbolji primer te morfoloske forme u reljefu analiziranog podruja predstavlja Grdelika klisura iji nastanak se vezuje za uticaj mnogih razliitih faktora tokom dugog perioda. Tokom jezerske faze u slivu, Grdelika klisura nije imala isti oblik kao danas. U tom periodu, postojala je prevlaka koja je spajala Vranjsko i Leskovako jezero. Forme reljefa formirale su se u Grdelikoj klisuri putem erozije pomenute prevlake i oticanjem jezera i konano reka Juna Morava postoji u formi terasa, rtova i terasastog potopljenog zemljista. Iznad Grdelike klisure (1100 - 1200 mnm) nalazi se velika dolina ''jezerksih potoka''. Postoje rene terase u kanjonu koje odgovaraju jezerskim terasama u slivu. Lepeze potopljenih terasa se nalaze na mestima spajanja velikih pritoka i Juna Morava je isklesala terase koje su visoke vise od 10 m a same pritoke su isklesale terase u njihovim potpljenim delovima. Pritoke June Morave uglavnom teku kroz kanjone i imaju veliki vertiklaini pad i veliku mehaniku snagu. Dve najese kreacije vertiklane erozije su vododerine i jaruge koje predstavljaju duboke erozivne brazde razliitih duina i sirina sa vrlo strmim i nestabilnim stranama iji se materijal neprestano odronjava. Njihova pojava je vezana za padine pokrivene sa nekoliko slojeva materijala. Kod poslednja dva dela trase autoputa Nis-granica sa BJRM dominira Vranjski reon koji se nalazi na pravcu jugozapad-severoistok i koji je nastao radialnim tektonskim pokretima i magmatskim kompleksima Rodopijske mase. Tektonski i morfo-strukturno govorei, teren je smesten u zapadnom delu srbijanskomakedonske mase gde se nalazi neogenska nizija-ova nizija je Vranjska dolina koja se prua u pravcu jugozapad-severoistok sa ogoljenom povrsinom aluviona June Morave i Presevke Moravice. Aluvijalno podruje Presevske Moravice je siroko 300-500 m a ono June Morave je oko 1 500 ­ 2000 m siroko, i dostie sirinu od 3500m blizu Bujanovca (gde Binaka Morava i Presevska Moravica ine Junu Moravu). Ovaj aluvion se granii sa planinama Velja Glava (na severu) i Rujan (na jugu).

4.1.2.2 Sliv

Glavne karakteristike hidrografije podruja gde je smesten autoput je dolina June Morave. Od samog poetka autoputa E-75 deonica Grabovnica-Grdelica Juna Morava meandrira u njegovoj blizini, novo projektovana ruta dodiruje je na nekoliko mesta i ak je prelazi na dva mesta (nat km 869 + 430.00 and km 870 + 806.00). Sve pritoke su manje vise vertikalne u odnosu na tok June Morave i prave vrtloge pri spajanju sa glavnim slivom. Vanije pritoke June Morave u ovom delu trase su: reka Slatina , Kopasnicki potok, Vojniki potok, the Manastirska reka i Oraovaki potok. Du autoputa izmeu Gornje Polje i Cariina dolina, glavne pritoke June Morave su Predejanska i Cariina reka. Izmeu Cariine doline i grada Vladiin Han, analizirano podruje ukljuuje i zonu spajanja vanijih levih pritoka: Seliska, Vircina, Katiceva dolina, Seliste, Dzemin Dol dolina i Vrla reka.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Takoe, trasa autoputa je ispresecana sa nekoliko bezimenih potoka kao i brojnim padinama sa kojih se slivaju povrsinske vode na budui autoput. Na delu autoputa izmeu Vladiinog Hana i Donjeg Neradovca, postoje povremeni i stalni vodeni putevi koji prihvataju povrsinske vode sa novoformiranih terena Vranjskog sliva i okolnih brda, i Bujanovake granitne mase koji se nalaze na granicama novoformiranih slivova. Sve pritoke su manje vise vertiklane u odnosu na Junu Moravu i uglavnom prave vrtloge na mestima spajanja sa glavnim recipijentom. Vanije desne pritoke June Morave su: Bresnicka, Vrbovska, Jelasnicka i Dekutinska reka a leve pritoke su Jovacka i Lepenicka reka. Potencijal povrsinskih voda na delu autoputa E 75 izmeu Donjeg Neradovca i Levosoja se primarno rteflektuje na rekama Juna Morava i Presevka Moravica. Njihove pritoke su Neradovacka, Davidovacka, Bogdanovacka i Bujanovacka reka.

4.1.3 Geoloska struktura

Sto se tie geoloske strukture, analizirano podruje trase autoputa izmeu Grabovnice i Levosoja sastoji se od metamorfnih, magmatskih i sedimentnih stena razliitog doba. Metamorfne stene (Srbijansko ­Makedonski masiv) su najstariji masiv u ovom podruju. Pojavljuju se kao kristalinski skriljac u kompleksu Vlasine (pripadaju Refay-Cambrium eri). Skriljci se pojavljuju u raznim oblicima koji se esto zajedno nalaze na malom podruju. Generalno, metamorfne stene analiziranog podruja su skriljci a tektonski su veoma osteene, razbijene i podeljene. Magmatske stene su veoma este i javljaju se u formi granitnog dacita i andezit stena i njihovih tufa. Na analiziranom podruju registrovane su i razliite sedimentne stene koje pripadaju krenjakom, tercijarnom i Kvaternarnom periodu. Zbog tevtonskih poremeaja Srbijansko-Makedonski masiv je podeljen u dva bloka a neki delovi su potonuli dublje formirajui tercijarne basene. Ovi baseni su se dalje napunili sedimentima: konglomeratima, pesarima, krenjakom, glinom i manjim slojevima tufa, uglja i skriljca. Prema njihovom genetskom poreklu, ovo su vulkanski sedimenti i metamorfne stene (Eocene) i jezerski sedimenti (Miocene, Miopliocene i Pliocene). Tercijarni basen je praen nesto jaim aktivnostima iji proizvod su bili andezit-dacitni prevoji. Kvaterniarni sedimenti ine povrsinski deo terena i prema njihovoj genezi oni pripadaju sledeem: aluvijalni sedimenti (sljunak-pesak-glina), deluvijalnim sedimentima (glina-muljpesak sa razliitim procentom otpadnog materijala) i proluvijalni sedimenti (sljunak-pesakglina). Poloaj i debljina Kvaterniarnih sedimenata je sasvim drugaija u razliitim podrujima. Reni aluvijalni nanosi popunjavaju dno veine reka i dolina potoka kao i topografski najnie delove terena. Nanosi Morave imaju razliiti granulometrijski sastav sto zavisi od nagiba i sirine reke kao i od materijala koje su donele pritoke. Aluvijalni nanosi se uglavnom sastoje od peska, peska velikog zrna i sitnog sljunka. Proluvijalni nanosi nisu tako esti i uglavnom se nalaze na ivicama reka i potoka. Oni su izrazito nejednake strukture, nisu dobro pritisnuti i umotani. Uglavnom se sastoje od sljunka I peska, ali prisutni su i blokovi, obluci i lomljeni kamen. Deluvijalni nanosi na sedimentarnom terenu postoje u formi sljunkovito-pesane gline a tereni nastali od kristalinskog skriljca uglavnom se satoje od lomljenog kamena, tj. ljuspastog, pesano-glinovitog zemljista. Ovi nanosi su primeeni uglavnom na padinama i njihovom

Javno preduzee "Putevi Srbije"

podnoju. Intenzivno povrsinsko dekomponovanje stena, naroito kristalinskih skriljca i sedimenata, daje mnogo materijala za njihovo stvaranje. Deluvijalni nanosi dostiu debljinu od vise od 10 m a na brdovitim delovima terena ovo su povrsine koje se mogu kultivisati. Ko-aluvijalni nanosi su registrovani na terenu napravljenom od kristalinskih skriljaca u prvom redu. Oni su nastali pokretanjima, prvenstveno klizanjem debelih slojeva dekomponovanog kristalinskog skriljca napravljenog of lomljenog kamena koji nije bio povezan glinom. Debljina ovih nanosa je uglavnom izmeu 5 i 10 metara a na nekim mestima ak i vise.

4.1.4 Hidrol oske karakteristike st ena

Hidro-geoloske karakteristike stenske mase i terena zavise od geoloskih karakteristika: litoloskog tipa stena, procenta tektonskog i egzogenog osteenja i hipsometrijskog poloaja u odnosu na erozivnu bazu. Litoloska struktura jasno pokazuje da je zona projektovanog autoputa uglavnom sastavljena od stena intergranularne poroznosti i u manjim sluajevima intergranularnim naprslinama i proznosti. U odnosu na ove injenice, sledee kategorije stena su odreene prema hidro-geoloskim funkcijama: Propustljive stene sa intergranularnim, intergranularnim naprslinama i poroznosti zbog naprslina. Prema propustljivosti definisane su visoko propustljive, srednje propustljive stene. Kategorija visoko propustljivih stena ukljuuje aluvijalne pesare i sljunak u kotlinama koje predstavljaju najvanije vodene tokove du analizirane trase autoputa. One su uobiajene za podruje Vranjskog basena, gde debljina sljunka i peska i njihovih sedimenata dostie i do 4-8 m sa polu-propustljivim slojem od 2.5-4.0m debljine. Kvocijent filtracije je izmeu kf = 1.2 - 6.0 -3 10 m/s granica a efektivna poroznost je = 0.22 - 0.26.U hidro-geoloskom smislu, aluvijalni sedimenti predstavljaju izrazito dvoslojnu okolinu: visoko propustljivi pesari i sljunak predstavljaju vodenu okolinu a sloj alevrita i alevritskih glina predstavlja polu propustljivi sloj -7 sa prosenim kvocijentom filtracije od kf = 1.0 10 m/s i efektivnom poroznosti od = 0.1. Srednje propustiljive stene koje ukljuuju i terasasti peskoviti sljunak, koji imaju vei ili manji sadraj gline se uglavnom nalaze na desnoj obali June Morave. Oni se prostiru na ivici aluviona kao morfoloski jasni platoi izdignuti iznad erozivne baze i to oko 5-6 m a na nekim mestima i 10-12m, ili fragmentarno na ivici Neogenske nizije Vranjanskog basena. Debljina stenske mase je 2-4 m, propustljivost nije homogena a kvocijent filtracije je izmeu kf = 5 10 5 -4 - 1 10 m/s a efektivna poroznost je = 0.14 - 0.16. U gornjim slojevima ovog kompleksa propustljivost je identina kao i kod aluvijalnih sedimenata. Niska propustljivost stenske mase je uobiajena za padine i za teren koji je delimino pod vodom sastavljen od terasastih i aluvijalnih sedimenata koji ine deluvijalne, proluvijalnoaluvijalne i proluvijalne sedimente heterogene strukture materijala. Oni su napravljeni od lomljenog kamena, sljunka, peska, alevrita i gline. Nepropustljive stenske mase dolomita, dolomitske i bentonitske gline i lignita pripadaju -8 Tortonskom periodu i praktino su nepropusne sa kvocijentom filtracije od kf = 1 10 m/s. Neki izolovani pesani krugovi u okviru kompleksa predstavljaju zatvorene vodene delove. Hidrogeoloski kompleksi nisu tako uobiajeni, ali su registrovani na ivicama Vranjskog basena kao deo Neogenskih sedimenata. Ova kategorija ukljuuje sedimente iz perioda Pliocena i Miopliocena kao i pirokristali, proizvodi vulkanskih aktivnosti. Pesanik iz perioda Pliocena je pomesan sa glinom, dolomitskim kamenom, bentonit glinom i ugljem i oni predstavljaju

Javno preduzee "Putevi Srbije"

hidrogeoloski kompleks gde je pesanik vana okolina a ostali litoloski lanovi imaju funkciju polu-propusnog ili nepropusnog gornjeg ili donjeg sloja. Propustljivost pesanika je prilino -5 ujednaena od kf = 5 10 m/s, dok je efektivna poroznost = 0.11 - 0.14. Pliocenski sedimenti su uobiajeni du trase autoputa sa leve strane doline June Morave gledano iz pravca Rakovca ka Mostanici. Miopliocenski kompleks je predstavljen slabo povezanim konglomeratima, pesanikom i sljunak-pesak serijama i u potpunosti je ukljuen u ovu kategoriju zato sto glina, dolomiti i krenjak koji se nalaze u slojevima ovog kompleksa predstavljaju nepropusni ili gornji ili donji -5 -5 sloj. Kvocijent filtracije se kree izmeu kf = 1 10 - 5 10 m/s a efektivna poroznost je = 0.11 - 0.14. Piroklastiti, tuf, tufiti, vulkanska brea i aglomerati locirani na levoj obali June Morave su uglavnom stenske mase niske propustljivosti. Reim podzemnih voda zavisi od reima reke June Morave i hidraulike povezanosti sa njom. Vodeno podruje gde se nalaze vee ili brojnije akumulacije podzemnuh voda su se stvorileto su tzv. izvori i to kako sledi: Vodeno podruje intergranularne poroznosti sa kompaktnim izvorima: Sedimenti sljunka, peska i gline modernih aluvijala i terasa; Deluvijalni, proluvijalni i deluvijalno ­ proluvijalni glineno-pesani lomljeni kamen i glinasti-pesani sljunak; Lomljeni kamen iz Pliocena, slabo povezani lomljeni kamen i konglomerati, sljunak i miopliocenski lomljeni kamen; Piroklasti, tuf i vulkanska brea . Vodeno podruje pukotina i pukotina-karst poroznosti sa razbacanim izvorima: Tercijarni vukaniti ­ dacit, andezit i kvarclatit; Dolomitski krenjak iz mlaeg krednog perioda.

Kompaktni potoci U renim i reno-jezerskim sedimentima u dolini reke June Morave kao dvo-slojno vodeno podruje formirane su subarteske a u odreenim delovima aluviona postoje slobodni izvori. Oni predstavljaju najborjiiju akumulaciju podzemnih voda u analiziranom podruju. Ovi izvori se koriste za snabdevanje vodom veih naselja. Da bi se snabdeo grad Vladiin Han vodom, formirana su dva izvora u aluviumu June Moprave. ''Suva Morava'' iji je kapacitet Q = 40 l/s i Kurjak iji je kapacitet Q = 26 l/s. Ovi izvori su priblino udaljeni 500 - 600 m od projektovane trase autoputa. Gornji propustljivi sloj je vrlo tanak (do 3 m) tako da je prirodna zastita od direktnog zagaenja praktino zanemarljiva. Izvori u pesano sljunkovitim renim terasama ne pokrivaju veliko podruje i potpoljeni su ili su slobodni. Ovi izvori se napajaju uglavnom vodom iz taloenja i prazne se ili isparavanjem ili podzemnim prolazom. Ovi izvori imaju mali kapacitet uglavnom nii od Q = 0.05 l/s i veina njih se koristi za lokalno snabdevanje vodom.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Izvori u deluvijalnim, proluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnim sedimentima uglavnom pokrivaju malo podruje i ogranieni su na delove terena izmeu stalnih i povremenih potoka. Napajaju se iz taloga koji zbog niske propustljivosti ovog terena, moe da dovede do potpunog deficita vode koja otie kroz brojne izvore. Izvori su smesteni na granicu vodene povrsine i osnovne stenske mase koje jos nisu preivele povrsinsko dekomponovanje. Kapacitet ovih izvora je mali. Korisenje ovih izvora za snabdevanje vodom ima samo loklani znaaj i koristi se za snabdevanje vodom nekih poljoprivrednih imanja. Izvori u Miopliocenskim i Pliocenskim sedimentima imaju malo vode, ali na delovima terena gde se nalaze peskoviti slojevi, mogu se nai vodeni tokovi malog kapaciteta i ogranienog toka. Izvori u piroklastitima, tufu, tufitima i vulkanskoj brei pokrivaju malu povrsinu, nalaze se na slobodnom nivou i klimatskom reimu. Razbacani izvori Nekoliko manjih razbacabnih izvora se formiralo na tercijarnim vulkanitima- dacit, andezit i kvarclatit. Podruje pokriveno ovom stenskom masom i s obzirom na njihovu propustljivost, nema nikakav znaaj u snabdevanju vodom niti ima uticaja na geotehnike karakteristike terena.

4.1.5 Skorasnji egzodinamini procesi i fenomeni

Jedna vrlo vana karakteristika podruja autoputa E-75 je postojanje intenzivnih egzodinamikih procesa koji se pojavljuju u vidu dekompozicije povrsine, erozije i raslojavanja kao i klizenja i rasipanja. Proces povrsinskog dekomponovanja je prisutan na celom podruju a debljina dekomponovanih delova zavisi prvenstveno od starosti i litoloske strukture stenske mase, zatim od intenziteta spoljinh uticaja. Posto su kristalinski skriljci najstarija stenska masa u podruju oni su pretrpeli najvee promene u smislu fizikih karateristika. Zona dekompozicije kristalinskih skriljaca u Grdelikoj klisuri je u proseku 10 m debljine. Gornja zona je debljine 13 m i uglavnom je sainjena od glinastog lomljenog kamena ali se procenat gline smanjuje sa poveanjem dubine, a koliina stenske mase raste i menja se od lomljenog kamena do kamenih blokova. Dekomponovanje magmatskih stena ima razliit intenzitet i uglavnom je uzrokovano razliitom starosti. Daciti u Mominom kamenu su veoma svei i vise su zdrobljeni u gornjoj zoni dok su izdvojeni u velike blokove putem naprslina na veim dubinama. Procesi povrsinske erozije i linijske erozije su naroito oigledni u Grdelikoj klisuri. Relativno strme strane terena dovode to transformacije uniformne erozije do koncentracije atmosferskog taloga u vodopade koji unistavaju i odnose zemlju. Ovi vodopadi postaju vododerine ija debljina ide ak do 20m. Reka Juna Morava ima ukupno 2092 pritoka ija geneza pripada raznim hidrografskim klasama familije vodenih puteva. Izlivi vode bili su esti u proslosti naroito u podruju Grdelike klisure i ovo podruje se moe smatrati kao svetski vodeni fenomen. Jaruge su uobiajene za podruje Grdelike klisure, gde ih je registrovano oko 200. One su delimino popravljene dajkovima posle katastrofalnih izliva vode. Proces klizenja i osipanja takoe se vezuje za podruje Grdelike klisure i uglavnom nastaje u sluaju polu-vezanog rastresitog materijala. Najvei broj klizista registrovan je u oblasti

Javno preduzee "Putevi Srbije"

kristalinskih skriljaca u dolini June Morave i Kozanike reke izmeu Grdelike klisure i grada Vladiin Han. Klizista su registrovana i u dolini reke June Morave i u dolinama reka i potoka i jaruga u koje se ulivaju kao i du njihovih obala, dok na terenu dalje od vodenih tokova klizanje terena nije tako esto. Najesa klizista su stara poznata klizista i poklanja se specijalna panja kliznim podrujima Susevlje i pitarce blizu Depa.

4.1.6 Seizmologija

Seizmike karakteristike terena predstavljaju parametar koji je veoma vaan za analizu moguih negativnih uticaja i na geolosku (prirodnu) i tehniku (putevi, zgrade, objekti) okolinu. Termin seizmike karakteristike ukljuuje, u nasem sluaju, analizu seizmike pretnje i seizmiki rizik. Seizmika pretnja ukljuuje ispitivanje kinematike i dinamike pojave zemljotresa , tj. njihov intenzitet na samoj povrsini terena, dok analiza seizmikog rizika ukljuuje procenu stepena ugroenosti odreenih graevina i izraava se u smislu mogue male ili ozbiljne stete. Ovo podruje Balkanskog poluostrva predstavlja seizmiki aktivno podruje. To je deo Mediteransko-trans-Azijskog pojasa. Seizmika pretnja se procenjuje na bazi raspoloive seizmoloske mape Jugoslavije u razmeri 1 : 1 000 000, a verovatnoa procenjenih dogaanja je 63, sa povratnim periodom od 50, 100, 200, 500, 1 000 i 10 000 godina. Prema ovim mapama, sire podruje analize pripada sledeim zonama seizmikog intenziteta (Error! Not a valid bookmark self-reference.). Tabela 4-1 Seizmiki intenzitet analiziranog podruja Povratni period (godine) 50 100 200 500 1 000 10 000 Seizmiki nivo na S skali ( ) 6,7 and 8 6,7 and 8 6,7 and 8 8 and 9 8 and 9 8 and 9

0

Prema mapi seizmikih regiona, analizirano podruje spada u kompleksne terene gde su mogui potresi od 7, 8 i 9 S . Seizmika aktivnost ovog podruja zavisi od raznih geoloskih, geotehnikih, hidrogeoloskih, inenjerskio-geoloskih i geo-morfoloskih faktora. Seizmike aktivnosti su naroito poveanje du razliitih geo-tektonskih jedinica, velikih nizija, na nestabnilnom terenu koji je ugoen klizistima i terenu koji je poplavljen podzemnim i povrsinskim vodama. Naroito vaan uticaj na poveanje intenziteta potresa imaju podruja sa izrazito raznolikim reljefom i podruja koja su ugroena inenjersko-geoloskim procesima (klizista). Zbog postojanja velikih kliznin povrsina, tokom zemljotresa seizmiki nivo se poveao, a broj graevina sagraenih na nestabilnom terenu se srusilo. Ovo se nije desilo samo za vreme katastrofalnih zemljtresa, ve i posle veih potresa koji su bili prilino udaljeni od ovog podruja.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Seizmike karakteristike terena i mogue poveanje seizmike aktivnosti, naglasavaju da, kada se nesto gradi u itavom ovom podruju, sva sizmika pravila treba da se postuju a ovo zahteva dalje seizmike analize za sve graevine koje su sagraene kao investicije.

4.1.7 Izvori materi jala

Degradacija zemljista u smislu uticaja na okolinu, ukljuuje nekoliko procesa a najvaniji se odnosi na klizista i odrone, eroziju, promenu u propustljivosti zemljista, mogue pogorsanje karakteristika zemljista u sirem podruju, degradacija zemljista zbog korisenja podruja kao izvora graevinskog materijala, degradacija zemljista usled pravljenja deponija, kao i drugih uticaja koji imaju vei ili manji znaaj u datim uslovima. Kada se gradi put, uticaj raznih faktora na zemljiste (njegovu degradaciju) se prvenstveno ogleda u potrebi za transportom velikih koliina graevisnkog materijala kao i potrebi za osnivanjem izvora materijala i deponija. U ovim specifinim uslovima, degradacija zemljista moe da se pojavi ako se osnuje izvor materijala ili deponija. Izraunato je da e se generisati visak materijala tokom izgradnje zbog iskopa tunela i stvarae se velike gomile sa strane novog puta i bie neophodno da se formiraju deponije, ako je mogue du trase ili u njenoj blizini. Podruje koje se pojavilo posle korekcije korita June Morave (km 887 + 800 to km 888 + 250), moglo bi da se iskoristi kao depo za visak materijala, kao i du starog platoa vodenog puta koje nosi njegovo ime. Ovi depoziti treba da se naprave po planu, i ako ta podruja nisu pretvorena za specifinu namenu, treba ih obraditi i posumiti i dodati plodnu zemlju. Takoe, deo viska materijala moe da se deponuje u jarugama, koje momentalno erodiraju podnoje kosina uzrokujui lokalnu nestabilnost koja moe da potkopa budui autoput. Ova mesta treba da se stabilizuju i da se obezbedi odvodnjavanje kao i ostale neophodne geotehnike mere. Bez obzira na visak materijala koji nastaje zbog ogromne razlike u unofromnosti izmeu prosecanja i iskopavanja, bie potrebno napraviti kompenzaciju u pogledu kamenog materijala i prirodnog agregata koji se ugrauje za vreme izgrdnje autoputa E-75. Kamenolom ''Momin kamen'' se moe koristiti za ovu svrhu ( oko km 890+900), rudnik kamena koji je u blizini trase autoputa. Generalno, pozajmista i kamenolome regulisu vlasti zemlje Pesak i kamen koji se koriste kao kvalitetni materijali za dajkovanje i osnovnu izgradnju, mogu se uzeti iz akumuliranog aluvijalnog materijala povezanog sa Junom Moravom, ali ne i direktno iz renih ili okolnih habitata. Kao alternativa peskovitom sljunku, sve ponovo drobljeni zeleni skriljac moe da se koristi kako bi se sauvali prirodni resursi (videti takoe Poglavlje 5.2). Tokom projektovanja napravljen je napor da se postigne optimalna ravnotea u materijalima, da se ponovo koriste neki materijali (iz tunela ili useka) za nasipe ili podlogu. Tabela 4-2 daje informacije o uravnoteenosti materijala za ovu deonicu autoputa.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 4-2 Koliine materijala deponovano (m ) E - 75 1. 2. Grabovnica - Grdelica Grdelica (Gornje Polje) ­ Caricina Dolina Caricina Dolina ­ Vladicin Han Vladicin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac - Levosoje 423000 768000 1 682000 394000 327000 836000

3

pozajmljeno (m )

3

3. 4. 5.

4.2

Vazduh

4.2.1 Osnovne klimatske karakteristike

Siroko podruje oko projektovanog autoputa ima umerenu kontinetalnu klimu. ovo je naroito oigledno u dolini June Morave. Karakteristike ove klime su blaga leta, hladne zime sa dosta padavina sa jasno podeljenim prelaznmim periodima i sa naroito dugom jeseni. Ima malo padavina za vreme leta ali izraunat je snaan vetar. Prosena godisnja temperatura vazduha 0 0 za period izmeu 1931. i 1970. godine iznosila je 8 - 10 C i 10 - 14 C u dolini June Morave. Prosena godisnja amplituda temperature je proseni broj hladnih dana kada je temperatura 0 vazduha ispod 0 C je izmeu 30 i 70 dana. Grdelika klisura ima klimU koja je negde izmeu blage kontinentalne i mediteranske klime, sa ponekim osobenostima po svom geografskom poloaju a posebno po ortografskim (topografski indukovanom kisom) i hidrografskim karakteristikama. Padavine na analiziranom podruju su veoma vane u smislu osnovne analize zagaenja vode a karakteristike vetra su neophodne za potrebe kvantifikacije zagaenja vazduha i zemljista. Uticaj ostalih klimatskih parametara na stanje podruja e biti interesantno za analizu moguih mikro-klimatskih promena koje bi bile prouzrokovane izgradnjom autoputa. Ne postoje pisani podaci o vetru za analizirano podruje tako da za definisanje osnovnih karakteristika vetra u sirem podruju budueg autoputa analizirali smo podatke zabeleene na najblioj meteoroloskoj stanici za period izmeu 1946. i 1996. godine. Primeeno je da su podaci o odreenim meteoroloskim pojavama esto isprekidani a neki meteoroloski parametri nedostaju. Za raspoloive serije, karakteristine vrednosti razmatranih meteoroloskih parametara dati su u sledeim tabelama. Klimatski parametri dati su u tabelama (Tabela 4-3) kao i pregled osnovnih pravaca vetra i njihova prosena brzina (Tabela 4-4 Meteoroloska stanica Leskovac, Predejane, uvica i Vranje

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 4-3 Klimatski parametri za trasu autoputa E-75, deonica Grabovnica ­ Levosoje Precipitation teorological station Average annual air temperature 0 ( C) Average value of the sum of precipitation for several years (mm) 601 - 911 786.4 606 - 911 615.1 624.5 Insolation in hours per day Average annual value of air humidity (%

Average date of the first snowfall

Average date of the last snowfall

Grdelica Predejane Vladicin Han Vranje Bujanovac

6.5 - 10.9 10.3 8 - 12.7 10.9 10.8

11.12. 12.12. -

21.03 22.03. -

6.64 5.73 -

75.9 - 78.5 65 ­ 70 71.7 -

podaci su iz Klimatskog atlasa, SHMI, kao i podaci o RHMI

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 4-4 Meteoroloska stanica Leskovac, Predejane, uvica i Vranje Meteor. Stanica

Pravac vetra uestalost (%)

N 12.0 3.0 18.2 3.0 10.1 3.0 4.9 5.0

NE 2.6 1.4 7.4 2.7 16.5 2.4 14.8 4.5

E 4.0 1.8 5.6 1.8 8.5 1.7 4.1 3.8

SE 6.0 1.9 12.4 2.3 1.5 1.9 1.2 2.5

S 9.8 1.8 14.6 2.8 5.4 2.7 3.7 3.9

SW 5.6 1.7 4.4 3.3 24.7 3.4 5.0 4.6

W 3.8 1.8 2.2 2.2 8.5 3.0 2.7 4.8

NW 8.2 2.6 5.6 2.9 6.5 3.2 1.0 4.1

no wind 48.1 29.6 18.3 29.2 -

Leskovac jaina (m/s) Uestalost (%) Predejane Jaina (m/s) Uestalost (%) Kukavica Jaina (m/s) Uestalost (%) Vranje Jaina (m/s)

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.2.2 Primenji vi standardi

Potencijalni negativni uticaji odreenih zagaivaa vazduha i potencijalna interakcija uticaja na ljude, biljke, ivotinje i materijale su naroito vani kod donosenja propisa koji ureuju ovo pitanje. Napori da se smanji zagaenje vazduha do prihvatljivih granica administrativnim merama je rezultiralo u donosenju Propisa o graninim vrednostima, metodima za merenje koncentracije zagaenja, kriterijume za odreivanje mernih granica i zapisivanje podataka (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92 i br. 19/06) koji propisuju granice koncentracije zagaenja (Tabela 4-5), povremeno zagaenje vazduha i sistematine metode za merenje koncentracija zagaenja, kriterijume za odreivanje mernih granica i metode beleenja podataka. Tabela 4-5 Srednja vredmost godisnje granice vrednosti koncentracije zagaenja przentirane MDK (MAC-Maksimalno dozvoljene koncentracije) Zagaivai MAC Substanca Vrednost Naseljeno podruje (mg/m )

3

Nenaseljeno 3 (mg/m ) 3 5

podruje

Carbon Monoxide CO

Srednja vrednost max.

3 10

Nitrogen Dioxide NO2

Srednja vrednost max.

0.06 0.15

0.05 0.085

Olovo Pb

Srednja vrednost max.

0.001 0.01

0.001 0.01

Sunpor Dioksid SO2 vrste materije PM10

Srednja vrednost max. Srednja vrednost max.

0.05 0.35

0.03 0.15

0.05 0.15

0.03 0.05

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.2.3

Postojee stanje zaga enja

Ne postoje znaajni koncentrovani izvori zagaenja vazduha. Regionalni autoput M-1 BeogradSkoplje i regionalni put R-214 i eleznika pruga Nis-Presevo-granica sa Makedonijom su granini izvori zagaenja koji bi mogli da dovedu do poveanja koncentracije zagaivaa vazduha. Podaci o izmerenom nivou zagaenja vazduha du analizirane trase nisu dostupni. Postoji pretpostavka da e planirani autoput postati dominantan zagaiva vazduha u posmatranom podruju, zbog njegove prvensteveno ruralne prirode.

4.3

Buka

Buka, kao jedan od znaajnijih uticaja na ovu vrstu projekta, je definisana lokalnim propisima i standardima: Zakon o zastiti okoline (Slubeni glasnik RS br. 135/04) Zakon o zastiti okoline (Slubeni glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95) Propis o dozvoljenom nivou buke (Slubeni glasnik RS br.54) JUS U.J6.090 i JUS U.J6.205 standardi. Standardi za buku i kvalitet vazduha dati su Apendiksu F. Propis o dozvoljenom nivou buke govori o dozvoljenom nivou buke u okruenju koje je naseljeno ljudima, metodama za merenje buke, i detaljnije zahteve koje treba da ispune profesionalne organizacije koje se bave merenjem buke kao i sadraj dokumenta o izvorima buke. Dozvoljeni nivo buke definisan je standardom JUS U.J6.205. Izvestaji o obavljenom merenju i metodima merenja definisani su standardom JUS U.J6.090. Ne postoje podaci o postojeem nivou buke za analizirano podruje autoputa E-75 Grabovnica ­ Levosoje, a ni kasnija merenja nisu obaveljna. Autoputevi, kao linijski objekti, pokrivaju veliku povrsinu za analizu, tako da je odreivanje sadasnjeg nivoa buke jako oteano. Organizacije za takvo merenje e zahtevati znaajna finansijska sredstva, vreme i napor za sprovoenje ovog merenja, a procena je da e posle izgradnje autoputa, buka od saobraaja biti dominantna. Sadasnji nivo buke od saobraaja u okviru analiziranog podruja du trase autoputa je oznaen saobraajem na regioanlnom autoputu M-1 Beograd ­Skoplje, regionalnom putu P-214 Nis-Skoplje i eleznika pruga Nis-Presevo-granica sa Makedonijom. Zakljuk koji se moe izvui je da, posle otvaranja autoputa za upotrebu, on e postati dominantan izvor buke u ispitivanom podruju. Mape buke koje pokazuju nivo buke u postojeim uslovima date su u Apendiksu E.

4.4

4.4.1

Ekologija

Ekosi stemi i zastiena prirodna dobra

Postoji nekoliko kategorija zastienih prirodnih dobara u Srbiji: Nacionalni park ­vee podruje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u smislu ouvanja, kompleksne strukture bio-geografskih karakteristika, sa razliitim formama domae flore i faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i fenomenima i kulturno-istorijske vrednosti, predstavljajui jedinicu od nacionalne vanosti;

Javno preduzee "Putevi Srbije"

prirodni park ­ povrsina dobro ouvanih elemenata kao sto su : voda, zemljiste, prirodni ekosistemi. prirodni rezervati i specijalni prirodni rezervati ­ originalni ili malo izmenjeni delovi prirode, sa veoma specifinim sastavom i karakteristikama biljnih I ivotinjskih zajednica. Prirodni spomenici Priroda izuzetnih kvaliteta Struktura i satav ekosistema u ispitivanom podruju su definisani prisustvom vodenih tokova i okolnog reljefa. Forme reljefa se kreu od platoa blizu vodenih tokova do blaih ili veih padina koji ih okruuju. Sa obe strane, rene doline su ograniene brdovitim terenom. U prirodnim uslovima. doline su obrasle hidrofilnim (vodenim) biljkama, dok su padine brda obrasle maarskim hrastom i turskim hrastom kao i tranzicionim formama. Meutim, pod antropogenskim uticajem ovi ekosistemi su preiveli manje ili vee promene. Ostaci prethodnih higrofilnih vrsta su prisutni u dolini June Morave. Ove biljne vrste su prvenstveno predstavljene uskim pojasom sume od bele topole. Na visim lokacijama, gde je provetravanje zemljista bolje, i zadravanje vode krae, imamo grupu ekoloskih jedinica od mono-dominantnih vrsta bele topole koja je prisutna po semi mozaika na malim povrsinama. Na nivou bunja, pored crvene svibe i maarskog belog gloga, prisutni su beli glog i divlja kalian, koji ukazuju na znaajno suvlje uslove tokom letnje sezone. Na nivou flore pri zemlji, pored higrofita takoe su prisutni mezofiti kao sto su Galeopsis speciosa, Brachypodium silvatiicum o drugi.Bela topola (Populus alba) se nalazi ak i u najsuvljim podrujima terena. Ovde, aluvijalni depoziti su lakog mehanikog sastava, dok je podzemna voda na dubini od 2m. Lak mehaniki sastav omoguava povrsinskim vodama da lako prodiru kroz zemlju. U tim podrujima, gde gore nevedene sume nisu prisutne i gde se zemlja ne koristi za poljoprivredu, prisutne su povrsine sa hidrofilnim poljanama. Zbog povoljnih uslova za poljoprivredu na lokacijama gde je zemlja blizu reka i gde je plodna i gde potoji dovoljno vlage, autohtoni ekosistemi su potuno nestali i pojavili su se agrarni ekosistemi umesto njih. Ziratna zemlja je dominantna u koridoru E-75 autputa, dok vonjaka, poljana, bunja i drugih ekosistema nema bas u izobilju. Oni se nalaze u formi malih parcela, dok ziratna zemlja zauzima najvise povrsine. Ovaj tip flore odreuje i broj i raznolikost faune. Uglavnom vrste koje uzgaja ovek se razmnoavaju, uslovi za vee vrste faune nisu bas povoljni, zbog nedostatka odgovarajueg habitata. Ptice i male ivotinje koje ive pri zemlji su najese vrste. Nema veih divljih ivotinja. prisustvo vodenih tokova i predtsvnika ribljih vrsta su od velike vanosti. Dalje od zone reke, postoje ostaci tipine klimazonalne vegetacije Srbije. Pored klimazonalnih vrsta, postoje i druge kserotermike sume na padinama i u leti suvim podrujima.Pored maarskog hrasta i turskog hrasta, postoji veliki broj drugih vrsta kao sto su Sorbus torminalis, Sorbus domestica, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus pyraster, Cornus mas, Crategus monogyna, Viburnum lantana, Rosa arvensis i drugi.Izmeu ovih posumljenih povrsina, nalaze se mezotermalne i ak kserotermalne poljane, u zavisnosti od nagiba terena. Sve pomenute biljne grupe su prisutne u degradiranom obliku zbog antropogenskog uticaja i intenzivne upotrebe sumskih resursa. Neki delovi terena, naroito oni zaravnjeni, su pretvoreni u poljoprivredno zemljiste, u ovom specifinom sluaju u vonjake koji su odvojeni manjim livadama. Ovaj tip kompozicije mozaika je karakteristian za teren koji okruuje urbane povrsine. Na veim daljinama od naselja, ziratno zemljiste je opet pretvoreno u degradirane sume.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Juni deo ispitivanog podruja ukljuuje termofilske vrste hrasta. Glavne klimazonalne vrste su Carpino orientalis-Quercetum frainettocerris, koje ukazuju na klimatske uslove i ine teren slinijim makedonskim nego srbijanskim sumama. Ove biljke rastu na visini od 450 do 700 (800=m. Prisustvo ovih biljaka je primeeno u dolinama pritoka June Morave i na podnoju brda Kukavica. Ostaci suma su sauvani samo u formi niskog drvea 3-8m visine, sa vornovatim deblima i iskrivljenim granama. Prisustvo Quercetum frainetto-cerris pubescentetosum je promeeno u Bujanovakom basenu. Zbog otvorenog terena i jakih letnjih susa, nema belog graba. U habitatu klimazonalne grupe turskog i maarskog hrasta postoje i pasnjaci Astragalo-Calaminthetum alpinae tiypa. Pored grupe maarskog i turskog hrasta sa belim grabom, postoje i ogromni sumski kompleksi na podruju izmeu Vranja, Bujanovca i Preseva Quercetum montanum. Na padinama Sveti Ilija blizu Vranja, do Kozarnika i Ploa blizu Bujanovca postoje sume od hrasta bez peteljke (Sessile). Sve ove sume, od padina Radanske planine do Bujanovca, su klimazonalnog karaktera i zauzimaju veliki deo platoa a vrlo esto i najvise vrhove planine, kao i padine na visinama od 850 do 1100m. Pojava klimazonalnih suma od Vranja do Preseva moe se objasniti, izmeu ostalog, specifinom klimom ovog regiona. Leta su topla i suva, sa dugim susnim periodima a visoke dnevne temperature su uslovile povlaenje alpske jele u udubljenja i padine zastierne od sunca. Fagetum montanum i Fagetum submontanum sume jele se nalaze u udubljenjima i zastienim padinama. Institut za zastitu prirode (IZP) je potvrdio da nema zastienih lokacija na koje direktno utie 3 autoput . Meutim, jedna deonica autoputa E-75 prolazi kroz Grdeliku klisuru a to nije formalno zastieno podruje i predstavlja staniste tercijarne flore i retkih ugroenih biljnih vrsta i pomesane vegetacije koja se nalazi i u Derven klisuri su ukljuene u Knjigu podataka o flori Srbije. Ove vrste rastu na oranicama blizu puteva, pretpostavlja se da se ove biljke mogu nai i u Grdelikoj klisuri (na deonici Criina dolina-Vladiin Han). U sluaju nastavka negatiovnih uticaja, ovi habitati bi mogli postati ekoloski nestabilni i ranjivi. Grdelika klisura sadri neke ugroene vrste i zastiene ptice grabljivice kao sto je zlatni orao Aquila chrysaetos i peregrinski soko Falco peregrinus. Ove dve vrste je identifikovao Institut za zastitu prirode kao jako osetljive vrste i bie potrebno da ih se zastiti od prekormenih antropogenskih uticaja za vreme izgradnje i upotrebe autoputa. Potrebna su dalja ispitivanja za vreme detaljnog projektovanja kako bi se identifikovali specifini habitati i resursi koji su potrebni pticama i koji ne bi bili poremeeni. Pored ovih, treba takoe spomenuti i druge karakteristine vrste hemofilnog, stenovitog habitata u ovom podruju. Druge poznate vrste ukljuuju i evroazijsku orlastu sovu Bubo Bubo, planisnku jarebicu Alectoris graeca, drozda Monticola saxatilis, belorepku Oenanthe hispanica, lastu Hirundo daurica.. Specifine preporuke IZP ukljuuju i potrebu za konzervaciju agro-ekosistema du June Morave i ostatke habitata koji se koriste kao povrsine za prehranjivanje za ptice grabljivice i pozicioniranje propusta i drugih prolaza koji bi sluili za prelaz ivotinjama.

3

Uslovi za ouvanje okoline i priprema idejnog projekta za autoput E-75, Beograd-Nos:makednoska granica koju je izdao

Zavod za zastitu prirode Srbije, (videti Apendiks B u pogledu mape i IZP zahteva- referentni dokumenat broj 03-853/2 od 29.06.2006, 03-2058/2 od 07.12.2005, 03-852/2, od 12.06.2006, 03-2581/2 od 29.11.2007, 03-2582/2 od 29.11.2007.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Slika 4-1 Mapa zastienih prirodnih dobara u okolini projektovane trase

Flora, fauna i ekosistemi identifikovao je IZP i dao je smernice za njihovu zastitu koje su ukljuene u projekat (videti Apendiks o zakonu o zastiti okoline, Apendiks C ­ Zakon i multilateralni sporazumi). Pridravanje ovih preduslova je obavezno. Jedan aspket ovih preduslova je dalje detaljno procenjivanje, pregledi i inventarisanje koje treba da se obavi tokom glavnog projekta kako bi se efikasno identifikovale specifine osetljive , lokacije i situacije i da se ukljue mere kako bi se izbegao negativan uticaj na njih.

4.4.2

Vrste biljaka u zavisnosti od vodotokova

Raznolikost biljnog sveta u oblasti izuavanja prevashosno je odreena prisustvom vodotokova. Oni u svom domenu utiu na vlanost zemljista i strukturu fitocenoze koja ovde pronalazi vise-

Javno preduzee "Putevi Srbije"

manje povoljne uslove. Razne biljne zajednice mogu se pronai u vodenim putevima, bilo kako slobodno plutaju, ili kao potopljene higrofite (biljke koje vole vodu). One imaju razliite potrebe za sunevom svetlosu i nivoom minerala i organskih komponenti rastvorenih u vodi. Druge biljne vrst eprilagodile su se ivotu na kopnu na podrujima razliite vlanosti, hemijskog i mehanikog sastava itd. Prve biljne zajednice primeuju se na samim obalama reka, gde pokrivaku uzan pojas zemljista.

Pregled uobiajenih biljnih vrsta, ili vrsta koje su karakteristine za odreene sredine i biljne zajednice obuhvataju:

Slobodno plutajue i potopljene: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans bunje uz obalu: Phragmites australis, Typha latifolia, Equisetum fluviatile, Phragmites australis, Sparganium erectum Poplavljene livade: Plantago altissima, Serratula tinctoria, Gentiana pneumonanthe, Pseudolysimachon longifolium, Gratiola officinalis Stalno vlane livade: Trifolium pallidum, Ventenanta dubia, Iris sibirica, Alopecurus pratensis, Plantago lanceolata, Lychnis flos ­ cuculi. Periodino vlane livade: Deschampsia caespitosa, Carex gracilis, Carex vulpina Umereno vlane livade: Cardamine pratensis, Ranunculus acris, Cynosurus cristatus, Bromus racemosus, Trifolium patens Vlani pasnjaci i livade: Potentilla anserina, Mentha longifolia, Pulicaria dysenterica, Alopecurus geniculatus, Ivice suma: Geranium sanguineum, Vincetoxicum hirundinaria, Tanacetum corymbosum, Fragaria viridis, Anthericium ramosum, Laserpitium sp, Clematis recta

Poplavljene sume: Salix alba, Salix fragilis, Populus alba, Populus nigra, Alnus glutinosa, Ulmus laevis, Fraxinus angustifolia, Viburnum opulus, Quercus robur, Acer campestre.

4.4.3

Vrste biljaka klimatske zajednice

Znatni deo Balkanskog poluostrva , kao i vei deo Srbije prekriven je vegetacijom klimatske zone u vidu hrastovih suma i suvog hrasta - Quercetum farnetto cerris. Ove sume se sastoje mahom od mladih izdanaka, niskog rasta i srednje debljine, sa dobro odvojenim i bogatim slojevima bunova, kao i vaskularnih biljaka, t.j. vrste koje se pruaju po tlu. Sume tipinog hrasta i suvaog hrasta ima obilje sledeih vrsta: Quercetum frainetto, Quercus cerris, Tilia argentea, Pyrus piraster, Sorbus domestica, Sorbus torminalis, Fraxinus ornus, Acer campeste, Acer tataricum, Cornnus mas, Crataegus monogyna, Viburnum lantana, Rosa gallica, Lonicera caprifolium, Tamus cormmunis, Lathyrus niger, Danaa cornubiensis, Lychia coronaria, Silene viridiflora, Fanacetum corynbosum, Heleborus odorus, Trifolium alpestre, Campanula persicifolia, Veronica charmaedrus.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

U niim delovima njihovog uobiajenog visinskog pojasa sume hrasta i suvog hrasta mahom su unistavane kako bi se dobile obradive povrsine. Vee povrsine ovih fitocenoza mogu se nai uglavnom u planinskim delovima, ali su antropogenetski izmenjene, odnosno degradirane. Pored see stabala hrastove sume i sume suvog hrasta obino se nalaze u blizini naselja nastanjenih ljudima i trpe druge negativne uticaje, kao potkresivanje vrhova drvea, ispasa stoke, koza itd. Na taj nain niske sume pretvaraju se u sipraje, gde dominira kserofilno bunje i samo neke najotpornije vrste drvea: Fraxinus ornus, Carpinus orientalis, Acer tataricum, Juniperus cormmunis Crataegus spp., Prunus spinosa, Cornnus mas, Evonymus spp., Ligustrum vulgare, Rhamnus carthartica, Viburnum lantana, Rubus spp, i druge. Pored hrastovih suma obinog i suvog hrasta u oblasti blioj siroj periferiji autoputa E-75 mogu se pronai zajednice (ekoloske i geografske varijante vepomeniutih fitocenoza), t.j. hrastove sume obinog i suvog hrastai orijentalnoh graba ­ Carpino orientalis ­Querentum frainetto ­ cerris; sainjena od velikog broja vrsta heterogene struktire, esto sasvim suprotnog karaktera, koje dalje rezultiraju slabosu fitocenoza, kao i tendencijom degradacije i teske prirodne i vestake bioloske reaktivacije , t.j. ponovnog posumljavanja. U itavoj oblasti za koju su karakteristine hrastove sume sa Orijentalnim grabom (ukljuujui i oblast Grdelikog kanjona) krenje suma, sea i drugi faktori imaju ogroman uticaj. Hrastove sume se degradiraju regresivnom sukcesijom u Livade Chrysopogonetum grylly (sto je tipian oblik suve livade Mediterana ­ stepskih odlika). Za ove sume karakteristine su sledee vrste drvea: Quercus frainetto, Quercus cerris, Carpinus orientalis, Quercus pubescens,Quercus petraea, Sorbus torminalis, Frahinus ornus, Sorbus domestica, Pirys piraster, Acer campestre, Ulmus campestre, Pyrus armigdaliformis, etc.Inae fitocenoze se pojavljuju na kosinama pod nagibom od 23 stepena i to na severnoj i junoj strani. Na nivou bunja osim mladih izdanaka pomenutog drvea utvrene su sledee vrste : Rosa arvensis, Crataegus monogyna, Cornus mas, Lonicera caprifoliurm, Viburnum lantana, Crataegus oxyacanta. Biljke koje se pruaju po tlu imaju ekstremno velik broj vrsta, ak 180, sto slobodno moe da se kae, da predstavlja neobino bogatstvo. Najese vrste su: Fragaria vesca, Brachypodium silvaticum, Festuca heterophylla, Heleborus odorus, Dactylus glomerata (polygama), Galium pseudoaristatum, Potentila micrantha, Silene viridiflora, Lathyrus venetus, Euphorbia amygdaloides, Silene italica, Aira caryophyilea , Rosa gallica, Satureja gracilis, Geranium sanguinerm, Asparagus tenuifolius i mnoge druge.

4.4.4

Poljoprivredno biljne vrste

Najvei deo zemljista na ravnim povrsinama pored vodotokova izmenjeno je i preureeno u poljoprivredno zemjiste. U zavisnosti od vrsta koje se gaje i naina obrade zemljisne parcele su se grupisale i delile. Bilo kakav poseban faktor za izbor kultivisanih vrsta predstavlja kvalitet zemljista, reljef i nivo vode u tlu. Primeuju se sledee strukture obrad ezemljista na predmetnom terenu: Njive koje se obrauju po sistemu mozaika Njive koje se obrauju po sistemu mozaika sa godisnjim i visegodisnjim zasadima ili struktura mozaika Mozaik obrada zemljista i prirodna vegetacija Visegodisnje biljne kulture Kosanica

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Livade Visegodisnje biljne kulture Vonjaci, vinogradi, povrtarske parcele i staklene baste Intenzivno visoka stabla voki bunaste voke Intenzivni vinogradi Tradicionalni vinogradi Povrtarske parcele Staklene baste sa drveem i travnatim biljkama

4.4.5 Biljne vrste tipine za Junu i Jugoistonu Srbiju

Kao posledica orografije i zavisnosti izlaganju toploti kosina i na nizu plitkog skeletnog suvog tla, krenjak se smestio u sume Carpinetum orientalis serbicum. Ovo su sume izdanaka, bogati florom na sva tri nivoa, oni ne rastu u visinu i nisu debeli. Fitocenoza obuhvata 300-350 vrsta, koje se redovno kre i i esto devastiraju na degradirano zemljiste. Najbrojnije vrste su: Carpinus orientalis, Fraxinus orunus, Quercus pubescens, Acer hircanum, Acer monspesulanum, Quercus cerris, Sorbus domestica, Pirus amigdaliformis, Sorbus graeca, Cornus mas, Syringa vulgaris, Viburnum lantana, Crataegus monogyna, Evonymus verrucosa, Cotinus coqqygria, Berberis vulgaris, Rhamnus cathartica, Asparagus tenuifolius, Hipericum perforatum, Arabis hirsuta, Viola hirta, Melica ciliata, Festuca vallesiaca, Galium purpureum i mnoge druge zerotermike bazofilne vrste.

4.4.6 Planinske biljne vrste

Prisutna je takoe i sledea sumska fitocenoza uz druge i to uz siro podruje autoputa, bukova suma - Fagetum montanum serbicum. Ova biocenoza uglavnom zavisi od orografskih faktora (topografski izazvana kisa), odnosno pojavljuje se kao stalna kupola u hladnim i sveim regionaima hrasta. Ove bukove sume na hladnim kosinama brda i brdasca zavise od relejfa, a ne od klime tog regiona na toj visini. Fitocenoze bukovih suma izloene su prodiranju okolnih hrastovih fitocenoza (Quercus petraeae, Carpinus betulus, Quercus cerris, Sorbus torminalis, Prunus avium, Pirus piraster, Acer camprestre, itd). Ove vrste pojavljuju se du jedne drugih za razliku od bukovih ­ jelovih suma. Pored bukve kao pomone vrste u sumama Srbije, mogu se pojaviti i sledee: Carpinus betulus, Quercus petraeae, Quercus cerris, Sorbus torminalis, Prumus avium, Malus silvestris, Pirus piraster, Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Tilia grandifolia, Corylus colurna. Meu biljkama koje se pruaju po tlu, pojavljuju se sledee vrste: Rubus hirtus, Aspidum filix mas, Nephrodium filix faeimina, Salvia glutinosa, Asperula taurina, Viola silvestris, Sanicula europaea, Melica uniflora, Aremonia agrimonoides, Oxalis acetosella, Pulmonaria officinalis, Arum maculatum, Alium ursinum, Luzula nemorosa, Poa nemoralis i druge. Usled snanog panja kod bukve i zbog naina na koji se siri, poneke biljne vrste koje se pruaju po tlu potpuno se uguse na nekim mestima (Facies nudum). U stvari radi preciznosti u smislu fitocenoze, ova fitocenoza se pojavljuje kao relikt zajednice bukovog i orahovog drveta JuglandoFagetum submontanum. Na podrujima hidrogravitacionih vododelnica mogu se pronai samo sume Quercetum montanum. One pokrivaju veliku oblast u Srbiji, kao oroclimatski pojas u brdovitom regionu na visini od 500900 m. Registrovano je da ove sume pokrivaju u Jugoistonoj Srbiji. Neki autori veruju (Horvat,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Glava; Erenberg) da u celoj Junoj Srbiji ove sume pokrivaju visi region (podplaninski) zonske vegetacije. Osnova takvih suma su kisele silikatne stene, a kisela smea zemlja je manje ­vise plitka, skeletna i izloena eroziji. Sto se tie debljine, fitocenoze su srednje i esto istog godista. Nivo bunja esto je nerazvijen u tipinim sumama, ali vei broj vrsta pojavljuje se na prizemlju usled tendencije ovog tipa hrasta da trai sunevu svetlost. Pored Quercus petraea nivo drvea ukljuuje jos neke vrste drvea kao: Quercus cerris, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus pyraster, Carpinus betulus, Acer campestre, Prunus avium, itd. bunje je siromasno florom i samo se mogu pronai sledee vrste: Cornus mas, Crataegus monogyna, Prunus spinosa, Juniperus communis, Corylus avellana itd.Ove vrste pojavljuju se na prizemnom nivou: Rosa arvensis, Genista ovata, Lathyrus niger, Lathyrus venetus, Campanula persicifolia, Helleborus odorus, Festuca montana, Poa nemoralis, Veronica chamaedrus i mnoge druge. Rast suma na brdima je uslovljen hladnijom i vlanijom mikro-klimom. Orografski razvoj hrasta i graba (Querco-Carpinetum moesiacum) imaju najbolje uslove za razvoj zbog poveanih padavina i varijacija temperatura bez ekstremnih vrednosti. Ova zajednica je bogata biljnim svetom i ima dobru kombinaciju biljaka od kojih su najese: hrast, grab, lipa sa malo lisa, javor, dren, kupina, itd.

4.4.7. ivotinjske vrste

Fauna sa svojim predstavnicima deli se na dve grupe: ivotinje koje ive u vodi ili su povezane sa vodom i ivotinje kopnenog eko-sistema. Predstavnici ehtio-faune (ribe) koje ive u Junoj Moravi su: Eudontomyzon mariae (Ukrajinski poka), Alburnoides bipunctatus (spirlin), Aspius aspius (asp fish), Barbus barbus (obina mrena), Carassius auratus (zlatna ribica), Chondrostoma nasus (common nase), Ctenopharyngodon idella (saran), Gobio sp. (krkusa), Leuciscus cephalus (Evropski klen) i druge. Grupa amfibija predstavljaju sledee vrste: Salamandra salamandra (fire salamander), Triturus carnifex (Italian crested newt), Triturus karelinii (Southern crested newt), Hyla arborea (European tree frog) , Pelobates syriacus (spadefoot), Bufo sp. (toads), treba spomenuti i sledee vodene zmije: Natrix natrix (grass snake) and Natrix tessellata (dice snake). Dolinu June Morave nastanjuju 153 vrste ptica ukljuujui dve ugroene vrste koje su plen, kako je gore pomenuto. Fauna ptica moe se podeliti u dve grupe: pre svega vodene ptice, koja ukljuuje malog bukavca (Ixobrychus minutus), nonu aplju sa crnom krunom (Nyctocorax nycticorax) squacco aplju (Ardeola ralloides), mala aplja (Egretta garzetta) ljubiasta aplja (Ardea purpurea), siva aplja (Ardea cinerea), bela roda (Ciconia ciconia), divlja patka (Anas platyrhynchos), obina prepelica (Coturnix coturnix), zelena liska (Gallinula chloropus), Severni vivak (Vanellus vanellus), kukuruzni prdavac (Crex crex), prsljivac (Philomachus pugnax), (Tringa nebularia), (Tringa totanus), (Tringa hypoleucos) i velika sljuka (Gallinago media). Drugu grupu kopnenih ptica obuhvata obini misar (Buteo buteo), eja movarica (Circus aeroginosus), sova sa velikim usima (Asio otus) i mala sova (Athene noctua). Fauna malih sisara ukljuuje: je (Erinaceus concolor), rovka (Sorex minutus), obina rovka (Sorex araneus), rovka koja pripada redu Crocidura, krtica (Talpa europaea), veverica (Sciurus vulgaris), voluharica (Clethrionomys glareolus), obina voluharica (Arvicola terrestris), volnharica (Pitymys subterraneus), voluharica (Microtus rossiaemeridionalis), Ginterova Voluntarica (Microtus guentheri), krtica (Spalax leucodon), poljski mis (Apodemus sylvaticus), puhovi (Myoxus glis and Muscardinus avellanarius) i drugi. Oblast u blizini June Morave, zona od Vladiinog Hana do Preseva staniste je voluharice (Microtus rossiameridionalis), koja je retka u Srbiji, posto se moe pronai samo na tri lokacije, koje su u sklopu ili pored novog auto-puta. Pored vane vrste koje su tamo nastanjene, Grdeliki kanjon predstavlja migracioni pravac za neke ivotinje koje se kreu sa juga na sever. Ovaj pravac je istovremeno najkrai put izmeu

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Vranjskog i Leskovakog basena. Vrste koje spadaju u ovaj pravac obuhvataju gustera Balkasnkog zida Podarcis tauricus, kao i Erhardovog gustera Podarcis erhardi. INP je pokazao da korisenjem podvodnih kanala, prolaza i mostova ovi pravci mogu da se sauvaju.

4.5

Povrsinske i podzemne vode

Zakonska regulativa je sistematski ojaala princip da je kvalitet kontrole povrsinskih voda instrument kontrole u domenu emisija. Odlukom o kategorizaciji vodenih puteva i Odlukom o kasifikaciji voda u republici Srbiji (Sl. List Savezne Republike Srbije, br. 5/68) svi vodeni putevi klasifikovani su kao I. Iia, Iib, III, IV klasa prema prethodno definisanim graninim vrednostima kvaliteta. Ova Odluka koja je objavljena pre 1968 ne definise proceduru, kako definisati klasu povezivanja uzimajui svih jedanaest parametara o kvalitetu koji su posebno kategorizovani, koja klasa bi se uporeivala sa prethodno definisanom. U daljem razvoju regulative Odluka o klasifikaciji voda meurepublikog podruja, meudravnog podruja i obalske regije mora Jugoslavije (Sl. List SFRJ, br. 6/78), takoe se vrsi klasifikacija vodenih puteva u etiri kategorije. Kvalitet kategorizacije narastao je za nove parametre (zasienje kiseonika, NPK, toksine supstance i novo radijacije).Ipak prethodna Odluka ne daje pregled klasa kvaliteta koji se zasniva na klasi svakog posebnog kvaliteta parametra. Ovaj problenm nepotpunog zakona prevazien je posebnim odreivanjem klase kvaliteta prema fiziko-hemijskim, bioloskim i bakterioloskim parametrima, koje ze vrsi na osnovu aritmetike sredine poslednje dve korisne vrednosti parametara.

4.5.1 Stanje povrsinskih voda

Podruje novoprojektovanog autoputa E-75 od Grabovnice do Levosoja ukljuuje reku Junu Moravu sa svojim pritokama. Te pritoke June Morave pripadaju podruju du autoputa( u pravcu poveanja stacionae): Slatinska reka Palojska reka Predejanska reka Potok Vasiljkovac Potok rzinci Crnogorski potok Graovska dolina Petkova dolina Brezovacka dolina Potok Bratez potok Planiste Slivaska dolina Potok Caricina Dekutinska reka

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Jelasnicka reka Vrbovska reka Brecnicka reka Gradska (Vranjska) reka Korbevacka reka Slika 4-2 Reka Juna Morava

Kvalitet vode June Morave prema klasama dat je za merne stanice Ristovac, Vladicin Han, Grdelica, Aleksinac i Mojsinje u Tabela 4-6 .

Tabela 4-6 Kvalitet vode Reni sliv Juna Morava Reka Juna Morava Merna stanica Ristovac Vladicin Han Aktuelna klasa Zahtevana klasa II B II B

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Reni sliv

Reka

Merna stanica Grdelica Aleksinac Mojsinje

Aktuelna klasa IV IV

Zahtevana klasa II B II A II A

Sistematsko praenje kvaliteta povrsinskih voda gore pomenutih se obavlja jedino na Junoj Moravi od strane Republikog hidro-meteoroloskog instituta. Kvalitet vode reke June Mrave se testira u sledeim mestima: Ristovac, Vladicin Han, Grdelica, Aleksinac i Mojsinje. Kada se posmatra sadasnje stanje vode reke June Morave, sve ukazuje na to da je kvalitet vode veoma nizak. Prema podacima o merenju koncentracija fizikih i hemijskih parametara vode u reci iji su uzorci uzeti na mernim stanicama, moe se zakljuiti da postoje odstupanja od MAC u sluaju II klase vodenihh tokova kojoj reka Juna Morava pripada prema Dekretu o kategorizaciji vodenih tokova (Slubeni glasnik RS br. 5/68). Vrednosti rastvorenog kiseonika u vodi povremeno odgovaraju klasi III i IV i VK stanju kvaliteta vode. Takoe, izmerene vrednosti suspendovanih substanci na svim stanicama u individualnim serijama odgovaraju klasi III. Posle razmatranja rezultata izvrsene analize, u jednom sluaju je primeena poveana vrednost nitrita (III/IV klasa). Sto se tie opasnih i stetnih substanci, u jednom sluaju i na odreenim stanicama, naene su 6+ poveane vrednosti mangana (Mn) i sesto-valentnog hroma (Cr ). Saprobioloske analize vode pokazuju da ovaj vodeni tok ima malo organskih zagaivaa. Tokom analize uglavnom su dominirali organizmi indikatori i ­ mezo-saprobioloske zone. Saprobioloski indeks odgovara klasi II kvaliteta vode, a odstupanje se desilo samo u aprilu na stanici Vladiin Han kada je taj indeks pripadao klasi II/III za kvalitet vode. Analiza kvaliteta povrsinskih voda izvrsena je reci Juna Morava (vodene stanice Vladiin Han i Grdelica) kako bi se dala detaljnija definicija sadasnjeg stanja na trasi autoputa. Podaci o kvalitetu vode reke June Morave prikazani su Tabeli 4-6. Tabela 4-7 Rezultati analize kvaliteta vode June Morave ( Vladiin Han) Br Substance 1 2 3 4 5 6 pH vrednost rastvoren O2 (mg/l) % zasienje sa O2 BPK5 (mg/l) HPK (mg/l) Sus. Substance (mg/l) Reka . rava 7.3 ­ 8.2 7.0 - 13.0 59 - 100 1.6 ­ 3.2 2.5 - 5.3 2 - 49

AC za II klasu 6.8 - 8.5 6 75 - 90 4 12 30

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br Substance 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Amonium joni (mg/l) Nitriti (mg/l) Nitrati (mg/l) Sulfati (mg/l) Hloridi (mg/l) Ukupni fosfor (mg/l) Fenoli (mg/l) Deterdenti (mg/l) Mineralna ulja (mg/l) Gvoe (mg/l) Hrom (Cr +6 ) (mg/l)

AC za II klasu 1 0.05 10 200 250 0.94 0.001 0.4 0.05 0.3 0.1 0.05 0.2 0.1 0.00 0.005 0.05 ) (mg/l) 0.1 0.1

Reka . rava <0.01 - 0.05 <0.003 0.78 - 2.7 15.0 - 46.0 5 - 17 0.07 - 0.278 0.009 0.37 0.00 0.07 0.00 0.04 0.00 0.07 0.01 0.00 0.002 0.00 0.01

Olovo (mg/l) Cink (mg/l) Bakar (mg/l) Sulfidi (mg/l) Kadmium (mg/l) Nikel (mg/l) Hrom (Cr +3

Cijanidi (mg/l)

Izvor podataka: Hidroloski dnevnik za 2006. godinu od RHMI Tabela 4-8 Rezultati analize kvaliteta vode Juene Morave ( Grdelica) Br. Substance 1 2 3 4 5 pH vrednost Rastvor O2 (mg/l) % zasienost sa O2 BPK5 (mg/l) HPK (mg/l) Reka . rava 10.4-14.6 91-138 1.8-4.3 -

AC za II klasu 6.8 - 8.5 6 75 - 90 4 12

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br. Substance 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Sus. Substance (mg/l) Amonium joni (mg/l) Nitriti (mg/l) Nitrati (mg/l) Sulfati (mg/l) Hloridi (mg/l) Ukupni fosfor (mg/l) Fenoli (mg/l) Deterdenti (mg/l) Mineralna ulja (mg/l) Gvoe (mg/l) Hrom (Cr +6 ) (mg/l)

AC za II klasu 30 1 0.05 10 200 250 0.94 0.001 0.4 0.05 0.3 0.1 0.05 0.2 0.1 0.00 0.005 0.05 ) (mg/l) 0.1 0.1

Reka . rava 1-31 0.03-0.006 <0.003 0.35-1.19 18.7-39.6 7-13 0.073-0.146 <0.001 <1-3 0.007-0.029 <0.002-0.002 0.02-0.04 <0.001 -

Olovo (mg/l) Cink (mg/l) Bakar (mg/l) Sulfidi (mg/l) Kadmium (mg/l) Nikl (mg/l) Hrom (Cr +3

Cijanidi (mg/l)

Izvor podataka: Hidroloski dnevnik za 2006. godinu od RHMI

4.5.2 Stanje podzemnih voda

Za definisanje sadasnjeg stanja kvaliteta podzemnih voda na trasi budueg autoputa od Grabovnice do Grdelice analiza uzoraka vode nije bila raspoloiva. Ipak, uzorci vode uzeti od piezometra sa obale June Morave su analizirani i utvreno je da je nivo nitrata povisen (NO3 - N) (VK stanje).

4.5.3 Vodeni putevi

Na stacionai km 922 + 100 do km 922 + 400 (grupa vodenih puteva na levoj strani novo projektovanog puta). Navedeni izvor je napusten kao primarni izvor snabdevanja vodom i slui samo kao podrska snabdevanju vodom za grad Vranje.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Posle razmatranja rezultata analize koju je izvrsio Rudarsko-geoloski fakultet Univerziteta u Beogradu za potrebe PE "HEBA" Bujanovac, i koji su predstavljeni u Elaboratu o rezervama minerala i termalnih mineralnih voda u Bujanovakom basenu i u Elaboratu o rezervama vode sa malom koliinom minerala u Bujanovakom basenu ­ izvor PE "HEBA", moe se izvesti zakljuak da za vreme redovne eksploatacije budueg autoputa ne oekuju se neki znaajni negativni uticaji. Slika 4-3 Hidrogeoloska mapa Bujanovakog basena

Slika 4-2 prikazuje hidrogeolosku mapu Bujanovakog basena i lokaciju izvora u odnosu na trasu budueg autoputa. Uslovi koji se odnose na institucije za upravljenje vodama dati su u Apendiksu K - Reference (32505-759/00-07 od 15.09.2000, 325-05-315/03-07 od 28.05.2003.)

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.6

Drustveno i kulturno okruenje

4.6.1 Demograske karakt eristike

Analizirano podruje se nalazi na jugu Srbije. Administrativno govorei, razmatrano podruje ukljuije opstine dva okruga: Jablanica okrug ­ Leskovac Pinja okrug ­ Vladiin Han, Vranje i Bujanovac Mrea naselja ukljuuje i regionalne centre Leskovac i Vranje sa interpoliranim opstinama Vladiin Han i Bujanovac. Prema svom poloaju i funkciji gore pomenuti gradovi su formirali svoje gravitacione zone koje se sastoje od manjih ruralnih naselja. Ovo podruje je naseljeno na razne naine u zavisnosti od toga da li se govori o urbanoj sredini du doline Morave ili o ruralnim naseljima bez vrste urbane matice, ije glavno zanimanje je poljoprivreda. Generalne karakteristike ovog podruja je veliki broj zaseoka sa vrlo malom gustinom populacije i potuno izolovanim individualnim kuama koje funkcionisu kao individualna poljoprivredna domainstva. Region June Morave, prema raspoloivim indikatorima regionalnog razvoja, spada u nedovoljno razvijna podruja Srbije. U analiziranom podruju postoji 41 naselje u opstini Leskovac, Vladiin Han, Vranje i Bujanovac. Ovo su uglavnom ruralna naselja u dolini June Morave, osim etiri urbana naselja koja su, istovremeno, centri navedenih opstina. Sela su mala, kako po broju stanovnika, a to je 200-do 500 u prosku, tako i po broju domainstava u njima. Ruralna podruja su u stvari zone emigracije. Populacija u Vladiinom Hanu se poveala 3.1 puta, Vranja 3.9, a Vranjske banje 2.3 puta i ovo su imigraciona podruja. Stopa raanja, koja se odnosi na celu populaciju razmatranog podruja se smanjuje zato sto stanovnistvo napusta ovo podruje i migrira u navedene urbane centre. Proseni broj domainstava je jos uvek ne promenjen. Broj radno sposobnog stanovnistva, kao i onih koji se aktivno bave poljoprivredom se ubrzano smanjuje (u razmatranom periodu od 1991. do 2002. godine), ako ne uzmemo u obzir urbane delove. Prirodni uslovi su ograniavajui faktor za poljoprivrednu proizvodnju zbog brdovito-planinske konfiguracije terena. Veliki broj populacije dri stoku. Uese obradivog zemljista u ukupno korisenom zemljistu se smanjuje (sa 56% u 1991. na 48% u 2002. godini) a ovo je potvreno injenicom da se broj ljudi koji se bave poljoprivredom smanjuje i sada on iznosi oko 20%. Posto problem moguih negativnih posledica na graane mora da se analizira na ugroenoj populaciji, utvren je broj graana koji ive u ovim naseljima. Podaci su dati u Tabeli 4-9. Tabela 4-9 Uporedni pregled broja stanovnika i domainstava Br Naselje Inventar godina Broj stanovnika Broj domainstava

Opstina Leskovac 1. Velika Grabovnica 1991. 2002. 1479 1608 386 384

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br

Naselje

Inventar godina

Broj stanovnika

Broj domainstava

2. 1991 Dobrotin 2002. 3. Mala Kopasnica 1991. 2002. 4. 1991. Grdelica 2002. (selo) 5. 1991. Oraovica 2002. 6. 1991. Guberevac 2002. 7. Bocevica 1991. 2002. 8. Palojce 1991. 2002. 9. Predejane (grad) 1991. 2002. 10.. Predejane (selo) 1991. 2002. Opstina Vladicin Han 11. Garinje 1991 2002 12. Mrtvica 1991 2002 13. Tegoviste 1991 2002 531 560 501 389 222 187 153 165 151 140 67 66 1995 194 158 512 502 1434 1246 456 495 456 59 58 123 143 425 385 131 145 1987 461 2305 654 2165 561 1234 375 1187 350 354 246 337 90 79 86 345 91

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br

Naselje

Inventar godina 1991 2002

Broj stanovnika

Broj domainstava 71 67 74 68 30 27 71 76 477 540 7394 7826 111 121 66 89 68 71 121 115

14.

Dzep

221 197 210 163 78 60 263 257 1848 2153 7835 8529 424 444 281 271 253 247 363 370

15.

Dupljane

1991 2002

16.

Manajle

1991 2002

17.

Krzince

1991 2002

18.

Prekodolce

1991 2002

19.

Vladicin Han

1991 2002

20.

Polom

1991 2002

21.

Dekutince

1991 2002

22.

Gramadja

1991 2002

23.

Vrbovo

1991 2002

Opstina Vranje 24. Prevalac 1991 2002 25. Korbevac 1991 2002 26. Mazarac 1991 2002 27. Mostanica 1991 2002 28. Vranjska spa 1991 151 153 647 737 211 202 529 450 5 690 38 42 166 199 77 70 158 148 1 209

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br

Naselje

Inventar godina 2002

Broj stanovnika

Broj domainstava 1 471 77 109 100 120 59 99 12256 14516 57 92 55 79 116 142 192 218 129 146

6332 371 424 450 490 393 601 51122 56458 365 476 322 329 552 633 890 891 491 513

29.

Bresnica

1991 2002

30.

Ranutovac

1991 2002

31.

Suvi Dol

1991 2002

32.

Vranje

1991 2002

33.

Ribnice

1991 2002

34.

Gornji Neradovac

1991 2002

35.

Donji Neradovac

1991 2002

36.

Pavlovac

1991 2002

37.

Davidovac

1991 2002

Opstina Bujanovac 38. Srpska Kuca 1991 2002 39. Zuzeljica 1991 2002 40. Bozinjevac 1991 2002 41. Levosoje 1991 2002 278 293 159 168 322 388 764 860 63 68 49 41 85 94 173 200

Javno preduzee "Putevi Srbije"

4.6.2 Korisenje zeml jist a

Mape upotrebljenog zemljista u pojedinim oblastima napravljene su prema geodetskim situacionim planovima koji su napravljeni za potrebe Projekta autoputa E-75 Beograd ­ Nis ­ granica sa Makedonijom. Mape su predstavljene i stampane u razmeri R 1: 5000, i ukljuuju podatke o sadasnoj namenii i upotrebi odreenih povrsina i zemljista i to je prikazano u Apendiksu E. Mape daju podatke o stvarima koje postoje u ovom podruju, ali posto je postojalo mnostvo razliitih podataka bilo ne neophodno da se oni generalizuju i sistematizuju u pogledu namene na mapi. Kategorija livada takoe obuhvata manje zelene povrsine. Kategorija obraene zemlje ukljuuje povrsine sa jednogodisnjim usevima. Povrsine pod vinogradima i vonjacima ukljueni su u kategoriju visegodisnjih useva. Sume pokrivaju povrsine iznad klase VI prihvatljivosti. Analizirano podruje je oznaeno kao prevashodno obradiva polja. Livade i sume se pojavljuju tu i tamo du novo projektovanog autoputa. Najmanji procenat ukupne povrsine pripada zemljistu za izgradnju. Tabela 4-10 Pregled zauzetih povrsina Poljoprivredno zemljiste 15.3 Sume Vonjaci vinogradi i

Deo Grabovnica Grdelica -

Naselje

Livade

2.7

2.0

0.9

Gornje Polje ­ Cariina dolina Cariina dolina Vladicin Han Vladicin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje

N/A

N/A

N/A

N/A

N/A

0.16

-

22

4.1

7.1

2.3

18.8

1.0

9.3

3.8

N/A

N/A

N/A

N/A

N/A

4.6.3 Zdravl je populacije

Uticaj novog autoputa na zdravlje populacije naseljenih mesta du autoputa je nesumnjiv, kao i uticaj vozaa i ostalih uesnika u saobraaju (putnika, pesaka). Uticaj se odnosi na izlienost buci, vibracijama iI zagaenju vazduha (sagorevanje ulja i izduvni gasovi). Vozila na putu, iji izduvni gasovi narusavaju kvalitet vazduha, predstavljaju znaajne zagaivae okolline. Motori sa unutrasnjim sagorevanjem emituju brojne gasove a najvaniji od njih (zbog negativnog uticaja na ljude) su: C, Nx, S2, hidrokarboni, olovo kao i vrste estice u formi ai. Izduvni gasovi dopiru u organizam kroz respiratorni sistem, tako da su negativne posledice najvee po respiratorne organe. Posledice trovanja izduvnim gasovima su edem plua, bronhitis i bronhijalna pneumonia. Samo kada je koncentracija ovih gasova veoma visoka oni onda mogu imati i negativan utoicaj na ostale organe u organizmu (u sluaju akutnog trovanja ugljen monoksidom, mogui su smrt ili koma). Zagaenje zemljista i vode stetnim i toksinim substancama je mogue u sluaju nenamernog prosipanja.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Za vreme izgradnje autoputa, populacija naselja kroz koja prolazi autoput ili ih dodiruje bie izloena razliitim privremenim uticajima koji su takoe prostorno ogranieni. Bie izloena isparavanjima policiklinih aromatinih hidrokarbona (PAH) za vreme nanosenja asfaltnih slojeva. Zemljani radovi mogu da dovedu do znaajne emisije prasine ili neprijatnih mirisa. Vibracije imaju dve vrste uticaja na organizam: fiziki (mehanii, termalni) i bioloski (uticaj na sluh i vestibularni sistem). Vibracije smanjuju oseaj za bol, toplotu i dodir (naroito osetljiva podruja su prsti i vrhovi prstiju na nogama i podruje eluca). Ljudi koji imaju problema sa koronarnim arterijama, sa visokim ili niskim pritiskom, bolesti srednjeg uha, poremeaju ovarija su veoma osetljivi na ovaj uticaj. Projektovano resenje je sprovedeno tako da se negativni uticaji autoputa na zdravlje ljudi svedu na minimum.

4.6.4 Nepokretna kulturn a dobra

Kulturnoi naslee je zastieno kao sastavni deo podruja u kome se nalazi. U oblastima gde se ovi kulturni spomenici nalaze oni su zastieni u okviru ouvanja prirode. Posle razmatranja planske i projektne dokumentacije i vizuelnog pregleda podruja projekta, odreeno je da ima dvadeset sedam objekata koji pripadaju ovoj kategoriji. Podaci o kulturnom nalseu i spomenicima (Tabela 4-11) registrovani su u skladu sa podacima iz Republikog instituta za kulturne spomenike u Beogradu (RIKS).

Table 4-11 Registrovana kulturna dobra Br. 1 2 3 Mesto Mala Kopasnica Grdelica Oraovica Oraovica 4 Oraovica 5 Bocevci 6 Bocevci 7 8 9 10 Predejane Predejane Predejane Gradac Staro groblje Selsste Seliste Crkviste Latinsko groblje Naziv mesta Pisana strana Seliste Crkva Sc. Nikole Manastiriste era Antki period antiki period -

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Br.

Mesto

Naziv mesta

era

Latinsko groblje 11 12 13 Susevlje Krzince Krzince Sveto Trojstvo Staro groblje Izmeu neolitskog perioda i kasnog bronzanog doba Antiki period Viseslojno naselje Crkviste Polom Suvi Rid Dekutince Gramadje Gramadja Vrbovo Zlatokop Zdravstveni i rekreacioni centar Golo Rebro Gumniste Suvi do Davidovac - Crkviste Davidovac - Gradiste Mire Crkvene njive Rimsko naselje Pre-istorijski period Rimsko naselje Srenji vek Kasno atiko doba

14

Piljakovac

Stara naseobina Viseslojno naselje

15 16 17

Civlak Kalimance

18

19 20 21

22 23 24 25 26 27

Vranjska spa Donji Neradovac Pavlovac village Pavlovac village Davidovac village Davidovac village

Banja Preistorijski period -

Neka od mesta su poznata po istraivanjima iz 1959. godine, kada su naena neka preistorijska naselja, ali su dosta unistena za vreme rekonstrukcije puta. Samo jedno od ovih mesta (Gramadie) e direktno biti ugroeno izgradnjom autoputa, a ostala mogu biti ugroena indirektnim uticajima kao sto su vibracije ili zagaenje vazduha. U nekim sluajevima precizna lokacija i granice nisu

Javno preduzee "Putevi Srbije"

poznate (npr. Oraovica, Bocevci i Predejane). Generalno, znanje o ovim mestima je veoma ogranieno. Vrsena su neka ispitivanja na nekim od ovih mesta (npr. lokalitet Male Kopasnice, iskopavanja vrsena tokom 2004. godine). Neke druge lokalitete RIKS je identifikovao kao prioritete za dalja ispitivanja (npr. lokalitet Seliste). Odreivanje uticaja planiranog autoputa na sve ove objekte je zadatak koji zahteva precizne informacije o samim objektima, kao i indikatorima koji su vezani za autoput. Prema tome, ispitivanja na terenu bie sprovedena tokom izrade glavnog projekta za deonice gde su identifikovani kulturni i arheoloski lokaliteti i bie uraeni detalji planovi za ublaavanje negativnih uticaja autoputa na arheolosko i kulturno naslee. Preporuke RIKSA e se postovati, ali moraju se obezbediti finansijska sredstva za ispitivanje kako bi se utvrdio precizni interes i projekat i kako bi se primenile odgovarajue mere zastite. Pored ovih poznatih spomenika, zakon o kulturnom nasleu navodi da ukoliko se pojavi neki novi neregistrovani lokalitet za vreme izgradnje, investitor i izvoa moraju da omogue i obezbede arheolosku intervenciju. Ovo ukljuuje i momentalno prekidanje radova i obavestavanje nadlenog instituta za zastitu spomenika o ovom novom otkriu. Ovo definitivno zahteva povremeni arheoloski nadzor za vreme izgradnje, a obezbeivanja ovoga je uinjeno u skladu sa EMP, videti Tabelu 8-3. Investitor je obavezan da obezbedi finansijska sredstva za nameravane radoveizvoenje arheoloskih istranih radova, povremeni arheoloski nadzor, zastitne arheoloske intervencije itd. Uslovi Republikog instituta za zastitu kulturnih spomenika dati su u Apendiksu J - Referenca (5/1118 od 12.06.2006, 10/719 od 09.04.2008, 10/160 od 06.02.2008, 5/1114 od 12.06.2006, 10/720 od 09.04.2008).

Javno preduzee "Putevi Srbije"

5.

UTICAJ NA IVOTNU SREDINU

5.1 Uvod

Ovaj deo predstavlja potencijalne uticaje na ivotnu sredinu i ublaenje u vezi sa izgradnjom i funkcionisanjem autoputa i zasnovan je na ,,dodavanju komponenti projekta u bazi koja je sastavljena tokom raznih studija, koje ukljuuju pojedinane EIA izvestaje iz raznih odeljaka. Mehanizmi za implementaciju ublaavanja prikazani su u odeljku 8, EMP. Mora se priznati da ovaj izvestaj obuhvata koridor autoputa, ukljuujui deonice autoputa koje obuhvataju celokupni projekat za E75. Rad na pripremi i projektu je do danas privukao dosta panje u vezi s trasiranjem autoputa, posebno za nove odvojene deonice, kako bi se izbegle osetljive oblasti i umanjili uticaji na ivotnu sredinu i drustveni rascep. Posto detaljni projekti nisu zavrseni, jos uvek nisu poznati aspekti kao sto su projekat, plan i metode izgradnje za tunele i mostove, posebno zemljiste koje e biti potrebno da se stekne, mesta za kampove za gradilista itd. EIA navodi pitanja i uticaje i mere ublaenja koje se mogu utvrditi u ovoj fazi projekta. Na detaljnim aspektima projektima radie ugovarai, od kojih e se po ugovoru zahtevati da sprovedu dalje posebne procene i ispitivanja gradilista kako bi se preistile informacije o potencijalnim uticajima (na primer, kao sto je naznaeno u preduslovima koje su dostavili INP i IPCM) i da pripreme posebne EMP za gradilista kao i ciljne operativne planove upravljanja za transport, otpad, zagaenje itd.

5.2 Geologija i zemljiste

Zemljiste kao osnovni prirodni element predstavlja veoma sloen sistem, veoma osetljiv na razliite uticaje. Zbog toga odnosi koji proistiu iz sfere razliitih uticaja na zemljiste takoe definisu celokupno pitanje odnosa izmeu puta i ivotne sredine. Zemljiste kao sloeni ekoloski sistem reaguje na male promene i to moe prouzrokovati degradaciju njegovih glavnih karakteristika. Navedene injenice nam nameu obavezu da istraimo, za svaki pojedinani sluaj, veliki broj uticaja koji se mogu klasifikovati u dve glavne grupe: zagaenje zemljista i degradacija zemljista. Obema pojavama e se posvetiti odgovarajua panja s obzirom da je analiza projekta izvedenog stanja utvrdila mogunost visestrukih uticaja. Izraz degradacija zemljista, u kontekstu uticaja na ivotnu sredinu, podrazumeva nekoliko razliitih procesa meu kojima najveu teinu imaju pojave klizista i odronjavanja, erozija, promene permeabilnosti zemljista, mogua degradacija karakteristika zemljista u siroj zoni, degradacija zemljista usled otvaranja pozajmista, degradacija zemljista usled formiranja oblasti stovarista i drugi uticaji u posebnim prostornim okolnostima mogu imati vei ili manji uticaj. Radovi na raasisavanju postojeeg zemljista, vegetacije i konstrukcija i ogolevanja gornjeg sloja tla ukazuju na poetak graevinskih radova na novom putu. Kada se vrse ti radovi, desavaju se najvee promene u topografiji. Kada sagledamo uticaj zemljista, kao sto je definisano i u sluaju voda, moe se napraviti razlika izmeu dve glavne faze. Odnose se na fazu izgradnje i na operativnu fazu.

5.2.1 Faza izgradnje

Pravimo razliku izmeu dva aspekta uticaja koja prouzrokuje izgradnja putnog kapaciteta, naime zagaenja zemljista i degradacija zemljista.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Zagaenje zemljista u ovoj fazi moe prouzrokovati neodgovarajui rad na zemljistu i njegovim derivatima koji se koriste za graevinske masine i pogone tokom izgradnje, pranja vozila i masina van prostora oznaenog u te svrhe, gradiliste koje je organizovano na neodgovarajui nain i druge aktivnosti koje se ne sprovedu u skladu sa smernicama tehnikih mera ublaavanja tokom izgradnje. Zagaenje zemljista tokom izgradnje predstavlja aspekt uticaja na zemljiste, kao faktor koji utie na ivotnu sredinu, koji se moe smanjiti do minimuma ili u potpunosti eliminisati ako se postuju mere tehnikog ublaavanja koje su navedene u opisu mera za umanjenje uticaja projekta. U sluaju izgradnje puta, pitanja uticaja na zemljiste (degradacije) se prvenstveno vide u potrebi transporta velikih koliina graevinskih materijala i u potrebi za otvaranjem pozajmista ili stovarista. Drugi vaan inilac u ovoj fazi je neizbena potreba da se ogoli gornji sloj tla sa velike povrsine. Sam proces izgradnje puta ukljuuje veu mehaniku stabilizaciju osnove puta i u mestima gde se formira moe, u odreenim osetljivim delovima, da utie na parametre zemljista, prvenstveno u smislu permeabilnosti vode, nepropustljivosti itd. Svaka deonica novoprojektovanog autoputa E-75 moe da pretrpi degradaciju zemljista usled otvaranja pozajmista ili formiranja stovarista u tim posebnim okolnostima. Na deonicama Grabovnica-Grdelica i Gornje Polje-Cariina Dolina, podizanje zemljista ne zahteva velike zaseke i zaseke sa strane na veini duine i tako se moe kompenzovati nedostatak materijala za nasip sa postojeih pozajmista u neposrednoj blizini rute autoputa (na udaljenosti do 30 km). Pitanja koja se odnose na pozajmista, kamenolome i visak materijala resie se tokom detaljnog projekta i povezane zastite ivotne sredine, koja stoga nisu trenutno dostupna. Stavise, jasno je da e se visak materijala pojaviti kao posledica radova izgradnje tunela, zaseka, zaseka sa strane na veini deonice Cariina Dolina-Vladiin Han i stoga e biti neophodno da se oforme oblasti za uklanjanje, ako je mogue na koridoru, ili u njegovoj neposrednoj blizini. Prostor koji se dobija nakon skretanja renog korita June Morave (od 887 + 800 km do 888 + 250 km) mogao bi se iskoristi za odvajanje viska materijala, kao i oblasti du starijih poplavljenih zaravni istih vodenih tokova. Nadalje, jedan deo viska materijala bi mogao da se deponuje u jarcima. Naime, neki od njih urezuju osnove padina, prouzrokujui lokalnu nestabilnost, koja bi mogla da ugrozi budui put. Prirodno je da pre toga oni moraju efektivno da se stabilizuju i dreniraju. S druge strane, bez obzira na visak materijala koji se pojavljuje usled velike disproporcije izmeu ureza i nasipa, bie neophodno da se pripreme materijali stena dobrog kvaliteta i prirodni agregati koji e se koristiti u izgradnji putnih konstrukcija. U tu svrhu, mogue je koristiti kamenolom ,,Momin kamen (na oko 890 + 900 km), sto je leiste u neposrednoj blizini rute autoputa. Degradacija zemljista na deonici Vladiin Han-Donji Neradovac ograniena je na kategoriju pozajmista posto se planirani put projektuje na nasipu. Nedostatak kvalitetnih materijala moe se nadoknaditi sa postojeih pozajmista u blizini novoprojektovane deonice autoputa i takoe iz kontrolnih radova renog korita June Morave tj. postojee obale reke. Pesak i sljunak se mogu koristiti kao materijali dobrog kvaliteta za nasipe a posteljica se moe koristiti iz regulisanih kamenoloma sa licencom koji se nalaze u blizini. Ili je mogue koristiti sve predrobljeni zeleni skriljac. Na deonici Donji Neradovac-Levosoje, degradacija zemljista e biti manje prisutna. Naime, od sela D. Neradovac, tj. 939 + 940 km do sela Srpska Kua (946 + 323 km), ruta novoprojektovanog autoputa u potpunosti sledi magistralni put M ­ 1, tako da e se degradacija zemljista desiti na

Javno preduzee "Putevi Srbije"

produenom delu postojeeg puta. Na ovoj deonici autoputa, degradacija zemljista je ograniena na pozajmista. Ispitana su dva mesta za potencijalna pozajmista. Prvo mesto bi bilo u zoni sela Karadnika, a drugo veoma blizu rute, na 951 + 000 km. Visak materijala na odreenim stacionaama (od 953 + 500 km do 955 + 000 km) mogao bi se koristiti za izgradnju posto je u pitanju granit. Tokom izgradnje planirane rute autoputa neophodno je preduzeti mere koje umanjuju mogui uticaj na ivotnu sredinu. One bi prvenstveno bile: Sastavljanje Analize uticaja na ivotnu sredinu u okviru projekta organizovanja izgradnje i za potrebe postavljanja administrativnih objekata, skladista i masina i za pronalaenje lokacije za pogone za proizvodnju asfaltnih mesavina ako taj pogon treba da se nalazi u zini ovog puta; Striktna zastita svih delova terena van neposredne zone radova, sto znai da se nikakva postojea povrsina ne moe koristiti kao stalno ili privremeno mesto za deponovanje materijala, kao sto su pozajmista, platoi za parkiranje i popravku masina; Prikupljanje organskog materijala i skladistenje na organizovanim skladisnim povrsinama kako bi se mogli koristiti za zavrsne radove radi rekultivacije i bioloske zastite; Svaki rad sa naftom i njenim derivatima tokom procesa izgradnje, punjenja masina, mora se vrsiti na posebno utvrenim mestima uz postovanje najveih mera ublaavanja kako bi se izbeglo svako izlivanje. Sva ambalaa za naftu i naftne derivate mora se sakupiti i deponovati na mestima deponija; Zabrana otvaranja nekontrolisanih prilaznih puteva ka pojedinanim delovima gradilista; Parkiranje masina samo na utvenim mestima. Na parkiralastu za masine, preduzeti posebne mere za zastitu od zagaenja zemljista naftom ili naftnim derivatima. U sluaju da se zemljiste kontaminira izlivenom naftom ili drugim, odreeni sloj tog zemljista se mora ukloniti i deponovati na odgovarajuoj deponiji; Sistematsko prikupljanje vrstog otpada koji je obino produkt procesa izgradnje i ostanka radnika u zoni gradilista (prehrambena ambalaa, ostali vrsti otpad) i njegovo deponovanje na deponijama; Zabrana svakog pranja masina i vozila u zoni radova i pranja mesalica betona i nekontrolisanog odlaganja bilo kojih rezervnih delova betonske mase na bilo kojoj povrsini van neposredne rute puta; Nakon zavrsetka radova neophodno je, na osnovu posebnih projekata rekultivacije, regulisati sva pozajmista, stovarista i deponije kako bi se spreilo dalje pogorsanje zemljista i poboljsao vizuelni efekat.

5.2.2 Faza ekspl oat acije

Tokom operativne faze zagaenje zemljista e uglavnom biti produkt sledeih procesa: Zagaenje kisnicom sa povrsine puta, Taloenje izduvnih gasova, Odlaganje organskog i neorganskog otpada, Izlivanje tereta koji se transportuje,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Taloenje estica nanetih vetrom iz atmosfere, Disperzija usled kretanja vozila. injenica navedena u uvodnim opservacijama koja se tie pitanja kvantifikacije zagaivaa zemljista i ve izraeni stavovi o fazi projektovanja, vode do mogunosti utvrivanja, u smislu numerike kvantifikacije, samo onih elemenata za koje su ve potvreni neki modeli. To, izmeu ostalog, ukljuuje injenicu da zagaenje zemljista prvenstveno podlee sledeem: Sistemu drenae puta, Obimu saobraaja i strukturi saobraajnog toka, Konfiguraciji oblinjeg terena i stepena posumljenosti, Zagaenju zemljista usled rasturanja tokom kretanja vozila koje je ogranieno na uski pojas du ivice puta, Disperzija materijala sa povrsine puta tokom pomeranja vazduha usled kretanja vozila takoe se desava u uskom pojasu du ivice puta, Sedimentacija iz atmosfere je prisutna na razdaljini od ak nekoliko stotina metara ali se, za sada, to ne moe utvrditi niti bi se mogli posmatrati posebni modeli koji bi se koristili u kvantifikaciji tih pojava. Pitanje zagaenja zemljista koje je najvise ispitano odnosi se na sadraj olova. Ta injenica proizilazi iz karakteristika bioakumulacije teskih metala kao sto je olovo, koji se mogu akumulirati preko lanca ishrane i postati toksini za ljude ili ivotinje. Na osnovu podataka o saobraajnim tokovima za planirani period (2021. godina) na relevantnom koridoru, sadraj kontaminirane materije u zemljistiu je utvren na osnovu prorauna baziranih na podacima iz prethodnih studija autoputeva. Tabela 5-1 Oekivani sadraj teskih metala u zemljistu za analizirane sektore na autoputu E75 (ppm) Oekivani sadraj po sektoru autoputa Br. Elem. MPC* Grabovnica ­ Grdelica 150 ­ 210 240 ­ 300 800 ­ 1040 130 ­ 190 290 ­ 350 100 ­ 160 70 ­ 120 100 100 260 ­ 320 480 ­ 590 G. Polje Car. Dolina 91 - 136 136 - 181 363 - 408 54 - 91 136 - 181 45 ­ 64 27 - 45 181 - 227 227 - 272 Car. Dolina Vlad. Han 90 - 130 140 - 180 470 - 610 80 - 110 170 - 210 60 - 100 40 - 70 150 - 190 280 - 340 Vlad. Han.D. Nerado. 180 ­ 240 280 - 350 930 - 1200 150 - 220 340 - 400 120 - 190 90 - 140 300 - 370 550 - 680

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ag B Ba Be V Ga Co Cu Cr

50

Javno preduzee "Putevi Srbije"

10 11 12 13 14 15 16 17

Mn Ni Sc Zn Zr Sr Pb Y 100 300 50

2950 - 3450 260 ­ 320 70 ­ 110 440 ­ 490 540 ­ 740 480 ­ 590 510 ­ 570 290 ­ 350

1360 - 1810 109 - 136 45 - 73 163 - 181 227 - 272 227 - 272 227 - 272 118 - 163

1720 - 2010 150 - 190 40 - 70 250 - 290 310 - 440 280 - 340 290 - 330 170 - 210

3420 - 4000 300 - 370 90 - 130 510 - 560 620 - 860 550 - 680 590 - 650 340 - 400

*Utvreno u Pravilima o dozvoljenim koliinama opasnih i stetnih supstancija u zemljistu i vodi za navodnjavanje i naini njihovog testiranja (Slubeni glasnik RS, br. 23/94) Deonica autoputa E­75 Donji Neradovac - Levosoje podeljena je na dva karakteristina odseka: D. Neradovac - Srpska Kua i Srpska Kua - Levosoje. Na osnovu podataka o saobraaju (proseni godisnji dnevni saobraaj (AADT) - 17444 vozila) za D. Neradovac - Srpska Kua i Srpska Kua Levosoje (AADT - 14827 vozila), izraunali smo koliine tih zagaivaa na 1 km, koji se taloe u zemljistu du ivice autoputa u godini (tabele T 5.1.3 - 01 i T 5.1.3 - 02). Tabela 5-2 Godisnja koliina taloenja zagaivaa na 1 km, du ivice autoputa D. Neradovac - Srpska Kua Zagaiva Cink Kadmijum Bakar Olovo Gvoe Ulja i maziva Koliina (kg/km/god.) 18,9 0,0061 0,028 0,878 40,33 58,70

Tabela 5-3 Godisnja koliina taloenja zagaivaa, na 1 km, du ivice autoputa Srpska Kua - Levosoje Zagaiva Cink Kadmijum Bakar Olovo Koliina (kg/km/god.) 16.2 0.0052 0.0239 0.748

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Gvoe Ulja i maziva

34.382 50.044

Na osnovu dobijenih koncentracija za svaku deonicu i svih podataka prikazanih u okviru ove deonice moemo zakljuiti da problemi zagaenja zemljista imaju odreeni poloaj u ukupnim odnosima izmeu puta i okoline. Ako se uzme u obzir koncept drenae kisnice (otvoreni sistem) na analiziranoj ruti novoprojektovanog autoputa, mogu se pojaviti znatni nivoi zagaenja zemljista na pojasu 5,0-10,0 od puta, koji ima veoma velik obim saobraaja. Kao sto je ve spomenuto, olovo je najznatniji zagaiva prouzrokovan saobraajem a koji se odnosi na poljoprivredu i prehrambenu industriju. Najvei uticaj olova i kadmijuma je u zoni od 1,0 do maks. 5,0 m du puta, koja potpada pod granicu desnog puta. Zemljiste u blizini autoputa moe imati koncentracije kadmijuma do 3 mg/kg. Ovaj element manje proizilazi iz taloenja izduvnih gasova a mnogo vise od guma koje se taru o povrsinu kolovoza. Sto se tie relevantnih saobraajnih tokova, koncentracije zagaivaa u zemljistu, usled redovnog funkcionisanja planirane novoprojektrovane saobraajnice autoputa, nee predstavljati vei problem za analizrani period planiranja. Pojam degradacije zemljista tokom funkcionisanja puta, u smislu uticaja na ivotnu sredinu, podrazumeva nekoliko razliitih procesa, a oni koji imaju najveu teinu su klizista i odronjavanja, erozije, promene permeabilnosti zemljista, potencijalno pogorsanje karakteristika zemljista u siroj zoni i drugi uticaji koji mogu biti od vee ili manje vanosti u posebnim prostornim uslovima. Na projektovanoj deonici autoputa Cariina Dolina - Vladiin Han (desna strana doline), postoji 6 aktivnih i pasivnih evidentiranih klizista, sirine 40-350 m, dubine 5-10 m, bez neposrednog uticaja na geotehnike zahteve za izgradnju izabrane varijante autoputa. Naime, to su stara klizista u zoni puta M-1, ,,Cariina Dolina, Dep 1 i Dep 2 koja su delimino stabilizovana izgradnjom drenanih konstrukcija/konstrukcija za zadravanje. Nadalje, deonica Cariina Dolina-Vladiin Han zaobisla je druga tri registrovana klizista, posto se ona nalaze na rasponu puta na kojem je projektovan tunel ,,Manajle (892 + 518 km-894 + 322 km). Na levoj strani doline se nalazi aktivni sipar (padinski nanos), sirine 30 m i dubine do 5,0 m, od 889 + 720 km do 889 + 750 km. Erozija tla podrazumeva ispitivanja i uklanjanja najsitnijih i najplodnijih estica iz rastresite baze. To je prirodni proces koji se moe ubrzati nekontrolisanom seom drvea i neodgovarajuim korisenjem zemljista. Ne samo da procesi erozije u oblasti koja okruuje saobraajnicu novoprojektovanog autoputa utie na ivotnu sredinu u smislu degradacije zemljsta, ve oni takoe mogu i negativno da utiu na buduu saobraajnicu, bilo posredno ili neposredno. Direktni negativni uticaj na put prouzrokovan je erozijom zemljista na padinama koje se nalaze neposredno pored puta. Kada se govori o lokacijama koje su podlone eroziji du novoprojektovanog puta, to su, svakako, mesta dubokih zaseka i zaseka sa strane (8-35 m). Na tim mestima su predviene mere ublaavanja (duple mree, poprskani beton i kotve, zidovi za zadravanje). Na dva raspona u Mrtvici (889 + 125 km i 889 + 700 km) i jednom rasponu u Mominom Kamenu (891 + 462,50 km),

Javno preduzee "Putevi Srbije"

padine su iznad 16 m visine a izgradnja deonica autoputa predviena je pomou galerija, ime se ostvaruje ne samo stabilnost tla ve se spreava i unistavanje ivotne sredine, geolosko i vizuelno unistavanje gusto posumljene leve strane doline reke Juna Morava. S druge strane, procesi erozije indirektno utiu na oblasti koje su dalje od puta sa kojih talozi erozije dolaze do puta preko vodenih tokova. Sabirna oblast reke Juna Morava u sektoru Grdelike klisure predstavlja jednu od najpoznatijih erozivnih oblasti u Srbiji. Erozivni procesi u sabirnoj oblasti bujinih pritoka reke Juna Morava na datoj deonici autoputa uglavnom su u rasponu srednje i velike erozije. Sve pritoke reke Juna Morava u datom sektoru su izuzetno bujinog karaktera. Osnovna karakteristika hidroloskopsamoloskog reima vodenih tokova su bujini talasi sa iznenadnim zaletom i kratkim trajanjem. Ti talasi stvaraju vei deo (70-80%) ukupne godisnje proizvodnje taloga erozije. Dinamika bujinih procesa u sabirnim oblastima tih vodenih tokova je veoma primetna. Nakon intenzivnog taloenja u sabirnim oblastima, obrazuju se bujini talasi, koji donose velike koliine taloga erozije. Na primer, postoji dobro poznati sluaj iz polovine 20. veka, kada je Depska reka donela materijale u tolikim koliinama i tolikim intenzitetom da su praktino dosli do eleznike pruge. Da bi se zastitili magistralni put i eleznika pruga du desne strane doline reke Juna Morava, erozija tla je spreena posumljavanjem i saniranjem bujinih vodenih tokova (jarkovi i potoci) izgradnjom kaskadnih stenovitih pregrada. Glavni problem u pogledu uticaja erozije i bujinih procesa na put je potencijalni uticaj renih taloga na konstrukcije koje se nalaze na mestima gde se put ukrsta sa vodenim tokovima. Zaustavljanje i akumulacija taloga u zonama mostova i propusta mogu u velikoj meri da smanje kapacitet tih konstrukcija. U tom sluaju, kada nadou visoke vode, otvori tih konstrukcija mogu da se blokiraju i ruta puta moe biti poplavljena. U procesu pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju puta neophodno je sastaviti plan za regulisanje erozije okolne oblasti uticaja. Posebne bioloske, biotehnike i tehnike mere mogu smanjiti stvaranje erozije i prenos sedimenata a, shodno tome, i stepen do kojeg e erozija i sedimenti negativno da utiu na buduu rutu puta. Ako se uzmu u obzir svi zakljuci do kojih se doslo tokom faze analiziranja uticaja rute puta na zemljiste, prvenstveno u pogledu sprovoenja odgovarajuih mera ublaavanja, neophodno je utvrditi posebne korake koji treba da se preduzmu u fazi funkcionisanja. Te procedure predstavljaju domen upravljanja funkcionisanjem i sadre organizaciju saobraaja i odravanje deonice puta kao takve. Te mere sadre sledee aktivnosti: Neophodno je obezbediti stabilna obeleja na putu, znakove i signale za deonicu, ukljuujui sve oblike neophodnih zabrana i obavestenja; Kod procedura zimskog odravanja neophodno je sastaviti posebne planove rada koji uzimaju u obzir zastitu ivotne sredine; Padine nasipa treba hortikulturno da se razviju u smislu unapreenja vizuelnih efekata i smanjenja efekata povrsinske erozije i predvideti sve mere za rekultivaciju tla puta; Zbog zagaenja zemljista koje proistie iz funkcionisanja puta, neophodno je predvideti minimalnu zonu zastite puta koja nee biti obradiva zona. Sto se tie oekivanih koncentracija zagaivaa, taj pojas ne treba da se prostire vise od 5 m od ivice desnog

Javno preduzee "Putevi Srbije"

dela puta. Trava koja se dobija odravanjem zelenih povrsina u blizini puta nee se koristiti za ispasu stoke. Nikakvi herbicidi se nee koristiti za uklanjanje korova; Da bi se umanjio uticaj salinizacije zemljista u blizini autoputa koja proizilazi iz zimskog odravanja, korisenje natrijum hlorida treba da se zameni drugim supstancijama sa slinim stepenom uklanjanja leda. Ako se u procesu odravanja koristi natrijum hlorid, od izuzetne je vanosti precizno planiranje vremenskog rasporeda i koliina; Svi sadraji koji prate planiranu saobraajnicu puta treba da se projektuju i podignu u skladu s glavnom funkcijom ovog puta i nakon sto se uradi studija uticaja na ivotnu sredinu; Svi pratei skupovi sadraja treba da se dostave u posebnim kontejnerima za prikupljanje vrstog otpada kako bi se izbeglo zagaenje zemljista u zoni puta. Te kontejnere mora prazniti ovlasena kompanija a vrsti otpad se mora skladistiti na deponiji.

5.3 Kvalitet vazduha

Zagaenje vazduha koje proistie iz putnog saobraaja, kao kriterijum utvrivanja odnosa izmeu autoputa i ivotne sredine, je danas relativno efektivno kvantifikovano bez obzira na sluajni karakter velikog broja parametara koji neophodno definisu tu pojavu (meteoroloski, topografski, saobraajni, grasevinski itd.). Okviri ove studije se nadograuju na pokazatelje koji su utvreni kao srednje godisnje vrednosti (dugorona koncentracija) i vrednost 95. percentila (maksimalna kratkorona koncentracija). Do sada je analiza otpadnih gasova koji su stvoreni usled rada motora motornih vozila otkrila prisustvo ak nekoliko stotina stetnih organskih i neorganskih komponenti. U analizi ove studije usvojene su sledee komponente: ugljen-monoksid (CO), azot-monoksid (NO), azotni oksid (NO2), sumpor-oksid (SO2), ugljovodonici (CxHy), olovo (Pb), i vrste estice (CC). Pravila o vrednostima limita, metode merenja emisija i kriterijumi za ustanovljavanje mernih taaka i evidencije podataka (Slubeni glasnik RS, br. 54/92) propisuju vrednosti limita emisije, alarmantnih emisija, povremenog zagaenja vazduha, naine za sistematsko merenje emisije, kriterijume za ustanovljavanje mernih taaka i nain voenja evidencije. Standatri kvaliteta buke i vazduha dati su u prilogu F - Standardi Tabela 5-4 MPC zagaivaa u atmosferi Nastanjena (mg/m3) srednja vrednost najvea vrednost srednja vrednost najvea vrednost srednja vrednost najvea vrednost 3 10 0,06 0,15 0,001 0,01 povrsina Nenastanjena povrsina (mg/m3) 3 5 0,05 0,085 0,001 0,01

Supstancija Ugljen-monoksid CO Azotni oksid NO2 Olovo Pb

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Supstancija Sumpor-dioksid SO2 vrste estice CC srednja vrednost najvea vrednost srednja vrednost najvea vrednost

Nastanjena (mg/m3) 0,05 0,35 0,05 0,15

povrsina

Nenastanjena povrsina (mg/m3) 0,03 0,15 0,03 0,05

Uticaji putnog saobraaja na zagaenje vazduha analizirani su u dva aspekta: faza izgradnje i operativna faza.

5.3.1 Faza izgradnje

Po samoj svojoj prirodi, izvoenje graevinskih radova predstavlja znaajan izvor zagaenja atmosfere koje je prouzrokovano korisenjem graevinskih masina koje se najese voze na fosilna goriva. Premestanje velikih zemljanih masa tokom izgradnje osnove puta (useci, nasipi) dovodi do stvaranja velikih koliina prasine, koje mogu negativno da utiu na populaciju i vegetaciju. Rad pogona za pravljenje asfalta i korisenje asfaltne mase na saobraajnici vodi do emisije isparljivih organskih jedinjenja (VOC) koji sadre veliki procenat policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH) iji je uticaj potvren u vezi s pojavom karcenogenih bolesti kod populacije. U tom sluaju prostor u kojem treba da se izvode graevinski radovi je na udaljenosti veoj od 100 m od naseljene oblasti i stoga se ne oekuju nikakvi negativni uticaji na populaciju. Pogoni za proizvodnju asfalta e se nalaziti van zone uticaja projekta.

5.3.2 Faza eksploat acije

Izraunavanja koncentracija zagaivaa za karakteristine preseke planiranog puta izvrsena su koristei napredni raunarski program koji je razvijen na temeljima modela utvrenog u smernicama za procenu zagaenja vazduha na putevima (Merkblat über Luftverunreinigungen an Strassen, MLuS-90). Parametri komponenti zagaivaa vazduha su u formi srednjih godisnjih vrednosti i vrednosti 95. percentila. Da bi se ispitao nivo zagaenja vazduha shodno planiranom obimu saobraaja, usled oblika saobraajnice, budui autoput E­75 Grabovnica­Levosoje, je podeljena na karakteristine deonice: Grabovnica ­ Grdelica Gornje Polje ­ Cariina Dolina Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje Na osnovu procedura koje se koriste za izraunavanje komponeti zagaivaa vazduha za karakteristino mikroklimatsko stanje, dobijeni su podaci koji predstavljaju vaee pokazatelje zagaenja vazduha. Podaci su dobijeni tako sto su se uzeli u obzir relevantni meteoroloski uslovi uzimajui u obzir prostorni poloaj saobraajnice i brzinu najese prisutnih vetrova. Takoe su izraunate i stalne i tekue koncentracije pasivnih zagaivaa - CO, NO, NO2, CXHY, Pb, SO2 i pasivnih estica na svakih 25 m-100 m od ivice kolovoza, a zatim na 200 m i 300 m.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Grabovnica ­ Grdel ica ­ Gornje Pol je ­ Caricina Dolina

Na osnovu podataka o uestalosti, brzini i smerovima vetra iz meteoroloske stanice Predejane, dobijena je prosena brzina vetra od 3,0 m/s u severnom smeru. Na osnovu tih meteoroloskih uslova izraunali smo koncentracije zagaivaa za AADT u 2021. godini kao zavrsnoj godini operativnog perioda i za brzinu saobraajnog toka od 80 km/h. Modelovanjem koncentracija zagaenja vazduha za deonice autoputa, pod navedenim vremenskim uslovima i poredei ih sa vrednostima graninih koncentracija, kao i sa graninim vrednostima utvrenim u Pravilima o graninim vrednostima, nainima merenja emisije, kriterijumima za ustanovljavanje mernih mesta i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, br. 54/92), moemo zakljuiti sledee: U uslovima dominantnog (N) vetra, koncentracije svih zagaivaa, osim NO2max, su ispod graninih vrednosti emisije; U osnovi, kada duva dominantni (N) vetar, na desnoj strani bilo koje deonice autoputa, koncentracije zagaivaa u vazduhu su vee; Granina vrednost limita prekomerne emisije za NO 2max je 5,5 m za levu stranu i 18 m za desnu stranu autoputa, mereno od ivice kolovoza; U periodima bez vetra, granine vrednosti emisije svih zagaivaa se premasuju, naime: ugljen-monoksid 6 m za srednje i 10 m za maksimalne vrednosti, azot-dioksid 45 m za srednje i 68 m za maksimalne vrednosti, sumpor-dioksid 35 m za srednje i 14 m za maksimalne vrednosti, olovo 21 m v 85 m za maksimalne vrednosti i vrste estice 6 m za maksimalne vrednosti.

Caricina dolina ­ Vladicin Han

Na osnovu geomorfoloskih karakteristika tla, deonica je podeljena na dve poddeonice: Od 885+771 km (poetak saobraajnice) do 892+400 km (ulazni portal tunela ,,Manajle), sa saobraajnicom u prevoju i relevantnim vetrom paralelnim smeru puta ­ podaci o brzini vetra uzeti iz meteoroloske stanice Predejane Ulazni i izlazni portali tunela ,,Manajle od 894+400 km (izlazni portal tunela ,,Manajle) do 900+100 km (kraj deonice), sa saobraajnicom u sirokoj renoj dolini i relevantnim vetrom severoistonog smera, brzina od 2,8 m/s ­ na osnovu podataka iz meteoroloske stanice Vranje. Za ove meteoroloske uslove, koncentracije zagaivaa su raunate za svakih 5 godina funkcionisanja, uz odgovarajue AADT i procentom vozila za prevoz robe do 2021. godine kao zavrsne godine perioda funkcionisanja i za brzinu saobraajnog toka od 98 km/h. Koncentracija zagaivaa u atmosferi je takoe raunata za magistralni put u poslednjoj godini funkcionisanja ako se planirani put ne izgradi. Modelovanjem koncentracija zagaenja vazduha za date deonice puta, doslo se do sledeih zakljuaka: Na deonici puta od izlaza iz tunela ,,Manajle u Vladiin Han, po uslovima dominantog vetra (NE, brzina od 2,8 m/s) i za AADT u periodu planiranja, koncentracije svih supstancija zagaivaa su ispod graninih vrednosti imisije;

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Na deonici saobraajnice koja prolazi kroz prevoj, za brzine vetra preko 1,8 m/s, sto vai u 70,4% sluajeva, granine vrednosti imisije se ne premasuju za bilo koji od zagaivaa vazduha ­ smer vetra se ne podudara sa smerom saobraajnice; Tunel ,,Manajle se provetrava sistemom ventilatora, zbog ega se stvaraju zone MPC (malsimalne dozvoljene koncentracije) na ulaznim i izlaznim portalima, sto je najistaknutije za NO2; ugroena oblast je u obliku kapi sa vrhom tik iznad portala tunela; na ulaznom portalu ta oblast ide u smeru ose puta a na izlaznom portalu usmerena je ka jugoistoku; duina ,,kapi je 190 m, maksimalna sirina 60 m; posto su oba portala u nenaseljenim oblastima, poveane koncentracije NO2 mogu da utiu na vegetaciju u utvrenoj zoni; U periodima bez vetra, sto je 24-30% vremena, granine vrednosti imisije za NO 2 su premasene za obim saobraaja od preko 7000 vozila dnevno a u periodu planiranja granine vrednosti e se premasiti do 22 m od ivice kolovoza; za iste uslove, premasivanje graninih vrednosti imisije za olovo je 13 m od ivice kolovoza; drugi zagaivai ne premasuju granine vrednosti imisije.

Vladicin Han ­ Donji Neradovac - Levosoje

Na datoj deonici smo koristili podatke iz meteoroloske stanice Vranje. Analizom podataka o uestalosti i brzini vetra zakljuili smo da je severnoistoni vetar, brzine 2,8 m/s, najuobiajeniji u datom koridoru. Na osnovu podataka dobijenih analizom za uobiajene uslove i granine vrednosti, doneti su sledei zakljuci: U periodama kada duva relevantni vetar poveavaju se koncentracije ugljovodonika (stalne i tekue vrednosti) kao i tekue vrednosti azot-dioksida; Tekue vrednosti koncentracija ugljovodonika (CXHYmax) se premasuju du cele saobraajnice, naime 14­35 m levo od ivice kolovoza (27 m u proseku) i 16­37 m desno (29.5 m u proseku); Stalne vrednosti ugljovodonika (CXHYsr) se premasuju du cele saobraajnice, osim na deonicama od 900+700 km do 901+100 km, i od 902+500 km do 905+500 km desno, sa prosenom sirinom ugroene zone od 5 m (maks. 12 m), i od 923+500 km do 924+400 km desno, sa prosenom sirinom ugroene zone od 7 m (maks. 13 m); Kratkotrajne koncentracije azot-dioksida (NO2max) premasene su od 923+700 km do 924+300 km desno (maks. 5 m), i od 902+800 km do 905+500 km desno (maks. 7 m). Sa aspekta uticaja raznih zagaivaa vazduha na floru ova pojava je posebno vana za obradive povrsine i kultivisane biljke. Dobijeni rezultati pokazuju da je u pojasu prosene sirine od 27 m levo i 30 m na desnoj strani puta u periodima projektovanog vetra mogue oekivati poveane kratkotrajne koncentracije ugljovodonika (CXHYmax) koje mogu prouzrokovati trajne negativne posledice na rast i razvoj biljaka. Preporuuje se da se izbegava kultivisanje osetljivih biljnih vrsta u pomenutom koridoru, dok nema ogranienja za biljke koje se koriste kao ljudska hrana. Opsti zakljuak koji se moe zasnivati na izvrsenim analizama je taj da problem zagaenja vazduha nije znaajan u zoni uticaja planiranog autoputa.

5.4 Buka

Buka je jedan od prostorno najnaglasenijih efekata po ivotnu sredinu. Meu svim izvorima buke, buka iz saobraaja predstavlja najvei procenat a manji deo odlazi na druge izvore buke (industrija,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

graevinske delatnosti, buka od aktivnosti u slobodno vreme itd.). Uticaj buke kod projekta koji se posmatra prouen je u pogledu njegove dve faze, faze izgradnje i operativne faze. Standardi buke i kvaliteta dati su u prilogu F - Standardi

5.4.1 Uticaj u fazi izgradnje

Faza izgradnje je, u pogledu buke, okarakterisana radom masina i pogona koji se nalaze du puta u izgradnji. Izvori buke tokom izgradnje su busenje i miniranje tokom prokopavanja tunela, teske graevinske masine i njihov saobraaj u vezi s izvoenjem radova. Organizacija izgradnje linearne strukture, kao sto je put, okarakterisana je postavljanjem graevinskih masina na relativno velikoj povrsini ime se oteava intervenisanje u pogledu zastite ivotne sredine od poveanih nivoa buke u toj fazi. Izloenost tim uticajima je vremenski i privremeno ograniena i kao takva se uzima u obzir u merama ublaavanja tokom faze izgradnje.

Mere ublaavanja u fazi izgradnje

U ovoj fazi neke od tehnika izgradnje nisu poznate posto e ih ugovarai utvrditi tokom detaljnog projektovanja, stoga je nemogue predvideti posebne nivoe buke koji e se stvoriti tokom izgradnje. Meutim, opste mere ublaavanja se mogu utvrditi kao sledee procedure ija primena moe uticati na ublaavanje uticaja buke u fazi izgradnje: Podizanje svesti radnika da bune aktivnosti treba da se minimalizuju; Podesavanje radnog vremena; Korisenje savremene opreme i masina sa prigusivaima buke kada se radi u blizini naseljenih oblasti; Redovno odravanje graevinskih vozila i opreme u pogledu eliminisanja nepotrebni izvora buke; Izbegavanje istovremenog rada nekoliko bunih masina ako je mogue; Iskljuivanje masina kada se ne koriste; Korisenje prirodnih akustinih barijera ili sita za zastitu od buke oko masina; Redovno odravanje prilaznih i privremenih puteva i ograniavanje brzine vozila na nepoploanim putevima za prevoz materijala.

5.4.2 Uticaj u toku eksploataci je

Putni saobraaj ima dominantnu ulogu u poreenju s drugim izvorima buke i stalno se poveava. To dovodi do poveanja nivoa buke u zonama oko puteva. Buka je najznaajniji nematerijalni izvor zagaenja kod putnog saobraaja; u pogledu njenog porekla, ona predstavlja veoma sloenu pojavu stohastikog karaktera. Analiza uticaja buke podrazumeva utvrivanje parametara saobraajne buke i funkcionalno utvrenog puta. Status koji se definise na taj nain se poredi s tekuim zakonskim postulatima u pogledu maksimalnih dozvoljenih nivoa za odreene objekte. Premasivanje dozvoljenih nivoa podrazumeva analizu potrebe preduzimanja neophodnih mera zastite.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 5-5 Vrednosti najveih dozvoljenih nivoa buke u dB(A) za razliita korisenja zemljista - JUS U.J6 205 Najvei dozvoljeni nivo spoljne buke dB(A) Nameravana upotreba prostora Dan Oblasti za opustanje i rekreaciju, Bolnike i rehabilitacione zone, Kulturno-istorijska mesta, Veliki parkovi Turistike oblasti, Mala i seoska naselja, Zone kampova i skola Iskljuivo stambene oblasti Poslovno-stambene oblasti, Komercijalno-stambene oblasti, Deja igralista Centar grada, specijalizovana trgovina, poslovne, administrativne zone sa stanovima, zone du autoputeva i glavnih saobraajnica Industrijske, skladisne i uslune oblast transportni terminali bez stambenih oblasti ii 60 50 55 45 50 45 50 40 No

65

55

Na granicama zona buka ne moe biti vea od nivoa prisutnog u graninoj zoni

Maksimalno dozvoljeni nivo spoljasnje buke za naseljene oblasti na koridoru za budui autoput E­ 75 iznosi 65 dB(A) za dnevne ili 55 dB(A) za none uslove. Za ovu posebnu procenu relevantnog nivoa u proizvoljnoj taki deonice, koristili su se posebni raunarski programi. Napravljeni su na osnovu smernica pod nazivom: "Richtlinien für den Larmschutz an Strassen". Ova metodologija daje procenu nivoa saobraajne buke za period od 16 sati tokom dana (06:00 ­ 22:00) i 8 sati tokom noi (22:00 - 06:00). Ovaj metod uzima u obzir obim saobraaja tokom dana i noi % teskih vozila za prevoz robe (HGVs), prosenu brzinu motornih vozila i HGVa, od 300m. Ova procedura ukljuuje celokupnu oblast relevantnih uticaja i uslove nainjene za procedure kvantifikacije. Na osnovu dobijenih podataka, moe se doi do dokumentovanih zakljuaka u pogledu negativnog uticaja saobraajne buke i moe se utvrditi bilo koja potreba za merama ublaavanja. Korisenjem opisane metodologije i odreenih stanja na gradilistu karakteristine deonice, izvrseno je izraunavanje relevantnih pokazatelja za odabrane karakteristine deonice u pogledu rasporeda objekata u blizini saobraajnice. Radi evaluacije uslova, usvojili smo dozvoljenu graninu vrednost od 55 dB(A) za none uslove koji se odnose na objekte du glavnih saobraajnica. Na osnovu procena saobraajne buke u planiranom periodu, koje su zabeleene na karakteristinim

Javno preduzee "Putevi Srbije"

presecima, maksimalni nivoi buke su dostignuti na 25 metara od ivice puta, i minimalnim i maksimalnim razdaljinama na kojima su vrednosti dostignute. Razlika u nivou u nekim mestima dovodi do fizikih ogranienja kod poprenog profila i u blizini eleznike pruge i magistralnog puta koji e ostati na tom mestu kao paralelna saobraajnica. Rezultati su prikazani u tabeli T 5.3.2 -02. Tabela 5-6 Saeti rezultati procene buke u saobraaju Maksimalni referentnoj metara Dan Grabovnica -Grdelica Grdelica Dolina Cariina 76 dB(A) 76 dB(A) nivoi buke udaljenosti od No 72 dB(A) 70dB(A) na 25 Udaljenosti dostignute vrednosti Min. 55 m 80 m na kojima su odobrene granine

Deonica

Maks. >300 m 280 m

Cariina Dolina Vladiin Han

-

75 dB(A)

71 dB(A)

50 m

>300 m

Vladiin Han - Donji Neradovac Donji Neradovac Levosoje -

76 dB(A)

70 dB(A)

70 m

260 m

80 dB(A)

76 dB(A)

45 m

>300 m

Autoput E­75 Grabovnica ­ Levosoje

80 dB(A)

76 dB(A)

45 m

>300 m

Na osnovu numerikih podataka dobijenih izraunavanjem i relevantnih nivoa utvrenih zakonom, moe se doi do zakljuka da se granini nivoi buke premasuju u zonama u kojima se nalaze registrovane konstrukcije.

Mere ublaavanja t okom faze ekspl oat acije

Cilj analiziranja saobraajne buke na autoputu E­75 je da se izaberu odgovarajue procedure za ublaavanje negativnih uticaja koje buka ima na populaciju. Tehnike mere ublaavanja sadre sve procedure koje su neophodne za smanjenje kvantifikovanih negativnih uticaja na dozvoljene limite. Smanjenje uticaja buke moe se ostvarizi putem razliitih procedura: smanjenje uticaja buke zasaivanjem zelenog zastitnog pojasa izmeu autoputa i objekata na koje utie, smanjenje uticaja buke u objektima postavljanjem zvuno izolovanih prozora i vrata na fasadama koje su izloene buci - pasivne mere ublaavanja, smanjenje prenosa buke putem postavljanja akustinih barijera ­ zidovi za zastitu od buke. U ovom posebnom sluaju, za autoput E­75 Grabovnica­Levosoje, predvia se da se koriste konstrukcije za suzbijanje buke i pasivne mere ublaavanja (zvuno izolovana vrata i prozori), Najvanija zastita od buke je izgradnja zidova za zastitu od buke. Ta zastita e se koristiti u

Javno preduzee "Putevi Srbije"

mestima gde se nalaze najugroenije grupe i objekti. Prilikom izbora vrste zida, treba da se uzmu u obzir kriterijumi koji treba da se ispune, kao sto su: otpornost na vremenske uslove, strukturalna racionalnost, vizuelni efekat, mogunosti montae, mogunosti prosirenja, prostorna usklaenost, lako odravanje. Zahtevani opsezi duina i visine za konstrukcije za zastitu od buke na autoputu E­75 prikazane su na tabeli Tabela 5- (vidi takoe prilog L). Tabela 5-7 Struktura za zastitu od buke na autoputu E­75 Duine konstrukcije (m) 1 028 1 260 2 070 600 1 956 1 572 8 476 11 312 2 350 3 100 15 880 17 844

Deonica

Pozicija konstrukcije levo desno levo desno levo desno

Visine (m) 2,0 3,0­4,0 3,0 3,0 2,0­3,0 2,0­3,5 2,0­5,0 2,0 ­ 5,5 4,0 4,0 2,0­5,0 2,0­5,5

konstrukcije

Grabovnica ­ Grdelica Grdelica Cariina Dolina Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac - Levosoje

levo desno levo desno

Autoput E­75 Grabovnica - Levosoje

levo desno

Za autoput E­75 Grabovnica­Levosoje, potrebno je oko 34 km konstrukcija za suzbijanje buke. Takoe je predvieno da se primene pasivne mere ublaavanja za odreeni broj pojedinanih objekata gde su te mere najisplativije. Takoe, mora se zabraniti izgradnja stambenih objekata na udaljenostima od ose puta gde se moe premasiti dozvoljeni nivo buke kako bi se izbegle dalje komplikacije usled poremeaja buke. Tokom detaljnog projektovanja, reevaluirae se nivoi operativne buke, kojima e se utvrditi oblasti u okviru kojih

Javno preduzee "Putevi Srbije"

e se zabraniti izgradnja novih zgrada. Te informacije e se preneti na relevantne organe koji se bave planiranjem radi kasnije primene kao dela planiranja korisenja zemljista.

5.5 Uticaji na floru, faunu i karakteristike okoline

Potreba da se ispitaju svi negativni uticaji koji proizilaze iz izgradnje planiraniranog autoputa zahteva ispitivanje moguih negativnih uticaja na floru i faunu. Na osnovu analiziranih uticaja planirane saobraajnice u sferi zagaenja vazduha i vode i zagaenja zemljista, zauzimanja povrsina i podele prostora, mogue je izvui zakljuke u pogledu moguih uticaja na ekosisteme oblasti du koje prolazi saobraajnica. Takoe je neophodno obratiti posebnu panju na komentare i zahteve INP, koji je obezbedio detaljne komentare o pojedinanim deonicama puta (vidi prilog I). Njihovi komentari sadre napomene o statusu ouvanja ekosistema i vrsti flore i faune, opste mere ublaavanja i potrebu za preduzimanjem dodatnih ispitivanja tokom detaljnog projektovanja kako bi se umanjili negativni uticaji. Iz tog razloga u EMP-u su odobrene te studije.

5.5.1 Uticaj na floru

Na osnovu konsultacija sa Institutom za zastitu prirode, koji je sproveo svoj rad na terenu na deonicama autoputa, rizici po retke/ugroene vrste su umereni i mogu se kontrolisati putem odgovarajueg planiranja i mera predostronosti tokom izgradnje i funkcionisanja. Ugovarai e sprovesti detaljna ekoloska ispitivanja gradilista u osetljivim oblastima i rekama na koje izgradnja utie i pripremiti planove ublaavanja, koji bi ukljuili aspekte kao sto su izmene na gradilistima i premestanje osetljivih vrsta. Veina podruja pokrivenog autoputem okarakterisana je prilino antropogeniki izmenjenim ekosistemom u obliku degradiranih suma, livada i obradivog zemljista. Mogui proces kvantifikacije uticaja na floru je jedino preko utvrivanja oblasti sa ukupnim gubitkom vegetacije, oblasti sa izmenjenom vegetacijom i oblastima prirodne vegetacije na koju se vrsi odreeni uticaji. Ukupni gubitak vegetacije bie prisutan u oblastima pokrivenih konstrukcijom kolovoza. Oblasti pokrivene osnovom puta na kojima je zasaeno zelenilo nakon izgradnje u okviru planiranja zelenih povrsina desnog dela puta (padine nasipa i kanala), kao i oblasti steene u svrhe izgradnje puta, predstavljaju podruja sa izmenjenom vegetacijom i one potpadaju pod najvei negativni uticaj puta. Tabela 5-8 daje prikaz pomenutih podruja po deonici. Tabela 5-8 Podruja sa ukupnim gubitkom vegetacije i izmenjenom florom Vegetacija na koju postoji nekakav uticaj (ha) 53,20 87,5

Lokacija Cariina Dolina Vladiin Han ­

Ukupni gubitak vegetacije (ha)

Izmenjena vegetacija (ha)

28,2 15,79 60

32,8 12,17 71,2

Grabovnica - Grdelica Vladiin Han ­ Donji Neradovac

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Uticaj zagaenja vazduha na floru je prostorno ogranien na ui pojas direktno du puta posto se koncentracije, sa dozvoljenim graninim vrednostima, koje se tiu moguih negativnih uticaja, dostiu kod veine komponenti na samoj ivici puta. To je posledica, kao sto je zakljueno u odeljku o zagaenju vazduha, saobraajnog optereenja i uslova prenosa zagaivaa na neurbane puteve. Uticaji zagaenja zemljista na floru u podruju autoputa su krajnje prostorno ogranieni direktno du ivice puta i u drenanim kanalima posto su u pitanju male koncentracije zagaivaa. Mogu se oekivati odreeni uticaji pored puta samo preko efekata salinizacije zemljista kao posledica zimskog odravanja. Najvei uticaji na floru u okviru date oblasti prirodno su izraeni preko veeg analiziranog uticaja upotrebe povrsina. Taj uticaj je posebno vaan na zemljistima sa izraenim reproduktivnim karakteristikama. Mostovi i nadvonjaci, tuneli i podzemne konstrukcije nemaju direktne negativne uticaje na floru tokom izgradnje autoputa posto vode do upotrebe povrsina i minimalnog uklanjanja biljne podloge. U manjoj meri je prisutan niz drugih uticaja a treba da naglasimo da to nisu uticaji na floristike elemente od bilo koje posebne prirodne vrednosti u svakom pojedinanom sluaju.

5.5.2 Uticaj na faunu

Potencijalni negativni uticaji planiranog autoputa E-75 na faunu moe se podeliti na uticaje tokom faze izgradnje i na dalje uticaje koji se desavaju tokom funkcionisanja autoputa. Uticaji na faunu u datoj oblasti povezani su sa upotrebom zemljista posto se tada unistavaju neka stanista, uzgajalista i refugijumi i odsecaju se tradicionalne ivotinjske staze. Svako zagaenje zemljista, tla i povrsinskih voda moe negativno da utie na faunu u podruju koje se prouava. Tokom izgradnje autoputa to podruje e se izmeniti preko izmene fizikih karakteristika prostora, transformacije zemljista usled izgradnje autoputa i pripreme zemljista, a takoe postoje i odreeni oblici zagaenja. Promena podruja odraava se preko promene stanista (promena geometrije, tla, mozaike prirode i opstih uslova utoista i lanca ishrane), uklanjanja sloja zemljista (uklanjanje, erozija ili unistavanje gornjih slojeva stena i zemljista) promene hidroloskih reima (promene sastava i struktura stanista koja utie na vlanost zemljista u tom podruju), buke i vibracija. Negativni uticaji koji se pojavljuju kod funkcionisanja autoputa potencijalno se desavaju preko mogunosti smrti ivotinja na otvorenom autoputu, remeenja oblasti preko koje prolazi autoput usled veih nivoa buke i preko povisenih nivoa svih vrsta zagaenja, posebno zagaenja vazduha. Posebni oblik opasnosti po faunu u oblasti koje se prouavaju je potencijalno zagaenje zemljista, povrsinskih i podzemnih voda i zagaenje vazduha u sluaju nesrea. Da bi se umanjile ivotinjske rtve, celokupna ruta autoputa treba da se ogradi laksim zamkama ka osnovi linije ograde (vidi prilog L o pojedinostima ograde). Izgradnja autoputa e podeliti stanista biljnih i ivotinjskih vrsta i mogla bi da stvori barijeru za mnoge ivotinjske vrste. Da bi se ouvala bioloska raznolikost regiona, neophodno je olaksati slobodno kretanje pojedinaca izmeu ouvanih subpopulacija i prirodnih stanista. Stoga je neophodno da se izgrade ekoloski koridori kako bi se spojile prostorne jedinice izolovanih prirodnih stanista. Ouvanje povezanosti tih ekoloskih koridora predstavlja glavni prioritet za ouvanje bioloske raznolikosti regiona. U tu svrhu je neophodno, tokom projektovanja i izgradnje autoputa, planirati izgradnju prolaza za male i velike ivotinje, iznad i ispod autoputa, u zavisnosti od potreba i karakteristika tla kako bi se sto je vise mogue ublaili negativni efekti na put. Komunikacija iz Instituta za ouvanje prirode je zaista otkrila potrebu za ouvanjem povezanosti ivotinjskih stanista i sloili su se da mnogi kanali i drenane cevi ispod autoputa treba da budu dovoljne take prolaza kako bi se omoguio slobodni prolaz vodozemaca tokom njihovih sezonskih migracija rasploavanja. Slede pojedinosti o infrastrukturi prelaza:

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 5-9 Infrastruktura ukrstanja Deonica Broj prolaza i mostova kao podvonjaka za velike ivotinje 12 20 37 41 18 Broj cevnih prolaza kao podvonjaka za male ivotinje Grabovnica ­ Grdelica Grdelica (Gornje Polje) ­ Caricina Dolina Caricina Dolina ­ Vladicin Han Vladicin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje najvea udaljenost izmeu dva susedna prolaza 1370 2685 1949 2125 1895 najvea udaljenost izmeu dva susedna prolaza 2870 m 2065 m 1468 m 4840 m 4460 m

Grabovnica ­ Grdelica Grdelica (Gornje Polje) ­ Caricina Dolina Caricina Dolina ­ Vladicin Han Vladicin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje

11 16 11 38 22

Drugi vaan faktor koji treba da se naglasi su prostorni i radni elementi. Kao sto je iznad prikazano, postoji veliki broj spomenika kulture u celoj oblasti projekta koji mogu biti osetljivi na direktne i indirektne uticaje izgradnje ili funkcionisanja autoputa, ukljuujui zagaenje vazduha, zemljista, vode, buku i vibracije. One su utvrene na osnovu konsultacije sa Institutom za zastitu spomenika kulture Srbije i vizuelnih opservacija, ali jos uvek nisu uraena detaljna ispitivanja na terenu. Granice zastitnih zona spomenika kulture se utvruju u zavisnosti od vrste konstrukcije i koliine informacija na njegovoj lokaciji i dimenzija i poluprenika od 40 m. Arheolosko nalaziste u blizini Vrbova je van direktne zone uticaja. U sirem podruju koridora postoje praistorijska naselja u blizini Poloma i Dekutinaca i vidi se da je samo jedno nalaziste Grmaa veoma blizu trase ili ta trasa direktno na njega utie. Neophodno je izvrsiti arheoloska ispitivanja na terenu kako bi se kategoriki utvrdile granice karakteristika nalazista za koja se zna, shodno evidenciji, da se nalaze u blizini autoputa pre poetka izgradnje novoprojektovane saobraajnice. Druga nalazista se nalaze na 100-200 od ose puta i veina negativnih uticaja moe se izbei. Shodno vaeim propisima u domenu zastite ivotne sredine, Institut za zastitu spomenika kulture Srbije u Beogradu izdao je zahteve za pripremu studije procene uticaja na ivotnu sredinu za Preliminarni projekat autoputa E-75 Beograd-Nis-granica sa BJRM. Preduslovi Instituta za zastitu spomenika kulture Srbije dati su u prilogu J ­ Reference (5/1118 od 12.06.2006, 10/719 od 09.04.2008, 10/160 od 06.02.2008, 5/1114 od 12.06.2006, 10/720 od 09.04.2008) i rezimirane su kao:

Ne sme se vrsiti nikakvo iskopavanje, rusenje, izmena niti bilo koji radovi koji bi mogli da ostete karakteristike spomenika kulture.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Dok se ne sprovedu mere zastite za prirodna kulturna bogatstva (NCA) i njihovo okruenje, ne moe se vrsiti nikakva izgradnja niti prostorni razvoj bez prethodnog odobrenja nadlene slube za zastitu spomenika kulture. Republiki Institut za zastitu spomenika kulture i ovlaseni ekspert moraju se pravovremeno obavestavati o poetku zemljanih i drugih radova na arheoloskom nalazistu ili u njegovoj neposrednoj blizini kako bi se pravovremeno sprovele neophodne pripreme dok se ne dobije dozvola za arheolosko ispitivanje. Utvrena nalazista se moraju obeleiti i obezbediti (zastitnim ogradama ili drugim zastitnim sredstvima) kako bi se izbeglo osteenje tokom izgradnje puta.

Zakon o kulturnim bogatstvima obavezuje investitora i ugovaraa da predvide i obezbede arheoloske intervencije u sluaju da se naie na neka neevidentirana nalazista (npr. sluajni prolanasci) tokom izgradnje. To ukljuuje trenutni prekid radova i obavestavanje nadlenog Instituta za zastitu spomenika kulture o tom otkriu. To svakako zahteva povremeni arheoloski nadzor tokom izgradnje. Invstitor je u obavezi da obezbedi sredstva za sve predviene radove ­ arheolosko sondiranje, povremeni arheoloski nadzor, zastitu arheoloskih intervencija itd.

5.6 Preseljenje usled sticanja zemljista

Ovaj aspekt projekta podlee specijalnoj, detaljnoj studiji koja se odvija paralelno sa EIA i o njemu e se dostaviti poseban izvestaj. Meutim, ovde je prikazan u kratkim crtama radi potpunosti delokruga EIA. Ispod su navedena naela koja upravljaju pripremom i implementacijom plana preseljenja. Sledea naela e se odnositi na naknadu ljudima koji su tome izloeni: sledie se relevantni zakponi Srbije i politika SB 4.12. Ako postoji sukob izmeu zakona Srbije i politike SB, vaie ovo drugo i ovaj RFP; postovae se prava na imovinu i nasleivanje lica; javnost e biti u potpunosti obavestena o tome i procesi e biti transparentni; preduzee se svi mogui koraci radi smanjenja sticanja produktivnog zemljista u privatnom vlasnistvu i izbeie se sticanje stambenih zona putem paljivog projektovanja; dokle je mogue, ponudie se zamena zemljista ljudima koji su tome izloeni; zemljiste iste vrednosti, proizvodnog potencijala, karakteristika u istoj okolini kao i izgubljeno zemljiste; procena zemljista, firmi i drugih sredstava za koje e se dati naknada zasnivae se na 4 celokupnom trosku zamene ;

4

Trosak zamene koji se definise kao trisna cena nakon sto se uzme u obzir vrednost zemljista, trosak konstrukcija i

instalacija, useva, drvea, bunara, starosti useva, vinogradi i vreme potrebno da se reprodukuju, plus trosak registracije i porezi i na prenos. U sluaju kue, naknada treba da bude takva da omogui vlasniku da zameni kuu slinom kuom. To takoe ukljuuje trosak transakcije. Spekulacije zasnovane na izgradnji puta nee biti faktor procene. Drugim reima, ocena je zasnovana na situaciji pre izgradnje puta.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

U sluaju poljoprivrednog zemljista, procena zemljista e ukljuiti vrednost useva, starost useva, vreme potrebno za njihovu reprodukciju, ulaganje u zemljiste i sve stojee potporne konstrukcije kao sto su zidovi, ograde, stale, bunari kao i prava na vodu; Neodrive, redundantne parcele zemljista/konstrukcije koje se ostave nakon sticanja glavnog imanja stei e se i platiti vlasniku ako to eli; U sluajevima da postoje ljudi koji rade na zemljistu koje je tome izloeno ili firme ali koje nisu vlasnici zemljista (zakupci ili ljudi koji od toga zarauju platu) naknada treba da ukljui i gubitke za ta lica i tim licima treba da se obezbedi naknada; U sluajevima da je zemljiste potrebno privremeno, licima koji su izloeni projektu e se isplatiti naknade po punoj trisnoj ceni za izdavanje u periodu tokom kojeg se zemljiste koristi i zemljiste e se vratiti vlasniku u istom stanju kao i kada je iznajmljeno. U sluaju poljoprivrednog zemljista, trisna cena e takoe ukljuiti i vrednost useva koji se izgube tokom roka izdavanja; U izuzetnim sluajevima, ako je preseljenje neizbeno, pored pune cene zamene, licima koji su tome izloeni ponudie se pomo za preseljenje kao i povezani troskovi (tj. trosak preseljenja, doplata za preseljenje, transport); u vezi s gore navedenim, korisnik projekta e koristiti dravno zemljiste koje je sto je vise 5 mogue bez tereta ; Ako je zemljiste koje je potrebno za eksproprijacciju dravno zemljiste koje se nezakonito koristi, korisnicima e se dati nadoknada za useve i bilo koje ulaganje koje su izvrsili na zemljistu i dae im se rok od tri meseca da se isele sa zemlje. Ako sredstva za ivot korisnika dravnog zemljista zavise od zemljista koje koriste, pruie im se pomo u naporu da poboljsaju sredstva za ivot i ivotni srandard kako bi se vratili na nivoe pre preseljenja. plan pripreme i sprovoenja sticanja zemljista i naknade uradie se na transparentan nain uz uese ljudi na koje utie i institucija; svi oni infrastrukturni objekti kao sto su putevi, cevi za vodu i komunikacione mree koje se prekinu izgradnjom zamenie agencija koja vrsi implementaciju (Koridor 10); preduzee se svi potrebni koraci da se se obezbedi da se rese pitanja nadoknade, registracije i prenosa a koja utiu na ljude bez potrebe za intervencijom suda osim ako je to neizbeno; ljudima na koje utie projekat i ljudima na koje put utie dae se celokupna naknada pre nego sto se izda graevinska dozvola, ime se omoguava investitoru da zapone graevinske radove; Svako ulaganje u imovinu na koju put utie vrsi se nakon prikupljanja podataka kao deo pripreme studije izvodljivosti, sto je zamena za cenzus, i nijedna nova konstrukcija ne podlee kompenzaciji. U osnovi, eksproprijacija e se raditi na nain na koji lica na koje projekat utie ili lica na koje put utie nee proi losije nakon eksproprijacije i

5

,,Pod teretom se podrazumeva da se na zemljistu trenutno nalaze fizika lica ili firme ili ga one koriste, sa ili bez zakonskog prava

Javno preduzee "Putevi Srbije"

sve aktivnosti i procedure e se formalno dokumentovati. Lica (privatna i dravna, fizika i preduzea) koja imaju pravo na naknadu za gubitke ili osteenja zemljista moraju se u potpunosti isplatiti pre nego sto agencija za implementaciju izda graevinsku dozvolu i pre poetka bilo kojih radova ili graevinskih aktivnosti na datim zemljisnim parcelama, sto omoguava investitoru da zapone graevinske radove. U sluaju sporova nad vlasnistvom ili iznosima naknade, korisnik projekta prenosi sume koje odgovaraju procenjenoj vrednosti zemljista na raune lokalnih vlasti ili na raun suda dok sluaj traje i pre poetka radova i graevinskih aktivnosti.

5.6.1 Lica na koja put utie

Lica na koja put utie utvreni su tako da ukljue sledee kategorije: Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom, koji e izgubiti celokupnu zemlju ili deo svoje zemlje; Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom, koji imaju nepokretnosti na zemljistu koje e se ekspropirati; Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom nad firmama na koje utie gubitak celog zemljista ili njegovog dela na kojem se firma nalazi; Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom nad stokom i oni koji obrauju zemlju na koje utie gubitak celog zemljista ili njegovog dela na kojima se nalaze; Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom poseda na privatnom ili dravnom zemljistu; Lica na koja put utie sa formalnim vlasnistvom nad zemljistem koje e privremeno biti potrebno tokom izgradnje; Lica na koja put utie bez formalnog vlasnistva nad zemljom na koju put utie ili ija sredstva za ivot direktno zavise od tog zemljista ili posla (npr. oni koji rade na poljoprovrednom zemljistu na koje utie put ili rade u firmama na koje on utie) i Lica na koja put utie bez formalnog vlasnistva ili upotrebe ali koji su uspostavili upotrebu dravnog zemljista ulaganjem u nepokretnosti, useve, sume, drvea, drvea koja raaju plodove, vinograde, starost useva i vreme potrebno da se reprodukuju.

tabela 5-10 tabela ovlasenja Zahvaene kategorije Ukupni gubici zemljisnih poseda ovlasenja (i)ponuda zamene poljoprivrednog zemljista ekvivalentne proizvodne vrednosti u datoj oblasti kao i u blizini samog zemljista koje je oduzeto (eksproprisano) zajedno sa sa svim transferima/ administrativnim taksama; ili (ii) novana kompenzacija bazirana na procenjenoj vrednosti. Delimini gubici (i)ponuda zamene poljoprivrednog zemljista ekvivalentne proizvodne

Javno preduzee "Putevi Srbije"

zemljisnih poseda

vrednosti u datoj oblasti kao i transferima/administrativnim taksama ili

okolina,

zajedno

sa

svim

(ii) novana kompenzacija bazirana an procenjenoj vrednosti. Neobradive zemljista parcele Ukoliko je preostali deo parcele, nakon ekspropriacije ekonomski neupotrebljiv, bie obohvaen i kompenzovan ukoliko tako eli osoba obuhvaena projektom. Nadoknada vrednosti za sve investicije kao i vrednost uloenog vremena za njihovu izgradnju .

Gradjevinski objekti i instalacije na zemljistu (stale,brvnare, ograde itd.) Usevi Vonjaci, vinogradi i voni zasadi

Vrednost useva kao i uloeno vreme za njihovu reprodukciju. Nadoknada svih uloenih investicija (seme, radna snaga itd.). Vrednost berbe ukljuujui i rednost uloeong vremena potrebnog za obavljanje berbe, nadoknada svih investicionih troskova (sadnice, radna snaga itd.) da bi se odgajile nove biljke, vinograd ili vonjak do svog punog potencijala. Nadoknada trokova za sve uloene investicije potrebne za podizanje novih vinograda ili vonih zasada kao i kompenzacija gubitaka za svaku godinu od godine u kjooj je izvrsena eksproprijacija. Nadoknada troskova za sve uloene investicije u rasadni materijal ( rasada kao i drugi reproduktivne materije). Trisna cena iznajmljivanja za period korisenja. Zemlja e biti vraena osobi koja je obuhvaena ovim projektom, u istom stanju u kome je bila pre korisenja. Potpuna kompenzacija bazirana na nadoknadi troskova u slino podruje plus selidba, transfer/administrativne takse i dozvola prenosa. Provizija za korisenje javnog ili dravnog poseda sa pravima zakupca za odredjeni vremenski period. Kompenzacija za gubitak plate koja bi se dobila od rada na datom zemljistu kao sto je determinisano ugovorom, kao i nadoknada troskova za sve uloene investicije na zemljistu. Nadoknada svih investicionih troskova na zemljistu.

Mladi vinogradi ili vonjaci koji nisu stigli za berbu. Rasadnik Zemljiste dato na privremenu upotrebu Kua

Zakupci javnog i dravnog vlasnistva Legalni zakupci, zaposleni, ili zemljoradnici i radnici Nezakoniti javnog i zemljista okrisnici privatnog

Osobe koje se ne bave poljoprivredom Osetljive grupe ( viselana doaminstva, domainstva u kojima je domain

Ukupni troskovi poslova koji su pogodjeni projektom ukljuujui inventar kao i nadoknada troskova za sve investicije. Ovim grupama e biti pruena dodatna finansijska pomo kao sigurnost da nee biti u goroj situaciji nakon zavrsetka projekta i da mogu obnoviti i renovirati svoje domove.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

nezaposlen, domainstva sa lanovima nesopsobnim za rad, siromasna domainstva) Ova tabela e biti podeljena u oblasti u kojoj se izvodi projekat pre poetka samog projekta.

5.6.2 Pripreme za planove pojedinanih (individualnih) selidbi

Kada se ova sema proglasi semom od javnog interesa, predlaga eksproprijacije priprema konkretan predlog, a potom ga podnosi relevantnoj opstini u kojoj ive osobe pogodjene ovim projektom. Priprema se konkretan predlog eksproprijacije za svaku osobu pojedinano, ije je zemljiste obuhvaeno projektom, dobija se dozvola za odredjene eksproprijacije, potvrda da je ova sema obuhvaena regionalnim i / ili posebnim planom. Predlaga eksproprijacije (PEPS) e preko obuhvaenih opstina sakupiti informacije o socioekonomskim uslovima svake osobe pogodjene ovim projektom u toku priprema odredjene deonice RAP-a. Ovim e se obuhvatiti informacije o zaposlenosti, primanjima, izvorima primanja, zemljoposedu, vrsti i veliini zemljista, usevima, drugim izvorima, broju dece i izdravanih lica za sve osobe pogodjene ovim projektom. Ove informacije e biti temelj poeljne socijalne procene (socio-ekonomska studija) za potrebe banke. Sve ovo e biti baza RAP-a. Konkretni predlog eksproprijacije, takodje podrazumeva, da e se predlaga eksproprijacije postarati za bankarsku garanciju Komercijalne banke procenjenih vrednosti. Ova procena se vrsi konsultovanjem katastarskog registra koji prua detalje o vlasniku, nepokretnoj imovini, vrsti zemljista i oblasti obuhvaenog zemljista. U ovoj fazi, konkretan predlog eksproprijacije takodje obavezuje predlagaa eksproprijacije da dostavi zahtev katastarskoj slubi, ili nekoj drugoj javnoj slubi, da sprei bilo kakvu transakciju zemljista nad kojim se vrsi eksproprijacija (lanak 2). Pojedinani RAP planovi za datu deonicu e takodje ukljuiti: posebne stope kompenzacije, ovlasenja u vezi sa bilo kojim dodatnim uticajem uoenim u osnovnoj organizacionoj fazi, opis mesta preseljenja, ukoliko je mogue, implementacija rasporeda aktivnosti preseljenja, i detalji u vezi sa troskovima. RAP bi trebalo u potpunosti da se dri ovih okvira, njihovih principa i procedure. Svaki pojedinani RAP mora biti uoblien, a kompenzacija plaena ili alba registrovana pre otpoinjenja radova bilo koje deonice.

Oduzimanje zeml jista/akvizaci ja, organizacija i konsultaci je

Organizacija i grupe koje su ukljuene u proces eksproprijacije i preseljenja su Ministarstvo Finansija, Poljoprivrede, Poreska Uprava, PEPS, predlaga eksproprijacije na osnovu K10DOO u K10DOO, implementirani entitet, opstine, ekspertski tim, osobe pogodjene ovim projektom, nezavisna komisija za albe imenovana ranije i sud.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Organizacija

Kada se ova sema oznai kao sema od javnog interesa, i odobri je Vlada, predlaga 1 eksproprijacije pravno odeljenje unutar PEPS-a, predlaga eksproprijacije K10DOO ili u budunosti samo K10DOO, pripremaju konkretan predlog eksproprijacije i dostavljaju odredjenoj opstini kao i pojedincima koji su pogodjeni ovim projektom. Prvi korak je priprema i dostava predloga eksproprijacije sto ukljuuje svu potrebnu dokumentaciju i podatke-tehniku dokumentaciju utemeljenu na osnovu konanog dizajna i katastarsku kartu, podatke o svakoj parceli pojedinano ­ uz garanciju banke katastarskoj slubi u opstini u kojoj e biti implementirana ova sema. Katastarska sluba je telo koje administrira proces eksproprijacije na osnovu zakona, Zakon o eksproprijaciji i RPF.

Procesuiranje i konsultacije

Osobe pogodjene ovim projektom e biti oglasene putem masovnih medija po sematskom planu, a nakon javne objave, opstine, preko katastarske slube, poinju sa procesom kao sto je opisano. Uloga opstine: Lokalna katastarska sluba, gde se oduzimaju vlasnistva, administrira proces eksproprijacije na lokalnom nivou, a u neposrednoj vezi sa predlagaem eksproprijacije.U prvoj fazi opsitna pregleda RAP (predlog ekspropirjacije) radi tanosti. Onog momenta kada opstina ima svu pravnu i tehniku dokumentaciju i nakon revizije dokumenata, ona salje pozivnice svim osobama koje su pogodjene ovim projektom pozivajui ih na sastanak ili organizuje zbor gradjana. Inae pojedinano poziva osobe pogodjene ovim projektom. Tokom zbora, opstina informise osobe pogodjene ovim projektom o projektu, upoznaje ih sa svim informacijama o stepenu uticaja na njihovo vlasnistvo, njihovom udelu u RPF (kopija tabele i RPF e biti data osobama koje su pogodjene ovim projektom na prvom sastanku), o koracima koji e se preduzeti, daju im pravne savete i informisu ih o njihovim pravima ukljuujui i ulogu nezavisne albene komisije. Na ovom sastanku se ne raspravlja o uporedjivanju poljoprivrednog zemljista ili o konceptu procenjivanja stvarne vrednosti. To je samo konsultativni sastanak na kome se informisu osobe obuhvaene ovim projektom i gde im se pruaju informacjie o njihovim pravima. Onog trenutka kada se zavrsi proces informisanja, opstina, kao i osobe pogodjene ovim projektom, dolaze do odluke o eksproprijaciji. Medjutim, ukoliko osobe pogodjene ovim projektom imaju nesuglasice u vezi sa odlukom da li treba izvrsiti eksproprijaciju ili ne (ili smatraju da nije ispostovan zakon),osoba pogodjena ovim projektom se moe obratiti Ministarstvu Finansija i odluka se mora saekati dok Ministarstvo Finansija ne proveri sluaj, sto traje od 30 do 60 dana. Ovom proverom se odredjuje da li se eksproprijacija moe nastaviti ili ne. Do odlaganja moe doi samo ukoliko postoje nedostaci kod RAP-a ili predloga eksproprijacije. U prethodnom sluaju, poinje proces procene. Kod eventualnih propusta, sluaj automatski ide u sudsku proceduru. Faza procenjivanja. Kod faze procenjivanja, predlaga eksproprijacije kontaktira poresku upravu za procenu stvarne vrednosti zemljista. U posebnim sluajevima, predlaga eksproprjiacije kontaktira Ministarstvo Poljopriverde koje daje procenu dostupnosti uporedivog poljoprivrednog zemljista. Zatim, predlaga eksproprijacije angauje, o svom trosku, preko relevantnih opstina, akreditovanog eksperta (eksperte) da proceni vrednost zemljista, poljoprivrednih zasada, poslova i ukupne nepokretne imovine i objekata. Na zahtev lica pogodjenih ovim projektom, oni mogu biti prisutni u toku procesa vrednovanja. Nakon izvrsenog vrednovanja, predlaga eksproprijacije prezentira ponudu licima pogodjenim ovim projektom. Ukoliko ovo lice, sa ili bez pravnog osnova, nije zadovoljno odlukom u vezi sa vrednovanjem, moe se obratiti nezavisnoj albenoj komisiji koja e posredovati na nain koji je

Javno preduzee "Putevi Srbije"

opisan ranije. albu je poeljno registrovati kada prvi put dodje do nezavisne albene komisije, a ekvivalent novane sume na procenjenu stvarnu vrednost odlazi na opstinski raun u njihovu korist ili pod garancijom banke sa Komercjialnom bankom ostvarenom od strane predlagaa eksproprijacije. U ovom trenutku, lice koje je pogodjeno ovim projektom se takodje slae da se izvrsi transfer pristupa zemljistu na predlagaa eksproprijacije zbog radova. Ukoliko lice pogodjeno ovim projektom nije zadovoljno odlukom nezavisne albene komisije, moe se aliti sudu pratei standardnu proceduru srpskog zakona. Angaovanje suda takodje odredjuje ko plaa troskove.

Transakcija

Kupovina zemljista i imovine se moe odigrati kroz dva procesa: pregovaraki ili sudski.

Pregovaranje

Ukoliko se lice pogodjeno ovim projektom slae da se putem pregovora dogovore bilo preko slube za katastar ili nezavisne albene komisije, onda e se razgovor izmedju opstine i lica pogodjenog ovim projektom obaviti radi finalizacije transakcije. Ukoliko se postigne dogovor, lice pogodjeno ovim projektom e, po pravnom osnovu, biti isplaeno u roku od 15 dana nakon dogovora u vezi sa novanom nadoknadom ili zamenom poljoprivrednog zemljista ili imovine. Eksproprijacija bi trebalo da bude registrovana u zemljisnom registru ili slubi za katastar.

Sudsko poravnanje

Do sudskog poravnjanja dolazi ukoliko proces pregovaranja nije uspeo. Pre zahtevanja sudskog poravnjanja, prava procesa i albe e biti u potpunosti objasnjena od strane relevantne opstine, nezavisne albene komisije, pregovaraa eksproprijacije i implementiranih entiteta vlasnicima/pogodjenim licima. Opstina e prebaciti sluaj relevantnom sudu za vrednovanje i registraciju na osnovu Zakona Srbije.

Pravo na zalbu

Nakon neslaganja sa odlukom prvostepenog suda u vezi sa procenjenom vrednosu, vlasnik/pogodjeno lice se moe aliti drugostepenom sudu. Pravila suda odredjuju ko snosi troskove.

Mehanizam preusmeravanja zalbe

albe u vezi sa molbom vezanom za zakon o dobiti sa zemlje,uglavnom se prosledjuju preko sudova uobiajenim redosledom, kao sto je ve navedeno. Bilo koji posednik nezadovoljan procesom ili propustom moe pristupiti lokalnom sudu traei pravni lek. Medjutim, lica pogodjena ovim projektom mogu podneti albe koje nemaju direktne veze za zakonima u vezi sa zemljisnom dobiti, a ovaj projekat je ovlasten da uputi ove albe na pravo mesto. Pregovara eksproprijacije e ustanoviti nezavisnu albenu komisiju, obuhvatajui predstavnike pregovaraa eksproprijacije, implementiranog entiteta (K10DOO) i opstina lica pogodjenih ovim

Javno preduzee "Putevi Srbije"

projektom, zajedno sa odgovarajuim predstavnicima samih lica pogodjenih ovim projektom. Ovo telo bi trebalo da osnuje pregovara eksproprijacije istovremeno kada se plan preseljenja bilo koje deonice( predlog eksproprijacije na osnovu zakona o eksproprijaciji u Republici Srbiji) posalje bilo kojoj opstini sa licima pogodjenim ovim projektom. Zadatak nezavisne albene komisije je da obezbedi uputstvo/savet i da se pozabavi sa svakom albom/primedbom koja je u vezi sa eksproprijacijom ili preseljenjem na osnovu date seme. Predmet odgovornosti nezavisne albene komisije ukljuuje i odgovornost da posreduje u bilo kojoj raspravi po pitanju uporedivosti ponudjenog poljoprivrednog zemljista, ili proceni stvarne vrednosti nepokretne imovine. Nezavisna albena komisija ima mogunost da angauje akreditovanog eksperta da proveri i proceni ponudjeno poljoprivredno zemljiste ili procenjenu vrednost nepokretne imovine uz troskove koje snosi pregovara eksproprijacije. Ukoliko nezavisna albena komisija odredi da ponudjeno poljoprivredno zemljiste nema uporedivu vrednost, moe zahtevati od pregovaraa eksproprijacije da plati procenjenu vrednost kao sto je odredjeno poreskom upravom. Ukoliko se nakon posredovanja, lice pogodjeno ovim projektom ne slae sa uporedivosu ponudjenog poljoprivrednog zemljista ili procenjene vrednosti nepokretne imovine, moe ui u sudski proces po pravilima sadasnjeg zakona o eksproprijaciji.

Monitoring

Pregovara eksproprijacije PEPS, u korist implementiranog entiteta (lica) (K10DOO), e nadgledati implementaciju procesa preseljenja preko internih, zvaninih institucionalnih anagovanja kao i pomou nezavisnog, eksternog konsaltinga koji je ovlasten od strane implementiranog lica. Eksterni monitoring i evaluacioni konsalting e biti odredjen pre konstrukcionih radova bilo koje deonice. WB e takodje nadgledati implementaciju RAP-a u okviru projekta, za one deon nifesejokeciansiraju u celosti ili delimino zajmom Svetske banke, tokom redovnih supervizija.

Procena troskova i budeta

Samo su grube procene zahteva zemljista za dve komponente dostupne u periodu pripreme RPF, i nemogue je procniti tane troskove otkupa zemljista i preseljenja. Medjutim, pregovara eksproprijacije, PEPS, e preko svojih pravnih odeljenja pripremiti RAP ukljuujui detaljne procene troskova za svaku deonicu kada glavni projekat bude dostupan.

Dokumenta koja se dostavl jaju svetskoj banci na pregled

Pre dobijanja konanog odobrenja za svaki RAP uz postovanje relevantnih zemljisnih parcela, pregovara eksproprijacije, PEPS, u korist implementiranog lica (K10DOO) e podneti plan Svetskoj Banci na pregled i odobrenje, da bi se osigurala potpuna uskladjenost sa operativnom politikom banke u vezi sa nevoljnim preseljenjem (OP/BP4.12). Banka e imati na raspolaganju do 30 dana da pregleda i zatrai modifikacije pre nego sto objavi da nema primedbe.

Implementaci ja projekta:

Mora se uoiti da ovaj izvestaj pokriva koridor autoputa ukljuujui i deonice koje se odnose pre svega na E75. Priprema i planirani radovi su uglavnom posveeni trasi autoputa, pogotovo za nove deonice da bi se izbegla osetljiva podruja i da bi se sveo na minimum uticaj na ivotnu sredinu.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Kako projekat nije do u detalje kompletiran, jos uvek nisu poznati aspekti kao sto su dizajn, trasiranje i metode izgradnje tunela i mostova, specifinost neophodnog zemljista, mesta za izgradnju gradilista itd. EIA istie probleme, uticaje i ublaavanje mera koje se mogu uoiti u ovoj fazi projekta. Detaljne aspekte projekta e obraditi ugovarai, od kojih e se ugovorom traiti da podnesu procenu specifinosti mesta i da redefinisu podatke o moguim uticajima, da pirpreme EMP specifinog mesta kao i ciljane operativne planove menadmenta za transport, otpad, zagadjenje itd. i konzervacioni planovi za zastitu osetljivih, retkih i ugroenih vrsta tamo gde su identifikovane. Nivo koridora EIA obezbedjuje platformu na kojoj pod-odeljak specifine EMP za implementaciju i operativnu fazu treba da se izgradi. Zahtevae se da ovo navede kao deo detaljne faze projekta za svaki pod-odeljak od strane zajmodavca i postae deo ponudjenih paketa. Ugovor o zajmu e zahtevati primenu pod-odeljka EMP zajedno sa dobrom inenjerskom praksom i to prihvatljivo odobreno od strane Svetske Banke. Agencija zajmoprimca ima odvojeno i dobro obueno odeljenje za zastitu sredine koje je ve bilo ukljueno u superviziju zastite ivotne sredine, projekte koje je finansirala Banka u Srbiji. Vlada je zamolila Svetsku Banku da se ponasa kao vodei IFI u toku pripreme itavog programa i da paralelno da doprinos IFI finansijskom programu. Tokom pripreme projekta, Banka je vodila procenu tehnike i ekonomske sprovodljivosti, pregledala neophodne socijalno bezbednosne uticaje, procenjivala uticaje na ivotnu sredinu i pregleda predloeni projekat. Banka e biti odgovorna za ove pod-odeljke koje finansira, ali uskladjuje ponudjenu dokumentaciju. Vodi Svetske Banke za nabavku e biti praen od strane svih IFI za sve civilne radove u projektu. Drugi IFI ukljueni u program radi uskladjivanja finansijsikh zahteva menadmenta, zahteva izvestaja i bezbednosne politike kao i procedure sa paralelnim finansijskim odeljkom u Banci. Posebno e se analizirati socijalni uticaj projekta i detaljno prezentovati preko Akcionog plana za zastitu okoline i socijalnog plana, koji treba da pripremi PERS i da ga preda EBRD-u u maju 2009. Ova aktivnost, u skladu sa preporukama iz Due Diligence Plan (EBRD Document), navedena je da treba da se zavrsi u skladu sa IFI's procedurama. Nacrt dokumenta treba da se zavrsi do 20. maja 2009, dok zavrsna verzija treba da stigne do 27. maja 09. Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj PE Putevi Srbije nije odgovoran za pitanja kupovine zemlje ni za kompenzaciju zemljoposednicima za objekte u zoni uticaja projekta i unutar Zavrsnog EIA Izvestaja ovaj sektor ne moe da analizira niti da kvantifikuje uticaj projekta na potencijalno rusenje objekata i kupovinu zemlje za izgradnju projekta. U ovom trenutku, Resettlement Policy Framework (RFP) prihvaen od strane Vlade I od strane Svetske banke ve je bio pripremio i proi e zavrsne javne konsultacije posle kojih e zvanino biti odobren. Uticaj na specijalne socijalne grupe jos uvek nije identifikovan unutar Zavrsnog EIA Izvestaja, jer do danas ni jedan nije identifikovan.

5.7

Gradilista

Priroda i opseg gradjevinskih radova zahtevae uspostavljanje jednog broja kampova na mestu gradnje ­ gradilista, za smestaj radnika, opreme, masina, goriva i materijala. Broj, veliina i lokacija gradilista jos uvek nisu poznati, a mogu I bie odredjeni posle angaovanja Ugovaraa u zemljji. Razumno je da se pretpostavi da e biti potrebno oko 5-8 gradilista za E80, uzimajui u obzir duine putnih deonica I izgradnja velikih, komplikovanih tunela, koja je neophodna.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Sa socijalnog I aspekta zastite ivotne sredine, gradilista predstavljaju potencijalna mesta sa negativnim uticajem zbog: Dodatnih zahteva za zemljistem; Skladistenja i upotrebe opasnih materijala, goriva i ulja; Potrebe za uslugama ukljuujui vodu, struju, sanitarni vor I otpadne vode; Potencijalno mesanje sa harmonijom i/ili tenzijama u zajednici nastala zbog prisustva velikog broja radnika, pogotovu zbog prisustva radnika stranaca koji takodje mogu biti izvor seksualno prenosivih bolesti (SPB) ili HIV-a; Delom zbog broja, veliine i lokacije gradilista koji nisu poznati u ovoj fazi, najefikasniji nain osvrta na ove potencijalno negativne uticaje predstavljaju smernice i zahtevi u skladu sa ugovorom koji treba da se ustanove i predstave u EMP u Odeljku 7 ovog izvestaja.

5.8

Kumulativni uticaji

Postojanje drugih gradjevinskih objekata na prouavanom podruju, kao i mogua izgradnja novih objekata, mogu da pogorsaju uticaje kada se oni ukombinuju sa onima koji su posledica radova na Projektu za autoput. U takvim okolnostima moe se dogoditi da kombinovani uticaji predju preko standarda i granica zastite ivotne sredine. Stoga, kao deo terenskih radova za EIAs, sakupljeni su podaci o mogunostima javljanja takvih kumulativnih efekata beleenjem prisustva takvih struktura unutar zone zahvaene izgradnjom puta. Zbog konfiguracije terena postojee deonice od Grabovnice do granice sa BJRM postojei put i infrastruktura za komunikacije je ograniena na koridor te je stoga Projekat autoputa lociran grubo paralelno sa postojeim glavnim eleznikim putem Nis-Skopje, na udaljenosti od 50-300 m. Ovaj tip zajednikog pozicioniranja rezultirao je kumulativnim uticajem buke. Ova injenica je uzeta u razmatranje u toku izrade EIA modela nivoa buke u zahvaenoj zoni. Od km 890+700 do km 891+700, deonica autoputa prolazi blizu kamenoloma Momin Kamen. Emisija gasova i prasine koja je nastala zbog iskopavanja i mlevenja kamena, zajedno sa emisijom polutanata poreklom iz vazdusnog saobraaja, predstavljaju kumulativan uticaj koji se moe olaksati primenom ostrijih propisa u vezi sa radom kamenoloma. Izgradnja centara za odravanje autoputa je predvidjena na km 872+600 (Grdelika petlja) i u blizini petlje kod Vranja interchange, na km 920+050. Postoji mogunost da kumulativni uticaji ovakvih objekata i puta prevazilaze dozvoljene koncentracije u vazduhu, kao i ogranienja buke, sto e se testirati preko EIA pripremljenih za ovakve strukture. Na km 919+000 postoji kompleks Industrije duvana Vranje. Kumulativni uticaji, kao sto je sluaj motela u blizini Vranja, u blizini saobraajnog vora sa Vladiin Hanom, mogui su u vezi sa zagadjenjem vode ii vazduha. Za deonice autoputa koje su postavljene u blizini Vladiinog Hana i Vranja, ne oekuju se znaajniji kumulativni uticaji. Ne predvidja se nikakav novi znaajan razvitak du autoputa per se, posto e pristupi novom autoputu i jedinim postojeim objektima i spojnim putevima biti iskonstruisan kao deo Projekta. Ciljevi Projekta autoputa su, inter alia, da se stimulise ekonomski razvoj i da se stimulise razvoj I da se poboljsa komunikacija, kako regionalno, tako i internacionalno. Medjutim, veina podruja kroz koja je predvidjeno da prolazi autoput, ruralnog su karaktera po prirodi i nastavljaju da pate od iseljavanja, posto se ljudi sele u vee gradove u potrazi za poslom itd. Socio-ekonomske studije koje treba da se sprovedu u kontekstu pripreme RAPs, dalje e istraiti ovo pitanje, ali se ne oekuje da e poboljsane veze autoputom koje proizilaze iz projekta imati znaajnog uticaja na ukupan demografski trend, kao sto je stimulisanje povratka stanovnistva ili znaajniji razvoj.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Poboljsane veze autoputem, naroito one koje olaksavaju kretanje i prelazak preko medjunarodnih granica, uvek nenamerno podiu teoretski potencijal za ilegalne radnje kao sto je krijumarenje droge. Granica izmedju Makedonije i Srbije ukljuuje proveru identiteta i carinski pregled. Krijumarenje narkotika preko ove granice nije naroit problem, a ne predvidja se da e poboljsana komunikacija dovesti do poveanja ilegalnih aktivnosti. Opsti zakljuak iz sprovedene studije jeste da se ne oekuje nikakv kumulativni uticaj sa nepovoljnim znaenjem, kao rezultat implementacije

5.9

Preko-granini uticaji

U nekim sluajevima efekti projekta imaju izuzetno sirok spektar uticaja na kvalitet okoline drugih, primarno susednih zemalja. Iz ovog razloga, u okviru procene uticaja na ivotnu sredinu neophodno je da se ima analiza rizika transfera uticaja preko granica zemalja koje su predmet implementacije projekta. Procedura sama po sebi jeste predmet za Espoo (EIA) Convention on EIA, koji nije bio potpisan i ratifikovan u Republici Srbiji. Potencijalni kumulativni efekti su navedni u prethodnom poglavlju, koje je nosilac potencijalnih preko-graninih uticaja. Preko-granini uticaji bi mogli da se jave u toku izgradnje ili u toku radova na autoputu. Transfer negativnih uticaja koji su izvan granica Srbije mogu da rezultiraju zbog visokog intenziteta uticaja i zbog neposredne blizine izvora uticaja koji su povezani sa granicama drugih zemalja. Rezultati uticaja modeliranja (naroito buke i kvaliteta vazduha) za put indikuju da je transfer ovih uticaja ogranien na koridor zonu autoputa, koja je tipino unutar granice od 500 m na obe strane autoputa. Konfiguracija terena za Projekat autoputa prirodno izbegava potencijalni transfer prekograninih uticaja. Vodotokovi u slivu reke June Morave i bilo koji drugi potencijalno neoekivani dogadjaji mogu da izazovu poveani nivo zagadjenja u vodama a to nee zahvatiti Makedoniju. Jedini uticaj koji moe da rezultira u degradaciji uslova okoline na globalnom ili regionalnom nivou jeste zagadjenje vazduha, tj. emisija zagadjivaa vazduha koji izazivaju efekat staklene baste zbog sagorevanja goriva iz vozila koja koriste autoput. Deonice autoputa uglavnom prolaze kroz ruralna podruja koja su poslednjih godina doivela iseljavanje stanovnistva. Najbie malo selo sa granicom Makedonije je udaljeno oko 5 km i postojei putni prilaz je dobar, a ne oekuje se nikakvo vee naseljavanje. Dok jedna od svrha poboljsanja autoputa jeste ohrabrivanje ekonomskog razvoja, ne predvidja se nikakav veliki razvoj koji bi zahvatio susedne zemlje ili veliko naseljavanje, odnosno povratak stanovnistva u velikoj meri koji bi se javio samo zbog prisustva poboljsane veze sa autoputem.

ANALIZA ALTERNATIVA Idejni projekat autoputa E­75, Nis ­ granica BJRM, identifikovao je preferiranu putanju koja se bazira na nekoliko kriterijuma projekta, ukljuujui projektovanu brzinu, radijus krivine ii zakrivljenost, i razmotrio je alternative izvodljivosti tamo gde su one postojale. Kao deo procene alternativnih komponenata Projekta, uticaji na okolinu i socijalni aspekti su razmotreni zajedno sa inenjerskim parametrima i troskovima, kao deo multikriterijumske procene. Maksimalan prioritet dat je troskovima izgradnje, bezbednosti saobraaja i socijalnim pitanjima tokom odredjivanja i polaganja trase. Operatvnim troskovima dat je nii prioritet, kao i troskovima pribavljanja zemljista. Sto se tie analize i olaksavanja uticaja koridora ­ maksimalna panja data je buci, zagadjenju i uticaju biodiverziteta, dok su vibracije i vizuelni uticaji smatrani uticajima nieg prioriteta.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

U toku procesa usvajanja Zavrsne verzije projekta, Komitet za pregled je predloio da se pokrenu jedna ili dve varijante prilikom pripreme Preliminarnog projekta autoputa Nis ­ granica sa BJRM. Za laksu pripremu tehnike dokumentacije, Preliminarni projekat za autoput E­75, Beograd ­ granica sa BJRM, podeljen je na deonice: Grabovnica ­ Grdelica Grdelica (Gornje Polje) ­ Cariina Dolina Cariina Dolina ­ Vladiin Han Vladiin Han ­ Donji Neradovac Donji Neradovac ­ Levosoje Levosoje ­ Bukurevac Bukurevac ­ border of FYRM

5.10 Deonica Grabovnica ­ Grdelica

Idejni projekat autoputa, Beograd ­ granica BJRM, deonica Grabovnica ­ Grdelica, definise dve alternative za usvojenu varijanu Crvenog mosta (Red bridge variant): Crvena varijanta (Red variant) ­ bazina varijanta iz Generalnog Projekta, Zelena varijanta (Green variant). Zelena varijanta grana se od Crvene varijante na km 868+393.67 i ide levom obalom reke June Morave. Predloeno resenje podrazumeva samo da se prosire dva postojea mosta (preko lokalnog puta i preko reke Slatine). Preostali delovi Zelene varijante koriste postojei put M-1 kao deo osnovnog plana za desnu stranu autoputa. U Zelenoj varijanti put se spaja sa Crvenom varijantom i dui je na ovoj deonici za 335.57m od Crvene varijante. Pozicija Zelene varijante na autoputu u zoni seoceta Burgi naroito je nepovoljna, posto, medju ostalim izazovima, ona izoluje stanovnistvo seoceta, a mora se za njih izgraditi lokalni put da bi oni mogli da putuju, za njihove osnovne potrebe, ka Velikoj Kopasnici, a i ka Maloj Kopasnici i ka njihovom lokalnom centru, Grdelici. Neophodno je da se kae da je zastita od buke za ove zgrada za stanovanje veoma skupa, mnogo skuplja od njihovog rusenja, posto se one nalaze u zoni manjoj od 50 m od puta. Ukoliko dodje do takve pretpostavke, najmanje 30 relativno oronulih zgrada za stanovanje bilo bi sruseno, sto bi sigurno stvorilo dodatne socijalne probleme na nivou opstine, posto sve ove zgrade imaju mnogo stanovnika.

5.11 Deonica Gornje Polje ­Cariina Dolina

U Generalnom projektu za autoput E­75, prolaz kroz Grdeliku klisuru je usvojen kao najpovoljniji koridor za budui autoput. U procesu pripreme Idejnog projekta, razmotrene su dve osnovne varijante autoputa koji prolazi kroz Grdeliku klisuru. Ova deonica je razmotrena u dve varijante: Brdovita ruta ­ varianta resenja u kojoj se ruta nalazi na desnoj obali reke June Morave i uglavnom je projektovana na padinama iznad postojeeg MP E­75 glavnog puta, sa

Javno preduzee "Putevi Srbije"

duinom od otprilike 12.60 km; ova varijanta resenja zahteva izgradnju jednog broja tunela I kompletno novog regionalnog puta. Ruta dolina ­ nova varijanta resenja u kojoj je ruta delimino na levoj obali reke June Morave sve do naselja Predejane (Bakarni potok) a veinom na desnoj obali reke June Morave na nivou ili ispod postojeeg MP E­75 glavnog puta, u duini takodje od oko 12.00 km; ova varijanta resenja takodje zahteva novu i kompletnu kontrolnu lateralnih vodotokova na levoj obali, kontrolu reke June Morave, ali postojei glavni put, sa manjim podesavanjima, bio bi zadran kao alternativni put; ova varijanta je bila pripremljena na zahtev i usvojena u procesu procene.

5.12 Deonica Cariina dolina ­ Vladiin Han

U skladu sa usvojenim Generalnim projektom, korridor ove deonice u svom prvom delu, u duini od oko 6 km, pokriva dolinu reke june Morave, tj. Grdeliku klisuru. Po prolasku pored Mominog Kamena, autoput napusta Grdeliku klisuru, zaobilazi grad Vladiin Han, i vraa se na dolinu reke June Morave, tj. na koridor postojeeg M ­ 1 glavnog puta. Pri proceni varijanti autoputa, dve varijante autoputa na deonici Cariina dolina ­ Momin Kamen, u duini od oko 5.2 km, uzete su u obzir. Prva je Crvena varijanta, a druga je Zelena varijanta. Utvrdilo se da je Zelena varijanta prihvatljivija. Crvena varijanta se prua u zonu postojeeg M ­ 1 glavnog puta. Jedna od kljunih stavki ove varijante je prolazak rute autoputa kroz naselje Dep. Po svojoj poziciji, ova ruta autoputa deli ovo naselje na dva dela i na taj nain postaje znaajna fizika prepreka izmedju delova naselja koje se protee kroz dolinu reke Dzep, a drugi deo je lociran na desnoj obali reke June Morave. Crvena varijanta ove rute napusta zonu postojeeg M ­ 1 glavnog puta na izlasku iz Dzepa, i ostaje na desnoj obali, dok postojei put ide preko mosta na levu obalu reke June Morave. Veoma uzan koridor od nekoliko mesta zahtevao je upotrebu nekoliko uzastopnih krivina u istom pravcu, sto nije poeljno sa aspekta dinamike vonje i standarda projekta.

5.13 Deonica Vladiin Han ­ Donji Neradovac

U Idejnom projektu, deonica Vladiin Han ­ Donji Neradovac podeljena je na sledee sektore: Sektor 3: Vladiin Han ­ Prevalac (km 900+100-910+188.55); Sektor 4: Prevalac ­ Suvi Dol (km 910+188.55 ­ 919+176.86); Sektor 5a: Suvi Dol ­ Donji Neradovac (km 919+176.86 ­ 926+358.18). Koridor projektovanog autoputa situiran je na desnoj obali reke June Morave i vise ili manje prati reno korito do sela Mazaraa na km 913 + 000. Zatim ruta ide preko leve obale do kraja deonice, jos uvek generalno pratei dolinu reke June Morave. Na datoj deonici nije bilo razmatranja varijanti resenja. Nasuprot Deonicama 3 i 4 gde se ruta autoput usmerava du postojeeg glavnog puta M ­ 1, ova deonica je relativno slobodna od ogranienja. Ruta postojeeg glavnog puta M-1 je bila na levoj strani zbog blizine grada Vranje. Da ovo nije uradjeno, razmotrila bi se uloga alternativnog puta koji prima sav lokalni saobraaj uz prisustvo postojeeg R ­ 214 regionalnog puta koji prolazi kroz centar Vranja. Ovo bi znaajno pogorsalo saobraaj u Vranju, u poredjenju sa stanjem pre izgradnje autoputa, sto bi bilo neprihvatljivo.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

5.14 Deonica Donji Neradovac ­ Levosoje

Razmotrene su dve varijante autoputa: Varijanta 1, koja ukljuuje izgradnju saobraajne trake uglavnom na desnoj strani, i Varijanta 2, koja ukljuuje izgradnju nove saobraajne trake uglavnom na levoj strani. Selekcija poeljne opcije i njena konfiguracija bile su pod jakim uticajem veza sa postojeim vezama sa postojeim putevima sa naseljima i potrebom da se izbegnu velika saobraajna optereenja u naseljima.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

6.

J AVNA RASPRAVA

U odnosu na pitanja koja se tiu zastite ivotne okoline, Klijent (PEPS) je ve pripremio 12 pododeljaka EIAs idejnog/odrivog projekta u skladu sa srpskim pravosudjem. Proces javnog obavestavanja se sastoji od etiri runde javnih konsultacija za svaki pod-odeljak (o TOR za konsultacije u vezi sa konsultantom za zastitu okoline, o spektru procene ivotne okoline, o nacrtu EIA i o nacrtu finalnog EIA) i sprovedeni su u periodu od 2006 do 2009. Pod-odeljke EIAs odobrilo je Ministarstvo za zastitu ivotne sredine Srbije. U skladu sa OP/BP 4.01 Zajmoprimac angaovao je nezavisnog konsultanta da pripremi dva Nivoa Koridora EIAs (jedan za E-75 i jedan za E-80). Osim konsolidovanja pod-odeljaka EIAs, Koridor Nivo EIAs se takodje odnosi na kumulativne, indukovane, indirektne i na prekogranine uticaje. Nacrt EIA je primila Banka i dala komentare na njega. Klijent je shodno tome aurirao Koridor Nivo EIAs i pripremio finalnu verziju dokumeta. Javna rasprava unutar zemlje u vezi sa nacrtom Koridor Nivoa EIAs je sprovedena u periodu od 25. februara (kada su dokumenta stavljena na uvid javnosti na sajtu Klijenta, kao i na licu mesta 11-og i 12-og marta (kada su Vranju odrani javni sastanci (za E-75). Javni pozivi su objavljeni u dnevnom listu Politika na srpskom i engleskom jeziku pozivajui javnost, autoritete i relevantne institucije da imaju uvida u EIA Projekat. Pre objavljivanja u novinama, EIA je isporuen Opstini Vranje i objavljen na PE Roads of Serbia web site. Predstavnici lokalne vlade obavestili su javnost preko svojih lokalnih medija o vremenu i mestu odravanja javnih konsultacija. Prvi nacrt Finalnog EIA dokumenta PEPS je primio 7-og aprila 2009.g. Ovaj Nacrt prvog finalnog EIA dokumenta ostaje na raspolaganju na Klijentovom web site-u. Komentari na nacrt za finalni EIA dokument mogu se poslati u Klijentovo odeljenje za zastitu ivotne sredine od 25. februara 2009. g.pa nadalje. Konsultacije i obavestavanje o RPF takodje je sprovedeno u skladu sa zahtevima OP 4.12, zajedno sa primerkom kopije nacrta date svim zainteresovanim licima i zajedno sa tablicom ovlasenja koja je takodje data svim licima pogodjenim projektom. RPF se u celosti pojavio kao nacrt na website PEPS i na WB Infoshop-u 03. aprila 2009.g. Pratei dodatne revizije predloena finalna verzija je objavljena u javnosti, a finalna runda konsultacija sa ljudima zahvaenim ovim projektom e biti sprovedena pri kraju maja 2009. g. posle ega e finalna verzija biti objavljena u javnosti za celu zemlju (PEPS website kao i na oglasnoj tabli u svim relevantnim opstinama) i na Infoshopu.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

*Oglas u dnevnim novinama (Politika, 25. februara 2009.) Javna rasprava je zavrsena 12. marta 2009. godine od 12h do 14h predstavljanjem predmeta EIA u prostorijama Opstine Vranje. (po lokalnom vremenu,

Predstavljanju EIA za projekat autoputa E-75, Nis ­ Granica BJRM, Deonica Grabovnica ­ granica BJRM, prisustvovali su predstavnici Opstine Vranje, autor EIA, predstavnik Svetske banke, predstavnici PE Putevi Srbije kao i zainteresovana javnost. Lista uesnika je ukljuena u ovaj izvestaj. U toku javnih konsultacija, nije bilo znaajnih primedbi u vezi sa pitanjima zastite ivotne sredine. Medjutim, u toku analize socijalnog aspekta Projekta, predstavnik lokalne vlade iz Vladiinog Hana stavio je primedbu u vezi sa pozicijom projektovanog poravnanja za deo puta od Cariine Doline do Mominog Kamena. Gradjani su izrazili svoju zabrinutost u vezi sa oekivanim negativnim uticajima na poziciju prihvaenog poravnanja na socijalno okruenje. Predstavnici lokalne zajednice veruju da poravnanje nije trebalo da bude projektovano izvan naselja, kao i da prihvaena pozicija moe da dovede do deficita u poslu i da podstakne migraciju ljudi, posto su ekonomska postrojenja smestena uglavnom izvan podruja rezervisanog za izgradnju autoputa. Projektanti autoputa su objasnili potrebu za postavljanjem glavnog autoputa izvan rezidencijalnog podruja iz razliitih razloga, ukljuujui buku, kvalitet vazduha, ogranienja terena, i sigurnost. Takodje su dali detalje u vezi sa spajanjem lokalnih puteva sa autoputem, da bi se obezbedio dovoljan pristup i obezbedio ekonomski razvitak.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Predstavnici lokalne vlade iz Leskovca imali su primedbu na deo EIA iz Grdelice do Cariine Doline, od km 873+714 do km 855+726.74. Gradjani su se alili na prihvaeni koncept dreniranja trotoara na deonici Grdelica ­ Cariina Dolina, posto za ovu lokaciju tretman zagadjenih voda separatorima za ulja i maziva nije naveden po projektu. Osim gore navedenih primedbi, nije bilo znaajnih primedbi na projektovana resenja u toku javnih konsultacija. Veina postavljenih pitanja i komentara posmatrana je kao detalji tehnikog resenja za zastitu okoline, dok su prodiskutovane neke stake iz Plana za upravljanjem okolinom (vibracije, tipovi filtera za tretman vazduha u tunelima, spektar aktivnosti za monitoring ii drugo). Dva glavna generalna problema koje su postavili mestani bila su: Otcepljenje pristupa poljoprivrednom zemljistu; i Potencijalno mesanje-osteenje vodonapajanja, kao sto su izvori i bunari. U toku diskusija, projektanti autoputa su dali uveravanja da e problem otcepljenja pristupa poljoprivrednom zemljistu biti dalje razmatran u toku detaljnog projekta i principa kojeg prati trenutni projekat da bi se odrala poznata mesta prelaska dodavanjem mostova ili prelaza za pesake. Potencijalno osteenje izvora vode bi se takodje razmotrilo u toku detaljnog projekta tamo gde je to potrebno, cevi ili propusti bi omoguili trajan protok vode ispod puta. Tabela 6-1 Lista uesnika u javnoj raspravi Name Surname and Address and Phone No. Contact

Institution

e-mail

Jovan Stojkovi

Fiziko lice

Brae Jugovia 2 [email protected] 17 520 Bujanovac arka Zrenjanina 25 17 500 Vranje

Dragan orevi

Fiziko lice Opstina Vladiin Han

Dragan Dimitrijevi

Zamenik predsednika Opstine Vladiin Han Fiziko lice

+381 64 50 68 397

Aleksandar Nikoli

+381 18 51 08 00

Vlajko Mitrovi

Motel Dep

Milan Stojakovi

Motel Dep Institucija

+381 61 18 43 774 Address and Phone No. Contact

Ime I prezime

e-mail

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Opstina Vranje Nela Cvetkovi lan gradskog vea za ekologiju, turizam I ugostiteljstvo Opstina Vranje Dragana Miladinovi Sekretarijat Inspekciju ii okoline za zastitu +381 17 41 15 04 +381 17 40 23 28 +381 64 89 07 677 [email protected] m

WB representative, Mr. Nikola Ille Autor EIA, Mr. Miksa B. Jovanovi PE ,,Putevi Srbije: Igor Radovi, Mimoza Jelii, Dusica Milinkovi

Javno preduzee "Putevi Srbije"

7.

PLAN UPRAVLJANJA ZASTITOM IVOTNE SREDINE

7.1 Uvod

U ovom odeljku izvestaja predstavljen je Plan zastite ivotne sredine (u daljem tekstu EMP ) za ovaj deo projekta, koji daje okvire rukovoenja ekoloskim i socijalnim elementima projekta, od detaljnog dizajna i izgradnje do pustanja u promet. Preporuka ove studije je da izvoai osmisle 7 Sistem zastite ivotne sredine (u daljem tekstu EMS ) koji bi trebalo da bude u skladu sa ISO 8 14001, kao i Plan ekoloskog i socijalnog upravljanja projektom (u daljem tekstu PEMP ), koji e obuhvatiti sve aspekte izgradnje projekta. Koncept i korisenje planova zastite ivotne sredine se poslednjih godina sve vise primenjuje, u velikoj meri zahvaljujui i uspesnoj primeni preporuka i postupaka iznetih u projektnim planovima zastite ivotne sredine. Kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, danas je ve ustaljena praksa da se u svrhu procena ekoloskih i socijalnih uticaja zahteva od izvoaa radova razrada i prosirenje izvornog EMP-a koji se podnosi Agenciji za zastitu ivotne sredine sa detaljnim opisom plana sprovoenja ugovorom preuzetih obaveza, koji uglavnom sadri podatke o tome kako, ko i gde izvodi projekat. U sluajevima kada se u EMP-u projekta navodi da e se sa gorivima, uljima i drugim stetnim materijama postupati u skladu sa najboljom meunarodnom praksom, to ukljuuje i zahtev da izvoai urade Projektni plan upravljanja opasnim materijama. Ovo omoguava nadziranje (monitoring) i finansijsku reviziju plana, da bi projekat bio u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom, kao i sa politikom i standardima meunarodnih finansijskih institucija. U ovom smislu preporuka Agencije za zastitu ivotne sredine je da se ugovorom izvoai radova obaveu da saine dole navedene planove na poetku radova. Smatra se boljom strategijom da odgovornost za bezbednost ivotne sredine (u daljem tekstu 9 E&S ) preuzimaju izvoai radova, a ne sam Koridor 10 D.O.O. (K10DOO) ili konsultanti 10 upravljanja projektom (u daljem teksu PMC ). Ova preporuka uzima u obzir injenicu da K10DOO ima ogranieno iskustvo u sprovoenju projekata sa moguim uticajem na ivotnu sredinu, kao i to da su inostrani izvoai moda mnogo bolje upoznati sa ovakvim nainom rada i da ak sprovode i ISO sisteme upravljanja ivotnom sredinom, sto je sve rasirenija praksa. Oni bi zato trebalo da bez teskoa saine projektne planove za upravljanje ivotnom sredinom, koji su u skladu i sa domaim zakonima. Dodatni znaaj ovakvih planova sastoji se u tome sto e oni u obzir uzimati specifinosti projekta i sto mogu da se saine u sklopu planiranja izgradnje tretirajui segmente kao sto su skladistenje goriva, izbor i sadnja zelenila, nabavka materijala i ugovori sa podizvoaima radova. Projekat ve predvia nezavisne konsultantske usluge u domenu zastite ivotne sredine kroz monitoring i finansijsku reviziju svih njegovih aspekata. U ove procedure lako e se uklopiti priprema EMP-a, omoguavajui tokom monitoringa nezavisnim konsultantima vrsenje finansijske revizije pojedinanih planova izvoaa radova za upravljanje ivotnom sredinom i izvestavanje K10DOO i PMC o nalazima i moguim korektivnim merama. Predvieno je da rezultati monitoringa budu dostupni meunarodnim finansijskim institucijama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bi se osigurala transparentnost upravljanja ivotnom sredinom u implementaciji ovog projekta.

6

6 7

Enivornmental Management Plan Environmental Management System 8 Project Environmental & Social Management Plan 9 Environment and Safety 10 Project Management Consultants

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Detalji ugovornih aranmana i broj i lokacija gradilista u ovoj fazi nisu sasvim poznati, ali se na osnovu broja deonica puta predvia da e broj gradilista biti izmeu 5 i 8. Ugovori e postovati meunarodne standarde i standarde Svetske banke, ukljuujui i meunarodne zdravstvene i bezbednosne standarde u cilju zastite svih radnika i graanstva u blizini mesta izvoenja radova. Shodno njima, predvia se da e svi radnici biti obueni za svoje poslove; svi radovi bie predmet prethodne procene rizika: izvoai e osigurati bezbednost na radu, uz odgovarajue standarde bezbednosti i obuku; radnici e se pridravati pravila zastite na radu. S obzirom na ove mere, planovi zastite ivotne sredine ne sadre kompletan spisak bezbednosnih i zdravstvenih standarda.

7.2 Zakonska regulativa u Srbiji

Propisi iz oblasti zastite ivotne sredine predstavljaju kombinaciju svih mera koje zahtevaju relevantni planski dokumenti. U ovu grupu spadaju zakonske mere i mere predviene drugim aktima, normama i standardima i relevantnim propisima kojima se ureuje ova oblast. Uprkos svojoj vanosti, specifina problematika autoputa, to jest njegovog potencijalnog uticaja na ivotnu sredinu nije obuhvaena konkretnim propisom. Zakon o zastiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04) propisuje osnovne odredbe i obavezu pripreme procene uticaja na ivotnu sredinu, koja je sastavni deo planiranja i projektovanja vezanih za zastitu ivotne sredine. Zakon o zastiti ivotne sredine propisuje sledee mere i uslove zastite ivotne sredine: Preventivne mere Uslovi zastite ivotne sredine Mere zastite od opasnih materija Programi i planovi Za potrebe sastavljanja ovog izvestaja koriseni su i sledei propisi: Zakon o zastiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04) Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03, 34/06) Zakon o vodama (Slubeni glasnik SRS, br. 46/91, 67/93, 53/93, 48/94, 54/96 Zakon o putevima (Slubeni glasnik SRS, br. 46/91, 52/91, 67/93, 48/94, 42/98, 101/05) Zakon o prostornom planiranju (Slubeni glasnik SRS, br. 44/95) Zakon o zastiti na radu (Slubeni glasnik SRS, br. 42/91) Zakon o zastiti na radu ­ dopuna (Slubeni glasnik SRS, br. 53/93) Zakon o zastiti spomenika kulture (Slubeni glasnik SRS, br. 28/77, 34/81, 71/94) Zakon o zastiti spomenika kulture ­ dopuna (Slubeni glasnik SRS, br. 47/87) Zakon o korisenju i zastiti izvora za vodosnabdevanje (Slubeni glasnik SRS, br. 27/77) Zakon o poljoprivrednom zemljistu (Slubeni glasnik RS, br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/96, 62/06) Zakon o prostornom planiranju Republike Srbije; poglavlje 5. Turizam i zastita ivotne sredine i zastita prirodnih i kulturnih bogatstava (Slubeni glasnik RS, br. 13/96) Zakon o sumama (Slubeni glasnik RS, br. 46/96, 83/92, 53/93, izmene i dopune 67/93, 48/94, 54/96) Pravilnik o planiranju puteva (Slubeni list SFRJ, br. 35/81) Pravilnik o prevozu goriva (Slubeni list SFRJ, br. 26/85) Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Slubeni glasnik FRS, br. 31/82, 46/91) Pravilnik o odreivanju zona sanitarne zastite izvorista (Slubeni glasnik FRS, br. 33/78) Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka (Slubeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99, 19/06) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS, br. 54/92)

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Slubeni glasnik RS, br. 47/83, 13/84, 46/91) Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik RS, br. 60/94, 63/94) Pravilnik o upravljanju otpadnim uljima (Slubeni glasnik RS, br. 60/08) Uredba o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Slubeni list SFRJ, br. 3/68) Uredba o klasifikaciji voda (Slubeni glasnik RS, br. 31/82) Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju. (Slubeni glasnik RS, br. 53/02) Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zastite i mere prevencije, ublaavanja i otklanjanja posledica stetnih po ivotnu sredinu i spasavanje civilnog stanovnistva i materijalnih dobara (Slubeni list SRJ, br. 54/94) S obzirom na ogranien broj propisa o zastiti ivotne sredine koji se tiu gradnje puteva u domaem zakonodavstvu, koriseni su propisi i opste smernice drugih zemalja koje su uestvovale u meunarodnim projektima. Upotrebljavane su opste smernice Merkblatt zur Umweltverträglichkeitsstudie in der Strassenplanung, naroito kad je re o buci (Richtlinien für den Lärmschutz an Strassen, RLS - 90) i zagaenju vazduha (Merkblatt über Luftverunreinigungen an Strassen, Mlus - 92).

7.3 Opste mere zastite u toku izgradnje

Kao sto je ve objasnjeno u ovom izvestaju, pitanje opste zastite ivotne sredine bie regulisano ugovorima, u sklopu organizacije i planiranja rada i aktivnosti na svim lokacijama. Svaki izvoa radova e dodatno raditi na merama ublaavanja posledica zagaenja ivotne sredine navedenim u proceni uticaja na ivotnu sredinu i EMP-u, i pripremiti sopstvene planove kontrole (ili upravljanja), koje e, izmeu ostalog ukljuivati Plan upravljanja saobraajem i prilazom gradilistu. Plan upravljanjem otpadom i otpadnim vodama i Plan skladistenja ulja i goriva (Tabela 8-2). U ovim planovima izvoa e izneti detaljne predloge o nainu izvoenja radova, odreenim postupcima i opremi koju namerava da koristi, u cilju njihovog usklaivanja sa HSE (Health Service Executive) standardima naznaenim u ugovoru, prilagoenim najboljim dostupnim tehnikama i standardima Svetske banke.

Mnoge od opstih mera zastite ivotne sredine e ve biti sadrane u ugovoru o izgradnji, koji e zadovoljavati meunarodni standard (FIDIC i drugi). Tako e svaki izvoa dati informacije o nainu rada na svojim lokacijama ­ na primer o tome koje e ovlasene deponije koristiti i kako e organizovati saobraaj u blizini lokacija na kojima radi. Svaki izvoa je u obavezi da angauje i osoblje HSE, a ono e podnositi izvestaje HSE konsultantu upravljanja projektom, koji savetuje K10DOO. Osim toga, predvieno je da u Projekat budu ukljueni i nezavisni konsultanti za zastitu ivotne sredine, koji e davati neformalne savete i obavljati monitoring i finansijsku kontrolu.

Svim gradilistima e se upravljati u skladu sa domaim propisima o gradnji i HSE, kao sto su Zakon o bezbednosti na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o zdravlju na radu prilikom izvoenja graevinskih poslova (Slubeni glasnik RS, br. 53/97). Gradilista, skladista opreme i materijala i privremeni prilazi treba da zauzimaju samo onoliko prostora koliko je neophodno za njihovo funkcionisanje i da pritom ne ugroavaju floru i faunu,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

spomenike kulture, ili lokalnu zajednicu. Sva gradilista e biti u obavezi da postuju meunarodne HSE standarde, pa e shodno tome imati i odgovarajue kapacitete za dovod higijenske i odvod otpadne vode i kanalizaciju, a odlaganje smea e se u potpunosti vrsiti prema vaeim standardima, ukljuujui i odvajanje razliitih vrsta otpada (Europian Waste Code ­ Evropski kodeks o odlaganju otpada). Ovi uslovi e biti uneti u ugovore za izgradnju, sto bi trebalo da obezbedi da izvoai izdvoje dovoljna sredstva za efikasno upravljanje po HSE standardima. U ovoj fazi je nemogue u donjoj tabeli tano navesti troskove odlaganja otpada i otpadne vode i troskove kanalizacionog sistema, s obzirom na injenicu da veliina, vrsta i lokacije gradilista nisu poznate. Prema tome, nepoznat je i izbor tehnologija, koje se mogu kretati u rasponu od privremenog prikljuivanja na ve postojee sisteme, do pravljenja kanalizacije ili upotrebe mobilnih ureaja za higijensku vodu ili mobilnih sanitarnih ureaja. Stroge mere zastite sprovodie se izvan zona dozvoljenih za gradnju, sto znai da se prostori izvan deonice autoputa koja se gradi ne smeju koristiti za stalno ili privremeno skladistenje materijala, kopanje zemlje ili peska, parkiranje vozila ili popravku opreme. Povrsinski sloj zemlje e se odstranjivati i ispravno skladistiti, kako bi se ponovo iskoristio za reklamaciju i biorestoraciju. Sve materije koje sadre ugljovodonike imae dvostruku zastitu i uvae se na obezbeenim mestima, van domasaja nestrunih lica. Rukovanje gorivima, derivatima nafte i petrolejom za vreme graevinskih radova bie mogue samo u prostorijama koje imaju opremu za smanjenje posledica zagaenja, kao sto su 'nosai' ili posebne ploe za fiksiranje, kako bi se spreilo izlivanje. Svi materijali kontaminirani naftom ili petrolejom bie sakupljeni, tretirani kao opasne materije i odneti na za njih predviena mesta. Bie zabranjeno otvarati prilazne puteve bez dobijene dozvole ili saglasnosti. Oprema e stajati samo na posebno odreenim mestima, gde e biti mogue spreiti zagaenje zemljista gorivima i uljima i derivatima petroleja. U sluaju da doe do zagaenja zemljista ugljovodonicima, ono e biti tretitano kao poseban otpad i sklonjeno na dozvoljene i projektom predviene otpade, u skladu sa Planovima izvoaa za upravljanje otpadom. Sistematsko skupljanje i odlaganje vrstog otpada za vreme graevinskih radova (ukljuujui ambalau od hrane i materijala, kao i drugih vrsta otpada) vrsie se na za to odobrenim mestima, u skladu sa Planovima izvoaa za upravljanje otpadom. isenje opreme i vozila e biti dozvoljeno samo na za to odreenim mestima, gde je mogue izbei zagaenje zemljista i vode. Bie kontrolisano i ispiranje mesalica za beton i uklanjanje preostalog betona; posle izlivanja betona zaprljana oprema bie prana u posebnim bazenima. Nakon toga e preostali tvrdi beton moi da se odloi kao 'inertan otpad' ili da se ponovo iskoristi za poravnavanje terena.

Da bi se izbegle negativne promene rene morfologije i spreilo zagaenje bie neophodno planiranje i organizacija svih radova na rekama ili u njihovoj blizini, po mogustvu po sistemu 'permit-to-work', koji na sistematian nain predvia i procenjuje mogue opasnosti po ivotnu sredinu. Takvi radovi se onda mogu nazvati 'kontrolisane aktivnosti'. Primena ovakvog sistema je veoma direktna i od svakog izvoaa zahteva da paljivo planira potencijalno 'osetljive' zahvate, kao sto su oni na rekama. Uobiajene procedure mogu ukljuivati: Izvoenje radova samo kad vodostaj nije visok i nema poplava

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Obuka i upoznavanje radnika koji rade na masinama sa specifinostima posla Provera svih masina i opreme pre upotrebe, zbog opasnosti od prosipanja stetnih tenosti Upotreba biorazgradivih ulja i ulja za podmazivanje (praksa koja je sve dostupnija, tako da postaje uobiajena meu izvoaima koji rade u blizini vodenih tokova) Priprema konkretnih planova za mogue sluajeve opasnosti, kako bi se moglo adekvatno reagovati na bilo kakav incident ili oticanje opasnih materija Skladistenje svih goriva na bezbednoj udaljenosti od vodenog toka Spreavanje toenja goriva u blizini vodenog toka i/ili preduzimanje mera predostronosti kako bi se spreilo prosipanje

Po zavrsetku vaenja sirovina i materijala, kopovi i mesta za odlaganje otpada e biti vraeni u prvobitno stanje gde god je to mogue, da bi se umanjio vizuelni efekat promena i omoguilo obnavljanje prirodne vegetacije. Ovo nee uvek biti izvodljivo, posebno tamo gde se sirovine vade is aktivnih, zvaninih kamenoloma, na iji rad Projekat ima veoma ogranien uticaj. Isto se odnosi i na ve postojee deponije za odlaganje otpada.

7.4 Planiranje interventnih mera

U fazi izgradnje, svi izvoai radova e pripremiti planove interventnih mera u skladu sa ostalim planovima, kao sto su Upravljanje otpadom i Skladistenje nafte i goriva. Planovi interventih mera odreuju nain reagovanja u nepredvienim situacijama ili u sluaju udesa i omoguavaju adekvatnu koordinaciju sa interventnim slubama. Prilikom pustanja u promet autoputa, slube nadlene za autoput pripremie planove interventnih mera za delove projekta i integrisae ih u postojee procedure i planove. S obzirom na opasnost od udesa vezanih za vozila koja prenose opasne materije, neophodne su odreene mere ublaavanja posledica. Najvaniji aspekti interventih planova u sluaju udesa, npr. prosipanje opasnih materija iz vozila/kamiona preko 3.5t, su sledei: Dobra organizacija interventnih ekipa na licu mesta; Dobra snabdevenost opremom za aktivnosti koje se preduzimaju u sluaju udesa; Dobra snabdevenost specijalnom odeom i ostalom zastitnom opremom koja omoguava delovanje u takvim okolnostima; Hitno donosenje odluka u toku interventnih operacija na licu mesta.

Plan autoputa uzima u obzir mogunost prosipanja opasnih materija bazirajui se na proceni faktora rizika kao sto su usponi puta, i obezbeuje izradu odbojne ograde, da bi se smanjio rizik od prosipanja opasnih materija u sluaju sletanja vozila sa puta i prevrtanja niz nasip. Mostovi takoe poveavaju rizik od zagaenja vode. S obzirom da je, u sluaju zagaenja vode opasnim materijama, sanacija tesko izvodljiva, princip je da se takvo zagaenje sprei uvoenjem ogranienja brzine, izgradnjom visokih ivinjaka i odbojnih ograda. Slube za odravanje puteva bie pripremljene za sluajeve prosipanja opasnih materija tako sto e raspolagati posebnom opremom kao sto su pumpe i apsorbent za isenje, i obezbediti planove za adekvatno odlaganje takvih materija. One e se, takoe, baviti redovnim odravanjem, ukljuujui isenje sljunka i separatora naftnih derivata.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tipine mere u sluaju prosipanja naftnih i petrolejskih proizvoda iz cisterni i ostalih vozila su sledee: Zatvarnje osteenih rezervoara; Sakupljanje zagaujue materije koja se prosipa; Ispumpavanje materijala koji je ostao u osteenom rezervoaru; Izgradnja rovova za sakupljanje prosute materije; Pokrivanje podruja izloenih zagaenju apsorbentom, uklanjanje zagaujue materije skupljene na povrsini, uklanjanje natopljene zemlje na propisano mesto, a u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija; Uklanjanje kontaminiranih slojeva zemlje i ponovno nanosenje nezagaene zemlje; Ispumpavanje zagaene vode iz izvora u blizini udesa; Obradiva zemlja koja je bila izloena zagaenju usled prosipanja opasnih materija ne sme se koristiti za proizvodnju hrane u odreenom vremenskom periodu.

Transport opasnih hemikalija i materija u skladu je sa zakonima i planovima interventih mera koji su deo nacionalnih strategija sanacije u koje su ukljuene specijalizovne slube vlade.

7.5 Operativni aspekti

Nekoliko aspekata funkcionisanja autoputa kao i upravljanja njime imaju implikacije za ivotnu sredinu, i predstavljeni su u ovom odeljku izvestaja, a ukljuuju sledee: Autoput e imati neophodnu putnu povrsinu, signalizaciju i saobraajne znake, koji e ukljuivati sve oblike neophodnih ogranienja i obavestenja; Operacioni planovi zimskog odravanje uzee u obzir zastitu ivotne sredine; Nasipi autoputa bie odravani tako da se obezbedi bolja preglednost, sprei zamor vozaa izazvan izgledom okoline, kao i da se izbegne erozija tla; Zbog mogueg zagaenja izazvanog funkcionisanjem autoputa, bie obezbeena zelena povrsina kao tampon zona, sirine oko 5m, sa travom koja nee biti korisena za ishranu stoke. Nee se koristiti herbicidi za kontrolu rasta korova. Razmotrie se smanjenje salinizacije zemljista oko autoputa natrijum hloridom, u svrhu zimskog odravanja, kao i njegova zamena drugim substancama koje imaju slian ili bolji odmrzavajui efekat. Ako se so bude koristila za odravanje, bie razmotreno odgovarajue planiranje i odlaganje ove materije; U toku detaljnog projektovanja sistema odvoda atmosferskih voda sa autoputa takoe e se imati u vidu mogui uticaji na ivotnu sredinu uz autoput; Ve je razmotrena prevencija zagaenja zemljista i vode prilikom projektovanja zatvorenog sistema odvoda atmosferskih voda problematinim deonicama. Ovaj sistem inkorporira filtriranje ulja i sljunka. Reservoari e se periodino prazniti, u okviru aktivnosti odravanja. Kontrola uticaja autoputa na ivotnu sredinu bie deo nacionalnog sistema nadzora autoputeva, a ukljuivae periodinu kontrolu vazduha i merenje nivoa buke.

7.6 Monitoring

Kontrola (monitoring) uticaja ovog projekta na ivotnu sredinu poee u toku faze izgradnje i nastavie se nakon pustanja autoputa u promet. Sadasnji EMP prediva osnovne parametre koji e se kontrolisati da bi se utvrdilo da li su gore navedene mere ublaavanja stetnih uticaja efektivno sprovedene. Ovi parametri se navode u daljem tekstu. Za mnoge relevantne aspekte kao sto su kvalitet vazduha i vode, ili usmeren odvod atmosferskih voda, srpski zakoni predvidjaju standarde

Javno preduzee "Putevi Srbije"

koji moraju biti zadovoljeni. Nakon dodele ugovora za izgradnju, individualni izvoai radova e zajedno sa K10DOO sastaviti detaljni program kontrole sa navedenim vrednostima za svaki od indikatora. Taj program e biti prilagoen zahtevima svake pod-deonice kao i elementima EMS-a izvoaa radova i EMP-a pojedinanih gradilista. Svaki izvoa radova sastavie program kontrole u pisanoj formi koji e biti vrednovan od strane nezavisnih konsultanata za zastitu ivotne sredine i zainteresovanih strana u Projektu, ukljuujui i nadlene agencije. U ovoj regiji (reka Juna Morava, Seliska dolina, Vircina, Katieva Dolina, Seliste, Koznika, Vrla, Slatinska Reka i Kopasniki Potok, Vojniki Potok i Oraoviki Potok) zabeleeno je zagaenje vodenih tokova, usled neodgovarajueg upravljanja otpadnim i komunalnim vodama, koje se ulivaju u navedene vodene tokove i utiu na poljoprivrednu proizvodnju. Polazne vrednosti parametara ovog programa kontrole treba da odslikavaju ovu injenicu. Isto tako, neka podruja regiona koji se nadzire belee porast nivoa buke prouzrokovan saobraajem. Trenutno stanje se odnosi na saobraaj na sadasnjoj mrei puteva: glavni put M ­ 1, regionalni put P ­ 214 i eleznika pruga Beograd ­ Skoplje.

7.7 Faza izgradnje

U toku izgradnje, obaveze kontrole koje imaju izvoai radova odredie se planom kontrole koji e se izraditi zajedno sa PMC i relevantim nadlenim organima ubrzo nakon poetka radova na terenu. Indikatori e ukljuivati BOD, COD, suspendovane estice ulja i masnoe, kao i sve druge parametre u odnosu na specifine zahteve pojedinih gradilista, koji se baziraju na prirodnim karakteristikama tog gradilista i vrsti graevinskih aktivnosti koje se vrse. Na ekoloski osetljivijim podrujima indikatori e biti odraz potrebe da se sprovede vea zastita, a kontrola e biti intenzivnija.

7.7.1

Buka

Nivoi izloenosti buci navode se u Zakonu o dozvoljenim nivoima buke (Slubeni glasnik RS br. 54/92). Korisenjem opreme za merenje nivoa buke ustanovie se poetne vrednosti, a zatim e se u toku izgradnje merenjem ustanoviti porast nivoa buke i postovanje standarda. Ustanovljeno je da je najbolji nain kontrole nivoa buke u toku izgradnje, nalaganje upotrebe opreme koja je u skladu sa standardima nivoa buke, kao na primer 85 dBA, a zatim redovna kontrola emisije, koja ukljuuje reakcije na albe od strane lokalnog stanovnistva ili privrednih subjekata. Ako se prekorae prihvatljivi nivoi buke, osoblje izvodjaa radova zadueno za ekologiju i osoblje zadueno za obavljanje gradjevniskih poslova bie duni da primene mere ublaavanja posledica kao sto je privremena zastita ili reorganizacija gradilista.

7.7.2

Zagaenje vazduha

Kontrola zagaenja vazduha u toku izgradnje ukljuuje procenu kvaliteta vazduha u blizini nastanjenih podruja, koja se bazira na zakonom odreenim standardima. Parametri koje treba kontrolisati ukljuuju prisustvo estica, azotnih oksida, ugljen dioksida i monoksida. Dodatna kontrola uticaja gradilista na kvalitet vazduha bie obavljena u sluaju albi od strane lokalnog stanovnistva. Uz merenje kvaliteta vazduha posmatrae se funkcionisanje opreme za izgradnju,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

kao sto su bageri, generatori i sl., koje je potrebno redovno odravati u skladu sa specifikacijama proizvoaa, da bi se smanjile stetne emisije.

7.7.3

Voda

Relevantni parametri za procenu uticaja na povrsinsku vodu su sledei: pH, koncentracija razgradjenog kiseonika, otpadni materijal, zamuenost, koncentracija organskih jedinjenja i mineralnih ulja. Relevantni parametri za procenu uticaja na podzemne vode podeljeni su na geoloskehidrogeoloske i fiziko-hemijske i hemijske parametre. Prva grupa parametara ukljuuje uticaje na podzemne vode u smislu dinamike i kvaniteta, dok se duga grupa odnosi na uticaj na kvalitet podzemnih voda (npr. pristustvo mineralna ulja, organskih jedinjenja, teskih metala). Ispitivanje treba da se vrsi uzvodno i nizvodno od gradilista. Svaki izvoa radova utvrdie poetne vrednosti uzimajui uzorke pre poetka radova a zatim otprilike jednom meseno u toku izgradnje, uz intenzivirano ispitivanje uzoraka u toku skidanja povrsinskog sloja zemljista i u toku glavnih radova na zemljistu.

7.7.4

Zemljiste

Relevantni parametri procene uticaja na zemljiste su: pH, koncentracija teskih metala, ulja, i organskih substanci. Zemljiste u blizini puteva sa visoko-frekventnim saobraajem, kao sto je to sluaj ovde, treba testirati na prisustvo opasnih materija, kao sto su tipini teski metali i olovo, koje moe da se akumulira iz izduvnih gasova vozila koja jos uvek koriste olovni benzin, i dalje prisutan na tristu u regionu.

7.8 Faza eksploatacije

U toku funkcionisana autoputa kontrolisae se relevantni ekoloski aspekti koji ukljuuju buku, vazduh, i kvalitet vode i zemljista. Dobijeni rezultati e odrediti dodatne neophodne mere zastite ivotne sredine, kao sto su obezbeivanje dodatnog smanjenja nivoa buke, uredjenje zelenih povrsina i modifikacija odvoda atmosferskih voda sa autoputa ili njegovog tretiranja.

7.8.1

Buka

Merenje nivoa buke u operativnoj fazi treba da se obavlja u intervalima od godinu dana i u sluaju albi lokalnog stanovnistva. Mesta izabrana za kontrolu buke u toku izgradnje su gradjevine u najveoj meri izloene buci, na sledeim geodetskim oznakama: km 868 + 750 ­ leva strana km 872 + 200 ­ desna strana km 874 + 300 ­ desna strana km 876 + 350 ­ leva strana

Javno preduzee "Putevi Srbije"

km 877 + 550 ­ leva strana km 877 + 900 ­ leva strana km 880 + 930 ­ leva strana km 885 + 450 ­ leva strana km 891 + 750 ­ desna strana km 896 + 750 ­ obe strane km 897 + 750 ­ desna strana km 900 + 750 ­ obe strane km 903 + 350 ­ leva strana km 910 + 200 ­ obe strane km 916 + 750 ­ desna strana km 925 + 100 ­ obe strane

7.8.2

Vazduh

S obzirom da e autoput -75 prolaziti kroz naseljena podruja, mogu se oekivati neki negativni uticaji na kvalitet vazduha. Treba izraditi plan kontrole uticaja na ivotnu sredinu u svrhu verifikacije primenjenog modela uticaja, ali i da bi se utvrdili dugoroni trendovi u zagaenju vazduha. Uz to rezultati kontrole kvaliteta vazduha sluie kao osnova za procenu postojanja rizika po zdravlje stanonistva, za ispitivanje albi graana, kao i za prikupljanje podataka u sluaju promena u prostornom planiranju. Merenje ugljenmonoksida (C) i azotdioksida (N2) peporuuje se u prvoj fazi monitoring programa. Ako rezultati merenja pokau poveanu koncentraciju u odnosu na dozvoljenu, lista zagaivaa treba da se prosiri i da se izvrsi merenje azotmonksida (N), sumpordioksida (S2), ugljenog hidrina (CXHY), olova (Pb) i estica (PM10). Analiza uticaja novog autoputa ­ 75 pokazuje da e uticaj predvienog saobraajnog prometa na kvalitet vazduha biti ogranien na uski koridor du autoputa. Predvia se poviseni nivo lokalizovanog zagaenja vazduha na oba kraja tunela, tako da e se merenje kvaliteta vazduha obavljati i na ulazu i na izlazu tunela Manajle. U program merenja kvaliteta vazduha spadaju i posebni profili: km 868+750 na levoj strani autoputa u mestu Velika Grabovica i km 872+200 na desnoj strani autoputa u mestu Oraovica, Gramada km 903+350, Prevalac km 910+200 i Ranutovac km 916+750. U cilju merenja koncentracije zagaujuih materija koja emituju motorna vozila u operativnoj fazi novog autoputa E-75 neophodno je da su sve merne stanice postavljenje na isti nain, jer je samo tako mogue formirati odgovarajui model rasprstranjenosti zagaenja, koji bi obezbedio veoma pouzdane podatke o posebnoj distribuciji zagaenja vazduha u zoni izloenoj zagaenju. Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS br. 54/92, 30/99, 19/06) izmeu ostalog regulise kriterijume za odreivanje mernih mesta. Broj i distribucija mernih mesta u okviru mree mernih mesta zavisi od prostorne gustine i vremenske distribucije zagaujuih materija. Raspored mernih mesta zavisi od podruja na kojem se ispituje kvalitet vazduha, od rasporeda i vrste izvora zagaivanja, gustine naseljenosti, orografije terena i meteoroloskih uslova. Prilikom odreivanja lokacija za postavljanje mernih stanica za ispitivanje kvaliteta vazduha moraju se ispuniti sledei uslovi: merno mesto mora biti karakteristino za podruje odabrano u skladu sa generalnim planom,

Javno preduzee "Putevi Srbije"

merna stanica bie postavljna tako da obezbeuje podatke koji se mogu porediti sa podacima sa ostalih mernih stanica u okviru kontrolne mree, moraju se ispuniti i odreeni fiziki uslovi

U toku prve faze kontrole, koja bi trebalo da traje 5 godina, bie neophodna periodina kontrola vazduha (1 mesec po sezoni), zato sto utvrivanje trendova u zagaenju vazduha podrazumeva merne podatke za minimalni period od 5 uzastopnih godina. Samo u sluaju da periodina merenja pokau da je dodatna kontrola kvaliteta vazduha neophodna, treba pristupiti stalnoj kontroli kvaliteta vazduha, tj. treba zapoeti drugu fazu kontrole.

7.8.3

Voda

U operativnoj fazi, predvia se kontrola kvaliteta vode kljunih, potencijalno problematinih, vodenih tokova, da bi se utvrdilo stanje ivotne sredine. U skladu sa detaljnim opisom Projekta, i prema kriterijumima Evropske unije, sistem odvoda atmosferskih voda ukljuuje i otvorene i zatvorene separatore. Ovi separatori sljunka i separatori ulja i vode predvieni su planom autoputa i slue za efektivno ograniavanje zagaenja izazvanog funkcionisanjem autoputa. Ipak, jake oluje mogu previse opteretiti ovaj sistem, sto je trenutno sluaj u velikom delu Evrope. S obzirom na ovu injenicu, kontrolu povrsinskih voda u operativnoj fazi treba vrsiti nizvodno od mesta gde se odvodni kanali ulivaju u bazene. Prikupljanje uzoraka na reci Slatini treba obavljati nizvodno od mosta na km 869 +180. Kod oznake km 885 + 996, autoput se protee tik uz reku Junu Moravu. Prikupljane uzoraka na reci Junoj Moravi treba da se obavlja nizvodno od mesta gde se odvodni kanal uliva u reku i odgovarajue geodetske oznake. Kontrola June Morave i njenih pritoka, Kuajske reke, Sokolice i Koznike reke, treba da se obavlja nizvodno od mesta gde novi put premosava pomenutu taku, pre mesta ulivanja u Junu Moravu. Kvalitet vode reke Vrle treba kontrolisati prikupljanjem uzoraka kod geodetske oznake km 896 + 741.36, nizvodno od od mosta i kanala koji se u nju uliva i nizvodno od mesta gde se odvodni kanal uliva u rezervoar (una Morava), od mesta filtriranja kod geodetske oznake km 921+867. Kod te oznake, ispitivanje treba obaviti kada se pojavi relevantan talog u toku prvih 15min. Program ispitivanja ukljuuje i parametre koji pokazuju kvalitet podzemnih voda i nivo zagaenja materijama koje dolaze sa autoputa. Ovaj program podrazumeva sledea merenja: Merenje na terenu: temperatura vazduha i vode, pH, provodljivost elektriciteta, potencijal redukcije (redoks reakcije) Osnovni parametri: boja, rastvorene supstance, ukupni organski ugljenik, amoniak, nitrati, sulfati, hloridi, hemijska i bioloska potrosnja kiseonika, Indikatori: mikroelementi, fenoli, mineralna ulja, policiklini aromatini ugljovodonici, aromatini ugljovodnic, pesticidi.

Sto se tie hidrogeoloskih karakteristika gornjih tokova podzemnih voda, u okolini autoputa nije zabeleena vea koliina podzemne vode na jednom mestu, a predviena frekventnost saobraaja nije dovoljno visoka da bi prouzrokovala veu koncentraciju emisije zagaujuih materija, koja bi mogla da ugrozi kvalitet povrsinskih i podzemnih voda. Stoga zakljuujemo da do zagaenja navedenih tokova nee doi.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

7.8.4

Zemljiste

S obzirom da su informacije o kvalitetu zemljista retke i neadekvatne, prvo treba izvrsiti preliminarno ispitivanje da bi se procenili dugoroni efekti na ivotnu sredinu u toku funkcionisanja autoputa. Tipini parametri koji e se meriti ukljuuju ukupne ugljovodonike, olovo i druge teske metale, karakteristine za funkicionisanje autoputeva. Podaci koji se prikupe u ovoj fazi dopunie one koji su pribavljeni u toku kontrole izgradnje, ali e se vise ticati procene dugorone akumulacije zagaujuih materija, koje su posledica pristustva motornih vozila na autoputu, nego na prosipanje stetnih materija na koje e se obratiti panja u fazi izgradnje. U toku preliminarnog ispitivanja, mesta za prikupljanje podataka treba odrediti metodom sluajnog uzorka, a broj uzoraka treba da bude ogranien. Kontrola zemljista u zoni uticaja autoputa E-75 treba da traje najmanje 5 godina, a prikupljanje uzoraka treba da se vrsi jednom u tri meseca. Kvalitet podzemnih voda treba kontolisati parlelno sa kvalitetom zemljista, da bi se procenila potencijalna akumulacija zagaujuih materija. Ispitivanje uzoroka podzemnih voda vrsi se uz pomo piezometara u kombinaciji sa analizom uzoraka.

Tabela 7-1. Planovi upravljanja Izvoai radova moraju pripremiti i podneti sledee planove pre poetka radova:

Upoznavanje projektom

sa

Upoznavanje sa projektom je vaan mehanizam za zapoinjanje radova koji su u skladu sa E&S standardima, i koji ispunjavaju uslove Inostranog kreditora. Od izvoaa radova se oekuje da sa osobljem na projektu sprovede poetno upoznavanje sa projektom, na kojem e se proi kroz zdravstvene i bezbednosne standarde/procedure, kao i pregled E&S vrednosti projekta, uslove, standarde i pristupe. Ovaj plan treba da sadri detalje o upravljanju glavnim tokom saobraaja, kao i saobraajem vezanim za izgradnju, ukljuujui privremena preusmeravanja saobraaja, postavljanje signalizacije i uporedno funkcionisanje gradilista i njegovih vozila s jedne strane i glavnog saobraaja i stanovnistva sa druge. Ovaj plan treba da pokrije sve aspekte upravljanja otpadom, ukljuujui implementaciju standardnih procedura kao sto su smanjenje, ponovna upotreba i recikliranje otpada. U njemu treba tano navesti konane rute uklanjanja celokupnog otpada, u skladu sa domaim regulativama, i najpozitivnijom praksom na polju upravljanja otpadom. Plan upravljanja otpadom ukljuivae podatke o privremenom skladistenju otpada, prevozu otpada, i pred-tretmanom otpada koji se obavlja pre njegovog konanog uklanjanja ili recikliranja. Za odlaganje vrstog i tenog otpada moraju se koristiti zvanino odobrena postrojenja/deponije, i mora se postovati zakonska obaveza odgovornog upravljanja svim otpadom koji se odnosi sa gradilista, o emu mora postojati i uredna dokumentacija. To znai da e kontrolor otpada zadrati jednu kopiju formulara, dok e voza sa

Plan upravljanja saobraajem

Upravljanje otpadom i otpadnim vodama

Javno preduzee "Putevi Srbije"

sobom uvek imati svoju kopiju i mora se postarati da za svoj tovar dobije potpis na mestu konanog odlaganja otpada. Izvoa radova mora imati kompletnu evidenciju za potrebe revizije i da bi demonstrirao da se projekat sprovodi u skladu sa najpozitivnijom praksom i primenjivom zakonskom regulativom. Plan upravljanja skladistenjem ulja i goriva Ovaj plan e pokrivati svo skladistenje transport i korisenje ulja i goriva, snabdevanje mehanizacije gorivom, i procedure kojima se smanjuje opasnost od zagaenja zemljista i vode. Sva ulja i goriva moraju biti skladistena u posebnim postrojenjima (sa duplim rezervoarima) od 110% kapaciteta, a sva prosipanja moraju biti oisena sto je pre mogue. Cisterne sa gorivom e imati opremu za tretiranje prosipanja i svako izlivanje goriva mora biti oiseno sto je pre mogue. O svim kategorijama prosipanja bie podnet izvestaj u skladu sa Planom kojeg osmisljava izvoa radova. Oekuje se obavljanje redovnih konsultacija, kao vid kontinuiranog obuavanja, ali i nakon svakog znaajnijeg incidenta. Ovaj plan se sastoji od procedura i strategija za zastitu vodenog habitata i ribe u toku gradjevinskih radova na reci i predstavlja dodatak izvestaju o metodologiji gradnje koji e biti deo detaljnog projekta izvoenja radova. Ovaj plan treba da sadri procedure za izgradnju i funkcionisanje gradilista, u cilju zastite okolnih naselja i ivotne sredine. Ovaj plan treba da sadri procedure hitnih intervencija u sluaju udesa ili veih incidenata, sa ciljem da se zastite ljudi, imovina i ivotna sredina. Ovaj plan treba ds sadri procedure za PAP i javnost, da bi bilo mogue obratiti se izvoaima radova po pitanju odsteta, ali i u sluaju podnosenja albi, tako da se ovakva pitanja resavaju na transparentan nain i uz mogunost kontrole.

Upravljanje radovima na reci

Plan upravljanja gradilistem Plan primene hitnih mera Obrada albi

EMP ukljuuje aspekte zastitnih mera protiv potencijalno stetnih uticaja, kao i monitoring i reagovanje na osnovu povratnih informacija, i odreuje nosioce odgovornosti u ovim aktivnostima. Glavna komponenta EMP-a je predstavljena u tabeli 7-1 i bazira se na zalaganju za utvrivanje potencijalnog uticaj Projekta na ivotnu sredinu kao i gore navedene zastitne mere. Gore opisani planovi upravljanja u kombinaciji sa tabulatorom procedura dizajnirani su tako da svedu potencijalno stetne uticaje na prihvatljiv nivo. Sledea faza ovog projekta usledie nakon ukljuivanja aktivnosti PMC-a, a zatim i izvoaa radova, koji e biti odgovorni za E&S pitanja. Troskovi su predstavljeni tako da mogu da se inkorporiraju kao jedna od odredbi u dokumentima ugovora za izbor izvoaa radova. Izvoai radova bie obavezni da izvrse detaljni plan i izgradnju, koji e ukljuivati upravljanje E&S pitanjima, implementiranim putem EMP ­ a, a kojeg e pripremiti sami izvoai radova (npr. plan upravljanja otpadom itd.). Troskovi se smatraju preliminarnim procenama samo u ovoj fazi, sa osnovnim ciljem da se obezbede dovoljna finansijska sredstva u okviru ugovora kako bi se osiguralo da se E&S aspektima radova uspesno upravlja i da se ostvaruje napredak u toku detaljnog planiranja i izgradnje. Iz tog razloga, procene troskova u okviru planiranja budeta su izdasne.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Troskovi u vezi nekoliko elemenata u EMP-u jos nisu odreeni, s obzirom na injenicu da oni u velikoj meri zavise od daljeg toka planiranja i da moraju biti ukljueni u ugovore o izgradnji. Zato je neophodno da K10DOO i PMC uvae i prihvate nalaze i preporuke ovog izvestaja, posebno EMPove. EMP predvia troskove za angaman i inostranih i domaih ljudskih resursa. Broj izvoaa radova nije poznat u ovom momentu, kao ni duina ugovora niti pokrivena duina puta. Stoga obim posla i potrebni ljudski resursi josuvek nisu poznati. Zato e biti neophodno uneti troskove logistike u osnovi troskovnik. Tabela 7-2 ukljuuje primedbe na kalkulacije troskova na dnu tabele. EMP je dopunjen Planom monitoringa, u tabeli 7-3, koji predstavlja osnovne komponente nadzora preporuenog u fazi izgradnje i operativnoj fazi. S obzirom, da mnogi aspekti detaljnog projekta, kao sto su lokacije i broj gradilista, i finalni planovi odreenih deonica, nisu trenutno dostupni, plan monitoringa ne moe biti zavrsen u ovom trenutku. Predvia se da e, kada planovi ponu da napreduju, a PMC zauzme svoje mesto zajedno sa odabranim izvoaima radova, biti razmatrani i finalizovani detalji monitoringa, u vreme pripreme Planova upravljanja, koji su u uskoj vezi sa obavljanjem kontrole (monitoringa).

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 7-2 Plan Upravljanja ivotnom sredinom Faza, lokacija Predmet Ublaavanje Institucionalna odgovornost Cena (EUR)

Izvodi

Radi

Radi

Napo mene

dozvola Izgradnja Autoput Usluge izmestanja Efektivna koordinacija sa komunalnim preduzeima izmestanja Sva vozila, mehanizacija i masine koje se koriste u izvoenju radova redovno e se odravati i vrsie se njihova inspekcija/certifikacija kako bi se osiguralo da emisije zagaenja odgovaraju propisanim standardima Ugovara K10DOO Ugovara Ugovara K10DOO Ugovara 1

Emisija izduvnih gasova iz radnih vozila i masina

1

Koliko nova pozajmista stete poljoprivrednim, arheoloskim ili ekoloskim resursima. Pogon za proizvodnju asfalta prasina,

Osigurati da se sva pozajmista evaluiraju uz pomo EIA i da ukljuuju uslove za njihovu ponovnu izgradnju ukljuujui sva pozajmista podstaknuta zahtevima Projekta za materijalima. Ugovorni zahtev - koristiti postojee pogone za pravljenje asfalta, zahtev za zvaninim odobrenjem ili

Ugovara

Ugovara

3

Ugovara

Ugovara

3

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi zdravlje i bezbednost radnika, narusavanje ekosistema. vaeom radnom dozvolom ili su potrebni certifikacija i odobrenje za nove pogone

Radi

Radi

Napo mene

Kamenolom

Ugovorni zahtev - koristiti postojee kamenolome; zahtev za zvaninim odobrenjem ili vaeom dozvolom za rad Koristiti postojea pozajmista ili kupovati u licenciranim objekatima, bez pozamjista iz reka. Ili koristiti nova pozajmista za koja je potrebno odobrenje i dozvola.

Ugovara

Ugovara

3

Pozajmista za pesak i sljunak - narusavanje renog dna, kvalitet vode, narusavanje ekosistema. Prasina koja se odnosi na izgradnju zbog kretanja vozila na samom gradilistu kao i prema gradilistima od pozajmista i kamenoloma, itd. Vozila za dovlaenje materijala e proizvesti

Ugovara

Ugovara

3

Prasina e se suzbijati na neotvorenim povrsinama puta, mestima za mesanje asfalta i u oblastima privremenih usluga. Obino se koristi autocisterna s vodom sa prskalicom.

Ugovara

Ugovara

100 000

9

Obuhvatie se vozila za dovlaenje materijala.

Ugovara

Ugovara

3

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi stetnu prasinu.

Radi

Radi

Napo mene

Propust u odgovarajuem rukovanju/skladistenju povrsinskog sloja vodi ka degradiranoj, podstandardnoj agromelioraciskoj vegetaciji. Uticaj na okolinu, zemljisna erozija. Steta na poljoprivrednom zemljistu, ukljuujii infrastrukturu za drenau i navodnjavanje.

Jasno utvreno skladistenje i rukovanje zemljom povrsinskog sloja i Plan upravljanja sto prati redovna inspekcija i praenje i izvestavanje.

Ugovara

Ugovara

3*

Sastaviti i sprovesti saenje biljaka u okolini Efektivno povezivanje s PAP pre poetka izgradnje, odravati dijalog, sastaviti proceduru prigovora, striktno kontrolisati pristup masinama i vozilima i vratiti u prethodno stanje sve oblasti na koje utiu.

Ugovara, K10DOO Ugovara

Ugovara/K10 DOO Ugovara

400.000

2

3*

Osteenja stoke masinama i vozilima.

Efektivno povezivanje s PAP pre poetka izgradnje, odravati dijalog, sastaviti proceduru prigovora,

Ugovara

Ugovara

3*

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi striktno kontrolisati pristup masinama i vozilima i vratiti u prethodno stanje sve oblasti na koje utiu i uzeti u obzir postavljanje ograde radi zastite. Neadekvatna prevencija buke vozila, buka vozila sa gradilista, pogona za proizvodnju asfalta, pogona za lomljenje i tovarenje i opreme. Pogoni i oprema koji se koriste za izgradnju bie striktno usaglaseni sa standardima buke MoE. Ugovara

Radi

Radi

Napo mene

Ugovara

3*

Uznemiravanje stanovnika.

Radno vreme/aktivnosti e se prilagoditi tako da se smanji uznemiravanje usled buke, a radno vreme e se ograniiti od 0630 do 1930 h, ili ako se uspostavi drugaiji dogovor na lokalnom nivou. Odravati dijalog ili koristiti mehanizam albi kako bi se omoguilo stanovnistvu da kontaktiraj zaposlene na projektu da bi izloili svoja pitanja. Sastaviti plan upravljanja saobraajem zajedno s organima za puteve kako bi se upravljalo privremenim pristupima, isporukom materijala i masinama.

Ugovara

Ugovara

3*

Poremeaj u odvijanju saobraaja za stanovnike i putnike na duim rutama.

Ugovara

Ugovara

3

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi Zastita zdravlja bezbednosti radnika i Strogo e se primenjivati standardi buke kako bi se zastitili graevinski radnici od uticaja buke, u skladu s meunarodnim standardima za zdravlje i bezbednost, ukljuujui minimalne standarde PPE, npr. kaciga, bezbedne izme, zastitnici za usi i izloenost buci je ograniena na 85dBA. Vrsiti kampanje razvoja svesti usredsreujui se na skole i decu. o bezbednosti, Ugovara

Radi Ugovara

Radi

Napo mene 3

Stanovnici povreeni usled saobraaja koji se odnosi na izgradnju i masinama. Povrede radnika tokom izgradnje.

Ugovara

Ugovara

30 000

6

Sprovesti meunarodne standarde za zdravlje i bezbednost u svim ugovorima.

Ugovara

Ugovara

3

Nezakonito ili prekomerno pozajmljivanje moe ostetiti arheoloske ili zemljisne resurse.

Zemlja ne sme da se pozajmljuje s neodobrenih lokacija.

Ugovara

Ugovara

3

Gubitak i osteenje na

Izvrsiti ispitivanja na terenu pre izgradnje i odravati

Ugovara

Ugovara

180 000

5

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi kulturnim resursima. izvestavanje o praenju tokom radova, sa jasnim procedurama za zastitu i dokumentaciju (protokoli o kasnijim nalazima) koji su ukljueni u ugovore o izgradnji. To mora ukljuiti Arheoloski institut i sve druge nadlene organe, pratiti savete odobrenih EIA. Ustanoviti i voditi dijalog s PAP radi smanjenja negativnih efekata kao deo stalnog projektovanja i izgradnje. Kontaminirani ili stetni otpad kao sto je bitumenski otpad treba da se odlae u odabranim oblastima i to treba da odobri MoE/K10DOO ili njegovi konsultanti. Svako uklanjanje otpada treba da bude usaglaseno sa Planom upravljanja otpadom, koji treba da se sastavi na poetku izgradnje. Sastaviti izjavu o nainu rada koja ukljuuje efektivno upravljanje materijalima. Ugovara, K10DOO

Radi

Radi

Napo mene

Umanjene zemljisne ili imovinske vrednosti.

Ugovara

3*

Kontaminacija zemljisnih ili vodenih resursa.

Ugovara

Ugovara

50 000

10

Zagaenje podzemnih voda i zemlje tokom rusenja imovine.

Ugovara

Ugovara

3

Osteenje resursa.

vodenih

Nadleni organi moraju izdati dozvole za sve separacije i formalizovana ispustanja.

Ugovara

Ugovara

3

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi

Radi

Radi

Napo mene

Osteenje stanista i riba.

vodenih

Svi radovi na rekama treba da se vrse van sezone mresenja riba a ugovara e pripremiti planove upravljanja za te radove kao deo svojih Izvestaja o nainima izgradnje. Ugovarai moraju da izvrse detaljna ekoloska ispitivanja na gradilistima i da pripreme ublaavanje, koje bi moglo da ukljui aspekte kao sto su spasavanje riba i premestanje osetljivih vrsta. Kopanje i pravljenje temelja za stubove mostova, potpornih zidova i konstrukcija koji se nalaze na telima vodenih povrsina ili u njihovoj blizini, radie se u periodima kada su nivoi vode niski (juli-septembar) kako bi se umanjili negativni uticaji na reke i njihove obale; Vozila i oprema za izgradnju e se odravati i puniti gorivom na zastienim stanicama za punjenje gorivom. Skladiste za gorivo i mesta za rad bie udaljena od kanala za drenau i vanih vodenih tela u skladu s planom za upravljanje. Sastaviti planove za upravljanje cementom i vodom

Ugovara

Ugovara

1*

Osteenje osetljivih kopnenih ili vodenih stanista i vrsta. Osteenje morfologije. rene

Ugovara

Ugovara

200 000

8

Ugovara

Ugovara

1

Zagaenje tla i vode.

Ugovara

Ugovara

3*

Zagaenje tla i vode.

Ugovara

Ugovara

3*

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi za ispiranje. Zagaenje vode. Sastaviti program praenja za osetljive vodene tokove, kao sto su vei prelasci preko reka i procedure za izvestavanje, povratne informacije i mere ispravljanja. To treba da se povee s planovima upravljanja koje e sastaviti ugovarai. Ukloniti gornji sloj na poetku a potom vratiti zbijeno tle u prethodno stanje. Ugovara

Radi

Radi

Napo mene

Ugovara

6 000

7

Privremenim pristup uklonjena vegetacija, zbijeno tle, uticaj na okolinu i vegetaciju.

Ugovara

Ugovara

3*

Postojee dravne procedure ne sadre rigororozni monitoring gradilista. Osteenje resursa. zemljanih

Nezavisnog Konsultanta za ivotnu sredinu treba da angauje Vlada Srbije/K10DOO kako bi sproveo nezavisni monitoring i reviziju uticaja projekta i ublaavanja, kako bi se uzeli u obzir planovi upravljanja ugovaraa. Utvrditi oblasti rada s ugovaraem (ugovaraima) i opisati odobrenja sistema za produenja i kazne za prekrsaje. Proceniti lokacije za kampove putem ESIA procesa.

K10DOO, Svetska banka

K10DOO, Svetska banka

4

Ugovara,

Ugovara, PMC, K10DOO

3*

Kampovi

za

Tenzije

u

zajednici

i

Ugovara

Ugovara

30 000

11

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi izgradnju prekidi. Sirenje ukljuujui STI. bolesti, Sastaviti pravila za upravljanje kampovima. Voditi kampanje o razvoju svesti za radnike u kampovima i, ako je potrebno, oblinje zajednice. Sistem kanalizacije za te kampove e se projektovati i izgraditi na odgovarajui nain kako ne bi doslo do nikakvog zagaenja vode. Ti objekti e prestati da se koriste na kraju perioda izgradnje. Ugovara Ugovara

Radi

Radi

Napo mene

Ugovara Ugovara

6 000

12

Zagaenje vode i tla.

3

Monitoring rada Potencionalno zagaenje izlivenom vodom sa auto-puta i oticanja. Za sve osetljive kopnene i vodene resurse (npr. pristupe rekama i oblasti na kojima se usevi navodnjavaju) ukljuiti projekat formalizovanog tretiranja izlivanja sa autoputa, sa jamama za zadravanje/filtriranje. Sastaviti efektivne procedure reagovanja na izlivanja. K10DOO K10DOO 3

UKUPNO 1. deo procesa projektovanja/ugovora - posebni troskovi nisu potrebni. 1. graevinski ugovor ukljuije ureenje krajolika u okviru delokruga, ali cene su ovde prikazane kao indikacija.

1 496 000

2. troskovi nisu naznaeni; deo detaljnog projekta i ugovor o procedurama nabavke; ve e se ukljuiti u delokrug ugovora; takoe vidi listu monitoringa za zaposlene.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi

Radi

Radi

Napo mene

3.

troskovi E&S zaposlenih nisu naznaeni jer e nezavisnog Konsultanta za ivotnu sredinu angaovati Vlada Srbije/K10DOO koji e obavljati nezavisni monitoring i reviziju uticaja i ublaavanja projekta.

4. stavka koje e biti ukljuena u specifikaciju ugovora. Trosak predvia nadzor 1 terena = 20 = 20 ovek dana @ dravni arheolog @ E200/dan = E 2 000; pretpostavka od 20 mesta = E80 000. Izvestaj o nadzoru, pretpostavka troska je 1 dravni arheolog E50 000/godini x godine = E100 000. 5. stavka koje e biti ukjluena u ugovor ugovaraa; zaposleni koji se bave ivotnom sredinom upravljae ovim pitanjem, ali troskovi su naznaeni kao indikator. Trosak predvia E 6000 x 5 = E 30 000 6. plan monitoringa treba da razviju zaposleni ugovaraa koji se bave ivotnom sredinom. Samo uzimanje uzoraka i analiza uzvodno i nizvodno glavnih prelazaka reka, najisplativiji pristup je nabavka runog meraa kvaliteta vode; trosakak predvia jedan mera i reagens po ceni od E 1000 x 6 = E 6000. 7. detaljni ekoloski pregledi osetljivih radnih lokaliteta. Troskovi e zavisiti od broja i lokacije meesta.; trosak predvia nacionalnog ekologa za 2 godine od po E 100 000 po godini. 8. stavka ukljuuje namensku cisternu za vodu za spreavanje prasine. Trosak predvia 2 kamiona od po E 100 000 godisnje. 9. stavka ukljuuje pripremu plana za upravljanje otpadom, ukljuujui identifikaciju odobrenih mesta za otpad i projektovanje objekata u krugu graevinskog lokaliteta. Trosak predvia E 50 000 10. stavka ukljuuje resurse za evaluaciju graevinskih kampova i pripremu pravilnika kampa kako bi se minimizovale potecijalne tenzije u zajednici. Troskak predvia E 30 000. 11. stavka ukljuuje podizanje svesti radnika i zajednica ako se ispostavi da je relevantno. Trosak predvia E 6000. 12. stavka ukljuuje uklanjanje povrsinskog tla i njegovo vraanje u prethodno stanje. Treba primetiti da troskovi za ovu stavku nikako ne mogu tano da se utvrde jer koliine, masine i obraun vremena nisu poznati u ovoj fazi sve do detaljnog zavrsnog projekta, sto ima ogroman uticaj na trosak.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, lokacija

Predmet

Ublaavanje

Institucionalna odgovornost

Cena (EUR)

Izvodi Trosak predvia indikativnu sumu od E 500 000.

Radi

Radi

Napo mene

*unakrsna referenca za Monitoring tabela je potrebna kako ne bi doslo do dupliranja troskova resursa

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Tabela 7-3 Plan monitoringa ivotne sredine

Faza, stavka Koji e se parametri pratiti? Gde e se pratiti parametar? Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno) Postavljanje i rad Troskovi; napomene Zasto se prati parametar? (po izboru) Institucionalna odgovornost

Izgradnja

Osteenja infrastrukture za navodnjavanje i oddvodnjavanje.

Poljoprivredna zemljista

Vizuelne opservacije, razgovori sa PAP

Nedeljno

Usklaenost sa EIA i drustvena angaovanost

Ugovara npr. zaposleni koji se bave ivotnom sredinom Ugovara

1

Kvalitet vode

Povrsinske vode, kljune reke Na gradilistima

Analiza vode

kvaliteta

Meseno

Usklaenost sa ESIA

20 000; 2

Prasina

Vizuelni monitoring

Redovne posete gradilistima

Proveriti zahteve koji se tiu ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti Proveriti da li se odravaju uslovi koji se tiu ivotne sredine

Ugovara

15 000; 3

Otpadne vode na graevinskim kampovima i prenosnim lokacijama

U graevinskim kampovima i prenosnim objektima na gradilistima

Monitoring odgovarajueg postavljanja i rada jedinica za otpadne vode; i poljskih nunika i septikih rezervoara

Redovne gradilistu

posete

Ugovara

5 000; 4

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

Tenzija poremeaj zajednici

i u

Gradilista

Posmatranje

Redovne gradilistu

posete

Usklaenost sa EIA

Ugovara

1

Sirenje bolesti ukljuujui STI

Naselja

Posmatranje i razgovori sa predstavnicima Nadzorna inspekcija

Meseno

Usklaenost sa EIA

Ugovara

20 000; 5

Pogon za pravljenje asfalta posedovanje zvaninog odobrenja ili vaee radne dozvole Kamenolom posedovanje zvaninog odobrenja ili vaee radne dozvole

pogoni za proizvodnju asfalta

pre nego sto rad pone

Osigurati usklaenost pogona sa standardima ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti

Rukovodilac pogona, ugovara

1

kamenolom

Nadzorna inspokcija

pre nego sto rad pone

Osigurati sa EIA

usklaenost

Rukovodilac kamenoloma, ugovara

1

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

Pozajmiste za pesak i sljunak zvaninog odobrenja ili vaee radne dozvole Asfalt, prasnjavi, nagomilani materijali ­ prekriven i nakvasen kamionski tovar Upravljanje saobraajem izabrano vreme i rute Gradiliste Smetnja buke ljudima i nivoi buke; oprema

Pozajmiste za pesak i sljunak

Nadzorna inspekcija

pre nego sto rad pone

Osigurati sa EIA

usklaenost

Rukovodilac kamenoloma, ugovara,

1

mesto posla

Nadzorna inspekcija

Redovne inspekcije u toku rada

Osigurati usklaenost rada sa standardima ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti

Ugovara

1

mesto posla

Nadzorna inspekcija

Redovne inspekcije u toku rada

Ugovara Osigurati sa EIA usklaenost

1

mesto rada, najblie kue

Mobilni mera buke

Jedanput nedeljno i u sluaju bilo kakve

osigurati sa EMP

usklaenost

Ugovara

15 000; 6

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

ivotinjama za i radnicima Vibracija Nivoi vibracija mesto rada Nadzorne opservacije

albe Osigurati sa EMP usklaenost

Redovne inspekcije u toku radova i u sluaju albe pre poetka radova; jedanput nedeljno u najaktivnijim periodima

Ugovara

30 000; 7

Poremeaj u saobraaju

postojanje plana upravljanja saobraajem; zagusenje saobraaja

na i pored radne lokacije, lokalnih puteva

inspekcija, opservacija

osigurati sa EMP

usklaenost

1

Unistavanje useva, drvea i livada Sigurnost radnika

Sticanje zemljista

mesto posla

Nadzorna inspekcija

u toku dostave materijala i izgradnje Redovne inspekcije u toku rada

Osigurati sa EMP

usklaenost

Ugovara

1

Zastitna oprema; ureenje zaobilaznog saobaaja.

mesto rada

inspekcija

Osigurati usklaenost sa EMP i standardima zdravlja i bezbednosti.

Ugovara

1

Funkcionisan

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

je Kvalitet vode Treba da se postigne dogovor o parametrima Treba da se postigne dogovor o lokacijama Treba da se postigne dogovor o lokacijama Mera kvaliteta vode Na godisnjem nivou ili u dogovoru sa MoE Radni uinak K10DOO 8

Buka

Treba da se postigne dogovor o parametrima

Mera buke

Na godisnjem nivou ili u dogovoru sa MoE

Radni uinak

K10DOO

8

Odravanje nivoi buke Uznemiravane stanovnika i radnika bukom Mogua zagaenja vazduha, kvalitet vazduha, vode i tla (odlaganje vrstih, mesto rada, prostor za skladistenje mobilna laboratorija sa potrebnom opremom Rdovne inspekcije tokom odravanja i u sluaju albe mesto rada; najblie kue Mera buke Redovno Osigurati usklaenost sa zdravljem, bezbednosu i ivotnom sredinom. Koordinator odravanja 8

Osigurati usklaenost sa zdravljem i bezbednosu i

Koordinator odravanja

8

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

vode i tla

organskih sastojaka, maziva, goriva, rastvaraa, teskih metala, pH vrednost, provodljivost vode

materijala; prostori za pranje opreme; prostori za odravanje opreme mesto rada nadzor Redovne inspekcije tokom odravanja i u sluaju albe odravanja Redovne inspekcije tokom odravanja i u sluaju bilo kakve albe

ivotnom sredinom.

Vibracije

ogranieno vreme aktivnosti

Koordinator odavanja

8

Bezbednost rdnika

zastitna oprema; ureenje zaobilaznog saobraaja

mesto rada

inspekcija

Koordinator odravanja

8

Bezbednost na putu Poveana brzina vozila stanje saobraajnih znakova; brzina vozila deonica puta obuhvaena projektom vizuelno posmatranje, detektori brzine Tokom aktivnosti odravanja; nenajavljeno )-b) bezbedan ekonomian osigurati i protok Saobraajna policija 8

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

saobraaja. Erozija, odroni kamenja, opasna stanja stanje znakova za opasnost deonica puta obuhvaena projektom vizuelno posmatranje tokom aktivnosti odravanja Ugovara za odravanje 8

Ukupno

105 000

1. Predvia se da je svaki ugovara obavezan da ima bar jednog zaposlenog za monitoring ivotne sredine; predvieni trosak iznosi E 50 000 godisnje. 2. Cena meraa vode je ukljuena u glavnu tabelu EMP; pretpostavka za troskove monitoringa kvaliteta vode je E 20 000 godisnje. 3. Cena predvia opremu i filtere za merenje prasine. Predvieni trosak E 15 000 godisnje. 4. Cena predvia uzimanje uzoraka kvaliteta vode iz vodenih rukavaca. Predvieni trosak iznosi E 5 000 godisnje. 5. Trosak za zdravstvene upitnike i izabrana ispitivanja predvia E 20 000 godisnje. 6. Trosak predvia kupovinu/iznajmljivanje meraa buke i njegovo korisenje na mestima rada. Predvieni trosak E 30 000. 7. Troskovi predviaju rasporeivanje opreme za monitoring vibracija, naroito eksplozija. Predvieni trosak E 30 000. 8. Troskovi rada nisu utvreni obzirom da e postati odgovornost organa za autoputeve.

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Faza, stavka

Koji e se parametri pratiti?

Gde e se pratiti parametar?

Na koji nain e se pratiti parametar?/vrsta opreme za monitoring

Kada e se pratiti parametar? (uestalost merenja ili stalno)

Zasto se prati parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i rad

Troskovi; napomene

*Oekuje se da e Nezavisni konsultant za ivotnu sredinu imati kljunu ulogu u monitoringu svih graevinskih aktivnosti du deonica autoputa i koji e biti odgovoran K10DOO a na kraju i IFI-su

Javno preduzee "Putevi Srbije"

Information

131 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

10744