Read 08VIII%20Prerada%20nafte%20i%20gasa.pdf text version

RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tecnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra) Prof. dr AleksandraKostic-Pulek (18.04.2008)

FIZICKE OSOBINE NAFTE Poznavanje fizickih osobinaje je veoma bitno sa tacke gledista prospekcije i eksploatacije nafte.Ove osobine se odredjuju relativno jednostavnim laboratorijskim metodama.Dele se na: I.Opste osobine a) gustina, fizicka karakteristika koja odredjuje klasifikaciju,cenu i nacin prerade nafte.Po definiciji je gustina masa jedinice zapremine i SI jedinica gustine je g/cm3.Gustina nafte varira izmedju 0,65-1,1g/cm3 a najcesce je izmedju 0,75-0,95g/cm3. Gustuna razlicitih ugljovodonika ,sa istim brojem C atoma u molekulu,poveava se po redosledu:alkani< naftenski ugljovodonici < aromaticni ugljovodonici.Gustinu >1 imaju nafte sa poveanim sadrzajem smole i asfaltena.Nafte sa veim sadrzajem benzina imaju manju gustinu. U praksi se cesto koristi pojam relativne gustine prema vodi na istoj ili drugoj temperaturi.U USA se za izrazavanje gustine koriste tzv.stepeni po API skali.Postoje uporedne tablice koje omoguavaju prelazak sa SI jedinica (g/cm3) u stepene API skale. Gustina se eksperimentalno odredjuje jednostavnim metodama pomou:piknometra,hidrostaticke vage ili areometra. b) viskozitet predstavlja merilo unutrasnjeg trenja tecnosti u kretanju i zavisi od temperature i hemijskog sastava fluida.Tecnost koja ima veci viskozitet je manje a ona sa manjim viskozitetom je vise pokretna tecnost. Viskozitet se klasifikuje na:a)apsolutni (dinamicki i kinematicki) u b)relativni viskozitet. Apsolutni dinamicki viskozitet ( d ) se u SI sistemu mera i jedinica izrazava u jedinicama Pa.s i jedan Pa.s predstavlja viskozitet fluida koji struji laminarno i u kome se izmedju dva paralelna sloja ,udaljena 1m,sa razlikom u brzinama strujanja od 1m/s javlja napon smicanja od jednog Pa. d= .s.v/t gde je : -koeficijent viskoziteta ;s-povrsina kontakta slojeva koji struje; .v-razlika u brzinama strujanja slojeva; x-rastojanje izmedju slojeva; .v/t -gradijent brzine U tehnologiji nafte se cesce koristi tzv. kinematicki viskozitet ( k ) koji predstavlja kolicnik dinamickog viskoziteta i gustine fluida : k =. d / i izrazava se u m2/s.Kinematicki viskozitet nafte se kree u sirokom opsegu a na 200C najcese se kree od 40-60 mm2/s. Merenje apsolutnog viskoziteta je dosta slozeno i zato se u inzenjerskoj praksi cesce koristi relativni viskozitet koji predstavlja odnos viskoziteta ispitivane i neke standardne supstance.On se odredjuje merenjem vremena isticanja odredjene zapremine tecnosti ( najcese 200 ml tecnosti ciji viskozitet odredjujemo) i iste zapremine druge tecnosti ( najcese destilovane vode).U praksi se cesto koriste empirijske formule pomou kojih se na osnovu odredjene vrednosti relativnog viskoziteta ,sa

zadovoljavajuom tacnosu, izracunava apsolutni viskozitet. Za eksperimentalno odredjivanje relativnog viskoziteta se najcese koristi tzv.Englerov viskozimetar. c) rastvorljivost tecnih ugljovodonika koji cine naftu jednih u drugima je velika i zato nafta predstavlja molekulsko-dispersni sistem.Jedino asfalteni nisu dobro rastvorni i oni sa naftom grade koloidno-dispersan sistem.Nafta sadrzi rastvorene i razlicite gasove:H 2 .CO,CO 2 ,N 2 ,H 2 S a deo alkana(C 1-4 ) sadrzanih u njoj je u gasnom agregatnom stanju.Njihova rastvorljivost opada sa porastom temperature a raste sa porastom pritiska (zakon Henrija). Nafta je malo rastvorna u vodi a dobro je rastvorna u organskim rastvaracima II.Termicke osobine a) temperatura zamuenja je temperaturu na kojoj se opaza prvo zamuenje u nafti koje je posledica izdvajanja parafina vee molekulske mase u cvrstom agregatnom stanju. b) temperatura stinjavanja-stiniste je temperaturu na kojoj nafta gubi odlike fluida i ne moze vise da tece.Ona je obicno niza za 2-3 0C u odnosnu na tempetaturu zamuenja.Ove temperature su razlicite za razlicite nafte i kreu se u opsegu od ­20 do 320C.Vazno je napomenuti da stinjavanje nafte nije promena hemijskog sastava nafte ve promene agregatnog stanja vish parafina iz tecnog u cvrsto .Treba ga razlikovati od zgusnjavanja nafte koje se desava kada se isparavanjem lakih frakcija nafte promeni njen hemijski sastav pa i rastvorljivost visih parafina usled cega se oni izdvajaju u cvrstom stanju. Ove temperature je neophodno poznavati jer su stinjavanje i zgusnjavanje nepozeljani procesi koji uzrokuju teskoe pri transportu i preradi nafte. c) temperatura paljenja je temperaturu na kojoj se nafta pali.Ona je za veinu nafti u opsegu izmedju 30 i 700 C.Nafta sa temperaturom paljenja ispod 200 C spada u klasu lako zapaljivih tecnosti i rukovanje sa njom ukljucuje specijalne mere.predostroznosti. d) plamiste je temperaturu na kojoj e pare iznad nafte planuti kada im se primakne plamen gorionika. e) goriste je temperatura na kojoj se pare iz nafte izdvajaju (kontinualno) takvom brzinom da mogu stacionarno da gore. Ovi podaci se odredjuju eksperimentalno u praksi i to za teza ulja na Markusonovom aparatu a za laksa ulja na Penski-Martenovom aparatu. f) toplotna vrednost (ranije nazivana kaloricna mo) predstavlja kolicinu toplote koju oslobodi jedinica zapremine (za gasna) ili jedinica mase (za tecna i cvrsta goriva).Ona za naftu iznosi izmedju 44000-48000 kJ/kg a za zemni gas 31000-50000kJ/m3.Odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji u kalorimetru ili se racuna na osnovu hemijskog sastava nafte. Poznavanje termickih osobina nafte je neophodno zbog sprecavanja pojave pozara i eksplozija. III.Opticke osobine a) boja i fluorescencija Boja nafte varira od sveltle (zukaste) za nafte manjih do tamne (skoro crne) za nafte veih gustina.Tamna boja potice od asfaltnih materija i aromaticnih ugljovodonika.Izuzetno retko nafta je bezbojna. Fluorescencija je sposobnost supstance da pri osvetljavanju preliva boje.Nafta najcese pokazuje plavu ili zelenu fluorescenciju koja pri duzem dejstvu suncevih zraka nestaje.

b)indeks prelamanja svetlosti i opticka aktivnost. Indeks prelamanja (refrakcije)svetlosti se kree od 1,39-1,49 i zavisi od gustine nafte.Raste sa porastom molekulske mase komponenata kod parafina ili brojem prstenova u molekulu kod ciklicnih ugljovodonika.Gotovo sve sirove nafte su opticki aktivne i skreu ravan polarizovane svetlosti u desno. IV.provodnost nafte Nafta ne provodi struju V.miris nafte Miris nafte je razlicit i zavisi od njenog sastava.Lake nafte imaju miris benzina sto je posledica prisustva lakih ugljovodonika parafinskog reda i naftenskog reda.Nafta sa velikim sadrzajem aromaticnih ugljovodonika ima prijatan-aromatican miris. Neprijatan miris nafte moze poticati od prisustva jedinjenja sumpora-merkaptana i sumporovodonika. HEMIJSKE OSOBINE NAFTE Ove osobine odredjuje kvalitativni i kvantitativni sastav nafte.U samoj nafti se tokom stajanja pod uticajem vazduha ,vlage ,sunceve svetlosti,toplote desavaju hemijske promene.One su najcese svedene na stvaranje smedje obojenih (redje bezbojnih) viskoznih fluida koji su produkti reakcija oksidacije i polimerizacije tzv.osmoljavane.Brzina njihovog stvaranja kao i njihova kolicina je vea sto je sadrzaj nezasienih ugljovodonika u nafti vei.Sastav ovih smolastih materija je dosta slozene ,to su nezasieni ugljovodonici velikih molekulskih masa (M r =500-2000),amorfne structure koje se na osnovu svoje rastvorljivosti u kiselinama,bazama i organskim rastvaracima dele na:smole,asfaltene i asfaltogene kiseline. Prisustvo ovih smolastih materija u derivatima nafte je nepozeljno (zapusavanje cevovoda,dizni ,ventila itd.) i mora se strogo kontrolisati:npr.auto benzini smeju da sadrze maksimalno 10 mg/100cm3 goriva a avio benzini samo 1mg/100cm3. Pri manipulisanju naftom tokom eksploatacije,transporta ili prerade, u industrijskim postrojenjima, se desava i hemijska promena koja se naziva korozija.Korozija se definise kao hemijska promena pri kojoj se neka supstanca (metal,nemetal,njhova neorganska ili organska jedinjenja) razara pod dejstvom supstance iz spoljasnje sredine.U inzenjerskoj praksi vezanoj za eksploataciju nafte i preradu nafte najprisutnija je korozija metala.Korozija metala je oksido-redukcioni process i deli se na hemijsku i elektrohemijsku koroziju. Hemijska korozija se desava pri reakciji metala sa suvim gasovima ili tesnostima koje nisu elektroliti(nepolarne organske tecnosti). Npr.gvozdje na 600 0 C sa O 2 daje poroznu smesu oksida :FeO,Fe 2 O 3 , i Fe 3 O 4 koja se naziva okalina, sa Cl 2 FeCl 2 itd. Elektrohemijska korozija metala desava u prisustvu elektrolita (rastvora kiselina,baza,soli,morske vode,vlaznog vazduha itd.).Tu su prisutna dva procesa:na anodi se desava anodno rastvaranje (oksidacija) metala a na katodi se desava katodna redukcija oksidacionog sredstva.Kao oksidaciono sredstvo u elektrohemijskoj koroziji mogu da ucestvuju molekuli ili jonovi razlicitih supstanci:O 2 ,Cl 2 ,H+,NO 3 -,Fe2+ i drugi.Najcese se pri koroziji odigrava redukcija kiseonika (dospelog u elektrolit iz vazduha) prema

jednacini:O 2 +2H 2 O+4e4OH- (kiseonicna korozija) a redje redukcija vodonicnih jonova prema jednacini:2H++2eH 2 (vodonicna korozija). Ulogu katode u elektrohemijskoj koroziji metala imaju primese u metalu ili deformisani delovi ( mehanicke deformacije) u njemu.Npr.elektrohemijska korozija gvozdja se sastoji od sledeih procesa na elektrodama: (anoda):2Fe2Fe2+ 4e (anodna oksidacija) (katoda):4e+O 2 +2H 2 O4OH(katodna redukcija) -------------------------------------------------------------------------------Nastali hidroksid se (u prisustvu vlage) oksidise 2Fe+O 2 +2H 2 O2Fe(OH) 2 kiseonikom iy vayduha i nastaje rdja sastava Fe 2 O 3 .x H 2 O.Elektrohemijska korozija se cesto odigrava pri dodiru dva metala razlicitih hemijskih aktivnosti pri cemu se aktivniji metal rastvara a na manje aktivnom se desava katodna redukcija.Npr.pri kontaktu Fe i Cu aktivniji metal gvozdje se rastvara (anoda) a na bakru (katoda) se desava redukcija vodonicnih jona iz rastvora elektrolita .Rezultat je razaranje gvozdja na kontaktu sa elektrolitom i izdvajanje vodonika na bakru. Izazivaci korozije su : a) soli i organskih i neorganskih kiselina.Pri povisenoj temperaturi soli hidrolizuju i daju kao proizvod reakcije hidrolize kiseline koje su veoma agresivne.Najprisutnije soli su hloridi i njihova hidroliza se moze prikazati sledecim jednacinama: MgOHCl+ H 2 OMg(OH) 2 +HCl MgCl 2 +H 2 OMgOHCl+HCl Sadrzaj soli u nafti i derivatima nafte se mora kontrolisati i odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji ekstrakcijom pomou vode. b) kiseline i organske i neorganske jer deluju agresivno na metalne povrsine i njihov sadrzaj u nafti i derivatima mora biti sveden na minimum.Najbolje je da su derivati (goriva i maziva) neutralni tj da je pH=7.Sadrzaj kiselina u njima odredjuje tzv.neutralizacioni broj koji predstavlja masu KOH potrebnu za neutralizaciju 100 cm3 goriva ili 1 g ulja.Sadrzaj kiselina u derivatima mora biti strogo kontrolisan i propisan je standardima:neutralizacioni broj ulja za avio motore je maksimano 0,02mg KOH/g ulja a za automobile 0,2mg KOH/ g ulja. c)jedinjenja sumpora koja nastaju pri procesima prerade nafte i imaju koroziono dejstvo.To su najcese merkaptani i sumporovodonik koji cine tzv.aktivni sumpor cije prisustvo je neophodno kontrolisati.Njihovo prisustvo u derivatima se eksperimentalno utvrdjuje pomou srebrnih i bakarnih listia koji se uranjaju u naftu (ili derivat ) zagrejanu na 50-1000 C .Ukoliko sumpora nema na ovim plocicama nema sivih ili crnih mrlja. Za procese korozije je posebnosstetno istovremeno prisustvo i soli i sumpora.Npr.brzina korozije celika pod dejstvom soli-hlorida je 5-20 mm/godisnje ali istovremeno prisustvo soli i sumporovodonika ubrzava koroziju celika 3-4 puta. d )gasovi koji su rastvoreni u nafti(O 2 ,Cl 2 ,NO 2 ,SO 2 ,HCl,H 2 S,CO 2 a ponekada i He i Ar) koji takodje mogu da budu izazivaci korozije hemijske korozije. Zastita od korozije se izvodi:obradom korozione sredine-uklanjajem supstance izazivaca korozije(kiseline se neutralisu,uvode se inhibitori korozije itd.),stavljajem

zastitnih prevlaka (metalne-Cu,Cr,Ni ili nemetalne-boje ili lakovi) i elektrohemijski (predmet koji zelimo da zastitimo ucinimo katodom i na njemu se odigrava redukcija). ZAHTEVI PRERADJIVACA NAFTE Nafta nema direktnu primenu.Ona se u rafinerijama preradjuje u cilju dobijanja razlicitih proizvoda-derivata nafte od kojih se izvestan broj koristi kao artikli siroke potrosnje a veina se dalje preradjuje u petrohemijskoj industriji.Vrednost sirove nafte odredjuje njenja pogodnost za preradu.Preradjivacima nafte potrebne su sledee informacije:I) frakcioni sastav nafte i fizicke karakteristike svake frakcije,II) klasifikacija nafte,III) sadrzaj primesa u nafti. I) frakcioni sastav nafte Sta se od neke nafte moze dobiti zavisi pre svega od njenog frakcionog sastava .On odredjuje nacin prerade ,vrstu,kolicinu,kvalitet i cenu dobijenih derivata.Sastav nafte sa istog naftonosnog polja,ali iz razlicitih lezista,moze biti razlicit.Odredjuje se eksperimentalno u aparaturi za destilaciju na sledei nacin:Odredjena kolicina nafte se u aparatu za destilaciju zagreva .Pri tome izdvojena para se u hladnjaku kondenzuje i odredjuje se zapremina destilata menzurom.Postupak destilacije se moze izvoditi na dva nacina:a)merenjem temperature pare na svakih 5-10 cm3 izdvojenog destilata ,b)merenjem zapremine izdvojenog destilata na svakih 10 C0 porasta temperature pare.Na ovaj se nacin fizicki odvajaju pojedine frakcije nafte (cime se omoguava odredjivanje njihovih fizickih karakteristika) i dobijaju podaci za konstruisanje destilacione (monotono rastue) krive koja predstavlja zavisnost temperature pare i zapremine frakcije (t=f(zapremina frakcije)).Iz nje se dobijaju podaci o vrsti i prinosu svake frakcije u ispitivanoj nafti i na osnovu njih se mogu i projektovati postrojenja za preradu nafte. II) klasifikacija nafte Na osnovu podataka o frakcionom sastavu nafte i fizickim karakteristikama svake frakcije procenjuje se hemijski sastav nafte i nafta se klasifikuje na osnovu:1)hemijskog sastava gde se klasifikacija izvodi na osnovu hemijskog sastava frakcije koja kljuca u opsegu 250-300 0C na parafinske,naftenske,parafinsko-naftenske,naftenskoaromatske i parafinsko-naftensko-aromatske nafte;2)nacina prerade gde se klasifikacija izvodi na osnovu gustine kljucnih frakcija nafta ( frakcije koja ,na p at ,kljuca u opsegu od 250-2750C i frakcije koja na pritisku od 5,3 KPa kljuca u opsegu od 2753000C) na parafinske (gustina prve frakcije ispod 0,825 a druge ispod 0,876 g/cm3,naftenske (iznad 0,860 i 0,934 g/cm3) i mesane (izmedju 0,825-0,860 i 0,8760,934 g/cm3),3)prema kvalitetu proizvoda koja je zasnovana na osobinama dobijenih proizvoda na nafte parafinske i nafte asfaltne baze i 4)prema tehnoloskim pokazateljima Tehnoloski pokazatelji prema kojima je izvrsena klasifikacija su:sadrzaj sumpora (klasa S 1 sa do 0,5% mas ,klasa S 2 koja sadrzi od 0,5-2% mas , i klasa S 3 koja sadrzi vise od 2% mas sumpora) ; sadrzaju frakcije koja na p at ,kljuca do 3500C (klasa T 1 sa>45% mas,T 2 sa 30-45 %mas. i T 3 sa <30%mas.),sadrzaj osnovnih ulja (klasa M 1 sa >25% mas racunato na naftu,M 2 sa 15-25 % mas. racunato na naftu ,M 3 15-25 % mas. racunato na mazut i M 4 sa <15% mas racunato na naftu) i sadrzaj parafina (klasa

P 1 sa <1,5% mas,P 2 sa 1,5-6% mas i P 3 sa >6% mas ).Poslednja klasifikacija daje mogunost da se sastavi sifra nafte koja daje informacije o kvalitetu nafte i njenoj pogodnosti za preradu.Npr.nafta sa sifrom T 1 M 4 S 2 P 1 je nafta za dobijanje lakih proizvoda a T 3 M 1 S 1 P 2 je nafta za proizvodnju ulja. III) sadrzaj primesa u nafti Sva jedinjenja prisutna u nafti ,izuzev ugljovodonika,se smatraju primesama.Njihovo prisustvo u nafti je stetno jer stvara teskoe pri preradi,umanjuje kvalitet dobijenih proizvoda (derivata) i izaziva koroziju.Npr.prisustvo vode omoguava rastvaranje soli koje izazivaju koroziju,stvara penu i poveava pritisak u uredjajima za preradu.Mehanicke necistoe prisutne u nafti zapusavaju cevovode i otezavaju prenos toplote itd.Po svojim fizicko-hemijskim karakteristikama primese u nafti se dele na:a) oleofobne i b) oleofilne. a) oleofobne primese u nafti Ove primese su nerastvorne u nafti i zato su one u njoj prisutne u obliku grubodispersnih sistema. Grubo dispersni sistemi,kao sto je poznato,imaju cestice dispersne faze >100 nm U ove primese spadaju voda (prisutna do 2% mas. u nafti),soli(prisutne do 0,3% mas. u nafti ),gasovi(kolicina zavisi od pritiska i temperature) i mehanicke necistoe((prisutne do 0,15% mas. u nafti).U zavisnosti od agregatnog stanja komponenata dispersnog sistema ,dispersnog sredstva (nafte) i dispersne faze (primesa) ove primese sa naftom formiraju emulzije (obe komponente u tecnom agregatnom stanju) ili suspenzije (dispersna faza- primesa u cvrstom agregatnom stanju a dispersno sredstvo nafta u tecnom agregatnom stanju). b) oleofilne primese u nafti Ove primese su u nafti dobro rastvorne i njih cine :jedinjenja sumpora (prisutna do 5 %mas. u nafti), kiseonika (prisutna do 2 %mas. u nafti),azota (prisutna do 1 %mas. u nafti) i organometalna jedinjenja(prisutna do 0,1 %mas. u nafti).Ukljanjanje jedinjenja sumpora iz derivata nafte je najslozenije.Ova jedinjenja izazivaju koroziju i zagadjuju katalizatore. MDK svake od primesa u nafti i derivatima je propisan standardima. PRIPREMA SIROVE NAFTE ZA PRERADU Postupci pripreme nafte za preradu obuhvataju ukljanjanje primesa iz nafte :odvajanje gasova (separaciju),odvajanje vode (odvodnjavanje) i odvajanje soli (odsoljavanje).Uklanjanje oleofilnih primesa iz nafte i to pre svega sumpora (odsumporavanje) se ne izvodi na nafti nego na derivatima dobijenim nakon prerade. a) ukljanjanje gasova (separacija)

Pri izlasku nafte na povrsinu zemlje opada pritisak i smanjuje se rastvorljivost gasova (Henrijev zakon) i oni se izdvajaju iz nafte.Gasovi izdvojeni iz nafte hvataju se u uredjajima koji se nazivaju separatori.Separatori su uredjaji cilindricnog oblika sa zavojnicama u njima(koje produzavaju vreme boravka nafte) i ventilom za regulaciju pritiska (za izvodjene gasova)na vrhu i ventilom za regulaciju nivoa na dnu (za izvodjenje nafte).Mogu biti jedno ili vise stepeni (u njima su razliciti p i t).Ukoliko nafta ima veliki sadrzaj gasovitih ugljovodonika (propane i butana) podvrgava se procesu stabilizacije (destilacije pod pritiskom) koja daje stabilisanu naftu bez propane i butana i tecni propan i butan.Da se pri transportu najnizi ugljovodonici ne bi gubili separacija se najcese obavlja kod samih naftonosnih izvora. b) uklanjenje vode (odvodnjavanje) Voda u nafti potice iz samog lezista ili je dospela tokom eksploatacije.Ona sa naftom najcese formira stabilnu emulziju (nafta dispersno sredstvo,voda dispersna faza) koja se ne moze ukloniti duzim stajanjem nafte.Da bi se voda uklonila neophodno je izazvati razbijanje emulzije voda-nafta sto se postize uticanjem na pojave prisutne na povrsini kontakta voda-nafta.Na ovoj povrsini deluje sila koja tezi da je smanji (povea dimenzije kapi vode ) odnosno onemogui stvaranje kapi vode i ona se naziva povrsinski napon. Kod nestabilnih emulzija razbijanje emulzije se sastoji od sledeih etapa:grupisanja kapi dispersne faze ­agregacije( kapi jos imaju svoju individualnost),nastajanja velikih kapi dispersne faze -koalescencije i na kraju medjusobnog razdvajanja faza na osnovu razlicitih gustina. Nastajanje stabilne emulzije nafta-voda omoguava prisustvo tree komponente koja se naziva emulgator.Emulgator je supstanca koja se atsorbuje na povrsini kapi vode tezei da smanji njene dimenzije (povea medjufaznu povrsinu kontakta faza) odnosno omogui stvaranje kapi sto znaci da deluje suprotno od sile povrsinskog napona .Znaci uloge emulgatora su:da obrazuje sloj na povrsini kapi vode koji sprecava njihovo medjusobno spajanje (agregaciju,koalescenciju),smanji povrsinski napon (protivljenje poveanju medjufazne povrsine nafta-voda ,stvaranju kapi) a ponekad da sadrzi istoimeno naelektrisanje usled cega se kapi vode medjusobno odbijaju elektrostatickim silama.Supstance iz nafte koje imaju ulogu emulgatora su:smole,asfalteni i asfaltogene kiseline.Postupak odvodnjavanja nafte je zapravo razbijanje emulzije tj.cepanje sloja emulgatora i poveavanje sile povrsinskog napona.Metode kojima se to postize su: -mehanicke koje se sastoje od cepanja sloja emulgatora sa kapi vode i koje se izvodi :filtriranjem (propustanjem emulzije kroz porozne pregrade na kojima dolazi do cepanja kosuljice emulgatora i njenog ostajanja na filtru).centrifugiranjem (cepanje se izvodi dejstvom centrifugalne sile),dejstvom ultrazvuka ili naizmenicne struje (cepanje se izvodi dejstvom ultrazvuka ili naizmenicne struje)itd. - termicke koje ukljucuju zagrevanje i kojima se poveava povrsinski napon i izaziva desorpcija sloja emulgatora

- hemijske koje ukljucuju primenu supstanci deemulgatora koje poveavaju povrsinski napon i izazivaju desorpciju sloja emulgatora. Radi vee efikasnosti najcesce se istovremeno kombinuje vise metoda za odvodnjavanje. Najcese je osnovni deo uredjaja za odvodnjavanje sferican ili cilindrican sud u koji su postavljenje elektrode na kojima je napon 30 000V i u kome se pomou elektricnog polja i dodatog deemulgatora razbija emulzija.Sitne kapi vode (zajedno sa rastvorenim solima) se spajaju u velike i slivaju na dno suda.Uredjaj za odvodnjavanje je u rafinerijama obicno ukljucen u postrojenje za primarnu preradu nafte. MDK vode u nafti je 0,2%mas. c)ukljanjanje soli (odsoljavanje) Soli se u nafti nalaze rastvorene u vodi u obliku pravih rastvora i u obliku mehanickih necistoa koje se rastvaraju dodatkom vode zagrejane na temperaturu od 90-1200C u kolicini od 3-6% mas .u odnosu na naftu.Da bi se sprecilo isparavanje nafte pritisak u uredjaju se odrzava 10-18 bar-a.Postupak odsoljavanja se nakon toga svodi na odvodnjavanje tj.ukljanjanje sadrzaja slane vode iz nje.MDK soli u nafti je 0,02%mas. Pitanja 1.Gustina i viskozitet nafte 2.Temperature zamuenja i stinjavanja 3.Tacka paljenja,plamiste,goriste. 4.Izazivaci korozije u postrojenjima za naftu 5.Klasifikacija nafte prema:hemijskom sastavu,nacinu prerade i kvalitetu proizvoda. 6.Na osnovu kojih tehnoloskih pokazatelja se klasifikuje nafta? 7.Ukljanjanje gasova iz nafte (separacija). 8.Uloga emulgatora u odvodnjavanju nafte. 9.Metode za odvodnjavanje nafte i nacin njihovog delovanja. 10.Odsoljavanje nafte.

Information

9 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

736498