Read ID karte sela-ANALIZA text version

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

ANALIZA SITUACIJE U RURALNIM PODRUCJIMA SRBIJE NA OSNOVU IDENTIFIKACIONIH KARTI SELA ­ PLA/PRA metodologija1 Participativno ucenje i delovanje i Ruralna procena na osnovu ucesa (Participatory Learning and Action and Participatory Rural Apprisal, PLA/PRA metodologija) jeste termin koji obuhvata sirok raspon slicnih metodologija, pristupa i nacina ponasanja. Zajednicko za sve te pristupe jeste da nastoje na punom ukljucivanju ljudi u proces ucenja o sopstvenim potrebama i mogunostima. U cilju izrade identifikacione karte sela primenom PLA/PRA metodologije koriste se opsta i specificna PRA sredstva. Ona se koriste kako bi se sa clanovima zajednice sto sistematicnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinacno odslikava razlicite aspekte zivotnog sistema zajednice: · poljoprivrednog, · ekonomskog, · socio-kulturnog. U cilju analize i sagledavanja stanja u ruralnim podrucjima Srbije za potrebe ove analize uzet je uzorak od 22 sela (identifikacionih karti) od preko 100 koliko ih je i ura eno od strane Mreze za podrsku ruralnom razvoju. Izabrana su sledea sela: s. Sesalac (Sokobanja), s. Gornjanje (Bor), s. Pejkovac (Zitora a), s. Mrcajevci (Cacak), s. Konak (Secanj), s. Mosorin (Titel), s. Boboviste (Aleksinac), s. Dolac (Bela Palanka), s. Milicnica (Valjevo), s. Orom (Kanjiza), s. Rudno (Kraljevo), s. Tresnjevica (Arilje), s. Trnjanje (Pozarevac), s. Beljin (Vladimirci), s. Novo Selo (Velika Plana), s. Kusovac (Kni), s. Barzilovica (Lazarevac), s. Gudurica (Vrsac), s. Striza (Parain), s. Mirosevce (Leskovac), s. Alakince (Surdulica), s. Donji Katun (Varvarin). Predstavljanje situacije u selu (potencijali i problemi) Predstavljanje situacije u selu primenjuje se kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA). Omoguava sticanje uvida u nacin na koji mestani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju vaznim. Ovo sredstvo se koristi kako bi se stvorio uvid u trenutnu situaciju koja vlada u lokalnoj zajednici, a na osnovu razgovora sa njenim stanovnicima. Tabela 1: Potencijali i problemi

POTENCIJALI potencijali za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom infrastruktura potencijali za razvoj seoskog turizma postojanje kulturno-obrazovnih, zdravstvenih i sportskih ustanova zemljise postojanje zadruga i udruzenja prirodni potencijali blizina kulturno-istorijskih spomenika i nalazista

1

PROBLEMI nepovoljna infrastruktura nedostatak kulturno-obrazovnih, zdravstvenih, sportskih ustanova neorganizovan otkup poljoprivrednih proizvoda nedovoljna poljoprivredna proizvodnja/niska produktivnost nedostatak finansijskih sredstava zastarela mehanizacija manjak zadruga i udruzenja divlje deponije

Koriseni izvori: identifikacione karte sela (http://www.ruralinfoserbia.rs/download.php); Prirucnik za metodologiju participativnog ucenja i delovanja PLA/PRA

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

vitalnost povoljan geografski polozaj postojanje poljoprivredno-preradjivackih kapaciteta pogodnosti za pokretanje malog biznisa potencijali za proizvodnju rukotvorina zivotna sredina/ekoloska komponenta etnicka raznolikost postojanje strucnih i savetodavnih sluzbi proizvodnja organske i zdrave hrane zaposlenost lokalne manifestacije i dogadjaji pogodnosti za bavljenje ribarstvom turisticke atrakcije lekovito i sumsko bilje postojanje renomiranih kompanija i proizvodjaca tradicionalni poljoprivredni proizvodi

nepovoljna struktura zemljista problemi u vezi plasmana poljoprivrednih proizvoda visoke cene repromaterijala, inputa nedostatak poljoprivredno-prehrambenih objekata i kapaciteta usitnjenost poseda nedostatak edukacije navodnjavanje negativni migratorni tokovi neorganizovanost proizvodjaca nezaposlenost nedostatak informacija nedovoljna podrska lokalne samouprave nedostatak manifestacija razlicitog karaktera nizak stepen specijalizacije nizak natalitet varijabilni klimatski uslovi nepostojanje strucnih poljoprivrednih sluzbi nezainteresovanost za poljoprivrednu proizvodnju konkurencija masovna seca suma neadekvatne mere ministarstva nedostatak marketinga neiskoriscenost prirodnih pogodnosti nepoverljivost lokalnog stanovnistva nizak stepen ucesca zena u poslovima odvodnjavanje podzemne vode psi lutalice velika opterecenost zena poslovima neadekvatna zastita bilja i poljoprivrednih kultura

Na osnovu analize identifikacionih karti 22 sela, zakljucuje se da mestani kao najcese potencijale svog sela navode: pogodnosti za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, dobru infrastrukturu, potencijale za razvoj seoskog turizma, postojanje kulturno-obrazovnih, zdravstvenih, sportskih ustanova, zemljisne resurse, postojanje zadruga i udruzenja... Na drugoj strani kao problemi u seoskim podrucjima navode se: nepovoljna infrastruktura, nedostatak sociokulturnih i drugih ustanova, neorganizovan otkup poljoprivrednih proizvoda, niska produktivnost, nedostatak finansijskih sredstava, zastarela mehanizacija... Iz prilozenih rezultata se zakljucuje da infrastruktura i socio-kulturne, obrazovne i zdravstvene ustanove imaju prioritet u proceni kvaliteta i uslova zivota na selu.

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

Izvori prihoda Kategorizacijom prema izvorima prihoda sticemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda clanova zajednice. Upoznajemo probleme u vezi sa sticanjem prihoda i saznajemo u kojoj meri su zastupljeni poljoprivredni i nepoljoprivredni izvori prihoda. Tabela 2: Izvori prihoda POLJOPRIVREDNI 1 prodaja zive stoke 2 prodaja mleka i mlecnih proizvoda 3 prodaja povrca 4 prodaja voca 5 prodaja zitarica 6 prodaja alkoholnih pica 7 prodaja industrijskog bilja 8 prodaja meda 9 prodaja jaja i zivinskog mesa 10 poljoprivredne usluge 11 prodaja mesa prodaja ostalih poljoprivrednih 12 proizvoda 13 prodaja ribe 14 prodaja sumskih proizvoda 15 prodaja cveca 16 prodaja lekovitog bilja 17 prodaja preradjenog povrca 18 prodaja proizvoda od brasna proizvodnja i prodaja vocnih 19 sadnica

1 2 3 4 5 6 7 8 9

NE-POLJOPRIVREDNI penzije plate devizne penzije sezonski poslovi socijalna primanja privreda i usluzne delatnosti trgovina i zanatstvo preduzetnistvo bavljenje seoskim turizmom

Na osnovu analize zapaza se da poljoprivredni izvori prihoda dolaze uglavnom od prodaje zive stoke, mleka i mlecnih proizvoda, povra i voa, zatim prodaje zitarica, alkoholnih pia, industrijskog bilja, meda... Kada su u pitanju ne-poljoprivredni izvori prihoda najzastupljeniji su penzije i plate, prihodi od sezonskih poslova, socijalna pomo... Kategorizacija prema zivotnom standardu Kategorizacijom prema zivotnom standardu dobijamo uvid u socio-ekonomski standard mestana, tj. pripadnika lokalne zajednice. Clanovi zajednice koji ucestvuju u radu razlikuju domainstva prema zivotnom standardu. Kategorizacijom prema zivotnom standardu, kao PRA sredstvom, omoguava se uvid u nacin na koji mestani prave razlike prema standardu domainstava, razvrstavajui ih u razlicite kategorije i procentualno odre ujui broj domainstava u svakoj od njih.

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

Na osnovu analize 22 identifikacione karte stice se uvid da u Srbiji dominiraju prosecna domainstva, zatim staracka, domainstva iznad proseka i samacka domainstva. U tabeli 3 je dat prikaz profila ove 4 kategorije na primeru 4 razlicita sela. Tabela 3: Kategorizacija prema zivotnom standardu Profil prosecnog domacinstva (s. Pejkovac, Zitoradja) 1,5 ha obradive povrsine plata ili penzija traktor motokultivator osnovne priklj.masine angazovanje sezonske radne snage prodaja lubenica I povrca 1 do 2 grla stoke-krave Profil starackog domacinstva (s. Orom, Kanjiza) penzije traktor motokultivator prosecno 3 grla stoke posecno 0,5 ha obradene povrsine daju zemlju u zakup Profil domacinstva iznad proseka (s. Rudno, Kraljevo) plata i penzija 1-2 traktora prikljucne masine prosecno 3 ha oranice prosecno 5 ha sume prosecno 5-10 ha pasnjaka uzimanje zemlje u zakup prihodi od mleka i mlecnih proizvo. prihodi od ratarske proizvodnje prosecno od 5-10 grla goveda prosecno 20 grla ovaca radna snaga sezonska Profil samackog domacinstva (s. Novo selo, Velika Plana) 1 clan domacinstva plata,penzija ili poljoprivreda nedostatak radne snage proizvodnja sa malim viskom 1 traktor poneka prikljucna masina

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

Stvaranje opcija za poboljsanje Stvaranje opcija za poboljsanje, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Sve identifikovane probleme mestani, dele na one koje mogu da rese sami, za cije resavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomo sa strane i one u cijem resavanju ne mogu da ucestvuju. Dakle stvaranje opcija se moze razvrstati u tri grupe: 1) MI SAMI ­ problem koji mestani mogu da rese sami; 2) MI SAMI UZ POMO SA STRANE ­ svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u cijem resavanju mestani mogu da ucestvuju delimicno, unosom vlastitih sredstava (udruzivanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrska, pre svega, finansijska; 3) SAMO UZ POMO SA STRANE ­ mestani ne mogu sami da rese probleme u lokalnoj zajednici, ve smatraju da to moze da ucini samo lokalna samouprava ili drzava (nadlezna ministarstva). Tabela 4: Stvaranje opcija za poboljsanje

Mi sami udruzivanje pad proizvodnje u stocarstvu opterecenost zena poslovima nedostatak radne snage nepostojanje udruzenja zena slaba edukacija losa organizacija i komunikacija svastarenje opadanje nataliteta neorganizovan drustveni zivot nesredjena sla za mlade kulturni dogadjaji mali broj umaticena stoke (svinje) nedovoljna proizvodnja stocne hrane veliki broj neozenjenih organizovan otkup naruseni medjuljudski odnosi organizovanost proizvodjaca velika nezaposlenost mali stocni fond divlje deponije neuredjeno seosko groblje usitnjenost poseda Mi uz pomoc sa strane poboljsan plasman proizvodnje mleka i mlecnih proizvoda neorganizovan otkup neobavestenost o trzistu, cenama edukacija poljoprivrednika nepostojanje preradjivackih kapaciteta losa vodovodna mreza neuredjeni atarski putevi divlje deponije nepostojanje podsticajnih sredstava u cvecarstvu trziste za cvece odliv stanovnistva nezaposlenost nedostatak sredstava za opstanak i rad KUD-a trziste i otkup meda nepostojanje vage za velike kilaze zastarela mehanizacija navodnjavanje i odvodnjavanje losa struktura zemljista pasnjaci internet centar i strani jezici nedostatak novca za seoski turizam nepostojanje vrtica skup repromaterijal za proizvodnju Pomoc drugih uredjenje prilaznih puteva uredjenje recnog korita maticna sluzba visoka cena zakupa na pijaci eksploatacija sljunka odsustvo pomoci izbeglim i raseljenim licima podzemne vode teren podlozan poplavama usitnjene parcele nepostojanje banke zeleznicki saobracaj neadekvatni uslovi u skolstvu nedostatak obrtnih sredstava otkupna cena stoke otkupna cena mleka losa opremljenost ordinacije opste prakse nema sportske hale osnovna skola u losem stanju nema ambulante nema poste nema hladnjace I preradnih kapaciteta nedostatak informacija zastarela tel. centrala

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

zakorovljenost obradivih povrsina specijalizacija proizvodnje zastita vinograda nepostojanje sporskih klubova slab plasman poljoprivrednih proizvoda izgradnja seoske crkve popravka, nasipanje i odrzavanje lokalnih I poljskih puteva

nema kulturnih i zabavnih sadrzaja za mlade nema zadruge nema kreditnih linija za samozaposljavanje neorganizovan plasman proizvoda nedosrtatak sportskih terena nepostojanje mini prerada

nepostojanje organizovanog odvoza smeca vazdusno i zemaljsko zagadjenje-kamenolom veterinarska sluzba zdravstvena zastita organizovani otkup autobuska linija

mala pomoc opstine i drzave

protivgradne rakete

Poljoprivredno-ekonomski sistem Na osnovu analize identifikacionih karti 22 sela u delu koji se odnosi na poljoprivrednoekonomski sistem, zakljucuje se da je dominantan tip poljoprivredne proizvodnje ratarstvo, zatim povrtarstvo, stocarstvo i voarstvo. Od ratarskih kultura najvise se uzgajaju kukuruz (u proseku na povrsini od 400 ha sa prinosom od 5 t/ha) i psenica (700 ha, 4.5t/ha). Krompir, paprika i kupus dominiraju u povrtarskoj proizvodnji, dok su u voarstvu najzastupljenije sljive, jabuke, breskve, jagode i kajsije. Najdominantniji tip stocarske proizvodnje je govedarstvo, zatim ovcarstvo i svinjarstvo (u proseku stocni fond se kree izme u 400 i 600 grla). Mehanizacija Mestani uglavnom navode kao veliki problem zastarelu mehanizaciju i nedostatak finansijskih sredstava za kupovinu nove. Uglavnom se raspolaze sa kombajnima, traktorima i traktorskim prikolicama, kao i opremom za navodnjavanje. Tabela 5: Mehanizacija Preovla ujui tipovi mehanizacije 1 kombajni 2 traktori 3 kamioni 4 traktorske prikolice 5 kultivatori/motokultivatori 6 oprema za navodnjavanje 7 prikljucne masine 8 sejalice 9 balirka 10 plugovi 11 berac kukuruza 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 cisterna za osoku drljaca kosacica kultivatori masinski kazan za pecenje rakije prevrtac sena roto freza sadilica za povrce samohodna kosacica senookretac stara prikljucna masina tanjiraca zapreg

Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Mreza za podrsku ruralnom razvoju Srbije

Stanovnistvo Socio analiza seoskih podrucja u Srbiji pokazuje da je prosecan broj stanovnika po jednom selu oko 1100. Broj muskaraca i zena je priblizno isti 582:577. Prosecna starost je oko 46 godina. Prosecan broj domainstava u jednom selu se kree oko 346, gde je broj clanova jednog domainstva u proseku 3,5. Prosecan broj registrovanih poljoprivrednih proizvo aca po jednom selu je 165. Dominantna privredna delatnost je poljoprivreda. Tabela 6: Stanovnistvo prosecan broj stanovnika/po selu prosecan broj muskaraca/po selu prosecan broj zena /poselu prosecna starost prosecan broj domainstva/po selu prosecan broj clanova domainstva/po selu prosecan broj registrovanih poljoprivrednih proizvo aca/po selu dominantna privredna delatnost Infrastruktura Najcese infrastrukturne prednosti i problemi u seoskim podrucjima prikazani su u sledeoj tabeli: Tabela 7: Infrastruktura Infrstrukturne prednosti dobra povezanost sa gradom asfaltirani put ulicna rasveta veliki broj autobuskih polazaka telefonski saobracaj kvantaska pijaca poljoprivredne apoteke vodovodna i kanalizaciona mreza elektro mreza regionalni i magistralni putevi gasifikovana mreza brana od poplava duz cele katastarske opstine skola I vrtic posta mesna kancelarija park prirode "Golija" obelezene pesacke i biciklisticke staze

1120 582 577 46 god. 345 3,5 165 poljoprivreda

Infrastrukturni problemi septicke jame nezadovoljavajuci kvalitet vode slab napon struje los glavni put kroz selo nema ambulante mesna kancelarija autobuske linije organizovan odvoz smeca vodovodna i kanalizaciona mreza elektricna energija komunalne usluge telefonska mreza kanalizaciona mreza putna infrastruktura nedostatak sportskih terena dom kulture u losem stanju pijaca zelena

Information

ID karte sela-ANALIZA

7 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

794035