Read zlakusa-potpec.pdf text version

LICNA KARTA SELA

ZLAKUSA-POTPE

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU ­PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELO ZLAKUSA, POTPE

POTENCIJALI

- Dovedena gradska voda - Kanalizacija pokrivena sa 40% - Magistralni gasovod prolazi kroz selo - Prolazi pruga Beograd ­Bar - Grncarski zanati - Seoski turizam - Voarska proizvodnja - Za razvoj govedarstva i ovcarstva - Ljudski resurs(mladi ostaju na selu i bave se poljoprivredom) - Izvrsena komasacija zemljista - Uzgoj ribe na ribnjacima(pastrmke) - Postoje kulturni umetnicki sadrzaji sela tokom cele godine - Lovni rezervat za uzgoj fazana - Za razvoj pcelarstva - Prirodni ambijent zdrava sredina, Potpeka peina

PROBLEMI

- Putna ifrastruktura nemaju nadvoznjak na mestu ukrstanja puta i pruge - Ugrozena bezbednost dece na putu - Nema poste, ambulante, doma kulture - 60% neresene kanalizacije - Skola u losem stanju, nema fiskulturne sale - Nema obdanista - Sekundarna gasifikacija - Nema veterinarske ambulante - Neuknjizeno zemljiste - Nema zadruge i poljoprivrednih udruzenja - Ne edukovanoi neinformisano stanovnistvo vezano za oblast poljoprivredne proizvodnje - Puz stetocina(povrtarska proizvodnja ugrozena) - Zastareli objekti za uzgoj stoke i mehanizacija u poljoprivredi - Otkup poljoprivrednih proizvoda nije organizovan - Niske cene poljoprivrednih proizvoda i skup repro materijal - Nedostatak kvalitetne priplodne stoke

Ddddddddd

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU: Sredstvo je primenjeno na grupi od 23 mestana od kojih su 7 cinile zensku populaciju, a 16 su muska populacija. Kao osnovne grane poljoprivrede koje imaju perspektivu naveli su stocarstvo( govedarstvo i ovcarstvo). Mestani pre svega isticu nezagaenu sredinu i velike povrsine livada i pasnjaka kao potencijal za proizvodnju zdrave hrane.U govedarstvu je proizvodnja, juneeg mesa, mleka i preraevina od mleka: sir i kajmak. Ovcarstvo je poznato po proizvodnji jagnjeeg mesa. Voarska proizvodnja se ogleda u proizvodnji maline, sljive. Sljiva se susi ili se proizvodi domaa rakija. Seoski turizam je potencijal koji polako ali sigugurno predstavlja granu koja e omoguiti poveanje prihoda na selu i omoguitida vei deo poljoprivrednih proizvoda da se proda na trpezi buduih gostiju sela. Za ratarske kulture veliki problem predstavlja zuti puz koji se pojavljuje s prolea. Atrakciju predstavlja Potpeka peina kao i tradicionalni zanat grncarenje, kulturno umetnicki sadrzaj koji odslikava kulturu sela. Selo je u velikoj meri opremljeno sa infra strukturom(voda, kanalizacija, struja) izvrsena je komasacija zemljista.Voda reka predstavlja potencijal za uzgoj pastrmke koja se veoma uspesno uzgaja u selu Zlakusa ­Potpe. Kao nedostatke i probleme, a koji sigurno usporavaju razvoj sela prepoznati su u govedarstvu nepostojanje veterinarske ambulante, los kvalitet priplodne stoke. Nepostojanje zadruge preko koje bi mogli da prodaju svoje proizvode i nabavljaju jeftinije repro materijal. I ako u selu ostaje omladina, nepostojanje obdanista, doma kulture, ambulante, poste moze da predstavlja probleme u buduem periodu kao bitni elementi za opstanak na selu. Blizina magistralnog puta, gasovoda, pruge Beograd- Bar pruzaju veoma dobru komunikaciju sa gradskom sredinom i obezbeuju brz transport robe s tim sto jedinu prepreku u putnom saobraju predstavlja nepostojanje adekvatnog nadvoznjaka koji bi omoguio nesmetan saobraaj veih vozila (autobusa i kamiona). Usled zastarele mehanizacije i objekata za drzanje stoke umanjena je efikasnost poljoprivredne proizvodnje i kvalitet proizvoda.

VREMENSKA LINIJA ­PRA SREDSTVO­VIZUALIZACIJA

Pocetak --- Selo je bilo Opstinsko mesto sa sudom,ambarima, lokalnom 20v. upravom. Osnovno zanimanje poljoprivreda-stocarstvo, grncarija, 72 domainstva, 385 stanovnika. 1954 --- Valjaonica pocela sa radom . 1956 --- Migracije sa brda prema polju 1960 --- Pocinje bolje; 6 grncara. 1963 --- Elektrifikacija sela ; kupljen prvi traktor u selu. 1968 --- Prvi lokalni vodovod. 1970 --- Napravljena skola . 1975 -- -Reseno pitanje kvalitetnog mosta ; prvi asfaltni put. 1978 --- 200 ha zasada sljive. 1980 1983 1984 1985 1990 1991 1994 1996 --- Ekspanzija maline i znacajni prihodi od nje. --- Prvi telefoni u selu. --- Javna rasveta na prvi asfalt. --- Prvi autobus - direktna linija. --- Komesacija i uredjenje recnog korita . --- Prvo privatno preduzee. --- Pocela sa radom Meunarodna kolonija keramike. --- Asfaltirani svi putevi i uraena rasveta ; gradska voda.

2001 --- TV repetitor na Gradini. 2005 --- Osnovano udruzenje "Etno zavicaj ; etno park "Terzia avlija". 2006 --- Osnovano udruzenje loncara ; sabor izvornog stvaralastva ; markirano 60km planinskih staza. 2007 --- Uraena kanalizacija u selu; otvorena lokalna galerija; seoski turizam. 2008 --- 30 porodica grncara ; 210 domainstava, 790 stanovnika ;17ha maline; 50ha sljiva i ostalog voca; 12 kategorizovanih domainstava za bavljenje seoskim turizmom; zaposlenih van sela svega 15%; 10 registrovanih preduzea i 20 samostalnih zanatskih radnji; selo ima 50 intelektualaca koji zive u selu i odlaze da rade u grad.

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA:

Sredstvo je primenjeno u grupi od 4 starija mestana sela Zlakusa . Vramenska linija, kao PRA sredstvo, omoguava nam uvid u proslost sela, identifikuje dogaaje koji su bitni za poljoprivredni razvoj sela i kriticne tacke u tom razvoju. Sredstvo se

primenjuje u grupi starijih mestana sela, koji su autenticni svedoci svih tih dogadjaja, obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, sociokulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile, ukljucujui i uzroke sadasnjeg stanja. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Zlakusa obuhvaen je period od 60 godina . U selu Zlakusa pocetkom 20 veka bilo je oko 72 domainstva i 385 stanovnika . Zanimljiv podatak za ovo selo je sto ovde nema odlaska sa sela, stanovnistvo se samo poveava. Kako mestani kazu devojke se udaju u isto selo, cak i ako neko ode iz sela dvoje se vrati. Po seanju mestana jedina migracija je bila 1955. godine od brda prema polju. U periodu od 1960. do1994. bilo je 1 do 1,5 zaposlen van sela ali su se svi oni vraali u selo. Sada van sela radi oko 15%. U selu sada ima 210 domova i 790 stanovnika, 50 intelektualaca zivi u selu, rade van sela ali u selu zive. 1970. godine napravljena je i otvorena skola, ta skola jos uvek postoji ali joj je neophodno renoviranje. Za ovo selo se moze rei da infrastrukturne probleme nema. Naravno da postoji po nesto sto treba da se renovira, obnovi ili zavrsi. 1963. godine je uradjena elektrifikacija sela. Prvi lokalni vodovod je uraen 1968.godine, gradsku vodu selo je dobilo 1996. godine. 1975 je reseno pitanje mosta, koje je bilo od velikog znacaja za selo, iste godine uraen je i asfaltni put . 1984. godine uraena rasveta na asfaltni put , a 1996 su uraeni svi asfaltni putevi i rasveta . Kanalizaciju je selo dobilo 2007.godine 1985 . godine je dosao prvi autobus u selo (direktna linija ). 1983. selo je dobilo prve telefonske prikljucke. TV repetitor je 2001 stavljen na Gradini. Selo Zlakusa je pocetkom 20-og veka bilo opstinsko mesto sa sudom, lokalnom upravom, ambarima. Osnovno zanimanje je poljoprivreda, stocarstvo, grncarija i

voarstvo. 1960-u godinu su mestani okarakterisali kao godinu od koje sve na dalje kree na bolje . Tada je bilo samo sest grncara, jer kako kazu bilo je sramota reci da se time

bavis, a nekada je pola sela od toga zivelo. Sada u selu ima oko 30 domacinstava koji se bave grncarijom, s tim sto im to nije jedino zanimanje. Kada se govori o voarstvu moze se reci da je pre 1950. godine najzastupljenija bila sljiva koja se susila i pravila se rakija . Mestani kazu da sada to moze biti jedan od bitnih potencijala. 1978. godine pod sljivom je bilo oko 200 ha. Pojavom maline smanjila se proizvodnja sljive. 1980. malina je bila u ekspanziji od nje se moglo lepo ziveti jer su bili znacajni prihodi. Ekspanzija malina traje sve do 1995. a posle stagnira. Sada ima oko 17 ha maline i 50 ha sljiva i ostalog voa. Od 1970. godine pa sve do 1990. ­te godine bilo je organizovanog otkupa mleka i stoke, u tom periodu bila su dva rekordera u proizvodnji mleka tada je bilo farmi junadi i zivinarnika. Mestani ovaj period smatraju za dobar period. 1954. godine pocela je sa radom valjaonica. Mestani su u njoj radili, ali se nisu selili iz sela . 1991. godine je otvoreno prvo privatno preduzee, sada ih ima 10 registrovanih privatnih preduzeca i 20 samostalnih zanatskih radnji , od 20 str. samo su cetiri dobrosu snadbevene i rade odlicno. Kamesacija i uredjenje recnog korita je poceto sa radom 1990 ­te . Sada je sve zavrseno i to je jedan od poduhvata sa kojim su mestani zadovoljni. 1994.godine pocela je sa radom "Medjunarodna kolonija keramike ". Tako da se svake godine jedne nedelje u septembru organizuje " Jesen u Zlakusi" koja okupi sve manifestacije. 2005. otvoreno je udruzenje "Etno zavicaj"i otvoren je etno park "Terzica avlija " . Godinu dana kasnije napravljeno je udruzenje loncara, odrzan je "Sabor izvornog stvaralastva " . 2006 . godine markirano je 60 km planinskih staza. Seoski turizam je poceo da se razvija tek 2007 godine, kada je i otvorena likovna galerija. Sada ima 12. domacinstava kategorizovanih za bavljenje seoskim turizmom. Vremenska linija pokazuje da je najkriticniji period za razvoj poljoprivrede u periodu od 1970. do 1990. godine .

MAPA RESURSA-PLA/PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELA ZLAKUSA I POTPEE

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA:

Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 mlaa ucesnika i jednom mlaom gospoom koja je vodila glavnu rec, budui da je iznela najvise zapazanja kada je u pitanju okruzenje u kome svi zive. Primenom ovog sredstva dobijena je slika prirodnih resursa kojima sela Zlakusa i Potpee raspolazu, a od krucijalne su vaznosti kada je u pitanju poljoprivreda i druge nepoljoprivredne delatnosti koje su zastupljene u oba sela. Mapa resursa pokazuje da se radi o selima koja se nalaze u zapadnoj Srbiji tako da pripadaju tipu brdsko-planinskih sela, a vea planina u blizini je Zlatibor koja se prostire jugozapadno od pomenutih sela. Prvi vei grad u blizini jeste Uzice koji se nalazi na 7 km zapadno od sela. Saobraajna povezanost sa Uzicem je veoma dobra, budui da sa

severne strane granice sela prolazi meunarodni magistralni put koji se kod Uzica racva i povezuje Beograd sa Sarajevom i Podgoricom, dok se uz magistralni put paralelno pruza pruga Beograd-Bar. Oba sela povezuje lokalni put koji je asfaltiran, a racva se ka jugu stvarajui gustu mrezu nekategorisanih, seoskih puteva. Sa obe strane puteva rasporeena su domainstva kojih ima blizu 400. Prosecan broj clanova domainstva je 3. dok je isti broj i generacija u okviru jednog domainstva. Povrsina oba sela je 1300 ha i ima oko 1000 stanovnika. Iz pravca Uzica kroz oba sela protice reka etinja paralelno sa magistralnim putem i zeleznickom prugom. Celom duzinom recnog toka, izmeu pruge i etinje prostire se lovni rezervat gde se mahom gaji fazanska divljac, sto predstavlja izuzetan potencijal za razvoj lovne delatnosti, a posebno lovnog turizma. Drugi vazan recni tok se odnosi na recicu Petnicu cije se izvoriste nalazi u Potpekoj peini na krajnjem jugu sela Potpee. Petnica se uliva u etinju na krajnjem severu i samoj granici oba sela. Petnica je poznata po velikom broju ribnjaka i vodenica koje se prostiru sa obe strane i celom duzinom njenog toka. Posebno su interesantni ribnjaci, a ima ih negde oko 40, dok se ,zahvaljujui njima 16 domainstava bavi proizvodnjom ribe i zivi od toga. Treba napomenuti da se u blizini peine nalaze i dva riblja restorana. Budui da se radi o krecnjackom terenu, na par mesta se javljaju izvori ciste pijae vode koji su kaptirani i pretvoreni u cesme. Celokupno posmatrano reka Petnica zajedno sa Potpekom peinom predstavljauju jedinstveni turisticki potencijal. Duz juzne granice sela, prostire se suma i ona, prema recima mestana, zauzima treinu teritorije sela, dok se livade i pasnjaci granice sa sumom i oni zauzimaju drugu treinu teritorije sela. Sledea etapa se odnosi na vonjake koji se nalaze na teritoriji naseljenog podrucja, a najvise u okolini Potpeke peine. Komasiranog zemljista ima izmeu glavnog seoskog puta i reke etinje i odnosi se na njive i oranice. Vonjaci i komasirano zemljiste zauzimaju poslednju treinu teritorije sela. U centru sela Zlakusa se nalazi skola sa malim sportskim terenom koja je u prilicno losem stanju. Sela nemaju crkvu niti ambulantu. Meutim kulturno-umetnicki sadrzaj nije izostao. Naime, postoji veliki broj domainstava koja se tradicionalno bave grncarskim zanatom.Grncari iz ovog kraja su poznati sirom nase zemlje; imaju svoje udruzenje i organizuju grncarske kolonije. Na ovo se nadovezuje i postojanje Muzeja na

otvorenom u Zlakusi pod nazivom ''Terzia Avlija'' koji oslikava srpsku tradiciju i nacin zivota iz perioda 19. veka. Ukupno 12 domainstava se bavi seoskim turizmom; imaju svoje udruzenje i time se turisticki potencijal zaokruzuje i stavlja na listu primarnih delatnosti zajedno sa grncarstvom i ribarstvom.

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA ­SEZONSKI KALENDAR:

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omoguava vizualizovani uvid u cetri osnovna parametra odrzivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim promenama i uslovima ,najznasajnijim granama poljoprivrede podrucja u kome je sredstvo primenjeno za dato podrucje,ekonomskom statusu

domainstava sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domainstvu .Sva cetri parametra su vizualizovana u jednogodisnjem periodu , za svaki mesec posebno. Primena sredstava ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendaru bile unesene od strane PLA pomagaca, ve se izdvoenje sredstva prepusta samoj grupi farmera. Cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija , ve i ukljucivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije.

KLIMATSKI USLOVI Selo Zlakusa-Potpe, reljefski pripada brdsko planinskom delu stim sto je deo sela oko reke etinje ravnicarski predeo. Odlikuje se umereno hladnim zimama i umerenim sneznim padavinama.Leta su u nekoliko zadnjih godina sa manje padavina.Maksimalne temperature su sve vise .Prolee i jesen su jako slicni po padavinam stim sto se prelazci sa prolea na leto nagli uz pojavu visokih temperatura. Najzastupljenije grane poljoprivrede su: govedarstva, ovcarstvao, ribarstvo, voarstvo (uzgoj maline, sljive, jabuke), ratarstvo (uzgoj psenice,kukuruza) i cvearstvo.

GOVEDARSTVO Prevashodno se radi o grlima namenjenim za proizvodnju mleka i tov. Rasni satav ­kod poljoprivrednih gazdinstava uglavnom se nalaze grla simentalske rase i domae sareno u tipu simentalca.Grla se u zavisnosti od vremenskog perioda drze u stalama (novembar, decembar, januar, februar i mart)dok se u ostalim mesecima drze kobinovano pasa ­stala.Nacin,kolicina i zastupljenost pojedinih hraniva takoe zavisi od godisnjeg doba . Pocetkom novembra pa do sredine marta obrok je sacinjen od sena,silaznog kukuruza , koncetrata. Dok se od sredine marta pa do kraja oktobra znacajan deo obroka cini zelena masa,smanjuje se kolicina sena ,i silaze dok se koncentrovano hranivo nastavlja stim sto su kolicine prilagoene proizvodnom ciklusu kod krava ,a kod tova bikova uzrastu.Kolicine mleka su neujednacene i kreu se od 3500 do 6500 l u laktaciji.Vestacko osemenjavanje je mera koja se primenjuje u reprodukciji u toku cele godine kod svih farmera,tako da nemamo ciklicne periode telenja ve su oni istog inteziteta tokom cele godine.Goveda se redovno zdravstveno proveravaju od strane veterinara na tuberkulozu i brucelozu.Kranji proizvod je mleko i meso,dok su

preraevine sir ,kajmak sve manje zastupljeni zbog neadekvatnih uslova za preradu.

OVCARSTVO Po recima mestana ovcarstvo pomona grana u stocarstvu i ide uz govedarstvo kako bi se iskoristili manje vredni pasnjaci koji su nedostupni govedima.Rasni satsav nije mogue precizno definisati ali je sigurno da su najzastupljeniji melezi u tipu sjenicke,pramenke i vitembega melezi. Ovce su samo zimi u zatvorenom prostoru dok se od prolea do kasne jeseni zadzavaju na pasi.Ishrana se zasniva na zelenoj masi ,senu i manjoj meri koncetrovano hranivo i to u periodu odgoja jagnjadi.S prolea pred izlazak na pasu i krajem jeseni po zavrsetku pase ciste od parazita. Vreme jagenjena je vezano za odreeni period godine (decembar, januar, februar, mart) Korist od ovaca su meso od jagnjadi, vuna, u manjoj meri mleko

RIBARSTVO

Ribarstvo je grana poljoprivrede kojom poljoprivrednici u selu Zlakusa ­Potpe bave veoma uspesno.Radi se o manjim ribnjacima u kojima se uzgaja Pastrmaka.Mla se unosi u ribnjake u aprilu.Pravilan uzgoj iziskuje aktivnost cele godine,pre svega pranje bazena tri puta mesecno,dezifekciju bazena koja se sprovodi tri puta godisnje.Vaenje ili izlov ribe je tokom cele godine stim sto je najvei u mesecu decembru kada se riba najbolje prodaje zbog slave Svetog Nikole i velikog posta .

VOARSTVO Uzgajanje malina je dosta zastupljeno, predstavlaja prvu granu u voarstvu. Nacin uzgoja maline je na svim gazdinstvima isti stim sto bolje prinose ostvaruju gazdinstv koja navodnjavaju zasade . Sa pocetkom zime u mesecu januar i februar u koliko su topliji i suncani kree se sa prskanjem,u februaru vrsi se i prihrana stajskim ubrivom ,mesec mart je kada se vrsi prihrana mineralnim ubrivom,vezivanje,zastita bilja prskanjem,koje se nastavlja u

aprilu i maju.Stim sto zastita mora da bude ucestalija u koliko su vremenske okolnosti takve da doprinose razvoju bolesti i stetocina.Pocetkom juna pa sve do sredine jula je berba.U avgustu se skidaju stari lastari i sade novi,u septembru se praktikuje prskanje ­ zastita malinjaka .Oktobar novembar i decembar su meseci kada malinjak miruje i neradi se nista.

UZGAJANJE SLJIVA Mesec januar je kada se vrsi prskanje.U feruaru se rastura stajnjak i vrsi se orezivanje.Mart ,april i maj je vreme prskanja protiv bolesti i stetocina ,takoe u martu stabla se krece.Jun i jul i polovina avgusta su meseci kada se neobavljaju nikakve aktivnosti.Sredinom avgusta do pocetka septembra traje berba.U septembru ili oktobru posle berbe vrsi se predzimsko prskanje,takoe mogu se podizati i novi zasadi.Sljiva se prodaje u svezem stanju ili se prerauje u rakiju.

UZGOJ JABUKA Mesec januar je kada se vrsi prskanje.U feruaru se rastura stajnjak i vrsi se orezivanje. Mart ,april i maj je vreme prskanja protiv bolesti i stetocina ,takoe u martu

stabla se krece. Jun i jul i polovina avgusta su bez aktivnosti.Berba kree od polovine avgusta ,pa sve do kraja septembra. U oktobru posle berbe vrsi se predzimsko prskanje,takoe mogu se podizati i novi zasadi. Novembar i decembar su meseci mirovanja. Jabuka se prodaje odmah ili se jedan deo lageruje i ceka se bolja cena na trzistu.

UZGAJANJE CVEA Cvetnjaci traze veliku paznju i gaje se u plastenicima .U januaru se vrsi priprema i utopljavanje prostora,februar i mart su odreeni za proizvodnju rasada.April je mesec kada se vrsi rasaivanje i pelcerenje.U maju i junu se neguje cvee okopava,prska ,prihranjuje.Jun,jul,avgust su meseci intezivne prodaje cvea.U septembru se vade

lukovice i krtole,suse i ostavljaju na temperaturi od 10 stepeni.Novembar je kada se vrsi selekcija a u decembru se kree sa ponovnim zatezanjem i pripremom plastenika. Predstavlja poljoprivrednu granu koja je u povoju ,mestani smatraju da je treba razvijati

RATARSTVO (KUKURUZ I PSENICA) Kukuruz se gaji kao monokultura ili naizmenicno sa detelinom ili psenica.Gaji se kao silazni ili za zrno. Januar i februar su meseci bez aktivnosti. Mart priprema zemljista za setvu,oranje,ubrenje stajnjakom,tanjiranje.U aprilu pocinje setva,prihrana sa mineralninim ubrivom NPK,zastita od korova.U maju prihranjivanje i

spartanje(odstranjivanje korova).Jun,jul,avgus kukuruz se zaliva ­navodnjava. Pocetak septembra je vreme za siliranje kukuruza,u koliko se bere za zrno onda se berba obavlja ceo oktobar mesec.Ukolikose seje ozima psenica krajem oktobra i pocetkom novembra vrsi se priprema zemljista i setva psenice. Psenica - seje se ozima psenica .Prema iskazu mestana psenica se neprska.Novembar,decembari januar su meseci bez aktivnosti.U februaru i martu psenica se prihranjuje .April i maj su bez aktivnosti.Zetva pocinje polovinom juna i zavrsavase polovinom jula.Nakon zetve ukolikose seje kukuruz ili kupus ponovo se vrsi priprema zemljista.

EKONOMSKI STATUS DOMAINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA U selu Zlakusa-Potpe prihodi se ostvaruju tokom cele godine,stim sto su u mesecima julu i avgustu dosta vei zbog prodaje maline,takoe i mesec decembar je kad se najvise ostvaruje prihoda od prodaje ribe.Pored navedenih proizvoda mestani sela ostvaruju prihode od seoskog turizma , prodajom mleka, prodajom bikova, jagnjadi, kupusa, rakije. Rashodi - Prema navodima mestana troskovi su takoe cele godine ali su najvei u martu i aprilu kada se vrsi setva,priprema zemljista ,prskanje,nega useva,ali isto tako i u mesecima septembra i oktobra kada se vrsi branje kukuruza,voa i spremanje zemljista za pojedine kulture.Najvise novca se izdvaja za kupovinu , goriva, rezervnih delova, zastitnih sredtava, mineralna ubriva, koncentrovana hraniva i radu snagu.

PODELA AKTIVNOSTI

RADA

PREMA

POLNOJ

RAZLICI

I

DINAMIKA

Aktivnosti muskaraca i zena se nemogu precizno odrediti jer se poslovi obavljaju uglavnom zajednicki.Svega jedan deo aktivnosti u toku leta kada je berba maline i u jesen kada se sprema zimnica su dodatne su aktivnosti za zensku populaciju .Muska populacija se izjasnila da se najvise radi u prolee .

Sezonski kalendar

Januar Sneg .padavine temperat -20do15

Februar Sneg -10do15

Mart Kisa,sneg 0do25

April Kisa 5do25

Maj Suncano, kisa 10do30

Jun

Jul

Avgust

Septem.

Oktober Kisa 0 do25

Novem. Kisa,sneg 0do15

Decem. sneg -20do10

Susa grad Susa 15do35 15do40

Susa 15do35

Susa, Kisa,grad

5 do30

govedarstvo

zatvoreni

siste m

drza nja tuberkul inizacija

ovcarstvo

Zatvoren jagnjenje

sist em drza nja jagnje nje prihrana prihrana jagnjadi jagnjadi dehelm. ubrenje stajnakom

i mesanje striza od 1.do10.

s

p

a

s

a Dehelm.

kukuruz

priprema zemlje

setva do 10.

Ves.ubr. Ves.ubr. Zas.bilj. Zas.bilj. okopavanje okopavanje

siliranje

berba priprema Zemlje za psenicu ili lucerku jesenja setva

psenica

Prihrana KAN ubrenje stajnakom

zetva zetva

Priprema zemljista za setvu kupusa berba podizanje novih zasada

sljiva

Orezivanje, Zast.bilj.od krecenje,prs insekata kanje berba Odstarnjiva nje ,starih I prskanje

Pred zimsko prskanje

malina

jabuka

ubrenje.st vezivanje Prskanje,ple aj. vestac. Prskanje,ple venje, venje,zakida nje lastara ubrenje Orezivanje, Prskanje u stajnakom krecenje fazi cveta

cvearstvo Utopljavanje Proizvodnja Proizvodnja Rasaivanje Okopavanje, Okopavanje, Vaenje prostora rasada rasada I pelcerenje pelcerenje I pelcerenje I prodaja prskanje prskanje ribarstvo Tri puta Mescno Pranje Poribljava nje Bazena u Toku cele godine

Be rba podizanje novih zasada Vaenje,luko selekcija Zatezanje vica,krtola plastenika I sus enje na t 10C selekcija

prodaja

Dezonfekc ija 3 puta U toku go dine

januar februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust septemb oktobar novemb. decembar

prihodi

rashodi

januar dinamika aktivnosti muskaraca dinamika aktivnosti zena

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb.

oktobar novemb. decemb.

Sezonski kalendar ­ PRA sredstvo - vizualizacija

Kategorizacija prema izvorima prihoda - vizualizacija Prihodi iz poljoprivrede Prihodi van poljoprivrede

Plate zaposlenih 20% Prodaja ribe pastrmke 5%

Prodaja maline 80% Penzije iz radnog odnosa 25% Prodaja tovnih junadi 50% Trgovina i zanatstvo 5% Prodaja teladi 10%

Prodaja jaganjaca 10% Turizam i ugostiteljstvo 1% Seoski turizam 7%

Prodaja rakije 80% Grncarstvo 7%

Prodaja prasadi 30% Narodna radinost 10% Prodaja sira i kajmaka 25% Prodaja mleka 1% Poljoprivredne penzije 5% Prodaja cvea 1%

Prodaja meda 1%

Kategorizacija prema izvorima prihoda ­ objasnjenje

Ova kategorizacija je primenjena u grupi 5 mestana( 3 muskarca i 2 zene) sela Zlakusa. Kategorizacija prema izvorima prihoda ima za cilj prikaz ucesa poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela, odnosno da razdvoji prihode iz poljoprivrede i vanpoljoprivrednih delatnosti. Sto se tice vanpoljoprivrednih izvora prihoda mestani navode plate zaposlenoh kojih ima oko 200 (20%), zatim su tu i penzije iz radnog odnosa koje prima 25% mestana i po njihovom misljenju je to ozbiljan prihod. Ucesnici kategorizacije navode takoe prihode koji ostvaruju mestani sela vlasnici trgovinskig i zanatskih objekata i njih ima 5%, a posebno su stavili akcenat na prihod od turizma i ugostiteljstva kao privredne grane jer takve objekte poseduje svega 1% mestana, ali je to znacajan prihod jer je ovo selo turisticka destinacija sto se moze zakljuciti i iz mape resursa. Ovo selo poseduje i grncare i takvih je 7% i takoe mestane koji se bave narodnom radinosu(10%) i oni pletu odevne predmete od vune poznate nasiroko u Srbiji.Poljoprivredne penzije prima 5% mestana i njega ne vide ka znacajan prihod jer su primanja izuzetno niska u odnosu na druge prihode. Kada pricamo o izvorima prihoda iz poljoprivrede na prvom mestu je prodaja ribe pastrmke na privatnim ribnjacima u sklopu gazdinstva i takvih domainstava ima tacno 16 ili 5% po misljenju ucesnika kategorizacije te se na njima na godisnjem nivou ostvari prihod oko 1 milion evra. Posle ribe najvei prihod se ostvari od maline koju prodaje 80% domainstava i smatraju ga rentabilnim proizvodom. Od tova junedi prihod ostvaruje 50% domainstava i to su kolicine od 1-5 komada godisnje. Telad i jagnjad prodaje 10% domainstava, ali su kolicine male od 1-10 komada godisnje i ne vide stocarsku proizvodnju znacajnom jer je ranijih vremena ona bila i te kako vea kao i proizvodnja mleka ali zbog izuzetno niskih cena i nestabilnog trzista stocarstvo polako zamire iako ima potencijala i u smestajnim kapacitetima, opremljenosti mehanizacijom i znanjem za ovaj nekada znacajan vid proizvodnje u selu Zlakusa. Od seoskog turizma koji je svakodnevno u razvoji i za sta postoji potencijal i ljudski i prirodni i imajui u vidu srdacnost seoskog domaina sela Zlakusa kako ucesnici ove kategorizacije napominju prihode ostvaruje 7% domainstava. Iza seoskog turizma sledi prodaja rakije,

ali su to manje kolicine, od koje prihode ostvaruje 80% domainstava. Prasad prodaje 30% domainstava ali su to isto tako sitne kolicine skoro beznacajne za selo u celini, kao i prodaja sira i kajmaka(25%) koji se pravi na tradicionalni nacin koji je takoe nekada imao znacajnu ulogu. Prodajom mleka i meda se bavi po 1% domainstava i to u malim kolicinama. Uzgajanje cvea (cvearstvo) je grana koja je u zacetku i bavi se 1% domainstava, a mestani navode da postoje dobri uslovi za ovaj vid proizvodnje kao i trziste.

Kategorizacija po standardu - vizualizacija DOMAINSTVA IZNAD PROSEKA - obradivog zemljista 2-5 ha - malina do 0,3 ha - traktor sa kompletnim prikljuccima - krupna stoka 5-10 grla - ovce 5-10 - svinje za svoje potrebe - sopstvena radna snaga+sezonci - mala privreda - ribnjaci 40% - plata - penzija iz radnog odnosa PROSECNA DOMAINSTVA - obradivog zemljista do 2 ha - malina oko 0,1 ha - motokultivator sa prikljuccima - krupna stoka 1-3 grla - ovce 5-10 - svinje za svoje potrebe - sopstvena radna snaga - plata - penzija 50%

DOMAINSTVA ISPOD PROSEKA - obradivog zemljista do 0,2 ha - nemaju mehanizaciju - 1 svinja - kokoske - penzija

STARACKA I SAMACKA DOMAINSTVA - obradivog zemljista do 0,1 ha - nemaju mehanizacije - nemaju stoku - penzija

5%

5%

Kategorizacija prema zivotnom standardu ­ objasnjenje

Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 mestana( 3 muskarca i 2 zene) sela Zlakusa. Ovo sredstvo nam omoguava da steknemo uvid kako mestani prave razlike po standardu domainstva, koliko razlicitih standarda navode i koliko je domainstava u svakoj od njih. Ucesnici u ovoj kategorizaciji su razlikovali 4 kategorije domainstava kojim su obuhvatili sva domainstva. Domainstava iznad proseka ima 40% i karakterise ih da imaju obradive zemlje od 2-5 ha, od toga do 0,3 ha pod malinom i od 0,3-1 ha pod sljivom. Imaju traktor sa svim prikljuccima i prikljucnim masinama( balirka, cisterna, silo kombajn). Sto se tice stocnog fonda imaju 5-10 grla krupne stoke, 5-10 ovaca i svinje za svoje potrebe 1-2 krmace i prasad. Imaju sopstvenu radnu snagu, a u sezoni poljskih radova i berbe maline angazuju i sezonce. Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda imaju platu jednog ili dva clana plus penzija iz radnog odnosa. U ovu grupu mestani ucesnici su svrstali i 16 domainstava koji poseduju napred pomenute ribnjake i 15 domainstava koji se bave malom privredom tj poseduju mala preduzea. Prosecna domainstva poseduju do 2 ha obradivog zemljista od toga oko 0,1 ha maline i 0,2-0,5 ha sljive. Od mehanizacije poseduju motokultivator sa prikljuccima. Od stoke tu su 1-3 krupna grla, 5-10 ovaca i svinje za svoje potrebe. Poseduju sopstvenu radnu snagu. Od vanpoljoprivrednih prihoda ree je plata zastupljena, a vise penzija iz radnog odnosa. Ovakvih domainstava po misljenju ucesnika kategorizacije je 50%. Ispod proseka mestani navode da ima 5% domainstava. Ona poseduju do 0,2 ha obradivih povrsina, nemaju mehanizaciju, nemaju krupne stoke, imaju 1 svinju i kokoske za svoje potrebe. Od prihoda imaju penziju ili iz radnog odnosa ili poljoprivrednu. U grupu staracka i samacka domainstva spadaju ona sa jednim ili dva starija clana preko 65 godina starosti. Ova domainstva poseduju oko 0,1 ha obradivog zemljista, nemaju mehanizacije niti stoke, a primaju jednu od penzija.

MI SAMI

MI SAMI UZ POMO SA STRANE

SAMO UZ POMO SA STRANE

Organizovan otkup

Stara mehanizacija i objekti Ambulanta,posta,dom kulture,obdaniste Kanalizacija ,gasifikacija,put.

Puz stetocina

Udruzivanje u zadruge

Neuknjizeno zemljiste

Veterinarska ambulanta

FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA BEZ UCESA PROIZVOACA

Strucna edukacija

Bolja priplodna stoka

Put i pruzni nadvoznak Nema skladisnih kapaciteta STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJSANJE ­ SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA Navodnjavanje

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA: Sredstvo je primenjeno na grupi od 23 mestana od kojih su 7 cinile zensku populaciju , a 16 su muskarci. Stvaranje opcija , kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu.Nakon primene drugih PRA sredstava i dovrsetka situacione analize , ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraa na probleme koje su mestani identifikovali primenom PRA sredstva ­predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogunostima da u resavanju tih problema ucestvuju.Otuda su sve identifikovane probleme mestani, ucesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da rese sami, za cije resavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomo sa strane i one u cijem resavanju ne mogu da ucestvuju .

MI SAMI: Problemi

za koje

su semestani izjasnili da mogu sami da ih rese su

udruzivanje ,stvaranje zadruga i udruzenja poljoprivrednika, a samimim tim dobrim delom njihove zadruge i udruzenja bi otkupljivali njihoe proizvode.Rezultat dosadasnjeh pojedinacnog nastupa je trzisna nekonkurentnost . MI SAMI UZ POMO SA STRANE:Ovi problemi se prevashodno moraju resavati zajednicki,i kao takvi prema navodima mestana iako mostoji dobra volja sa njihove strane da

jednim delom ucestvuju drugi partner se tesko pronalazi . Ipak prepozati problemi sela su sledei:star mehanizacija,objekti za uzgoj stoke , nepostojanje veterinarske ambulante,u selu nedostaju visoko obrazovani ­strucnjaci koji biunapreili tehnilogiju poljoprivrene proizvodnje,u koliko bi se opredelili da cekaju bolju cenu svojih proizvoda nepostoje skladista gde bi iste lagerovali.Zbog visoke cene sistema za navodnjavanje trnutno nisu u mogunosti da ih kupe tu pre svega misle na pomo MPSV. Do osnivanja kancelarije oni nisu ni znali da Ministarstvo poljoprivrede subvencionira ovakve sisteme.Ambulanta, obdaniste, posta su ustanove koje su im preko potrebne i bez kojih selo u budunosti nee moi da funkcionise.Kanalizacija i gasifikacija su takoce koji se samo na ovaj nacin mogu resiti. SAMO UZ POMO SA STRANE: Putna infrastruktura kao i nadvoznjak su problemi koji zahtevaju hitno resavanje ovog problema .Takoe misle da bi drzava trebala da zastiti proizvoace i da im garantuje minimalnim otkupnim cenama kako bi pokrili troskove

proizvodnje.Puz stetocina koji se pojavio pre deset godina preti da onemogui dalju povrtarsku proizvodnju po kojo je selo bilo prepoznatljivo. Losa priplodna stoka je posledica loseg odabira semena i nepostojanja selekcijske sluzbe koja bi ih savetovala i kontrolisala u pogledu odabira i poboljsanja rasnog sastava,takoe kontrolisala bi vestacko osemenjavanje jer oni sumnja u na kvalitet semena i genetski potencijal istog.

POTPECKA PECINA

RIBNJAK U SELU ZLAKUSA

ETNO PARK U SELU ZLAKUSA

ETNO PARK U SELU ZLAKUSA

STARE KUCE U SELU ZLAKUSA

SELO ZLAKUSA

STARE KUCE U SELU ZLAKUSA

MANIFESTACIJE U SELU ZLAKUSA

POVTARSTVO U ZLAKUSI

Information

24 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

618298