Read gradjansko%20procesno%20pravo.pdf text version

GRAANSKO PROCESNO PRAVO

Novi Sad, april 2009.godine

1

ISPITNA PITANJA IZ GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA

1) Zastita subjektivnih graanskih prava u gradjanskom sudskom postupku 2) Samozastita 3) Sadrzaj, predmet i struktura gradjanskog sudskog postupka 4) Norme graanskog procesnog prava 5) Graansko procesno i graansko pravo 6) Izvori graanskog procesnog prava 7) Parnica, pojam i obelezja 8) Pravna priroda parnice 9) Subjekti parnice 10) Pravo na pravnu zastitu 11) Procesne pretpostavke 12) Pojam, organizacija i nacela o radu sudova 13) Pravna pomo 14) Sudije i sudije porotnici 15) Sastav suda 16) Vrednost predmeta spora, pojam, znacaj i odreivanje 17) Izuzee i iskljucenje sudija i sudija porotnika 18) Organi i ustanove koji ucestviju u parnicnom postupku 19) Pojam i vrste nadleznosti 20) Stvarna nadleznost 21) Funkcionalna nadleznost 22) Mesna nadleznost, pojam i vrste 23) Prorogacija nadleznosti 24) Atrakcija, delegacija i ordinacija nadleznosti 25) Sukob nadleznosti 26) Prejudicijelno pitanje 27) Parnicni i upravni postupak 28) Parnicni i krivicni postupak 29) Nacelo dispozicije i oficijelnosti 30) Raspravno i istrazno nacelo 31) Nacelo obostranog saslusanja stranaka 32) Nacelo usmenosti i pismenosti 33) Nacelo neposrednosti i posrednosti 34) Nacelo utvrdjivanja istine 35) Nacelo javnosti 36) Nacelo poucavanja neuke stranke 37) Nacelo savesnog korisenja procesnih nacela 38) Nacelo ekonomicnosti i efikasnosti resavanja sporova u razumnom roku 39) Pojam, sticanje i sukcesija parnicne stranke 40) Stranacka, parnicna i postulaciona sposobnost 41) Stvarna i procesna legitimacija 42) Zakonsko zastupanje stranaka 43) Zastupanje pravnih lica 44) Ugovorno zastupanje 45) Pojam i vrste parnicnih radnji 46) Parnicne radnje suda 47) Dostavljanje 48) Vreme vrsenja parnicnih radni-rokovi i rocista 2

49) Propustanje parnicnih radnji i povraaj u predjasnje stanje 50) Pojam, sadrzaj, osnov i odreenost tuzbe 51) Vrste tuzbi 52) Kumulacija tuzbenih zahteva 53) Pravna dejstva podnosenja tuzbe sudu i tuzenom 54) Povlacenje i preinacenje tuzbe 55) Upustanje tuzenog u parnicu i upustanje u raspravljanje 56) Odbrana tuzenog 57) Prigovor kompenzacije 58) Protivtuzba 59) Suparnicarstvo, pojam i vrste 60) Specijalne vrste suparnicarstva 61) Obavestavanje o parnici i imenovanje prethodnika 62) Umesac 63) Troskovi parnicnog postupka 64) Oslobaanje od plaanja troskova postupka 65) Obezbeenje parnicnih troskova 66) Postupak za resavanje spornog pravnog pitanja 67) Pojam, predmet i teret dokazivanja 68) Dokazni postupak i ocena rezultata dokazivanja 69) Isprave kao dokazno sredstvo 70) Uviaj kao dokazno sredstvo 71) Svedoci 72) Vestaci 73) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo 74) Obezbeenje dokaza 75) Pripremanje glavne rasprave 76) Glavna rasprava 77) Prekid i zastoj postupka 78) Sudsko poravnanje 79) Resavanje sporova medijacijom 80) Presuda-pojam, donosenje, objavljivanje,forma,sadrzaj i dostavljanje 81) Nedostaci, dopuna i ispravljanje presude 82) Osuujua, utvrujua i preobrazajna presuda 83) Konacna presuda i meupresuda 84) Potpuna, delimicna i dopunska presuda 85) Presuda na osnovu priznanja, odricanja i zbog propustanja 86) Resenje 87) Pravosnaznost presude, pojam, vrste i dejstva 88) Granice pravosnaznosti 89) Pojam i podela pravnih lekova 90) Pretpostavke za dopustenost pravnih lekova 91) Zalba protiv presude, pojam, obelezja, dopustenost 92) Zalbeni razlozi 93) Granice ispitivanja presude pobijane zalbom 94) Postupak i odluke drugostepenog suda po zalbi protiv presude 95) Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje-direktna revizija 96) Revizija protiv presude 97) Revizija protiv resenja 98) Zahtev za zastitu zakonitosti 3

99) Ponavljanje postupka 100) Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova 101) Postupak u parnicama iz radnih odnosa i postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora. 102) Postupak u parnicama zbog smetanja drzavine 103) Izdavanje platnog naloga 104) Postupak u parnicama o sporovima male vrednosti 105) Postupak u privrednim sporovima 106) Osnovna obelezja bracnih i porodicnih sporova 107) Pojam i osnovna obelezja vanparnicnog postupka 108) Subjekti vanparnicnog postupka 109) Pokretanje i obustava vanparnicnog postupka 110) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku 111) Sudske odluke i redovni pravni lekovi u vanparnicnom postupku 112) Pravosnaznost i vanredni pravni lekovi u vanparnicnom postupku 113) Postupak lisenja i vraanja poslovne sposobnosti 114) Postupak povodom zadrzavanja u zdravstvenoj organizacijikoja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, 115) Postupak proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti 116) Postupak produzenja roditeljskog prava 117) Postupak lisenja i vraanja roditeljskog prava 118) Postupak davanja dozvole za stupanje u brak 119) Postupak ureenja upravljanja i korisenja zajednicke stvari 120) Postupak deobe zajednickih stvari i imovine 121) Postupak ureenja mea 122) Postupak sastavljanja isprava 123) Postupak potvrivanja sadrzine isprave 124) Postupak cuvanja isprava 125) Postupak ponistavanja isprave 126) Sudski depozit 127) Pojam i predmet izvrsnog postupka 128) Odnos izvrsnog i parnicnog, stecajnog i upravnog postupka 129) Subjekti izvrsnog postupka 130) Nacela izvrsnog postupka 131) Nadleznost za sprovoenje izvrsnog postupka 132) Pretpostavke za odreivanje izvrsenja 133) Odluke povodom predloga za izvrsenje 134) Sprovoenje, odlaganje i obustava izvrsenja 135) Zalba u izvrsnom postupku 136) Prigovor na resenje o izvrsenju donetog na osnvovu verodostojne isprave 137) Prigovor na resenje o izvrsenju donetog u skraenom postupku 138) Prigovor treeg lica i izlucna tuzba 139) Protivizvrsenje 140) Sudski penali 141) Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja 142) Izvrsenje na nepokretnosti radi namirenja novcanog potrazivanja 143) Izvrsenje na novcanom potrazivanju duznika radi naplate novcanog potrazivanja poverioca, 144) Izvrsenje potrazivanja da se predaju pokretne stvari radi ostvarivanja nenovcanog potrazivanja, 145) Ispraznjenje i predaja nepokretnosti radi ostvarivanja nenovcanog potrazivanja 146) Izvrsenje obaveze na cinjenje, necinjenje ili trpljenje 4

147) 148) 149) izjave volje 150) 151) 152) 153) 154)

Izvrsenje odluka iz oblasti porodicnog prava-predaja i oduzimanje deteta Izvrsenje radi vraanja zaposlenog na rad Izvrsenje odluke o deobi stvari, upisivanje u javne knjige i izdejstvovanje Posebna pravila izvrsenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima Skraeni izvrsni postupak Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka Prethodne mere Privremene mere

Literatura:

1. Zakon o parnicnom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004) 2. Zakon o posredovanju ­ medijaciji (Sl.glasnik RS br.18/2005) 3. Zakon o vanparnicnom postupku (Sl.glasnik SRS br.25/82 i 48/88 i Sl.glasnik RSbr.46/95 i br.18/2005) 4. Zakon o izvrsnom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004) 5. Udzbenik Graanskog procesnog prava iz 2004.god

Napomena:Proveriti aktuelnost propisa (Zakon o sudovima, tuziocima,

advokaturi...), s obzirom da je donet novi Ustav 08.11.2006.g

5

Tip dokumenta: Naslov: Kljucne reci: Glasilo: Vrsta propisa: Propis na snazi: Verzija na snazi: Komentar urednika:

Propis ZAKON O SUDOVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 46/91, 60/91 - ispr., 18/92 - ispr., 71/92, 63/2001 - dr. zakon, 42/2002 - dr. zakon, 27/2003 - dr. zakon i 29/2004 - dr. zakon) Sudovi, Sudije, Organizacija sudova, Nadleznost sudova Sluzbeni glasnik RS, 29/2004 od 17.03.2004 Zakoni 08.08.1991 18.03.2004 Odredbe cl. 12 do 20 ovog zakona prestaju da vaze, odnosno da se primenjuju 1. januara 2007. godine na osnovu Zakona o ureenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003 i 29/2004). Zakonom o ureenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003 i 29/2004) predvieno je da odredbe cl. 12 do 20. ovog zakona prestaju da vaze, odnosno da se primenjuju od 1. januara 2007. godine. Osnov za odlaganje pocetka primene Zakona o ureenju sudova jeste Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). Propis ZAKON O UREENJU SUDOVA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 29/2004, 101/2005 i 46/2006) Sudovi, Organizacija sudova, Nadleznost sudova, Unutrasnje ureenje suda, Pravosudna uprava, Prekrsajni sudovi, Visi prekrsajni sud IV-1 - Pravosue i sudski postupci / Pravosue Sluzbeni glasnik RS, 46/2006 od 02.06.2006 Zakoni 01.01.2002 10.06.2006 Na osnovu clana 83. tacka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ O PROGLASENJU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREENJU SUDOVA Proglasava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova, koji je donela Narodna skupstina Republike Srbije, na Cetvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupstine Republike Srbije u 2006. godini, 25. maja 2006. godine. Predsednik PR broj 28 Republike, U Beogradu, 30. maja 2006. godine Boris Tadi, s.r. Narodna skupstina Republike Srbije Primena ovog zakona bila je predviena od 1. januara 2007. godine. Osnov za odlaganje pocetka njegove primene jeste Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

Tip dokumenta: Naslov: Kljucne reci: Rubrika: Glasilo: Vrsta propisa: Propis na snazi: Verzija na snazi: Ukaz:

Donosilac: Komentar urednika:

Tip dokumenta: Naslov:

Kljucne reci: Rubrika: Glasilo: Vrsta propisa:

Propis ZAKON O JAVNOM TUZILASTVU ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 44/2004, 61/2005, 46/2006 - dr. zakon i 106/2006 - odluka USRS) Javno tuzilastvo, Tuzilac, Javni tuzilac, Visoki savet pravosua, Osnovna plata IV-1 - Pravosue i sudski postupci / Pravosue Sluzbeni glasnik RS, 106/2006 od 24.11.2006 Zakoni 6

Propis na snazi: Verzija na snazi: Preambula: Donosilac:

01.01.2002 24.11.2006 Narodna skupstina Republike Srbije

Naslov: Kljucne reci: Rubrika: Glasilo: Vrsta propisa: Propis na snazi: Verzija na snazi:

ZAKON O ADVOKATURI ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka SUS, 11/2002 i 72/2002 - odluka SUS i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) Advokatura, Pruzanje pravne pomoi, Advokat, Dostojnost poverenja, Odbijanje pravne pomoi IV-1 - Pravosue i sudski postupci / Pravosue Sluzbeni list SCG, 1/2003 od 04.02.2003 Zakoni 14.07.1998 04.02.2003 -

Tip dokumenta: Naslov: Kljucne reci: Rubrika: Nivo dokumenta: Glasilo: Vrsta propisa: Propis na snazi: Verzija na snazi:

Propis ZAKON O JAVNOM PRAVOBRANILASTVU ("Sl. glasnik RS", br. 43/91) Javno pravobranilastvo, Republicki javni pravobranilac IV-1 - Pravosue i sudski postupci / Pravosue Republike Srbije Sluzbeni glasnik RS, 43/1991 od 20.07.1991 Zakoni 28.07.1991 28.07.1991 -

1.

ZASTITA SUBJEKTIVNIH GRAANSKIH PRAVA U GRAANSKOM SUDSKOM POSTUPKU

Pravo kao drustvena pojava ureena zakonom sadrzi skup pravila ponasanja u okviru kojih se ostvaruje zastita subjektivnih prava pojedinaca, koja oni izvode za sebe iz objektivnog prava. Tu zastitu pruza drzava, po potrebi i aktima realne prinude, ako drugi instrumenti nisu dovoljni da obezbede ostvarivanje tog prava. 7

Put sprovoenja pravne zastite je metod, odnosno postupak u kojem se utvruje pravo na zastitu i izrice dosuda odreene pravne zastite. To svakako ne moze biti jedan uniforman postupak isti u svim situacijama u kojem treba obezbediti zastitu prava. Vise je razloga koji ne dozvoljavaju ni isti put ni isti sadrzaj pravne zastite. To su: nejednaka priroda, sadrzina i dr. svojstva pojedinih subjektivnih prava; funkcionalnost prava; organizacija institucija koje vode postupak pravne zastite i optimalne granice delovanja prava.

Takoe je nerealno ocekivati da se za svako pojedinacno subjektivno pravo uspostavi svojstven put pravne zastite. To ne bi bilo u skladu sa: - organizacijom drustva; - interesima nacionalne ekonomije; - zahtevima pravne sigurnosti; - i uopste sposobnostima i moi odreenog drustva da odgovori zadacima koji se traze u pruzanju pravne zastite, Pratei evoluciju ostvarivanja pravne zastite zapaza se prisustvo specijalizacije u postupanju i u samom metodu ostvarivanja pravne zastite, ne samo: - prema vrstama subjektivnih prava, ve i - vrstama organa pred kojima se ona sprovodi. Specijalizacija u postupanju dovela je do formiranja vise postupaka: 1) graanski postupak; 2) krivicni postupak; 3) upravni postupak. U daljem razvoju su se iz ovih i uz ove postupke uspostavili drugi uzi i specijalizovaniji postupci: 1) stecajni postupak; 2) zemljisnoknjizni postupak; 3) prekrsajni postupak; 4) postupak u upravnom sporu i dr. To ipak ne znaci da se u svakom od ovih postupaka ostvaruje zastita samo onih subjektivnih prava, koja po nazivu odgovaraju oznaci jednog od ovih postupaka. U osnovi je to tacno gledajui predmet postupka ­ odreen subjektivnim pravima koja se pretezno tu stite, njegovu pravnu konstrukciju, sadrzaj pravne zastite i dr. vaznije odluke. Meutim, nekad se ista subjektivna prava stite i u drugim postupcima i metodama koji su specificni tom postupku. Subjektivna graanska prava su ­ grupacija prava za koju je veoma rano formulisan i izgraen svojevrstan metod zastite ­ graanski sudski postupak. U graanskom sudskom postupku se ostvaruju prava iz: radnog prava; porodicnog prava; privrednog prava; saobraajnog prava, 8

i drugih prava koja su ranije bila u sklopu graanskog prava. Subjektivno graansko pravo ­ bez obzira da li se ostvaruje kao pravna vlast, pravna mo ili pravom zastien interes, pretposatvlja u svom sadrzaju postojanje jednog ili vise ovlasenja i uz to zahtev da se putem drzavne vlasti ovlasenje ostvari. Ta ovlasenja titulara subjektivnog prava ­ koje je izrazeno kao pravni odnos i obaveze drugih subjekata da postupaju po pravilima tog pravnog odnosa ­ cine sferu pravnog poretka. Svest da je odreeno ponasanje pravom odreeno i obezbeeno sankcijom preventivno utice na odreena ponasanja, tako da se ona nekad ostvaruju i bez intervencije prava. Tek kada doe do povrede ili ugrozavanja subjektivnog prava, otvara se pitanje pravne zastite. Subjektivno pravo je povreeno: kad obveznik propusti da izvrsi odreenu radnju koju je duzan da ucini (duznost cinjenja); kad izvrsi radnju od koje je trebalo da se uzdrzi (duznost uzdrzanja) (bilo da je to dozvoljena radnja za koju je pravnim poslom odreeno da se ne vrsi, niti da spada u zabranjene ­ deliktne radnje); kad spreci vrsenje radnje u svojoj pravnoj zoni, sto je inace trebao da trpi (duznost trpljenja) (pravna zastita je ovde u pravilu represivna ­ usmerena na sprecavanje protivpravnih postupaka i otklanjanje nedozvoljenih posledica). Ugrozavanje subjektivnog prava postoji ­ kad pravo nije neposredno povreeno, ali je prisutna izvesna opasnost ili verovatnoa da do toga moze doi. (Npr: osporavanja postojanja jednog prava ili se tvrdi da to pravo ima drugu sadrzinu ili se uznemirava titular prava u njegovom vrsenju) Povodom ugrozavanja subjektivnih prava zastita je redovno preventivna da bi se predupredila povreda prava. Prava pojedinaca postoje da se vrse i da se ostvaruju. Pitanje pravne zastite se ne postavlja sve dok se postupa po pravu i dok se pravni poredak ostvaruje saglasno pravu. Kad je to subjektivno pravo povreeno ili ugrozeno, titular prava je ovlasen da trazi pravnu zastitu ­ putem drzavnih institucija, a nekad i pred ustanovama koje sami subjekti formiraju ­ arbitrazama. P.S. Najznacajnija crta graanskih subjektivnih prava je ­ da se prepusta dispoziciji titulara prava da zastitu trazi ili da to ne ucini. U odreenim situacijama put pravne zastite je otvoren i kada nema subjektivnog prava (pa nema njegove povrede niti ugrozavanja), a to su slucajevi: kod kojih je neophodno da postoji pravom priznata pretenzija na uspostavljanje subjektivnog prava; ili ostvarivanje drugih interesa u sferi prava npr: - zahtev da se odredi pravo prolaza; - trazenje da se utvrdi da neko nije titular odreenog subjektivnog prava; 9

-

sporazumno trazenje da se ukine odreeni pravni odnos, ako je za to potrebna odluka suda.

2. SAMOZASTITA Samozastita, iako relikt ranije epohe, kada se zastita prava ostvarivala aktima pojedinaca ili grupa, po njihovoj proceni i sa efektima koji su odgovarali njihovoj snazi, prisutna je i danas. Vrsenje prava bilo bi neostvarivo, ako se prava ne bi smela stititi putem samozastite. Titular prava svakako treba da preduzme akte da obezbedi ostvarivanje svojih prava ili da otkloni opasnost koja ugrozava njegova prava. Takva zastita je neophodna i u savremenim sistemima, pa je samozastita i danas dozvoljeni akt zastite uz onu koju pruza drzava. Nedostatak prava kao drustvene institucije i nemo da se uvek pravovremeno deluje na eliminaciji povrede i ugrozavanja prava, cak ni putem operativnih drzavnih organa, opravdava sopstvenu zastitu prava. U odnosu na ranija vremena, samozastita se danas ureuje pravom i sada nastupa kao dopunski koordinirajui instrument u sistemu pravne zastite. Neki pravni sistemi,na jedan uopsten nacin, ureuju samozastitu ­ ovlasenje da se ona upotrebi i oblike u kojim se moze preduzeti. Mahom se institucionalizuju samo neki do sada afirmisani oblici samozastite, dok se ostali u nekim pravnim sistemima tek sporadicno odreuju ili se samo promovisu u sklopu drugih pravnih instituta. Tu spada i nas pravni sistem. Samozastita je najizrazenija u oblicima: nuzne odbrane; stanja (krajnje) nuzde i samopomoi. Samozastita u nuznoj odbrani ­ ureena je krivicnim zakonodavstvom. Propisano je : ,,da nije krivicno delo povreda tueg dobra (prava) izvrsena u zastiti sopstvenog dobra". Naravno, prema licu koje vrsi protivpravni napad, ili se ponasa tako da je nesumnjivo da napad neposredno predstoji, a uz to da je takva zastita bila neophodna. Isto tako nije krivicno delo povreda tueg dobra izvrsena u krajnjoj nuzdi, u situacijama: - kad je to neophodno da se od sebe ili svog dobra otkloni neskrivljena opasnost, i - uz uslov da povreda tueg dobra ne bude vea od one koja bi nastupila ostvarenjem opasnosti. Tome, u osnovi jednaka i nesto pozitivnije izrazena pravila za graanskopravne odnose, sadrzana su u zakonodavstvu o obligacionim odnosima i strarnopravnim odnosima (cl.161.ZOO i cl.76.Z o stv.pravu). Samopomo ­ uspostavljanje svog prava sopstenim aktima u pravilu je zabranjeno i kaznenim zakonodavstvom - kvalifikovana kao krivicno delo: samovlasa..Izuzetno, u pojedinim zakonskim tekstovima, je to u nekim situacijama dozvoljeno : - bilo kao restitucija; - bilo kao prevencija (npr: - pravila cl.122. ZOO ­ o prigovoru neizvrsenog ugovora; - pravila cl.286 ZOO ­ o retenciji. 3. SADRZAJ, PREDMET I STRUKTURA GRAANSKOG SUDSKOG POSTUPKA

DEFINICIJA: 10

Graansko procesno pravo je posebna grana pravnog sistema, koja ureuje graanski sudski postupak, odnosno aktivnosti i radnje ucesnika u ovom postupku. Graanski sudski postupak je put zastite graanskih subjektivnih prava pred sudskim ustanovama. Po pitanju pravne forme ­ graanski sudski postupak je uniforman i pored promena i varijacija u sadrzaju i nacinu ostvarivanja pravne zastite. On je takoe i trajan ­ jer je uspostavljeni put zastite prisutan u dugom vremenu. Forma ostvarivanja pravne zastite prilagoena je grupacijama subjektivnih prava koja se stite i organima pred kojim se pravna zastita sprovodi. SADRZAJ: Graanski sudski postupak se vodi pred sudom sa strankama i drugim ucesnicima, po utvrenim nacelima i pravilima sa ciljem da se postigne odreeni rezultat ­ pravna zastita. To je osnovni put zastite graanskih subjektivnih prava, koja se ostvaruju aktivnostima suda, stranaka i drugih ucesnika u postupku, usmerenim na utvrivanje: 1) da li postoji pravo na trazenje pravne zastite; 2) da li postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava (da li je trazenje osnovano); i 3) dosuuje se pravna zastita odreenog sadrzaja. Sud, stranke i drugi ucesnici u postupku preduzimaju u odreenoj formi postupanja niz meusobno povezanih radnji, koje se preduzimaju po ovlasenju, saglasno pravu, radi postizanja postavljenog cilja ­ dosude pravne zastite. Za preduzimanje ovih procesnih radnji unapred je odreen: nacin, redosled, pa i sadrzaj ponasanja svih ucesnika u postupku. Ne moze se dozvoliti da u vrsenju ovih radnji sud i stranke ili drugi ucesnici postupka, postupaju po svom opredeljenju. Pokretanjem graanskog sudskog postupka dolazi se samo do hipoteze o povredi ili ugrozavanju subjektivnog prava i o potrebi da se dosudi pravna zastita. Tek posle toga predstoji put utvrivanja: - da li postoji pravo na zastitu, - da li je pravo povreeno ili ugrozeno; i - da li je sankcija koja se trazi ­ pravu odgovarajua. To neminovno podrazumeva: intelektualno ispitivanje, istrazivanje, procenu, zakljucivanje i saznanje. Put ostvarivanja pravne zastite nije samo stvar pojedinca cije je pravo povreeno ili ugrozeno, ve predstavlja siri interes drustva izrazen u pravnoj politici. PREDMET ZASTITE Put zastite koji se sprovodi u graanskom sudskom postupku prvenstveno je usmeren zastiti graanskih subjektivnih prava, koja cine sadrzaj graanskopravnih odnosa. Promene i u strukturi pravnog sistema i diferenciranje, osamostaljivanje i uspostavljanje novih grana pravnog sistema (mahom sprovedene u 19. veku) - veoma mnogo su dodirivale oblast graanskog prava. Dovele su do suzenja ove pravne discipline svodei je na opsta pravila: stvarno, obligaciono i nasledno pravo. Treba spomenuti i porodicno pravo, radno, trgovacko, saobraajno, autorsko pravo i pravo industrijske svojine. I pored osamostaljivanja ovih pravnih disciplina, pravna zastita iz njih izvedenih subjektivnih prava i dalje se ostvaruje u graanskom sudskom postupku, uz odreene specijalizacije postupka.

11

Predmet graanskog postupka su i neka sasvim nova prava, koja nemaju zajednicku vezu sa graanskim pravom (npr: pravo informatike). Iako je graanski sudski postupak usmeren zastiti povreenih i ugrozenih graanskih prava i drugih subjektivnih prava, u graanskom postupku se ostvaruje zastita i kada nema povrede ili ugrozavanja prava. To je odreeno povodom nekih pravnih stanja; pravnih pretenzija i interesa i u drugim situacijama kad je ovaj put pravne zastite pogodan i kad je to posebno propisano. (ovde spadaju narocito: sporazumni razvod braka i promene u drugim pravnim odnosima, ako je za to potrebna sudska odluka, kao sto su: - odreene promene u licnom statusu i - drugim pravnim stanjima i - neka sredstva obezbeenja. STRUKTURA Ve u ranom vremenu razvoja graanskog sudskog postupka, sprovedena je specijalizacija u metodama pravne zastite, prema predmetu postupka. Graanski sudski postupak razdvojio se na: 1) 2) parnicni postupak i na postupke koji to nisu ­ neparnicni sudski postupci (ovi postupci se redovno oznacavaju kao vanparnicni postupci u sirem smislu)

Tu su najznacajniji: - zemljisnoknjizni postupak; - stecajni postupak; - izvrsni postupak; - postupak obezbeenja; - vanparnicni postupak ( u uzem smislu). Neki od ovih postupaka vremenom su se izdvojili i postali samostalne procesne discipline, tako da vise nisu u sastavu graanskog sudskog postupka. To su prvenstveno: zemljisnoknjizni i stecajni postupak. U strukturi graanskog postupka su: parnicni, vanparnicni i, izvrsni postupak. I Parnicni postupak Parnicni postupak je najvazniji put pravne zastite i najvise razvijena procesna institucija u zastiti graanskih subjektivnih prava. Cl.1 ZPP predvidja parnicni postupak kao osnovni i redovan put pravne zastite i resavanja gradjanskopravnih odnosa, osim kada je posebnim zakonom predvidjena druga vrsta postupka. Utvrdjeno je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravicnu zastitu svojih prava. Nacela su preuzeta iz Ustava i odredbe cl.6 Evropske konvencije o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. 12

Doslednom primenom ovako postavljenih nacela lakse e se regulisati prava stranke i efikasnije ostvariti pravda. Pokree se tek po predlogu stranke kada postoji spor o povredi ili ugrozavanju subjektivnog prava. To je iskljucivo dvostranacki postupak u kome: Sud u kontradiktornom i usmenom postupku odreenim metodama saznavanja utvruje istinu i odlucuje presudom. Postupak je dvostepen uz obezbeenje potrebnog broja vanrednih pravnih lekova. Ovde postoji specijalizacija za neke uze grupe pravnih stvari i sprovedena je uvoenjem posebnih postupaka. NEDOSTACI: Postupak je veoma skup, nije dovoljno brz i pokree se tek po trazenju odreenog subjekta. Ovi nednostaci se otklanjaju uvoenjem vanparnicnih postupaka. II Vanparnicni postupak Vanparnicni postupak je metod zastite subjektivnih prava. Sprovodi se povodom zastite subjektivnih prava, pravnih interesa ili drugih pravnih stanja u situacijama u kojima je u manjoj meri izrazena konfrontacija izmeu subjekata ili je spor oslabljen ucesem vise subjekata. To su najcese takve situacije u kojima uopste nema spora ili povodom kojih se trazi operativnije postupanje suda. (npr: Lisenje poslovne sposobnosti, oduzimanje roditeljskog prava, podela zajednicke imovine, ponistaj isprave i sl.) Ovaj postupak obezbeuje efikasniju i dobru pravnu zastitu. U ovom postupku sud je ovlasen da po sluzbenoj duznosti pokrene postupak i da prikupi potrebnu procesnu grau. P.S. Ovde je sprovedena specijalizacija, tako da su za mnogo uze grupe pravnih stvari formulisani posebni vanparnicni postupci, III Izvrsni postupak Izvrsni postupak je zavrsni akt u ostavrivanju pravne zastite, mada nije uvek potreban i neophodan (izvrsavaju se samo kondemnatorne ­ osuujue odluke). Posle donosenja sudske odluke kojom je nareeno da se nesto izvrsi obvezanom licu predstoji da to voljno ucini ili e se na to prinuditi. Ukoliko obvezano lice ne izvrsi postavljenu obavezu, sud vodi postupak izvrsenja, po sluzbenoj duznosti ili po predlogu, ako je tako propisano. Obvezno lice se poziva ili se aktima realne prinude prisiljava da izvrsi svoju duznost (npr: prodaju se stvari radi namirenja dosuenog novcanog potrazivanja, oduzima se stvar koja treba da se preda, izricu se i naplauju novcane kazne i sl.) Osetljive situacije pri izvrsenju sudskih odluka traze da ovaj postupak bude precizno normiran i da se unapred tacno znaju prava i duznosti ucesnika. Zato se izvrsni postupak izdvaja iz vanparnicnih postupaka i nastupa kao samostalna procedura ­ u sastavu graanskog sudskog postupka. Izvrsnoj proceduri se, u funkcionalnom smislu dodaje jedan samostalan poseban postupak, a to je : postupak obezbeenja ­ tu se procesne radnje vrse u cilju da se obezbedi isvrsenje pretpostavljene ili ve utvrene obaveze (npr: odreivanje zaloznog prava, zabrana raspolaganja, oduzimanje i cuvanje stvari i sl.) 4. NORME GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA O graanskom procesnom pravu 13

Graansko procesno pravo je skup pravila kojima se ureuje put i proces pravne zastite subjektivnih graanskih prava i polozaj i postupanje subjekata u postupku. To su pravila kojim se ureuje graanski sudski postupak (parnicni, vanparnicni, izvrsni). Zadatak pravne normative graanskog procesnog prava je da u ostvarivanju organizovane pravne zastite u graanskom sudskom postupku - unapred uredi polozaj i postupanja, radnje i meusobne odnose suda, stranaka i svih drugih ucesnika u postupku. Graansko procesno pravo kao funkcionalno pravo je pravo kojim se ureuje polozaj i postupanje subjekata u postupku, a ne njihova organizacija i status. Graansko procesno pravo se nekad oznacava formalnim pravom u odnosu na materijalno (supstancijalno) graansko pravo, kojim se ureuju pretpostavke za uspostavljanje, odvijanje i prestanak graanskopravnih odnosa. Graansko procesno pravo utvruje pretpostavke za uspostavljanje odvijanja i prestanak pravnih ­ procesnih odnosa. Postupak se odvija kontinuelnim preduzimanjem niza procesnih radnji i zato postoji potreba za dobrom tehnikom postupka, koja e omoguiti jednak polozaj subjekata, pravnu sigurnost i disciplinu. Osnovni cilj graanskog procesnog prava je u formulisanju institucija graanskog sudskog postupka i zastita povreenih i ugrozenih subjektivnih prava, a samim tim i zastita pravnog poretka. Cilj graanskog procesnog prava ostvaruje se: 1) represivnim i 2) preventivnim aktima na represiju se u pravilu ide kada je subjekrivno pravo ve povreeno, pa treba spreciti dalje povrede i odstraniti nastale protivpravne posledice. Preventivna zastita se dozvoljava onda kada je subjektivno pravo u jednom intezivnijem stepenu ugrozeno. Ovim aktima se deluje na sprecavanju verovatno dolazee povrede prava ili na obezbeivanju uslova da se u slucaju nastupanja povrede ­ efikasno odredi represivna zastita. Norme graanskog procesnog prava a) priroda normi graanskog procesnog prava

Po liberalistickim pogledima prethodnog veka ­ drzava i sudske institucije trebaju da obezbede nesmetan tok i razvoj sudskog postupka,u skladu sa procesnim pravilima, a samo kretanje postupka mahom je stvar inicijative i dosta sirokih dispozicija subjekata. Sud se stavlja u polozaj posmatraca sukoba izmeu stranaka, snabdeven ovlasenjima da kontrolise da se sukob odvija po odreenim pravilima i da po dovrsetku postupka saopsti, ko je u tome pobednik. Pod uplivom novih ideja, a najvise shvatanja o socijalnoj funkciji prava, trazi se intezivnija intervencija drzave u ureivanju drustvenih odnosa, tako da put pravne zastite vise nije stvar pojedinca ­ pa ni onda kada se trazi zastita takvih prava (privatnih, graanskih) VE: Sudska organizacija i sudske institucije treba da omogue da put pravne zastite treba da bude svakom pristupacan, pravno siguran, tako da u postupku ima realne izglede da postigne pravnu zastitu koja mu pripada. Zato je potrebno da sud u postupku raspolaze adekvatnim procesnim instrumentima i da ima sira (oficijelna) ovlasenja da intervenise. 14

b)

priroda normi

Pristajui da bude privatna stvar i ulazei u krug javnopravnih ustanova, graanski sudski postupak ureuje se prinudnim pravom ­ ius cogens. Mali broj pravila je dispozitivne prirode, tako sto uvode dopunsku normu koja se primenjuje ako voljom stranaka nije nesto drugo odreeno. Uglavnom su to kogentne norme koje utvruju cvrsta pravila o pokretanju, voenju, razvoju i dovrsetku postupka, kojima se garantuje pravna sgurnost pojedinaca. c) subjekti

Svako, pa i sam sud, ima da uvazava unapred odreeni put ostvarivanja pravne zastite, postavljen tako da akteri postupka budu u jednakom polozaju i da im bude obezbeeno ostvarivanje procesnih ovlasenja u cilju postizanja pravne zastite. I pored toga sto su norme graanskog procesnog prava kogentne, subjekti redovno pred sobom imaju dosta opcija u izboru procesnih sredstava i odreivanju toka postupka koji vise odgovaraju njihovim opredelenjima na putu ostvarivanja pravne zastite. Oni su samo ograniceni tako da treba da preduzmu odreenu procesnu radnju: na nacin u sadrzaju i vremenu kako je to odreeno. Meutim, ni jedna stranka nije duzna da vrsi procesne radnje i ne mora prisustvovali izvoenju procesnih radnji druge stranke. Moze se braniti utanjem, negiranjem, prigovarati nadleznosti, predloziti dokaze i sl. I pored zabrane da sami subjekti utvruju pravila procedure i odrede put pravne zastite, dozvoljava se da u odreenim zonama sudsku funkciju vrse izbrani sudovi (arbitraze) i ovlasuju subjekte da tu skoro u svemu utvrde pravila postupka. (ovde se ne radi o situacijama kada se subjekti opredele za neki poseban put zastite, prihvatajui tu propisana pravila procedure ­ postupak smetanja drzavine, postupak u sporovima male vrednosti, postupak ureenja mea). Sud ­ je duzan da se povinuje pravilima postupka, kao i drugi subjekti, ali ima vise opcija u preduzimanju radnji, a moze da neku procesnu radnju uopste ne preduzme. U opredelenju svojih procesnih akata povodi se interesima celishodnosti, ali uvek u skladu sa pravom. d) vazenje normi graanskog procesnog prava 1) teritorijalno vazenje

Teritorijalni princip domaih zakona na domaoj teritoriji proizilazi iz principa drzavnog suvereniteta. Stoga se ne dozvoljava da se organizacija sudova i sudski postupci u jednoj drzavi ureuju po pravu strane drzave. Pravilo: lex fori ­ ovde ima znacenje da sud postupa po procesnim zakonima drzave ciji je organ i na teritoriji te drzave. IZUZETNO: - kod pruzanja: - meunarodne pravne pomoi mogu se segmentarno uvaziti neki zahtevi stranog procesnog prava pod uslovom da to nije suprotno nasem javnom poretku (npr: saslusanje stranke u postupku u prisustvu dva svedoka). 2) Vazenje u pogledu subjekata Pravilo lex fori odnosi se i na subjekte koji su povinovani nasem sudstvu, bez obzira na njihovo drzavljanstvo ili pripadnost i nezavisno od toga da li se u ureivanju odnosa primenjuje domae ili (strano) materijalno pravo. 15

Od toga postoje izuzeci ­ prvenstveno oni koji se ticu: sudskog imuniteta; eksteritorijalnost ambasade; stranog ratnog broda ili vazduhoplova. Pravilima meunarodnog prava ureeno je pitanje imuniteta: - sefova stranih drzava; - stranih diplomatskih predstavnika u povremenoj misiji; - stalnih stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika; - meunarodnih organizacija i njihovih funkcionera IPAK: U pogledu imuniteta u odnosu na licnost ovi subjekti mogu da prihvate jurisdikciju naseg suda i da se tako povinuju nasem procesnom pravu. P.S. Sto se tice samih drzava, smatra se da one mogu nastupiti kao procesni subjekti, povodom graanskih i drugih imovinskih prava , uz primenu procesnog pravila ­ po pravilu lex fori. 3) Vremensko vazenje graanskog procesnog prava

Sudski postupak obicno traje duzi vremenski period i izrazen je promenama u pravu. Svaka promena procesnih pravila povlaci pitanje momenta od kojeg ona stupaju na pravnu snagu i da li vaze za ve do tada ostvarene procesne situacije. Procesni zakoni vaze od momenta njihovog stupanja na pravnu snagu i primenjuju se na sve budue slucajeve, a procesne radnje preduzete po starom zakonu ostaju na snazi. U suprotnom, to bi se kosilo sa pravilom o stecenim pravima i prakticno vodilo retroaktivnom dejstvu pravne norme. Takve pravne situacije u kojima je jedan postupak zapocet i u toku po starom zakonu, a nije zavrsen stupanjem novog zakona na pravnu snagu ­ ureuje novi zakon u uvodnim ili zavrsnim odredbama. U tim slucajevima postoje ve standardna resenja: da se zapoceti postupak dovrsi po ranijim pravilima; pravni lekovi iz ranijih propisa mogu se uloziti, iako ih novi zakon ne poznaje; procesni rokovi za ulaganje pravnih lekova ostaju u vaznosti, iako su duzi od novopropisanih; promene u organizaciji suda vode nastavku postupka pred drugim sudovima i u pravilu, po proceduri po kojoj postupaju ti sudovi.

5. GRAANSKO PROCESNO PRAVO I GRAANSKO PRAVO S obzirom da je cilj graanskog procesnog prava ­ zastita graanskih subjektivnih prava, izvesno je da postoji cvrsta veza izmeu ovih delova pravnog sistema. Ve davno su napustena gledista da je sudski postupak u graanskim stvarima samo jedan pravni posao izmeu subjekata povinovan normativi graanskog prava. Ona su negirala postojanje graanskog procesnog prava ili mozda njegovu samostalnost, pa se nije ni postavljalo pitanje veze izmeu ovih disciplina. 16

Pitanje povezanosti graanskog procesnog prava i graanskog prava inteziviralo se u drugoj polovini 19. veka kada je doslo do izdvajanja i osamostaljivanja graanskog procesnog prava. Graansko procesno pravo ureuje metode zastite graanskih subjektivnih prava, eliminaciju povrede ili ugrozavanja i uspostavljanje pravnosti u sferi tih prava. Pravnost mora biti u skladu sa sistemom graanskog prava, nacelima i sadrzajem tog prava. Ako obavezno lice ne uspostavi poredak graanskih prava, to se postize u graanskom sudskom postupku.Izrecena sankcija kao izraz odreene zastite u poretku graanskih prava, ima da odgovori prirodi i sankciji ovih prava. Pravna konstrukcija postupka, procesna sredstva i uopste ureivanje prava da se trazi pravna zastita, nacin utvrivanja subjektivnih prava, ustanovljene da je pravo povreeno ili ugrozeno i izricanje odgovarajue sankcije - treba da budu adekvatan odraz prirode i sadrzine prava koje se stiti, odnosno graanskog prava. Zato se moze govoriti o instrumentalnom karakteru graanskog procesnog prava, pa i svih drugih procesnih prava. Pravila graanskog procesnog prava - ureuju pretpostavke uspostavljanja i razvoja odnosa, koji nastaju povodom sudskog ostvarivanja zastite graanskih subjektivnih prava, isto kao sto graansko pravo ­ kao materijalno (supstancijalno) pravo ureuje pretpostavke za uspostavljanje, odvijanje i prestanak graanskopravnih odnosa. Ovo pravo normira odreeni krug odnosa u njihovom materijalnom sadrzaju. Svako od ovih prava intervenise u odreenoj oblasti odnosa, ureujui ih sebi svojstvenim metodama i uspostavljenim ustanovama, radi postizanja cilja koji pred tim pravom stoji. Samostalna po predmetu normiranja i kao izgraene pravne ustanove, ova dva prava koordinirano deluju na ostvarivanju opsteg cilja prava. Graansko pravo i graansko procesno pravo imaju jedan opsti cilj. To je:ureenje odnosa u drustvu i njihovo odrzavanje. Postojanje graanskopravnog odnosa je osnov da se ostvaruje zastita u graanskom sudskom postupku. Njegova vrsta nekad predodreuje nadleznost jednog suda i proceduru posebnog postupka, pa i u sudskom aktu odreena sankcija se izvodi po normi graanskog prava ­ odnosno, predstavlja konkretizaciju tog prava. 6.IZVORI GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA Pravni izvori formulisani i obraeni u teoriji prava nastupaju i kao izvori graanskog procesnog prava, mada sa nesto izmenjem znacenjem pojedinih grupacija pravnih izvora. Priroda predmeta normative i zahtevi pravne sigurnosti predodreuju da su pored: ustavnih tekstova, najvazniji izvori prava zakonski akti. Tu treba uvrstiti i meunarodne sporazume i ugovore koji po odreenoj proceduri postaju deo naseg prava ili nas obavezuju kao meunarodno pravo u odreenim pravnim stvarima. Neznatan prostor i ne tako vazan prepusten je podzakonskim aktima. To su uputstva o radu sudova, pravilnici o nekim vestacenjima i sudski poslovnici, pravila o naknadi troskova, tarife i dr. tekstovi. Autonomni opsti akti su mahom akti kojima se ureuju izabrani sudovi i mirovna vea. Oni, pored odredbi o njihovoj organizaciji i funkciji sadrze vise ili manje procesnih pravila: (pravila o spoljnotrgovinskoj arbitrazi, pravila o radu mirovnog vea i dr.) Ni obicajno pravo nema vei znacaj posto se ovde insistira da sudovi u svom radu postupaju po zakonu. Samo u nekim oblastima meunarodnog prava koje su jos uvek ureene obicajnim pravom i koje su atraktivne u sudskom postupku, ono se moze pojaviti kao izvor prava (npr. pravila o imunitetu; polozaj drzave kao proceskog subjekta...) Pregled izvora: 17

U nasem pravnom sistemu ne postoji kodeks graanskog procesnog prava, t.j. pravila graanskog procesnog prava nisu kodifikacijom sistematizovana i smestena u jedna zakonski tekst. Legislativni pristup je posebno ureivanje parnicnog, vanparnicnog i izvrsnog postupka, tako da su u ovim delovima graanskog sudskog postupka doneti posebni i osnovni zakonski akti. Prema prirodi i vrsti postupka u pravnim stvarima povodom kojih se vodi postupak, u pravnom sistemu bivse Savezne Republike Jugoslavije ­ pravila graanskog procesnog prava, spadala su u savezno i republicno zakonodavstvo. Opsti sudski postupci normirani su saveznim zakonoma, a republickim ­ posebni postupci ­ u stvarima povodom kojih republike donose materijalnopravne propise. Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore uspostavljena je aktom o proglasenju Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore na sednici Savezne skupstine odrzane 04.02.2003. godine.Prestala je da postoji 2006.g, a 08.11.2006.g je donet novi Ustav RS. i time su prestali da vaze propisi, doneti pre tog datuma, a odnosili su se na drzavnu zajednicu SCG. Graansko procesno pravo po tekstu ustavne povelje nije spadalo u legislativnu nadleznost drzavne zajednice SCG. Da bi se odrzano kontinuitet i postojanost pravnog sistema, u cl.64. UP ­ pod nazivom: ,,primena zakona SRJ", propisana su sledea pravila: Stav 1. Zakoni SRJ u poslovima drzavne zajednice SCG, primenjivace se kao zakoni drzavne zajednice SCG Stav 2. Zakoni SRJ izvan poslova drzavne zajednice SCG primenjivae se kao zakoni drzava clanica, do donosenja novih propisa od strane drzava clanica, osim zakona za koje skupstina drzave clanice odluci da se ne primenjuje. Istovremeno sa ustavnom poveljom donet je od Savezne skpstine 04.02.2003. godine i Zakon za sprovoenje ustavne povelje Drzavne zajednice SCG. Pravilima cl. 20. Zakona o sprovoenju ustavne povelje, doneti su propisi kojim su detaljizirane odredbe clana 64, Ustavne povelje i odreeno vreme u kojem se propisi imaju usaglasiti. Znacajna je bila odredba clana 20. stav 4. tog zakona u kojoj je odreeno da Zakoni SRJ, koji su ureivali oblast u zakonodavnoj nadleznosti drzava clanica, primenjivali kao opsti akti drzava clanica dok ih njihovi nadlezni organi nisu stavili van snage. Propisi SRJ se nisu primenjivali u delovima koji su bili suprotni ustavnoj povelji. Tako su postojala dva sistema graanskog procesnog prava ( sistem drzave clanice Srbije i sistem drzave clanice Crne Gore). a) Izvori parnicnog procesnog prava:

Prvi zakonski tekst u Jugoslaviji o parnicnom postupku bio je: Zakonik o sudskom postupku i graanskim parnicama od 1929. godine ­ donet po uzoru na Austrijsko parnicno procesno pravo. Primenjivan je u toku okupacije 1941. godine i posle rata, kao pravna pravila sve do 1955. godine, kada je izmenjen Zakonom o ubrzanju parnicnog postupka pred redovnim sudovima, a ve 1956. godine donet je potpun pravni tekst: Zakon o parnicnom postupku. Ovaj zakonski akt sa imenama primenjivan je sve do 1976. godine, kada je donet novi Zakon o parnicnom postupku. Zakon o parnicnom postupku iz 1976. godine, poslednje izmene 2002. godine, a sada je osnovni pravni tekst: Zakon o parnicnom postupku donet 22.11.2004. godine, koji je u primeni od 23.02.2005. godine, Sl.glasnik br.125/2004). Zakon o posredovanju-medijaciji, Sl.glasnik br. 18/2005 Iz saveznog ZPP iz 1977.godine, ostale su na snazi odredbe, koje se odnose na postupak pred izabranim sudovima, koje e ubudue vaziti u RS, budui da se radi o procedurama pred nedrzavnim 18

sudovima, o materiji koja treba da se regulise posebnim zakonom, koji je donet 2006.godine(Zakon o arbitrazama). Novi zakon ne predstavlja potpunu reformu procedure u parnicnom postupku, pre svega zbog toga sto tada jos nije bio donet novi Ustav(donet 2006.godine). Novi ZPP zadrzao je i postojeu sistematiku, uz vee ili manje promene odredjenih zakonskih resenja, ali i neka potpuno nova resenja. Osnovni cilj te faze reforme parnicne procedure je bio uskladjivanje sa Ustavnom poveljom drzavne zajednice SCG, a posebno sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama, te potrebom za stvaranjem uslova za poveanje efikasnosti rada i iznalazenje optimalnih mera za to. Zto se posebno vodilo racuna o implementaciji i ostvarenju prava na pravicno sudjenje, sto je regulisano odredbom cl.6. Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a radi ostvarenja prava svakog coveka na: pravicno i javno sudjenje, sudjenje u razumnom roku i, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji je ustanovljen zakonom. Teznja zakona je pojednostavljenje postupka, gde god je mogue. Skraenje postupka je regulisano rokovima, novim procedurama, procesnim ovlasenjima suda i veom disciplinom svih ucesnika u postupku. Pitanja nadleznosti i primene prava u relacijama izmeu drzava clanica, ureeni su Zakonom o resavanju sukoba zakona i nadleznosti u statusnim , porodicnim i naslednim odnosima iz 1979. godine. b) Izvori vanparnicnog prava Pravila vanparnicnog postupka sadrzana su u zakonskim tekstovima drzava clanica. To su: Zakon o vanparnicnom postupku Srbije iz 1982. godine, koji je izmenjen 2005. godine i c) Izvori izvrsnog prava Sadasnji zakonski tekst je: Zakon o izvrsnom postupku iz 2004. godine (donet 22.11.2004. godine, Sl.glasnik br.125/2004). I ovde je znacajna primena pravila parnicnog postupka, kao supsidijarnog izvora (tako i kod vanparnicnog postupka). Pored drugih zakonskih tekstova koji samo delom sadrze neka pravila vazna za postupak izvrsenja, potrebno je navesti: Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidni iz 1998. godine i Zakon o vazdusnoj plovidbi iz 1998. godine Kojim su formulisani posebni izvrsni postupci u ovim pravnim oblastima. d) Sudska praksa Sudska praksa nije izvor prava, mada se ne moze osporiti snaga judikature. To se odnosi i na pravna shvatanja, misljenja i stavove najvisih sudova, usvojena povodom opstih pravnih pitanja i odreenih sudskih stvari. 7. PARNICA (POJAM I OBELEZJA)

Parnicno procesno pravo cine pravila kojim se ureuje ostvarivanje pravne zastite graanskih subjektivnih prava u (sudskom) parnicnom postupku. Ovim pravom se ureuje parnicni postupak, odnosno pravila postupanja suda i stranaka u graanskopravnim sporovma iz licnih, porodicnih, radnih, trgovackih,imovinskopravnih odnosa i drugih graanskopravnih odnosa fizickih i pravnih lica, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. 19

Parnicni postupak se definise kao: opsti, osnovni i redovan put pravne zastite prilikom resavanja graanskopravnih sporova. Parnicni postupak spada u kognicione postupke (cognitio ­ upoznavanje, saznavanje) u kojima sud istrazuje i saznaje fakticke i pravne cinjenice i utvruje sta je pravo, DOK je: 1. vanparnicni postupak vise okrenut pravnom administratiranju, evidenciji, operativi, a 2. u izvrsnom postupku se sprovodi uspostavljanje pravnosti prinudnim putem na snovu parnicnih, vanparnicnih i drugih odluka. Parnica predstavlja skraenu oznaku za parnicni postupak. Prema sadrzaju parnica cini niz meusobno povezanih radnji suda i stranaka: od podnosenja tuzbe i tek pokrenutog postupka, pa do njegovog definitivnog dovrsetka pravosnaznom presudom. Odvija se izmeu dve suprostavljene strane - tuzioca i tuzenog. Naziv parnica se koristi samo da se oznace radnje suda i drugih ucesnika u postupku zastite graanskih subjektivnih prava, koje oni preduzimaju po pravilima parnicnog procesnog prava u parnicnom postupku. Bit parnice ­ je spor izmeu dve strane o subjektivnom pravu, pravnom interesu ili pretenziji. Nemogunost da se spor resi sporazumom, poravnanjem ili na drugi miran nacin, u pravilu je osnovni razlog da se pokrene parnicni postupak. P.S.Onog momenta kada je sudu podneta tuzba sa trazenjem da se utvrdi tacnost tvrdnje i osnovanost trazenja, subjekta koji je podneo tuzbu (tuzioca) spor postaje pravni odnos ­ parnica. Predmet parnicnog spora, odnosno parnice je utvrivanje - da li je tacna tvrdnja tuzioca o ugrozavanju ili povredi prava, odnosno pravom priznatog interesa, te ako jeste, da li iz toga njemu pripada pravna zastita u sadrzaju koji trazi (prema tuzenom) i o tome se donosi sudska odluka. Vise se u toj stvari izmeu istih stranaka i u istom trazenju ne moze suditi. Eventualno, povodom ulozenog vanrednog pravnog leka se moze naloziti ponovno voenje postupka i presuenje. Nekada se parnica moze povesti i: - ako nema izrazitog spora (granicni slucajevi)-npr: ako tuzeni ne osporava tvrdnje i zahtev tuzioca, ali ne pokazuje volju da odgovori svojoj obavezi (nema sredstava da vrati dug, nije u mogunosti da momentalno izvrsi radnju, ne zeli da ispuni obavezu dok se o tome ne donese sudska odluka i dr.) - ovde duznik nije spreman da izvrsi svoju obavezu, iako je to njegova pravna duznost; ili - ako uopste nema spora (sporazumni razvod braka). Postupak se pokree po zahtevu odreenog subjekta ­ tuzbom i dvostranacki je. To je odnos izmeu stranaka: tuzioca i tuzenog. (sud nije ovlasen da po sluzbenoj duznosti pokrene postupak). Samim cinom da je sudu podneta tuzba sa zahtevom protiv odreenog lica, ono stupa u procesni polozaj tuzenog. Njemu pripada ovlasenje da odgovori na tuzbu ili da se brani, ali moze da ostane i sasvim pasivan. Sud treba da ispita predloge stranaka, da sprovede dokaze, utvrdi istinitost tvrdnji i presudom odluci: - da li je zahtev pravno osnovan. Stranka koja nije zadovoljna presuenjem ovlasena je da ulozi redovan pravni lek i tim inicira voenje drugostepenog postupka, radi kontrole da li je prvostepena presuda pravilna i zakonita. Propustanjem da se ulozi redovan pravni lek ili donosenjem drugostepene odluke, parnicni postupak se definitivno zavrsava. Postoji jos i mogunost da se pod utvrenim pretpostavkama ulozi vanredni pravni lek. (parnicni, vanparnicni i izvrsni postupak su relativno samostalni metodi zastite u sklopu graanskog sudskog postupka). Parnicno procesno pravo sadrzi i dosta pravila koja su zajednicka za druge postupke normirane u graanskoprocesnom pravu. 20

Posebnim procesnim pravilima se odstupa od ovako prikazanog globalnog parnicnog postupka, jer su u odreenim pravnim stvarima propisana specijalna pravila, i to za: 1) postupak u privrednim sporovima; 2) postupak u sporovima iz radnih odnosa; 3) postupak zbog smetanja drzavine; 4) postupak za izdavanje platnog naloga; 5) postupak u sporovima male vrednosti; 6) postupak u bracnim sporovima; i 7) postupak u paternitetskim i maternitetskim sporovima. 8. PRAVNA PRIRODA PARNICE

Pitanje pravne prirode parnice je bilo predmet izucavanja i rasprava jos pre izdvajanja graanskog procesnog prava u samostalnu disciplinu. Dovoljno je navesti jedan od istaknutih stavova - misli se da je parnica po uzoru na neka shvatanja ­ u ustanovi litis contestatio(,,sve sto nije osporeno, smatra se nespornim") rimskog prava ­ samo jedan pravni posao izmeu stranaka. Po tom ugovoru, stranke prihvataju da njihov spor resi sud i obavezuju se da e se povinovati presuenju. Izdvajanjem graanskog procesnog prava u samostalnu disciplinu razlicitu od graanskog prava, ovi pogledi su izgubili znacaj. Danas se pitanje moze svesti na stavove koji u pravnoj prirodi parnice vide procesnopravni odnos i ucenje o parnici kao pravnom stanju. a) parnica kao procesnopravni odnos Premda danas preovlauju pogledi na parnicu kao procesnopravni odnos, oni su jos uvek daleko od jedinstvenosti u odreivanju parnice kao pravnog odnosa. To se najvise ispoljava u oznacavanju ­ ko su subjekti ovog pravnog odnosa. Gledano sa aspekta glavnih procesnih subjekata, parnica se odreuje kao dvostrani ili trostrani pravni odnos. prema jednim shvatanjima - parnica je procesnopravni odnos u kojem ucestvuju dve strane: tuzilac i tuzeni. Sud kao drzavni organ vrsi funkciju suenja u sporu izmeu stranaka, pa ne sme istovremeno da bude i subjekat u tom odnosu (dvostrani pravni odnos); prema drugim shvatanjima ­ parnica je duplicitetan dvostrani pravni odnos. Ti odnosi nastaju izmeu svake stranke pojedinacno i suda. Izmeu samih stranaka nema procesnih prava i duznosti, pa tu onda ne moze biti ni pravnog odnosa; Trea shvatanja ­ polaze od stava da je parnica trostrani pravni odnos. Prava i duznosti istina u nejednakim sadrzajima i dejstvu, postoje na strani svih ucesnika u parnici.(svake stranke pojedinacno i suda i izmeu stranaka meusobno). Izvesno je da je parnica odnos u kojem ucestvuje vise lica, zato je to bar dvostrani ili, ako se obuhvate svi glavni subjekti ­ trostrani odnos. Procesnim pravom su ureeni: nastanak, razvoj i prestanak tog odnosa, ko su ucesnici u njemu i u kakvom statusu. Tuzilac dolazi u taj procesni polozaj po svojoj volji, aktom podnosenja tuzbe sudu. Istog momenta i sud kome je podneta tuzba stupa u polozaj subjekta koji e voditi postupak i presuditi u pravnoj stvari. Od momenta kada je tuzba dostavljena licu protiv koga je podneta to lice redovno, protiv svoje volje, dobija polozaj tuzenog. Sud, ako postoje sve pretpostavke duzan je da postupak povede i stvar presudi. On ne sme da odbije suenje. Svi ovi subjekti samim tim sto su ucesnici u postupku i sledstveno svom procesnom polozaju, duzni su da postupaju po propisanim pravilima procedure. 21

Parnica ili procesnopravni odnosi u parnici su javnopravne prirode. b) parnica kao pravno stanje

Parnica je pojava koja se od postanka, vrsenjem procesnih radnji dalje razvija i unapreuje. Sve je to u jednom cilju da se ispita: da li je osnovano trazenje pravne zastite i da se ona odredi. Takav razvoj parnice se odvija i traje do presuenja, cinei osnovu presude kojom se pravno ureuju odnosi izmeu stranaka. Sud vodi parnicu i upravlja njenim razvojem, pazei da se ona odvija po odreenoj proceduri. Takav pogled na parnicu i procesno pravo i slika koja se dobija, bili su povod jednim autorima da odrede da je parnica ­ pravno stanje. Polaziste je da se procesnim pravom sudu daju instrumenti da ureuje razvoj parnice i opredeljuje njen tok radi postizanja cilja tog postupka. To znaci da su pravila procesnog prava i iz toga izlazea procesna sredstva ­ instrument u rukama suda. Parnica posmatrana kao niz povezanih procesnih radnji i njihovih dejstava ­ predstavlja: jedan skup pravnih cinjenica ­ pravno stanje. Tek je presuda ona zavrsna pravna cinjenica potrebna da se pravno stanje transformise u pravo. Presudom se definitivno utvruju odnosi izmeu stranaka i uspostavlja pravnost. Posto je parnica utkana u presudu ­ ona tako ulazi u sferu prava, koja se uspostavlja presudom (pravno stanje prelazi u pravo). 9. SUBJEKTI PARNICE

Subjekti parnice: lica i organi koji ucestvuju u parnicnom postupku nastupaju sa razlicitih polozaja. Zato ne mogu imati isti procesni status i znacaj u parnici. Parnica je sudski postupak i po prirodi stvari vodi se pred sudom. Striktno je odreena kao dvostranacki postupak i tako pravno konstituisana da su to ­ dva subjekta sa suprotnim interesima. Ne moze ni zapoceti ni odrzati se sa jednom ili vise stranaka, koje bi bile u tri ili vise samostalnih (stranackih) procesnih polozaja. Stoga se ti ucesnici postupka oznacavaju da su: - glavni primarni parnicni subjekti. - Pored njih u parnici redovno nastupaju i druga lica. To su: Zastupnici stranaka, umesac, javni tuzilac, svedoci, vestaci, tumaci i drugi. Ova lica se nazivaju sekundarnim (pomonim) subjektima, a neka od njih jos i treim licima u parnici (oznaka za umesace). a) Sud i stranke ­ Sud u parnici nastupa u svojstvu drzavnog organa izvodei iz ustavnopravnih akata grau da postupak sprovede i odlukom resi sporni odnos izmeu stranaka, ali isto tako i duznost da ne sme da odbije suenje. Sud nastupa sa statusom subjekta koji vodi postupak, pazi da se postupak odvija po utvrenim pravilima, obezbeuje ravnopravnost stranaka u postupku i sudskim aktom odlucuje o zahtevanoj pravnoj zastiti. Sudska organizacija, funkcija i nadleznost suda su utvreni zakonskim aktima. I tu je malo toga ostavljeno dispoziciji stranaka. To su npr: ovlasenje stranaka da ugovore da im spor presudi arbitraza, da se sporazume da sudi inokosni sudija itd. Inace, u novom ZPP dominira inokosno suenje. Stranke su fizicka i pravna lica od kojih jedno(tuzilac) trazi od suda pravnu zastitu odreenog sadrzaja prema drugom (tuzenom). 22

Izuzetno, i neka druga lica i drustvene tvorevine mogu nastupiti u svojstvu stranke, ako im je taj status priznat zakonom ili sudskim aktom (javni tuzilac, stambena zgrada, grupa graana i sl.). Samo jedna od stranaka moze da pokrene parnicni postupak, tj. da zatrazi od suda da vrsi svoju funkciju i utvrdi da li je osnovano trazenje pravne zastite. Druga strana tome ima da se povinuje ocekujui da se postupak sprovede i dovrsi po propisanoj proceduri. b) Ostali ucesnici u parnici (sekundarni, pomoni) Drugi ucesnici u parnicnom postupku nastupaju ostvarujui neki opsti ili pojedinacni interes ili vrsei neku svoju javnu ili privatnu duznost. To su: 1) Zastupnici stranaka ­ zakonski, ugovorni i statutarni (vrse procesne akte, ako i sve druge pravne radnje u ime i za racun stranke); 2) Umesac ­ je lice koje se radi ostvarivanja nekog svog pravnog interesa pridruzuje jednoj od stranaka u cilju da ona postigne povoljne rezultate u postupku Vrsi parnicne radnje sa istim efektom kao da ih je sama stranka preduzela, sa pretpostavkom da ih stranka odobrava. Presuda se meutim donosi za stranku i jedino na nju se odnose bilo pozitivni bilo negativni rezultati parnice. 3) Javni tuzilac ­ moze da nastupi u parnici radi zastite opstih interesa ugrozenih raspolaganjima stranaka protivno kogentnim propisima. On se kree u okvirima predmeta parnice, ne pristupajui ni jednoj od stranaka. 4) Svedoci ­ ucestvuju u postupku kao izvor informacija o relevantnim cinjenicama, isto kao sto vestaci daju strucno misljenje i podatke o odreenim pitanjima o kojima sud ne raspolaze dovoljnim znanjem. Slicna je procesna aktivnost tumaca - potrebna da omogui jezicku komunikaciju suda i drugih ucesnika u postupku. Ovi subjekti, ucestvovanjem u parnici, izvrsavaju svoju javnu duznost. 10. PRAVO NA PRAVNU ZASTITU Sve do izdvajanja graanskog procesnog prava i njegove afirmacije kao samostalne pravne discipline, nije se toliko ni postavljalo pitanje prava na pravnu zastitu. Procesnim odnosima je pridavan znacaj jednog od izrazaja graanskog subjektivnog prava, subjektivnog prava u sporu, a pravo na pravnu zastitu ne vise nego da je jedna svojstvena i relativno samostalna refleksija subjektivnog prava. Izrazena su misljenja da pravo na pravnu zastitu postoji kao samostalno pravo, odvojeno od gradjanskog i gradjansko procesnog prava. To podvajanje na pravo koje uredjuje odnose(subjektivno) i pravo da se trazi zastita, ako je to pravo ugrozeno ili povredjeno, predstavlja dualisticko shvatanje. Izvorna jedinstvenost prava i prava na njegovu zastitu predstavlja monisticko shvatanje. a) pravo na povoljnu presudu (konkretno pravo na pravnu zastitu-pravo na tuzbu).

Pravo na pravnu zastitu je samostalna pravna ustanova, odvojena od subjektivnog prava, povodom kojeg se vodi parnicni postupak. Ono pripada licu koje zahteva pravnu zastitu, naspram drzave od koje se trazi povoljna presuda i prema tuzenom da ispuni svoju pravnu obavezu. Pravo na pravnu zastitu je javnopravne prirode pa je nespojivo i ne moze ciniti integralnu celinu sa (privatnim) subjektivnim pravom. Ona su ipak u dodiru, utoliko sto je ovo pravo uspostavljeno radi zastite subjektivnih prava pred sudom u parnicnom, vanparnicnom i izvrsnom postupku (u parnicnom postupku to je pravo na tuzbu). Pravo na pravnu zastitu pripada onome ko je nosilac ugrozenog ili povreenog subjektivnog prava, tako da je za postojanje i pripadnost tog prava bitna ova konkretizacija (otuda i naziv - konkretno pravo na pravnu zastitu). 23

Na ucenje o pravu na pravnu zastitu, izrazenom kao pravu na povoljnu presudu, upueno je dosta kritika. Ukoliko bi ono postojalo izvan subjektivnog prava i nezavisno od procesnog odnosa, to pravo bi svakako bilo jedno predprocesno pravo. Onda bi trebalo da se prethodno vodi odreeni postupak da se utvrdi da li to pravo postoji. To bi prakticno bila parnica o tek pretstojeoj parnici. Vredna paznje je i kritika: da se i ovo ucenje oslanja na ustanove graanskog prava i da ustvari, pravo na pravnu zastitu izvodi iz postojanja subjektivnog prava. b) Apstraktno pravo na pravnu zastitu Prihvata se da graansko subjektivno pravo odreuje fizionomiju postupka, sadrzaj procesnih radnji i akt presuenja u pravnoj stvari. Meutim, ono nije ovlasenje titulara da zahteva da sud vodi postupak i presudi u sporu, niti da druga stranka u tome da ucestvuje, narocito ne u svojstvu tuzenog u parnici. To se izvodi iz jednog samostalnog, apstraktnog prava na pravnu tuzbu. Ono je javnopravne prirode i povlaci duznost suda da sprovede postupak i u sporu presudi, cemu druga strana ima da se povinuje. Ovo pravo postoji i pripada pojedincima, samostalno i nezavisno od subjektivnog prava. Ono je zato apstraktne prirode. Veoma je efektna bila kritika ovog gledista: - primeeno je da jedno takvo apstraktno pravo koje bi pripadalo svima i svagda, nije pravo. To je samo fakticka mogunost, sfera delovanja pojedinaca koja stoji van prava (ipak ovo ucenje nije napusteno ni u novijem vremenu). c) Pravo na pravosue

Ucenje o pravu na pravosue u osnovi je blisko pogledima o apstraktnom pravu na pravnu zastitu. I ovde se misli da pojedincima pripada jedno javnopravno ovlasenje prema sudu (drzavi). Sud je duzan da po zahtevu na pravnu zastitu povede postupak i odluci u pravnoj stvari. Podnosilac zahteva nema ovlasenje na presudu, pogotovu ne na povoljnu presudu. Povodom podnete tuzbe, on ima pravo na sudovanje, vrsenje pravosua, da sud po pravilima procedure sprovede postupak i primenom prava, presudi. Sud ne sme da odbije da vodi postupak i da u sporu presudi. Ovo ucenje daje dobre odgovore o ustanovi prava na pravnu zastitu, dovodei je u sklad sa procesnim i materijalnim pravom. 11. PROCESNE PRETPOSTAVKE a) Pojam procesnih pretpostavki Podnetom tuzbom pokrenut je parnicni postupak, parnica postoji mada procesni odnos jos nije potpun; To e postati, kada se tuzba dostavi tuzenom i sa tim ukljuci u procesni odnos (ne trazi se njegov pristanak); Parnica dalje tece i razvija se i unapreuje radnjama stranaka i suda; U pravilu donetom presudom o pitanju osnovanosti tuzbenog zahteva i njenom pravosnaznosu, parnicni postupak je dovrsen. Pravo na pravnu zastitu u sadrzaju: da nalaze sudu duznost da zapocne i sprovede trazenu pravosudnu delatnost (da presudom odluci u pravnoj stvari) ­ u sadasnjim sistemima predpostavlja da se to ostvaruje ­ po unapred propisanim pravilima. Tome treba da se povinuju svi ucesnici u postupku, mada sud tu ima poseban polozaj da pazi da se postupak odvija po utvrenoj proceduri. 24

Pravo na pravnu zastitu ne ovlasuje stranke da odreuju uslove pokretanja i sadrzaj postupka. To je stvar procesnih pravila. Ova pravila moraju biti uvazavana i na njih se upuuje kada se kaze da stranke imaju pravo na pravosue (pravo na pravnu zastitu). Uniformnost procedure i tipiziranje koje je tu postignuto, omoguavaju da se grupisu odreene pravne cinjenice, koje se po nekoj pravilnosti skoro u istom sadrzaju, pojavljuju u svakom postupku. To dozvoljava da se unapred odredi i njihovo procesno dejstvo (pozitivno ili negativno). Upravo ta stalnost u pojavljivanju i znacajni pravni efekti koje ove cinjenice stvaraju, opravdava interes da se te cinjenice utvrde, obrade i ustanovi njihovo dejstvo. Takvu vaznost svakako imaju one pravne cinjenice, koje po pravilima procesnog prava, daju odgovor: da li je konkretno suenje dopusteno. Ukoliko suenje ne bi bilo dopusteno, to nije negacija prava na pravnu zastitu. Tada stranka nije ispunila uslove koji se u odreenom postupku po pravilima procesnog prava traze. Pravne cinjenice takvog znacaja i dejstva oznacavaju se izrazom procesne pretpostavke. Moze se uzeti da su to pretpostavke koje se odnose na: subjektivne ili odreene institute postupka ­ koje se odnose na sud, stranke, tuzbu i predmet spora; opste ­ u svim postupcima; posebne ­ samo u nekim postupcima, stadijumima ili za odreene procesne radnje (vrednost spora, odrzavanje roka); pozitivne ­ koje treba da postoje (urednost tuzbe); negativne ­ koje ne smeju da postoje (da stvar nije ve presuena) apsolutne ­ na koje sud pazi po sluzbenoj duznosti (parnicna sposobnost) i relativne ­ koje sud uzima u obzir tek po prigovoru stranke b) Pretpostavke koje se odnose na sud, stranke i predmet spora Ovde navedene pretpostavke spadaju u grupaciju opstih i mahom su pozitivne. 1. pretpostavke koje se odnose na sud Pretpostavke koje se ticu suda su sledee: meunarodna nadleznost domaeg suda; nadleznost (jurisdikcija) sudstva; stvarna; funkcionalna i mesna nadleznost suda, koje je podneta tuzba. 2. Pretpostavke koje se odnose na stranke To su: postojanje stranaka; njihova stranacka sposobnost; parnicna sposobnost stranaka; pravilno zakonsko zastupanje, ako stranka nema parnicnu sposobnost; pravilno zastupanje pravnog lica; pravilno punomoje; postojanje pravnog interesa da se podnese tuzba; postojanje prava na voenje spora (da li je stranka ovlasena da nastupi u sporu povodom tueg prava.) 3. pretpostavke koje se odnose na tuzbu To su najvaznije pretpostavke da je tuzba uredna i da je na vreme podneta. 4. pretpostavke koje se odnose na predmet spora Pretpostavke iz ove grupe su negativne, tj. ne smeju da postoje, da bi suenje bilo dopusteno. To su: - da ne postoji dvostruka litispendencija (da ne teku dve iste parnice); - da u toj pravnoj stvari ve nije pravosnazno presueno; - da o istom predmetu nije zakljuceno sudsko poravnanje 25

Procesne pretpostavke, gledano u svetlu ishoda postupka, odnose se na pitanje dopustenosti suenja u parnicnom postupku. Nepostojanje pozitivnih ili postojanje negativnih pretpostavki, cini da suenje nije dopusteno, uopste ili samo pred sudom kojem je podneta tuzba. 12. POJAM, ORGANIZACIJA I NACELA O RADU SUDOVA I. sudstvo Sudski sistem u nas cine: drzavno i arbitrazno sudstvo Sudovi su drzavni organi koji vrse sudsku vlast i ostvaruju sudsku funkciju drzave. Ustavnim aktima je propisano da se u sudskom postupku stite slobode, prava graana, zakonom utvrena prava i interesi pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Pripadnost sistemu drzavnih organa sadrzajno se izrazava u tome da se sudovi osnivaju pravnim aktima drzave i da su njihova organizacija, sastav, nadleznost i postupak ureeni zakonom. To se odnosi na broj i vrstu sudova, mesto njihovog uspostavljanja, unutrasnju organizaciju i funkcionalnu nadleznost, izbor sudskog kolegijuma, nadleznost suda- stvarnu i mesnu, te pravila procedure po kojoj sud postupa u vrsenju sudske funkcije. Kompetencija sudstva u graanskopravnim stvarima, koje se resavaju po pravilima parnicne procedure (parnicno pravosue), ureena je pravilima parnicnog postupka. Propisano je da sudovi raspravljaju i odlucuju u sporovima povodom resavanja graanskopravnih sporova iz licnih, porodicnih, radnih, trgovackih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim u sporovima za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka ( cl.1. ZPP). Posebno je ureena nadleznost sudova u drugim pravnim stvarima u vanparnicnom i izvrsnom postupku. Zakonodavstvom o sudovima uspostavljene su dve vrste drzavnih sudova: 1) sudovi opste nadleznosti i 2) trgovinski sudovi, kao vrsta posebnih sudova II. Vrste i organizacija sudova u Srbiji

a) Vrste sudova Sudovi opste nadleznosti ­ u sistemu sudstva Srbije razvrstani su po rangu, prvenstveno po kriterijumu njihove nadleznosti. To su: Po Zakonu o ureenju sudova iz 2001. godine R.Srbije koji je izmenjen i dopunjen 2004. godine. - opstinski, okruzni, apelacioni i Vrhovni sud Srbije Prema zadnjim izmenama Zakona o ureenju sudova od 17.03.2004. godine, odredbe ovog zakona stupaju na snagu 01.01.2007. godine. To su odredbe koje se odnose na novu organizaciju sudova ­ uspostavljanje Apelacionih sudova i Upravnog suda Srbije koji su trebali da se formiraju 01.01.2007. godine. Do tada vaze odredbe Zakona o sudovima Srbije iz 1991. godine i sudski sistem u kome ne postoje Apelacioni sudovi i Upravni sud Srbije. Trgovinski sudovi su u sudstvu Srbije posebni sudovi. To su trgovinski sudovi i visi trgovinski sud. Od 01.01.2009.g stupio je na snagu novi Zakon o uredjenju sudova koji uspostavlja novu organizaciju sudstva.Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opste i posebne nadleznosti. Sudovi opste nadleznosti su: opstinski, okruzni, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadleznosti su: trgovinski, Visi trgovinski sud, prekrsajni sudovi i Visi prekrsajni sud. 26

Arbitrazno sudstvo je u sastavu sistema sudstva Srbije, kao jedan svojevrstan podsistem. Pravilo je da se sudovi osnivaju zakonom i da se takvim aktom ureuje njihova organizacija. Zakonodavstvom o sudovima, odreuju se vrste sudova, instance, njihovo podrucje i sediste suda. Sudsko podrucje ­ je teritorija na kojoj odreeni sud vrsi poslove svoje nadleznosti. Ta ista teritorija naravno moze biti podrucje suda iste vrste, viseg ranga ili nekog suda druge vrste u okolnostima njihove kompetencije i nadleznosti. Procesne radnje, izuzev radnji tehnicke prirode: dostavljanje, pozivanje, trazenje odreenih podataka i dr. svaki sud vrsi na svom podrucju. Kada procesnu radnju treba preduzeti na podrucju drugog suda, to se ostvaruje zamolnicom putem suda sa te teritorije (pravna pomo). Svaki sud ima sediste u odreenom mestu na svom podrucju i tu vrsi poslove iz svoje nadleznosti. b) Organizacija sudova

Opstinski sudovi: - uspostavljaju se za teritoriju jedne ili vise opstina. Trgovinski sudovi - se osnivaju za teritoriju vise opstina Okruzni sudovi ­ osnivaju se za podrucje dve ili vise opstina Apelacioni sudovi ­ osnivaju se za podrucja vise Okruznih sudova (uspostavljena su 4 apelaciona suda. Apelacioni sudovi, kao novi sudovi ( isto i Upravni sud, uspostavie se u vremenu koje e se odrediti specijalnim zakonskim propisom i poceti sa radom 10.07.2007. godine Vrhovni kasacioni sud i Visi trgovinski sud Srbije ­ osnovani su za teritoriju cele Srbije. Predsednik suda ­ predstavlja sud, rukovodi radom suda, sudskom upravom i stara se o urednom vrsenju sudskih poslova. Predsednika suda bira i o prestanku njegove duznosti odlucuje Narodna skupstina Srbije. On se bira meu sudijama suda na 4 godine i moze biti ponovo izabran. Pored poslova predsednika suda, on vrsi i sudijsku funkciju. Nadzor nad radom sudske uprave i pravilnom funkcionisanju suda pripada predsedniku viseg suda. Predsednik neposredno viseg suda ovlasen je da sam donese potrebne akte iz delokruga predsednika nizeg suda. Ukoliko on ne donese takve akte zakonodavstvom o sudovima propisano je da se aktom o osnivanju suda mogu ustanoviti odelenja opstinskih sudova na podrucju odreenog opstinskog suda kao samostalna organizaciona jedinica (za jednu ili vise opstina sa podrucja suda ili izvan njegovog sedista). Povodom ostvarivanja sudske funkcije u sudovima se uspostavljaju odreena tela sa utvrenim ovlasenjima i funkcijama. To su: - sudska odelenja i - sednice sudija (blize se ureuju sudskim poslovnikom) Sudska odelenja ­ se obrazuju u sudovima u kojim vise vea ili vise sudija pojedinaca postupa u stvarima iz iste pravne oblasti, kao sto su graanske, krivicne i druge pravne stvari. Odelenje ­ cine sve sudije, koje sude u stvarima iz iste pravne oblasti za koju je uspostavljeno odelenje (specifican polozaj i sastav ima odelenje za praenje sudske prakse). Propisano je izricito da Vrhovni kasacioni sud Srbije ima : - krivicno, graansko, upravno odelenje i odelenje sudske prakse. Pravno shvatanje usvojeno na sednici odelenja Vrhovnog suda Srbije, obavezuje sva vea u sastavu odelenja. Sednica svih sudija ­ je telo na kojem se razmatraju pitanja vazna za rad suda. Zbog znacaja i delokruga poslova izdvojena je i posebno ureena: - opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije; 27

Opstu sednicu Vrhovnog kasacionog suda Srbije cine: predsednik suda i sve sudije tog suda. Na opstoj sednici se: - usvajaju nacelni pravni stavovi; - daju misljenja povodom primene zakona; - razmatraju pitanja koja se odnose na rad sudova ­ primenu zakona i utvruje godisnji pregled rada suda; - donosi poslovnik o ureenju i radu VSS i - poslovnik Velikog personalnog vea i dr. Pravosudnu upravu cine ­ poslovi sprovoenja zakona i dr. propisa koji se odnose na ureenje i rad sudova. Ministarstvo nadlezno za pravosue vrsi pravosudnu upravu. (u sistemu sudova Crne gore vrste sudova su oznacene drugacijin nazivima prema Zakonu o sudovima Crne Gore. To su: osnovni, visi, privredni, apelacioni i vrhovni sud CG) c) Sud Srbije i Crne Gore(Prestao da postoji raspadom drzavne zajednice SCG i donosenjem novog Ustava 08.11.2006.god.)) Sud Srbije i Crne Gore je Sud Drzavne zajednice SCG. Polozaj, funkcija, organizacija i ostala pitanja suda SCG ureena su cl. 40 ­ 56. Ustavne povelje ustavne zajednice SCG iz 2003. godine i posebnim Zakonom o sudu SCG iz 2003. godine. Sud SCG ima prerogative Ustavnog suda, koji odlucuje u odreenim spornim situacijama u odnosima izmeu drzava clanica i drzavne zajednice SCG. Sud SCG cini 8 sudija izabranih u jednakom broju iz svake drzave clanice. Za sudiju se moze izabrati lice: - koje je dipl. pravnik; - ima 15 godina iskustva u struci; - drzavljanin je drzave clanice i Drzavne zajednice SCG; - koje uziva ugled i dostojno je za obavljanje sudijske funkcije Sudije se biraju na 6 godine i mogu biti samo jednom birane. Sudije suda SCG bira Skustina SCG na predlog Saveta ministara. Sudije iz svog reda biraju predsednika suda SCG sa mandatom od 3 godine, bez prava da se mandat ponovi. Predsednik suda predstavlja i vodi sud SCG i jednovremeno vrsi funkciju sudije. Sudiji prestaje funkcije: - istekom vremena; - kada to sam zatrazi ili - kada bude razresen sudijske duznosti Sud SCG odlucuje u stvarima iz njegove nadleznosti: na opstoj sednici, na zajednickoj sednici, sednici vea i posebnoj sednici Na odluke suda SCG ne moze se uloziti zalba Nadleznost ­ Sud SCG resava sporove izmeu institucija Drzavne zajednice SCG o pitanjima njihove nadleznosti iz Us. Po. SCG, ­ resava sporove izmeu Drzavne zajednice SCG i jedne ili obe drzave clanice ili izmeu dve drzave clanice o pitanjima iz njihove nadleznosti, ­ odlucuje o zalbama graana kada im institucija drzavne zajednice SCG ugrozi prava i slobode garantovane Ust. Pov. SCG, ukoliko nije predvien drugi postupak pravne zastite, ­ odlucuje o uslaenosti ustava drzava clanica sa Us. Pov. SCG, ­ odlucuje o usklaenosti zakona drzavne zajednice SCG sa Us.Pov.SCG, ­ odlucuje o zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drzavne zajednice SCG. Sud zauzima pravne stavove i misljenja koji se odnoce na ujednacenje sudske prakse. d) Nacela o radu sudova 28

Rad sudova ureen je odreenim pravilima nacelne prirode utvrenim u ustavnim aktima (tu spadaju i pravila utvrena Meunarodnim paktom o graanskim i politickim pravima od 1966. godine ­ ratifikovani 1971. godine. Pregled nacela o radu sudova je delom stvar konvencije i pogleda o znacaju pojedinih pravila u sudskom sistemu i postupku. 1) pravilo je da se (drzavni) sudovi uspostavljaju zakonom i da se aktom iste pravne snage odreuju: njihovo osnivanje, organizacija, sastav, nadleznost i postupak. Promovisanje ovih pravila kao ustavnog nacela, istovremeno je i zabrana da se podzakonskim pravnim aktom drugacije uredi sudski sistem, narocito da se osnivaju sudovi druge vrste(nacelo ustavnosti); 2) Samostalnost sudstva ­ institucionalna odvojenost od drugih drzavnih organa u vrsenju jedne od drzavnih funkcija (sudske vlasti), preduslov je nezavisnost suda. Sud je neposredno potcinjen pravu i kontrola pravnosti njegovog rada ostvaruje se u sudskom sistemu po pravilima o funkcionalnoj povezanosti sudova i njihovom polozaju u tom sistemu (nacelo samostalnosti i nezavisnosti suda); 3) Nezavisnost suda izrazena vise u subjektivnom smislu, utemeljena je i na nezavisnosti sudija. Sudijska funkcija je stalna. Stalne sudije se biraju na neodreeno vreme i ne mogu se premestati u drugi sud i na drugu duznost (nacelo nepokretljivosti sudija); 4) Da bi se obezbedilo kvalitetno vrsenje sudijske funkcije i sprecili uticaji u slucaju tog statusa, propisana je izbornost u imenovanju sudija i utvrena procedura izbora. Takoe su propisani uslovi za prestanak sudijske funkcije i postupak u kojem se to sprovodi (nacelo izbornosti sudija); 5) Pravilo o ucesu graana u vrsenju pravosua, usvojeno je u nasem sudskom sistemu. Vrsei funkciju sudija porotnika, graani ucestvuju u vrsenju pravosua u kolegijalnom telu i uz stalnog sudiju. Ovo pravilo je sprovedeno u prvostepenom suenju i sa veoma malim domasajem u drugostepenom postupku (nacelo ucesa graana u suenju); 6) Pandan tome je pravilo da se sudi u veu s tim da brojcani i strukturalni sastav vea nije uvek isti (nacelo zbornog suenja). Inace u novom ZPP dominira inokosno suenje. 7) Pravilo je da je raspravljanje pred sudom javno. To sprecava zatvaranje pravosua u uski krug lica koja vrse sudsku funkciju. Vrsenje pravosua je javna funkcija i kao takva treba da se ostvaruje (nacelo javnosti u radu sudova); 8) Samostalnost i nezavisnost sudstva ne sme da vodi vladavini suda u vrsenju drustvenih poslova. Sudstvo nije iznad prava. Sudstvo ima da obezbedi i ostvari vladavinu prava, pravnu sigurnost u sistemu organizacije drustva, povinavajui se samo pravu. Razumno je ocekivati da sudska presuda kao akt deklarisanja prava bude obavezna za pravne subjekte, tek ako je sud postupao i odlucio po pravu (nacelo zakonitosti); 9) Sud u postupku treba da obezbedi ravnopravnost stranaka. Prirodno je da se prema razvoju postupka cas jedna cas druga stranka nalazi u vise ili manje povoljnom polozaju. Pravila o jednakom tretmanu stranaka usmerena su na to da se ucesnicima u postupku omogui nesmetano i potpuno ostvarivanje utvrenih i njima pripadajuih procesnih pravila (nacelo ravnopravnosti stranaka); 10) Pravo na zalbu ( na redovan pravni lek), odnosno trazenje da se pred visim sudom ispita pravilnost i zakonitost sudske odluke donete od strane prvostepenog suda i ne sme se stranci uskratiti. 13. PRAVNA POMO a) Unutrasnja pravna pomo

Pravilo je da svaki sud vrsi procesne radnje na svom pravnom podrucju. Izuzetno ­ ako postoji opasnost od odlaganja, sud pred kojim tece parnica, moze da preduzme procesne radnje i na podrucju susednog suda i o tome obavesti sud na cijem podrucju je preduzeta procesna radnja (cl.25.ZPP). 29

Postoje situacije kada se procesna radnja uopste ne moze preduzeti pred parnicnim sudom ili su prisutne takve okolnosti da je celishodnije da se parnicna radnja preduzme pred drugim sudom.( npr. potrebno je da se izvrsi uviaj u drugom mestu, svedok je nepokretan i sl.). Tada je parnicni sud ovlasen da zatrazi pravnu pomo od drugog suda za tu parnicnu radnju ­ od nadleznog suda. Pismeno, kojim se trazi pravna pomo (zamolnica) treba da sadrzi sve podatke i da procesna radnja bude tacno odreena (u pogledu jezika cl.171.ZPP). Pravna pomo se moze traziti samo za odreene procesne radnje (obicno je to izvoenje dokaza). Sudovi su duzni da jedan drugom ukazuju pravnu pomo u parnicnom postupku. Ako zamoljeni sud nije nadlezan da preduzme radnju za koji je zamoljen, ustupie molbi nadleznom sudu, odnosno drugom drzavnom organu i o tome e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadlezni sud odnosno drzavni organ nije poznat, vratie molbu. Ako u jednom mestu postoji vise sudova stvarno nadleznih za pruzanje pravne pomoi, molba za pruzanje pravne pomoi moze se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko posebnim zakonom nije drugacije odreeno (cl.170.ZPP). b) Meunarodna pravna pomo

Usled teritorijalne ogranicenosti sudske (drzavne) vlasti, neophodno je da pravna pomo postoji i u meunarodnim relacijama. To je ureeno u Haskoj konvenciji o graanskom sudskom postupku od 1954. godine i sprovedeno u nasim pravnim tekstovima. (cl- 172. ­ 175.ZPP). Pravna pomo se odvija i po pravilima sadrzanim u nizu bilateralnih sporazuma zakljucenih sa nasom drzavom. Pravilo je da nasi sudovi pruzaju pravnu pomo stranim sudovima u slucajevima predvienim meunarodnim ugovorom, isto tako i kada postoji uzajamnost sa drzavom stranog suda. Sud e uskratiti ukazivanje pravne pomoi stranom sudu, ako se trazi izvoenje procesne radnje protivno nasem javnom poretku. Pravna pomo stranom sudu ukazuje se po pravilima naseg prava. Zamolnica stranog suda prihvata se samo ako je dostavljena diplomatskim putem i ako je sastavljena na nasem jeziku ili je prilozen overen prevod. Isto vazi i kada nas sud upuuje zamolnicu za pravnom pomoi stranom sudu. 14. SUDIJE I SUDIJE POROTNICI a) Sudije Sudije su lica koja su izabrana u odreeni sud da tu stalno vrse sudijsku funkciju. Za svaki sud Narodna skupstina Srbije utvruje broj sudija i vrsi izbor sudija i predsednika suda (Zakon o sudijama Srbije od 2001. godine, izmenjen i dopunjen 2004.god, Zakon o sudijama iz 2005.g i 2006.g) Uslovi da bi jedno lice moglo da bude birano na funkciju sudije su sledei: da ima drzavljanstvo republike Srbije; da ispunjava opste uslove za stupanje na rad u drzavnim organima; da je zavrsilo pravni fakultet; da je polozilo pravosudni ispit; da je dostojno da vrsi sudijsku funkciju da poseduje odreeno radno iskustvo na poslovima pravne struke, i to:

za sudiju opstinskog suda 2 godine; za sudiju okruznog suda 6 godina; za sudiju trgovinskog suda 4 godine; za sudiju Apelacionog, Viseg trgovackog i Upravnog suda 8 godina; za sudiju Vrhovnog suda 12 godina. 30

Zakonom o Visokom savetu pravosua Srbije iz 2001. i 2004. godine, ustanovljen je Visoki savet pravsudja (po Ustavu iz 2006.g Visoki savet sudstva ­ ima 11 clanova ciji je mandat 5 godina.To su: predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlezan za pravosue, predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine.Oni predstavljaju clanove po polozaju.Pored njih ima jos osam izbornih lanova: 6 sudija i 2 ugledna pravnika, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta sa 15 godina radnog iskustva.Clan VSS uziva imunitet kao sudija.Protiv odluka VSS, dozvoljena je zalba Ustavnom sudu), kao samostalna pravosudna institucija za vrsenje odreenih poslova. Visoki savet pravosua cine: 5 stalnih clanova (clanovi po funkciji i delegirani) i 8 pozivanih clanova iz reda sudija i javnih tuzilaca. Visoki savet pravosua: - predlaze Narodnog skupstini izbor predsednika sudova, sudija, javnih tuzilaca, zamenika; - imenuje sudije porotnike i - vrsi druge poslove. Narodna skupstina moze izabrati samo kandidata koga je predlozio Visoki savet pravosua. Sudija koji je izabran polaze zakletvu pre stupanja na sudijsku funkciju. Time prihvata da e postupati po ustavu i zakonu savesno i nepristrasno. Ne sme biti na duznostima u organima koji donose i izvrsavaju propise, biti clan politicke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom. Radi zastite svojih interesa, sudije imaju pravo da uspostave sudijsko udruzenje (profesionalno udruzivanje). Sudiji ne sme biti odreen pritvor u postupku pokrenutom zbog krivicnog dela u vrsenju sudijske funkcije. Pritvor se moze odrediti tek ako bude dato odobrenje Narodne skupstine (sudijski imunitet). Za stetu koju ucini sudija svojim nezakonitim i nepravilnim radom odgovara drzava. Pravo drzave na regresni zahtev prema sudiji postoji, ako je on prouzrokovao stetu namerno ili krajnjom nepaznjom. Sudija se udaljuje od duznosti kada mu je odreen pritvor (obavezno udaljenje). Pravilo o nepremestivosti sudija izlozeno je u pravu sudije da protiv njegove volje ne sme biti premesten u drugi sud. Isto se tako i za privremeno upuivanje u drugi sud trazi pristanak sudije. Veliko personalno vee je telo koje se uspostavlja u Vrhovnom sudu Srbije i cine ga 9 sudija toga suda. Veliko personalno vee odlucuje u zakonom odreenim pitanjima polozaja sudija. Sudijska funkcija prestaje: - po zahtevu sudije; - kada sudija navrsi radni vek i - razresenjem Po zahtevu sudije sudijska funkcija prestaje Odlukom Narodne skupstine. Sudiji prestaje radni vek kada navrsi 65 godina zivota ili 40 ghodina staza osiguranja. Razlozi za razresenje sudije su sledei: 1) 2) 3) ako je osuen na krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili je osuen zbog krivicnog dela koje ga cini nepodobnim za vrsenje sudijske funkcije; ako se ustanovi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost; ako se utvrdi da nestrucno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju i dr.

O razresenju sudije i predsednika suda odlucuje Narodna skupstina. b) Sudije porotnici Pored stalnih sudija koji sudijsku funkciju vrse profesionalno u suenju ucestvuju i graani (sudije porotnici). To moze biti i graanin koji je pravnik. Moze se rei da postoje 2 oblika porotnog suenja: 31

porota moze biti kolegijalno telo sastavljeno od graana, koje samostalno sudi o odreenim stvarima postupka ( u pravilu o odgovornosti), dok stalni sudija vodi postupak i odlucuje o drugim pitanjima (redovno o sankciji). To je pravo porotno suenje ili porota u uzem smislu; Drugi oblik je ako graani ucestvuju u suenju vise ili manje ravnopravno sa stalnim sudijom. Pretpostavka za to je da se u pravnoj stvari sudi zborno, u veu u kojem su stalne sudije i graani (mesovito vee). Smatra se da je ucese graana u suenju jedan od izraza drustvene kontrole pravosua, da to uveava poverenje graana u sudstvo i da pravosue cini ekonomicnijim, smanjujui angazovanje stalnih sudija. Postoji dosta kritika na racun porote, ali ipak ne mogu opovrgnuti znacaj porote. To su npr: - da porotnici mahom nemaju potrebnu pravnu strucnost; - da njihov doprinos suenju ne daje neke osetnije efekte itd. Za sudiju porotnika moze biti biran: - domai drzavljanin, koji je: - navrsio 26 godina zivota i - koji je dostojan duznosti sudije porotnika Sudiju porotnika imenuje i razresava Visoki savet sudstva. Trajanje funkcije sudije porotnika je 5 godina i imenovanje se moze ponoviti. Sudija porotnik polaze zakletvu. Sudija porotnik ne moze biti advokat c) Sudijski pomonici i pripravnici

Zvanja sudijskih pomonika su: - Sudijski saradnik; - visi sudijski saradnik i - sudski savetnik. U zvanje sudijskog saradnika moze biti postavljeno lice koje je: Dipl. Pravnik i ima polozen pravosudni ispit Za zvanje viseg sudijskog saradnika, moze biti postavljeno lice koje: posle polozenog pravosudnog ispita ima najmanje 2 godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje sudskog savetnika moze stei lice, koje ispunjava uslove za sudiju Okruznog suda - 6 godine radnog iskustva u pravnoj struci. Sudski savetnik vrsi strucne poslove znacajne za sudsko odelenje i za ceo sud. Posebno je istaknuto da postoji zvanje savetnika Vrhovnog suda Srbije. Diplomirani pravnik se moze primiti za rad u sudu na poslovima pripravnika, sa radnim odnosom na vreme od 3 godine.Od ovih lica treba razlikovati diplomirane pravnike, koji su primljeni u sud za pripremanje polaganja strucnog ispita-volonteri. 15. SASTAV SUDA U parnicnom postupku pravilo je da sud sudi u veu, izuzetno kao sudija pojedinac (mada po ugledu na evropsko zakonodavstvo je sve vise zastupljen) i u opstoj sednici. 32

Slucajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se zakonom(stvari manjeg drustvenog znacaja, manje ekonomske vrednosti, ako se trazi vea brzina i efikasnost). Predsednik vea moze preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za cije je preduzimanje, odnosno donosenje, ovlasen ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije drugacije odreeno ­ sudija pojedinac u resavanju stvari iz svoje nadleznosti ima sva prava i duznosti koja pripadaju predsedniku vea i veu ( cl. 35.ZPP). U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u 1. stepenu vee je sastavljeno od od 1 sudije ­ predsednika vea i dvoje sudija porotnika (cl.36.ZPP). U drugom stepenu sudi vee sastavljeno od 3 profesionalnih sudija Sudija pojedinac: sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000.000,00 dinara. U tom postupku stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slucajevima predvienim posebnim zakonom(povodom naplate kamate); Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja drzavine Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi i obezbedjenja dokaza, u vanparnicnom i izvrsnom postupku u prvom stepenu. Stranke su ovlasene da se sporazumeju da u odredjenom imovinskom sporu ili privrednom sporu sudi sudija pojedinac, iako bi trebao sudsko vee. Sastav prvostepenog suda: Opste je pravilo da u prvostepenom sudu nadlezni opstinski sud sudi u veu( 1 profesionalni sudija i 2 sudija porotnika) za sporove cija vrednost predmeta spora(VPS) prelazi 3.000.000,00 dinara. Okruzni sud sudi u prvom stepenu u veu, bez obzira na vrednost predmeta spora i to: sporove iz autorskog prava; sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i i tehnickih unapreenja, uzoraka, modela, zigova i geografskih oznaka porekla; prava na upotrebu firme ili naziva (procitaj cl.490 ZPP). Trgovinski sud- u privrednim sporovima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vee u sastavu od 3 profesionalnih sudija(VPS treba da prelazi 1.500.000, 00). Sastav drugostepenog suda: Okruzni, apelacioni, visi trgovinski sud, visi prekrsajni sud sude u veu: -po zalbi na odluke nizih sudova, donetih u prvom stepenu, -povodom sukoba nadleznosti i, -drugim pravnim stvarima iz svoje nadleznosti. Sudsko vee moze biti sasatvljeno od : 1 sudija + 2 sudija porotnika, 3 profesionalne sudije, 2 sudija + 3 sudija porotnika(kada sudi u drugom stepenu po zalbenom postupku na raspravi), 5 sudija-po vanrednim pravnim lekovima Vrhovni kasacioni sud kad je u pitanju Revizija, a po Zahtevu za zastitu zakonitosti u Opstoj sednici-Predsednik i sve sudije(zauzimanje pravnih stavova povodom primene prava). 16. VREDNOST PREDMETA SPORA, POJAM, ZNACAJ I ODREIVANJE Na dosta vaznih procesnih situacija utice vrednost predmeta spora. 33

To su: sastav suda; rasporeivanje stvarne nadleznosti; pravo na reviziju itd. Vrednost predmeta spora - je novcano izrazena (ekonomska) vrednost zahteva postavljenog u tuzbi. Tuzilac je duzan da ve u tuzbi oznaci vrednost spora (predmeta) ako od toga zavisi: sastav suda, nadleznost, pravo na izjavljivanje revizije, vrsta postupka i dr. procesne situacije. Vrednost spora se odreuje prema glavnom zahtevu tuzbe. Sporedni zahtevi, koji kao pripaci mogu da prate glavni zahtev (kamate, iznos ugovorne kazne i dr.) nisu elemenat za utvrivanje visine vrednosti predmeta spora (cl.29.ZPP).

· POSEBNA PRAVILA O ODREIVANJU PREDMETA SPORA

1) Vrednost predmeta spora za zahtev koji se odnosi na budua davanja, koja se ponavljaju (dosuda izdrzavanja, novcane rente) odreuje se po njihovom zbiru (cl.30.ZPP). Nije znacajno da li su to mesecna, godisnja ili davanja u drugom periodu. Ali ovo najvise za 5 godina. To znaci da se ne sme oznaciti ili utvrditi visa vrednost spora, iako e davanje mozda trajati duzi vremenski period; Postojanje vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi protiv istog tuzenog, koji proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog odnosa, ureeno je tako da se vrednost predmeta spora odreuje po zbiru svih pojedinacnih zahteva (cl.31.ZPP). Vrednost predmeta spora koji se vodi o postojanju najamnog ili zakupnog odnosa odreuje se prema iznosu jednogodisnje zakupnine ili najamnine (cl.32..ZPP). Povodom zahteva tuzbe koji se odnosi na davanje obezbedjenja za izvesno potrazivanje ili ustanovljenje zaloznog prava, vrednost predmeta spora se odreuje prema iznosu potrazivanja koje treba obezbediti (cl.33.ZPP).Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potrazivanja, koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

2)

3) 4)

· VREDNOST PREDMETA SPORA, SASTAV SUDA I PROMENE

Povodom svog sastava, sud odmah po prijemu tuzbe ocenjuje vrednost predmeta spora, na osnovu navoda tuzbe i cinjenica koje su sudu poznate. Sud postupa brzo i na nacin prikladan predmetu utvrivanja tacnosti oznacene vrednosti u tuzbi (cl.34.ZPP). To je potrebno da bi se ve na pocetku parnice znalo ­ da li sudi sudija pojedinac ili vee(znaci, obavezan elemenat tuzbe je vrednost predmeta spora). Sastav suda U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u 1. stepenu ­ vee je sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika. (cl.36.ZPP). Sastav 2. stepenog suda = Apelacioni i Visi trgovinski sud ­ sude u veu: u 2. stepenu po zalbi na odluke nizih sudova donetih u 1. stepenom postupku; 34

-

povodom sukoba nadleznosti izmeu nizih sudova i dr.

Vee je po pravilu sastavljeno od trojice stalnih sudija, tako da se odstupanja propisuju specijalnim odredbama (cl.38.ZPP). Ovo pravilno o sastavu vea Apelacionih sudova se do 01.01.2007. godine, odnosi na vee Okruznog suda ­ posto je do tada Okruzni sud drugostepeni sud i isto tako na drugostepeno vee VSS.stupio na snagu 01.01.2009. novi Zakon o uredjenju sudova). Kad odlucuje o reviziji, direktnoj reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti protiv pravosnaznih odluka suda nizeg stepena, VSS sudi u veu sastavljenom od 5 sudija. Ako je pravosnaznu odluku doneo Vrhovni sud Srbije ­ o reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje taj sud u veu sastavljenom od 7 sudija. 17. IZUZEE I ISKLJUCENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Onda kada postoje neki spoljni i unutrasnji momenti koji dovode u pitanje objektivnost sudije, tada sudija treba da se uzdrzi od suenja ili da u tome treba da bude zaustavljen, ako insistira da on sudi, potrebno je da se izuzme. Ovo nije privatna stvar sudije niti to treba da se prepusti volji sudija ­ izuzimanje je ureeno kogentnim propisima. Momenti koji vode izuzimanju sudije prema znacaju i snazi mogueg upliva svrstavaju se u dve grupe: 1) na one koje samim postojenjem dovode do izuzea sudije (apsolutni razlozi) i 2) razlozi povodom kojih se prevashodno ceni da li su takve tezine da sudija treba da bude izuzet (relativni razlozi). Pravila o izuzivanju sudija primenjuju se na odgovarajui nacin i na zapisnicara. O izuzeu zapisnicara odlucuje predsednik vea, odnosno vee ili sudija pojedinac (cl-72.ZPP). 1) Izuzee u apsolutnom smislu ­ iskljucenje

Zakonom su taksativno propisani apsolutni razlozi izuzea sudije (cl.66.ZPP). Sudija ne moze vrsiti sudijsku duznost ­ iskljucenje: 1. ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlasenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak; ako je akcionar, clan privrednog drustva ili clan zadruge kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili duznik; ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke (srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobocnoj liniji do 4. stepena ili mu je bracni, odnosno vanbracni supruznik (sadasnji ili bivsi) srodnik po tazbini do 2. stepena ­ bez obzira da li je brak prestao ili nije; ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomonik ili ako izmeu sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajednicko domainstvo; ako izmeu sudija i lica iz ovog stava tece neka druga parnica ili izmeu njih postoji sukob interesa; ako je u istom predmetu sudjelovao u postupku posredovanja (medijacije) u postupku pred nizim sudom ili drugim organom ili u zakljucenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici; 35

2. 3.

4. 5. 6.

7. 8.

Ako je u stecajnom postupku povodom koga je doslo do spora ucestvovao kao stecajni sudija ili clan stecajnog vea. Novina je i da sudija porotnik ne moze vrsiti sudijsku duznost (iskljucenje), ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu, koje je stranka u postupku.

Sudija moze biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee) ­ u relativnom smislu. Na apsolutne razloge za izuzee, sudija pazi po sluzbenoj duznosti Odmah po saznanju da postoji neki od ovih razloga za izuzee sudija treba da prekine rad na predmetu i da o tome obavesti predsednika suda koji e mu odrediti zamenu (cl.67.ZPP). Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji e odluciti o izuzeu. Do donosenja resenja predsednika suda, sudija moze preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Stranke su isto tako ovlasene da traze izuzee sudije i u zahtevu treba navesti razloge i okolnosti na kojim se zasniva trazenje (cl.68.ZPP). One to mogu uciniti do zavrsetka glavne rasprave ili ako nije bilo raspravljanja do donosenja odluke. Zahtev za iskljucenje ili izuzee sudije viseg suda stranka moze staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred visim sudom odrzava rasprava, onda do zavrsetka rasprave (cl.68.ZPP). Po zahtevu stranke o izuzeu ili iskljucenju sudije odlucuje predsednik suda. O iskljucenju ili izuzeu predsednika suda odlucuje predsednik neposredno viseg suda. Pre donosenja resenja o izuzeu uzee se izjava sudije, cije se izuzee trazi, a po potrebi izvrsie se i drugi uviaji. O zahtevu za izuzee predsednika Vrhovnog suda Srbije odlucuje opsta sednica. Resenje o izuzeu je deklaratorne prirode. Protiv resenja o izkljucenju ili usvajanja zahteva za izuzee nije dozvoljena zalba, a protiv resenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna zalba. 2) Izuzee u relativnom smislu Pored apsolutnih razloga za izuzee u zakonskom tekstu je propisano da sudija ne moze vrsiti sudijsku funkciju i ako postoje takve okolnosti koje dovode u pitanje njegovu nepristrasnost. Zakonska forma je dovoljno elasticna da se tu podvedu svi drugi razlozi koji nalazu izuzee sudije (dalje srodstvo, neki odnosi zavisnosti, prijateljstvo, nepijateljstvo). Meutim, ove okolnosti kvalifikuju se kao razlog za izuzee tek ako se utvrdi da svojim postojanjem u odreenoj pravnoj stvari dovode u pitanje nepristrasnost sudije (zato su relativne). Ne trazi se dokaz da je sudija pristrasan. Dovoljno je da se dokaze pretpostavka da to moze biti usled postojanja nekih okolnosti ili, kako to zakon kaze da postoje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije (ostalo isto kao i kod apsolutnog). 18.ORGANI I USTANOVE KOJI UCESTVUJU U PARNICNOM POSTUPKU 1) Tuzilastvo 36

Tuzilastva su drzavni organi koji pokreu kazneni postupak i ucestvuju u tom postupku protiv ucinilaca krivicnih i drugih kaznjivih dela, preduzimaju mere na zastiti odreenih drzavnih i drustvenih interesa i ulazu propisana pravna sredstva u ocuvanju ustavnosti i zakonitosti (Zakon o javnom tuzilastvu Srbije od 2001. izmenjen 2004. godine i 2006.godine) Javni tuzilac preduzima procesne ranje u parnicnom postupku kada je na to ovlasen zakonom. Javni tuzilac u parnicnom postupku moze nastupiti kao stranka u celom postupku (tuzba za ponistaj braka) ili samo u jednom delu (ulozen zahtev za zastitu zakonitosti).Takoe moze nastupiti i u svojstvu ucesnika u tuoj parnici-intervenijenta. Organizacija i utvrena nadleznost pojedinih tuzilastava prati sistem i organizaciju sudstva. Pored tuzilastva na nivou drzave postoje i tuzilastva:okruzno i opstinsko. Ustav 2006.godine je predvia novi organ Drzavno vee tuzilaca, koje ima 11 clanova i ciji mandat traje 5.godina.Cine ga:Republicki javni tuzila, Ministar pravosua, predsednik nadzeznog odbora Narodne skupstine.Oni su clanovi po polozaju.Pored njih postoji i osam izbornih clanova(6 javnih tuzilaca ili zamenika sa stalnom funkcijom od kojih je jedan iz pokrajine Vojvodine i 2 ugledna pravnika-advokat i profesor pravnog fakulteta sa 15.godina radnog iskustva).Zakon stupio na snagu 01.01.2009.g 2) Javno pravobranilastvo Javno pravobranilastvo je organ drzave i drugih politickih jedinica, po zakonu ovlasen da u imovinskopravnim odnosima zastupa ove politicke jedinice i stiti njihova prava i interese. Postoje: - javno pravobranilastvo na nivou drzave i - podrucna pravobranilastva (Zakon o javnom pravobranilastvu iz 1991.) Javno pravobrnilastvo drzave ima svoje organizacione jedinice u Pokrajini, gradu i opstini, sto se blize odreuje statutom i odlukom ovih jedinica. Javno pravobranilastvo se po posebnom sporazumu moze ovlastiti da u imovinskopravnim odnosima pruza pravnu pomo i drugim pravnim licima. Tada preduzima pravne radnje u svojstvu zastupnika i ima ovlasenja ­ odreena u sporazumu sa tim pravnim licem. 3) Advokatura Advokatura je drustvena ustanova ciji clanovi u vidu profesije pruzaju pravnu pomo (usluge) fizickim i pravnim licima, uz naknadu.(Zakon o advokatuti iz 1998. izmenjen2002. i 2003.godine) Tu spadaju svi poslovi pruzanja pravne pomoi, a narocito: - zastupanje stranaka u sudskom postupku, u upravnom postupku i u drugim postupcima pred drzavnim i drustvenim organima i organizacijama (u disciplinskom postupku); - sastavljanje ugovora i drugih akata. Poslove advokature vrsi advokat u svojoj advokatskoj kancelariji ili u ortackom advokatskom drustvu (ortacko drustvo ima status pravnog lica). Uslovi da bi se stekao status advokata koje lice treba da ispuni su: zavrsen pravni fakultet, polozen pravosudni ispit, domae drzavljanstvo, poslovna sposobnost, da nije pravosnazno osuivano za krivicna dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom, da nije u radnom odnosu, da se ne bavi drugom profesionalnom delatnosti. 37

Tek sa upisom u imenik advokata stice se status advokata i ovlasenje da se vrse poslovi advokature. Advokat moze da vrsi poslove advokature kao pojedinac, vodilac advokatske kancelarije ili kao clan ortackog advokatskog drustva. Drzavljanin druge drzave, koji po pravu te drzave ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima u nas pravo upisa u imenik advokata uz postojanje uzajamnosti. Ortacko advokatsko drustvo mogu da osnuju najmanje 2 advokata. Meusobni odnosi, nastup prema treim licima i ostala pitanja organizacije ureuju se statutom. Advokatska komora je profesionalno i obavezno udruzenje advokata uspostavljeno na nivou drzave i uzim politickim jedinicama. Organizacija, prava i duznosti advokatske komore ureeni su zakonom i opstim pravilima koja donosi komora. Istice se funkcija komore u odlucivanju: - o sticanju i prestanku statusa advokata; - na donosenju kodeksa profesionalne advokatske etike i - saradnji sa drzavnim i drustvenim institucijama na ostvarivanju pravnosti. Nezavisno od toga da li sam vodi advokatsku kancelariju ili je clan ortackog drustva, advokat je duzan da po pravilima struke i savesno pruza pravnu pomo i da cuva kao tajnu ono sto mu je stranka poverila ili sto je saznao u pruzanju pravne pomoi. Advokat je u pravilu ovlasen da odredi da ga u poslovima pruzanja pravne pomozi zameni drugi advokat ili advokatski pripravnik, koji kod njega obavlja pripravnicku praksu. Za svoj rad, advokat ima pravo na: - na nagradu i - na naknadu troskova ( prema advokatskoj tarifi) Status advokata prestaje: - po sopstenom trazenju i gubitkom poslovne sposobnosti; - prestankom srpskog drzavljanstva, izuzev ako nije upisan u imenik advokata kao drzavljanin druge drzave; - u sudskom postupku izrecenom zabranom bavljena advokaturom; - izricanjem u disciplinskom postupku mere brisanja iz imenika advokata; - osudom na kaznu zatvora duzu od 6 meseci; - sprovedenim stecajem ili likvidacijom ortackog advokatskog drustva, izuzev ako ne nastavi da radi na drugom mestu i na drugi nacin.

19.POJAM I VRSTE NADLEZNOSTI Pravilima o sudskoj nadleznosti se unapred odreuju delovi i jedinice sistema sudova, poslova koje oni vrse i odnosi izmeu njih. Nadleznost se moze iznaciti kao delokrug poslova odreenog suda. Nadleznost je pravo i duznost jednog suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari. Odrednica ,, pravo i duznost" ovde se izrazava, kao pravo jednog suda naspram drugih sudova i ostalih organa, da on postupa u pravnoj stvari i kao njegova duznost prema strankama, da upravo on odgovori trazenoj pravnoj zastiti. Struktura sudova i pravna konstrukcija sudskih postupaka, moraju biti koordinirani. 38

Pravila o nadleznosti sudova u pojedinim postupcima su jedan od vaznih elemenata kojim se odrazava i potvruje koordiniranost ovih ustanova. Pravilima nadleznosti, pre svega treba da se odredi: - da li pravna stvar spada pod jurisdikciju naseg suda; - koji e sud po mestu da sudi(rasporedsudskih poslova u horizontalnom nivou); - koji e sud po vrsti da postupa; - koji e sud da nastupi povodom pravnih lekova(raspored sudskih poslova u vertikalnoj liniji). Otuda se i ukupan institut sudske nadleznosti razvija na pojedine grupe koje postaju samostalne vrste nadleznosti: - meunarodna nadleznost; - stvarna nadleznost; - funkcionalna nadleznost; - mesna nadleznost. Meunarodna i stvarna nadleznost spadaju u apsolutne nadleznosti, dok funkcionalna i mesna nadleznost spadaju u relativne nadleznosti. Osnova razlikovanja na apsolutne i relativne nadleznosti je u posledicama, do kojih se dolazi usled nenadleznosti. Ako pravna stvar ne spada u meunarodnu nadleznost domaeg suda ili, uopste, nije u nadleznosti sudstva, ve nasih upravnih ili drugih nesudskih organa, tuzba se odbacuje. Pravilima o stvarnoj, funkcionalnoj i mesnoj nadleznosti odreuje se koji je od sudova sudskog sistema nadlezan da sudi u konkretnoj pravnoj stvari. Zato je posledica nenadleznosti samo u tome da se parnicni predmet ustupa drugom nadleznom sudu radi daljeg postupanja (izuzetak je kod nadleznosti arbitraze, posto se tada tzzba odbacuje. Nadleznost parnicnog suda se odreuje zakonom. Ipak, pravila zakona se ne mogu tako formulisati da se uvek, za svaki pojedini slucaj, tacno zna nadlezni sud.Za takve situacije se u zakonu daju samo elementi, putem kojih e se odrediti nadleznost, kao mera predostroznosti, da u krajnjem slucaju nadleznost odreuje najvisi sud(forum subsidiale, forum ordinatum). Pored toga, u nekim procesnim situacijama i za neke vrste nadleznosti, ne insistira se na cvrstom odreenju.Dozvoljava se da se nadleznost odredi: - Aktom suda (forum iudicale), - Sporazumom stranaka (forum prorogatum), koji moze ii i do prenosa pravne stvari u nadleznost arbitraznog suda, - Voljom jedne stranke (forum electivum). Ne sme izmai paznji da materija nadleznosti stricto sensu ne spada u procesno pravo(vise je to ustavnopravna normativa). Ipak, razlozi oportuniteta mogu opredeliti da se neke nadleznosti urede procesnim zakonodavstvom. 20. STVARNA NADLEZNOST (competentia ratione materie) Pravilima o stvarnoj nadleznosti, odreuje se nadleznost sudova po vrstama i meu sudovima iste vrste, po njihovom rangu- izmeu nizih i visih sudova. Ponekad se u pravnim tekstovima govori o nadleznosti vrste suda, premda je to stvarna nadleznost(relacija: sud opste nadleznosti-posebni sudovi i izmu posebnih sudova). Ovde spadaju i pravila kojim su utvreni i okviri nadleznosti arbitraznih sudova, tj. ovlasenje stranaka da odreene pravne stvari izuzmu iz parnicne nadleznosti drzavnih sudova i prenesu ih na resavanje arbitrazi. 39

Pravila o stvarnoj nadleznosti odreuju nadleznost suda u 1. stepenom postupku, bez obzira da li taj sud po rangu spada u visi li nizi sud. Dalja nadleznost sudova po istoj pravnoj stvari u instancionom postupku ureuje se pravilima o funkcionalnoj nadleznosti. Optimum kriterijuma koji se mogu upotrebiti za rasporeivanje nadleznosti i koji u sebi sublimiraju osnove tog opredelenja su: 1) 2) 3) vrsta predmeta spora(cometentia ratione cause); vrednost predmeta spora(competentia ratione valoris) i subjekti spora (competentia ratione personae).

Tome treba dodati i nadleznost po privlacenju (atrakciji), koja nastupa vise kao korektiv nadleznosti utvrene po ovim kriterijumima. Ti kriterijumi se u odreivanju stvarne nadleznosti koriste pojedinacno ili u kumulaciji-pojedinih ili svih. U nasem sudskom sistemu pretezno se upotrebljavaju kriterijumi po vrsti i vrednosti predmeta spora, a, izuzetno, po subjektima. Pravilima o stvarnoj nadleznosti odreuje se koji sud postupa u resavanju pravne stvari u postupku prvog stepena.S obzirom, da je u parnicnom postupku uvedena dvostepenost suenja, prvostepena nadleznost u svim, odnosno u veini pravnih stvari, pripada sudovima nizeg ranga. Nadleznost suda u daljem postupku i istoj pravnoj stvari, povodom pravnih lekova ili u toku samog prvostepenog postupka, za neka incidentna pitanja (sukob nadleznosti, preinacenje tuzbe), odreuje se pravilima o funkcionalnoj nadleznosti. Mahom je to odreivanje nadleznosti po visem rangu jednog suda naspram suda koji je rasavao u prvom stepenu (instanciona nadleznost). U nekim situacijama, to moze biti i nadleznost istog suda, koji je doneo odluku, koja se napada pravnim lekom(prigovor na platni nalog). Funkcionalna nadleznost je prema tome jedna podvrsta stvarne nadleznosti, obicno instacionog karaktera. Utvrena stvarna nadleznost po vrsti i rangu odreenog prvostepenog suda (pa iako je to pogresno) vodi funkcionalnoj nadleznosti viseg suda iste vrste da u daljem postupku odlucuje po pravnim lekovima ili nekim incidentnim pitanjima. Ovo pravilo je opsteg karaktera i od njega se odstupa u situacijama u kojim je opredeljeno neko drugo resenje (nadleznost suda druge vrste, ako nije uspostavljen visi sud iste vrste). Uspostavljena struktura sudstva i u parnicnom postupku, uvedena dvostepenost suenja, predodreuje pravilo da se prvostepena nadleznost u svim ili bar veini pravnih stvari stavi u nadleznost opstinskih i okruznih sudova. Time je onda funkcionalna nadleznost rezervisana za vise sudstvo.

a) Stvarna nadleznost Opstinskog suda Prema Zakonu o ureenju sudova od 2001. godine, izmene 2004.g,2005.g i 2006.g, Opstinski sud u 1. stepenu sudi u graanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadlezan drugi sud. Isto tako vodi izvrsne i vanparnicne postupke za koje nije nadlezan neki drugi sud. Opstinki sud u prvom stepenu sudi: - u stambenim sporovima; 40

-

u sporovim povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi stete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom itd.

b) Stvarna nadleznost Okruznog suda Okruzni sud u prvom stepenu sudi: - u graanskopravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora dozvoljava izjavljivanje revizije; - u sporovima o osporavanju ili utvrivanju ocinstva ili materinstva; - o autorskim i srodnim pravima; - zastiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, zigova i geografskih oznaka porekla ­ ako nije nadlezan drugi sud; - o zastiti prava licnosti ukljucujui i naknadu stete. Okruzni sud odlucuje o priznanju i izvrsenju stranih sudskih i arbitraznih odluka, ako nije nadlezan drugi sud. Pravila o stvarnoj nadleznosti opstinskih i okruznih sudova uvedena Zakonom o ureenju sudova iz 2001. godine, stupaju na snagu 01.01.2007. godine. Do tada vaze pravila ranijeg Zakona o sudovima iz 1991. godine, kojim se ureuje nadleznost ovih sudova, uz napomenu da je tim pravilima prvostepena nadleznost ­ pretezno na opstinskim, a drugostepena nadleznost ­ na okruznim sudovima. Prema Zakonu o sudovima iz 1991. godine, Opstinski sudovi su nadlezni da sude u 1. stepenu: - sporove o imovinskopravnim zahtevima; - porodicne i sa tim povezane statusne sporove; - sporove zbog smetanja drzavine; - sporove o dozivotnom izdrzavanju; - sporove o otkazu ugovora o najmu ili zakupu i - sporove iz stambenih odnosa; - radnopravne sporove, vanparnicne, izvrsne i zemljisnoknjizne stvari i dr. A Okruzni sudovi po Zakonu iz 1991. godine u 1. stepenu sude: sporove iz autorskog prava; sporove povodom zastite ili upotrebe pronalazaka, uzoraka, modela i zigova ili povodom prava na upotrebu firme, sporove povodom ispravke informacije objavljene u sredstvima javnog informisanja i druge pravne stvari.

Okruzni sud postupa kao 2.stepeni sud povodom zalbe na odluke donete u 1.stepenu od Opstinskih sudova. Vrhovni sud Srbije je nadlezan da postupa u 2.stepenu, kada je u 1.stepenu sudio Okruzni sud. c) Stvarna nadleznost Trgovinskog suda Trgovinski sud u prvom stepenu sudi: 1) u stvarima izmeu domaih i stranih privrednih drustava, preduzea,preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti). - u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i dr. pravnih lica. 41

2) 3) 4) u sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrasnjim vodama i - sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; - o narusavanju konkurencije; - zloupotrebi monopolskog polozaja na trzistu; - o zastiti firme, povodom stecaja i likvidacije. Trgovinski sud u prvom stepenu: - vodi postupak za upis preduzea, drugih pravnih lica i subjekata u sudski registar; - vodi postupak stecaja, prinudnog poravnanja i likvidacije; - odreuje i sprovodi izvrsenje i obezbeenje odluka trgovinskih sudova i dr. d) Nadleznost Apelacionog suda Apelacioni sud nadlezan je da u drugom stepenu odlucuje: povodom zalbi na odluke Opstinskih i Okruznih sudova; da resava sukob nadleznosti izmeu opstinskih i okruznih sudova; da resava o prenosenju nadleznosti opstinskih i okruznih sudova, kada su spreceni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i dr. u sporovima koji proizilaze iz primene zakonodavstva o preduzeima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zastiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, zigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu izmeu subjekata iz tacke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvrsenja i obezbeenja odluka trgovinskih sudova.

e) Nadleznost Vrhovnog kasacionog suda Srbije Vrhovni sud Srbije nadlezan je da odlucuje : - o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke nizih sudova: - o korisnoj delegaciji sudova i drugim stvarima.

21. FUNKCIONALNA NADLEZNOST Pravila o stvarnoj nadleznosti odreuju nadleznost suda u prvostepenom postupku, bez obzira da li taj sud po rangu spada u visi li nizi sud. Dalja nadleznost sudova po istoj pravnoj stvari u instancionom postupku ureuje se pravilima o funkcionalnoj nadleznosti. Optimum kriterijuma koji se mogu upotrebiti za rasporeivanje nadleznosti i koji u sebi sublimiraju osnove tog opredelenja su: 42

vrsta predmeta spora(competentia ratione causae); vrednost predmeta spora (competentia ratione valoris) i, subjekti spora (competentia ratione personae), Tome treba dodati i nadleznost po privlacenju (atrakciji), koja nastupa vise kao korektiv nadleznosti utvrdjene po ovim kriterijumima. Ti kriterijumi u odredjivanju stvarne nadleznosti se koriste pojedinacno ili u kumulaciji-pojedinih ili svih. U nasem sudskom sistemu pretezno se upotrebljavaju kriterijumi po vrsti i vrednosti predmeta spora, a, izuzetno, po subjektima. Pravilima o stvarnoj nadleznosti odreuje se koji sud postupa u resavanju pravne stvari u postupku prvog stepena. Nadleznost suda u daljem postupku i istoj pravnoj stvari, povodom pravnih lekova ili u toku samog prvostepenog postupka, za neka incidentna pitanja (sukob nadleznosti, preinacenje tuzbe),odreuje se pravilima o funkcionalnoj nadleznosti. Mahom je to odreivanje nadleznosti po visem rangu jednog suda naspram suda koji je resavao u prvom stepenu (instanciona nadleznost). U nekim situacijama, to moze biti i nadleznost istog suda, koji je doneo odluku koja se napada pravnim lekom (prigovor na platni nalog). Funkcionalna nadleznost je prema tome jedna podvrsta stvarne nadleznosti, obicno instacionog karaktera. Utvrena stvarna nadleznost po vrsti i rangu odreenog 1. stepenog suda (pa iako je to pogresno), vodi funkcionalnoj nadleznosti viseg suda iste vrste da u daljem postupku odlucuje po pravnim lekovima ili nekim incidentnim pitanjima. Ovo pravilo je opsteg karaktera i od njega se odstupa u situacijama u kojim je opredeljeno neko drugo resenje ( remonstrativni pravni lekovi; nadleznost suda druge vrste, ako nije uspostavljen visi sud iste vrste). Uspostavljena struktura sudstva i u parnicnom postupku uvedena dvostepenost suenja, predodreuje pravilo da se prvostepena nadleznost u svim ili bar veini pravnih stvari, stavi u nadleznost opstinskih i okruznih sudova. Tim je onda funkcionalna nadleznost rezervisana za vise sudstvo.Ovo je sprovedeno u zakonodavstvu o sudovima i u njima sadrzanim pravilima o nadleznosti. Funkcionalna nadleznost visih sudova: 1.Okruzni sud -da prvostepeno sudi u pravnim stvarima iz svoje stvarne nadleznosti, -da drugostepeno odlucuje o zalbama protiv presuda opstinskih sudova (do osnivanja apelacionih), -da resava sukob nadleznosti izmedju opstinskih sudova sa svoje teritorije. 2.Apelacioni sud -odlucuje u drugom stepenu povodom zalbi na odluke opstinskih i okruznih sudova, -odlucuje o sukobu nadleznosti izmedju opstinskih i okruznih sudova, -odlucuje o prenosenju nadleznosti opstinskih i okruznih sudova, kada su oni spreceni. 3.Vrhovni kasacioni sud Srbije -da utvrdjuje nacelne pravne stavove o pitanjima od znacaja za jedinstvenu primenu zakona na teritoriji republike, -da drugostepeno odlucuje o zalbama protiv prvostepenih odluka okruznog suda (do osnivanja apelacionih sudova), -da u treem stepenu odlucuje o zalbama protiv drugostepenih odluka vea svog suda, odn.apelacionih sudova kad je takva zalba mogua po zakonu, -odlucuje shodno zakonu oredovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim na odluke nizih sudova, 43

-o korisnoj delegaciji sudova (forum delegatum), -odlucuje o sukobu nadleznosti izmedju sudova u republici.. 4. Visi trgovinski sud -odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova, donete u prvom stepenu, -odlucuje o sukobu nadleznosti izmedju trgovinskih sudova, -o prenosenju nadleznosti trgovinskih sudova i, -nekim drugim procesnim pitanjima. 22. MESNA NADLEZNOST, POJAM I VRSTE (COMPETENTIA RATIONE LOCI) A) Pojam: Pravilima o mesnoj nadleznosti propisuje se koji e sud prema svom podrucju (teritoriji suda), naspram svih ostalih po vrsti i rangu ­ stvarno nadleznih sudova, da u odreenoj pravnoj stvari sudi u 1. stepenu. Taj sud, koji je inace po vrsti i rangu stvarno nadlezan, postaje sada i mesno nadlezan, pa tim u svemu i kompetentan da sudi. Kriterijumi za odreivanje mesne nadleznosti su veza izmeu sudskog podrucja i parnicne stvari, izrazena u povezanosti subjekata sa tom teritorijom ili u njenom dodiru sa predmetom spora. B) Vrste:1.Opsta mesna nadleznost, 2.Posebna mesna nadleznost(iskljuciva,izabrana,pomona i Medjunarodna) 1)

Opsta mesna nadleznost (FORUM GENERALE)

o (cl.39.ZPP) ­ ako zakonom nije odreena iskljuciva mesna nadleznost nekog drugog suda, za suenje je nadlezan sud koji je ,,opste mesno nadlezan" za tuzenog njegovo mesto prebivalista, odnosno sedista; o (cl.40.ZPP) ­ za suenje je opste mesno nadlezan sud na cijem podrucju tuzeni ima prebivaliste. Ako tuzeni nema prebivaliste u RS, niti u kojoj drugoj drzavi, opste mesno nadlezan je sud na cijem podrucju tuzeni ima boraviste; o (cl.41.ZPP) ­ za suenje u sporovima protiv RS, jedinice lokalne samouprave kao i drugih oblika teritorijalne organizacije ­ opste mesno nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi sediste njene Skupstine o Za suenje u sporovima protiv pravnih lica opste mesno nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi njihovo sediste. U slucaju sumnje kao sediste smatrae se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja; o (cl.42.ZPP) ­ za suenje u sporovima protiv drzavljana Republike Srbije, koji stalno zive u inostranstvu, gde je upuen na sluzbu ili rad od strane drzavnog organa ili pravnog lica, opste mesno nadlezan je sud njegovog poslednjeg prebivalista.

2) Posebne mesne nadleznosti (FORUM SPECIALE) Vrsta predmeta spora, interesi stranaka, potrebe pravne tehnike i drugi razlozi opredeljuju odstupanja od opste mesne nadleznosti. 44

I. Iskljuciva mesna nadleznost (FORUM EXCLUSIVE) Iskljuciva mesna nadleznost znacajna je po tome sto tu nije dozvoljeno da se zakljuci sporazum o prorogaciji mesne nadleznosti. Pravila o iskljucivoj mesnoj nadleznosti odnose se na odreene pravne stvari i samo za te stvari, cime je eliminisana opsta i uvedena posebna mesna nadleznost. 1) sud po mestu nalazenja nepokretnosti iskljucivo je nadlezan da sudi sporove povodom: - prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti; - smetanja drzavine na nepokretnosti; - zakupnih odnosa na nepokretnosti Ako se nepokretnost nalazi na podrucju vise sudova, onda je mesno nadlezan (iskljucivo) svaki od tih sudova (cl-50.ZPP). 2) pod pretpostavkom da je nase sudstvo meunarodno nadlezno, za suenje je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik vazduhoplova, odnosno broda. I to samo u sporovima povodom prava svojine i drugih stvarnih prava na vazduhoplovu, pomorskom brodu ili brodu unutrasnje plovidbe. Isto i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu ili brodu (cl.51ZPP). za suenje u sporovima iz odnosa sa vojnim jedinicama, iskljucivo je mesno nadlezan sud prema sedistu komande vojne jedinice koja je bila neposredni ucesnik u pravnom odnosu (cl.55.ZPP) za sporove koji nastanu u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrsnog postupka, odnosno u toku i povodom stecajnog postupka, propisana je iskljuciva mesna nadleznost. Iskljucivo je mesno nadlezan sud na podrucju na kojem se nalazi sud koji sprovodi izvrsni ili stecajni postupak, odnosno sud na cijem se podrucju sprovodi administrativno izvrsenje (cl.57.).

3) 4)

II. Izabrana mesna nadleznost (FORUM ELECTIVUM) Uvazavanjem opravdanih interesa tuzioca, dozvoljava se da u nekim situacijama, on bira ­ da li e tuzbu podneti sudu opste mesne nadleznosti ili drugom sudu koji je odreen zakonom. Izbor ove posebne mesne nadleznosti odnosi se na odreeni spor dok su u ostalim pravnim stvarima relevantna pravila opste mesne nadleznosti. Tuzilac ovo ovlasenje moze da koristi sve dok tuzba nije dostavljena tuzenom (do litispendencije), tako sto bi izmenio prvu dispoziciju i zatrazio da se tuzba uputi drugom nadleznom sudu. Primer: 1. Ako se jednom tuzbom tuzi vise lica u svojstvu materijalnih suparnicara iz (cl.199.stav 1- tacka 1.ZPP), a za njih ne postoji mesna nadleznost istog suda, tuzilac je ovlasen da protiv svih podnese tuzbu sudu koji je mesno nadlezan za bilo kojeg od njih.(cl.43.ZPP). A ukoliko meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, tada se izbor ogranicava na sud koji je mesno nadlezan za nekog od glavnih obveznika. 2. po tuzbi lica koje trazi dosudu zakonskog izdrzavanja, nadlezan je pored suda opste mesne nadleznosti i sud na cijem podrucju, tuzilac ima prebivaliste, odnosno boraviste (cl.44.ZPP). 3. u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za stetu, za suenje je nadlezan i sud na cijem podrucju je stetna posledica nastala. Ovo se odnosi i na sporove o regresnim zahtevima za naknadu stete protiv takvih duznika. Sta vise, ako je steta nastupila usled smrti ili teske telesne povrede, onda je jos nadlezan i sud prema prebivalistu, odnosno boravistu tuzioca. Ova pravila su relevantna i protiv ustanove za osiguranje u sporu radi naknade stete treem licu na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti te ustanove (cl. 45.ZPP); 45

4. u sporovima za ostvarivanje prava prema proizvoacu robe na osnovu njegove pismene garantije, nadlezan je pored suda opste mesne nadleznosti za tuzenog i sud opste mesne nadleznosti za prodavca koji je kupcu predao proizvoacku garantiju (cl. 46.ZPP) 5. u bracnim sporovima, pored suda opste mesne nadleznosti za tuzenog, nadlezan je i sud zadnjeg zajednickog prebivalista bracnih drugova (cl.47.ZPP) 6. za suenje u sporovima o utvrivanju ocinstva ili materinstva, mesno je nadlezan i sud na cijem podruju dete (u svojstvu tuzioca) ima prebivaliste, odnosno boraviste (cl. 49.ZPP). 7. u sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnim stvarima uz sud opste mesne nadleznosti za tuzenog, mesno je nadlezan i sud po mestu u kojem se desilo smetanje drzavine (cl.50.st.3) 8. kada je u sporu zbog smetanja drzavine na brodu ili vazduhoplovu (oznacenim u cl. 51.ZPP) nadlezan domai sud, tada je pored suda po mestu voenja upisnika za brod, odnosno vazduhoplov, mesno je nadlezan i sud na cijem se podrucju desilo smetanje drzavine (cl.51.st.2) 9. za suenje u sporovima protiv pravnog lica, koje ima poslovnu jedinicu van svog sedista, u sporu koi proizilazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opste mesne nadleznosti, za pravno lice mesno je nadlezan, sud prema mestu nalazenja poslovne jedinice (cl.53.) 10. sve dok ostavinski postupak nije pravosnazno zavrsen za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa i sporova povodom potrazivanja prema ostaviocu, pored suda opste mesne nadleznosti, nadlezan je i sud na cijem podrucju se nalazi sud koji vodi ostavinski postupak (cl.56.) 11. u sporovima imaoca menice ili ceka protiv potpisnika na tim ispravama, pored suda odreenog po opstoj mesnoj nadleznosti, mesno je nadlezan i sud prema mestu plaanja. (cl.58.) 12. ako je u sporu iz radnog odnosa tuzilac zaposleni, za suenje je pored suda odreenog po opstoj mesnoj nadleznosti, nadlezan i sud na cijem se podrucju rad vrsio, vrsi se ili je trebao da se vrsi. Isto i sud na cijem je podrucju zasnovan radni odnos (cl.59.) III. 1. Pomona mesna nadleznost(supsidijarne nadleznosti) (FORUM SBSIDIALE) ako je u sporovima za zakonsko izdrzavanje (sa stranim meunarodnim elementom) po pravilima meunarodnog privatnog prava nadlezan nas sud po osnovu toga sto tuzilac ima prebivaliste u nas, tada je mesno nadlezan sud na cijem podrucju, on ima prebivaliste. A ako se u ovim sporovima nasa nadleznost izvodi iz toga sto tuzeni ima u nas imovinu iz koje se moze naplatiti izdrzavanje, mesno je nadlezan sud po mestu nalazenja te imovine.(cl.44.ZPP); ako je u bracnim sporovima po pravilima meunarodnog privatnog prava nadlezan nas sud po osnovu toga, sto su bracni drugovi imali u nas poslednje zajednicko prebivaliste ili sto tuzilac ima u nas prebivaliste, tada je mesno nadlezan sud po poslednjem zajednickom prebivalistu, odnosno sud na cijem podrucju tuzilac ima prebivaliste (cl.48.ZPP); ako je sporovima o imovinskim odnosima bracnih drugova nadlezan nas sud po pravilima meunarodnog privatnog prava iz osnova da se u nas nalazi imovima bracnih drugova ili sto tuzilac u vremenu podnosenja tuzbe ima nase prebivaliste ili boraviste, mesno je nadlezan sud na cijem podrucju tuzilac ima prebivaliste ili boraviste u trenutku podnosenja tuzbe (cl.48.); 46

2.

3.

4.

ako je u sporovima radi utvrivanja ili osporavanja ocinstva ili materinstva, po pravilima meunarodnog privatnog prava, nadlezan nas sud iz osnova sto tuzilac ima prebivaliste u nas, mesno je nadlezan sud na cijem podrucju tuzilac ima prebivaliste (cl.49.ZPP); tuzba o imovinskopravnom zahtevu protiv lica koje nema opstu mesnu nadleznost u nas, moze se podneti pred svakim nasim sudom na cijem podrucju se nalazi imovina tog lica ili predmet koji se tuzbom trazi.(cl.52.) u sporovima protiv fizickog ili pravnog lica koje ima sediste u inostranstvu, za obaveze koje su zasnovane u nas ili se tu imaju ispuniti, propisana je mesna nadleznost naseg suda. Ovo onda ako ta lica imaju kod nas stalno zastupnistvo ili je nekoj organizaciji u nas povereno vrsenje njihovih poslova. Tada se tuzba moze podneti pred sudom na cijem podrucju je osnovano zastupnistvo ili je sedniste organizacije kojoj je povereno vrsenje poslova. (cl-54.);

5.

6.

IV. Nadleznost sudova za sporove sa meunarodnim elementom Cl.27.ZPP ­ domai sud je nadlezan za suenje kad je njegova nadleznost za spor sa meunarodnim elementom izricito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izricite odredbe o nadleznosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlezan za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadleznost proizilazi iz odredaba zakona o mesnoj nadleznosti domeeg suda P.S. ­ procitaj i cl.26. 23. PROROGACIJA (MESNE) NADLEZNOSTI Ne insistirajui toliko na strogom odrzavanju pravila o odreivanju mesne nadleznosti, posto su u pitanju sudovi iste vrste i ranga (mesna nadleznost je prvostepena), dozvoljava se strankama da svojim sporazumom promene zakonom odreenu mesnu nadleznost ­prorogacija mesne nadleznosti(cl.64.ZPP). To mogu za sve sporove po vrsti, izuzev onih za koje je odreena iskljuciva mesna nadleznost ili gde bi to bilo posebnim propisima zabranjeno. Sporazum mora da se odnosi na unapred odreeni spor ili vise sporova odreenih po tome da svi proisticu iz istog pravnog odnosa.Moze se sporazumom i suziti broj sudova, koji su mesno nadlezni, tako da bude nadlezan samo jedan sud. Sporazum vazi samo ako je pismeno sastavljen. Stranke su ovlasene da sporazumom o nadleznosti utvrde da spor sudi drugi sud, umesto organa koji je po zakonu mesno nadlezan. Prorogacijom se ne ide uvek na promenu nadleznosti u tom smislu, da se umesto onog po zakonu nadleznog suda, odredi drugi sud do tada mesno nenadlezan. Moze se sporazumom utvrditi da se suzi broj sudova, koji su po zakonu mesno nadlezni, tako da bude nadlezan samo jedan od njih ili da to bude jedan drugi sud koji do tada uopste nije bio mesno nadlezan. Pretpostavka za vaznost prorogacije mesne nadleznosti je da u sporazumu odreeni mesno nadlezni sud bude istovremeno i stvarno nadlezan sud. Sporazum o nadleznosti zakljucuje se u pismenoj formi. Posto se podnosi sudu istovremeno sa tuzbom, sporazum o prorogaciji mesne nadleznosti se zakljucuje pre pokretanja parnicnog postupka, pa samim tim i izvan parnice. To izaziva pitanje pravne prirode sporazuma o prorogaciji mesne nadleznosti. Postoje dva shvatanja: 1. Sporazum je procesnopravne prirode, jer jedino u parnici proizvodi 47

pravno dejtvo. 3. Sporazum nastaje pre i izvan parnice, pa nema kvalitete procesne radnje, jer je potrebno da bude preduzet u parnici i stoga je sporazum ugovor materijalnog prava. Sporazum o meunarodnoj nadleznosti: Stranke su ovlasene da zakljuce sporazum o nadleznosti neseg suda i u sporovima sa meunarodnim elementom, tako da nas sud bude nadlezan, iako to ne bi bio po pravilima koja ureuju meunarodnu nadleznost.To je mogue pod uslovom da bar jedna od stranaka je drzavljanin RS ili da pravno lice ima sediste u RS. Neki sporovi su izuzeti i nas sud tu ne bi mogao prihvatiti nadleznost. To su sledei sporovi: Bracni sporovi, Paternitetski i maternitetski sporovi, sporovi o cuvanju, podizanju i vaspitanju dece, sporovi o zakonskom izdrzavanju. Stranke su ovlasene i da sporazumom utvrde nadleznost stranog suda. 24. ATRAKCIJA, DELEGACIJA I ORDINACIJA NADLEZNOSTI I. Atrakcija nadleznosti Postojanje odreene veze izmeu postupka koji je ve pokrenut sa drugim postupkom koji se pokree, moze se upotrebiti kao kriterijum za odreivanje stvarne ili mesne nadleznosti, u tom drugom parnicnom postupku. Dolazi do atrakcije ­ privlacenja nadleznosti, tako da u tom drugom postupku bude nadlezan isti sud koji je nadlezan i u prvom postupku. Povoljnosti atrakcije su mnogostruke i najvise se i najvise se izrazavaju u efektima koji proisticu iz toga sto se moze voditi jedinstven postupak (ekonomicnost postupka, brzina, jednakost pravnih stavova). Prema vrsti nadleznosti koja se tako odreuje i intezitetu privlacenja, atrakcija moze biti: 1) potpuna ­ privlace se i mesna i stvarna nadleznost; ili 2) nepotpuna ­ privlaci se samo mesna nadleznost; ili 3) slabijeg tipa ­ nadleznost viseg suda privlaci stvarnu nadleznost nizeg suda; 4) jaceg tipa ­ nadleznost nizeg suda privlaci nadleznost viseg suda ili nadleznost jedne vrste suda privlaci nadleznost druge vrste suda Potpuna atrakcija je ako dolazi do privlacenja i mesne i stvarne nadleznosti.Institut protivtuzbe je jedna od procesnih situacija u kojoj se pojavljuje ova vrsta atrakcije. Protivtuzbu podnosi tuzeni protiv tuzioca u postupku koji je u toku, koristei ve zasnovanu mesnu nadleznost suda u ranije pokrenutom parnicnom postupku (cl.192.). Jedino tada tuzba tuzenog ima procesnu prirodu protivtuzbe. Tuzeni, istina, moze protiv tuzioca podneti samostalnu tuzbu istog sadrzaja pred mesno nadleznim sudom po prebivalistu tuzioca ili po drugim pravilima. To je onda posebni parnicni postupak i tuzeni nema procesne povoljnosti, koje bi imao da je podneo protivtuzbu. Privlacenje stvarne nadleznosti u postupku povodom protivtuzbe dozvoljeno je samo u relaciji prema visem sudu (atrakcija slabijeg tipa). Naprimer:

48

Ako je za protivtuzbu tuzenog stvarno nadlezan nizi sud, pa se sada ona kao protivtuzba podnosi visem sudu pred kojim se vodi tuzbom tuzioca ve zapoceti parnicni postupak. Ne i obrnuto ­ sto znai da je ovde atrakcija slabijeg tipa. Atrakcija je potpuna i po pravilima o tuzbi glavne intervencije. To jedno lice podnosi tuzbi protiv tuzioca i tuzenog, koji ve vode parnici (sada tuzenih), trazei za sebe stvar ili pravo o kojem ta parnica tece. Za ovu tuzbu nadlezan je sud pred kojim se vodi parnica, pa i onda kada bi po opstim pravilima za tu tuzbu bio (stvarno) nadlezan sud druge vrste. Ta atrakcija je potpuna i jaceg je tipa posto privlaci stvarnu nadleznost suda druge vrste. Nepotpuna atrakcija postoji kada u odreenom parnicnom ili drugom sudskom postupku, mesna nadleznost suda pred kojim se vodi postupak ­ privlaci mesnu nadleznost za parnicni postupak, koji se tek pokree, iako bi u ovom postupku mesno nadlezan bio drugi sud. Primer: je tuzba koja se podnosi povodom voenja izvrsnog i stecajnog postupka i trazi se da se stvar izuzme od izvrsenja ili stecaja(izlucna tuzba). II. Delegacija

a) Nuzna delegacija Ukoliko nadlezni sud zbog izuzea sudija ne moze da sudi u odreenom parnicnom predmetu ­ po sluzbenoj duznosti o tome obavestava visi sud radi delegiranja drugog suda.(cl.61.ZPP ­ prema clanovima Zakona o ureenju sudova 2001. godine nadlezan je Apelacioni sud i Visi trgovinski sud. To je situacija kada se sve sudije jednog suda izuzete, bilo po osnovu apsolutnog bilo po osnovu relativnog izuzea ­ ustvari je izuzet ceo sud. Dovoljno je da su evidentni razlozi za izuzee svih sudija, tako da vise nema uslova da se odredi zamena sudiji koji je izuzet. Visi sud uvazavajui da postoje razlozi izuzea sudija, resenjem delegira drugi stvarno nadlezni sud sa svog podrucja i odreuje da u pravnoj stvari sudi pred tim sudom. Zalba na resenje o delagaciji mesne nadleznosti drugog suda nije dozvoljena. Sud koji trazi da se odredi delegacija ne donosi tu odluku, a sud koji o tome odlucuje je inace visi sud. Izuzee samo nekih sudija ili postojanje drugih razloga koji sprecavaju sud da postupa, moze biti osnov da se u taj sud, radi ispomoi ­ privremeno uputi na rad sudija drugog suda. b)Svrsishodna (korisna) delegacija Stranke ili sam sud ovlaseni su da zatraze od najviseg suda u drzavi (Vrhovnog suda ili Viseg trgovinskog suda), da odredi da u parnicnom predmetu sudi neki drugi stvarno nadlezni sud. (clanovi zakona o ureenju sudova Srbije i ZPP ­ ovde nisu sasvim saglasni) Opravdanje za to je ­ da e se pred tim drugim sudom postupak lakse sprovesti ili da za to postoje drugi vazni razlozi ( svi ili veina dokaznih sredstava se nalazi na podrucju drugog suda; za uviaj ili vestacenje vazno je da se pred sudijama neposredno izvedu dokazi). Zalba na resenje o delegaciji ni ovde nije dozvoljena. III Ordinacija nadleznosti U pravnom zivotu dolazi do situacija da je izvesno da je pravna stvar u nadleznosti naseg suda, bilo nase unutrasnje bilo meunarodne nadleznosti, a da se iz sistema pravila o nadleznosti ne moze utvrditi, koji je sud u toj stvari mesno nadlezan. 49

Ovde se ne mogu primeniti pravila o delegaciji, posto se mesna nadleznost i ne zna. Stranka koja u ovakvoj situaciji namerava da podnese tuzbu, ovlasena je da trazi od najviseg suda drzave da odredi (ordinira) mesnu nadleznost jednog od stvarno nadleznih sudova. (Cl.63.ZPP). ****POSTUPAK UTVRIVANJA NADLEZNOSTI**** Ispitivanje nadleznosti i ustaljivanje (perpetuatio fori) Tuzilac podnosi tuzbu sudu za koga smatra da je nadlezan.Tim aktom on vrsi i izbor izmeu vise mesno nadleznih sudova, ako je u pitanju elektivna nadleznost. Odmah, po prijemu tuzbe, sud po sluzbenoj duznosti pristupa oceni da li je nadlezan.Nadleznost suda je procesna pretpostavka za dopustenost suenja.Sud ne donosi posebnu odluku o prihvatanju svoje nadleznosti.Pozitivan stav iskazuje kroz akte usmerene na dalji razvoj parnice. Prema vrsti nadleznosti i svojoj proceni, sud je ovlasen ili je duzan da i u docnijem vremenu, do odreenog trenutka u kretanju postupka, po sluzbenoj duznosti ili po prigovoru stranke, negativno odluci o nadleznosti. Za ocenu nadleznosti je vazan momenat podnosenja tuzbe. Sud ceni svoju nadleznost prema cinjenicama, koje su date u tuzbi i sadrzane u ispravama, prilozenim uz tuzbu, te na osnovu cinjenica koje su sudu poznate. Nepotpuna ili neuredna tuzba je, obicno, smetnja da se ispita nadleznost, tako da tu predstoji pozivanje tuzioca da tuzbu upotpuni ili ispravi.Ne bi se smelo sudu uskratiti ovlasenje, da na brz i pogodan nacin ispita cinjenice vazne za odluku o nadleznosti, svakako u svetlu cinjenica istaknutih u odgovoru na tuzbu. Ova procesnopravna tehnika i usvojena normativna resenja, dozvoljavaju uspostavljanje vaznog pravila o ustaljivanju nadleznosti. Sudski postupak ne bi odgovorio zahtevima pravne zastite, ako bi svaka promena cinjenica, znacajnih za odreivanje nadleznosti suda, povlacila promenu nadleznosti i ustupanje predmeta drugom sudu.Ovo bi odugovlacilo postupak i otvorilo put mnogim zloupotrebama procesnih ovlasenja, radi postizanja sto povoljnijeg polozaja u parnici. Zato je neophodno da se u razvoju parnicnog postupka odredi jedan momenat i da se prema stanju stvari, okolnostima u tome momentu, utvrdi nadleznost suda. I kada sud docnije odlucuje o nadleznosti, iako su, u meuvremenu, nastupile nove okolnosti, on za osnovu odluke uzima cinjenice , koje su postojale u momentu relevantnom za utvrivanje nadleznosti, a u nasem procesnom sistemu, to je momenat podnosenja tuzbe. U odnosu na taj momenat ustaljuje se nadleznost suda u odreenoj pravnoj stvari i obicno se odrzava do dovrsetka postupka, povlacei tim i instancionu nadleznost visih sudova (perpetuatio fori).Ovo se prvenstveno odnosi na mesnu nadleznost. Pravilo o ustaljivanju nadleznosti ne deluje ako bi nastupanje novih cinjenica, vodilo nadleznosti suda druge vrste, odnosno viseg ranga ili izabranog suda. Pravilima o ogranicenju vremena u kojem je sud ovlasen da se oglasi nenadleznim, a tuzeni da ulozi takav prigovor, na indirektan nacin, se osnazuje ustaljivanje nadleznosti. U odreivanju meunarodne nadleznosti naseg suda, momenat prema kome se utvruje nadleznost, pa tim i pravilo o perpetuatio fori, pomeren je na jedno dalje vreme u razvoju parnice.To je momenat od kojeg parnica pocinje da tece(litispendencija), sto se, po nasem procesnom pravu, desava u trenutku, kada se tuzenom dostavi tuzba. Postupak utvrivanja nadleznosti Primarni zadatak suda je da ispita da li pravna stvar spada u sudsku nadleznost (jurisdikciju).

50

Ako nije nadlezan nijedan sud u nasem sudskom sistemu, tuzba se odbacuje.Ovu situaciju imamo kada je stvar u nadleznosti upravnih ili drugih drzavnih i drustvenih organa(nesudskih).Nadleznost i postupanje ovih organa su ureeni po drugim pravilima, koja nemaju mnogo dodira sa pravilima sudskog postupka. Izuzetno, i kada je po sporazumu stranaka nadlezan izabrani sud (arbitraza), cije je mesto nesumnjivo u sistemu naseg sudstva, posledica nenadleznosti drzavnog suda je odbacivanje tuzbe. Na sudsku nadleznost sud pazi po sluzbenoj duznosti u toku celog postupka. Cim utvrdi da ne postoji sudska nadleznost, sud treba da se oglasi nenadleznim, odbaci tuzbu i ukine sve do tada sprovedene radnje(apsolutna nenadleznost). Nepostovanje pravila o jurisdikciji je apsolutno bitna povreda procesnog prava, na koju u zalbenom postupku visi sud pazi po sluzbenoj duznosti. Znacajna je i u postupku po vanrednim pravnim lekovima, ako se stranka na to poziva, izuzev predloga za ponavljanje postupka. Nepostojanje meunarodne nadleznosti naseg suda povlaci iste posledice. Ukoliko nadleznost domaeg suda zavisi od pristanka tuzenog, onda je pre prihvatanja ili odbijanja nadleznosti, potrebno zatraziti da se tuzeni izjasni.Smatra se da je tuzeni preutno dao pristanak, ako je izjavio odgovor na tuzbu, ulozio prigovor na platni nalog ili se na drugi nacin upustio u raspravljanje, a da nije osporio nadleznost naseg suda. Stvarna nadleznost Sud ispituje stvarnu nadleznost odmah po prijemu tuzbe.Sud u ovoj situaciji nije ogranicen vremenom, odnosno do kojeg trenutka to treba uraditi. Propisano je da svaki sud po sluzbenoj duznosti u toku celog postupka pazi na svoju stvarnu nadleznost. Suenje pred stvarno nenadleznim sudom je apsolutno bitna povreda procesnog prava.Visi sud e uvek ponistiti presudu nizeg suda ako je bio stvarno nenadlezan. Sud je duzan da pazi na svoju stvarnu nadleznost tokom celog postupka.Sud moze doneti resenje o stvarnoj nenadleznosti sve do presude, pa i u samoj presudi. Drugacija je situacija, ako je tuzeni prigovorio stvarnoj nadleznosti suda, na sta je pred prvostepenim sudom ovlasen da to ucini sve do dovrsetka postupka.Sud je duzan da odluci da li je prigovor osnovan i da to izrazi resenjem o svojoj stvarnoj nadleznosti.Ovlasen je da odlozi odlucivanje za neko dalje vreme u toku postupka, a najdocnije do donosenja presude. Na resenje suda, kojim je odbijen prigovor o stvarnoj nenadleznosti (sud se time oglasio nadleznim), dozvoljena je zalba. U ovoj situaciji sud moze odrediti da nije dopustena samostalna zalba, ve da tuzeni svoje protivljenje moze da izrazi u zalbi na presudu. Znacajno odstupanje od ove situacije je kada visi sud nije stvarno nadlezan da sudi u prvom stepenu, ve pravna stvar spada u stvarnu nadleznost nizeg suda iste vrste.Pravila nisu stroga i, sta vise, ogranicavaju visi sud u vremenu do kada se moze oglasiti nenadleznim. Ovde se sud ne moze oglasiti nenadleznim do dovrsetka pripremnog rocista, ili ako se ono nije odrzavalo, nakon sto se tuzeni na prvom rocistu za glavnu raspravu, upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Ni prigovor tuzenog se posle ovog momenta ne sme uvaziti, pa ni onda ako bi tuzilac na to pristao. Posle pravosnaznosti resenja o stvarnoj nenadleznosti, predmet se ustupa stvarno nadleznom sudu, radi daljeg resavanja. Mesna nadleznost

51

I ispitivanju mesne nadleznosti sud treba da pristupi odmah po prijemu tuzbe.To je ovde istaknuto zato sto je sud ogranicen u vremenu, do kada se moze oglasiti nenadleznim, a stranka da prigovori nadleznosti. Pored vremenskog ogranicenja, za sud vazi i ogranicenje po vrsti mesne nadleznosti. Sud se po sluzbenoj duznosti moze oglasiti mesno nenadleznim, samo ako postoji iskljuciva mesna nadleznost nekog drugog suda. To moze uciniti najdocnije na pripremnom rocistu, ili ako se ono ne odrzava, na prvom rocistu za glavnu raspravu, dok se tuzeni nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Tuzeni je ovlasen da prigovori mesnoj nadleznosti, nezavisno od vrste nadleznosti.Za ulaganje prigovora propisano je isto vreme-pripremno rociste ili prvo rociste za glavnu raspravu, sve dok se nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Pravila o mesnoj nadleznosti nisu tako stroga i ne insistira se na njihovoj striktnoj primeni(dozvoljena je i prorogacija).Interes tuzenog je dovoljno zastien, tim sto ima pravo na prigovor nenadleznosti, aopsti interes je usmeren na odrzavanje iskljucive mesne nadleznosti, ali svakako ne u toku celog postupka. Da bi se sprecile zloupotrebe i poremeaji postupka propisane su prekluzija u resavanju i vreme za ulaganje prigovora.Time je ojacano pravilo o ustaljivanju mesne nadleznosti. Povodom pravnih lekova treba rei da pogresno utvrena mesna nadleznost predstavlja apsolutno bitnu povredu procesnog prava. 25. SUKOB NADLEZNOSTI a) O sukobu nadleznosti

Do sukoba nadleznosti dolazi u situaciji, kada sud kojem je podneta tuzba Smatra da je stvarno ili mesno nadlezan drugi sud, a stav je tog drugog suda: - da ni on nije nadlezan ili - da je nadlezan neki trei sud. Ovo je tzv. negativni sukob nadleznosti posto oba suda odbijaju nadleznost. Pozitivan sukob postoji u slucaju kada bi se oba suda oglasili nadleznim. Pozitivan sukob nadleznosti nije mogu ­ zbog pravila o litispendenciji, tako da sud pred kojim je docnije pocela da tece parnica odbacuje tuzbu i obustavlja postupak. Specijalnim pravilima je odreena nadleznost suda koji resava o sukobu nadleznosti izmeu sudova. 1) 2) 3) 4) sukob nadleznosti izmeu sudova opste nadleznosti u Srbiji, resava zajednicki ­ neposredno visi sud; sukob nadleznosti izmeu trgovinskih sudova, resava Visi trgovinski sud; Sukob nadleznosti izmeu sudova opste nadleznosti i trgovinskog suda, resava Vrhovni kasacioni sud Srbije; Sukob izmedju sudova i upravnih organa resava vrhovni kasacioni sud..

Protiv resenja kojim je odluceno o sukobu nadleznosti nije dozvoljena zalba, posto je to odluka zajednickog viseg ili najviseg suda. (cl.24.ZPP). Kada se sudovi oglase nenadleznim i odbace trazenje, stranka je ovlasena da upotrebi redovne i vanredne pravne lekove, ako smatra da je resenje o nenadleznosti nepravilno. O sukobu nadleznosti moze se odluciti, iako se stranke pre toga nisu izjasnile o nadleznosti. Sud kome je ustupljen predmet i koji je izazvao sukob nadleznosti, ne sme ostati pasivan dok se ne resi sukob. On je duzan da u postupku preduzima one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Nejednaki stavovi sudova o nadleznosti na meunarodnom planu ­ ne resavaju se po odredbama o sukobu nadleznosti. 52

Resenja su bila specificna povodom sukoba nadleznosti u odreenim stvarima izmeu sudova drzava clanica SCG(od 08.11.2006.g nisu pozitivno pravo). Zakonom o resavanju sukoba zakona i nadleznosti u statusnim, porodicnim i naslednim odnosima ureena je situacija kada su po pravu drzave clanice u istoj pravnoj stvari iz ovih odnosa nadlezni sudovi i jedne i druge drzave.(unutrasnji sukob nadleznosti).Ovi propisi su prestali da vaze raspadom drzavne zajednice SCG. Pravilo je tada da je za suenje nadlezan sud one drzave clanice kojem je tuzba ranije podneta. Ukoliko su tuzbe podnete istog dana, onda je nadlezan sud koji je prvo zapoceo postupak. U sporovima povodom nepokretnosti, nadlezan je sud prema mestu nalazenja nepokretnosti. P.S. sudska nadleznost (jurisdikcija). b) Postupak resavanja sukoba nadleznosti izmeu sudova (relativna nadleznost) 1. Sukob stvarne nadleznosti

Sud koji je oglasio stvarno nenadleznim, po pravosnaznosti resenja upuuje predmet sudu za koga smatra da je nadlezan (cl.21.ZPP). Ako sud kojem je predmet ustupljen smatra da ni on nije nadlezan, ve da je nadlezan prvi ili neki trei sud ­ izaziva sukob i dostavlja predmet visem sudu, koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. I kada je stav da je stvarno nadlezan trei sud ne menja se pravilo nadleznosti ovog viseg suda da resi sukob nadleznosti. Do tada taj trei sud jos nije ukljucen u sukob nadleznosti. To e postati onda kada mu se dostavi predmet i tek tada e biti u poziciji da utvruje svoju stvarnu nadleznost. Pravilo je da je sud, koji bi utvrdio da je usled ocigledne omaske njemu ustupljen predmet, umesto nekom drugom sudu ­ ovlasen da predmet uputi tom drugom sudu. ( cl.22.ZPP). Resenje suda 2.stepena o stvarnoj nadleznosti vezuje sud kome se kasnije taj predmet ustupa. Ovo pod uslovom da je taj 2.stepeni sud nadlezan da odlucuje o sukobu nadleznosti izmeu tih sudova. 2. Sukob mesne nadleznosti Procesne situacije koje nastaju povodom sukoba stvarne nadleznosti i pravila postupka po kojim se resava sukob veim delom su jednaka u situacijama koje se pojavljuju u slucaju sukoba mesne nadleznosti. (cl.22.ZPP). 26.PARNICNI POSTUPAK I PREJUDICIJELNO PITANJE Od pokretanja parnicnog postupka otvara se niz pitanja pravne prirode koja valja razjasniti da bi se u pravnoj stvari odlucilo. Prejudicijelno pitanje je pitanje pravne prirode, koje: u tekuem parnicnom postupku treba prethodno resiti, da bi se postupak nastavio i zavrsio do odluke u glavnoj stvari. da po svom sadrzaju moze biti samostalan glavni predmet resavanja u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku.

Prejudicijalno pitanje cini prethodnu stepenicu u odlucivanju (npr: pre odluke o plaanju kupovne cene treba utvrditi da li postoji ugovor o prodaji; za odluku o statusu testamentalnog nasleivanja treba ustanoviti da li postoji punovazan testament...). Prema tumacenju pravne norme ­ prejudicijelno pitanje je i pravno i uslovno pitanje i moze biti samostalan glavni predmet odlucivanja u parnicnom ili nekom drugom postupku. Meutim, ovo pitanje nije i ne moze biti samostalan predmet u tekuem parnicnom postupku (mada to moze postati), jer stranke nisu postavile takvo trazenje, a sud ne sme da sudi izvan zahteva, ili nije nadlezan da o tome presudi, jer ne spada u parnicne stvari. 53

Postupak resavanja Svaki organ postupa u pravnim stvarima koje spadaju u njegovu nadleznost. U nasem sistemu je vladajui stav da su drzavni organi u pravilu duzni uvazavati pravosnazne odluke drugih organa donete u delokrugu njihove nadleznosti. To vazi i za pravilo resavanja prethodnog pitanja u parnicnom postupku. a) Ako je pravosnazno odluceno o prethodnom pitanju, to povlaci duznost parnicnog suda da tu odluku uzme u osnovu svog odlucivanja o tuzbenom zahtevu

b) Ako o prethodnom pitanju jos nije odluceno u drugom postupku, parnicni sud tada ima pred sobom dva puta: da sam resi to pitanje ili da zatrazi da se to pitanje resi u postupku pred nadleznim organom; (Znacaj i specificnost procedure u bracnim, paternitetnim i maternitetnim stvarima smatraju da se ove pravne stvari ne mogu resiti pred parnicnim sudom po pravilima o prejudicijalnom pitanju). Kada se parnicni sud opredelio da sam resi prejudicijelno pitanje potrebno je: - da po pravilima parnicnog postupka ispita i utvrdi cinjenice vazne za odlucivanje po tom pitanju. On ne donosi sudsku odluku ve stav o jednom pitanju prejudicijalne prirode i unosi se u obrazlozenje presude. Odluka o prejudicijalnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reseno. Kada je sud odlucio da sam ne resava prethodno pitanje, tada se prekida parnicni postupak. Zalba ne zadrzava izvrsenje resenja. Sud e odluciti da sam ne resava prejudicijelno pitanje, u slucajevima: 1) 2) ukoliko se drugi postupak u kojem treba da se resava o prejudicijalnom pitanju pokree po sluzbenoj duznosti, tada je dovoljno da se nalozi stranci da inicira pokretanje tog postupka; ako se postupak pokree po tuzbi ili predlogu stranke, tada parnicni sud moze da uputi neku od stranaka da u odreenom roku pokrene postupak,

Pasivno drzanje stranke koja je upuena da zatrazi ili da pokrene postupak, daje ovlasenje drugoj stranci da predlozi nastavak parnicnog postupka, ako za to ima interes; Parnicni sud bi ako obe stranke ostanu pasivne, odlucio o postojanju prava ili pravnog odnosa prejudicijalne prirode, uvazavajui pravila o teretu dokazivanja; 3) pod odreenim pretpostavkama prejudicijalno pitanje se u tekuem parnicnom postupku moze resavati, kao samostalan zahtev.

Odluka o prejudicijalnom pitanju se tada smesta u izreku presude, postaje pravosnazna, te ima snagu kao i svaka druga izreka presude. Ovde spadaju: - incidentalni deklaratorni zahtev, koji tuzitelj izjavljuje u parnici i 54

prejudicijalna protivtuzba tuzenog, koju on podnosi protiv tuzioca u postupku koji se ve vodi po tuzbi tuzioca. (npr: incidentni deklaratorni zahtev koji tuzilac izjavljuje u parnici). 27. PARNICNI POSTUPAK I UPRAVNI POSTUPAK Drzavne funkcije, izrazene kao samostalne i nezavisne drzavne vlasti (sudska i izvrsna vlast) ni sada nisu u doktrini dovoljno odreene, niti su utvreni pouzdani kriterijuni njihovog razdvajanja. To se dalje prenosi na odreivanje pojmova sudske i upravne stvari, odnosno postavlja se pitanje: Sta je predmet sudskog (ovde parnicnog), a sta upravnog postupka. Pozitivno pravno odreenje uopsteno kaze da se u parnicnom postupku sudi u sporovima: iz licnih i porodicnih odnosa; iz radnih odnosa; iz imovinskopravnih i dr. graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. (cl.1.ZPP). Istina, pravila o nadleznosti, narocito stvarnoj ­ umanjuju ovu uopstenost i daju blize odgovore o predmetu parnicne nadleznosti. Steta je sto se u pravilima upravnog postupka ne daje ni takvo odreenje, samo se kaze da je predmet tog postupka ­ upravna stvar. Pravna konstrukcija upravnog postupka izgraenja je i razvijena uz svojevrsne interpretacije procesnih instituta, prisutnih u procedurama u kojim se ostvaruje zastita javnih i privatnih interesa. Upravni postupak se: - pokree po slozbenoj duznosti ili predlogu stranke; - u nekim pravnim stvarima, upravni organ nastupa sa subordinacionim ovlasenjima prema stranci, a nekad u polozaju organa ­ koji u sporu izmeu stranaka treba da odluci o pravu jedne od njih; - istrazna maksima je daleko prisutnija, tako da malo prostora ostaje pravilima raspravnog nacela; - pravna zastita u upravnom postupku vise je izraz represije, a manje prevencije. Receno je da je parnicni sud duzan da uvazava odluke drugih sudova i drzavnih organa ­ pa se to odnosi i na odluke upravnih organa. Meutim, pojacana oficijelna ovlasenja i sirina delovanja istrazne maksime u upravnom postupku ­ dovode u pitanje vaznost odluka parnicnog suda u upravnom postupku. Postoji misljenje da pravila cl. 134. i 135. ZUP ­ govore u prilog stava da upravni organ nije vezan pravosnaznom presudom parnicnog suda. Zakonom o upravnom postupku se odreuje da je upravni organ vezan osuujuom presudom krivicnog suda (isto je propisano u ZPP ­ za parnicni postupak). Sledei cl.135. ZUP- propisuje situacije u kojim upravni organ nije ovlasen da resi predhodno pitanje, ve o tome treba da se donese presuda nadleznog suda. Tu spadaju: - postojanje braka i - utvrivanje ocinstva; kao i - pitanje da li izvrseno krivicno delo ­ izvrsenje kr. dela, upravni organ moze utvrivati, ako vise nema uslova za krivicno gonjenje. 28. PARNICNI POSTUPAK I KRIVICNI POSTUPAK -

-

I parnicni i krivicni postupak su postupci koje sprovodi sud. Funkcija im je ista: 55

- ostvarivanje pravne zastite povodom povrede ili ugrozavanja prava. Predmet pravne zastite u krivicnom postupku je utvrivanje, da li postoji krivicno delo, kvalifikovano kao drustveno opasan akt i krivicnopravna odgovornost ucinioca za to delo. Krivicni sud tu postupa po istraznoj maksimi: slobodan je u utvrivanju cinjenica i prikupljanju dokaznih sredstava. Sankcija je prema uciniocu licna ­ prevashodno represivne prirode i prema drugim preventivna i upozoravajua. Tek indirektno moze da bude usmerena zastiti subjektivnih prava pojedinaca ­ koliko priroda izrecene sankcije to dozvoljava, ali ne toliko da uspostavi i reparira povreeno subjektivno pravo, tako da ukine potrebu titulara prava da trazi graanskopravnu zastitu. *Adhezioni postupak o imovinskopravnom zahtevu* U nekim situacijama, osteeni moze da postigne graanskopravnu zastitu i u krivicnom postupku. To po svom izboru, koji nikako nije definitivan ­ umesto u parnici ostvaruje u krivicnom postupku, u svojevrsnom adhezionom postupku o imovinskopravnom zahtevu. Osteeni je ovlasen da u krivicnom postupku postavi tri vrste zahteva imovinske prirode: 1) da mu se povodom izvrsenog krivicnog dela dosudi naknada nastale stete; 2) naredi povraaj stvari ili 3) izrekne ponistenje pravnog posla. Zahteve povodom nekog drugog akta ili zahteve druge vrste ne moze da ostvaruje u krivicnom postupku. Postojanje parnice u takvim zahtevima smetnja je voenju adhezionog postupka, isto kao sto je povedeni adhezioni postupak prepreka da se o tome istovremeno pokrene parnica. > Krivicni sud ovde postupa po pravilima krivicnog postupka uz potrebnu i odgovarajuu interpretaciju parnicnog prava. > Krivicni sud je ovlasen da osteenom dosudi u celini ili delimicno imovinskopravni zahtev pod pretpostavkom da je doneta osuujua presuda zbog izvrsenja krivicnog dela. > I kada donese osuujuu presudu krivicni sud se moze opredeliti da ne odlucuje o imovinskopravnom zahtevu osteenog, narocito, ako bi dosuivanje tog zahteva izazivalo odugovlacenje ili na drugi nacin ometalo voenje krivicnog postupka. Tada e sud osteenog uputiti da svoj zahtev ostvaruje u parnicnom postupku. Prirodno je da krivicni sud tako postupi, ako donese oslobaajuu presudu ili obustavi krivicni postupak. > Odluku krivicnog suda, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev ­ osueni moze pobijati zalbom pred drugostepenim krivicnim sudom. Osteeni moze da se zali samo na deo o troskovima postupka. > Protiv odluke o upuivanju na parnicu ni jedna stranka nije ovlasena da ulozi pravni lek. Svoja trazenja, protivljenja i dr. izjave mogu podneti i izloziti u parnicnom postupku. Pravosnazna presuda krivicnog suda o dosudi imovinskopravnog zahteva ima isto pravno dejstvo kao i takva presuda parnicnog suda. Vanredni pravni lekovi: ponavljanje postupka, zahtev za zastitu zakonitosti i zahtev za ispitivanje pravosnazne presude krivicnog suda - mogu se po pravilima krivicnog postupka izjaviti i povodom dosuenog imovinkopravnog zahteva ­ samo uz ove pravne lekove krivicnog postupka. Osueni izvan pravnih lekova krivicnog postupka ima pravo: - da trazi ponavljanje krivicnog postupka i - promenu odluke o imovinkopravnom zahtevu ­ po pravilima parnicnog postupka *Dejstvo presude parnicnog suda* Sudovi i drugi drzavni organi meusobno su duzni uvazavati njihove akte (odluke). Krivicni sud treba da uvazi postojanje odluke drugog suda ili organa. 56

Pratei svojstva pravosnazne presude donete u parnicnom postupku da mahom deluje ­,,inter partes" moglo bi se ocekivati da bi te presude imale jacu snagu u krivicnom postupku i prostirale se na trea lica. Posto krivicni sud deluje po istraznoj maksimi, pa ga cak ni priznanje optuzenog ne oslobaa duznosti da utvrdi istinitost cinjenica ­ ne bi bilo razumno traziti da presude parnicnog suda budu obavezujue u krivicnom postupku. PS:Treba prihvatiti da je krivicni sud ovlasen da slobodno ceni vaznost parnicne presude, njenu snagu i znacaj ­ bilo kao akta kojim je ureen pravni odnos prejudicijalne prirode bilo kao jedne od bitnih cinjenica za krivicnopravno presuenje. *Dejstvo presude krivicnog suda* Presude krivicnog suda se prema dejstvu u parnicnom poatupku svrstavaju u tri grupe: 4) osuujue presude; 5) oslobaajue i odbijajue presude i 6) presude koje imaju znacaj pravne cinjenice Pravilima parnicnog postupka propisano je: a) da je parnicni sud u pogledu krivicnog dela i krivicne odgovornosti ucinioca krivicnog dela ­ vezan pravosnaznom i osuujuom presudom krivicnog suda. Parnicni sud postujui zakonsko pravilo ne bi smeo da utvrdi drugo ili da drugacije presudi. Presuda krivicnog suda, kojom je okrivljeni osloboen od optuzbe, nema takvu snagu u parnicnom postupku (jednako tome ni presuda kojom je optuznica odbijena). (uvazava se kao i svaki drugi akt drzavnog organa ako je njim odluceno o pitanju krivicnopravne prirode koje je prejudicijalno u parnicnom postupku ) Ukoliko postoji oslobaajua krivicna presuda, prejudicijalno pitanje je ve reseno i parnicni sud treba da to uvazi. Pravom je nekad odreeno da je za nastanak graanskopravne situacije ­ relevantna cinjenica da je izvrseno krivicno delo i da je o tome doneta (osuujua) presuda krivicnog suda. Npr: radni odnos prestaje, ako je zbog izvrsenog krivicnog dela radnik osuen na kaznu zatvora duzu od 6 meseci. Ovde ne bi bilo dovoljno da parnicni sud utvrdi da je radnik izvrsio krivicno delo i da je za to delo propisana minimalna kazna zatvora od jedne godine dana. Potrebno je da je o tome doneta presuda krivicnog suda i da je izrecena kazna duza od 6 meseci zatvora. Tu se presuda krivicnog suda pojavljuje kao pravna cinjenica bitna za nastupanje ove pravne posledice. Izvesno je da ova cinjenica proizilazi iz jednog javnopravnog odnosa. Meutim, sam taj odnos nije osnov za nastanak graanskopravne posledice. To je tek njegovo ishodiste (osuujua presuda krivicnog suda) i upravo je ta pravna cinjenica predmet utvrivanja u parnicnom postupku.

b)

c)

***OSNOVNA NACELA U PARNICNOM POSTUPKU*** Osnovna procesna nacela su: 1.Nacelo zakonitosti, 2.Nacelo dispozitivnosti i oficijelnosti, 3.Nacelo raspravno i istrazno nacelo, 57

4.Nacelo obostranog saslusanja stranaka, 5.Nacelo usmenosti i pismenosti, 6.Nacelo neposrednosti i posrednosti, 7.Nacelo utvrivanja istine, 8.Nacelo javnosti, 9.Nacelo poucavanja neuke stranke, 10.Nacelo savesnog korisenja procesnim pravima i 11.Nacelo ekonomicnosti postupka. NACELO ZAKONITOSTI Nacelo zakonitosti predstvalja duznost svih subjekata da postupaju po pravu, bilo u svojim stvarima, bilo u javnim poslovima. Izraz nacelo zakonitosti obuhvata i nacelo ustavnosti. Duznost postupanja po pravu se izrazava: u postupanju po procesnom pravu u cilju da se utvrdi i sazna stvarnost, relevantna za primenu prava, kao i primenu i materijalnog i procesnog prava, da bi se eliminisala povreda prava ili otklonilo dalje ugrozavanje prava. Procesna pravila, kojim je ureen sudski postupak, su kogentne prirode.Duznost suda, stranaka i drugih subjekata je da se po tim pravilima ponasaju, da vode postupak i u njemu ucestvuju, povinavajui se pravilima procedure.Sud ne moze utvrivati pravila postupka, niti su stranke ovlasene da sporazumom utvrde parnicnu proceduru. Parnicna procedura je uspostavljena kao jedan, unapred ureeni, poredak postupanja i vrsenja radnji. Ali i pored relativno stroge normative, procesnim subjektima ostaje dosta prostora da odaberu vrstu radnje, njen sadrzaj i vreme preduzimanja. Znacaj nacela zakonitosti u primeni materijalnog prava je bitan kod odlucivanja o osnovanosti trazene pravne zastite. Pravilo je da sud presuuje na osnovu ustava, zakona i drugih opstih akata.Samo, kada je to izricito propisano, drzavni sud moze da presudi po pravicnosti (ex aequo et bono). Ovim se, naravno, ni u cemu ne uskrauju ili umanjuju ovlasenja suda u interpretaciji prava-da pravo tumaci, da putem analogije iznalazi pravno pravilo, pa i da pravnu normu stvori ako je prisutna praznina u pravu. Nacelo zakonitosti prati pravilo jura novit curia-sud poznaje pravo.Sud je duzan da konsultuje pravne tekstove i utvrdi normu, koju treba primeniti u konkretnoj pravnoj stvari.Potrebno je da ispita da li je upravo ta norma merodavna za ureenje pravnog odnosa ili neka druga, te da primeni relevantnu pravnu normu. Ovo pravilo se odnosi i na strano pravo.Sud po sluzbenoj duznosti utvruje normu stranog prava, ako se po kolizionim pravilima ili sporazumu stranaka primenjuje pravo neke druge drzave. Sud to moze sam, proucavanjem stranih tekstova, saslusavanjem lica koji su poznavaoci stranog prava(eksperti) i na drugi nacin ili diplomatskim putem, trazenjem obavestenja o stranom pravu putem ministarstva pravosua. Stranke su, takoe, ovlasene da pruze dokaze o pravu strane drzave, podnosenjem javne isprave o sadrzini stranog prava (certificat de coutume). Takvu ispravu izdaje nadlezni organ strane drzave ili za to kompetentna nedrzavna institucija. Ako strano pravo ne moze da se sazna, to nije razlog da se odbije suenje.Sud tada treba da izvede pravnu normu, koristei stranu pravnu praksu i shvatanjedoktrine. Meutim, ako je sporazum stranaka osnov za presuenje po stranom pravu, takva situacija dovodi u pitanje vaznost sporazuma i otvara prostor primeni domaeg prava. 29. NACELO DISPOZICIJE I NACELO OFICIJELNOSTI 58

Sloboda vrsenja, raspolaganja graanskim subjektivnim pravima, dispozicija titulara tih prava, koordinirana sa izvrsenjem obaveze duznika, ne sme da bude negirana ili osetnije umanjena pravilima parnicnog prava. Parnicni postupak je osnovni i redovan put pravne zastite i resavanja gradjanskopravnih odnosa, osim kada je posebnim zakonom predvidjena druga vrsta postupka. Sudska zastita ovih prava teba da ostane u sferi graanskog prava, da se to pravo odrazi u aktivnosti svih procesnih subjekata. Novi ZPP utvrdjuje da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravicnu zastitu svojih prava. Bit sudskog postupka, kao i svakog drugog drustvenog procesa jesu radnje subjekata od pokretanja, razvoja ( u sadrzini i vremenu) do zavrsetka. Preduzimanje procesnih radnji- isto je u jednom smislu - ostvarivanje prava. Zato i tu treba ocekivati slobodu u vrsenju prava, bilo u odreivanju da se preduzme radnja, bilo u odreivanju njene sadrzine ­ u skladu sa onim sto je pravo i sto je u odreenom sudskom postupku pravom dozvoljeno. Ta sloboda, dispozitivnost u vrsenju procesnih radnji je stranacka. Pripada tuziocu u tuzenom. Novi ZPP predvidja da je nacelo dispozicije stranaka sada osnovno i prioritetno u odnosu na necelo oficijelnosti. Stranke su duzne da iznesu sve cinjenice, na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloze dokaze, kojima se one utvrdjuju. Sud e utvrditi cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Sud je ovlasen da utvrdi cinjenice, koje stranke nisu iznele i izvede dokaze, koje stranke nisu predlozile, i to u samo dve situacije: 1. Ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolazu zahtevima, kojima ne mogu raspolagati ili, 2. kada je to posebnim propisima predvidjeno(npr.statusni sporovi). Nacelo dispozicije, kao primarno, konkretizovano je u odredbi clana 223. stavovi 2. i 3. ZPP, koji predvidja da svaka stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja. Sud je prema sadrzaju svoje funkcije opremljen i odreenim oficijelinim ovlasenjima. Pravila nacela dispozicije utkana su u ceo parnicni postupak i deluju u skoro svim vaznijim procesnim institucijama. Ve u pocetku postupka izrazena je dispozitivnost (parnicni postupak se pokree tuzbom ­ iskljucivo po trazenju stranke. Izuzetak je zajednicki predlog bracnih drugova za sporazumni razvod braka. Pravilo da sud ne sudi ( ne pokree postupak po sluzbenoj duznosti) sprovedeno je sa svom strogosu u parnicnom postupku. Prisutno je odstupanje u odreenim situacijama u bracnim, paternitetskim i maternitetskim sporovima. Povodom ve pokrenutog postupka, sud po sluzbenoj duznosti ureuje pitanja smestaja, vaspitanja i izdrzavanja maloletne dece. I kada parnicni postupak pokree drzavni organ u okviru strogih prava i duznosti, to gledano u svetlu funkcije suda nije oficijelno pokretanje postupka. Drzavni organ tada ima polozaj stranke ( tuzioca), kao i svako drugo lice koje pokrene parnicu. Za parnicni sud je u osnovi nevazno - da li je postupak pokrenuo pojedinac ili drzavni organ. Tuzilac je u odreenim situacijama ovlasen da izabere vrstu postupka: - da li pravnu zastitu trazi po pravilima opsteg parnicnog postupka, ili 59

- u nekom od posebnih postupaka. Umesto posebnog postupka zbog smetanja drzavine, ovlasen je da povede postupak svojinske ili drzavinske zastite po pravilima opsteg postupka. Pravilo da sud ne sme da dosudi ni vise ni drugo od onoga sto je trazeno(ne eat iudex ultra et extra petita partium), istovremeno govori o pravu tuzioca da oznaci predmet spora. Tim odreenjem po vrsti i visini zahteva sud je vezan u suenju i dosudi prava koje tuziocu pripada (manje se moze dosuditi). Meutim, jedan put od tuzioca odreen zahtev po vrsti i visini, kao i u odnosu na duznika, nije u daljem postupku nepromenjiv. Tuzilac je do odreenog trenutka u razvoju parnice slobodan da izmeni svoj zahtev ili imenuje drugog tuzenog i docnije to moze uz pristanak tuzenog ili uz odobrenje suda, ako je u pitanju objektivno preinacenje tuzbe. Tuzilac je ovlasen da snizi tuzbeni zahtev i da time suzi predmet spora. Isto da povuce tuzbu (posle odreenog momenta uz pristanak tuzenog) ili da se odrekne tuzbenog zahteva ­ pa da tako dovede do zavrsetka parnicnog postupka. Stranke se mogu sporazumeti ili odrediti konkludentno da se sa postupkom privremeno zastane (mirovanje postupka). Ovlasene su da zakljuce sudsko poravnanje i tim u svemu ili delom rese sporni odnos na nacin utvren njihovim dispozicijama. Instancioni postupak po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, cinei samostalni stadijum u razvoju parnice ­ pokree se po trazenju stranke. One su ovlasene da se odreknu od prava da izjave redovni pravni lek ili da ga uopste ne uloze. Oficijelna ovlasenja suda Sluzbena ovlasenja suda izvedena iz pravila nacela oficijelnosti i njegovog delovanja u parnicnom postupku, globalno gledano odnose se na dve grupacije procesnih aktivnosti: 1) 2) sud prvo kontrolise ispravnost stranackih radnji, skladnost sa procesnim pravilima i dozvoljenost njihovog dejstva u pravu; druga aktivnost suda ispoljava se u voenju postupka:

sprovoenju procesnog reda, uspostavljanju uslova da svaka stranka ostvari svoja procesna ovlasenja i odrzi ravnotezu procesne pozicije, usmeravanju kretanja parnice, dovrsetku postupka, donosenju odluke.

30. RASPRAVNO I ISTRAZNO NACELO Pravila o odredjivanju i utvrdjivanju procesne gradje, vazne za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva, u parnicnom postupku se izvode iz raspravne maksime. Afirmisan je i naglasen raspravni princip, jer stranke i dalje dominiraju u stvaranju cinjenicne podloge odluke.

60

Sud cinjenicnu gradju ne prikuplja sam, ve je dobija od stanaka i podlogu za odluku obrazuje od cinjenicnog materijala, koje su stranke iznele. Dokazi se iznose na predlog stranaka, ali sud i dalje suvereno odlucuje, koji ce se dokazi izvesti. Sud, takodje, ima odredjenu ulogu, iako je domet istaznog nacela suzen. Procesna gradja, do koje se dolazi u parnicnom postupku je sira od onoga sto se oznacava cinjenicnim stanjem, cinjenicama relevantnim za presudjivanje ili utvrdjenim stvarnim dogadjajem. Pored toga, procesna gradja se sastoji od brojnih podataka, okolnosti i drugih cinjenica koje treba preispitati i odrediti njihovu vaznost za presudjenje.Tek oni podaci, koji su bitni za odlucivanje, predstavljaju cinjenicni skup, upotrebljiv da sud u sporu presudi.Da bi se do toga doslo, potrebna je aktivnost i suda i stranaka (svakako i drugih subjekata), kako na prikupljanju i formiranju procesne gradje, tako i na ispitivanju sadrzaja i relevantnosti cinjenica. Segmenti raspravnog nacela- procesna aktivnost u okviru kojih su i pravila raspravnog nacela se mogu razdvojiti na sledee segmente: 1) odredjivanje stvarnog dogadjaja, povodom kog se trazi pravna intervencija, 2) prikupljanje podataka, okolnosti, cinjenica ili informacija o tome, 3) predlaganje i i pronalazenje dokaznih sredstava, 4) rasprava i preispitivanje podataka, radi utvrdjivanja relevantnih cinjenica * PRAVILA RASPRAVNOG NACELA* Odredjivanje stvarnog dogadjaja i prikupljanje podataka, te pronalazenje i predlaganje dokaznih sredstava, povinovano je pravilima raspravne maksime. Tuzilac u tuzbi prezentira skup cinjenica, tvrdei da se u stvarnosti desio takav dogadjaj i tim povodom zahteva pravnu zastitu odredjenog sadrzaja. Za potvrdu svojih tvrdnji predlaze dokazna sredstva i trazi da sud o tome i tim dokaznim sredstvima sprovede dokazivanje i utvrdi tacnost datih podataka i osnovanost zahteva postavljenog u tuzbi. Tuzeni, u hipotezi da se opredelio za aktivnu odbranu, izlaze svoje tvrdnje i iznosi podatke o stvarnom dogadjaju, kako ih on vidi i prilaze dokazna sredstva u predlogu svojih izjava.Sledstveno pravilima raspravne maksime, parnicni sud se kree u okvirima tvrdnji stranaka o stvarnom dogadjaju i onih dokaznih sredstava, koje su stranke predlozile prema utvrdjenom stanju stvari i odlucuje da li je zahtev tuzbe osnovan. Sud nije pasivni posmatrac zbivanja, koja se odvijaju u razvoju parnice.Parnicni sud se usmeravanjem stranaka, postavljanjem pitanja, razjasnjavanjem i na drugi prikladan nacin brine, da stranke iznesu sve bitne cinjenice i oznace dokazna sredstva. Za privatno znanje sudije o stvarnom dogadjaju je nepodeljen stav, da ne sme biti upotrebljeno u vodjenju postupka i presudjenju. Dosta se raspravlja o znacaju cinjenica, koje su se pojavile u parnici, a nisu iznete od stranaka. Jedni autori smatraju da se takve cinjenice ne mogu upotrebiti, dok su drugi misljenja da je sud ovlasen da koristi takve cinjenice i da ih uzme u osnovu odlucivanja.To se pravda duznosu stranaka da iznesu sve cinjenice i instrukcijom sudu, da u utvrdjivanju cinjenicnog stanja upotrebi celokupan procesni materijal. 61

Izvesno je da stranke u svojim tvrdnjama ne mogu da obuhvate sve pojedinosti, koje cine stvarni dogadjaj.Stranke obicno iznose dogadjaj u najvaznijim crtama, ostavljajui da se u postupku upotpuni saznanje o stvarnom stanju i da se pojedinosti sloze u celinu, koja verno odslikava dogadjaj. Do toga se dolazi u postupku dokazivanja, prikupljanjem podataka od dokaznih sredstava (koje su mahom stranke predlozile). Dokazi se izvode na predlog stranaka, a sud suvereno odlucuje koji e se dokazi izvesti. On sugerise strankama da predloze dokaze.Ovlasen je da izvede i dokaze, koje stranke nisu predlozile, ako su ti dokazi znacajni za odlucivanje.Poziva stranke da u oznacenom roku deponuju sudu iznos potreban za pokrie troskova izvodjenja tog dokaza.Ukoliko stranke u ovom roku ne poloze depozit, sud odustaje od izvodjenja tog dokaza. Prakticno, u rukama je stranaka definitivno odredjenje, da li e se u postupku sprovesti dokaz na kojem je sud insistirao. *ISTRAZNA OVLASENJA SUDA* Suzena su procesna ovlasenja suda. Sud samo izuzetno samoinicijativno priukuplja procesnu gradju. Sud je dobio ovlasenje (znaci da nema duznost) da koristi istrazno nacelo radi formiranja procesne podloge odluke, kada se radi i o nedopustenim dispozicijama stranaka, kada je to posebnim propisima predvidjeno. Sud ne sme da dozvoli raspolaganja stranaka, koja se protive prinudnim propisima i pravilim morala. Tu je ovlasen i da utvrdjuje cinjenice, koje stranke nisu iznele i da sprovede dokaze, koje stranke nisu predlozile. Parnicni sud deluje po inkvizicionoj maksimi i u vodjenju posebnih postupaka.To su mahom postupci u bracnim, paternitetskim i maternitetskim stvarima. 31.NACELO OBOSTRANOG SASLUSANJA STRANAKA Maksima audiatur et altera pars(neka se cuje i druga strana), izrazena je pravilom da svakoj stranci mora biti data mogunost da se izjasni o zahtevima i navodima druge stranke, uvedena je u punom sadrzaju u nasem postupku. Sud je obavezan da na raspravu pozove obe stranke, da bi im omoguio da se neposredno upoznaju sa (usmenim) radnjama svake od njih, pa i drugim procesnim materijalom, do kojeg se na raspravi dolazi (informisanost inace ne bi bila potpuna). Takodje, treba da im omogui da odgovore na radnje druge strane ili preduzmu druga procesna sredstva, te, prema situaciji, da im za to dozvoli potrebno vreme. Sud treba da izvesti stranku o nekim vaznim procesnim radnjama i kada se ona nije odazvala pozivu (povlacenjeu tuzbe, preinacenje tuzbe) To se odnosi i na pismene radnje. Sud je duzan da podneske i priloge jedne stranke dostavi drugoj, da bi sa njima bila upoznata i na njih mogla na vreme odgovoriti. Sa obzirom da stranke ne mogu biti prinudjene da vrse procesne radnje, to pravilo obostranog saslusanja treba da dovede do ove mogunosti, a stvar je stranaka da odrede svoje dalje procesno drzanje. Teziste je na informisanju stranaka, ali i na njihovom pravu da odgovore ili upotrebe druga procesna sredstva, povodom radnji protivne stranke.U tome se ne smeju sputavati. Naprotiv, upoznavanje sa procesnim radnjama druge stranke, treba da ih podstakne na procesnu aktivnost.Ono je poziv da se cuje i druga strana, da bi se postupak razvijao i u daljem kretanju koncentrisao na utvrdjivanje procesne gradje, bitne za presudjenje. Pravila o obostranom saslusanju stranaka, prisutna su u svim sektorima postupka, mada i tu ima odstupanja u interesu sugurnosti, brzine i ekonomicnosti postupka. 62

Novi ZPP je nacelo obostranog saslusanja stranaka modifikovao na taj nacin, sto se suprotna strana moze pismeno izjasnjavati i ubzati proceduru (pismena razmena stavova). 32. NACELO USMENOSTI I PISMENOSTI Parnicne radnje se mogu preduzeti u usmenom i pismenom obliku. Stvar je procesnog prava da odredi da li se parnicna radnja vrsi usmeno ili se preduzima u pismenoj formi. I jedan i drugi oblik radnji ima svojih prednosti i nedostataka. Nacela pismenosti i usmenosti su pretrpela izmene u njihovoj konkretizaciji u novom ZPP u odnosu na dosadasnja resenja.Pojacan je znacaj pismenosti. Podnesak se vise nee zamenjivati davanjem izjave na zapisnik.Posebna novina je i obavezna pismena forma predvidjena za odgovor na tuzbu i parnicno punomoje. Bez usmenog raspravljanja, po Zakonom predvidjenim uslovima, mogue je donosenje presude zbog propustanja, na osnovu priznanja, odricanja, i kad stranka izostane sa rocista, te donosenja presude nakon dobijanja odgovora na tuzbu, kada nema spora o cinjenicama, ve samo o pravu. Usmenost parnicne radnje cini postupak efikasnijim, brzim u vremenu, dozvoljava momentalnu intervenciju da se otklone nedostaci radnje, ili da se ona upotpuni,omoguuje dijalog, raspravu, redovno je odraz stvarnog, ne trazi strucnost ili opstu pravnu kulturu. Nedostaci: radnja moze da bude izraz drugih interesa, da bude netacno ili nepotpuno primljena ili da uopste ne bude primljena, zahteva se prisustvo protivnika, potrebno je uvodjenje posebnog evidentiranja. Pismeno preduzete parnicne radnje- prednosti se ogledaju u pouzdanom dokazu sadrzaja i vremena radnje, sprecava proizvoljnost i kasnije osporavanje. Iskljucena je mogunost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik. Na ovaj nacin se ne trosi sudsko vreme, a sa druge strane, sprecavaju se stranke da izbegnu plaanje taksi za inicijalne podneske. Nedostaci: traze bolje poznavanje prava i sudovanja, umanjuje se brzina postupka i suzava prostor za raspravljanje i neposredno praenje ponasanja i drzanja subjekata u vrsenju radnje. Pogled na organizaciju parnicnog postupka, pokazuje da je parnicna procedura razdvojena na vise sektora. Jedna globalna podela dozvoljava da se izdvoje: pripremni postupak, postupak na glavnoj raspravi, postupak po pravnim lekovima. ZPP- ako za pojedine radnje nije zakonom odredjen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnicne radnje pismeno, van rocista ili usmeno, na rocistu. Na pripremnom postupku su oba oblika parnicnih radnji (usmenost i pismenost) ravnomerno rasporedjena, dok na glavnoj raspravi vlada usmenost, a u postupku po pravnim lekovima pismenost. Posto je u parnicnoj proceduri centralna ustanova glavna rasprava, treba rei da je nas parnicni postupak usmen.(cl.4 ZPP) Zakonom je propisan oblik znacajnih parnicnih radnji, tako da se tuzba i zalba podnose pismeno, a tuzba na rocistu se iznosi usmeno, kao i odgovor na tuzbu. Vazi pravilo da se parnicne radnje na rocistu preduzimaju u usmenom obliku, a izvan rocista u pismenoj formi. Usmeno preduzete parnicne radnje se u njihovom sadrzaju evidentiraju u sudskom zapisniku. Ne postoji mogunost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik. Na ovaj nacin se ne trosi sudsko vreme, a sa druge strane, sprecavaju se stranke da izbegnu plaanje taksi za inicijalne podneske. 33. NACELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI

63

Pravila nacela neposrednosti usmerena su da obezbede takvu relaciju da isti sud(sudija, vee), koji je u direktnom kontaktu sa strankama i izvorima informacija, od kojih dobija podatke, bude i sud koji u pravnoj stvari presudjuje. Ukoliko su to dva suda od kojih jedan sprovodi dokaze, prikljuplja podatke i prima izjasnjenja, a drugi presudjuje, onda se govori o posrednosti u postupku. U nasem parnicnom postupku vlada nacelo neposrednosti: sud o tuzbenom zahtevu odlucuje na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.(cl.4) Dokazni postupak se sprovodi na glavnoj raspravi, pred veem ili sudijom pojedincem. Ako ne moze da se dovrsi na jednom rocistu, novo rociste se drzi pred istim veem. Na tom rocistu se prvo izlazu rezultati prethodnog i tek onda se postupak nastavlja, mada vee moze da odluci da se rasprava ponovi. Presudu donosi vee u sastavu u kojem je ucestvovalo na rocistu na kojem je glavna rasprava zakljucena, odmah ili u kratkom roku. Ustupci nacelu posrednosti u prvostepenom postupku vise se pojavljuju kao pojedinacna odstupanja: podaci, pribavljeni u postupku obezbedjenja dokaza, upotrebljavaju se u parnici, na pripremnom rocistu se moze odrediti da predsednik vea izvede dokaze uvidjajem, vee na glavnoj raspravi moze odluciti da se neki dokazi izvedu pred predsednikom raspravnog vea ili zamoljenim sudijom, ako je izmenjeno vee, moze se odluciti da se ne ponavljaju izvedeni dokazi, ve da se procitaju zapisnici o prethodno provedenim dokazima. Specificna resenja su uvedena u postupku pred drugostepenim sudom: U ispitivanju cinjenica do kojih dolazi iz podataka u parnicnim spisima, drugostepeni sud moze prihvatiti utvrdjenje prvostepenog suda­ tada postupa po pravilim posrednosti. Moze odrediti i novu raspravu pred zalbenim veem, da bi se ponovili dokazi, izvedeni u prvostepenom postupku. 34. NACELO UTVRDJIVANJA ISTINE (Nacelo trazenja istine) Pitanje istine ili istinitosti u parnicnom postupku nema neke svojevrsne izrazaje ili posebno definisanje-prihvataju se stavovi logike, etike, filozofije.Opsti pogled govori da je istina jedinstven i sam od sebe odrediv pojam.Ne postoje dve ili vise istina. Od brojnih ucenja o istini, oznacenih kao teorija korespondencije, ekvivalencije, redukcije, ontologizma, evidencije, transcedentalizma, misao procesnog prava se okree teoriji korespodencije. Teorija korespodencije smatra da je istina spoznaja, adekvatna predmetu saznavanja, spoljnom svetu, stvarnosti. Sudija do istine dolazi sopstvenim iskazima i iskazima drugih, istrazujui korespodentnost iskaza i stvarnosti (istina je stvarnost), odn. ispitujui istinitost ekvivalencijom iskaza, sudova (govori se o istinitosti iskaza, a ne onog sto je u njemu izrazeno). Koncentracija je na metodima dostizanja istine, a ne na odredjivanju sta je istina. Ishodiste definitivnog dovrsenog sudskog postupka je saznanje istine, ma kako se ona odredjivala. Pravo uredjuje za drustvo vredne odnose, njihovo nastajanje, razvoj, prestanak. Tek pojava situacija, koje se ne odvijaju po pravu, bilo da su povrede prava ili samo njegovo ugrozavanje, otvara pitanje njihove eliminacije dobrom voljom subjekata ili u sudskom postupku snagom sudkog akta. Uporedjenjem u sudskom postupku saznate stvarnosti sa onom koju pretpostavlja pravna norma, onog sto jeste sa onim sto treba da bude, dobija se odgovor o pravnom ili nepravnom. Konstatacija da saznanje stvarnosti (istina) cini osnov presudjenja, nije samo rezultat posmatranja redosleda u toku stvari, ni samo ishod logickog izvodjenja. 64

Saznanje stvarnosti je snagom propisa utkano u celinu postupka i cini fundament parnicne procedure, oznakom utvrdjeno cinjenicno stanje. ZPP- sud je duzan istinito utvrditi cinjenice, drugim recima, saznati istinu. Psiholoska oznaka"istinito" ustvari govori o kvalitetu radnji, koje se preduzimaju u saznavanju stvarnosti. Drugim odredbama zakonskog teksta upotrebljavaju se reci "pravilno utvrditi cinjenice umesto istinito"- zakonska pravila o utvrdjivanju istine. Do procesnog materijala, koji sadrzi stvarnog podatke bitne za utvrdjivanje dogadjaja, sud dolazi svojom neposrednom aktivnosu, izjavama stranaka i po instruktivnim pravilima zakona.(pravne pretpostavke, javne isprave). Davno je receno da je potpuna pravda, velika nepravda.Iz tih podataka, cinjenica, sud saznaje, za primenu prava, vaznu stvarnost, gradi celovitu sliku o relevantnom dogadjaju. Procesnim pravilima je odredjeno koje izvore informacije sud moze da upotrebi. To su: uvidjaj,isprave, svedoci, vestaci i stranke. Ovi izvori od pocetka su prisutni u sudskom postupku. Sud je u istrazivanju stvarnosti tematski vezan tvrdnjama stranaka o stvarnom dogadjaju.Izvan toga se, u pravilu, ne sme kretati, pa tu sud ispituje samo ono sto je sporno izmedju stranaka. Priznate cinjenice sud treba da prihvati i unese u procesni materijal iz kojeg se gradi predstava o stvarnom dogadjaju. Priznanje se odnosi samo na nepovoljne tvrdnje za onoga ko priznaje. Zato valja verovati da su to istiniti iskazi o stvarnosti. Pravilo je da je sud slobodan u izboru i oceni kvaliteta dokaznih sredstava i postupka, koji od njih dobija (metod slobodne ocene). Apsolutna istina, ukoliko je uopste ima,je izvan ljudskog znanja. Ni nacin saznavanja uredjen parnicnom procedurom nije nista drugo, do jedan metod kojim se pre odredjuje sta se ne sme, nego da se nesto mora.U literaturi se govori o pravnoj, sudskoj, formalnoj istini. Ukoliko se tim misli na pripadnost ili svojstvenost metoda saznavanja, ove se oznake mogu prihvatiti.Ali nikako u tom smislu da postoji vise istina, narocito ako se distanciraju po kvalitetu, te da je jedna od njih ona do koje dolazi u sudskom postupku. U istrazivanju se moze ii samo do nivoa pretpostavke o stvarnosti- verovatnoe. To su situacije, koje se odnose na neke od procesnih pretpostavki. Umesto ranijih nacela tzv. materijalne istine, koje je u praksi bilo pogresno interpretirano, sada je formulisan princip prikupljanja procesne gradje, kao nuzna radna metoda koja obezbedjuje zakonitost odluke. Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost istaknutog zahteva, materijalnog ili procesnog. Princip prikupljanja procesne gradje konkretizovan je kroz pravilo: o duznosti stranaka da iznesu procesni materijal, da se potpuno izjasne o svim cinjenicama, koje su od znacaja za resenje spora, o duznosti da govore istinu, o obaveznom odgovoru na tuzbu, o staranju suda da se stanje stvari utvrdi pravilno, o tome da sud nije vezan za dispozitivne parnicne radnje, kojima se prekoracuju granice slobode raspolaganja, da sud moze da naredi da se stranka informativno saslusa, da sud postavlja pitanja, itd. 35. NACELO JAVNOSTI

65

Sledstveno ustavnim pravilima u cl.4 ZPP- propisano je da u parnicnom postupku sud odlucuje na osnovu javnog raspravljanja.Javnost sudjenja se pravda potrebom da gradjani budu upoznati sa ostvarivanjem ove vazne drzavne funkcije i da se postigne visi stepen postovanja prava. Propisano je da svaki punoletni gradjanin ima pravo da prisustvuje i prati sudsku raspravu u parnicnom sporu. To se prvenstveno odnosi na rociste za glavnu raspravu, zatim na rociste za raspravu pred drugostepenim sudom, pripremno rociste, rociste za objavljivanje presude i rocista koja se odrzavaju pred presednikom vea ili zamoljenim organom. Stranacka (uza) javnost se ne moze iskljuciti. I onda kada je javnost iskljucena, to se ne odnosi na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike, umesace. Iskljucenje javnosti iz sudjena se odredjuje unapred kao: 1) zakonsko iskljucenje javnosti ­npr. bracni sporovi i sporovi izmedju roditelja i dece. 2) sudsko iskljucenje javnosti- sud se ovlasuje da ceni razloge i odluci da li e sprovesti javno sudjenje. Razlozi koji dozvoljavaju da sud iskljuci javnost su: interesi cuvanja sluzbene ili licne tajne, interesi javnog reda, zahtevi morala, obezbedjenje nesmetanog odrzavanja rasprave. Veanju i glasanju mogu prisustvovati samo clanovi vea i zapisnicar. I kada je javnost iskljucena sud moze dozvoliti da glavnoj raspravi prisustvuju odredjena sluzbena lica, naucni i javni radnici, ako je to znacajno za njihovu sluzbu i naucnu delatnost. Na zahtev stranke, glavnoj raspravi mogu prisustvovati najvise dva lica, koja ona oznaci. Sud e upozoriti lica, koja prisustvuju glavnoj raspravi, na kojoj je javnost iskljucena, da su duzna da kao tajnu cuvaju sve ono sto su na raspravi saznala i ukazae im na posledice odavanja tajne. Sud odlucuje o iskljucenju javnosti resenjem, koje mora biti obrazlozeno i javno objavljeno. Protiv resenja o iskljucenju javnosti, nije dozvoljena posebna zalba. Objavljivanje presude je javno, sastoji se uglavnom u citanju izreke presude i kratkom saopstavanju razloga, koji su operedelili takvo presudjenje. Ako je javnost bila iskljucena na glavnoj raspravi, izreka ce se uvek javno procitati, a sud e odluciti, da li e se iskljuciti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. 36. NACELO POUCAVANJA NEUKE STRANKE Procesnim institutima se sigurno ne moze odrzati jednakost stranaka i ravnoteza procesnog polozaja, ako je na jednoj strani lice, koje ne poznaje pravo,a na drugoj pravnik. Te negativne posledice ovih kretanja smanjuje se uvodjenjem ili uredjenjem ustanove pomoi neukoj stranci. Sud je duzan da upozna stranku,koja se iz neznanja ne koristi procesnim pravima, na procesne radnje koje moze preduzeti i na njihov znacaj.To se odnosi na umesaca, zakonskog zastupnika, pa i na punomonika, koji nema pravnu spremu. Znacajni primeri poucavanja su: saopstavanje i upozorenje ili poziv da se pismena ili usmena radnja ispravi ili upotpuni, da se odredi tuzbeni zahtev, da se predloze dokazi, da se saopste vazne cinjenice, da postoji razlika izmedju priznanja cinjenica i priznanja tuzbenog zahteva, da se moze zakljuciti poravnanje, da se moze izjaviti pravni lek ili se toga odrei. 66

Pouka se daje samo o procesnim pravima, to se ipak u svemu ne moze sprovesti. Nekad parnicna radnja direktno povlaci materijalno pravna dejstva, koja je nemogue izostaviti iz pouke(sudsko poravnanje,odricanje od tuzbenog zahteva). Sud u pouci moze da ukaze i na neka materijalna pitanja, pazei da ne prelazi granice objektiviteta(tuzbeni zahtev nije dovoljno odredjen) U nekim situacijama je izricito uvedena duznost suda da pouci neuku stranku. Znacajni primeri su: upozorenje stranci da punomonik nije sposoban da je zastupa, poucavanje podnosioca pismene radnje, da se podnesak ispravi ili dopuni, upozorenje na posledice izostanka sa rocista, savet stranci da uzme punomonika itd...itd. Propust suda da pouci neuku stranku je relativno bitna povreda pravila postupka. Znaci, u novom ZPP poucavanje stranke svedeno je na minimum.Samo u dva slucaja predvidjeno je da e sud preduzimati neke mere u vezi s pruzanjem pravne pomoi i vraanjem na ispravku podneska neukoj stranci. Sud e pouciti neuku stranku, koja nema punomonika, koje parnicne radnje moze preduzeti. On ima jos jedno ovlasenje u pruzanju pomoi stranci: na predlog stranke ili po sluzbenoj duznosti, pribavie ispravu kada se ona nalazi kod drzavnog organa ili druge organizacije, a sama stranka ne moze izdejstvovati da se preda ili pokaze. Ovakva ogranicenja ovlasenja, koja predstavljaju konkretizaciju poucavanja stranke, tj. pomoi, posledica su i davanja prioriteta raspravnom nacelu i inicirane nacelom dispozicije stranaka, koje imaju obavezu da pruze sudu potreban procesni materijal. Obaveza suda je da se stara o prihvatanju kvalitetnih i potrebnih dokaza, pa e postupati u smislu navedenih zakonskih obaveza, samo kad utvrdi da je to nuzno. 37.NACELO SAVESNOG KORISENJA PROCESNIH NACELA *Nesavesnost i zloupotreba procesnih prava* Iz ustanove rimskog prava "bona fides", proisteklo je i u pravu usvojeno nacelo savesnog preduzimanja pravnih akata, bilo da su to akti vrsenja ovlasenja, bilo izvrsavanja obaveza. Najizrazitiji, mada ne i jedini akti nesavesnog postupanja, su radnje zloupotrebe prava. Zloupotreba prava pretpostavlja delovanje ili drzanje u vrsenju prava. Zato ti akti nisu izvan prava, u smislu da nemaju drugog dodira sa pravom, izuzev sto su atak na pravo. Samo sto se to delovanje ili drzanje, vrsi na takav nacin da se ide na postizanje efekata suprotnih cilju zbog kojih su prava uspostavljenja: da se nekom nanese steta, da se jedno lice maltretira, da se za sebe stekne neka povoljnost, koja se redovnim putem u ostvarivanju prava ne bi postigla. da se izbegne primena prinudnih propisa. (cl.13 ZOO je izricito receno, da je zabranjeno vrsenje prava nasuprot cilju , zbog kog je ustanovljeno ili priznato) Za kvalifikaciju akta zloupotrebe prava trazi se krivica- svest o njegovom znacenju i htenje da se preduzme. Izvesno je da tu spadaju namera i gruba nepaznja(dolus i culpa lata), dok obicna nepaznja ne spada (culpa levis). 67

Radnje preduzete obicnom nepaznjom bi bilo rizicno odredjivati kao akt zloupotrebe prava, mada sadrze jednu dozu nesavesnosti. Parnica je spor, konfliktna situacija izmedju dve strane, u sta su utkani napad i odbrana, opreznost, rezerve, procena kada i sa kojim sredstvima da se deluje i niz drugih, koji opredeljuju vrsenje procesne radnje, u cilju da se sud uveri u osnovanost ili opravdanost tvrdnji i trazenja.Veoma znacajno u vrsenju procesnih akata, parnicne radnje se preduzimaju samo u sudskom postupku i prema sudu. Znaci, da su pod stalnom kontrolom suda, ve od trenutka preduzimanja, pa nadalje u njihovom delovanju. To dozvoljava sudu da odmah ispita njihovu pravnost i momentalno intervenise, ako utvrdi da su u polazistu ili ishodu akti nesavesnog postupanja. Doktrina o savesnosti u vrsenju prava, odn. zabrani zloupotrebe prava, uvedena je u nas sistem parnicnog (gradjanskog) procesnog prava i promovisana do nivoa nacela parnicnog postupka. (cl.9 i 10 ZPP je propisano da su stranke duzne da savesno koriste procesna prava, a da sud treba da onemogui svaku zloupotrebu tih prava). * Sprecavanje nesavesnog korisenja procesnih radnji* Duznost je suda da onemogui svaku zloupotrebu procesnih prava, bilo ve u preduzimanju radnje (drzanju), bilo po nastanku posledice (cl.10 ZPP). Sprecavanje nesavesnog korisenja procesnih prava- instrumenti za sprecavanje nesavesnog korisenja procesnih prava su : odbacivaje tuzbe, odbijanje da se uvazi procesna radnja, oduzimanje dejstva parnicnoj radnji, pa i novcana kazna. Vrsta i odredjenje sankcija nekad su samo propisani u zakonskom tekstu, tako da sudu ostaje dosta slobode, da odabere nacin eliminacije nesavesnih postupanja i nastalih posledica. Sud npr.treba da odbaci tuzbu, ako se vodi prividna parnica ili parnica iz obesti ili da izbegne nadleznost stranog suda (zahteva se da se utvrdi da je stvar svojina tuzioca u cilju da bi se poverioci tuzenog sprecili sa se namire na toj stvari, tuzbom se trazi naknada stete u visini od jednog dinara, tuzeni je stranac koji kod nas ima imovinu sasvim neznatne vrednosti) Takodje, ne treba uvaziti procesne radnje (drzanja), usmerene na to da se postupak nepotrebno odlaze, da se drugoj strani prouzrokuju troskovi, da se izbegne primena kogentnih propisa ili postigne korist nespojiva sa moralnim pogledima drustva. U odredjenim situacijama uvazavaju se neke vise vrednosti i sudu se uskrauje ovlasenje da parnicnu radnju oglasi nevazeom, ako je izvesno da je izraz nesavesnih postupaka. Sankcionisanje nesavesnih postupaka je u samoj osnovi uvodjenja procesnih pravila, mada se to mozda neposredno ne vidi iz zakonskog teksta (predaja sudskog pismena drugom licu ili stavljanje na oglasnu tablu suda usled izbegavanja prijema). Procesna prevara se uvek sankcionise oduzimanjem vaznosti parnicnoj radnji i otklanjanjem posledica koje su iz tog nastupile (npr.stranka je izostala sa rocista, koje je odrzano u njenoj odsutnosti, jer se dogovorila sa drugom strankom da postupak miruje; doneta je presuda zbog propustanja, posto je tuzeni izostao s rocista, a sporazum sa tuziocem je bio da povuce tuzbu). Nacelo savesnosti je prosireno i na duznost stranke i umesaca i njihovih zakonskih zastupnika da govore istinu pred sudom(cl.9 ZPP). Odnosi se na sadrzaj tuzbe i odbrane, na izjasnjenje o tuzbi i odbrani, na sve druge pismene i usmene izjave stranaka o cinjenicama.Insistira se da izjave budu potpune, da se iznesu sve cinjenice vazne za presudjenje.Posto stranka ne mora aktivno da nastupa u postupku ili se moze ograniciti na vrsenje samo nekih procesnih radnji, duznost da se govori istina, prvenstveno se odnosi na aktivnu stranku.Pasivno drzanje se ne kvalifikuje kao nesavesno postupanje.

68

Izjave stranaka su vise subjektvni iskazi, redovno optereeni pristrasnim gledanjima, za koje se pretenduje da su istiniti. Mnogo puta su delom ili u celini netacni. Ali nisu laz, u tom smislu da se svesno daju netacni iskazi, da bi se postigla neka korist ili ostvario interes. Vazno je obezbediti aktivno ucese subjekata u postupku, po cenu netacnosti u iskazivanju, nego li ih pretnjom sankcijama usmeriti na pasivno drzanje. Za zloupotrebu procesnih prava propisana ja novcana kazna. Ona se izrice samo za tezu zloupotrebu prava. Novcana kazna se moze kumulirati sa drugim sankcijama, predvidjenim za nesavesno vrsenje prava. Ali se ne sme izrei za nesavesne postupke koji nisu kvaliifikovani kao zloupotreba prava. Stranka koja je pretprela stetu usled akata zloupotrebe procesnih prava, moze zahtevati naknadu po po pravilima gradjanskog prava. Rezime: Nacelo savesnog korisenja procesnih ovlasenja i nacelo zabrane njihove zloupotrebe, koja su neodvojiva, regulisana su clanom 9.ZPP i konkretizovana u nizu odredbi, te posebno u novoj glavi XV kojom se regulise nepostovanje procesne discipline i uvode odgovarajue sankcije. Primenom clana 235. ZPP, koji daje ovlasenje sudu da moze novcano da kazni fizicko i pravno lice , odgovorno lice u drzavnim organima, organima jedinice lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije koja nisu postupila po resenju suda, daju se garancije procesne discipline. Cl.254. ZPP koji sankcionise ponasanje vestaka, takodje uvodi procesnu disciplinu, sto je predvidjeno i odredbom cl.10, stav 1. ZPP, kao osnovnom odredbom. Adekvatna primena ovih clanova mora da bude praena i upoznavanjem sudskog kadra, kao i svih ucesnika u postupku sa standardima i odlukama suda u Strazburu, pravilima ponasanja i prioritetima u pogledu postovanja rokova (sporovi vezani za regulisanje decjih prava, svih prava iz porodicnih i radnopravnih odnosa). Nadalje je potrebno razumevanje "razumnog roka", koji je specifican za svaki konkretan slucaj u sudskoj praksi. Obezbedjenje "razumnog roka" pravno je konkretizovano nizom odredbi, kojima su skraeni rokovi. Posebno se mora ukazati na odredbu clana 78, stav 3.ZPP "Sud e" odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka, na koje je ukazano stavom 1. i 2. ovog clana, za razliku od ranije formulacije, u kojoj je bilo predvidjeno da sud moze odredjivati rok. Vise nema ni odredbi, koje daju mogunost produzenja zakonskih rokova. 38. Nacelo ekonomicnosti i efikasnosti- resavanje sporova u razumnom roku Sudstvo i sudovanje je javna sluzba i kao takva je povinovana pravililima ekonomicnosti. To je opsti interes nacionalne privrede u cemu se odrazavaju i interesi pojedinaca, kao neposrednih korisnika ove sluzbe i stvaralaca sredstava, kojim se obezbedjuje njeno nesmetano funkcionisanje. Pravilo je da je sud duzan da vodi postupak bez odugovlacenja i sa sto manje troskova. Ovo je prisutno u konceptu celog postupka i sprovedeno nizom pojedinacnih pravila. Nekada su to naredjujue norme, a nekad su norme instruktivne prirode, sto dozvoljava sudu i strankama veu slobodu i izbor izmedju vise solucija. Ipak, opcije suda prilikom izbora procesnih sredstava, vodjene pravilima o ekonomicnosti postupka, ne smeju da idu na stetu pravilnog i zakonitog sudjenja. Vazniji su primeri duznosti i ovlasenja suda u situacijama spajanja postupka iz vise parnica, korisne delegacije, odrzavanje stvarne nadleznosti viseg suda, postupka u stvarima male vrednosti, utvrdjivanja vrednosti predmeta spora, odredjivanja pripremnog rocista, nastavka postupka na sledeem rocistu, itd ...itd. U cl.10,stav 1. proklamovano je pravilo o sudjenju u razumnom roku. Sudija mora sam da utvrdi sta je razumni rok u konkretnoj parnici.( Standardi: decja prava, radni sporovi imaju prioritet). 69

Inace, ova nacela su konkretizovana: kroz nova pravila o rocistima, kroz prpisivanje mnogih novih rokova za stranacke i sudske parnicne radnje, kroz novu koncepciju pripremnog postupka, kroz promene u postupku za vraanje u predjasnje stanje, kroz pravila o prekluziji za iznosenje novuma i materijalnopravnih prigovora, kroz mogunost da se u pripemnom postupku odluci, kroz uvodjenje presude zbog propustanja, kroz ogranicenje broja ukidanja prvostepene presude i obavezno otvaranje drugostepene rasprave itd. *** (p.s.) Stranke su duzne da iznesu sve cinjenice, na kojima zasnivaju svoje zahteve, da predloze dokaze, kojima se utvrdjuju te cinjenice. Sud utvrdjuje sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovnosti zahteva. Sud je ovlascen da utvrdi i cinjenice koje stranke nisu iznele, izvede dokaze koje stranke nisu predlozile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolazu zahtevima, kojima ne mogu raspolagati ili kada je to posebnim propisima predvidjeno. 39. POJAM, STICANJE I SUKCESIJA PARNICNE STRANKE a) Pojam stranke U parnicnom postupku, pored suda nastupaju jos dva osnovna ili glavna subjekta: tuzilac i tuzeni. Tuzilac je lice koje je podnelo tuzbu, a tuzeni lice protiv koga je tuzba podneta. Iako su u razlicitim procesnim pozicijama, globalna jednakost njihovog pravnog polozaja, dozvoljava da se oznace zajednickim nazivom- stranke. Parnicni postupak je, iskljucivo, dvostranacki. On nastaje i odvija se izmedju dve strane, reprezentovane sa dva lica u razlicitim i suprostavljenim procesnim polozajima(stranama). Parnicni procesni odnos ne moze ni nastati, ako nema dva lica u pozicijama jedne i druge strane, niti se odrzati ,ako u daljem razvoju, na jednoj strani, vise ne bude subjekta, koji personifikuje taj procesni polozaj.Ne moze ni onda, kada se uspostavi trea samostalna procesna pozicija. Pojam stranaka je procesne prirode.Izvan parnice nema stranaka, ni tuzioca ni tuzenog.Tek po pretpostavkama, utvrdjenim procesnim pravom postaje se stranka i taj polozaj odrzava. Potrebno je razlikovati situacije: ko moze biti stranka, kako se postaje i ko jeste stranka. b)Ko moze biti stranka? Stranka moze biti svaki subjekat prava, svako fizicko i pravno lice.Materijalnopravnim propisima je odredjeno ko su subjekti prava i kakav je njihov pravni polozaj. Pravilima procesnog prava je taj odnos deklarisan, uz dodatak, da se posebnim propisima moze odrediti, da u postupku, u svojstvu stranke, mogu nastupiti i subjekti, koji nisu fizicka i pravna lica. 70

Taj status je ex lege priznat javnom tuziocu, da u sporu za ponistenje braka pokrene i vodi postupak. I nastup nekih drugih subjekata u parnicnom postupku je blizak polozaju stranke (stecajni upravnik, privremeni staralac zaostavstine u slucaju nepoznatih naslednika). Status stranke se moze stei i odlukom suda. Sud je ovlasen da jednoj drustvenoj tvorevini prizna svojstvo stranke i takav nastup u parnicnom postupku (Ius standi in iudicio-pravo stati pred sud). To su oblici udruzivanja, koji jos nisu ispunili uslove da budu pravno lice(subjekti prava), ali i ona udruzivanja, koja na to uopste ne pretenduju ( udruzivanje gradjana u cilju elektrifikacije naselja, uvodjenje telefona, izgradnje ulice). Parnicni sud moze, izuzetno, s pravnim dejstvom u odredjenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruzivanja i organizovanja, koji nemaju stranacku sposobnost, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora , u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti, a narocito ako raspolazu imovinom, na kojoj se moze sprovesti izvrsenje. U stvari, priznanjem nastaje jedan pravni subjekt sa atributima slicnim pravnom licu. Na pozitivno resenje suda, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije dozvoljena posebna zalba. c) Kako se postaje i ko jeste stranka. Polozaj stranke se stice podnosenjem tuzbe sudu, tuzilac po svojoj volji, a tuzeni u pravilu nevoljno.Relevantan je momenat podnosenja tuzbe, pokretanja parnicnog postupka. Docnije promene u pravnom subjektivitetu jednog subjekta, uredjuju se po odredbama o sukcesiji, konfuziji i drugim pravilima. Tacnosti odredjenja, da je pojam stranke procesne prirode, odgovara cinjenica da se taj status stice aktom podnosenja tuzbe.Ne traze se neki drugi uslovi, narocito ne da procesni subjekti imaju odredjeni polozaj u materijalnom pravnom odnosu, povodom koga se vodi parnica. Istina, u pravnom zivotu je obicno prisutno, da su subjekti u materijalnopravnom odnosu, povodom koga se vodi parnica (stranka u materijalnopravnom smislu), istovremeno i subjekti tog procesnopravnog odnosa (stranka u formalnopravnom smislu). Postojanje stranke je pozitivna procesna pretpostavka, i ona mora prisustvovati, ve kod pokretanja postupka i nadalje do zavsetka parnice. Ukoliko sud utvrdi da lice koje nastupa kao stranka, ne moze biti stranka, treba da ispita, da li je taj nedostatak otklonjiv. Ako jeste, poziva tuzioca,da tuzbu ispravi ili preduzima druge mere, da bi se postupak mogao nastaviti. Do tada se u parnici mogu vrsiti samo one radnje, zbog cijeg bi odlaganja mogle nastupiti stetne posledice za stranku.To znaci, da e sud voditi postupak i sa strankom, ciji je subjektivitet doveden u pitanje. Do ovog dolazi, zato sto se samo u parnici moze odluciti, da li jedno lice moze biti stranka. Neuklonjiv nedostatak, kao i propust da se tuzba ispravi, povlaci odbacivanje tuzbe i ukidanje preduzetih procesnih radnji, ako je to potrebno (zalba je dozvoljena i licu, kome je osporen status stranke). d) Pravna sukcesija u polozaj stranke Parnicni procesno pravni odnos, u pravilu, nije vezan za licnost odredjenog subjekta, koji je originerno (izvorno) nastupio u svojstvu tuzioca ili tuzenog. Posle pokretanja postupka, promene licnosti na strani tuzioca ili tuzenog su izraz pravne sukcesije. Tada se procesnopravni odnos odrzava i nastavlja sa drugim subjektima u neizmenjenom sadrzaju- procesna sukcesija. Procesna sukcesija moze biti izazvana gradjanskopravnom sukcesijom ili da nastupi, kao samostalna pravna pojava. * Dejstvo gradjansko pravne sukcesije* 71

Smrt fizickog lica ili prestanak pravnog lica i druge takve statusne promene vode univerzalnoj (gradjanskopravnoj) sukcesiji, pa samim tim i procesnoj sukcesiji. Naslednici fizickog lica ili pravno lice, koje je sledbenik ranije postojeeg pravnog lica, po samom zakonu stupa u pogledu prenosivih prava i obaveza u pravni polozaj prethodnika.Procesnopravni odnos se nastavlja sa novim subjektima na, dotada, dostignutom stepenu razvoja i u tom sadrzaju.Novi subjekti se ne mogu tome protiviti.Po svojoj prirodi, sukcesija sprecava pravne sledbenike da preduzmu radnje, koje ne bi mogao ni prethodnik. Singularna, parcijalna gradjanskopravna sukcesija nema takvo dejstvo. Otudjenje stvari ili prava, povodom kojih tece parnica, nije smetnja da se parnica izmedju istih stranaka nastavi i dovrsi. Ali lice koje je, u toku parnice, steklo stvar ili pravo, moze stupiti u parnicu u mesto tuzioca ili tuzenog. Za tu procesnopravnu sukcesiju potrebno je da pristanu obe stranke, izmedju kojih je do tada parnica tekla. * Procesnopravna sukcesija* Procesno pravna sukcesija nastaje u momentu stupanja u parnicu sticatelja stvari i prava, a procesni odnos se nastavlja sa sadrzajem, koji je do tada dostignut. Do procesnopravne sukcesije dolazi nezavisno od nastupanja singularne gradjansko pravne sukcesije, pa i onda ako ove nema. Pored gore navedenog slucaja procesnopravne sukcesije, tu spadaju jos neke situacije: 1. Subjetivnim preinacenjem tuzbe menja se tuzeni ,tako da u parnicu stupa novo lice u tom svojstvu. Za preinacenje tuzbe potreban je pristanak lica, koje treba da stupi u parnicu, umesto tuzenog, a ako se tuzeni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristnak tuzenog.Ako se tuzeni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuzioca, moze da stupi u parnicu kao novi tuzilac, samo ako na to pristane tuzeni. 2. Intervenijent moze stupiti u parnicu na mesto stranke, kojoj se bio pridruzio, ako na to pristanu obe stranke. 3. Imenovani prethodnik moze stupiti u parnicu na mesto tuzenog, koji ga je na to pozvao(zakupaczakupodavac). 40. Stranacka, parnicna i postulaciona sposobnost 1) Stranacka sposobnost (procesna pravna sposobnost) *Pojam stranacke sposobnosti Najznacajnija je pravna sposobnost: biti nosilac prava i obaveza.Ona je vise uslov postojanja pravnog subjekta, nego cinilac sadrzine njegovog pravnog subjektiviteta. U prethodnim izlaganjima je ve receno, koja lica mogu biti subjekti procesnog prava u polozaju tuzioca i tuzenog. To su: fizicka lica, pravna lica, lica odredjena zakonom, lica kojim je sud priznao taj status.

72

Samo fizicka lica imaju opstu pravnu sposobnost,tj. sposobnost da budu nosioci svih (u relativnom smislu) prava i obaveza, pa samim tim i procesnih. Ova sposobnost, kada se odnosi na procesno pravo i mogunost da se bude nosilac procesnih prava i duznosti, oznacava se terminom stranacka sposobnost( procesna pravna sposobnost). Stranacka sposobnost je samo jedan deo opste pravne sposobnosti.To je takav deo opste pravne sposobnosti, koji je uvek u njenom sadrzaju, posto bi se, inace, pravni subjekt nasao u polozaju, da ne moze da stiti svoja prava. Pravna lica imaju uzu pravnu sposobnost. Mogu biti nosioci prava i obaveza svojstvenih svim pravnim licima i onih,koja se odnose na njihovu delatnost. Pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, nasuprot onoj fizickih lica, uslovno odredjenoj, kao opsta pravna sposobnost. U sastavu pravne sposobnosti pravnih lica je i stranacka sposobnost-sposobnost biti nosilac procesnih prava i duznosti. Lica koja imaju pravni subjektivitet, po zakonu ili kojim je sud priznao taj status, imaju stranacku sposobnost, tj.mogu biti nosioci procesnih prava i duznosti. Moglo bi se rei, uz dosta rezerve, da i ovi subjekti imaju pravnu sposobnst svedenu na pravne akte u oblasti procesnog prava. * Nastanak i prestanak stranacke sposobnosti* Fizicka lica sticu stranacku sposobnost u momentu rodjenja, pojavom pravnog subjekta.Ta sposobnost prestaje sa smru fizickih lica, a merodavno je pravo po drzavljanstvu subjekta. Pravna lica ( i pravna lica u osnivanju) sticu stranacku sposobnost u momentu nastanka ( po sistemu registracije ili prijave).Gube je prestankom pravnog lica (u stecajnom ili drugom takvom postupku i kod odredjenih statusnih promena). Za strana pravna lica vazi pravo, po kojem je pravno lice osnovano. Medjutim, ako je ono sa stvarnim sedistem u drugoj drzavi i po pravu te drzave ima njenu pripadnost, onda se primenjuje pravo te drzave. 2) Parnicna sposobnost (procesna poslovna sposobnost) *Pojam parnicne sposobnosti Sposobnost stranke da svojim aktima u postupku punovazno preduzima procesne radnje, oznacava se parnicnom sposobnosu. Odgovara poslovnoj sposobnosti u sferi odnosa uredjenih materijalnim pravom. Upotrebljava se i oznaka procesna poslovna sposobnost, izrazavajui tim da se odnosi na vrsenje pravnih radnji procesne prirode. Parnicna sposobnost je potpuna. Razlikujemo: parnicnu sposobnost fizickih lica (potpuno poslovno sposobnih lica) parnicnu sposobnost maloletnih lica i lica kojim je delimicno oduzeta poslovna sposobnost, parnicnu sposobnost pravnih lica. Dok je stranacka sprosobnost ( procesna pravna sposobnost), kao mogunost da se bude nosilac procesnih prava i duznosti conditio sine qua non pokretanja parnice i njenog postojanja, parnicna sposobnost nema takav znacaj. I stranka koja nije parnicno sposobna moze nastupiti u parnici.Samo tada svoja prava i duznosti vrsi putem zakonskog zastupnika, odnosno staratelja. 73

Stranacka sposobnost je neodvojiva od subjekta prava, nastaje i postoji dok postoji subjekat prava. Parnicna sposobnost u pravilu nastaje kasnije, a moze se desiti i da ne nastane (kod pravnih lica obe sposobnosti nastaju istovremeno). Parnicna sposobnost je samo jedan specifican sadrzaj poslovne sposobnosti izrazen u vrsenju pravnih radnji procesne prirode. * Parnicna sposobnost fizickih lica (potpuno poslovno sposobnih lica) Pravilo je da su parnicno sposobna ona lica, koja imaju potpunu poslovnu sposobnost (cl.74 ZPP) Prema zakonodavstvu u porodicnim odnosima, fizicko lice stice potpunu poslovnu sposobnost sa navrsenih 18 godina zivota.Izuzetno, moze i ranije ako je stupilo u brak pre punoletsva. Od tog momenta fizicka lica imaju i parnicnu sposobnost. Parnicna sposobnost stranog drzavljanina uredjuje se po pravu zemlje, ciji je on drzavljanin.Ako je takvo lice parnicno nesposobno po tom pravu, a parnicno sposobno po pravu drzave, pred cijim se sudom vodi postupak, takvo lice moze licno preduzimati procesne radnje. Parnicna sposobnost prestaje smru fizickog lica ili na druge nacine, povezane sa prestankom poslovne sposobnosti. * Parnicna sposobnost maloletnih lica i lica kojim je deliimicno oduzeta poslovna sposobnost* Maloletno lice koje je navrsilo 14 god zivota moze samostalno i sa vaznosu da preduzima one pravne akte, koji su mu zakonom dozvoljeni, jer ima ogranicenu poslovnu sposobnost.Moze da zasnuje radni odnos, da zakljuci pravne poslove, povodom novcanih sredstava, ostvarenih radom. U zoni prava i obaveza, povodom tih dozvoljenih pravnih akata, maloletno lice je parnicno sposobno. Ono moze da tuzi ili da bude tuzeno, a da u tome ne nastupa njegov zakonski zastupnik. To znaci da delom ima parnicnu sposobnost. Maloletnik je parnicno sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.Parnicna sposobnost moze biti samo potpuna ili da je uopste nema.Tamo gde je ima, pa makar i delom vezano za materijalno pravne odnose, to lice moze da preduzima sve procesne radnje, kao i svako drugo parnicno sposobno lice. Maloletno lice, koje nije navrsilo 14 god zivota je parnicno je nesposobno. Punoletnom licu se resenjem vanparnicnog suda moze ograniciti poslovna sposobnostdelimicno lisenje poslovne sposobnosti.Ta lica su jednaka maloletniku starijem od 14 godina u pogledu vrsenja pravnih akata. Pored toga, resenjem suda se moze odrediti i vrsta pravnih poslova , na koje se takvo lice ovlasuje, da ih samostalno i bez odobrenja staraoca vrsi.Isto to moze odrediti i organ starateljstva. Punoletno lice delimicno liseno poslovne sposobnosti, jednako je maloletniku starijem od 14 godina, procesno je sposobno (potpuno) da samostalno nastupa u parnicnom postupku, u granicama svoje poslovne sposobnosti. Punoletna lica potpuno lisena poslovne sposobnosti, nemaju parnicnu sposobnost.Jednaka su licima do 14 godina. * Parnicna sposobnost pravnih lica* I pravna lica imaju parnicnu sposobnost-mogu sticati svojim aktima procesna prava i duznosti.Ona je sira od poslovne sposobnosti i kvalitativno je sadrzajnija. Pravno lice moze da nastupi u postupku, povodom prava i obaveza, koja ne moraju biti u sklopu njegove pravne, pa tim ni poslovne sposobnosti. Pravno lice stice parnicnu sposobnost ve od nastanka, a gubi je prestankom pravnog lica. Merodavno je pravo drzave po sedistu suda, u kojem je pravno lice registrovano. 74

* Nedostaci parnicne sposobnosti* Sud u toku celog postupka po sluzbenoj duznosti pazi na parnicnu sposobnost stranaka-tuzioca i tuzenog, a u postupku po vanrednim pravnim lekovima, samo ako je to istaknuto u razlozima, zbog kojih se taj lek podnosi. Odmah, po prijemu tuzbe, sud ispituje da li stranke imaju parnicnu sposobnost. Ukoliko ustanovi da postoje nedostaci u parnicnoj sposobnosti tuzioca, sud e ga pozvati, da u odredjenom roku otkloni te nedostatke ( da prikaze izvod iz maticne knjige o zakljucenju maloletnickog braka). Ako utvrdi da tuzilac nema parnicnu sposobnost, sud e pozvati njegovovg zakonskog zastupnika, da se izjasni o podnetoj tuzbi.Ukoliko tuzilac nema zakonskog zastupnika ili se on ne izjasni, sud o tome izvestava organ starateljstva. Protekne li neuspesno vreme, odredjeno za otklanjanje nedostataka, sud e tuzbu odbaciti (rok se moze produziti) Sud mahom postupa na isti nacin, ako se nedostaci ispoljavaju u parnicnoj sposobnosti tuzenog.Ukoliko ustanovi da tuzeni nije parnicno sposoban i da nema zakonskog zastupnika, tuzbu ne odbacuje.Pozvae organ starateljstva da tuzenom postavi zakonskog zastupnika. Do otklanjanja nedostataka u postupku se mogu preduzimati samo one procesne radnje, zbog cijeg bi odlaganja mogle nastati stetne posledice za stranku. Zakonski zastupnik, koji je kasnije stupio u parnicu ili koji je odredjen posle pokretanja postupka, kao i stranka koja je nakon toga postala parnicno sposobna, ovlaseni su da odobre do tada preduzete parnicne radnje. Gubitak parnicne sposobnosti u toku postupka, kao i smrt zakonskog zastupnika, povlace prekid postupka, ako stranka nema punomonika. * Postulaciona sposobnost* U nekim sistemima se stranci, koja je inace u svemu parnicno sposobna, uskrauje ovlasenje da sama preduzima sve ili neke procesne radnje, bilo pred svim ili samo nekim sudovima (pred 20 ili pred trgovackim sudovima). Da bi mogla da pokrene ili vodi postupak, treba da imenuje punomonika, po pravilu iz reda lica koja se profesionalno bave zastupanjem-advokata.Takva stranka nema postulacionu sposobnost (postulatiozahtevanje,trazenje,molba). Razlozi za uvodjenje ovog instituta su razliciti interesi profesije, nesmetan i efikasniji rad sudova... ZPP- stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji,direktnoj reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti. U nasem pravu ovaj institut je napusten. Svaka stranka koja ima parnicnu sposobnost postulaciono je sposobna.Moze pred sudom neposredno i sa vaznosu da preduzima parnicne radnje.

41. Stvarna i procesna legitimacija

(Pravo stranke na vodjenje spora) U pravu uopste, narocito u procesnom, upotrebljava se oznaka stvarna legitimacija-aktivna i pasivna ( legitimatio ad causam). U pravnom odnosu jednom licu, poveriocu, pripada ovlasenje da prema sadrzaju tog odnosa zahteva neko cinjenje ili necinjenje od nekog drugog lica, duznika(da plati cenu, da nadoknadi stetu) Povodom tako odredjenog pravnog odnosa, trea lica nemaju sta da zahtevaju, niti se od njih moze nesto zahtevati. To je odnos samo izmedju onih lica, koja su u njemu u polozaju poverioca i duznika. Upravo povodom toga se govori, da su ovi subjekti stvarno legitimisani, poverilac da zahteva (aktivno legitimisan), a duznik da tome odgovori (pasivno legitimisan).Vidi se da je to u svemu zona materijalnog 75

prava.U procesnom odnosu se sa tom kategorijom moze operisati, kao i sa drugim materijalnopravnim pretpostavkama. Podneta tuzba, odnosno trazena pravna zastita, u situaciji kada postoji stvarna legitimacijaaktivna i pasivna (tacnije, kada se to u tuzbi tvrdi), ne povlaci pitanje prava na vodjenje spora, niti se ono izrazava, kao neko posebno samostalno pravo.Ovo pravo postoji, ve samim tim, sto se trazi pravna zastita za sebe, povodom svog ugrozenog ili povredjenog subjektivnog prava i prema licu koje je duzno tome da odgovori(pravo na vodjenje spora). Kod podnete kondemnatorne (tuzbe radi osude na cinidbu) i konstitutvne tuzbe (tuzbe radi preobrazaja u pravu), odredjenje stvarne ligitimacije je ve prisutno u samoj osnovi zahteva, pa tim i pravo na vodjenje spora. Ukoliko sud u postupku utvrdi da tuzilac nije aktivno stvarno legitimisan (da mu ne pripada pravo koje trazi) ili da duznik nije pasivno stvarno legitimisan (da nije obaveznik povodom prava tuzioca), zahtev tuzbe se odbija iz osnova -da stranke u tom odnosu nisu stvarno legitimisane. Negativna odluka ne donosi se, zbog toga sto tu nije postojalo pravo na vodjenje spora, ve zato sto je utvrdjeno da tuziocu ne pripada pravo, koje istice prema tuzenom. Kada je podneta deklaratorna tuzba da se utvrdi da neko pravo ili pravni odnos postoji ili ne postoji, ne govori se o stvarnoj legitimaciji u smislu kako je ona u prethodnom tekstu odredjena.Tu se ne trazi osuda a cinidbu, ve samo utvrdjenje da jedan pravni odnos u odredjenom sadrzaju izmedju stranaka postoji ili ne postoji (cl.188 ZPP) Da bi se ta tuzba podnela, potrebno je da tuzilac ima pravni interes da trazi pravnu zastitu u ovom sadrzaju. Pravni interes treba da se dokaze, izuzev slucaja da je zakonom unapred priznat.Ukoliko tuzilac ne dokaze da ima pravni interes, uskrauje mu se trazenje pravne zastite i tuzba se odbacuje.Postojanje pravnog interesa je zona procesnog prava i cini procesnu pretpostavku. Prema jednim autorima, ovo je svojevrstan primer prava na vodjenje spora, odn.procesne legitimacije, izvedene iz osnova pravnog ineresa.Izgleda da to nije sasvim tacno.Ovde je vise u pitanju ovlasenje na pravnu zastitu odredjenog sadrzaja, da se presudom to deklarise.Deklaratorne zastita izrecena presudom, nije tipicna pravna zastita.Ona je preventivna i dozvoljava se samo onda, kada se za to ima pravni interes.Ne treba dopustiti nepotrebno angazovanje suda i uznemiravanje drugih lica. Pravo na pravnu zastitu u parnicnom postupku pripada subjektu, cije je pravo ugrozeno ili povredjeno. Karakteristika gradjanskih subjektivnih prava, izrazena je u tome da je stvar dispozicije subjekta, da li e zbog povrede ili ugrozavanja prava, traziti pravnu zastitu.Zato je neprihvatljivo, da neko ko nije titular prava po svom opredeljenju, postavi zahtev radi zastite prava drugog subjekta. Ipak, u nekim situacijama se ovde dozvoljava jednom licu da povede postupak i nastupi kao stranka tuzilac. Tada to lice, koje je inace tree lice prema poveriocu i duzniku iz materijalnopravnog odnosa, nastupa u zastiti (ostvarivanju) tudjeg subjektivnog prava i za nosioca tog prava. Znacajni su primeri u zastiti tudjih prava: izdavac povodom prava autora cije je delo objavljenjo pod pseudonimom; organizacija autora za takozvana mala autorska prava; saugovornik radi ispunjenja ugovora zakljucenog u tudju korist U ovim situacijama, vidi se, da na strani tuzioca postoji pravo na vodjenje spora, kao samostalno, izdvojeno procesno pravo.To pravo je procesna pretpostavka za pokretanje i vodjenje parnicnog postupka, na sta sud treba da pazi po sluzbenoj duznosti.

76

42. Zakonsko zastupanje stranaka Zastupanje je vrsenje pravnih radnji u ime i za racun drugog lica. Zastupnik u parnicnom postupku je lice, koje preduzima procesne radnje (vrsi ih ili ih prima) u ime i za racun stranke ( sam on nije stranka). On uvek mora biti poslovno sposobno lice, pa tim i parnicno sposobna osoba.Redovno se ne traze strucnost ili drugi kvaliteti na strani lica, koje vrse zastupanje, izuzev kada ono nastupa kao profesionalni zastupnik. Ali zato, prema konkretnoj situaciji, ne moze biti zastupnik lice, koje ima odredjeni polozaj ili interes u parnici, nespojiv sa interesom zastupanog ( zastupanje vise stranaka ciji su interesi suprostavljeni, zastupanje protivne strane, zastupanje i vrsenje sudijske funkcije). Zastupani je lice u cije ime i za ciji racun se preduzimaju (vrse se ili pripremaju) procesne radnje, tako da one u svemu deluju, kao da ih je ono samo preduzelo. Stranka koja se zastupa, moze biti i poslovno (parnicno) nesposobno lice i lice koje, po svojoj prirodi ili u datoj situaciji, nije u mogunosti da neposredno izrazi svoju volju. Vrste zastupnistva: zakonsko zastupanje (nastaje po odredbi zakona ili na osnovu zakona aktom nadleznog organa), ugovorno zastupanje (uspostavlja se sporazumom), zastupanje pravnih lica (statutarno, korporativno, koje se odredjuje zakonom ili pravilima pravnog lica). *ZAKONSKO ZASTUPANJE* 1.Zastupanje maloletnih lica putem roditelja 2.Zastupanje putem staratelja 3.Zastupanje putem privremenog zastupnika 1.Zastupanje maloletnih lica putem roditelja Izuzimajui maloletnike starije od 14 godina u pogledu pravnih akata, koje oni mogu da vrse samostalno, maloletna lica nisu parnicno sposobna. Za njih parnicne radnje preduzima njihov zastupnik. ZPP- maloletnik je parnicno sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti. Akt davanja ovlasenja na zastupanje je pravni akt, koji moze preduzeti samo poslovno sposobno lice.Posto su ovde u pitanju poslovno nesposobna lica, koja ne mogu dati ovlasenje na zastupanje, te je zakonom propisano da maloletna lica zastupaju njihovi roditelji (zato je zastupnistvo zakonsko). Roditelji vrse zastupanje zajednicki i sporazumno.Tek, ako izmedju njih postoji neslaganje o preduzimanju radnje, odlucuje organ starateljstva. Opste je pravilo, da roditelji, u svojstvu zakonskih zastupnika maloletnog lica, mogu preduzimati sve radnje u postupku. Ipak, za vrsenje znacajnijih pravnih radnji, potrebno je odobrenje organa starateljstva, a sud po sluzbenoj duznosti pazi, da se zakonsko zastupanje vrsi pravilno( sfera materijalnopravnih odnosa) U vrsenju radnji iz materijalnopravnih odnosa uvedena su odredjena ogranicenja i potrebno je odobrenje organa starateljstva. To su sledee radnje: podnosenje ili povlacenje tuzbe, priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva, zakljucenja poravnanja... i druge radnje. 77

Zakonom o porodicnim odnosima je propisano da imovinom deteta upravljaju roditelji, na korist deteta.Medjutim, sa prihodima od imovine deteta, roditelji slobodno raspolazu, dok je kod akta otudjenja ili optereenja imovine, potrebno odobrenje organa starateljstva.To pravilo se prenosi i na parnicni postupak. Roditelji u parnici, povodom ovih odnosa, mogu preduzimati spomenute procesne radnje, samo uz odobrenje organa starateljstva. Pravo na zastupanje ne pripada roditelju: kod koga dete ne zivi ( ako su roditelji razdvojeni), kome dete nije povereno ( kod razvoda ili ponistenja braka), koji je lisen roditeljskog prava, kome je oduzeta poslovna sposobnost ili koji nije iz drugih razloga u mogunosti da vrsi roditeljsko pravo. Produzenje roditeljskog prava prema punoletnom licu, cini da su roditelji i dalje zakonski zastupnici takvog lica. Usvojilac je zakonski zastupnik usvojenog maloletnog lica. Maloletna lica bez roditeljskog staranja, stavljaju se pod starateljstvo i zato vaze pravila o starateljskom zastupanju. 2.Zastupanje putem staratelja Punoletna lica koja su lisena poslovne sposobnosti i maloletna lica koja nisu pod roditeljskim staranjem, zastupa staratelj ili neposredno organ starateljstva-organ uprave nadlezan za poslove socijalne zastite ili centar za socijalni rad, ako je uspostavljen u opstini.To se ne odnosi na pravne akte, koje takva lica mogu samostalno da preduzimaju (kod delimicnog lisenja poslovne sposobnosti i maloletnika starijeg od cetrnaest godina) Pravilo ZPP o ovlasenju zakonskog zastupnika, da preduzima odredjene parnicne radnje uz odobrenje organa starateljstva vazi i za staratelja ( i staratelj je zakonski zastupnik) Staratelj samostalno preduzima akte redovnog poslovanja i upravljanja stienikovom imovinom, pa je u tome ovasen i da vrsi procesne radnje. Posebno su navedeni pojedini pravni akti, koje staratelj moze da vrsi uz odobrenje organa starateljstva, pa nije ni bitna pravna kvalifikacija tog akta: otudjenje i optereenje nepokretnosti, otudjenje i optereenje pokretnih stvari, raspolaganje imovinskim pravima vee vrednosti. Zatim je opstom klauzulom receno da to vazi i za akte , koji prelaze okvire redovnog poslovanja i upravljanja imovinom stienika. U postupku , povodom ovih materijalnopravnih odnosa, staratelj treba da ima odobrenje organa starateljstva, ako preduzima parnicne radnje. Na sudu je da, s obzirom na prirodu radnje, pazi da li staratelj raspolaze odobrenjem organa starateljstva. 3.Zastupanje putem privremenog zastupnika Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaze, da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuzenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu stetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuzenom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata, koji sudu dostavlja advokatska komora. Sud e postaviti tuzenom privremenog zastupnika narocito u ovim slucajevima: ako tuzeni nije parnicno sposoban, a nema zakonskog zastupnika, 78

ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika, ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika, ako je prebivaliste, odn.boraviste tuzenog nepoznato, a tuzeni nema punomonika, ako se tuzeni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu,a dostavljanje se nije moglo izvrsiti. Sud o postavljanju privremenog zastupnika odmah obavestava organ starateljstva. Privremeni zastupnik u postupku , za koji je postavljen, ima sva prava i duznosti zakonskog zastupnika.Ta prava i duznosti vrsi sve dok se tuzeni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odn.dok organ starateljstva ne postavi tuzenom stalnog staratelja ili staratelja za poseban slucaj. Punomonik za prijem pismena, imenovan aktom suda (kako je nazvan u zakonskom tekstu cl.141 ZPP), isto tako je privremeni zastupnik.Moze se odrediti obema strankama ( i pravnom licu), ali samo sa ovlasenjem da prima pismena. Sud odlucuje resenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje je bez odlaganja dostavio organu starateljstva i strankama, kada je to mogue. Protiv resenja nije dozvoljena zalba. Ako je privremeni zastupnik postavljen tuzenome iz razloga: ako je prebivaliste, odnosno boraviste tuzenog nepoznato, ako se tuzeni ili njegov zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, koji nemaju punomonika, a dostavljanje se nije moglo izvrsiti, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika objaviti u sluzbenom glasniku RS. Clanom 83. regulisano je postupanje pred domaim sudom stranke, koja je strani drzavljanin i nije parnicno sposobns po zakonu svoje drzave, ali moze da preduzima sama radnje u postupku pred nasim sudom, ako je parnicno sposobna po domaem zakonu. Ovu odredbu raniji ZPP nije sadrzao. 43. ZASTUPANJE PRAVNIH LICA Pravna lica imaju sposobnost za preduzimanje pravnih akata (poslovnu, odn.parnicnu spopsobnost), u pravnim odnosima svoju volju izrazavaju putem odredjenih fizickih lica.Ovo zato sto pravna lica nemaju svoj prirodni, bioloski individualitet i sposobnost da neposredno komuniciraju sa drugim subjekima. Ta fizicka lica oznacavaju se nazivom zastupnici pravnog lica, mada su ona vise sredstvo transmisije u ispostavljanju volje pravnog lica. Fizicko lice koje uspostavlja volju pravnog lica nije njegov zakonski zastupnik.Pravno lice je poslovno (parnicno) sposobno, pa ne treba neko drugi umesto njega da izjavi pravno vazeu volju. Fizicko lice nije ugovorni zastupnik pravnog lica( punomonik), posto tu nedostaje izjava volje pravnog lica, da ga zastupa to fizicko lice. Zbog ovog prirodnog nedostatka pravnog lica, snagom zakona ili statutom odnosno pravilima tog subjekta, odredjuje se fzicko lice koje po svom polozaju ili funkciji ovlasceno da izjavi volju pravnog lica.Otuda se oznacava prosto zastupnikom pravnog lica, statutarnim ili korporativnim zastupnikom, odn.organom zastupnikom. Zakonodavstvom o preduzeima, ustanovama, fondovima, organizaciji drzave i drugim pravnim licima propisuje se ko je zastupnik pravnog lica ili nacin kako se on odredjuje. To su obicno organi pravnog lica:direktor, predsednik kolegijalnog organa, predsednik drzave ili druga lica po odredjenom polozaju ili funkciji u pravnom licu.

79

Pored toga, statutom ili pravilima pravnog lica, mogu se odrediti i drugi clanovi pravnog lica , koji su ovlaseni na zastupanje (obicno za jedan krug poslova i nezavisno od toga da li imaju neki polozaj ili funkciju u pravnom licu) Pravilima o stecajnom postupku i drugim nacinima prestanka pravnih lica, propisuje se da prestaju ovlasenja dotadasnjih zastupnika i odredjuje se ko zastupa pravno lice posle pokretanja (otvaranja) nekog od tih postupaka (stecajni upravnik, likvidacioni upravnik). Zastupnik pravnog lica ovlasen ja da u parnicnom postupku vrsi i prima sve procesne radnje, pa i da drugom da punomo sa ovlasenjem na zastupanje u postupku. U tome oni mogu biti ograniceni zakonom, statutom, odnosno pravilima (uz upis u registar), aktom nadleznog organa ili na drugi pravom dozvoljen nacin. Ogranicenja se mogu izraziti, kao neposredno suzavanje ovlasenja u vrsenju parnicnih radnji ili se izvode iz ogranicenja u vrsenju materijalno pravnih akata (npr.zastupniku po statutu se uskrauje ovlasenje da pravno lice zastupa u sudskom postupku, odredjuje se krug poslova u kojim nije navedeno zastupanje pred sudom, za podnosenje tuzbe za pobijanje dela, stecajni upravnik treba da ima odobrenje stecajnog sudije). Zastupnik moze drugom dati punomo, da pravno lice zastupa u vrsenju materijalno pravnih akata, isto kao sto to moze i za zastupanje pred sudom.Medjutim, samo davanje punomoi za zastupanje u materijalnopravnim odnosima ne ovlasuje na zastupanje pred sudom.Sta vise, data tzv.opsta punomo u materijalnopravnim odnosima ne ovlasuje cak ni na ugovaranje izabranog suda. 44. UGOVORNO ZASTUPANJE *O punomostvu* Stranka, iako parnicno sposobna, nije duzna da licno pred sudom vrsi procesne radnje.Umesto da sama preduzima procesne radnje, stranka moze ovlastiti drugo lice, punomonika, da u njeno ime vrsi i prima parnicne radnje(dati procesnu punomo).Tada se sva pravna dejstva ovih radnji,odrazavaju na procesnu poziciju stranke, isto kao da ih je ona sama preuzela (vrse se za njen racun) Za parnicno nesposobnu stranku punomo daje njen zakonski zastupnik. Stranka moze potpuno slobodno odluciti: da li e ona sama vrsiti parnicne radnje, da li e to od pocetka i tokom celog postupka ili samo delom, da li e imenovati jednog ili vise punomonika, da li iz reda advokata ili lica kojim to nije profesija, da li e punomoniku dati sva procesna ovlasenja ili samo neka, da li e izmeniti ili otkazati punomostvo, da li e mozda sama, pored i uporedo sa punomonikom, preduzeti neke parnicne radnje ( davanjem punomoi, stranka se ne lisava prava da sama preduzima procesne radnje) Vise lica u istoj stranackoj poziciji, suparnicari, mogu imati jednog punomonika, ukoliko njihove interesi nisu u koliziji. Pravni odnos punomostva redovno se uspostavlja na osnovu dvostranog ugovora.To upuuje na usvojenu oznaku ugovorno zastupanje(ugovorom o nalogu, ugovor o radu, o delu, komisionu, otpremanju, kontroli kvaliteta). Bitno je da u tom pravnom odnosu jedan saugovornik izjavi volju da ovlasuje drugog da mu da punomo, da u njegovo ime i za njegov racun prema treim licu, izvrsi odredjene pravne radnje.Tako nastali odnos punomostva postaje nezavisan od pravnog odnosa, koji je u osnovi davanja punomoi. 80

Izuzetno, specifican odnos punomostva moze nastati iz jednostranog pravnog posla ili po odredbi zakona ( zastupanje putem pravobranilastva). Opsta punomo gradjanskog prava i poslovna punomo u privrednom pravu, po svom sadrzaju, ne ovlasuju punomonika na preduzimnje procesnih radnji. Da bi to mogao, potrebno je da stranka o tome da posebnu izjavu, tada je to procesna punomo. Stranka izdaje punomo u pismenom obliku, a ne na zapisnik.To cini i onda kada, ako je za pravni odnos, koji je u osnovi punomoi, dovoljna usmenost. Nepismena stranka stavlja otisak kaziprsta.Ukoliko se u ovom slucaju, punomo daje licu, koje nije advokat, potrebno je prisustvo i potpis dva svedoka. Zakonom o bracnim i porodicnim odnosima, propisano je da u sporu za ponistenje i razvod braka, za podnosenje tuzbe, u punomoi se mora izricito navesti osnov tuzbe i da se potpis izdavaoca punomoi overi. *Punomonik* Punomonik moze biti potpuno svako poslovno sposobno lice.Ne traze se neki posebni kvaliteti ili kvalifikacije za obavljanje ovog posla, niti se uvode posebna ogranicenja (U starom ZPP u sporovima pravnog lica iznad odredjene vrednosti, punomonik je mogao biti jedino pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom.Nova redakcija zakona to vise ne predvidja, s obzirom na transformaciju vlasnistva i proces privatizacije, gde svako pravno lice moze traziti adekvatnog punomonika, koji e najbolje stititi njegove pravne interese). Lice koje se bavi nadripisarstvom ne moze biti punomonik u parnici. U parnicnom postupku kao punomonik nastupa fizicko lice. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji (uvek sa novim punomojem po novom ZPP) i zahtevu za zastitu zakonitosti. Stranka moze imati vise punomonika. Pravni odnos punomostva nastaje u momentu davanja punomoi ili kod punomostva koje odredjuje sud, od trenutka donosenja resenja, kojim se stranci postavlja punomonik.Prema sudu i protivnoj stranci punomo deluje od dana saopstenja, odnosno dostavljanja pismena ili akta sa podacima o punomoniku stranke. Radnje u postupku, koje punomonik preduzima u granicama punomoja, imaju isto pravno dejstvo, kao da ih je preduzela sama stranka. Punomonik treba da postupa savesno i sa duznom paznjom (po pravilima struke, ako mu je to profesija), u okvirima ovlasenja datih u punomoju. Duzan je da stranci naknadi stetu, koju bi joj u zastupanju prouzrokovao svojim radnjama ili propustanjem, po pravilima o odgovornosti za krivicu(nema vaznost klauzula o garanciji punomonika za uspeh parnice). Punomonik ima pravo na naknadu troskova za zastupanje i na naknadu za rad.Naknada plaena punomoniku-advokatu po tarifi, ulazi u parnicne troskove. Zabranjen je sporazum o pravu punomonika na deo onoga, sto je u parnici dosudjeno stranci, koju zastupa( pactum de quota litis). Pravo punomonika ­advokata, ukoliko u tome nije ogranicen, je da punomo prenese na drugog advokata ili da ga ovlasti da preduzme pojedine radnje u postupku. Punomonik koji nije advokat, moze preneti punomo na drugo lice, samo ako je na to izricito ovlasen. Advokat, na koga je preneta punomo (supstitut), time postaje punomonik stranke, pa to vazi i za sud i protivnu stranku( ne i onaj koji je ovlasen na pojedine radnje).On neposredno odgovara stranci u vrsenju punomonickih ovlasenja, a prvi punomonik samo za propuste u odredjivanju prenosa i izboru lica. Punomonika advokata moze pred sudom prvog stepena zameniti advokatski pripravnik, koji je kog njega zaposlen, samo ako je stranka tako odredila u punomoju (novi ZPP).Za rad zamenika odgovara advokat. 81

Pravilo je da u odredjenim pravnim stvarima, punomonik treba da ima polozen pravosudni ispit, odnosi se se i na advokatskog pripravnika, kada nastupa u takvim parnicama. Zakljucak: Odredbe novog ZPP kojima se regulise ovlasenje punomonika u postupku su bitno izmenjene. U postupcima po vanrednim pravnim lekovima stranku mora da zastupa advokat.Pravna zastita se tada vrsi u Vrhovnom sudu, kao i ocena samo materijalnog prava.Ova odrednica je, u potpunosti, u skladu sa preporukama Saveta Evrope i standardima (cl.84, stav2. ZPP). Zakon vise ne predvidja obavezu da pravno lice, u sporovima preko odredjene vrednosti, mora da zastupa pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom.Ovakva odredba ukazuje na razvijanje nacela dispozicije stranaka, koja e sama angazovati sto strucnijeg i uspesnijeg punomonika.Logicno je omoguiti da pravno lice moze da izabere punomonika, bez obzira da li ima pravosudni ispit. S obzirom na transformaciju vlasnistva i proces privatizacije, svako pravno lice e traziti adekvatnog punomonika, koji e stititi njegove pravne interese, u cemu se ogleda njihova dispozicija. Dosadasnja praksa nametnula je donosenje novine predvidjene clanom 88, stav 3. ZPP: punomonika, ako je advokat, moze zamenjivati advokatski pripravnik, koji je kod njega zaposlen, samo ako je stranka tako odredila u punomoju. Postupanje od strane advokatskog pripravnika je mogue samo ukoliko se sa tim saglasi stranka, koja je angazovala advokata, a njegovog pripravnika licno prihvatila da je zastupa u postupku. Punomonik-advokat e morati ubudue uvek da podnese i posebno punomoje uz predlog za ponavljanje postupka. Svaki punomonik, pa i advokat, je duzan da punomoje podnese prilikom preduzimanja prve radnje u postupku. Ovo su mere koje uvode poveanu odgovornost advokata, a sto predstavlja i sadrzinu preporuke, koja ukazuje da se ne moze ostvariti reformisanje pravosudnog sistema u smislu ostvarenja efikasnog i kvalitetnog rada pravosudja, bez poveanja odgovornosti advokatute i njenog paralelnog reformisanja. *Sadrzaj i vrste punomoi* Obim punomoja odredjuje stranka. Uspostavljenje i uredjivanje punomonickog odnosa, stvar je slobodnog raspolaganja subjekata.Samo je u nekim sektorima prisutna kogentna inervencija zakonodavstva, kao i uvodjenje dispozitivnih pravila, koja vaze u delu u kojem ucesnici nisu uredili punomonicki odnos. Pratei zakonska pravila i forme, izgradjene u pravnom zivotu, izdvajaju se tri vrste punomoi: 1. Punomo za pojedinu parnicnu radnju, 2. Parnicna punomo (OPSTA PUNOMO) a)Parnicna punomo data advokatu b)Parnicna punomo data licu, koje nije advokat 3. Generalna punomo. 1. Parnicna punomo za pojedinu parnicnu radnju Stranka moze ovlastiti punomonika da u postupku preduzme samo jednu ili vise unapred odredjenih radnji (da podnese tuzbu, da pismeno predlozi dokaze,da ulozi pravni lek) Tada je punomonik ovlasen da preduzme tu odredjenu radnju i sa tim se dovrsava njegovo delovanje u postupku. 2.Parnicna punomo (opsta punomo) To je punomo za vodjenje spora, od pokretanja do dovrsetka parnice. Davanjem parnicne punomoi nastaje takav zastupnicki odnos, na osnovu kojeg je punomonik ovlasen, da u postupku preduzima sve procesne radnje, koje moze i sama stranka. 82

Taj obim ovlasenja, izrazen kao zastupanje u svemu u jednoj parnici, dozvoljava da se za ovu punomo opotrebi oznaka parnicna punomo. Treba razlikovati i uvaziti strucnost i odgovornost lica, koja se profesionalno bave zastupanjem stranaka prd sudom advokata, naspram svih ostalih, koji mogu da nastupe kao punomonici. Zato je u zakonu razlicito odredjen sadrzaj parnicne punomoi date advokatu, od one kojom se na zastupanje ovlasuje lice, koje nije advokat. a)Parnicna punomo data advokatu Parnicna punomo data advokatu, u kojoj ovlasenja nisu navedena ili nisu blize odredjena, ovlasuje advokata da na osnovu takve punomoi preduzima sve radnje u postupku. Zbog njihovog znacaja posebno su istaknuta ovlasenja punomonika advokata: da podnese ili da povuce tuzbu, prizna tuzbeni zahtev ili da se odrekna tuzbenog zahteva, da zakljuci poravnanje, podnese pravni lek ( redovni ili vanredni) odrekne se ili odustane od pravnog leka, predlozi izdavanje privremenih mera obezbedjenja. Za podnosenje predloga za ponavljanje postupka, inace vanrednog pravnog leka, advokatu je, po novom ZPP, uvek potrebna posebna punomo. Pored ovih ovlasenja, koja se odnose na vrsenje procesnih radnji u samom parnicnom postupku, advokat punomonik je ovlasen da preduzme i neke druge procesne radnje, koje su u vezi sa parnicom (ali su izvan parnice), pa i odredjene materijalnopravne akte. Advokat punomonik je jos ovlasen da: predlozi izvrsenje ili obezbedjenje i preduzme potrebne radnje u postupku, povodom takvih predloga, primi od protivne strane dosudjene troskove, punomo prenese na drugog advokata ili ga ovlasti na preduzimanje pojedinih radnji u postupku. b) Parnicna punomo data licu koje nije advokat Sadrzina parnicne punomoi date licu koje nije advokat, u kojoj ovlasenja nisu navedena ili nisu blize odredjena, nesto je uza od one date advokatu. Iz kruga ovlasenja, koja cine sadrzaj parnicne punomoi date advokatu, izuzete su odredjene procesne radnje, koje spadaju u parnicne radnje u postupku.Za njihovo preduzimanje takav punomonik treba da ima izricito ovlasenje stranke. To su: povlacenje tuzbe, priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva, zakljucenje poravnanja, odricanje ili odustanak od pravnog leka. Punomonik koji nije advokat ne sme da prenese punomo na drugo lice, ako za to nema izricito ovlasenje stranke.Zabrana prenosa, bar prema zakonu, ne bi se odnosila na davanje ovlasenja drugom licu da izvrsi odreenu parnicnu radnju.

83

3) Generalna punomo To je ovlasenje punomonika da stranku zastupa u svim parnicama, koje ona pokree ili su protiv nje pokrenute i nije normirana u parnicnom postupku.Ali nije ni suprotna, niti se protivi pravilima ili prirodi procesnog prava. Doktrina i pravna praksa prihvataju da je u parnici valjano zastupanje na osnovu generalne punomoi. Stranka koja je dala punomo, prenosi vodjenje parnice na svog punomonika.Davanjem punomoi, stranka saopstava sudu, da u daljem toku postupka saobraa sa njenim punomonikom, a samim tim i protivnu stranu. Punomonik je duzan da podnese punomo ve kod preduzimanja prve procesne radnje(uz podnesak, na rocistu ili usmenom izjavom stranke na zapisnik suda). Ukoliko sud posumnja u istinitost pismene punomoi, ispitae njenu ispravnost ili e resenjem odrediti da se podnese overena punomo. Zalba protiv tog resenja nije dozvoljena. * Prestanak punomoja* Parnicna punomo prestaje dovrsetkom parnice. Medjutim, ona sira ovlasenja, izvedena iz zakona i sa tim povezan punomonicki status advokata, vaze i dalje: da podnese vanredne pravne lekove, da vodi postupak izvrsenja i obezbedjenja, da primi dosudjene troskove postupka. Punomo, data za jedan stadijum parnice ili za odredjene parnicne radnje, prestaje dovrsetkom te etape parnice ili sa preduzimanjem oznacene parnicne radnje. Stranka moze u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moze u svako vreme otkazati. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saopstiti sudu pred kojim se vodi postupak pismeno ili usmeno za zapisnik. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od casa kada joj je saopsteno.Posle otkaza punomoja, punomonik je duzan da jos mesec dana preduzima parnicne radnje za lice koje je izdato punomoje, ako je potrebno da od njega otkloni kakvu stetu, koja bi u to vreme mogla nastati. Ako je punomoniku dato ovlasenje da moze preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razresen duznosti, punomonik je ovlasen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje. U navedenim slucajevima punomoniku, koji nije advokat, uvek prestaju ovlasenja, koja se u punomoju moraju izricito navesti. Punomoje prestaje smru fizickog lica. Smrt ili poslovna nesposobnost stranke, nisu razlog za prestanak parnicne punomoi.Umesto datadasnje stranke ili zakonskog zastupnika kao vlastodavca, sada nastupa naslednik stranke, odnosno novi ili tek odredjeni zakonski zastupnik. Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje, koje je ono izdalo. Ako je pokrenut stecajni postupak, onda punomo stecajnog duznika prestaje ve kod nastupa pravnih posledica otvaranja stecajnog postupka.

84

45. Pojam i vrste parnicnih radnji Parnica predstavlja jedan trajan pravni (procesni) odnos, predodredjen da se stalno razvija i menja, te da prestane kada se postigne cilj, zbog kojeg je nastala. Parnicna radnja je ono drzanje stranke u parnici, koje je preduzeto po pretpostavkama i na nacin odredjen pravilima procesnog prava i koje u parnici stvara pravom utvdjeno procesno dejstvo. Parnicna radnja je aktivno ponasanje stranke, odnosno akt preduzet usmenom ili pisanom reci upuen sudu. Parnicna radnja se moze izvrsiti i konkludentnim aktima, iz kojih se pouzdano zakljucuje, da stranka vrsi odredjenu parnicnu radnju ( obicno gestovima, pokreti glavom ili rukom). utanjem, potpuno pasivnim drzanjem, redovno se ne vrse parnicne radnje. Uposteno gledano, a narocito kada je propisano da vaznost ili dejstvo radnje jedne stranke zavisi od pristanka (saglasnosti) druge stranke, utanje ima znacaj radnje negiranja, protivljenja.Nekada je zakonom propisano da utanje pretpostavlja da je preduzeta odredjena parnicna radnja, skoro bez izuzetka, jednostrani pravni akt. U literaturi se diskutuje o pitanju odredjenih ugovora (dvostranih akata) i njihovog dodira sa parnicom, prvenstveno ugovora o zastupanju, ugovora o prorogaciji nadleznosti i ugovora o izabranom sudu ( sudskom poravnanju se pridaje svojevrsna procesna pozicija) Prihvatanje stava da su to procesni akti, dozvoljava konstataciju da postoje i dvostrane parnicne radnje.Stav da su to procesni akti, izvodi se iz toga sto su pretpostavke njihovog nastanka delom, istina manjim, uredjene procesnim pravom. Da bi se postigli zeljeni procesni efekti, nekad je potrebno da obe stranke preduzmu u sadrzaju iste parnicne radnje. Parnicne radnje se upuuju sudu i od tog momenta deluju u pocesu, neposredno ili posredno u pogledu njihovog ocekivanog pravnog efekta.Ovo dejstvo parnicne radnje nekad nastupa, ve samim aktom da je radnja preduzeta (neposredna ), a nekada tek posle donosenja odluke povodom te radnje ( posredna) ili kada se ispune odredjene pretpostavke (saopstenje protivnoj stranci, davanje pristanka...). *Svest i volja subjekta i vaznost parnicnih radnji* Parnicno sposobno je ono lice koje ima poslovnu sposobnost.Osnov poslovne sposobnosti jednog lica je njegova sposobnost za rasudjivanje i upravljanje postupcima, da za svoje u pravu relevantno drzanje ima trazeni stepen svesti i volje: sposobno je da se samo stara o svojoj licnosti, pravima i obavezama, sposobno za rasudjivanje, sposobno da svoja prava licno drzi, sa njima rukovodi i raspolaze, odn. da ima razum i slobodnu volju.

Isti sadrzaj psihe subjekta - svest i volja, relevantni su i za parnicnu sposobnost. Svest se odnosi na poznavanje znacaja preduzete radnje, njene pravnosti: da je vrsenje te radnje uredjeno pravom i da je ona stvar pravne posledice. Volja je htenje da se ta radnje preduzme i da iz toga nastupe pravne posledice. Parnicne radnje se preduzimaju u sudskom postupku, povodom pravnog zahteva, postavljenog u tuzbi, radi njegovog dosudjena ili protivljenja da se on dosudi. 85

Sudski postupak je pravni odnos proceduralne prirode, koji se pokree, razvija i dovrsava radnjama stranaka.Svaki od ucesnika u postupku vrsi radnje , da bi za sebe postigao sto povoljniji pravni efekat. Ne moze se misliti da neko od ovih subjekata, inace parnicno sposobnih (sposobnih za rasudjivanje), nije znao ili nije mogao znati za pravnost radnje, koju preduzima u ambijentu,u kojem se iskljucivo operise sa pravom. Sposobnost za rasudjivanje i upravljanje svojim postupcima (svest i volja), kao bitni elementi postojanja poslovne sposobnosti, releventni su i za parnicnu sposobnost (ovde za punovazno vrsenje svih parnicnih radnji) Promene u svesti i volji, koje bi bile izazvane psihickim poremeajima, mogu dovesti u pitanje sposobnost subjekta i izazvati (trajni) prestanak parnicne sposobnosti. Ako se to pokaze u toku postupka i sud utvrdi da postoje izgledi da stranka nije parnicno sposobna, zastae sa postupkom, zatraziti da organ starateljstva povede postupak da se stranka stavi pod starateljstvo i potom odluci o vaznosti izvrsenih parnicnih radnji. Drugo je pitanje kada je doslo do kratkotrajnog poremeaja svesti volje, mahom izazvanog spoljnim uzrocima.To stanje se moze odraziti na konkretnu parnicnu radnju(obicno su to radnje izvrsene u zabludi, usled prevare ili pod prinudom) Sud je ovlasen da pazi i da pouci stranku i upotrebi druge instrumente, da predupredi ili spreci takve radnje.I ako se to desi, zavisno od vrste radnje, stranci moze stajati na raspolaganju mogunost opoziva ili izmene radnje ( eventualno i povraaj u predjasnje stanje) Povodom nekih parnicnih radnji i presude, donete na osnovu njih, izricito je odredjeno da se mogu pobijati zbog zablude, prevare ili prinude. Propisano je da se presuda na osnovu priznanja tuzbenog zahteva ili zbog odricanja od tuzbenog zahteva moze pobijati, ako je radnja priznanja ili odricanja data usled zablude, prevare ili prinude; ove izjave se mogu opzvati sve do donosenja presude. Iz ovih specijalnih odredbi ne sme se izvui zakljucak da zabluda, prevara ili prinuda nisu razlog za pravni lek po opstim pravilima parnicnog postupka. Oni to jesu samim tim sto spadaju u sferu utvrdjivanja cinjenica i primene materijalnog prava (naravno i procesnog), sto su nesumnjivo opste predvidjeni razlozi za zalbu. *Vrste parnicnih radnji* 1.Vrste parnicnih radnji po dejstvu 2. Vrste parnicnih radnji po sadrzaju , cilju i funkciji. 1.Vrste parnicnih radnji po dejstvu a) neposredne i posredne b) opozive i neopozive a)Neposredne i posredne parnicne radnje Svaka parnicna radnja je pravna cinjenica i kao takva stvara odredjeno dejstvo u postupku.Za sud nastaje duznost da na parnicnu radnju odgovori pozitivno ili negativno, pa i tako da prihvata njene procesne efekte. Prema trenutku nastanka procesnog dejstva, tacnije da li procesno dejstvo nastupa samim aktom preduzimanja radnje ili je za to potrebno da se donese sudska odluka, parnicne radnje se dele na: neposredne i posredne.

86

Neposredne parnicne radnje su one koje parnicnoj radnji svojstveni efekat stvaraju samim aktom izvrsenja radnje. I kada se povodom takve radnje donosi odluka, ona je samo deklaracija onoga sto postoji tek pod pretpostavkom da je parnicna radnja punovazna. Radnja, koja ne ispunjava pretpostavke koje se traze, nije valjana i kao takva e se oglasiti odlukom suda. Vazniji su primeri ovih radnji: tuzba u odnosu na pokretanje postupka, povlacenje tuzbe pre nego sto se tuzeni upustio u raspravljanje, izjave o mirovanju postupka, opoziv priznanja tuzbenog zahteva, povlacenje zalbe. Posredne parnicne radnje su one koje aktom vrsenja jos ne stvaraju toj radnji pretpostavljeni procesni efekat.Da bi to dejstvo nastalo potrebno je da se donese sudska odluka.Svakako, uz uslov da je radnja punovazna i da je trazenje osnovano. Nekada je to direktan, sledujui efekat jedne odredjene parnicne radnje (prigovor nenadleznosti, trazenje da se rociste odlozi); a nekad do dejstva dolazi tek u daljem vremenu , prema stepenu razvoja postupka ili u sklopu sa drugim procesnim radnjama stranaka i suda: tvrdnja da postoje odredjene cinjenice, predlog da se sprovedu dokazi, trazenje da se rociste odlozi, zahtev da se naknade troskovi postupka. Tuzba je u odnosu na pokretanje postupka neposredna radnja, a radnja kojom se trazi povoljna presuda je posredna. b) Opozive i neopozive parnicne radnje Opoziva parnicna radnja je ona koju stranka svojom daljom radnjom moze da izmeni ili da joj sasvim oduzme pravnu vaznost.Po prirodi stvari, opozive radnje mogu biti posredne radnje, tj. one koje nisu dovele do procesne posledice izrazene sudskom odlukom.Sa dobrim osnovom se misli da nisu opozive ni posredne radnje, koje su za stranku bile nepovoljne , ve u polazistu ili su to tek docnije postale. Na to upuuju i pojedina zakonska pravila, koja ogranicavaju ili uskrauju opoziv nekih radnji (neopozivi su npr.odricanje od prava na zalbu i odustanak od ulozene zalbe) Parnicne radnje koje stvaraju procesno dejstvo samim aktom preduzimanja neposredne radnje,nisu opozive. Posledica te radnje je ve nastupila u momentu kada je izvsena, tako da sudska odluka to samo deklarise (npr. povlacenje tuzbe pre nego sto se tuzeni upusti u raspravljanje). 2.Vrste parnicnih radnji po sadrzaju, cilju i funkciji a) b) c) d) Predlozi Tvrdnje Izjave pristanka i saglasnosti, saopstenja, pitanja Raspolaganje zahtevom na pravnu zastitu i predmetom spora. a)Predlozi Predlog je parnicna radnja, kojom se postavlja odredjeni zahtev, trazenje da se nesto dosudi, po sadrzini stvarne ili procesne prirode. Stvarni predlozi su pretezno i neposrednije usmereni na donosenje odluke o predmetu spora. 87

Najvazniji predlozi ove vrste su: tuzba, odbrana tuzenog sa trazenjem da se zahtev tuzbe odbije, trazenje da se sudskom odlukom odredi kompenzacija, pravni lek, ulozen radi izmene sudske odluke o tuzbenom zahtevu, protivljenje da se pravni lek usvoji. Tu spada i zahtev povodom nekih sporednih i incidentalnih pitanja, kao sto je npr. trazenje naknade troskova postupka. Procesni predlozi su trazenja da se sudskom odlukom ostvari odredjeno procesno dejstvo, tek u daljem ili u krajnjem ishodistu, usmereno na odluku o predmetu spora. Znacajniji primeri su: prigovor o nadleznosti, trazenje da se odredi mirovanje postupka, predlog radi povraaja u predjasnje stanje, predlog da se sprovedu odredjeni dokazi. b) Tvrdnje Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim i pravnim pitanjima, koje se odnose na predmet spora ili sam postupak (izjasnjenje o dokazima). Mogu se saopstiti samostalno, u sklopu sopstvenih, ve izjavljenih zahteva ili povodom procesne aktivnosti druge strane, kao i da se neposredno ugrade u osnovu podnetog predloga ili drugog trazenja. Tipicni primeri parnicnih radnji, koje imaju karakter tvrdnji su: izjave o cinjenicama, navodjenje, osporavanje ili priznanje cinjenica, izjasnjenje o dokazima, pozivanje na pravno pravilo ili stavove doktrine. c) Izjave pristanka i saglasnosti, saopstenja,pitanja Za nastupanje procesnog dejstva radnje jedne stranke nekada je potrebno da druga stranka izjavi svoj pristanak.Negativna izjava moze biti takve snage, da sasvim sprecava efekte radnje ili se pak, sudu daje ovlasenje da konacno odluci o njenom dejstvu.(povlacenje i subjektivno preinacenje tuzbe, nakon sto se tuzeni upustio u raspravljanje, objektivno preinacenje tuzbe, posto je tuzba dostavljena tuzenom). Tokom postupka stranke upuuju sudu saopstenja i pitanja, mahom u sastavu nekih drugih parnicnih radnji.Medjutim, prema situaciji u postupku to moze biti i samostalna radnja saopstenja ili pitanja upuena protivnoj strani( saopstava se adresa svedoka, daje se oznaka dokaznog predmeta, postavlja se pitanje svedoku). Parnicne radnje posmatrane prema funkciji vrsenja, da se postigne trazena pravna zastita ili protivljenje tome, dele se na radnje napada i radnje odbrane. d) Raspolaganje zahtevom na pravnu zastitu i predmetom spora. Premda su sve parnicne radnje u osnovi dispozicije procesnih prava, neke od njih su u tome izrazite, posto se neposredno odnose na samo trazenje pravne zastite. To su radnje, kojim se definitivno dovrsava ili zaustavlja parnicni postupak (povlacenje tuzbe). 88

Ovde se izdvajaju radnje, koje u svom procesnom dejstvu ili pored svog procesnog dejstva stvaraju, odn.imaju i materijalnopravne efekte, bilo direktne bilo indiriktne. Najvazniji primeri su: zakljucivanje sudskog poravnanja, priznanje tuzbenog zahteva, odricanje od tuzbenog zahteva. e) Nacin vrsenja i oblik parnicnih radnji *Nacin vrsenja parnicnih radnji* Parnicna radnja je izvrsena u momentu, kada se usmeno izjavi pred sudom ili se preda pismeno. Sud, po utvrdjenoj proceduri, ima na parnicnu radnju da odgovori pozitivno (da je prihvati i deklarise ili odredi nastupanje pravnih posledica) ili negativno ( da je odbaci ili odbije trazenje) Samo za neke parnicne radnje izricito je propisana pismena forma. To su: tuzba, odgovor na tuzbu dat pre odrzavanja (pripremnog) rocista, predlog za povraaj u predjasnje stanje, zalba i drugi pravni lekovi. Ostale parnicne radnje se preduzimaju usmeno na rocistu ili pismeno izvan rocista. *Usmene parnicne radnje* Polazei od osnovnog pravila, da sud u prvostepenom postupku raspravlja i odlucuje o tuzbenom zahtevu na temelju usmene rasprave, izvesno je da se sve te radnje vrse u usmenom obliku. Bilo bi nedozvoljeno sudjenje na osnovu pismenih izjava parnicnih stranaka. (izuzetak je kod izdavanja platnog naloga, u privrednim sporovima). Sta vise, stranke treba usmeno na rocistu (raspravi) da izloze svoje ranije preduzete pismene radnje: tuzbu i odgovor na tuzbu. Procesnim propisima nije blize uredjen nacin vrsenja, ni sadrzaj usmenih radnji stranaka.Pravilo je da se one vrse na nacin uobicajen u komunikaciji suda i stranaka, te da su stranke slobodne u odredjivanju njihovog sadrzaja. Propusti, nerazumljivost, upotreba nedolicnih izraza sprecavaju se ili otklanjaju neposrednom intervencijom suda.Usmene parnicne radnje se vrse na sudskim rocistima. *Pismene parnicne radnje (podnesci)* *Podnesci i njihove vrste* Zapaza se da je obimna procesna aktivnost stranaka u vremenu izvan ili izmedju rocista.Tu se kontakt suda i stranaka odvija putem pisanih radnji podnesaka stranaka. Tuzba, protivtuzba, odgovor na tuzbu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci) cl.100 ZPP. Pripremni podnesci- su oni u kojima se, povodom postavljenih zahteva, saopstavaju cinjenice i dokazi, koji se nameravaju izneti na raspravi.Vise su informacija ili upozorenje drugoj stranci. *Sadrzaj podneska* 89

Konacni i odredjujuci sadrzaj podneska je: oznacenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivaliste ili boraviste, odn.sediste stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika, ako ih imaju, predmet spora, sadrzinu izjava i potpis podnosioca. Podnesci moraju biti razumljivi, moraju sadrzavati sve ono, sto je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Ako izjava sadrzi kakav zahtev, stranka je duzna da u podnesku navede cinjenice na kojima se zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno. Podnesci, koje treba dostaviti protivnoj stranci, predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.Isprave koje se prilazu podnesku, podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu u izvorniku sud zadrzava u spisima predmeta, sve dok je to potrebno ( druga je strana moze razgledati) Posle toga se vraa podnosiocu na njegov zahtev.Sud moze naloziti podnosiocu da spisima prilozi prepis isprave. Ako je isprava prilozena u prepisu, sud e, na zahtev protivne stranke, naloziti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom sadrzinom. Kada je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odn. pregledati.Protiv ovih resenja nije dozvoljena zalba. *Postupak suda* Cl.103 ZPP - Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno, da bi se po njemu moglo postupati, sud e stranci, koja nema punomonika advokata, vratiti podnesak radi ispravke. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovo podnosenje podneska. Ako podnesak vezan za rok, bude ispravljen, odn, dopunjen i predat sudu u roku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana, kad je prvi put bio podnesen. Smatrae se da je podnesak povucen, ako ne bude vraen sudu u odredjenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odn. dopune, odbacie se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e ih umnoziti o trosku stranke, koja je propustila obavezu. Odredbe ovog clana ne primenjuju se, ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kada je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno, sud e ga odbaciti. Novcanom kaznom do 30 hiljada dinara parnicni sud kaznie lice koje u podnesku vredja sud, stranku ili drugog ucesnika u postupku. Ako se novcana kazna nije mogla naplatiti, sud e novcanu kaznu zameniti zatvorom u trajanju do 10 dana, vodei racuna o visini izrecene kazne. Zakljucak: Podnesci se sudu podnose samo u pismenom obliku (clan 100, stav 1. ZPP). Sud e ih vratiti stranci koja nema advokata radi ispravke (clan 103, stav 1. ZPP). Kada je advokat stranke podneo podnesak, koji je nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno, sud e ga odbaciti (clan 103, stav 6.ZPP). Uvedena je obaveza da e se podnesci, koji nisu doneti u dovoljnom broju primeraka umnozavati o trosku stranke u sudu, sto e skratiti nepotrebna odugovlacenja, koja su dosada postojala u praksi. Nepostovanje procesne discipline 90

Pravna zastita, u okviru sudske gradjanske procedure, ostvaruje se samo na osnovu zahteva ovsenog lica i sud kao drzavni organ, tako omoguava intervenciju drzave-da se svakome ostvari pravo na pravnu zastitu, putem prava na pravicno sudjenje. Posebno je potrebno naglasiti da se, pored novcanih kazni, uvode ovlasenja stranaka, da zbog nanete stete imaju pravo na dosudu naknade stete, sto ne predstavlja kaznenu odredbu, ve specificni osnov iz zakonske odredbe clana 182, stav 1. Novi postupak moze biti duzi od osnovnog i moze se razdvojiti zbog celishodnosti. Aktivno legitimisana je stranka u postupku, a pitanje je ko sve moze biti pasivno ligitimisan, s obzirom na razlicite mogunosti krsenja procesnih ovlasenja od lica, zbog kojih je stranka u postupku pretrpela stetu. 46. PARNICNE RADNJE SUDA * O parnicnim radnjama suda* U nasem procesnom sistemu parnicna delatnost suda nije samo organizovana i kontrolna, tako je strankama prepusteno da postupak razvijaju i dovedu do stepena da se u pravnoj stvari presudi. Funkciju sudjenja u parnicnom postupku sud ostvaruje vrsenjem procesnih radnji. To su: nekad samo radnje prijema i evidencije, zatim radnje kojim se postupak usmerava na odredjeno kretanje ili sadrzaj, radnje preduzete radi prikupljanja procesnog materijala i formiranja cinjenicne gradje, radnje kojim se nesto saopstava, radnje koje cine odluke o nekom procesnom ili materijalnom pitanju. Sudske radnje, istina u nesto izmenjenom znacenju, mogu biti usmene i pismene, pa i konkludentno izrazene. Po svom znacaju ili po tome sto cine jednu relativno samostalno ili svojevrsno uredjenu celinu, iz kruga procesnih radnji suda, izdvajaju se odredjene vrste radnji. To su: 1.odluke (uopste), 2.radnje upravljanja postupkom, 3.vodjenje sudskog zapisnika, 4.dostavljanje. 1.Sudske odluke i njihove vrste Sudska odluka je akt suda, donet u vrsenju sudske vlasti, kojom se na odredjeni nacin uredjuje jedna procesna ili materijalnopravna situacija, te nalaze subjektima na koje se odnosi da po odluci postupe ili da se njenom odredjenju povinuju. Po sadrzaju presudjenja odluke su: a) Kondemnatorne - nalaze se odredjeno cinjene ili necinjenje, b) Deklaratorne-utvrdjuje se postojanje ili nepostojanje procesnog ili materijalnog pravnog odnosa, c) Konstitutivne - uspostavlja se novi ili menja, odnosno ukida do tada postojei pravni odnos. Odluke donosi sudija ili sudsko vee. Sudija donosi odluku kao inokosni sudija u pravnim stvarima, u kojim sudi sudija pojedinac.Isto, u svojstvu predsednika vea, u pitanjima o kojim se odlucuje izvan sednica vea, pre odrzavanja glavne rasprave ili izmedju rocista za glavnu raspravu. 91

Vee donosi odluku u pravnim stvarima u kojim se sudi pred veem, izuzev spomenutih situacija u kojim i ovde odluku donosi predsednik vea. Vee odlucuje na nejavnoj sednici i u posebnoj prostoriji. Izuzetno, u jednostavnijim stvarima, na samoj raspravi. Clanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima o kojim se treba odluciti.Doneta je ona odluka za koju se izjasne svi ili vecina clanova vea. Sudske odluke se donose u formi presude ili resenja. Presuda je akt kojim se odlucuje o glavnoj stvari.O osnovanosti tuzbenog ili, kako se to obicno kaze u meritumu (meritum-zasluzan, od "mereo"-zasluziti, dobiti, ovde povoljnu presudu). Skoro bez ikakvih odstupanja, u presudi se odlucuje primenom materijalnog prava. Izuzetno, najvise zbog prirode pravne zastite, koja se u odredjenim situacijama trazi, sud odlucuje resenjem.Medjutim i to je meritorna odluka, posto se njom odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. ( u sporovima zbog smetanja drzavine) Resenjem se odlucuje o proceduralnim stvarima, primenom procesnog prava. To je niz procesnih situacija u kojim treba da se odluci o pojedinim pitanjima o vodjenju postupka, njihovom toku, kretanju i razvoju.Resenjem se odlucuje o troskovima postupka, sto je materijalnopravno pitanje, ali je sporedno trazenje. 2. Radnje upravljanja postupkom Radnje upravljanja postupkom (parnicom) su grupacija u koju spada najvei kvantum procesne delatnosti suda. Nekad su blize oznacene kao radnje koje spadaju u krug pripremnih radnji i radnje koje cine rukovodjenje glavnom raspravom, mislei tim prvenstveno na vreme njihovog preduzimanja prema pojedinim etapama postupka.Vrse se po sluzbenoj duznosti kao samostalne, ili se izrazavaju kao sudska odluka resenjem. To su radnje koje sud preduzima u vodjenju postupka, od pokretanja do njegovog dovrsetka.Njima se deluje na razvoj postupka u vremenu. Na to ukazuje i sam pregled znacajnijih radnji upravljanja postupkom: zakazivanje i odlaganje rocista, odredjivanje i produzavanje sudskih rokova, prekid postupka po odluci suda, zakljucivanje glavne rasprave, dostavljanje tuzbe na odgovor, odrzavanje pripremnog rocista, pozivanje da se na rocistu izloze tuzba i odbrana, odredjivanje da se predje na dokazni postupak i utvrdjivanje redosleda dokazivanja, odredjivanje spajanja ili razdvajanja postupka, stav o donosenju delimicne presude ili medjupresude ....itd. Znacaj identifikacije i izdvajanja radnji upravljanja postupkom, najvise je izrazen u uspostavljenom procesnom rezimu njihove vaznosti. Protiv odluka, koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave i koje se odnose na upravljanje postupkom, zalba nije dozvoljena(izuzetak: zalba je dozvoljena na resenje, kojim se prekida postupak, resenje o disciplinskim i kaznenim merama) Pravilo je nesto drugacije, kada su u pitanju radnje upravljanja postupkom, koje se vrse na glavnoj raspravi (radnje rukovodjenja glavnom raspravom).Tu samo nije dozvoljenja posebna zalba,tj. zalba se moze uloziti, tek povodom donete presude) 92

Polazei od preraspodele ovlasenja predsednika vea i vea, izvan glavne rasprave i na samoj glavnoj raspravi, u nekim situacijama se ve u toku rasprave, moze postaviti pitanje vaznosti radnje upravljanja postupkom, preduzete od predsednika vea.Tada konacnu odluku o vaznosti donosi vee u punom sastavu. Propisano je da sud nije vezan svojim resenjem, koje se odnosi na upravljanje postupkom.Moze opozvati ili izmeniti svoje resenje o odredjivanju rocista, produziti dati rok za preduzimanje neke radnje, odustati od izvodjenja dokaza, izmeniti stav i doneti medjupresudu. 3.Sudski zapisnik Preovladavanje usmenosti u prvostepenom postupku, redovno prisutna trajnost postupka, instanciona kontrola pravilnosti i zakonitosti rada suda, cine da je neophodno da se radnje suda, stranaka i drugih subjekata pismeno evidentiraju. Zato je propisano da sud sastavlja zapisnik o radnjama preduzetim na rocistu, te o vaznijim izjavama i saopstenjima strankama i drugih ucesnika u postupku, datih izvan rocista. O manje vaznijim izjavama ili saopstenjima nee se sastavljati zapisnik, nego e se samo staviti sluzbena zabeleska na spisu ( prijava promene adrese, predaja isprave ili nekog dokaznog predmeta). Zapisnik pise zapisnicar po kazivanju sudije. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vrsi radnja, dan i cas kad se vrse radnja, naznacenje predmeta spora, imena prisutnih stranaka ili treih lica i njihovih zakonskih zastupnika i punomonika. Zapisnik treba da sadrzi bitne podatke o sadrzini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi narocito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljucena, sadrzina izjava stranaka i njihovi predlozi, dokazi koje su stranke ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navodjenje sadrzine iskaza svedoka i vestaka, odluke suda donete na rocistu. Zapisnik se mora voditi uredno i u njemu se ne sme nista brisati, dodati ili menjati.Zapisnik se sastavlja na taj nacin, sto predsednik vea kazuje glasno zapisnicaru sta e uneti u zapisnik. Stranke imaju pravo da procitaju zapisnik ili da im se procita, kao i da stave svoje prigovore na sadrzinu zapisnika. Ispravke povodom prigovora se pisu na kraju zapisnika. Ono sto se precrta u zapisniku, mora ostati vidljivo. Zapisnik potpisuju presednik vea, zapisnicar, stranke i tumac. Svedok i vestak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo saslusanje vrsi pred zamoljenim sudijom ili predsednikom vea. Nepismeno lice ili lice koje se ne moze potpisati, stavie na zapisnik otisak kaziprsta, a zapisnicar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Zapisnik sadrzi podatke o strankama, sporu, oznacenje suda, naznacenje predmeta, naznacenje predmeta.On nije sam po sebi origineran izvor informacija, pa sud ne bi smeo, kao procesnu gradju, upotrebiti podatke, koji su uneti u zapisnik. 93

Izuzetak je zapisnik o izvodjenju dokaza pred zamoljenim sudijom drugog suda. Tada je za parnicni sud sam zapisnik izvor informacija.Postoji oboriva pretpostavka tacnosti onoga sto se u zapisniku odredjuje. O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod viseg suda, u postupku po pravnom leku, odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleska o veanju i glasanju.

47. Dostavljanje ( podnesaka, odluka, poziva)

a) O dostavljanju Shodno pravilima nacela obostranog saslusanja, potrebno je da se svaka stranka obavesti o parnicnim radnjama druge strane ili da joj se omogui da to neposredno i na vreme sazna ( dostavom podnesaka, dostavom poziva na rociste). Strankama treba dostaviti odluke suda, da bi se sa njima upoznale i postupile po dispoziciji, odnosno ulozile pravni lek. I trea lica upuuju podneske sudu, pa ih treba dostaviti strankama , kao sto se i treim licima dostavljaju podnesci stranaka i pozivi suda (obavestenje o parnici, poziv svedoku, vestaku, tumacu). Akt dostavljanja povlaci odredjene pravne posledice: smatra se da je stranka obavestena o radnjama protivne stranke, upoznata je da se protiv nje moze doneti presuda zbog propustanja ili odrediti mirovanje, saznaje da pocinje tei rok za ulaganje pravnog leka, svedok je upoznat da neodazivanje pozivu vodi novcanoj kazni ili prinudnom dovodjenju. Zato je u zakonskom tekstu dostavljanje sudskih pismena (podnesaka, odluka, poziva) detaljno uredjeno, kako u pogledu subjekata, tako i nacina, mesta i vremena dostavljanja. Dostavljanje pismena je u nasem postupku iskljucivo sudska radnja, bilo da to vrsi sud neposredno, bilo po njegovom odredjenju posta ili nadlezni organ opstine. U savremenim uslovima komunikacije, pismena se dostavljaju preko poste, a mogu se dostavljati i preko odredjenog lica, zaposlenog u sudu ili preko nadleznog organa opstine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi nacin, odredjen posebnim zakonom. Dostavljanje je sudska radnja. Sam sudija moze preduzeti radnje dostavljanja (odlaganjem rocista, zakazivanjem novog) ili to naloziti dostavnoj sluzbi suda (obicno za dostavljanje u mestu suda, putem sudskog dostavljaca) U dostavljanje se nekad ukljucuju i drugi subjekti. Do toga dolazi po izricitoj odredbi zakona ili prema okolnostina nastale situacije.Vazniji su primeri:vojnim licima, pripadnicima policije, zaposlenima u saobraaju, pozivi se dostavljaju preko vojne komande odn. neposrednog staresine, licima lisenim slobode preko uprave zatvora, kaznenopopravne ustanove, odn.vaspitnopopravnog doma. Dostavljanje se moze izvrsiti predajom pismena domaru zgrade, susedu adresata ili licu koje s njim radi, ako su voljni da pismeno prime i predaju ga adresatu. b) Adresat i primalac pismena Redovno su adresat (lice kojem je pismeno upueno) i primalac (lice kome treba ili kome se moze predati pismeno) isti subjekti, bar kada su u pitanju fizicka lica. 94

Pismeno se, medjutim, moze predati i odraslom clanu domainstva adresata (nesto je drugacije za pismena, koja se dostavljaju licno) Za stranku koja ima zakonskog zastupnika ili punomonika, pismena se dostavljaju ovim licima (to ne vazi kada je punomonik drzavnog organa ili pravnog lica iz reda njihovih radnika po cl.134 ZPP dostavljanje tada ide prema opstem pravilu; poziv radi izjasnjenja ili saslusanja, dostavlja se licno stranci). Kada stranka ima vise zakonskih zastupnika ili punomonika, dostavljanje se vrsi samo jednom od njih. U slucaju da vise lica zajedno tuze, a nemaju zajednickog zakonskog zastupnika, odn. punomonika, sud ih moze pozvati da u odredjenom roku a imenuju zajednickog privremenog zastupnika za prijem pismena. Istovremeno e sud obavestiti tuzioce, koga e od njih smatrati zajednickim(privremenim) zastupnikom, ako oni u datom roku ne odrede zajednickog punomonika. c)Dostavljanje u inostranstvu i dostavljanje licima koja imaju pravo na imunitet. Dostavljanje licima (nezavisno od njihovog drzavljanstva)i ustanovama u inostranstvu ili strancima, koji imaju pravo imuniteta, vrsi se diplomatskim putem, izuzev ako je medjunarodnim ugovorom drugacije odredjeno. Ako su u pitanju nasi drzavljani, koji se nalaze u inostranstvu, pismeno se moze dostaviti preko konzulata, odn. konzularnog ili diplomatskog predstavnika.Ovo dostavljanje je punovazno, samo ako lice, kome se pismeno dostavlja, pristane da ga primi. d) Punomonik za primanje pismena Stranku ( ili njenog zakonskog zastupnika), koja se nalazi u inostranstvu, a kod nas nema punomonika, pozvae sud da u odredjenom roku u nasoj drzavi imenuje punomonika za prijem pismena (ovo dostavljanje se vrsi diplomatskim putem). Ako stranka ne odredi punomonika za prijem pismena, sud e stranci postaviti privremenog zastupnika, ovlasenog za prijem pismena i o tome e je obavestiti. Ovaj privremeni zastupnik moze da vrsi samo one procesne radnje , koje su vezane za dostavljanje pismena. e) Vreme i mesto dostavljanja Dostavljanje se vrsi radnim danom i to danju.Pismeno se moze dostaviti i u drugom vremenu, ako primalac to prihvata ili ako tako sud odredi( dostavljac treba da pokaze odluku suda). Dostavljanje se vrsi u stanu ili na radnom mestu lica kome je pismeno upueno.I ovde se dostavljanje, moze izvrsiti na drugom mestu, ako primalac na to pristane ili ako tako sud odredi. Drzavnim organima, organima lokalne samouprave i organima drugih oblika teritorijalne organizacije, dostavljanje se vrsi predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlasenom za prijem pismena. Dostavljanje pravnim licima vrsi se u prostorijama pravnog lica, a moze se izvrsiti i predajom pismena zaposlenom ili clanu pravnog lica, koji se zatekne u kancelariji, odn.poslovnoj prostoriji. Javnom tuzilastvu i javnom pravobranilastvu dostavljanje se vrsi predajom pismena pisarnici ovih ustanova. Dostavljanje advokatu kao punomoniku moze se obaviti predajom pismena njegovom sluzbeniku, u advokatskoj kancelariji. f)Nacin dostavljanja (predaja pismena i dostavnica) 1.Dostavljanje pismena koja se ne moraju licno predati adresatu, 95

2.Dostavljanje licno adresatu, 3.Dostavljanje oglasom, 4.Dostavljanje kada je odbijen prijem, 5.Dostavnica. 1.Dostavljanje pismena koja se ne moraju predati licno adresatu Dostavljanje, u stanu ili na radnom mestu, vrsi se predajom pismena adresatu.Ako nisu u pitanju pismena, koja se predaju licno, otsustvo adresata nije smetnja, da se ve u prvom mahu izvrsi dostavljanje. Ako se adresat ne zatekne u stanu, pismeno se predaje nekom od odraslih clanova njegovog domainstva.Ta lica su duzna da prime pismeno,tj.ne mogu sa osnovom odbiti prijem i tako spreciti dostavljanje.Otsustvo ovih lica dozvoljava da se pismeno preda susedu, ali samo ako on na to pristane. Ako se dostavljanje vrsi na radnom mestu, ako se adresat tamo ne zatekne, pismeno se moze predati licu, koje radi na istom radnom mestu.Potrebno je da to lice pristane da primi pismo. Pismeno se ne moze predati licu, koje ucestvuje u parnici kao protivnik adresata. Isto tako, pismeno se ne predaje ovim licima ni onda, ako je ve tada izvesno da ona nee moi na vreme da obaveste adresata (pismeno se vraa sudu, uz naznaku gde se adresat nalazi) Kada je pismeno predato drugom licu, smatra se da je sa tim danom dostavljanje uredno izvrseno.Ta druga lica su u pravnoj obavezi, da adresatu na vreme predaju pismeno.Ukoliko to ne budu mogli da ucine, pismeno treba vratiti sudu i saopstiti gde se adresat nalazi. 2.Dostavljanje licno adresatu Odredjena pismena se, zbog njihovog znacaja, licno dostavljaju adresatu. Vazno je,na primer, da se zna:da je podneta tuzba, da pocinje da tece rok za ulaganje pravnog leka, da u utvrdjenom roku treba postupiti po naredbi. Zato je propisano da se tuzba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda, resenje protiv koga je dozvoljena zalba, dostavljaju licno stranci, njenom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ako se lice kome se pismeno mora licno dostaviti ne zatekne u stanu ili na radnom mestu, dostavljac treba da sazna kada to lice moze da nadje. Zatim e sastaviti pismeno obavestenje o vremenu i mestu sledeeg dostavljanja i pozvati adresata da tada bude u stanu ili na radnom mestu, radi prijema pismena.Obavestenje za adresata se ostavlja kod spomenutih lica, kojim se moze predati pismeno, za koje nije propisano licno dostavljanje. Ukoliko u tom vremenu na mestu dostavljanja ne zatekne adresata, dostavljac e u predaji pismena, postupiti po pravilima za dostavljanje onih pismena, koja se ne moraju licno predati(dostavljanje javnim tuzilastvima, javnom pravobranilastvu i drugim drzavnim organima i pravnim licima-cl.134 ZPP). 3.Dostavljanje oglasom Kada stranka ili njen zakonski zastupnik u postupku do momenta dostavljanja drugostepene presude, kojom se parnica dovrsava promene svoje prebivaliste, duzni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne ucine, a dostavljac nije mogao saznati njihovu adresu, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja za tu stranku, vrse stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavljanje se tada smatra izvrsenim, po isteku 8 dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda. 4.Dostavljanje kada je odbijen prijem Lice kome je pismeno upueno, odrasli clan njegovog domainstva ili ovlaseni radnik drzavnog organa, odn.pravnog lica, ne mogu da sprece dostavljanje odbijanjem prijema. 96

Kada, bez zakonskog razloga, odbiju da prime pismeno, dostavljac e pismeno ostaviti u stanu ili u prostorijama gde to lice radi. Na dostavnici ce napistai dan i sat dostavljanja, razlog odbijanja prijema i mesto gde je pismeno ostavljeno, te se sa tim smatra da je dostavljanje izvrseno. Dostavnica je sudski pismeni akt u koji se unose svi bitni momenti povodom dostavljanja. Ima snagu javne isprave i kao takva je osnovni dokaz pravilnosti dostavljanja. Medjutim, ne i jedini.Ako je dostavnica nestala ili nije u svemu uredna (datum je netacan ili necitljiv), dostavljanje se moze dokazivati i drugim dokaznim sredstvima. Dostavnicu potpisuje dostavljac i primalac pismena sa tim da primalac treba slovima da napise dan prijema. Zakljucak: Odredbe novog zakona predvidjaju, da se dostavljanje moze izvrsiti i preko pravnog lica, registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja u zemlji ili inostranstvu (clanovi 127,130,stav2. ZPP). Ovakva mogunost e omoguiti ubrzavanja postupaka. Svim pravnim licima dostavljanje se mora izvrsiti preko lica ovlasenog za primanje pismena (clan 128.ZPP). Ovakva odredba ukazuje na odgovornost dostavljaca, bilo da je sudski, postar ili neko tree ovlaseno lice.Da bi se sankcionisalo njegovo nepostovanje, sud je u obavezi da primenjuje ovlasenja iz glave XV ovog zakona. Radi postovanja privatnosti stranke, dostavljanje se moze izvrsiti od 07,00 do 22,00 casa (clan 134, stav1. ZPP), ali u posebnim situacijama (stav 2) predvidjeno je da se moze izvrsiti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda, koju je dostavljac duzana, na zahtev, da pokaze. Clan 140. ZPP, koji se odnosi na bezispesno dostavljanje, ne odnosi se i na licno dostavljanje, predvidjeno clanom 136.ZPP, ali svakako daje mogunost efikasnije dostave. Sporazum o adredsi dostavljanja (clan 143.ZPP) takodje e predstavljati bitnu olaksicu u pogledu nacina urucenja poziva i pismena. Zakon vise ne sadrzi odredbe, koje ukazuju na obavezu suda da po sluzbenoj duznosti pribavlja adrese stranaka. Budui da je kog nas uobicajeno da se onemoguava razgledanje spisa licima, koja nisu stranke u postupku, bez obzira na dokazivanje njihovog pravnog interesa, sudska praksa mora da omogui doslednu primenu odredbe clana 145.ZPP, da se ne bi krsilo nacelo javnosti u smislu evropskih standarda. 48. Vreme vrsenja parnicnih radnji- rokovi i rocista 1.Rokovi a) Rokovi i njihove vrste b) Racunanje i odrzavanje rokova a) Rokovi i njihove vrste Rok je vreme odredjeno za preduzimanje pismene parnicne radnje i vreme u kojem se radnja jos ne sme izvrsiti (dilatorni rok). Za usmene radnje to su rocista, pa je vreme odrzavanja rocista, bilo u celini bilo delom, vreme odredjeno za preduzimaje parnicnih radnji (prigovor mesne nadleznosti moze se izjaviti tokom pripremnog rocista ili na prvom rocistu za glavnu raspravu do upustanja tuzenog u raspravljanje). Parnicna radnja izvrsena po isteku roka se po pravilu se ne uvazava( drugacije je ako je rok monitoran, odnosno instrukcioni nepravi rok). Treba razlikovati: I 97

* Procesnopravne rokove (uredjene procesnim pravilima), * Materijalnopravne rokove (normirani materijalnopravnim propisima i relevantni su za vrsenje ovlasenja i duznosti u takvim pravnim odnosima). Kada materijalnopravni rok vodi prekluziji prava, na sta sud pazi po sluzbenoj duznosti, posto je u pitanju primena prava, a ovde pravo vise ne postoji, zahtev tuzbe, odnosno prigovora se odbija. Medjutim, propustanje roka za podnosenje tuzbe, uvedenog materijalnopravnom normom, povinava se posledicama, predvidjenim za protek procesnih rokova i tuzba se odbacuje. Rokovi se redovno odredjuju za parnicne radnje stranaka, nekad i za radnje suda (presuda se donosi odmah ili u roku od 8 dana od zakljucivanja rasprave) Ipak, rokovi odredjeni za radnje suda su mahom instrukcione prirode, pa njihovo neodrzavanje ne povlaci neposredne sankcije. Rok se obicno odredjuje kao: II (bezuslovan,zapovednicki,imperativ) * Peremptorni rok (protekom roka prestaje pravo da se radnja preduzme-nastupa prekluzija-prestanak vazenja prava, posto su svi zakonski rokovi prosli, a nista nije ucinjeno da se takvo pravo sacuva) * Dilatorni rok (radnja se ne sme izvrsiti pre nego sto protekne odredjeno vreme-ne moze se traziti nastavak postupka, pre nego sto protekne tri meseca od dana kada je nastupilo mirovanje). III * Zakonski rokovi (odredjeni zakonom), * Sudski rokovi (odredjeni odlukom suda). Nekad je zakonom odredjena najvisa duzina roka, do koje se sme odrediti sudski rok (sud moze odrediti rok za odgovor na tuzbu u trajanju do 15 dana, izuzetno i najduze u trajanju do 30 dana). Ni sud ni stranke ne mogu menjati zakonske rokove.Oni ex lege prestaju da teku, kada se postupak prekine, a pocinju da teku iznova od momenta kada se postupak nastavi). Sudske rokove odredjuje sud prema okolnostima, koje se pojavljuju u postupku i prirodi parnicne radnje.Rok se moze produziti po predlogu zainteresovanog lica, ako postoje razlozi koji to opravdavaju.Predlog se naravno mora podneti pre nego sto rok protekne. Sudski rokovi prestaju da teku u slucaju mirovanja postupka (isto i prekida), a pocinju iznova kada se postupak nastavi. U procesnom sistemu prisutna je i podela na: IV * Subjektivne rokove (tok roka zavisi od saznanja stranke o dogadjaju ili od nastupanja mogunosti da radnju preduzme; npr.rok za ulaganje predloga za ponavljanje postupka), * Objektivne rokove (pocetak toka roka zavisi od nekog momenta ili okolnosti, izvesne u nastupanju, nevezano od saznanja ili mogunosti stranke). b) Racunanje i odrzavanje rokova *Racunanje rokova* 98

Procesni rokovi se u parnicnom postupku racunaju u danima, od ponoi do ponoi, mesecima i godinama (vreme odredjeno prema rocistima racuna se i u uzim vremenskim jedinicama). Dan dostavljanja saopstenja ili drugog dogadjaja od kojeg pocinje da tece rok, ne uracunava se u vreme odredjenog roka. Praznicni dani i dani na koje se ne radi u toku roka, racunaju se u vreme odredjeno za rok.To ne vazi za zadnji dan roka.Ukoliko zadnji dan roka pada na drzavni praznik, u nedelju ili koji drugi dan kada sud ne radi, rok istice protekom prvog idueg radnog dana. Kod rokova odredjenih na dane, rok istice u pono zadnjeg dana po broju dana roka. Kada je duzina roka odredjena u mesecima ili godinama, rok se zavrsava protekom onog dana poslednjeg meseca, odn.godine koji po svom broju odgovara danu na koji je rok poceo da tece( cetvoromesecni rok koji je zapoceo 30. aprila, zavrsava se u pono 30. avgusta).A ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok se zavrsava zadnjeg dana u tom mesecu (cetvoromesecni rok zapoceo 31.jula zavrsava se 30. novembra). *Odrzavanja rokova* Rok je odrzan i radnja stranke je u pogledu vremena vazea, ako je izvrsena pre isteka roka, preduzeta pred sudom ili je pismeno predato sudu ( resenje je drugacije kod dilatornih rokova). Po pravilu, radnju preduzetu po isteku roka, sud ne uvazava. Izuzetak su instrukcioni odn.monitorni rokovi.U stvari, oni i nisu pravi rokovi, posto se njima stranka samo poucava ili upuuje da izvrsi procesnu radnju. Stroge posledice propustanja rokova u nekim situacijama su ublazene.To se cini uvodjenjem pretpostavke da je radnja izvrsena u roku, mada podnesak do isteka roka nije bio predat sudu: 1. Podnesak upuen sudu preko poste preporucenom posiljkom ili telegrafski, uzima se da je sa danom predaje posti predat sudu. 2. Za lica koja su u vojsci na obaveznoj vojnoj sluzbi, dan predaje podneska vojnoj jedinici, smatra se danom predaje sudu. 3. Za lica lisena slobode, dan predaje podneska upravi zatvora ili zavodu za izvrsenje zavodskih sankcija, smatra se danom predaje sudu. 4. Posebno je uredjena situacija, ako je podnesak vezan za rok, predat ili upuen nenadleznom sudu pre isteka roka, a stigne nadleznom sudu posle proteka roka. Tada se smatra da je na vreme podnet, ako se njegovo podnosenje nenadleznom sudu, moze pripisati neznanju ili omasci. Ova pravila se primenjuju i na rok u kojem se prema posebnim pravilima mora podii tuzba, a i na rok zastarelosti potrazivanja ili kakvog drugog prava. 2. Rocista Pravilo da sud odlucuje o tuzbenom zahtevu na osnovu usmene, neposredne i javne rasprave i najvazniji deo aktivnosti procesnih subjekata se odvija pred sudom. Sprovodei pravila, sud organizuje postupak tako da odredjuje vreme, mesto i predmet usmene rasprave (rociste), obavestavajui o tome i pozivajui stranke i druge ucesnike u postupku. U pravnom zivotu je redovna pojava da se rasprava odvija na vise rocista, pa i o istom predmetu raspravlja. Rociste je deo postupka, odredjeno vreme i mesto u kojem se, u prisustvu procesnih subjekata, vrse usmene parnicne radnje ( na rocistu se ne vrse pismene radnje). Pod pojmom rasprave ne treba razumeti samo dijaloge, suprostavljanja.Tu su i sva razmatranja, izlaganja, saslusanja i uopste ispitivanja jedne stvari. Sud odredjuje predmet izvodjenja rasprave na rocistu i radnje koje e se na rocistu obaviti. 99

To moze biti pripremno rociste, odredjeno za preispitivanje i pripremu procesnog materijala o kojem e se tek u daljem postupku temeljno raspravljati. Najvaznije je rociste za glavnu raspravu- rociste na kojem se raspravlja o osnovnim pitanjima bitnim za odlucivanje o zahtevu tuzbe. Znacajno je i rociste za javnu raspravu pred instancionim sudom. Za sprovodjenje dokaza uvidjajem izvan suda, radi saslusanja procesnog subjekta, koji ne moze da dodje pred sud ili povodom obezbedjenja dokaza, odredjuje se posebno rociste. Rociste se odrzava radi rasprave o predlogu za donosenje dopunske presude, predlogu za povraaj u predjasnje stanje i predlogu za ponavljanje postupka.

*Mesto odrzavanja rocista* Rociste se, po pravilu, odrzava u zgradi suda.Kad je to nuzno, rociste se odrzava i na drugom mestu(uvidjaj na nepokretnosti, saslusanje svedoka u bolnickim prostorijama). Izuzetno, to moze biti i podrucje drugog, ali samo susednog suda. I razlozi ustede u vremenu ili troskovima postupka mogu opredeliti, da se rociste odrzi izvan sudske zgrade(rociste za glavnu raspravu u mestu gde stanuju stranke i svedoci; uvidjaj na mestu nalazenja pokretne stvari). Mesto odrzavanja rocista odredjuje sud.Zalba nije dozvoljena. *Vreme odrzavanja rocista* Vreme odrzavanja rocista (dan i sat), odredjuje sud resenjem.Zalba nije dozvoljena. Sud poziva stranke i druga lica, cije je prisustvo potrebno, da dodju na rociste i upozorava ih na posledice neodazivanja(usvojen je izraz "zakazivanje rocista"). Uz poziv se stranci dostavlja podnesak, povodom kojeg je odredjeno odrzavanje rocista.Ukoliko se podnesak ne dostavlja, onda u pozivu treba navesti : ko su stranke, naznaciti predmet spora, radnje koje e se na rocistu izvesti, kao i svojstvo u kojem se lice poziva. Dan i sat odrzavanja rocista treba tako odrediti, da se poziv dostavi na vreme, da bi se pozvani mogao pripremiti i urediti svoj dolazak na sud. Za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu, strankama se poziv dostavlja najmanje osam dana pre dana odrzavanja rocista. Zakazivanje i pozivanje na rociste moze se izvrsiti i tako sto e se resenjem o odlaganju rocista, prisutnim odmah saopstiti i vreme odrzavanja sledeeg rocista. Rociste se redovno odrzava u prisustvu obe parnicne stranke ili bar jedne, uz pretpostavku da je druga bila uredno pozvana. Izuzetno, neka rocista se mogu odrzati, iako se stranke nisu odazvale pozivu ( rociste za raspravu o predlogu za povraaj u predjasnje stanje; rociste za izvodjenje dokaza pred predsednikom vea...) Sud obicno ne odredjuje vreme trajanja rocista.Mogue je ipak predvideti da e rociste trajati vise dana.Rociste se moze prekinuti i pred istim sudom nastaviti sledeeg dana. Rociste se dovrsava, kada se iscrpi predmet raspravljanja ili kada se rasprava odlozi za drugo rociste (odlaganje rocista). Sud moze odloziti rociste, kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kad za to postoje opravdani razlozi. Protiv resenje o odlaganju nije dozvoljena zalba. 100

49. Propustanje parnicnih radnji i vraanje u predjasnje stanje a)Propustanje rokova Zbog nepostojanja cvrste obaveze na vrsenje parnicnih radnji, prirodi procesnog prava ni malo ne odgovara podela na prave i instrukcione (monitorne) rokove. Rokovi u pravnoj nauci se, inace, dele na: Prave rokove, Instrukcione rokove. Ova podela je izvedena na osnovu razlicitih posledica propustanja rokova. Dok je za propustenje pravih rokova posledica gubitak prava ili sankcija, koja se sastoji u nametanju dalje pravne duznosti subjektu, dotle kod instrukcionih rokova posledice i nema ili je tek indirektno izrazena u otezavanju polozaja subjekta. Posledice propustanja pravih rokova u procesnom pravu su razlicitog intenziteta i skoro su identicne sa posledicama propustanja instrukcionih rokova. Ipak, postoji razlika, jer pravi rokovi imaju izrazenu pravnu posledicu. Posto je vrsenje procesnih radnji izraz ovlasenja subjekta, a ne njegova pravna duznost (obaveza) da deluje, razumno je da sankcionisanje propustanja roka ne ide dalje od prestanka prava da se radnja preduzme-prekluzije (ne i prinudi da se ona vrsi). U ovoj situaciji je ishodiste odbacivanje radnje, koja bi bila preduzeta po isteku roka. Ovo se, pre svega, odnosi na zakonske rokove, koji su veim delom prekluzivne prirode (rok za predlog za povraaj u predjasnje stanje, rok za pravne lekove, rok za prigovor mesne nadleznosti). Ipak, postoje zakonski rokovi, cije propustanje ne dovodi do prestanka prava na vrsenje radnje i koji se zato ne kvalifikuju kao prekluzivni. Posledice ovog propustanja su druge vrste i prirode. Sudski rokovi, nasuprot zakonskim, redovno i sami po sebi, ne vode prekluziji prava na preduzimanje parnicne radnje, bar ne u vremenu pre nego sto je sud odlucio o stvari, povodom koje je dat sudski rok ili u vremenu u kojem bi to dozvoljavao razvoj postupka (pismeni odgovor na tuzbu, moze se izjaviti i po proteku roka, prakticno sve dok na rocistu nije dat usmeni odgovor ili dok glavna rasprava nije zakljucena) Sta vise, u nekim situacijama i kad je sud odbacio radnju zbog proteka roka, stranka moze preduzeti istu radnju, ako to dozvoljava dalji razvoj postupka. Ve je poznato, da se podnesak vezan za rok, koji je ispravljen odn.dopunjen u roku odredjenom od suda, smatra da je predat sudu onog dana, kada je prvi put bio podnet. I kod propustanja sudskih rokova, posledica moze biti takva (utanjem), da se smatra da je preduzeta neka druga radnja. ( uzima se da je vraeni neuredni podnesak povucen, ako se u roku ne vrati sudu; propustanjem da se na vreme polozi kaucija za obezbedjenje sudskih troskova, smatra se da je tuzba povucena, odn.da je tuzilac odustao od pravnog leka). b)Propustanje rocista Rociste nije samo vreme u kojem se vrse usmene parnicne radnje, ve se moze posmatrati i kao rok za preduzimanje procesnih radnji, utvrdjen jednim dogadjajem, vremenskim intervalom, odredjenim duzinom rocista. Narocito, kada se radnja treba preduzeti do nekog momenta u toku rocista: Prigovor mesne nadleznosti se moze uloziti najdocnije do dovrsetka pripremnog rocista, ili Ako pripremno rociste nije odrzano, sve dok se tuzeni, na prvom rocistu za glavnu raspravu, nije upustio u raspravljanje. Prigovor da je po sporazumu nadlezan izabrani sud. 101

Kao sto je ve receno, rociste nije samo vreme u kojem se vrse parnicne radnje, ve je to i specifican nacin preduzimanja parnicnih radnji pred sudom i u prisustvu stranaka.Propustanjem rocista, stranka propusta i vreme i nacin, tj. mogunost da u tom vremenu i na taj nacin preduzima i saznaje parnicne radnje, odn. Da aktivno ucestvuje u tom delu postupka. Sa propustanjem rocista, neodazivanje stranke pozivu suda da na rociste dodje, izjednacava se napustanje rocista pre dovrsetka, i u odredjenim posledicama, kao pasivno drzanje stranke.Nepojmljivo je da sud propusti rociste.Sud moze odrzati rociste i kad je prisutna samo jedna stranka.Izuzetno, kako je ve izlozeno, neka rocista se mogu odrzati i onda ako su izostale obe stranke. Propustanjem rocista, stranka je prekludirana u vrsenju procesnih radnji, koje su se mogla preduzeti samo na tom rocistu. To su mahom pripremno rociste i prvo rociste za glavnu raspravu (ulaganje prigovora mesne nadleznosti,imenovanje prethodnika) Izostanak jedne stranke sa pripremnog rocista ili rocista za glavnu raspravu, vodi mirovanju postupka, ako to predlozi prisutna stranka.Isto je ako izostanu obe stranke ili ako prisutne stranke nee da raspravljaju.Posledica je da stranke ne mogu preduzimati parnicne radnje u vremenu od 3 meseca od dana mirovanja. Propustanju se, u odredjenim situacijama pridaje znacaj povlacenja tuzbe. Za tuzenog je naostrija posledica propustanja rocista- donosenje presude zbog propustanja. c) Povraaj u predjasnje stanje *Propustanje radnje i restitucija, *Pretpostavke za dozvolu restitucije (Povraaj u predjasnje stanje), *Postupak suda i odluka. *Propustanje radnje i restitucija* Ako stranka propusti rociste ili rok za preduzimnje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci, na njen predlog, dozvoliti da naknado izvrsi tu radnju(povraaj u predjasnje stanje), kada postoje opravdani razlozi za propustanje. Kada se dozvoli povraaj u predjasnje stanje, postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre propustanja i ukidaju se sve odluke, koje je sud zbog propustanja doneo. Posledice propustanja procesnih radnji, mogu se sanirati po pravilima propisanim za povraaj u predjasnje stanje-restituciju Propustanje u procesnom sistemu je znacajno, ako je stranka prekludirana u pravu da tu parnicnu radnju docnije preduzme, a ne postoje uslovi da se osnovne negativne posledice prepustanja otklone nekom drugom radnjom. Vazni primeri prekluzije su: Protek roka za zalbu dovodi do pravosnaznosti presude, Propust roka da se zalba ispravi ili dopuni vodi odbacicvanju zalbe, Propust rocista sprecava izjavu prigovora mesne nadleznosti. *Pretpostavke za dozvolu restitucije* (Povraaj u predjasnje stanje) Osnovne pretpostavke da se dozvoli povraaj u predjasnje stanje su: Prekluzija u vrsenju procesnih radnji, nastala usled propustanja roka ili rocista, 102

Nastupanje negativnih posledica za stranku, Opravdanje propustanja, Postovanje roka za podnosenje predloga za povraaj u predjasnje stanje. Propustanje je opravdano, ako je do toga doslo, usled nekog dogadjaja objektivne ili subjektivne prirode, koji je stranku sprecio da parnicnu radnju izvrsi do isteka roka ili da dodje na rociste (saobraajna nesrea, elementarna nepogoda, bolest) Predlog za povraaj u predjasnje stanje se podnosi sudu, kod koga je trebalo izvrsiti propustenu radnju, u subjektivnom roku od 8 dana od dana kada je prestao razlog, koji je izazvao propustanje ili ako je stranka docnije saznala za propustanje, da dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana propustanja, ne moze se traziti povraaj u predjasnje stanje(objektivni rok).Ne moze se traziti povraaj u predjasnje stanje, usled propustanja roka za podnosenje predloga za povraaj ili izostanka sa rocista odredjenog povodom tog predloga. Zabrana "restitutio restitutionis non datur", uvedena je da se stalnim trazenjem povraaja ne ugrozi donosenje odluke ili nastupanje njene pravosnaznosti. * Postupak suda i odluka* Predlog za povraaj u predjasnje stanje se podnosi sudu, kod koga je trebalo da izvrsiti propustenu radnju.Ukoliko se restitucija trazi zbog propustanja roka, stranka je duzna da istovremeno sa podnosenjem predloga izvrsi i propustenu radnju. Podneti predlog za povraaj u predjasnje stanje ne utice tok parnice. Sud, medjutim, moze odluciti da se postupak prekine do pravosnaznosti resenja o predlogu. Neblagovremen ili nedozvoljen predlog odbacuje predsednik vea resenjem. Odluka o osnovanosti predloga za povraaj u predjasnje stanje je u nadleznosti predsednika vea ili vea, zavisno da li se propustanje desilo u pripremnom postupku ili u vodjenju glavne rasprave. Povodom predloga sud odredjuje rociste, radi rasprave o osnovanosti trazenja. Rociste se odrzava i u odsustvu stranaka i nema mirovanja postupka.Rasprava na rocistu nije potrebna, ako su cinjenice, na kojim se predlog zasniva, opstepoznate. Kada sud usvoji predlog i dozvoli restituciju, parnica se vraa u ono stanje u kojem se nalazila pre propustanja.Odredjuje se ponovo odrzavanje rocista, odn.oglasava se da se pismena radnja prihvata, kao da je podneta u roku.Sudske odluke koje su bile donete, povodom propustanja parnicne radnje se ukidaju. Protiv resenja, kojim je predlog za povraaj u predjasnje stanje usvojen, nije dozvoljena zalba. Izuzetak je zalba iz osnova da je predlog usvojen, iako je bio protekao rok za trazenje povraaja u predjasnje stanje. Medjutim, protiv resenja kojim je predlog odbacen ili odbijen, zalba je dozvoljena. Zakljucak: Clan 106. ZPP tacno odredjuje nacine racunanja rokova. Resene su ranije dileme iz prakse, posebno nastale u vezi s primenom Zakonske regulative o radnim odnosima. Regulisano je da e se podnesak, upuen sudu telegrafskim putem, smatrati blagovremenim, samo ako uredan podnesak bude dostavljen naknadno, posiljkom, u roku od tri dana. Rokovi koji su odredjeni u institutu vraanja u predjasnje stanje su skraen, sto umanjuje zloupotrebe. 103

Predlog se mora podneti u roku od 8 dana od prestanka razloga za propustanje, tj.saznanja za razloge, a najduze do 60 dana(clan 112, stavovi2. i 3. ZPP). Predvidjeno je i da uz predlog stranka mopra podneti i predloziti odgovarajue dokaze, a ako to ne ucini bez rocista, predlog e se odbaciti (clan 115.ZPP). Nacelo usmenosti je postalo izuzetak (clan 115.ZPP).

50. Pojam, sadrzina, osnovi i odreenosti tuzbe

*Pojam tuzbe* Tuzbom se pokree parnicni postupak i zato taj akt ima prirodu inicijalne procesne radnje.Spada u sferu dispozicije, kao i sama parnica.Ne postoji drugi nacin da se postupak pokrene, niti parnica moze da opstane, ako vise nema tuzbe. Tuzba je procesna radnja, kojom tuzilac trazi od suda, da mu prema tuzenom dosudi pravnu zastitu odredjenog sadrzaja.Trazi se da presudom naredi tuzenom odredjeno drzanje ili da mu se, na pravno obavezujui nacin, saopsti kakvo njegovo ponasanje treba da bude. Na to moze da odgovori samo sud, kao nosilac sudske vlasti i u pravnom sistemu jedino ovlasena ustanova, da donosi sudske akte. Tuzeni, u veini situacija, moze da ispuni svoju obavezu ili da na drugi nacin prihvati ono, sto se u tuzbi tvrdi da je njegova duznost, a to daljnje vodjenje sudskog postupka cini suvisnim. Po sadrzaju pravne zastite, koja se prema tuzenom trazi, zahtev moze biti: Osuda tuzenog da nesto cini ili ne cini(kondemnacija); Utvrdjenje da neko pravo postoji ili ne postoji, odn.da je isprava istinita ili neistinita (deklaracija); Odredjivanje promene, preobrazaja u sferi pravnih odnosa (konstitucija). Tuzbom se odredjuje predmet postupka.Sud moze samo o tome da raspravlja i odlucuje i ne sme da dosudi ni vise, niti nesto drugo. Tuzba se podnosi sudu, pismeno ili usmeno za sudski zapisnik. Tuzilac treba da ima pravni interes da podnese tuzbu.Za neke tuzbe se to generalno i ex lege pretpostavlja (skoro sva trazenja kondemnacija i konstitucija), dok za neke tuzbe tuzilac treba da dokaze da postoji pravni interes, izuzev ako je postojanje pravnog interesa priznato specijalnim zakonskim pravilom ili sudskim aktom( trazenje deklaratorne pravne zastite) Iako je u svemu uredjen parnicnim procesnim pravom, tuzbeni zahtev ima dosta dodira i uticaja, kao odredjujui deo tuzbe, na materijalnopravne odnose ( prekid zastarevanja, izazivanje dospelosti). Gradjansko subjektivno pravo ili samo ovlasenje iz tog prava su, mnogo puta, u biti zahteva, da se prema tuzenom izrekne trazena pravna posledica. Iz prava svojine se zahteva povraaj stvari, povodom prava sluzbenosti trazi se zabrana uznemiravanja, iz ugovora o prodaji se zahteva isplata cene, usled povrede prava trazi se naknada stete. Medjutim, netacno bi bilo misliti, da su materijalna prava uvek osnov u tuzbenom zahtevu i trazenoj pravnoj posledici.Tome je primer tuzbeni zahtev sa trazenjem deklaracije, da pravo ili pravni osnov ne postoji, a on je upravo negacija subjektivnog prava. 104

Kako je ve ranije receno, predmet spora (parnice) je tuzbeni zahtev. Osnov dosudjenja pravne zastite ili izreke o pravnoj posledici, redovno je neko gradjansko subjektivno pravo, izvedeno iz materijalnopravne norme. Ali ono nije predmet spora, kako se tvrdi u civilistickim ucenjima o parnici. Izvesno je, da se usvajanjem tuzbenog zahteva, on sadrzinski prenosi u pojedinacnu pravnu normu, formulisanu u izreci presude, imajui tada prirodu (nekad samo dejstvo) pojedinacnog, konkretnog gradjanskopravnog pravila. Isto je i sa odbijanjem tuzbenog zahteva, samo sto tu dejstvo pojedinacne norme ide u prilog tuzenom (kaze se da se pravna zastita dosudjuje tuzenom). Sve dok se sadrzaj tuzbenog zahteva ne prenese u pojedinacnu normu, donetu sudskim aktom, on postoji kao pretenzija. Kada se sudskim aktom: Izrekne sankcija, Donese dopunska, alternativna pojedinacna norma u cilju reparacije ili restitucije povredjenog prava, Autoritativno deklarise postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, Ili odredi promena u sferi prava, moze se govoriti o relevantnom subjektivnom pravu ili ovlasenju sadrzanom u toj normi. Medjutim, tada vise nema spora, pa onda ni ta pojedinacna norma i subjektivno pravo, njom utvrdjeno, ne mogu biti predmet spora. Predmet spora je pretenzija na izricanje u tuzbenom zahtevu odredjene pravne posledice ili donosenje pojedinacne norme-sam tuzbeni zahtev. *Sadrzina tuzbe* Tuzba se podnosi pismeno, u formi i sadrzini podneska ili se daje usmeno na zapisnik parnicnog suda.I kada se daje usmeno na zapisnik suda, tuzba treba da bude sastavljenja isto kao i tuzba koju sama stranka podnosi. Tuzba treba da bude u sadrzini i formi propisanoj za sve podneske (ovde narocito treba izdvojiti: oznaku suda, oznaku i podatke o strankama i njihovim zastupnicima i potpis). Ve iz opsteg pravila o podnescima, mogao bi se izvesti potpun sadrzaj tuzbe.Ipak, neki posebni zahtevi o sadrzaju tuzbe, prvenstveno preciznost i rigoroznost odredjivanja, opredelili su donosenje specijalnih pravila o sadrzaju tuzbe. Zato, pored formule da tuzba treba da sadrzi sve ono sto i svi drugi podnesci, u zakonskim pravilima o tuzbi posebno su izdvojeni neki elementi, koji u ovom podnesku treba da budu oznaceni.Na jednima se insistira da moraju biti navedeni u tuzbi, a za druge se prepusta stranci, da ih unese u tuzbu u cilju kasnijeg, i za nju povoljnijeg, vodjenja postupka. Prema posledicama koje nastaju, ako se izostave ti elementi, odredjuju se: obligatorni elementi tuzbe i fakultativni elementi tuzbe. *Obligatorni elementi tuzbe* Obligatorni elementi tuzbe su: Zahtev u pogledu glavne stvari i sporednog trazenja, Cinjenice na kojima tuzilac zasniva taj zahtev, Oznaka suda, Oznaka stranaka, Potpis, 105

Vrednost spora (u parnicama povodom nenovcanog zahteva) Predlog dokaznih sredstava (ima veliku vaznost radi dokazivanja navedenih cinjenica).Neki autori smatraju predlog dokaznog sredstva obligatornim elementom tuzbe.Medjutim, izostanak predloga o dokazima ili prosto saopstenje da dokaza nema, ne bi dovelo tuzbu u pitanje, jer jos uvek stoji na raspolaganju pribavljanje dokaza saslusavanjem stranaka. Sa tuzbom u kojoj nisu uredno oznaceni svi obligatorni elementi, postupa se kao sa neurednim ili nepotpunim podneskom.Takva tuzba se odbacuje, ako se nedostaci ne otklone u roku. *Fakultativni elementi tuzbe* Fakultativni elementi tuzbe su ona trazenja, izjave ili podaci, koji se mogu uneti u tuzbu, ako stranka smatra da je to potrebno ili ako hoe ve u tuzbi da saopsti neku svoju pravno relevantnu izjavu ili da izrazi neko svoje trazenje: Saopstava pravni osnov tuzbe, Trazi da se tree lice obavesti o parnici, Predlaze da se obezbede dokazi, Zahteva izdavanje privremenih mera, Izjavljuje da odustaje od ugovora, Saopstava da je spremna da primi odredjenu novcanu svotu, umesto onoga sto trazi u tuzbenom zahtevu. *Stvarni (cinjenicni) i pravni osnov tuzbe* Potrebno je da se posebno obrati paznja na pravni osnov tuzbe-pravni institut, kategoriju, pravilo ili subjektivno ovlasenje, kojim stranka obrazlaze svoje pravo na dosudu ili interes da joj se dosudi tuzbeno trazenje. U nasem procesnom sistemu pravni osnov tuzbe je fakultativni elemenat. Stranka je duzna da navede cinjenice i izjavi svoj tuzbeni zahtev.Na sudu je da utvrdi, da li za to ima osnova u pravu i odredi pravilo iz kojeg se to pravo izvodi (nekad i pre presude, radi donosenja neke prethodne odluke) Ipak, u pravnom zivotu stranka redovno navodi i obrazlaze pravni osnov svoje tuzbe. Medjutim, to ni sud ni stranku ne obavezuje. Ako se iz navedenog osnova ne moze stranci dosuditi ono sto trazi, sud je duzan da ispita, da li postoji neki drugi pravni osnov, da se pozitivno odgovori na njen zahtev. Isto tako i stranka je ovlasena, da u postupku izmeni ranije odredjeni pravni osnov ili da u ovom delu sasvim povuce svoje izjave. U tuzbi mora da se saopsti stvarni dogadjaj i navedu sve cinjenice, koje cine taj dogadjaj. U tuzbi se moze rei: "Tuzeni je 1. marta 2003.g trebao da plati iznos od 1.000,00 dinara, pa posto to nije ucinio, trazi se da se obaveze na plaanje tog iznosa" Ovo je neuredna tuzba i ne bi bila podobna, da se s njom postupa, jer joj nedostaje cinjenicni i pravni osnov. Medjutim, sa dopunom:"Tuzenom je, po dogovoru, 1.februara 2003.godine dat zajam u iznosu od 1.000,00 dinara sa obavezom vraanja u roku od 30 dana; posto dug nije vratio, trazi se da se osudi da taj iznos isplati". Vidi se, da dodavanjem kvalifikatornih elemenata pravnog odnosa, tuzbeni zahtev postaje dovoljno odredjen (metod individualiziranja). Individualizacija, bitna za odredjenost tuzbenog zahteva, postize se oznakom pravnog osnova, te dosuda iz nekog drugog osnova ne bi bila dosuda istog zahteva U procesnim sistemima, u kojim se od stranke ne trazi oznaka pravnog osnova tuzbe, niti da eventualno oznacen osnov, obavezuje sud ili stranke, razumno je da se insistira na potpunom saopstenju cinjenica.Tu spada i nas sistem. 106

Tek kroz to se tuzbeni zahtev moze odrediti i razlikovati od moguih drugih takvih trazenja (metod supstanciranja).Stranke ovde nisu optereene duznosu, da u tuzbi postave pravni osnov svog trazenja.za to je, po pravilu, potrebno znanje i strucna pomo pravnika. Isto tako nisu izlozene riziku pogresne pravne kvalifikacije, sto vodi odbijanju zahteva na pravnu zastitu. Sudjenje se odvija i donosi presuda, kratko receno maksimom "mihi factum, dabo tibi ius"-dajte mi cinjenice, dau vam pravo.U spomenutom primeru se po metodu supstanciranja, tuzba ne bi odbila.Saopstene su sve cinjenice i sud treba primenom prava da presudi, da li je tuzeni obavezan da tu novcenu svotu plati.

*Odredjenost, priroda i znacaj tuzbenog zahteva* Iako je u parnicnom postupku neosporna aktivna uloga suda, narocito u vodjenju postupka i iznalazenju prava, sud ne sme da dosudi ni vise ni drugo od onoga sto je tuzbom trazeno (Non eat iudex ultra et extra petita partium). To je sustina koncepcije pravne zastite, koja se ostvaruje u parnici.Promovisana je zakonskim tekstom-cl.2 ZPP: "Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravicnu zastitu svojih prava. Sud ne moze odbiti da odlucuje o zahtevu, za koji je nadlezan." Posledica toga je da tuzbeni zahtev, mora biti tako odredjen, da se tacno znaju subjekti i vrsta, odn.obim trazene zastite-subjektivno i objektivno odredjenje. Svi zahtevi se mogu svrstati u tri sadrzaja po vrsti zastite: kondemnatorni (osudjujui)- trazi se da se tuzeni osudi da se nesto cini ili ne cini(da preda stvar, da plati novcanu svotu, da dozvoli prolaz preko svog zemljista); deklaratorni (utvdjujui)- trazi se da se sudskom odlukom utvrdi postojanje ili ne postojanje nekog pravnog odnosa,odn.istinitost ili neistinitost isprave (da li je zakljucen ugovor o prodaji, da ne postoje tudja stvarna prava na nepokretnosti, da je istinit potpis na ispravi); konstiutivni (preobrazajni)- trazi se da se izrekne neka promena u sferi pravnih odnosa ,tj.da se postojei odnos ukine ili izmeni ili da se uspostavi novi(da se brak razvede, da se umanji iznos ugovorne kazne, da se utvrdi konkursni rok). Tuzbeni zahtev je , po svojoj pravnoj prirodi, procesni institut. Tuzba se upuuje sudu sa trazenjem da se tuziocu prema tuzenom dosudi pravna zastita u sadrzaju oznacenom u tuzbenom zahtevu.Tuzeni, kao sto je ve receno, tome ne moze da odgovori.Trazi se sudska odluka. Tuzbeni zahtev je predmet parnice i uspostavlja se po pravilima parnicnog procesnog prava.Zato tuzbeni zahtev ne moze biti jedno od ovlasenja gradjanskog subjektivnog prava, a jos manje samo to pravo preneto u sferu sudskog postupka. Osnov dosudjenja pravne zastite redovno je neko gradjansko subjektivno pravo, izvedeno iz materijalne norme.Sve dok se sadrzaj tuzbenog zahteva ne prenese u pojedinacnu normu donetu sudskim aktom, on postoji kao pretenzija. Postojanje pravnog interesa je procesna pretpostavka i to treba tuzilac da dokaze.Sud, postupajui ex officio, odbacuje tuzbu ako utvrdi da tuzilac nema pravni interes da trazi sudsku deklaraciju. Zakljucak: 107

Novinom u clanu 187, stav 1. ZPP predvidjeno je da tuzba mora da sadrzi i vrednost predmeta spora, dok je stavom 2. utvrdjeno da e tuziocu, koji zivi u inostranstvu, ukoliko ne oznaci punomonika za prijem pismena, sud odbaciti tuzbu. Ovakva odredba, s obzirom na tumacenje u pogledu nacela postupka, ukazuje da vrednost predmeta spora predstavlja bitan elemenat tuzbe, samo kada je od znacaja za nadleznost suda, njegov sastav i u pogledu vrednosti, koja je od uticaja na ostvarenje prava na podizanje vanrednog pravnog leka revizijom. Tuzba sa vise tuzbenih zahteva regulise alternativno ovlasenje tuzioca, koje e sada otkloniti probleme u praksi, s obzirom na sadrzinu clana 190, stav 2. ZPP i ranije uobicejeno, a nepotrebno, odredjivanje vestacenja radi utvrdjenja vrednosti dugovane nenovcane cinidbe.

51. Vrste tuzbi

Prema prirodi prava, povodom kojeg se trazi pravna zastita, tuzbe se dele na: stvarnopravne (reivindikaciona, konfesorna, publicijanska), trazbenopravne, porodicnopravne, naslednopravne, stecajne, izvrsne, u uzem smislu procesne ( tuzba za ponistaj presude izabranog suda) i druge. U parnicnom procesnom pravu vazna je podela tuzbi po sadrzaju pravne zastite, koja se tuzbom trazi: 1. za osudu na cinidbu (kondemnatorna), 2. za utvrdjenje (deklaratorna), 3. za preobrazaj (konstitutivna). To su opsti tipovi tuzbi i mahom sva trazenja pravne zastite mogu se zahtevati jednom od ovih tuzbi, nezavisno od prirode prava, povodom kojeg se zahteva pravna zastita. 1.Kondemnatorna tuzba Kondemnatornom tuzbom se trazi od suda da se tuzeni osudi na odredjenu cinidbu (cinjenje) ili necinjenje( trpljenje i uzdrzavanje).U obligacionom pravu to je: davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje, a u izvrsnom postupku je:plaanje, davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje. To su, na primer, tuzbe sa zahtevom da se tuzenom naredi: da plati svotu od 10.000,00 dinara, da preda drzavinu nepokretnosti, da ne sprecava prelaz preko svog zemljista, da se u nonom vremenu uzdrzi od vrsenja preduzimacke delatnosti, koja ometa mir susedstva ... itd.

Za podnosenje kondemnatorne tuzbe dovoljna je tvrdnja tuzioca, da je povredjeno neko njegovo pravo, pa je tuzeni duzan da otkloni nastale posledice ili da uspostavi pravnost, koju nalaze pravni red. Dospelost prava nije uslov za podnosenje tuzbe, ve materijalnopravna pretpostavka za dosudu trazene zastite. 108

Pozitivan odgovor na ovu tuzbu je donosenje kondemnatorne presude.Ve sada treba rei, da je jedino je ova presuda podobna da se prinudnim putem izvrsi. 2.Deklaratorna tuzba Procesnim pravom je dozvoljeno da se trazi pravna zastita i onda ako je prisutna neizvesnost u postojanju nekog prava ili pravnog odnosa.Neizvesnost, svakako, ugrozava pravo ili pravnu poziciju pojedinca i remeti normalan tok pravnog zivota. Zato se uvazava interes pojedinaca, da traze da se takva nesigurnost eliminise, donosenjem odgovarajueg sudskog akta, deklaracijom o postojanju ili nepostojanju prava ili pravnog odnosa odredjenog sadrzaja (clan 188 ZPP). Kada se govori o postojanju prava ili pravnog odnosa, misli se na jedno pravo (ovlasenje) ili na celovit , kompletan pravni odnos: da je ugovoreno ovlasenje na jednostrani odustanak od pravnog posla, da je zakljucen ugovor o zakupu, da nije posebno ugovoren otkaz, da na nepokretnosti ne postoji sluzbenost prolaza. Kada je u pitanju neizvesnost o postojanju prava ili pravnog odnosa, gledano sa aspekta tuzbe, razlikujemo: 1.Pozitivnu tuzbu na utvrdjenje ( tvrdi se i zahteva se da se ustanovi da pravo postoji), 2.Negativnu tuzbu na utvrdjenje (tvrdi se da pravo drugog subjekta ne postoji i trazi se da se to ustanovi presudom). Specijalnim pravilom je dopusteno da se ovom tuzbom trazi utvrdjenje istinitosti ili neistinitosti isprave.To se odnosi na pitanje autenticnosti potpisa izdavaoca isprave, a ne i na istinitost njene sadrzine(da je ostavilac svojerucno potpisao testament, da je falsifikovan potpis na priznanici o isplati zajma) Pitanje istinitosti sadrzine jedne isprave, utvrdjuje se u postupku, u kojem se isprava prezentira, radi dokazivanja odredjenih tvrdnji postupka, u kojem autenticnost potpisa na ispravi nije samostalan zahtev tuzbe. Deklaratornom tuzbom se, inace, ne moze traziti utvrdjivanje cinjenica.Tim se, naravno, ne misli na cinjenice, cije je utvrdjivanje potrebno, da bi se deklarisalo postojanje ili nepostojanje prava. Ne moze se uvek traziti pravna zastita, koje se postize sudskom deklaracijom o postojanju ili nepostojanju prava. To suzavanje prava na deklaratornu tuzbu, izrazeno je pravilom da podnosilac tuzbe mora imati pravni interes da zahteva ovu vrstu zastite (cl.188). Pravni interes predstavlja jednu konkretnu relaciju iz koje se izvodi opravdana potreba tuzioca da trazi deklaraciju suda o postojanju (nepostojanju) prava odredjenog sadrzaja. Ovakva tuzba se moze podii, kada je to posebnim propisima predvidjeno, odn. kad tuzilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili nekog pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za cinidbu iz istog odnosa ili istinitost, odn. neistinitost neke isprave, ili kad tuzilac ima neki drugi pravni interes. Postojanje pravnog interesa je procesna pretpostavka i to treba tuzilac da dokaze. Sud, postupajui ex officio, odbacuje tuzbu, ako utvrdi da tuzilac nema pravni interes da trazi sudsku deklaraciju. 3.Konstitutivna tuzba Promene u sferi prava izrazene u pravnim odnosima, stvaranju novih, promeni postojeih ili ukidanju dotadasnjih, redovno su rezultat volje subjekata, koji su te odnose ve uspostavili ili tek hoe da ih uspostave(zakljucivanje, izmena ili raskid ugovora, promena ili opoziv testamenta). 109

Medjutim, nisu ni malo retke situacije u kojim je dozvoljena promena jednostranom izjavom volje, mada je odnos nastao dvostranim pravnim poslom (saglasnom izjavom dve volje).To moze biti po ovlasenju iz zakona, bilo da je ono dato radi normalnog odvijanja pravnih odnosa, bilo kao sankcija za postupke protivne pravu. Na primer: otkaz ugovora o zakupu ili ugovora o stanovanju, zakljucenih na neodredjeno vreme; raskid ugovora o prodaji zbog nedostatka stvari; raskid ugovora o posluzi zbog osteenje stvari. Isto tako, ovo ovlasenje moze biti utvrdjeno sporazumom stranaka. Na primer: · pravo prece kupovine, · pravo odustanka kod ugovora o kupovini na probu. Tako stvorene promene u pravu nastaju, ve samom izjavom volje, izrazavanjem dve saglasne volje ili saopstenjem volje ovlasenog lica drugom subjektu.Nije potreban akt drzavnog organa (obicno sudskog), kojim bi se sankcionisalo nastupanje promene. Ukoliko se jedna strana protivi promeni ili ne prihvata da je promena nastala tvrdei, da u sferi prava nije stvoreno nista novo, subjektu koji je izjavio promenu stoji na raspolaganju deklaratorna tuzba.Moze da trazi da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa odredjene sadrzine. U nekim specijalnim situacijama, zakonom se dozvoljava promena u odredjenim pravnim odnosima (mahom dvostranim poslovima), po posebnom pravnom rezimu. Jedna grupa tih situacija je ona u kojim stranke mogu saglasnom voljom da vrse promene u pravnim odnosima.Medjutim, ako se tome protivi jedna strana, onda se drugoj dozvoljava da trazi promenu tih pravnih odnosa (izmena ugovora ili njegov raskid zbog promenjenih okolnosti). Ovde stranka ne moze da postigne promenu izjavom samo svoje volje(jednostrano). Zato je potrebno da podnese tuzbu sa zahtevom na promenu (preobrazaj) i da se sudskom presudom uspostavi ta promena, ako je zahtev osnovan da se konstituise preobrazaj u pravu. Drugu grupu cine one situacije u kojim se promena u pravnim odnosima ne moze postii ni ako o tome postoji saglasnost subjekata. Neophodno je da se u sudskom postupku trazi promena i da se o tome donese preobrazajna presuda (tuzba radi ponistenja braka, tuzba radi razvoda braka). I u jednim i u drugim situacijama preobrazaj se uspostavlja presudom i nastupa u momentu njene pravosnaznosti. Pravni interes za podnosenje kontitutivne tuzbe se ne trazi, izuzev ako je nesto drugo odredjeno( tako, pravo na tuzbu za ponistaj braka pripada i treim licima, ako za to imaju neposredan pravni interes). Dovoljna je tvrdnja tuzioca da je ovlasen da zahteva promenu u pravnim odnosima i da je zakonom propisano, da se promena ostvaruje ili jedino moze ostvariti donetom presudom. 52.KUMULACIJA TUZBENIH ZAHTEVA 1.Pojam i vrste kumulacije tuzbenih zahteva (Objektivna i subjektivna kumulacija) Kumulacija tuzbenih zahteva je spajanje vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi protiv istog tuzenog.Procesnim pravom je to dozvoljeno, s tim da su propisane pretpostavke za kumulaciju i sirina ovlasenja, koje tuzilac ovde ima.Pravila o kumuliranju tuzbenih zahteva propisana su zakonom ili proizilaze iz prirode pravnih odnosa, povodom kojih se trazi zastita. U vezi sa tim razlikujemo: objektivnu kumulaciju i subjektivnu kumulaciju. 1.Objektivna kumulacija moze biti: a) Prava kumulaciju 110

a)Spajanje zahteva povezanih istim cinjenicnim i pravnim osnovom, b)Spajanje zahteva koji nisu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. b) Eventualna kumulacija. 2.Subjektivna kumulcija (kumulacija stranaka) Postoji i postavljanje vise zahteva u: 3. Kumulacija zahteva iz alternativnih obligacija, 4. Procesna fakultas alternativa. (Ovi slucajevi u stvari nisu objektivna kumulacija) -----------------1.Objektivna kumulacija Kada se govori o kumulaciji tuzbenih zahteva ili objektivnoj kumulaciji, da bi se razlikovala od subjektivne (kumulacije stranaka), misli se na spajanje vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi protiv istog tuzenog. Kumulacija tuzbenih zahteva odnosi se na spajanje glavnih zahteva. Treba napomenuti, da upotrebljene termine ("kumulacija" i "spajanje"), treba uzeti sa rezervom, posto ne odgovaraju u svemu sadrzaju ovog procesnog instituta. 2.Kumulacija stranaka (subjektivna kumulacija), koju ne tako retko prati i kumulacija tuzbenih zahteva, normirana je pravilima o suparnicarstvu. ----------------------1.Objektivna kumulacija Kao sto je ve receno, pravila o kumuliranju tuzbenih zahteva, propisana su zakonom ili proizilaze iz prirode pravnih odnosa, povodom kojih se trazi zastita.Stvar je dispozicije tuzioca da li e, u okvirima dozvoljenog, podneti jednu tuzbu sa kumuliranim zahtevima ili e svaki pojedini zahtev ostvarivati posebnom tuzbom, pa cak samo i jedan njegov deo. Sud nije ovlasen da spituje celishodnost spajanja zahteva, niti da nalozi tuziocu da zahteve kumulira.Ipak, uvazavajui prednosti zajednickog resavanja, pretezno ekonomicnosti i racionalnosti postupka, ovde su i sudu data odredjena ovlasenja. U nekim slucajevima, kada postoje uslovi za kumulaciju, sud moze da odredi spajanje postupaka, povedenih samostalnim tuzbama, u cilju zajednickog resavanja. Medjutim, postupanje suda i odlucivanje u spojenim parnicama, uglavnom ide po drugim pravilima, i ne spada u ustanovu objektivne kumulacije. *Prava kumulacija* a) Spajanje zahteva povezanih istim cinjenicniim i pravnim osnovom. Tuzilac je ovlasen da u jednoj tuzbi protiv istog tuzenog istakne vise zahteva, ako su medjusobno povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom(vise zahteva za naknadu stete prouzrokovane istim dogadjajem). Iako u zakonu za ovu situaciju nije neposredno receno, relevantno je pravilo da se povodom svih zahteva postupa po istim procesnim pravilima. Stvarna nadleznost suda se ne dovodi u pitanje.Ako se utvrdjuje po vrednosti predmeta spora, ovde je to zbir vrednosti svih zahteva. Pojmljivo je da se za sve zahteve izvede stvarna nadleznost viseg suda po pravilima o atrakciji nadleznosti. 111

Sud je ovlasen da odredi odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima i da odluci delimicnom presudom. b)Spajanje zahteva koji nisu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. Tuzilac je ovlasen da u jednoj tuzbi protiv istog tuzenog istakne i zahteve, koji nisu povezani cinjenicnim i pravnim odnosom. Tu je izricito receno, da se mogu spojiti samo oni zahtevi o kojim se resava po istoj proceduri. Sto se tice stvarne nadleznosti, pravilo je da se trazi nadleznost istog suda za svaki pojedini zahtev. Odsustvo pretpostavki bitnih za kumulaciju ne vodi odbacivanju tuzbe. Ako je nadlezan isti sud, zahtevi se razdvajaju(izdvajaju) i za one koji se ne mogu spajati povese se samostalan postupak. Ukoliko taj sud nije nadlezan za neke od spojenih zahteva, oni se izdvajaju i upuuju na resavanje nadleznom sudu (zakonom su propisana odstupanja u bracnim i nekim drugim sporovima, povodom izdrzavanja i zbrinjavanja dece). Nejednak sastav suda, gde jedni zahtevi idu pred sudiju pojedinca, a drugi pred vee, nije smetnja njihovoj kumulaciji.Pravilo je da tada sudi vee i o zahtevima za koje je propisana nadleznost sudije pojedinca. *Eventualna kumulacija* Tuzilac moze u tuzbi da istakne dva ili vise tuzbenih zahteva u odredjenom redosledu, trazei od suda da usvoji sledei, ako nadje da prethodni nije osnovan (po odnosu eventualnosti). To je za tuzioca pogodnost, ako nije siguran u tacnost ili potpunost cinjenica sa kojima raspolaze ili u pravno misljenje suda. Pored stvarne nadleznosti suda za sve zahteve i iste procedure, propisane za njihovo resavanje, za ovakvu kumulaciju trazi se i da su zahtevi u medjusobnoj vezi. Ta povezanost moze biti stvarna ili pravna, sto opravdava relaciju eventualiteta izmedju zahteva.Odsustvo takve veze ili drugih pretpostavki vodi odbacivanju tuzbe. Razdvajanje ili izdvajanje nekih zahteva ovde bi dovelo do samostalnih tuzbi podnetih uslovno, sto u nasem procesnom pravu nije dozvoljeno I ovde moze biti primenljivo pravilo o prosirenju nadleznosti sudskog vea. Litispendencija (zabrana jednovremenog podnosenja iste tuzbe) nastupa za sve tuzbene zahteve. Povodom tako podnete tuzbe, sud je duzan da raspravlja o zahtevima prema redosledu, koji je odredio tuzilac.Tek ako utvrdi da prvopostavljeni zahtev nije osnovan, sud raspravlja o osnovanosti sledeeg zahteva.Presudjenjem da je prethodni zahtev osnovan, dalji zahtevi su bespredmetni. Zalba tuzenog protiv presude, kojom je usvojen sledei (eventualni) zahtev, pretpostavlja da e drugostepeni sud ispitati presudu u celini. 3.Kumulacija zahteva iz alternativnih obligacija Parnicnim procesnim pravom nije uredjena situacija, kada su stranke uspostavile obligaciju sa dva ili vise predmeta, tako da duznik treba da preda samo jedan i time se oslobodi obaveze (duas res in obligatione, una res in solution). Ukoliko je pravo izbora na poveriocu, on ve kod podnosenja tuzbe treba da izvrsi izbor predmeta. Medjutim, ako je pravo izbora na duzniku, on to pravo ima sve dok u postupku prinudnog izvrsenja jedan od predmeta ne bude, ma i delimicno predat poveriocu. U izvrsnom postupku je uredjeno izvrsenje alternativno dosudjenih obaveza, sto znaci ako su stranke uspostavile obligaciju sa dva ili vise predmeta, tako da duznik treba samo jedan da ispuni i time se 112

oslobaa obaveze, onda poverilac treba prema duzniku da izjavi trazenje da se dosude oba predmeta-da postavi dva ili vise zahteva u alternativnom odnosu. 4. Procesna fakultas alternativa U obligacionom odnosu moze biti utanaceno, ve od pocetka ili naknadno, da se duznik oslobadja svoje obaveze, dajui neki drugi predmet umesto onoga sto je ugovoreno(fakultas alternativa-una res in obligatione, due res in solutione). Poverilac je tada ovlasen da postavi tuzbeni zahtev, trazei da mu se dosudi samo ono sto je predmet obligacije.Duznik, i pored dosuenja tog zahteva, ovlasen je da preda taj drugi predmet i oslobodi se obaveze.To moze uciniti sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrsenja ne dobije, ma i delom, predmet koji mu je dosuen.Pravo na predaju drugog predmeta duznik moze da ostvari, iako to nije navedeno u tuzbi, niti izreceno u presudi. I kada uopste nije ugovorena fakultas alternativa, pravila parnicnog postupka dozvoljavaju u sporovima radi predaje stvari, da poverilac ve u tuzbi ili docnije do zakljucenja glaavne rasprave, izjavi da je voljan da umesto dugovane stvari primi odredjenu novcanu svotu. Ukoliko usvoji tuzbeni zahtev, sud e u presudi izrei da se tuzeni moze osloboditi davanja stvari plaanjem te novcane svote. Takva izjava tuzioca predstavlja ponudu na zamenu ispunjenje i sud je duzan da je unese u izreku presude i o tome se ne raspravlja i ne sudi. Tuzeni je ovlasen da tu ponudu prihvati i isplati navedenu novcanu svotu, pa da se tako oslobodi svoje novcane obaveze.Ovo moze da ucini, sve dok tuzilac nije u postupku prinudnog izvrsenja, ma i delom, primio ispunjenje obaveze. 53. Pravna dejstva podnosenja tuzbe sudu i dostavljanje tuzbe tuzenom (LITISPENDENCIJA) 1.Pravna dejstva podnosenja tuzbe sudu Osnovno dejstvo podnosenja tuzbe sudu je u tome, da je u tog momenta ex lege pokrenut parnicni postupak. Svejedno je kojim je putem tuzba podneta: predajom sudu, upuivanjem preporucenom posiljkom, na drugi nacin predvidjen pravom Tada je uspostavljen procesni odnos, istina nepotpun, izmedju suda i tuzioca. To vazi i onda ako nisu prisutne procesne pretpostavke, koje dopustaju sudjenje.Parnicni postupak je bio pokrenut i trajao do odbacivanja tuzbe, bar kao pravna cinjenica. Pored osnovnog i najvaznijeg procesnog dejstva (pokretanje postupka), podnosenjem tuzbe dolazi i do drugih procesnih posledica. Na primer, nadleznost se redovno odredjuje prema cinjenicama, koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe; to je trenutak prema kome se utvrdjuje vaznost ugovora o prorogaciji nadleznosti; procesne pretpostavke za dopustenost sudjenja u pravilu treba da su prisutne ve u vremenu podnosenja tuzbe. Podnosenjem tuzbe nastaju i materijalnopravne posledice, nekad dosta znacajne. Najvaznije su: prekida se tok zastarevanja potrazivanja(odbacivanje tuzbe i nova tuzba u roku od tri meseca cine da je relevantan raniji trenutak prekida); prekida se tok vremena potreban za nastupanje odrzaja; tim momentom izvrsen je izbor izmedju alternativnih obaveza; 113

zatezna kamata na iznos neisplaenih kamata i na povremena novcana potrazivanja pripada poveriocu od dana podnosenja tuzbe; naslednici tuzioca mogu produziti zapoceti postupak za ponistaj i razvod braka uz dokazivanje da je za to bilo osnova. Ista dejstva imaju podnosenje incidentalnog deklaratornog tuzbenog zahteva, izjava daljih zahteva putem preinacenja tuzbe, podnosenje protivtuzbe i neke druge procesne radnje takvog znacaja. 2.Pravna dejstva dostavljanja tuzbe tuzenom (litispendencija) a) Pojam i dejstva litispendencije * Litispendencija * Procesna dejstva litispendencije * Materijalna dejstva litispendencije b) Litispendencija i otudjenje stvari ili prava u toku parnice a) Pojam i vrste litispendencije *Litispendencija* Od momenta kada se tuzba dostavi tuzenom, po pravilima o dostavljanu pismena, procesno pravni odnos postaje kompletan i tuzeni je ukljucen u parnicu.Zato se i kaze da od tog trenutka parnica pocinje da tece ili da nastupa litispendencija ("lis pendet"-parnica visi, u smislu da postoji) Povodom zahteva koji se istaknu u toku postupka, parnica pocinje da tece od momenta kada je o tom zahtevu obavestena protivna stranka (zavisno od toga koje izjavio zahtev). Litispendencija prestaje kada: presuda kojom se dovrsava parnica postane pravosnazna, stranke zakljuce poravnjanje, tuzilac povuce tuzbu ili kada parnica prestane na neki drugi nacin. Pravna dejstva litispendencije su procesna i materijalnopravna. *Procesna dejstva litispendencije* Najznacajnije dejstvo litispendencije je zabrana pokretanja nove parnice o istom zahtevu izmedju istih stranaka( ne bis in idem). Ne sme se dozvoliti da se u istoj stvari (pravnoj) vodi dvostruki postupak, a jos manje da se donose dve presude, koje bi mogle biti razlicite. Tuzbu, u kojoj je docnije nastupila litispendencija, odbacuje sud po sluzbenoj duznosti.To cini i onda ako je ta tuzba ranije podneta, a nije bila dostavljena tuzenom pre tuzbe iz docnije pokrenute parnice. Jednaki su efekti kod preinacenja tuzbe dodavanjem novog tuzbenog zahteva i isticanja incidentalnog tuzbenog zahteva(isto i prigovora kompenzacije). Pravna dejstva litispendencije relevantna su i onda ako je doneta presuda u parnici, koja je docnije pocela da tece. Povodom zalbe ta se presuda ukida i tuzba se odbacuje (na ovu prcesnu povredu sud pazi po sluzbenoj duznosti). Tek e pravosnaznost ove presude spreciti to dejstvo litispendencije. Snaga pravosnazno presudjene stvari vodi odbacivanju tuzbe i dovrsetku postupka u parnici, koja jos tece, premda je u toj parnici ranije nastupila litispendencija. Ova dejstva litispendencije su drugacije uredjena u odnosu na postupak pred stranim sudom.Ako se pred stranim sudom vodi postupak o istom zahtevu i izmedju istih stranaka, nas sud e pod odredjenim uslovima prekinuti postupak. 114

To su sledei uslovi: · da je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak; · da je u pitanju spor za cije sudjenje ne postoji iskljuciva nadleznost naseg suda; · da jedna od stranaka predlaze prekid; · da postoji uzajamnost. Nastavak kod nas prekinute parnice zavisi od ishoda postupka pred stanim sudom, odnosno naseg priznanja strane odluke. Treba spomenuti i druga procesna dejstva litispandencije: · ve je receno, da se incidentalni deklaratorni tuzbeni zahtev moze izjaviti, tek posto parnica pocne da tece; · posle dostavljanja tuzbe njeno( objektivno) preinacenje je dozvoljeno ako tuzeni pristane ili to odobri sud; · tree lice, u svojstvu umesaca, moze da pristupi jednoj od stranaka, posto litispendencija nastupi; · posto parnica pocne da tece, moze se zatraziti da se tree lice obavesti o parnici (o otudjenju stvari i prava u toku parnice). *Materijalnopravna dejstva litispendencije* Znacajno je navesti pravilo da drzalac stvari postaje nesavesan od momenta, kada mu je tuzba dostavljena. To vazi i za pravilo da u obligacijama u kojima nije odredjen rok ispunjenja, duznik pada u docnju kada mu tuzba bude dostavljena. b)Litispendencija i otuenje stvari ili prava u toku parnice Parnicni postupak ne bi smeo da ometa ili sprecava akte raspolaganja i upotrebe stvari ili prava o kojima se vodi postupak, kako u odnosu na tuzioca tako i tuzeng. Meutim, isto tako se ne sme dozvoliti da stranke, narocito tuzeni, takvim aktima ugroze ili onemogue redovan tok postupka i ostvarivanje pravne zastite. Zato je u procesnom sistemu propisano da otudjenje stvari ili prava o kojim je parnica pocela da tece, ne sprecava da se parnica medju istim strankama dovrsi(pravilo ne vazi ako su ti akti preduzeti pre dostavljanja tuzbe, posto tada jos nije bio uspostavljen potpun procesnopravni odnos. Povodom ovog resenja postoje dva shvatanja: · Teorija irelevancije-da se parnica tada dovrsava kao da ti akti nisu bili ni preduzeti, · Teorija relevancije-da su stranke duzne da usklade svoja trazenja u parnici sa nastalim promenama u pravnim odnosima. Ucenje o relevanciji je savremenije i prihvatljivije shvatanje, koje preovladava u nauci.Narocito u svetlu pravila da sud presudjuje na osnovu cinjenica koje nastanu i postoje do zakljucivanja glavne rasprave.Na kraju bi se moglo pomisliti da su akti usmereni na promene u procesnom odnosu bili pravo, a ne duznost. Potrebno je razdvojiti procesne pozicije stranaka. Ukoliko po dostavljanju tuzbe, tuzilac otudji stvar ili pravo, parnica se nastavlja, kao da ti akti nisu bili ni preduzeti.Ex lege se tuziocu priznaje pravo da sada vodi tudju parnicu.On ima pravo na vodjenje spora.Zato nastali nedostatak aktivne stvarne legitimacije ovde nije relevantan. Sticalac stvari ili prava bio bi ovlasen da uskrati tuziocu pravo da vodi spor ili da podnese tuzbu glavnog mesanja protiv tuzioca i tuzenog i da trazi za sebe stvar ili pravo o kojem se vodi spor.Postoji i mogunost sticaoca da stupi u parnicu umesto tuzioca, ako na to pristanu obe stranke. Nije razlog da se nesto menja, ako bi tuzeni u toku parnice otudjio stvar ili pravo, izuzev da je to volja tuzioca.Presuda kojom je dosudjena otudjena stvar ili pravo, sprovodi se u izvrsnom postupku kao i svaka 115

druga presuda.Ukoliko se izvrsenje ne moze sprovesti, tuzilac je ovlasen da u izvrsnom postupku zahteva protivvrednost, odnosno naknadu stete. I ovde sticalac moze da stupi u parnicu umesto tuzenog, ako na to pristanu obe stranke ili da upotrebi tuzbu glavnog mesanja(za sta e retko biti uslova). 54. PREINACENJE I POVLACENJE TUZBE Preinacenje tuzbe 1. (pojam i vrste) Stvarno velika dispoziciona ovlasenja tuzioca, do tog stepena da se kaze da je on "dominus litis", ipak ne smeju biti toliko siroka, da ugroze nesmetan tok postupka ili da drugu stranu stave u neravnopravan polozaj.Zato su, pored ostalih, propisana odredjena ogranicenja u promeni tuzbe i izrazena u institutu preinacenja tuzbe, strozijoj proceduri kojoj se povinavaju te promene tuzbe. Tu spadaju samo one situacije, kada se na odredjen nacin menja tuzba u pogledu tuzbenog zahteva (objektivno preinacenje) ili tuzenog (subjektivno preinacenje). Sve mogue objektivne i subjektivne promene nisu kvalifikovane kao preinacenje tuzbe. · · · · · · Preinacenja tuzbe nisu: izricito je propisano da to nije izjavljivanje incidentalnog deklaratornog tuzbenog zahteva, dopuna, izmena ili ispravka pojedinih navoda tuzbe, bez promene tuzbenog zahteva, nastupanje novog tuzenog u parnici, po pravnom dejstvu univerzalne sukcesije, promena tuzenog, na osnovu pristanka obe stranke, kad na njegovo mesto stupa umesac ili lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome se vodi parnica, prosirenje tuzbe, da se uz tuzenog, oznacenog u tuzbi, tuze i druga lica, smanjenje tuzbenog zahteva...

Dok preinacenje tuzbe predstavlja: · promene stvarnog osnova tuzbe, uz zadrzavanje istog tuzbenog zahteva, · isticanje novog tuzbenog zahteva umesto onog koji je bio oznacen u tuzbi, uz odrzavanje istog cinjenicnog stanja, · tuzilac povea postojei tuzbeni zahtev. Tuzbe se moze preinaciti od momenta, kada je podneta pa do zakljucivanja glavne rasprave. 2.Objektivno preinacenje tuzbe Tuzba se moze preinaciti od momenta kada je podneta pa do zakljucenja glavne rasprave. Tuzba je u objektivnom smislu preinacena kada tuzilac: 1) umesto dotadasnjeg zahteva istakne novi tuzbeni zahtev, 2) povea postojei tuzbeni zahtev, 3) uz postojei, istakne jos drugi tuzbeni zahtev. U prvom slucaju, povodom ranijeg tuzbenog zahteva, imamo situaciju povlacenja tuzbe. Tuzilac povlaci svoj dotadasnji zahtev, pa u tom delu treba primeniti pravila o povlacenju tuzbe.

116

U drugom slucaju, preinacenje tuzbe poveanjem tuzbenog zahteva ili isticanjem daljih tuzbenih zahteva, redovno je i kumulacija tuzbenih zahteva.Zato su za dopustivost preinacenja u ovim situacijama relevantna i pravila o objektivnoj kumulaciji. Kod treeg slucaja, povodom novoistaknutih zahteva i u delu poveanja postojeeg zahteva, litispendencija pocinje da tece od momenta kada je tuzeni o tome obavesten. Tuzilac je slobodan u preinacenju tuzbe u vremenu od njenog podnosenja do dostavljanja tuzenom. Od tog momenta pa do zakljucivanja glavne rasprave, za preinacenje je potreban izricit ili konkludentno izjavljen pristanak tuzenog. Pristanak tuzenog nema snagu definitivnog uskraivanja preinacenja tuzbe.I kada se tuzeni protivi, sud moze dozvoliti preinacenje, ako bi to bilo celishodno za konacno resenje odnosa medju strankama i akoza to postoje ostale pretpostavke procedure. Stvarna nenadleznost parnicnog suda nije smetnja preinacenju. Predmet se tada dostavlja nadleznom sudu, koji e nastaviti postupak, odluciti o preinacenju i eventualno o dozvoli preinacenja, ako tuzeni nije izjavio pristanak. Sud nije ovlasen da ceni opravdanost ili celishodnost preinacenja, ukoliko tuzeni na to pristaje. Tuzenom treba ostaviti dovoljno vremena, da se pripremi za raspravu o preinacenoj tuzbi. Protiv resenja kojim se prihvata preinacenje tuzbe, nije dozvoljena posebna zalba.

3.Preinacenje tuzbe u subjektivnom smislu Preinacenje tuzbe promenom tuzenog povinovano je nesto strozijim pravilima. Tuzilac je u odnosu na originernog tuzenog slobodan u takvom prienacenju tuzbe, sve dok se tuzeni nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Od tog momenta pa do zakljucenja glavne rasprave, za preinacenje je potreban pristanak tuzenog.Odlukom suda se ne moze zameniti pristanak, ni otkloniti protivljenje tuzenog-kaze se da ono ima snagu veta. Od novoimenovanog tuzenog se trazi pristanak da stupi u parnicu umesto dotadasnjeg tuzenog.On preuzima parnicu, tacnije stupa u procesnopravni odnos od njegovog pocetka, tj. ve od podnosenja tuzbe.Na njega se tada odnose i povoljni i nepovoljni efekti dotadasnjeg razvoja postupka (prekid toka nekog roka, protek vremena da se prigovori nadleznosti).Zato je sasvim razumljivo sto se ovako preinacenje uvek uslovljava pristankom tuzenog.

Povlacenje tuzbe

1.Pojam, uslovi i nacin povlacenja tuzbe Slobodu tuzioca u opredeljenju da li e podneti tuzbu i tako pokrenuti parnicni postupak, prati njegovo pravo da izjavom o povlacenju tuzbe sasvim zaustavi postupak-nema tuzbe, nema parnicnog postupka.Do tada izvrsene procesne radnje suda i stranaka gube pravni znacaj, posto su bile preduzete u parnici i sa ciljem da deluju u toj parnici, koja je sada prestala.Samo neka njihova dejstva ostaju i mogu biti uzeta kao pravne cinjenice u nekom novom postupku. Povlacenje tuzbe i dovrsetak postupka nije smetnja da tuzilac ponovo podnese istu tuzbu i protiv istog tuzenog. Parnicna radnja povlacenja tuzbe ima neposredno procesno dejstvo.Samim aktom preduzimanja te radnje, postupak prestaje (izuzev ako je za to potreban pristanak tuzenog).Pravila procesnog reda traze da sud o tome donese resenje i deklarise dovrsetak parnice. Tuziocu se, ipak, ne moze dozvoliti takva sloboda, da ovu procesnu radnju upotrebljava neograniceno i bilo kad u toku postupka. 117

Zato je propisano vreme do kada se u toku parnice tuzba moze povui i pravo tuzenog da se od odredjenog momenta u razvoju postupka tome usprotivi. Tuzba se moze povui od podnosenja pa sve do zakljucivanja glavne rasprave.Posle toga se donosi presuda i stvar je tuzioca da li e upotrebiti za njega donetu pozitivnu odluku. Vreme u kojem se tuzba moze povui od podnosenja do zakljucivanja glavne rasprave, razdvojeno je aktom upustanja tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari. Pre tog momenta tuzilac je ovlasen da svojim jednostranim aktom povuce tuzbu.Posto se tuzeni upusti u raspravljanje, tuzilac moze povui tuzbu tek uz pristanak tuzenog. Tuzilac se tada moze odrei tuzbenog zahteva i time spreciti dalje vodjenje postupka. Izjava o povlacenju tuzbe daje se usmeno na rocistu ili podneskom izvan rocista. Kada se tuzba povuce na rocistu u odsustvu tuzenog, koji se ve upustio u raspravljanje, sud dostavlja tuzenom obavestenje o povlacenju tuzbe.Ako se tuzeni u roku od 15 dana od dana obavestenja o povlacenju tuzbe ne izjasni o tome, smtrae se da je pristao na povlacenje. Povucena tuzba se smatra kao da nije bila podnesena. I moze se ponovo podneti. 2.Pretpostavke o povlacenju tuzbe predstavlja: neaktivnost tuzioca u odredjenim procesnim situacijama ex lege ima znacenje da je izjavljeno povlacenje tuzbe, pristanak tuzenog, ako je potreban, ako tuzilac u odredjenom roku ne vrati sudu izmenjeni ili dopunjeni tuzbeni podnesak, ako se u istom postupku ponovo ispune uslovi za mirovanje postupka, ako ni jedna stranka u roku od cetiri meseca od dana mirovanja ne predlozi nastavak postupka, u sporovima male vrednosti, ako tuzilac ne dodje na prvo rociste, a tuzeni se ne upusti u raspravljanje.... 55.Upustanje tuzenog u parnicu i upustanje u raspravljanje (Tuzeni u parnici) A)Opste o polozaju tuzenog Tuzenom, kao stranci prema kojoj se od suda trazi izricanje odredjene pravne posledice, povoljne za tuzioca, po prirodi i pravnoj strukturi parnicnog postupka predodredjeno je da se od takvog napada brani.Ipak, to za njega nije pravna duznost.Tuzeni moze da ostane potpuno indiferentan prema tuzbi i postupku koji je protiv njega pokrenut. Ovakvo shvatanje je prisutno kod tuzenog: zato sto je mozda uveren, da postavljeni zahtev tuzbe nee biti usvojen, sto prihvata da se protiv njega donese osudjujua presuda, sto je sasvim ravnodusan prema ishodu parnice, ili je na to motivisan nekim drugim razlozima. Od tuzenog se ne trazi da izjavi ili odredjenim aktima pokaze, da se upusta u parnicu.Pasivno drzanje tuzenog nee spreciti nastanak (razvoj) parnice i njegovo ukljucivanje u taj odnos-to se ex lege ostvaruje (izuzetak je pravo tuzenog da odbije da nastavi parnicu, sve dok tuzilac ne obezbedi troskove postupka). Medjutim, tuzeni redovno ne prihvata osudu i ne propusta da se brani, posto bi njegova pasivnost lako dovela do osudjujue presude. On se upusta u parnicu u smislu njegovog aktivnog ucestvovanja u postupku. Istina, nekad e tuzeni imati interes da se odluci presudom na osnovu priznanja, te e zahtev tuzbe priznati.Ovim aktom priznanja on se upusta u parnicu, sto znaci da odbrana nije jedini nacin upustanja tuzenog u parnicu. 118

b)Upustanje u parnicu To je radnja tuzenog, tj.pravni akt preduzet pismeno ili usmeno, izricito ili preutno, kojim on saopstava svoje opredeljenje da vrsenjem parnicnih radnji ucestvuje u postupku.Moglo bi se rei, da je to stupanje u parnicu.Medjutim, taj izraz je vise u upotrebi, da se oznaci nastup treeg lica u postupku.Aktu upustanja u parnicu se ne daje neki poseban ili izrazitiji znacaj, zbog razlicitog procesnog intenziteta i sadrzaja koji ta radnja moze imati, nacina i vremena u kojem se preduzima. Nije institucionalizovan, kao svojevrsni procesni akt, koji bi stvarao znacajnije pravno dejstvo. c)Upustanje u raspravljanje Odredjene procesne situacije i drzanje tuzenog u tim situacijama, inace blisko radnjama upustanja u parnicu, dobija u parnici svojevrstan naziv i ima posebno znacenje kako za samog tuzenog, tako i za sud i protivnu stranku.To su situacije i procesne radnje tuzenog, koje se oznacavaju izrazom "upustanje u raspravljanje", preciznije raspravljanje o glavnoj stvari. Znacajniji primer su: ako se vec odrzalo pripremno rociste, ili ako ono nije odrzano nakon sto se tuzeni na prvom rocistu za glavnu raspravu, upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, visi sud se ne moze oglasiti svarno nenadleznim; ili sud se moze oglasiti mesto nenadleznim najkasnije na pripremnom rocistu, ili ako ono nije odrzano, do upustanja tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom rocisti za glavnu raspravu; za preinacenje tuzbe promenom tuzenog, ako se tuzeni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuzenog. Nemaju karakter upustanja u raspravljanje parnicne radnje tuzenog, kojim bi se otvarala neka procesna pitanja, ne dodirujui meritum stvari, bez obzira da li su preduzete na pripremnom roicistu ili rocistu za glavnu raspravu. Posledice koje povlace upustanje tuzenog u raspravljanje, nastaju i kada protekne vreme utvrdjeno procesnim redom za preduzimanje te radnje.Za akte subjektivnog preinacenja i povlacenja tuzbe, trazi se pristanak tuzenog , ako se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Upustanje u raspravljanje, kao akt i momenat koji vodi prestanku ili suzavanju ovlasenja na preduzimanje nekih vaznih procesnih radnji, definitivno je samo u zakonskom tekstu. Istina, samo u pogledu vremena kada nastupaju posledice tog akta, dok ono sto cini sadrzinu upustanja u raspravljanje nije odredjeno. Iako nije propisao koje radnje cine upustanje u raspravljanje, prema smislu zakona treba uzeti, da je to usmeno izjasnjenje tuzenog o elementima tuzbe, koji se ticu tuzbenog zahteva. 56. Odbrana tuzenog 1.Obicna odbrana Tuzeni, koji se odlucio za aktivno drzanje i koji nije izjavio da priznaje tuzbeni zahtev, redovno se opredeljuje za odbranu. Tvrdi da sudjenje nije dopusteno pred parnicnim sudom ili da uopste nije dopusteno, pa da tuzbu treba odbaciti ili se protivi da se tuzba usvoji i za njega donese nepovoljna presuda. Izuzetno, uzdrzavanju tuzenog se ne pridaje karakter pasivnog drzanja.Isto vazi ako se tuzeni, po osnovu sudskog imuniteta, protivi jurisdikciji naseg sudstva. 119

Tuzeni izjavljuje odbranu pismenim ili usmenim aktom, a to je cesto istovremeno i radnja upustanja u parnicu(cesto i radnja upustanja u raspravljanje). Sadrzajno se odbrana moze izraziti kao protivljenje tuzbi iz osnova procesnog ili materijalnog prava.Tuzenom nije uskraeno da izjavi odbranu istovremeno i po jednom i po drugom osnovu. Odbrana tuzenog iz osnova procesnog prava svodi se mahom na tvrdnje da ne postoje procesne pretpostavke, koje dopustaju sudjenje bilo uopste, bilo pred sudom kome je podneta tuzba (trazi se odbacivanje tuzbe ili donosenje odluke o nenadleznosti). Nekad se tvrdnje odbrane pravdaju upravo cinjenicama, koje su ve date u tuzbi ili se tome dodaju nove cinjenice, koje potvrdjuju snagu odbrane. U doktrini i pravnoj praksi, pa i u zakonodavstvu, te tvrdnje se nazivaju procesnopravnim prigovorima(exceptiones; odbrana-per exceptionem). Nedostatak prikladnijeg izraza, nedovoljna definisanost prigovora kao svojevrsnog procesnog sredstva, idu u prilog tome da se moze zadrzati ovaj izraz za ovakvu odbranu tuzenog. Takve tvrdnje, odnosno prigovori, u stvari su samo iniciranje, da ne postoje pretpostavke koje dopustaju sudjenje i o kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti(ne postoji sudska nadleznost, tuzilac nema stranacku sposobnost, stvar je ve presudjena) Samo je njihov manji deo takve prirode da se mogu oznaciti pravim procesnim prigovorima. Odbrana tuzenog u sferi materijalnog prava ili kratko receno odbrana usmerena na osporavanje tuzbenog zahteva, izrazava se nesto drugacije.Razlicito od procesnog prava koje je veinom "ius cogens" i povodom cije primene, sud po sluzbenoj duznosti utvrdjuje cinjenice, ovde se sud, ogranicen pravilima raspravnog nacela, moze kretati u okvirima tvrdnji stranaka o cinjenicama (izuzetak su kogentna pravila materijalnih prava).Nevezanost suda pravnim osnovom tuzbe samo nesto olaksava njegovu poziciju, ali ne pojacava ovlasenje suda u utvrdjivanju cinjenica.Stoga se tu ocekuje vea uloga stranaka, prvenstveno okrenuta cinjenicnoj osnovi tuzbe.I upravo zato je ovde izrazitija aktivnost tuzenog (njegova odbrana).Prihvatljivo je da se oznaci kao obicna odbrana, da bi se razlikovala od odbrane tuzenog putem materijalnopravnih prigovora. Odbrana tuzenog (obicna) se moze sastojati u prostom negiranju cinjenicnih tvrdnji tuzbe, uz svako uzdrzavanje da se saopsti stvarni tok dogadjaja. Razumno je takvo postupanje tuzenog, ako se uopste nije desio dogadjaj oznacen u tuzbi, pa donekle i ako se desio, a on u tom zbivanju nije ucestvovao.Nekad, opet, takvom odbranom tuzeni hoe da dovede tuzioca u poziciju da sve njegove tvrdnje dokazuje, i tek docnije, prema ishodu postupka, svoju odbranu upotpuni ili prosiri (tuzeni tvrdi da nikada nije dobio zajam od tuzioca; tuzeni izjavljuje da nije naneo stetu tuziocu). Ipak, treba rei, da u prakticnom pravnom zivotu tuzeni redovno ne ostaje pri prostoj negaciji. Ve u polazistu u odbrani saopstava, da su zbivanja u svemu bila drugacija i da to stanje stvari ne daje osnova tuzbenom zahtevu.Do istog se dolazi, ako se samo delom dodaju dalje cinjenice takvog znacaja, da to sada postaje sasvim drugi dogadjaj iz kog se vise ne moze izvesti trazeni zahtev tuzbe(tuzeni iznosi da ne duguje cenu za stvar, posto je zakljuceni pravni posao ugovor o poklonu). I odbranu kojom se tvrdi da iz cinjenica, navedenih u tuzbi, tuziocu ne pripada pravo na povoljnu presudu, treba uzeti kao obicnu odbranu.(npr.tuzi se radi ugovorene naknade za izvrsenje nemoralnog dela). 2.Odbrana materijalnopravnih prigovora Svi prigovori ulozeni u parnicnom postupku su procesne radnje i, u tom smislu, procesni prigovori (po funkcionalnom kriterijumu), nezavisno da li se osnivaju na procesnom ili materijalnom pravu. Ovo u distanci prema prigovorima i drugim odgovarajuim izjavama materijalnog prava, datim izvan sudskog postupka, koji onda i dalje zadrzavaju prirodu materijalnopravne radnje(prigovor nedostatka kvaliteta, saopstenje da se vrsi kompenzacija). Medjutim, procesni prigovori, odredjeni u spomenutom smislu, mogu biti izjavljeni iz osnova procesnog i materijalnog prava, pa je vec prisutna konvencija u izrazavanju, da se oni, po tom kriterijumu, oznacavaju i dele na procesnopravne i materijlanopravne prigovore. 120

Time se, naravno, ne misli rei, da prigovori materijalnog prava nisu ili uopste ne mogu biti procesni prigovori.Oni to jesu kada su izjavljeni u parnici(prigovor kompenzacije u parnici je procesni prigovor, ulozen iz osnova materijalnog prava) Tuzeni se brani prigovorima (materijalnopravnim), kada on dodaje ili istice druge cinjenice, koje pokazuju: 1) da pravo tuzbe nije ni nastalo, 2) da je pravo tuzbe prestalo, 3) ili da postoji odredjeno pravo, koje mu dozvoljava da uskrati izvrsenje obaveze trazene u tuzbi. 1)Tuzeni se brani prigovorom, tvrdei da i pred postojanja cinjenica navedenih u tuzbi, pravo tuzioca nije nastalo: tuzilac nema pravo na predaju stvari iz ugovora o prodaji, posto je ugovor zakljucen u vremenu, kada on nije bio poslovno sposoban; ugovor o promeni je zakljucen pod prinudom pa tuziocu ne pripada pravo na predaju stvari; steta na stvari primljenoj na cuvanje prouzrokovana je visom silom, te tuzilac nema pravo na naknadu. 2)Odbrana putem prigovora se moze izraziti i u tvrdnji da je pravo tuzioca postojalo, ali da odredjene cinjenice govore, da je sada ve prestalo: tuzilac oprostio dugovanje; tuzeni ne mora da preda stvar, posto je prirodnim dogadjajem stvar unistena; ugovor je prestao delovanjem fiksne klauzule, pa nema osnova da se trazi njegovo ispunjenje. 3)Prigovori tuzenog se mogu sastojati u iznosenju cinjenica iz kojih se izvodi postojanje svog prava, koje mu dozvoljava da uskrati izvrsenje u tuzbi odredjene obaveze trajno, privremeno i uslovljeno odredjenom cinidbom tuzioca: usled proteka vremena zastarelo je pravo tuzbe, pa se uskrauje ispunjenje obaveze; u sudskom postupku se izjavljuje kompenzacija sa potrazivanjem tuzioca; saopstava se da je tuzilac duzan da (prvi) izvrsi svoju obavezu, pre nego sto zatrazi ispunjenje obaveze tuzenog; tvrdi se da je tuzilac svoju obavezu izvrsio neuredno, te se uskrauje izvrsenje sopstvene obaveze(exceptio non rite adimpleti contractus); izjavljuje se pravo na zadrzavanje stvari (retencija). Postavlja se pitanje i ovde, kod materijalnopravnih prigovora, da li se sve tri grupacije mogu oznaciti odbranom tuzenog putem prigovora? Za prve dve to nije sasvim izvesno (neki autori ih oznacavaju da su nepravi prigovori). Sud, u nasem procesnom sistemu, po sluzbenoj duznosti primenjuje pravo na utvrdjene cinjenice i donosi odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.Zato nije potrebno da tuzeni u odbrani istakne da pravo tuzbe nije nastalo ili je da je docnije prestalo. Trea grupacija prigovora u odbrani tuzenog su oni pravi (procesni) prigovori, u smislu excipiendo reus fit actor-ulaganjem prigovora tuzeni dolazi u polozaj tuzioca.Sledstveno tome, tuzilac je doveden u poziciju da se brani.Zavisno od nacina odbrane, koju upotrebi tuzilac i daljeg nastupa tuzenog, ovde dolazi do promene procesnih pozicija(na prigovor tuzenog sleduje replika tuzioca,duplika tuzenog,triplika tuzioca itd..) Dejstva prigovora su: 121

· · ·

peremptorna (trajna), dilatorna (do odredjenog vremena), reciprocna (ona koja vode presudjenju na istovremeno izvrsenje obaveza.

Vrste prigovora: 1.Prigovor zastarelosti i prigovor kompenzacije, 2.Prigovor da je tuzilac duzan da prvi izvrsi svoju obavezu, 3.prigovor neizvrsenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus). 57.Prigovor kompenzacije 1.Pojam i vrste Kompenzacija ili prebijanje dugova je pravni istitut, koji u svom standardnom obliku ima za neposredno dejstvo istovremeno ukidanje bar dva potrazivanja.To su ona potrazivanja, koja postoje izmedju dva subjekta uzajamno, sa razlicitim pravnim pozicijama u njima, kao potrazivanje i protivpotrazivanje.To je efektan i veoma pouzdan nacin gasenja obaveza. Narocito je vazno, sto sprecava docniju neizvesnost u naplati jednog potrazivanja, do cega se moze doi , ako naplati potrazivanja ne pristupa istovremeno. Pravilima obligacionog prava utvrdjeni su uslovi kompenzacije i pretpostavke za njeno sprovodjenje (prvenstveno uzajamnost, istorodnost i dospelost potrazivanja). Ako su uslovi za kompenzaciju prisutni, ona u nasem sistemu ne nastupa ex lege sa momentom, kada su se stekli uslovi za prebijanje.Za kompenziranje je potrebno da jedan od subjekata saopsti da svoje potrazivanje prebija sa potrazivanjem drugog.Izjava o prebijanju ima konstitutivni znacaj, posto sa njenim sopstenjem drugom subjektu potrazivanja prestaju. To su situacije kada: ako su jednaka, oba se gase; ukoliko su razlicita ondaa nize prestaje u celini, a vise do iznosa nizeg. Medjutim, momenat gasenja potrazivanja ide unazad, ona prestaju ex tunc, sa danom kada su se bili stekli uslovi za kompenzaciju. Inace, sprovodjenje kompenzacije pretpostavlja, da subjekat koji daje izjavu o prebijanju, priznaje postojanje potrazivanja drugog subjekta (protivljenje ovog lica moze dovesti do spora da li je kompenzacija valjana i da li su potrazivanja prestala). Kompenzacija moze biti sprovedena pre parnice.Ne postoje smetnje da se ona izjavi u i u toku parnice.Moze se izjaviti i u formi parnicne radnje, uz uslov da ispunjava i pretpostavke, koje se traze materijalnim pravom(narocito, da bude saopstena drugoj strani).Tada je to odbrana tuzenog, isticanjem cinjenice da je potrazivanje tuzioca prestalo, pa da tuzbeni zahtev nije osnovan. Ovakva kompenzacija, inace cisto gradjanskopravna, naziva se jos i vansudska kompenzacija, posto nastaje, bez ikakve procesne aktivnosti suda. Sud u presudjenju samo deklarise da li je, sprovedena kompenzacija izmedju stranaka, bila valjana i da li je dovela do prestanka potrazivanja. Procesnim pravom je uvedena i delom i uredjena ustanova sudske kompenzacije(ili procesne , u koju spada i kompenzacija putem protivtuzbe). To je sudska kompenzacija, zboga toga sto se sprovodi procesnim aktima parnicnih subjekata i ostvaruje konstitutivnom presudom suda(compensatio per iudicem). Ovde izjava tuzenog o prebijanju nije konstitutivni akt, koji neposredno dovodi do kompenzacije.To je tek dejstvo sudske presude. 122

Izjava tuzenog o prebijanju je tvrdnja, da on ima prema tuziocu pravo, podobno da se kompenzira, pa da uskrauje izvrsenje svoje obaveze, trazei da sud ta dva potrazivanja prebije i ulaze procesni prigovor kompenzacije materijalnopravnog sadrzaja.Tacnije je rei, radi kompenzacije , posto se tek trazi da sud odredi prebijanje potrazivanja.

2.Prigovor kompenzacije u parnicnom postupku

Tuzeni je ovlasen da ulozi prigovor kompenzacije do zakljucenja glavne rasprave.Nije dozvoljeno da se prigovor i trazenje kompenzacije iznese u zalbi ili u toku drugostepenog postupka. Zabrana se ne odnosi na kompenzaciju, izjavljenju izvan sudskog postupka, koja je punovazno sprovedena, po pravilima gradjanskog prava, i koja je dovela do gasenja potrazivanja, pre nego sto je zakljucena glavna rasprava. Ta vanprosecna kompenzacija moze biti upotrebljena kao razlog za ulaganje tuzbe.To je zato sto ona nema prirodu procesnog prigovora, ulozenog radi kompenzacije. Potrazivanje iz kompenzacionog prigovora ne sme u ostvarivanju da bude vise od potrazivanja tuzbe. Deo koji prelazi tuzbeno potrazivanje moze se ostvariti u posebnom postupku ili drugim sredstvima. Povodom potrazivanja i zahteva, istaknutog u kompenzacionom prigovoru, nastupa litispendencija.Tuzeni ne sme taj zahtev da postavi u nekom drugom postupku, prigovorom ili samostalnom tuzbom-sve do prvosnaznog dovrsetka parnice. Po pravilima parnicnog postupka tuzilac nije ovlasen da na prigovor kompenzacije tuzenog odgovori istim takvim prigovorom(to je iskljucivo sredstvo odbrane tuzenog).

3.Presuda

Presuda u postupku, u kojem je ulozen prigovor kompenzacije, pokazuje u sadrzaju dosta specificnosti. Sud ne sme da odluci delimicnom presudom, ni o tuzbenom ni o prigovornom potrazivanju. Kompenzacija se odredjuje konstitutivnim delom izreke presude i nastupa u momentu njene pravosnaznosti (odluka o prigovornom potrazivanju postaje pravosnazna). Imamo tri situacije: 1. Utvrdjenje suda da su potrazivanje tuzbe i potrazivanje tuzenog, istaknutog u prigovoru, osnovana (dokazana su i priznata), pretpostavlja prethodnu deklaraciju o njihovom postojanju u izreci presude-prva i druga stavka presude. Zatim se u treoj stavci, dispozicijom konstitutivnog znacaja, odredjuje kompenzacija tih potrazivanja.To dovodi do njihovog prestanka ako su iste visine.Ali, ako su nejednaka, dovodi do potpunog gasenja nizeg od njih i u srazmeri prema drugom, visem potrazivanju, ostatak se dosudjuje tuziocu (samo tuzbeno potrazivanje moze biti vise). 2. Utvrdjenje suda da tuzbeno potrazivanje postoji i negativan stav prema prigovornom potrazivanju, vodi usvajanju tuzbe i osudi tuzenog. I o prigovoru kompenzacije se donosi odluka-odbija se kao neosnovan. Izreka presude i u ovom delu ima karakter definitivnog presudjenja, tako da tuzeni u nekom drugom postupku vise ne bi mogao traziti dosudu tog potrazivanja ili ga upotrebiti radi prebijanja. 3. Negativan stav suda prema tuzbenom potrazivanju vodi odbijanju tuzbe.Prigovor kompenzacije se ne razmatra, posto nema pretpostavki da se kompenzacija sprovede.Tu je dovoljna konstatacija da je prigovor bezpredmetan. 123

Tuzenom se ne moze dosuditi to potrazivanje ni ako bi ga tuzilac priznao.On je ulozio zahtev radi kompenzacije, a za to nije bilo uslova u ovom postupku. Svakako, tuzenom i dalje stoji na rapolaganju, da to potrazivanje ostvaruje u nekom drugom sudskom postupku samostalnom tuzbom ili prigovorom, odnosno da ga izvan sudskog postupka upotrebi izjavom gradjanskopravne kompenzacije.

58. Protivtuzba

1.O protivtuzbi a)Pojam protivtuzbe Protivtuzba jeste tuzba tuzenog izjavljena protiv tuzioca.Tuzeni podnosi protivtuzbu sudu, pred kojim se prema njemu vodi postupak po tuzbi tuzioca. Po pravilima o atrakciji nadleznosti i tuzeni je ovlasen da koristi mesnu nadleznost suda, uspostavljenu tuzbom tuzioca, redovno po svom prebivalistu.Isto vredi i za (stvarnu) nadleznost viseg suda, iako bi za protivtuzbeni zahtev bio stvarno nadlezan nizi sud. Ovo pravilo ne vredi i obrnuto, jer je stvarna nadleznost viseg suda za protivtuzbu, kao i suda druge vrste, smetnja da se protivtuzba podnese pred nizim sudom ili sudom druge vrste. Potreba da se promeni sastav suda i stvar prenese u nadleznost vea, nije prepreka podnosenju protivtuzbe. Protivtuzba se moze podneti do zakljucenja glavne rasprave, pismeno ili usmeno na zapisnik.Neophodno je da se postuju procesne pretpostavke, propisane za podnosenje tuzbe. Protivtuzba se podnosi u cilju zajednickog raspravljanja i odlucivanja o tuzbenom i protivtuzbenom zahtevu. Sud nije ovlasen da ocenjuje opravdanost zajednickog raspravljanja. Nenadleznost suda ili nepostojanje drugi pretpostavki da se podnese protivtuzba, ne vodi odbacivanju protivtuzbe. Sud e se oglasiti nenadleznim i protivtuzbu, sada kao tuzbu, ustupiti nadleznom sudu ili e po protivtuzbi postupiti kao da je podneta samostalna tuzba. Protivtuzba je kao tuzba sredstvo napada.Na osnovu cilja, zbog kog se podnosi i efekata koji se njom postizu, protivtuzba ima primesa odbrane. Ipak, protivtuzba nije odbrana naspram tuzbe.Zato treba ocekivati da tuzeni, zavisno od procesne situacije, izjavi i odbranu na tuzbu i podigne protivtuzbu.Pored toga, u odbrani moze da upotrebi prigovore kao komplement protivtuzbi. b)Pravo na protivtuzbu Posto je protivtuzba tuzba, to je tuzeni nesumnjivo ovlasen da, povodom protivtuzbenog zahteva, pokrene odvojeni parnicni postupak izjavom samostalne tuzbe.Iz istog ovog osnova u odbrani moze da upotrebi odgovarajui prigovor, ako to dozvoljava procesna situacija.Stvar je tuzenog, tj. njegove procene kojim e putem ostvarivati pravnu zastitu. Medjutim, u tom izboru on je ogranicen pravilima posebnih procesnih pretpostavki, koje vaze za podnosenje protivtuzbe i ulaganje prigovora. Protivtuzba se moze podneti: 1) Ako je zahtev protivtuzbe u vezi sa tuzbenim zahtevom (koneksna), 2) Ako se ti zahtevi mogu prebiti (kompenzaciona), 3) Ako se protivtuzbom trazi utvrdjenje nekog prava ili pravnog odnosa od cijeg postojanja ili nepostojanja, bar delom, zavisi odluka o tuzbenom zahtevu(prejudicialna). 2.Vrste protivtuzbi prema uslovima za njihovo donosenje 124

a) Koneksna protivtuzba; b) Kompenzaciona protivtuzba; c) Prejudicialna protivtuzba. a) Koneksna protivtuzba Protivtuzba je koneksna, ako izmedju zahteva tuzbe i zahteva protivtuzbe postoji odredjena veza.Ta veza moze biti fakticka ili pravne prirode (iz istog dogadjaja tuzilac zahteva novcanu naknadu stete, a tuzeni uspostavljanje ranijeg stanja na osteenoj stvari; povodom "vezanih" ugovora, tuzilac trazi ispunjenje obaveze iz jednog ugovora, a tuzeni iz drugog). b) Kompenzaciona protivtuzba Ako tuzeni ima potrazivanje prema tuziocu, koje se moze prebiti gradjanskopravnom kompenzacijom, odnosno prigovorom kompenzacije u sudskom postupku, on je ovlasen da kompenzaciju zahteva i putem protivtuzbe - da trazi da sud presudom prebije ta potrazivanja i izrekne dalje pravne posledice koje iz toga nastaju. Prednost protivtuzbenog trazenja kompenzacije naspram prigovornog je u tome da se o ovom zahtevu rapravlja i odlucuje i onda ako tuzilac povuce tuzbu, odrekne se tuzbenog zahteva ili se zahtev tuzbe odbije. Pored toga, protivtuzbom tuzeni moze postaviti zahtev u visem iznosu od tuzbenog potrazivanja.Ovim se otklanja rizik da sud utvrdi nizi iznos potrazivanja tuzenog, posto se u prigovoru nije smeo istai visi iznos od onog u tuzbenom zahtevu, te da samo u tom delu sprovede kompenzaciju i dosudi tuziocu razliku u iznosima. c)Prejudicialna protivtuzba Prejudicialna protivtuzba tuzenog je pandan incidentalnom deklaratornom zahtevu tuzioca.Tom protivtuzbom tuzeni trazi da se utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, uslovnog za donosenje odluke o tuzbenom zahtevu. Sigurno je da i ovde izmedju tuzbe i protivtuzbe postoji izvesni koneksitet.Medjutim, uslovi potrebni za ovu protivtuzbu izdvajaju je u posebnu grupu. Primeri su: na tuzbu radi naplate cene iz okvirnog prodajnog ugovora, tuzeni ulaze protivtuzbu, sa zahtevom da se utvrdi dali je ugovor nevazei; protiv tuzbenog zahteva za predaju nepokretnosti, tuzeni podnosi protivtuzbu, da se utvrdi da je on odrzajem stekao svojinu na toj stvari. Interes tuzenog je da svoju odbranu osnazi protivtuzbom i donosenjem pravosnazne presude u ovoj stvari, stekne pravo da je moze upotrebiti i izvan postupka. 3.Postupak suda Uvodjenje protivtuzbene zastite u procesni sistem je odgovor na potrebu da se obezbedi jednakost u ostvarivanju prava stranaka i postupak ucini ekonomicnijim.To se najvise izrazava u vodjenju zajednickog postupka i jednovremenim presudjenjem o zahtevima stranaka.Ustupak drugim, vaznijim interesima, je ovlasenje suda da delimicnom presudom odluci o zahtevu tuzbe ili protivtuzbe. Ovo moze neposredno u toku vodjenja jedinstvenog postupka ili do toga dolazi, ako se prethodno odvoji postupak o pojedinim zahtevima i odluci posebnom presudom.

59. Suparnicarstvo

125

(Mnozina subjekata na strani tuzioca i tuzenog) (Pojam i vrste) Opste o suparnicarstvu (subjektivnoj kumulaciji) Kada se u parnici u istoj stranackoj ulozi pojavljuje vise procesnih subjekata rec je o suparnicarima.Zbog mnozine subjekata govori se i o subjektivnoj kumulaciji.Bitno je da se ne uspostavlja neka trea procesna pozicija, posto parnicni postupak nastaje kao dvostranacki i takav se mora odrzati do dovrsetka.Zato nastup vise lica u istoj stranackoj ulozi, ni u cemu ne ugrozava dvostranacku prirodu parnicnog postupka, a moze da iskaze znacajne prednosti. Ta lica, zadrzavajui svojstvo tuzioca ili tuzenog, prema procesnom polozaju u koji stupaju, u medjusobnom odnosu su suparnicari. Otuda se i procesna ustanova, koja uredjuje polozaj i odnose tih lica u parnici naziva suparnicarstvo (litis consortium). Suparnicarstvo je aktivno i jednostrano(vise lica nastrani tuzioca) ili pasivno i jednostrano (vise lica nastrani tuzenih).Odnosno, obostrano mnozina subjekata i na jednoj i na drugoj strani. Do zakljucenja glavne rasprave moze uz tuzioca pristupiti novi tuzilac, ili tuzba moze biti prosirena na novog tuzenog. Novim ZPP-om je predvidjena mogunost naknadnog zasnivanja aktivnog suparnicarstva.Pored tuzioca, moze naknadno da stupi u parnicu novi tuzilac, ali samo ako tuzeni, koji se upustio u raspravljanje na to pristane. U relaciji sa spajanjem tuzbenih zahteva (objektivnoj kumulaciji), suparnicarstvo je kao nastup vise lica u istoj stranackoj ulozi (subjektivna kumulacija). Mnogo puta se u istoj parnici pojavljuju i objektivna i subjektivna kumulacija, pa i onda ako je suparnicarstvo prisutno na jednoj strani. U parnicnom postupku u kojem nastupaju suparnicari, redovno se uspostavlja toliko procesnih odnosa koliko ima tuzbenih zahteva, kako u situacji, kada na obe strane ucestvuje vise lica, tako i kada je i suparnicarsvo samo na jednoj strani.Ti odnosi mogu postojati po parovima ili tako da jedno isto lice bude ucesnik u vise parnicnih odnosa sa razlicitim subjektima na drugoj strani. Uvazavajui prednosti suparnicarsva, prvenstveno ekonomicnost postupka i jednakost sudjenja, te materijalnopravne situacije, koje nekad nalazu ovakav nacin ostvarivanja pravne zastite, procesnim pravom su utvrdjene pretpostvke za pokretanje i vodjenje postupka sa subjektima u suparnicarskom odnosu. Uspostavljnje suparnicarstva u parnici, da vise lica tuzi ili da vise lica bude tuzeno istom tuzbom, nije dozvoljeno ako te pretpostavke nisu prisutne.Po specijalnim zakonskim propisima, dopusteno je uspostavljanje suparnicarstva u nekim posebnim situacijama.Izuzev nuznog suparnicarstva, koje je uvedeno neposredno zakonom ili se izvodi iz prirode materijalnopravnog odnosa i koje se mora uvaziti, ve u pokretanju postupka se prepusta volji tuzioca da li e povesti jedan parnicni postupak sa strankama u suparnicarskom odnosu ili e svoje zahteve ostvariti u posebnim parnicama. Tuzeni nema ovlasenja da se parnica vodi sa suparnicarima, niti se moze protiviti pravilno uspostavljenom suparnicarstvu. Isto ni sud nije ovlasen da odredi ili uspostavi suparnicarstvo. Nekad u toku parnice, dolazi do formiranja suparnicarstva.To moze biti voljom procesnih subjekata ili usled vanprocesnih dogadjaja. Pod pretpostavkom da postoji uslovi za suparnicarstvo tuzilac je ovlasen da, do zakljucenja glavne rasprave, prosiri tuzbu i na druga lica. Zato je potrebno da ovo lice izjavi pristanak, posto u parnicu stupa prema stanju u kojem se ona tada nalazi. Raniji tuzeni se tome ne moze protiviti, iako ovim dobija status suparnicara. Najvaznije su sledee vrste suparnicarstva: 126

a) materijalno suparnicarstvo, b) formalno suparnicarstvo, c) obicno (prosto) suparnicarstvo, d) jedinstveno suparnicarstvo, e) nuzno suparnicarstvo, f) eventualno suparnicarstvo, g) suparnicarstvo tuzioca i tuzenog po tuzbi treeg lica, h) Suparnicarstvo po tuzbi glavnog duznika i jemca. Navedene vrste suparnicarstava mozemo svrstati u nekoliko grupa: 1.Suparnicarstva po uslovima i nacinu nastanka; a) Materijalno suparnicarstvo, b) Formalno suparnicarstvo, 2.Suparnicarstva po nacinu vrsenja procesnih radnji i njihovom dejstvu; a) Obicni (prosto) suparnicarstvo, b) Jedinstveno suparnicarstvo, c) Nuzno suparnicarstvo, 3.Specijalne vrste suparnicarstva; a) Supsidijarno (eventualno) suparnicarstvo, b) Suparnicarstvo tuzioca i tuzenog po tuzbi treeg lica, c) Suparnicarstvo po tuzbi protiv glavnog duznika i jemca.

1. Vrste suparnicarstva po uslovima i nacinu nastanka a) Materijalno suparnicarstvo Materijalno suparnicarstvo se uspostavlja, kada izmedju potencijalnih parnicnih subjekata postoji odredjena predprocesna pravna ili stvarna veza, povodom predmeta spora.Tada vise lica mogu tuziti ili vise lica moze biti tuzeno jednom istom tuzbom. Ova razlicitost predprocesne veze dovodi do razvijanja materijalnog suparnicarstva na dve podvrste: 1) Veza pravne prirode izrazava se kao postojanje predprocesne pravne zajednice u materijalnopravnom odnosu, iz koga su nastala prava i obaveze povodom kojih se vodi postupak. Primeri su: tuzba bracnih drugova, radi vraanja njihove zajednicke stvari; tuzba protiv vise solidarnih poverilaca, protiv vise solidarnih duznika radi isplate duga. 2) Veza stvarne prirode postoji kada prava i obaveze, povodom kojih se vodi postupak, proisticu iz iste cinjenice i pravne osnove (idem factum idem ius). Pod cinjenicnim osnovom se misli na jedan isti dogadjaj ili zbivanje (vise lica prouzrokuju stetu ili oduzmu tudju stvar). Pretpostavke za nastupanje materijalnog suparnicarstva su da je za svaki zahtev stvarno nadlezan isti sud. Za mesnu nadleznost vaze pravila o atrakciji.Ako za sve suparnicare ne postoji mesna nadleznost istog suda, nadlezan je sud koji je mesno nadlezan za jednog od tuzenih.Atrakcija se opravdava vanprocesnom povezanosu materijalnih suparnicara. b) Formalno suparnicarstvo Za uspostavljanje formalnog suparnicarstva je znacajna odredjena vanprocesna relacija izmedju prava i obaveza, povodom kojih se vodi postupak.Zahteva se da su ta prava i obaveze iste vrste i da proisticu iz bitno istovrsne cinjenicne i pravne osnove (simile factum simile ius). 127

Formalni suparnicari su, dakle, oni medju kojima, s obzirom na predmet spora, izvan parnice nema ni pravne ni stvarne povezanosti, kao kod materijalnog suparnicarstva, ali su njihova prava i obaveze povezane bitno istovrsnim cinjenicnim i pravnim osnovom(jednom tuzbom se moze traziti naknada stete od vise izvodjaca radova, koju su svaki u svom poslu izazvali, u takvoj su situaciji vise stedisa, koji od banke traze isplatu svojih stednih uloga). Pretpostavke za formalno suparnicarstvo su da je isti sud i stvarno i mesno nadlezan, povodom svakog zahteva i za svakog od tuzenih. 2.Vrste suparnicarstva po nacinu vrsenja procesnih radnji i njihovom dejstvu a) Obicno(prosto) suparnicarstvo U formalnom i jednim delom materijalnom suparnicarstvu, ucesnici u procesnim odnosima su obicni suparnicari (izuzimaju se neki materijalni suparnicari koji su u pravnoj zajednici i spadaju u jedinstvene suparnicare)Ta obicnost izrazava se u samostalnosti njihovih procesnih polozaja.Svaki suparnicar deluje za sebe i protivnik nastupa samo prema njemu,a preduzeta procesna radnja se usmerava na odredjenog suparnicara. Drugima ne steti, a i ne koristi. Sasvim je pojmljiva situacija da jedan suparnicar prizna cinjenice, pa i tuzbeni zahtev, a da drugi ospori tacnost cinjenica i osnovanost tuzbenog zahteva (jedan duznik priznaje dugovanje, a drugi osporava). Presudjuje se za svakog suparnicara posebno, a isto tako nastupa i pravosnaznost presude. Procesni rokovi teku za svakog suparnicara odvojeno i samo na njega se odnose posledice propustanja rokova. Obicni suparnicar moze biti saslusan kao svedok u delu postupka, koji se odnosi na drugog obicnog suparnicara. b)Jedinstveno suparnicarstvo *Pojam jedinstvenih suparnicara* Predprocesna pravna zajednica u materijalnom suparnicarstvu nekada je takve prirode, da se u parnici moze presuditi samo na jedan nacin prema svim ucesnicima u postupku, oni su tada jedinstveni suparnicari. Znaci, jedinstveni suparnicari postoje, kada se ili po zakonu ili zbog povrede spornog odnosa, spor moze resiti samo na jednak nacin, usvajanjem zahteva prema svima ili odbijanjem zahteva prema svima.Zbog toga se jedinstveni suparnicari tretiraju kao jedna stranka. Sud donosi jednu presudu jednaku za sve suparnicare-jedinstvenu presudu (npr.presuda po tuzbi da se utvrdi da je testament nepunovazan, zbog nesposobnosti ostavioca, jednaka je za sve tuzene testamentalne naslednike. Jedinstveni su i neki materijalni suparnicari( neposredno na osnovu zakona)-npr.sporovi povodom utvrdjivanja i osporavanja ocinstva. *Sadrzaj i dejstvo procesnih odnosa* Pravna fikcija, izrazito sankcionisana u zakonskom tekstu, je da su jedinstveni suparnicari jedna stranka. Ipak, nije propisano ni uvedeno da su ovi suparnicari duzni da odrede lice koje e biti ovlaseno da za sve njih preduzima relevantne procesne radnje. Naprotiv, svaki od njih je ovlasen da sam vrsi parnicne radnje od uticaja za ceo (ovde jedinstven) postupak. Upravo zato se i otvara pitanje vaznosti procesnih radnji, ukoliko su nejednake ili su medjusobno suprotne. 128

Zakonskim propisima to nije uradjeno na opsti nacin. Propisano je: U situaciji da jedni suparnicari propuste da preduzmu odredjenu parnicnu radnju, dejstvo takve procesne radnje, izvrsene od drugih suparnicara, prostire i na njih; Parnicnu radnju, za cije je vrsenje protekao rok prema jednom suparnicaru, on moze da preduzme sve dok takav rok tece za bilo kojeg drugog suparnicara.; Uocljiva je intencija da se subjektima, u odnosu jedinstvenog suparnicarstva, obezbedi sto povoljniji polozaj- tome je blizak stav, usvojen i u doktrini i pravnoj praksi, da u koliziji procesnih radnji jedinstvenih suparnicara, sud treba da uvazi onu, koja je za sve njih najpovoljnija; Analizirajui sve ove situacije dolazimo do zakljucka: Jedinstveni suparnicari, u stvari, ne mogu pojedinacno da preduzmu nepovoljnu radnju.Potrebno je da takvu radnju preduzmu zajedno ili da se s osnovom pretpostavi da su svi saglasni s tom radnjom. Kada jedan suparnicar prizna cinjenice, koje drugi osporavaju, priznanje ne stvara ni za njega negativne posledice-ta radnja se ne uvazava. Tek, ako bi svi dali jednake izjave o priznanju, ova bi radnja bila relevantna u postupku. Zavisi i od situacije, sta je povoljna, a sta nepovoljna radnja. Istupanje iz parnice (povlacenje tuzbe) jednog od suparnicara na strani tuzilaca, ne vodi prestanku parnice.Do toga ne dolazi ni ako se tuzba povuce prema nekom od suparnicara na strani tuzenih. Lica, koja su u tuzbi mogla nastupiti, kao potencijalni jedinstveni suparnicari, mogu pristupiti parnici u svojstvu umesaca sa polozajem jedinstvenog suparnicara.Tada je njihova procesna pozicija ista, kao da su po tuzbi nastupili u polozaju stranke. c) Nuzno suparnicarstvo Priroda materijalnopravnog odnosa, povodom koga se vodi spor, nekada zahteva, a i nuzno je, da se tuzbom obuhvate svi ucesnici tog odnosa ili, bar, svi oni koji su u tom odnosu u obavezi, i to na strani tuzenih(nuznih pasivnih suparnicara). Insistiranje na takvom zahtevu prema onom ko tuzi (na nuznom aktivnom suparnicarstvu), u nekim situacijama bi osetno otezalo ostvarivanje pravne zastite. Nuzno suparnicarstvo je, po sadrzaju procesnih odnosa i dejstva parnicnih radnji, jedinstveno suparnicarstvo.Izdvajanje ovog jedinstvenog suparnicarstva izvodi se iz nuznosti, da svi ucesnici ili svi obveznici jednog odnosa budu obuhvaeni tuzbom i daljih konsekvenci koje iz toga nastaju. Jedino nuzno suparnicarstvo nije fakultativni institut.Kada javni tuzilac podnosi tuzbu radi ponistaja braka, on tuzbom mora obuhvatiti oba bracna druga.Oni su tada jedinstveni i nuzni suparnicari, jer propust da se tuzbom obuhvate sva ova lica je smetnja ostvarivanju pravne zastite. · · · · · Znacajni su primeri nuznog suparnicarstva: tuzba javnog tuzioca, odnosno treih lica radi ponistaja braka (oba bracna druga moraju biti tuzena posto se trazi ukidanje njihovog bracnog odnosa); tuzba treih lica radi ponistaja usvojenja, podnosi se protiv usvojioca i usvojenika; tuzba radi utvrdjivanja prava sluzbenosti, podnosi se protiv svih suvlasnika posluznog dobra (sluzbenost tereti nepodeljeno celu nepokretnost i deluje jednako prema svim suvlasnicima nepokretnosti); tuzba protiv bracnih drugova, radi utvrdjenja prava svojine na predmetu zajednicke tekovine (bracni drugovi su titulari nepodeljenog prava svojine na zajednickoj imovini); tuzba protiv naslednika nepodeljene ostavine, radi utvrdjenja zaloznog prava na predmetu nasledja (naslednici su do deobe titulari zajednicke svojine). 129

60. Specijalne vrste suparnicarstva

a) Supsidijarno (eventualno) suparnicarstvo Kod ove vrste suparnicarstva tuzilac u jednoj tuzbi moze obuhvatiti vise tuzenih, tako sto e traziti da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledeem, ako pravosnazno bude odbijen prema onome koji je u tuzbi naveden pre njega (supsidijarno, eventualno).Redosled raspravljanja odredjuje tuzilac. Ovo suparnicarstvo je dozvoljeno samo ako tuzilac prema svakom od tuzenih istice isti zahtev ili ako prema pojedinim istice razlicite zahteve, koji su u medjusobnoj vezi ( npr.zahteva se obesteenje od jednog tuzenog, a ako se utvrdi da on nije prouzrokovao stetu, onda od drugog). Takodje isti sud mora biti i stvarno i mesno nadlezan za svaki od zahteva. Ako sud usvoji zahtev prema prvotuzenom, on presudom odbija tuzbu prema drugotuzenom. Tuzilac prakticno trazi da sud obaveze na prestaciju samo jednog tuzenog (ovo suparnicarstvo je uvek jednostrano,na strani tuzenih-pasivno), iako je u tuzbi oznacio vise osoba na strani tuzenog. Znaci, sud sprovodi postupak i odlucuje po redosledu po kojem su odredjeni tuzenici.Tek ako odbije zahtev protiv prethodnog i kada ta presuda postane pravosnazna, nastavlja postupak prema sledeem tuzenom.Za tuzioca doneta pozitivna presuda prema nekom od prethodnih tuzenih, trazi da se presudom odbije tuzba prema sledeim tuzenicima. b) Suparnicarstvo tuzioca i tuzenog po tuzbi treih lica Povodom parnice koja se vodi izmedju tuzioca i tuzenog o nekoj stvari ili pravu, treem licu je dozvoljeno da podnese tuzbu protiv ovih lica i da zahteva, u celini ili delom, da mu se preda ta stvar ili pravo.Stranke u ve tekuoj parnici, tuzilac i tuzeni, u novoj parnici dobijaju polozaj pasivnih suparnicara (tuzena strana). Tree lice, ovde u svojstvu tuzioca, time ne stupa ili ne mesa u tudju parnicu.Ranije povedena parnica izmedju sadasnjih tuzenih je samo povod pokretanju nove parnice.Ta prethodna parnica ostaje u neizmenjenom sadrzaju. Zato nije ispravno da se ovakva tuzba treeg lica naziva "tuzba glavnog mesanja", sto je bilo prisutno u ranijem pravu. Tree lice moze podneti ovu tuzbu od momenta nastupanja litispendencije, pa do pravosnaznosti dovrsetka ve tekue parnice. Tuzba treeg lica podnosi se istom sudu, pred kojim ve tece parnica izmedju drugih lica. Sa podnosenjem ovakve tuzbe treeg lica ne dolazi, samo po sebi, do jedinstvenog postupka u tim parnicama.Tu je sud ovlascen da spoji postupak u ranijoj i novoj parnici radi zajednickog resavanja.Ukoliko sud ne spoji postupak, razumno bi bilo da se u ranijoj parnici zastane do dovrsetka postupka u novoj parnici. Znaci, sud spaja parnice povodom ranije tuzbe i tuzbe treeg lica.Ako se sud ne odluci na spajanje parnica, postupak povodom prvobitne tuzbe e zastati, dok sud ne donese odluku povodom tuzbe treeg lica.Tuzba treeg lica je prejudicialnog znacaja za resenje spora povodom prvobitnog tuzbenog zahteva. c) Suparnicarstvo po tuzbi protiv glavnog duznika i jemca Izricitom zakonskom odredbom je dozvoljeno, da se jednom tuzbom tuze, kao pasivni suparnicari glavni duznik i jemac.Po prirodi procesnih odnosa, njihov polozaj veinom odgovara odnosima obicnih suparnicara. Pretpostavka je, da ovako postavljeni zahtevi, nisu u suprotnosti sa sadrzajem ugovora o jemstvu.Na primer, da nije ugovoreno da jemceva obaveza dospeva, tek ako se poverilac ne naplati iz imovine glavnog duznika ili da je na drugi nacin uredjen redosled plaanja. 130

Ovo suparnicarstvo se moze uspostaviti, ako glavni duznik nije ispunio svoju obavezu i pored pismenog poziva ili ako jemac duguje kao jemac platac (solidarno jemstvo). Pravilo je ako isti sud nije mesno nadlezan za glavnog duznika i jemca, onda se tuzba podnosi pred sudom, nadleznim za glavnog duznika. *Dostavljanje pismena suparnicarima i imenovanje zajednickog punomonika Nekada veliki broj procesnih subjekata u postupku sa licima u suparnicarskom odnosu moze da usporava razvoj parnice.Narocito su prisutne teskoe u dostavljanju pismena. Zato je sudu dato ovlasenje u situaciji kada vise lica tuzi (znaci za aktivno suparnicarstvo), a nemaju zajednickog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, da ih pozove da u odredjenom roku imenuju zajednickog zastupnika za primanje pismena. Istovremeno, sud e obavestiti tuzioce, koga e od njih smatrati zajednickim punomonikom za primanje pismena, ako oni u datom roku ne imenuju takvog punomonika.Imenovani punomonik nije ovlasen da preduzima druge procesne radnje, izuzev prijema pismena i onoga sto se tice samog dostavljanja. Ova ista pravila se primenjuju i kada je vise lica tuzeno u polozaju jedinstvenih suparnicara(pasivno suparnicarstvo) Za obicne suparnicare to ne vazi i njima se pismena dostavljaju pojedinacno.

61. Obavestavanje o parnici i imenovanje prethodnika 1. Obavestenje o parnici Radi postizanja izvesnih materijalnopravnih efekata prema treem licu, povezanih sa tim i nekih procesnopravnih koristi, svaka stranka je ovlasena da podneskom, putem suda, obavesti odredjeno lice da je parnica povedena(litis denuntatio). Za to je predvidjeno vreme od podnosenja tuzbe do pravosnaznog dovrsetka parnice. Vazniji su primeri: tuzeni kupac, da bi ocuvao svoja prava, treba da obavesti prodavca o pravnim pretenzijama treeg lica na stvari; ostavoprimac, da bi otklonio svoju odgovornost, duzan je da obavesti ostavodavca o zahtevima treeg lica, povodom stvari primljene na cuvanje; stranka obavestava o parnici ttree lice, potencijalnog umesaca, da bi obezbedila pravo da protiv njega upotrebi presudu donetu u tom postupku. Obavestenje o parnici je nekada povezano i sa pozivom treem licu da pristupi parnici, pa i da u parnicu stupi umesto te stranke (zastarelost poveriocevog potrazivanja se prekida obavestenjem treeg o parnici i pozivanjem u zastitu; prethodnik se obavestava i poziva da stupi u parnicu umesto tuzenog). Tada je obavestenje o parnici u sklopu druge radnje, u stvari, njeno obrazlaganje, pa mu se zato pridaje svojstvo te radnje. Potrebno je da stranka pripremi podnesak, oznaci razloge obavestavanja, navede stanje u razvoju parnice i saopsti druge podatke. Iz osnova da trazi da se tree lice obavesti o parnici, stranka nije ovlasena da zahteva prekid parnice, produzenje rokova ili odlaganje rocista. Podnesak stranke se sudskim aktom prosledjuje treem licu po pravilima o dostavljanju sudskih pismena. 131

Pravna dejstva obavestavanja o parnici stranka moze postii upuivanjem privatnog pismena ili neposrednim saopstenjem treem licu.Izlaze se, medjutim, teskoama u dostavljanju obavestenja, narocito u slucaju odbijanja prijema, te riziku dokazivanja da je obavestenje dato. 2. Imenovanje prethodnika u parnici Lice koje je tuzeno kao drzalac stvari ili korisnik prava, a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treeg lica, ovlaseno je da to tree lice putem suda pozove (imenuje ) da umesto njega stupi u parnicu u svojstvu tuzenog(nominatio auctoris). Tuzeni, prema tome, ne osporava svoju legitimaciju.Sta vise, on je, obicno, priznaje time sto upuuje na lice koje ima jace pravo na stvari, odnosno na pravu (dovoljna je detencija stvari ili prava da bi se imala stvarna legitimacija). To procesno pravo tuzeni moze da ostvari najdocnije na pripremnom rocistu ili ako se ono ne odrzava, na glavnoj raspravi, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Pozitivan ishod imenovanja prethodnika dovodi do toga da tuzeni izlazi iz parnice, a da na njegovo mesto dolazi pozvani prethodnik Pristanak tuzioca se ne trazi.Izuzetno, ako su protiv tuzenog istaknuti i takvi zahtevi, koji ne zavise od toga da li tuzeni drzi stvar ili vrsi pravo u ime prethodnika, potrebno je da tuzilac pristane na promenu tuzenog (pored trazenja da se stvar vrati, zahteva se i naknada za stetu prouzrokovanu na stvari). Pojmljivo je u ovoj situaciji da trei stupi u parnicu, povodom zahteva u kojim se on pojavljuje kao prethodnik i za sta se ne trazi pristanak tuzioca, a da originerni tuzeni ostane u parnici za ostale zahteve(uspostavlja se suparnicarstvo).Tuzilac je tada duzan da svoju tuzbu izmeni i uskladi sa novonastalom situacijom. Trei imenovani prethodnik je lice koje ima jace pravo na stvar ili pravo povodom kojeg se vodi parnica (davalac stvari na cuvanje ili najam; titular prava plodouzivanja datog u zakup; sopstvenik nepokretnosti povodom koje postoji pravo sluzbenosti).On nema procesnu duznost da stupi u parnicu umesto tuzenog.Prihvatanjem poziva, imenovani prethodnik stupa u parnicu, prema stanju njenog razvoja, koji je do tada nastao(on moze pristupiti parnici i samo u svojstvu umesaca) Pristupanje treeg lica i sticanje polozaja tuzenog, definitivno je ako to prethodnik izjavi pismeno.Propustanje odgovora na upueni poziv, nalaze sudu da odredi rociste i da imenovanog prethodnika na to rociste pozove.Ukoliko tree lice ne dodje na rociste ili izjavi da ne prihvata poziv, parnica se nastavlja prema tuzenom, oznacenom u tuzbi.

62. Umesac u parnici

(intervencija treeg lica) * Pojam i vrste intervencije* Iako je parnica strogo dvostranacki odnos, pod odredjenim pretpostavkama je dozvoljen nastup treim licima.Svakako, to nije u svojstvu tree stranke, s nekim posebnim ili nekim samostalnim procesnim polozajem, a ni sa procesnim efektom da se doneta presuda na njih neposredno odnosi.Tada se govori o mesanju ili intervenciji u tudju parnicu. Trea lica se mogu mesati u tudju parnicu radi ostvarivanja nekog svog privatnog interesa ili radi zastite opsteg interesa u svojstvu drzavnog organa.Iz ovog osnova se razlikuju pretpostavke za njihov nastup i njihove procesne pozicije. Razlikujemo sledee vrste intervencije: 1. Obicni umesac, 2. Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara, 3. Javni tuzilac, 4. Organ starateljstva. 132

1.Obicni umesac a) Pretpostavke za stupanja u parnicu umesaca Obican umesac je tree lice, koje stupa u parnicu ili na strani tuzioca ili na strani tuzenog, da svojim procesnim radnjama pomogne u parnici da uspe stranka kojoj se pridruzio.Za intervenciju i sticanje polozaja umesaca pretpostavka je da tree lice ima pravni interes, da u parnici uspe stranka kojoj se pridruzuje.On istovremeno i kontrolise njen rad. Pravnost interesa se odredjuje na osnovu toga da presuda, doneta u parnici, moze imati dejstvo na pravnu sferu umesaca, redovno negativno: presuda na nadoknadu stete, zbog nedostatka na stvari, ovlasuje tuzenog prodavca da se regresira prema proizvodjacu stvari; presudom utvrdjena obaveza gradjevinara, da u stanu popravi instalacije, ovlasuje ga da zahteva naknadu stete od prodavca opreme; Nije dovoljno, ako su izrazaji te presude toliko udaljeni, da tek refleksno uticu na pravnu sferu umesaca.Na primer, interes umesaca da tuzilac uspe u parnici, da bi iz postignutih sredstava naplatio svoje potrazivanje, prvenstveno je ekonomski interes.Pravnost interesa e se ovde, eventualno, izraziti u sredstvima, kojima se to docnije postize, sto se nikako ne sme oznaciti pravnim interesom.Naravno, mesanje se ne moze opravdati ni postojanjem nekih altruistickih, etickih, ili drugih interesa. Tree lice treba da ima stranacku i parnicnu sposobnost(odnosno zakonskog zastupnika). Intervencija se moze prijaviti u vremenu od pocetka parnice do pravosnaznosti odluke o tuzbenom zahtevu.Isto je i u postupku, nastavljenom po vanrednim pravnim lekovima. Medjutim, umesac, koji nije prijavio intervenciju do pravosnaznosti odluke o tuzbenom zahtvu, nema pravo da podnese vanredni pravni lek i inicira vodjenje ovog postupka. Tek ako je ovlaseni procesni subjekt ulozio vanredni pravni lek, tree lice, u tako nastavljenom postupku, moze da prijavi intervenciju. Za istupanje iz parnice nisu propisani uslovi ili ogranicenja. Umesac prijavljuje intervenciju sudu, navodi kojoj se stranci pridruzuje i obrazlaze osnov svog mesanja usmeno na rocistu ili pismeno.Prijava je dostavlja strankama, a stanci odsutnoj sa rocista obavestenje se upuuje prepisom zapisnika. Sud po sluzbenoj duznosti ispituje postojanje pretpostavki za intervenciju. Ako ustanovi da tih pretpostvki nema, resenjem uskrauje treem licu da se umesa u parnicu (pozitivno resenje se ovde ne donosi). Svaka stranka, u toku celog postupka, moze izjaviti protivljenje da tree lice nastupi u parnici u svojstvu umesaca ili da i dalje odrzava taj polozaj.Sud je duzan da o tom odluci resenjem, bilo pozitivno ili negativno.Protiv odluke, kojom se odbija protivljenje stranke i odobrava mesanje, nije dozvoljena zalba (posebna). Tree lice je ovlaseno da ulozi zalbu na resenje, kojim je odbijena njegova prijava mesanja.Do pravosnaznosti tog resenja, ono moze da preduzima parnicne radnje, na koje je umesac ovlasen. Do pravosnaznosti resenja sud utvrdjuje, da su procesne radnje umesaca prestale da vaze, izuzev onih, za koje se moze uzeti, da ih je stranka prihvatila. I pored stecenog polozaja umesaca, sud nije u obavezi da tom licu dostavlja pozive i druga pismena.Ipak, u sudskoj praksi se to ,veim delom, cini.Medjutim, tok rokova za vrsenje procesnih radnji i tada zapocinje od dana dostavljanja tog pismena. b) Procesni polozaj umesaca u parnici

133

Stepen razvoja parnice i nastale prekluzije u preduzimanju procesnih radnji, odnose se i na umesaca.On ima da prihvati parnicu u stanju u kojem se nalazi u momentu pristupanja.Ne moze da vrsi procesne radnje, koje tada i stranka ne bi mogla preduzeti(proteklo je vreme za ulaganje prigovora mesne nadleznosti;vise se ne moze traziti obezbedjenje troskova parnicnog postupka). Odnosno rok ili ve zapoceti tok roka za preduzimanje parnicne radnje odredjen stranci, vazi i za umesaca.To vazi i onda kada mu se dostavljaju pozivi i druga pismena od kojih pocinje da tece rok. Opravdanje intervencije izrazeno u postizanju uspeha stranke, kojoj se umesac pridruzuje, vodi zakljucku da radnje umesaca treba da budu povoljne, korisne za tu stranku. Pismene radnje umesaca sud ne sme da uvazi, ako se pokazuju nepovoljnim za stranku. Isto pravilo vazi i za radnje preduzete na rocistu u odsustvu stranke.Na rocistu na kome je prisutan umesac, stranka je ovlasena da odmah izjavi da oduzima pravnu snagu radnjama umesaca.Stranka je ovlasena da to ucini i kasnije, ako su radnje opozive, kao sto to moze i sa radnjama, koje je ona licno preduzela. Radnje umesaca se prenose ne stranku, ako ih ona prihvata.Treba primetiti, da se prihvat obicno izrazava konkludentno ili preutno, izostankom protivljenja.Ove radnje u daljem imaju tretman radnji te stranke i vise nema znacaja, sto ih je originerno preduzeo umesac.U slucaju da je radnja umesaca suprotna radnjama stranke, ne postavlja se pitanje koja je od tih radnji povoljnija i koja vazi.Relevantna je radnja stranke. Umesac svojim ucesem u parnici ne sme da optereuje i ugrozava polozaj stranke, u smislu da se njena procesna prava umanjuju ili prestaju.Povodom donete presude, zbog izostanka na rociste na kojem je prisustvovao umesac (drzao se sasvim pasivno, iako je intervencijom mogao spreciti takvu presudu), stranka je ovlasena da trazi povraaj u predjasnje stanje, ako je opravdano izostala sa rocista. Umesac nije ovlasen da vrsi procesne radnje, kojim se raspolaze tuzbenim zahtevom ili zaustavlja razvoj, odnosno tok parnice. Ne bi bilo dozvoljeno: da zakljuci poravnanje, da preinaci tuzbu, da se odrekne tuzbenog zahteva, da prizna tuzbeni zahtev, da povuce tuzbu, da se odrekne ili povuce pravni lek. Protivna stranka nije ovlasena da osporava vaznost radnji umesaca.Ona, istina, moze da inicira, da ih sud po sluzbenoj duznosti odbije.Nema prava ni da trazi da se umesac obaveze da naknadi troskove parnicnog postupka. Naprotiv, umesac je ovlasen da zahteva, da mu suprotna stranka plati troskove postupka, koje je imao svojim nastupom u parnici. Po pristanku tuzioca i tuzenog, umesac moze stupiti u parnicu kao stranka , na mesto stranke kojoj se pridruzio. c) Dejstvo presude na umesaca(intervencijsko dejstvo presude) Pravosnazna presuda, doneta u pravosnaznom postupku prema stranci kojoj se umesac pridruzio, moze imati negativne reperkusije na pravnu sferu umesaca. Ovo je narocito vidno, ako povodom donete presude za tu stranku nastaje odredjeno pravo prema umesacu, redovno iz istovetne ili slicne situacije i utemeljeno na aktivnoj ili pasivnoj duznosti te stranke, utvrdjenoj u presudi: tuzeni-prodavac je obavezan da kupcu-tuziocu vrati cenu i naknadi stetu, zbog nedostataka na stvari, pa se sada tuzbom okree prema svom prodavcu-umesacu sa istim zahtevom; tuzenom zakupcu je oduzeta stvar po osnovu prava svojine tuzioca, te podnosi tuzbu radi naknade stete protiv davaoca stvari u zakup umesaca; tuzilac-cesionar je odbijen sa zahtevom za naplatu na njega prenetog potrazivanja prema tuzenomcezusu posto potrazivanje ne postoji, pa podnosi tuzbu i trazi naknadu od cedenta-umesaca u tom postupku. U takvoj situaciji je ovlasena stranka, koja je izgubila parnicu, da trazi u sada pokrenutom postupku, koji je ona pokrenula protiv umesaca, da se upotrebe utvrdjene cinjenice i pravni stav suda iz te ranije presude.Tuzenom umesacu ovde ne bi bilo dozvoljeno, da osporava tacnost tih cinjenica i valjanost 134

stava suda, sa ciljem da otkloni dejstvo ove presude (umesac i prvi prodavac ne moze da osporava tacnost cinjenica o nedostacima na stvari;umesac i zakupodavac ne sme da se brani tvrdnjom, da je netacno utvrdjeno, da on nije vlasnik stvari date u zakup). To moze tek ako ima osnova da ulozi prigovor, da su radnje stranke u ranijoj parnici ili celo vodjenje postupka biti nedostatni(exceptio male gesti vel conducti processus).To moze, pre svega, dokazom da je stranka preduzela stetne ili propustila povoljne radnje, odnosno opozvala ili na drugi nacin dezavuisala radnje umesaca, koje bi, da su bile sprovedene, dovele do drugacijeg ishoda parnice. Ista mogunost postoji, da je raspolagao takvim dokaznim sredstvima odbrane, koji bi doveli do uspeha stranke u postupku, a da ih nije mogao upotrebiti, posto je tek docnije obavesten o parnici. Sve ovo se prenosno odnosi i na tree lice, koje se nije ukljucilo u postupak, mada je bilo obavestavano ili je bilo upoznato sa parnicom (potencijalni umesac).Naravno, u kojoj bi moglo da nastupi u svojstvu umesaca i da postizanjem uspeha stranke, predupredi donosenje negativne presude. Presuda donesena u parnici u kojoj je tree lice ucestvovalo kao umesac, proizvodi prema njemu procesni efekat koji se zove intervencijsko dejstvo.Znaci, sustina ovog dejstva presude se ogleda u tome, da umesac ne moze poricati ni cinjenicnu ni pravnu ocenu stvari, izrazenu u presudi u kojoj je intervenisao na strani koja je izgubila parnicu, te je zbog toga i podnela tuzbu protiv ranijeg umesaca, a sada tuzenog. Intervencijsko dejstvo presude moze biti odbijeno od strane umesaca prigovorom nesavesnog vodjenja spora. 2.Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara postoji, ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa, pravno dejstvo presude prosiruje i na umesaca, jednako kao i na parnicnu stranku. On u toj parnici, iako je umesac, ima polozaj jedinstvenog suparnicara.Takav polozaj postoji, kada samo jedan od suvlasnika posluznog dobra podnese tuzbu radi ukidanja sluzbenosti prelaza protiv vlasnika povlasnog dobra. Drugi suvlasnik posluznog dobra moze tada da se umesa u spor. Budui da se ucinci pravosnazne presude odnose i na umesaca, opravdano je da mu se priznaju sva ovlasenja, koja se priznaju strankama kod jedinstvenog suparnicarstva. Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara moze da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj, do nastupanja pravosnaznosti odluke o tuzbenom zahtevu, nije ucestvovao kao umesac, kao i da ucestvuje u postupku povodom zahteva za zastitu zakonitosti. Pravilo je da prijavom intervencije ovakav umesac stice polozaj jedinstvenog suparnicara.Ipak, posto on nije stranka, ve samo ima polozaj stranke, nema procesna ovlasenja, ni terete koji se iskljucivo odnose na stranku.Nije ovlasen da povuce tuzbu, da preinaci tuzbu ili da snizi tuzbeni zahtev,tj.da preduzima takve procesne radnje, kojim se raspolaze parnicom ili disponira tuzbenim zahtevom.Zatim, umesac se ne moze izrekom presude na nesto neposredno osuditi ili mu nesto biti dosudjeno. U situaciji kada dodje do kolizije radnji, sud treba da ceni njihovu vaznost po kriterijumu povoljnosti( i pored priznanja stranke, vazi njegova radnja, kojom osporava tacnost odredjenih cinjenica;moze da ulozi pravni lek, iako se stranka toga odrekla). Ovakvom umesacu se dostavljaju sudska pismena.On ima pravo na svoje rokove, posebno od rokova koji teku za stranku. Propisano je izricito da umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara, kao sto je ve receno, moze da ulozi vanredne pravne lekove, iako nije pre pravosnaznosti presude prijavio mesanje.Prakticno, ovlasen je da ostvaruje intervenciju i posle pravosnaznog dovrsetka parnice. P.S. *Umesac nije stranka u postupku, nego lice koje se pridruzuje jednoj od stranaka i koje ima pravni interes da u parnici uspe stranka kojoj se pridruzio. 135

*Samo prema umesacu, koji je po pristanku obeju stranaka stupio u parnicu, umesto stranke kojoj se pridruzio, moze da glasi odluka. *Rok za zalbu umesaca na strani tuzenog tece od momenta, kada je tuzeni kao stranka primio prvostepenu presudu. *Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara moze nezavisno od stranke, na cijoj se strani umesao, cak i protiv njene volje, podneti zalbu da bi sprecio donosenje nepovoljnije odluke. *Nosilac prava iz nedeljivog pravnog odnosa, moze se kao umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara, ukljuciti u postupak podnosenjem vanrednog pravnog leka, kako bi spor bio resen na jednak nacin prema svim nosiocima takvog pravnog odnosa. *Umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze izjaviti reviziju i ako to nije ucinila stranka na cijoj se strani umesac nalazi. 3.Intervencija javnog tuzioca Dispozicija stranaka ne sme da predje granice utvrdjene kogentnim propisima i pravilima morala.Sud na to pazi po sluzbenoj duznosti i nee uvaziti raspolaganja stranaka, koja su tome protivna. Trea lica mogu intervenisati u parnici radi zastite opsteg interesa ili radi ostvarivanja sopstvenog pravnog interesa. Ako je razlog intervencije zastita opsteg interesa, umesac nastupa u svojstvu drzavnog organa.U sistemu drzavnih organa drugom( odnosno treem) kompetentnom organu su poverena procesna ovlasenja, da u odredjenim situacijama intervenise u parnici i pruzi pomo sudu u saznavanju i eliminaciji nedozvoljenih pravnih akata stranaka. Parnicnim procesnim pravom je to povereno javnom tuziocu, koji je za to vise opremljen i koji, ve i inace, ima izvesne kompentencije u parnicnom postupku(u odredjenim slucajevima pokree i vodi parnicu ili nastupa u parnici kao podnosilac vanrednog pravnog leka). Zadatak javnog tuzioca je prvenstveno sopstavanje cinjenica, koje stranke nisu iznele i predlaganje dokaza, koje stranke nisu trazile.On je ovlasen na intervenciju samo kada postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoje pravo u postupku da bi onemoguile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemoguile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. Javni tuzilac prijavljuje intervenciju pismenim podneskom sudu, pred kojim se vodi parnica.Ni jedna strana se tome ne moze protiviti.I sud ima pravo da inicira intervenciju javnog tuzioca, ako smatra da za to postoje pretpostavke i da je njegovo mesanje potrebno.Sud je obavezan da o tome obavesti javnog tuzioca, odredi mu rok da prijavi intervenciju i da do tada zastane sa postupkom.Neuspesan protek roka ne znaci da javni tuzilac gubi pravo na intervenciju. Javnom tuziocu, koji je prijavio intervenciju, sud dostavlja pozive za rociste i sve odluke protiv kojh je pravni lek dozvoljen. Prilikom intervencije javni tuzilac ne pristupa ni jednoj od stranaka. On nastupa u opstem interesu, radi sprecavanja nedozvoljenih akata stranaka. 4.Intervencija organa starateljstva Poslove socijalne zastite vrsi nadlezni opstinski organ uprave ili uspostavljena specijalizovana ustanova-centar za socijalni rad, ako su na nju preneta ova javna ovlasenja. Organ strateljstva u parnicnom postupku ucestvuje kao stranka, odnosno zakonski zastupnik stranke ili moze da nastupi u polozaju intervenijenta, stitei interes dece ili drugih lica, povodom kojh se ostvaruje socijalna zastita. 136

Tako je propisano u sporovima iz porodicnih odnosa izmedju roditelja i dece.Organ starateljstva ima pravo da ucestvuje u postupku, kada proceni da to zahtevaju opravdani interesi deteta, koje je stranka u sporu.Moze se ocekivati da ga i sud obavesti o potrebi da ucestvuje u postupku. U svojstvu intervenijenta, na strani lica povodom koga se ostvaruje socijalna zastita, organ starateljstva je narocito ovlasen: da stavlja predloge radi zastite prava i interesa tih lica, da iznosi cinjenice koje stranke nisu navele, da predlaze da se izvedu odredjeni dokazi, da ulaze pravne lekove.

Sud je duzan da organu starateljstva, koji je prijavio intervenciju, dostavlja pozive za sva rocista i sve odluke koje se u postupku donose.

63. TROSKOVI PARNICNOG POSTUPKA 1. POJAM I SASTAV TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA a) POJAM TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA Sudstvo, njegova organizaciona uspostavljenost i delatnost finansiraju se iz budzetskih sredstava. Neposredni korisnici sudske delatnosti, prema vrsti sudskog postupka koji se vodi, jednim delom iz svojih sredstava doprinose finansiranju sudstva ­ plaanjem propisanih taksi povodom preduzetnih procesnih radnji (neplaanje takse ne oduzima vaznost parnicnoj radnji taksa se naplauje prinudnim putem u administrativnom postupku). Neposredni korisnici koji nastupaju u svojstvu ucesnika u konkretnom sudskom postupku, po utvrenim pravilima plaaju izdatke koji nastaju u tom postupku. Opsti je pristup da u parnicnom postupku u polazistu te efektivne izdatke plaaju obe stranke. Po pravilu unapred ­ da sredstva budu obezbeena pre nego sto izdaci nastanu.Ovo polaganje novcanog pokria za troskove rasporedjuje se tako da svaka stranka obezbedjuje plaanje izdataka, koji nastanu povodom parnicne radnje koju ona preduzima.Davanje pokria, medjutim, nije za stranku definitivno plaanje troskova postupka.Po dovrsetku parnice, sud odredjuje ko i kako plaa troskove postupka.Utvrdjuje se koja stranka ima pravo na naknadu troskova parnice prema protivnoj stranci ili na drugi nacin raspodeljuje nastale troskove. b) IZDACI KOJI CINE TROSKOVE PARNICNOG POSTUPKA Troskove parnicnog postupka cine izdaci nastali u toku parnice ili povodom parnice (cl. 146. ZPP). 137

Prvi su oni koji su ucinjeni od pocetka do zavrsetka parnice i neposredno u parnici (iznos sudske takse, izdaci povodom sprovoenja dokaza, nagrada za rad advokata ili drugog zastupnika koji na to ima pravo, nagrada tumacu, troskovi prevoza stranke do suda). Drugi su oni izdaci koji su ucinjeni pre ili u toku parnice, a nisu neposredno izdaci u parnici ­ bitno je da nastaju povodom parnice, koja e se povesti ili se ve vodi (troskovi neuspelog poravnanja pre pokretanja parnice, nagrada za pravni savet o opravdanosti i nacinu pokretanja parnice, troskovi za prevod dokumenata, izdaci za obezbeenje dokaza koje je izvedeno pre parnice). 2. PRAVILA O PRETHODNOM SNOSENJU TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA Svaka strana prethodno snosi troskove, koji su nastali ili e nastati povodom radnji koje preduzima (isto i za radnje njenog umesaca). Prirodno je da stranka sama plaa izdatke, koji su potrebni za preduzimanje parnicne radnje (taksa, nagrada advokatu za pripremanje podneska). Isto je i za dalje novcane izdatke, koji e nastati sprovoenjem postupka povodom izvrsene radnje ­ stranka koja je tu radnju preduzela treba da uplati novcano pokrie. To se prvenstveno odnosi na ocekivane izdatke u sprovoenju dokaznog postupka. Izuzetno, troskovi postupka, koji nastaju povodom parnicnih radnji javnog tuzioca preduzetih u svojstvu stranke ili intervenijenta plaaju se unapred iz sredstava suda. Isto je i sa troskovima stranke, potpuno osloboene od plaanja troskova postupka. Sud docnije odreuje da li ovi izdaci padaju na teret stranke ili konacno ostaju kao izdaci sredstava suda. Posebno su propisana pravila o duznosti da se unapred polozi novcana svota potrebna za sprovoenje dokaznog postupka (cl. 148.)Ta duznost, medjutim, nije pravna obaveza stranke.Jednako, kao sto nije takva obaveza ni njeno aktivno nastupanje u parnici.Ipak, propustanje da se polozi odredjeni iznos radi pokria troskova, povlaci indirektnu sankciju-sud odustaje od sprovodjenja postupka u tom delu. Povodom izvrsene radnje i troskova koji se u njenom sprovoenju ocekuju, sud resenjem utvruje visinu pokria i poziva stranku da u odreenom roku taj iznos uplati. Ako su izvoenje istog dokaza predlozile obe stranke, tada im se nalaze da utvreni iznos poloze u jednakim delovima. U oba slucaja posledica propustanja uplate je odustanak od sprovoenja tog dokaza (cl. 148). I kada sud po sluzbenoj duznosti odredi sprovodjenje dokaza , poziva jednu ili obe stranke da uplate potrebno pokrie.Propust uplate pokria povlaci iste posledice-odustanak od izvodjenja dokaza. Izuzetno, ako je sud po sluzbenoj duznosti odredio izvodjenje dokaza, radi utvrdjivanja, da li su raspolaganja stranaka suprotna kogentnim propisima, sud nee odustati od sprovodjenja ovih dokaza.Tada se troskovi postupka isplauju iz sredstava suda (u konacnom resenju se odredjuje na ciji teret padaju ti troskovi) 3. UTVRDJIVANJE I NAKNADA TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA a) UTVRDJIVANJE IZDATAKA KOJI CINE TROSKOVE POSTUPKA Ve je receno, da u troskove postupka spadaju izdaci, koji su bili potrebni za pokretanje i vodjenje parnice.Troskovi su bili potrebni u tom smislu, da su bili neophodni za postizanje uspeha u parnici: Za tuzioca ­dosuda tuzbenog trazenja, Za tuzenog- odbijanje tuzbe(isto i odbacivanje) Sud zato treba pazljivo da ceni sve okolnosti spora, da bi utvrdio koji su troskovi bili potrebni i u kojoj visini.

138

Ako je visina nagrade, koja se plaa profesionalnom punomoniku ili drugom licu propisana tarifom, onda se uzima iznos u visini koja je naznacena u tarifi(nagrada advokatu, nagrada za vestacenjeprema tarifi ustanove, kao i nagrada za drugu ekpertizu, prevodjenje i tome slicne usluge). Izricito je propisano da troskove parnicnog postupka cini nagrada advokatu i drugim licima kojima je na to priznato pravo(za zastupanje putem javnog pravobranioca, odredjuju se troskovi u visini nagrade advokatu). Uvazava se, znaci, da je profesionalna pravna pomo uvek potrebna, bez obzira da li stranka ima pravnu spremu. Stranka koja je vicna pravu, ne moze za svoj rad trraziti naknadu, iako su tim umanjeni troskovi zastupanja putem profesionalnog punomonika.Uzima se da stranka nema pravo na sve troskove, ako imenuje vise zastupnika ili zastupnika izvan sedista suda, mada bi bilo dovoljno zastupanje putem jednog zastupnika ili zastupnika koji deluje u sedistu suda. Izdaci za putovanje svedoka su troskovi postupka, ako je odluceno da se svedoci saslusaju pred parnicnim sudom. b) OBAVEZA NA NAKANDU TROSKOVA POSTUPKA 1.Opste o obavezi naknade troskova parnice Posto svaka stranka unapred plaa troskove povodom radnji koje preduzima, to sud, po dovrsetku parnice ili u odreenim situacijama ve po preduzimanju radnje, utvruje troskove postupka i raspodeljuje ih izmeu stranaka.Ne moze se ocekivati da se ostane na tome, da svaka stranka i konacno snosi izdatke, koje je imala u parnici. Razumno je, da to bude onaj ko je dao povod parnici ­ ko je parnicu nepotrebno poveo ili parnicu izazvao, zato sto nije bio spreman da udovolji svojoj pravnoj duznosti = protivnoj strani naknadi njene izdatke (i njenom umesacu). Obaveza na plaanje troskova postupka je obligacija, koja nastaje po pretpostavkama procesnog prava.Sadrzinu te obligacije, sud utvrdjuje po dovrsetku postupka ili u nekim slucajevima odmah po nastanku troskova povodom preduzete parnicne radnje. Stranke, nezavisno od procesnog polozaja, postaju u toj obligaciji poverilac ili duznik-titular prava na naplatu, odnosno obveznik na plaanje troskova postupka. Opste je pravilo da obaveza na naknadu troskova postupka nastaje po osnovu uzrocnosti.Samo u nekim situacijama se za odgovornost trazi krivica ili se odgovara za slucaj (po analogiji sa pravilima obligacionog prava o odgovornosti za stetu. 2.Obaveza naknade po osnovu uzrocnosti Propisano je da je stranka koja je izgubila parnicu duzna da protivnoj stranci naknadi troskove postupka. (cl.149.).Odnosno, stranka koja je ,,dobila" parnicu ima pravo na naknadu troskova postupka.Iz ovog se vidi da je kriterijum objektiviziran-uspeh u parnici. Tuzilac, koji je izgubio parnicu i prouzrokovao tuzenom izdatke, je duzan da ih i naknadi (tuzeni nije dao povod parnici). A ako je tuzeni izgubio parnicu, onda je on izazvao troskove tuziocu i ima da ih naknadi (tuzeni je dao povod parnici). Odgovornost se odreuje prema cinjenici, da li je u drzanju stranaka bilo osnova da se parnicni postupak pokrene i vodi. Na to pitanje- odgovor daje uspeh stranke u parnici. Krivica se ne utvruje, posto nije elemenat obvezivanja, pa tim ni razlog da se stranka oslobodi naknade ili da se ona umanji. Isti je nacin raspodele troskova i ako obe stranke samo delom postignu uspeh u parnici. 139

Prvo se utvruju troskovi za svaku stranku pojedinacno. Zatim se prema visini uspeha odreuje srazmer koliko svakoj stranci pripada od ukupnog iznosa njenih troskova i to se dosuuje (samo razlika). Sud moze ovde, s obzirom na postignuti uspeh stranaka i visinu troskova, odrediti da svaka stranka snosi svoje troskove. Isto je tako sud ovlasen da nalozi jednoj stranci da naknadi sve troskove koje je protivna stranka imala. To onda ako ova druga stranka nije uspela u parnici samo u neznatnom delu svog zahteva, a povodom toga dela nisu nastali neki posebni troskovi. 3. Obaveza naknade po osnovu krivice i odgovornosti za slucaj U odreenim situacijama, koje se pojavljuju u toku postupka, odstupa se od pravila o obavezi naknade troskova po osnovu uzrocnosti.To se pre svega odnosi na troskove koji su nastali povodom pojedinih radnji ili jednog bloka tih radnji. Ukoliko je izvesno da su troskovi izazvani krivicom jedne stranke ili slucajem koji se njoj dogodio, oni se po trazenju dosuuju protivnoj stranci, nezavisno od definitivnog uspeha u parnici. (cl. 151)Po pravilu se o tome odmah odlucuje posebnim resenjem.. Sud ovde moze odluciti i da zakonski zastupnik ili punomonik stranke nadoknadi troskove protivnoj stranci. Ali ovo samo iz osnova odgovornosti po krivici (cl. 151. npr. (zakonski zastupnik namerno nije dosao na rociste; propust usled slucaja koji mu se desio, kao sto je zakasnjenje prevoznog sredstva, ne bi bio osnov da se obaveze na plaanje troskova). 4. Specijalna pravila o naknadi troskova postupka Zakonom o parnicnom postupku ili drugim propisima su za neke posebne situacije formulisana specijalna pravila o naknadi troskova postupka (ovde se prikazuju samo pravila ZPP). Nekad su bliza odgovornosti po osnovu uzrocnosti, a nekad se polazi od pretpostavke da postoji krivica ili se odredjuje da se odgovara za slucaj. 1) I kada je za tuzioca doneta povoljna presuda, on moze biti obavezan da tuzenom naknadi troskove postupka. Ovo onda ako tuzeni nije dao povod tuzbi i ako je odmah priznao tuzbeni zahtev. (cl. 152.).(npr.tuzilac nije prethodno opomenuo tuzenog da izvrsi svoju obavezu, a to je trebao da ucini) 2) Tuzilac koji povuce tuzbu obavezan je da tuzenom naknadi troskove postupka, osim ako je povlacenje tuzbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuzenog (cl. 153.)Ovo pravilo treba primeniti, i ako je preinacenjem tuzbe, umesto datadasnjeg imenovan novi tuzeni. 3) Ako je parnica dovrsena sudskim poravnanjem, tada svaka strana snosi svoje troskove. (cl. 154.).Stranke, naravno, mogu u poravnanju odrediti drugaciju raspodelu troskova. 4) Ukoliko je povodom izvrsenja pokrenuta parnica radi izlucenja stvari i utvrdi se da je tuzeni, kao poverilac u izvrsnom postupku, sa opravdanjem verovao da na predmetu izvrsenja ne postoje prava treih lica , sud moze odrediti da svaka stranka snosi svoje troskove. 5) Pravilo je da suparnicari podmiruju troskove na jednake delove. Ukoliko je znatna razlika u srazmeri njihovih udela u predmetu spora, sud e tada odrediti da suparnicari naknade troskove prema toj srazmeri. Solidarna odgovornost suparnicara u glavnoj stvari, vodi njihov solidarnoj obavezi na naknadu troskova protivnoj stranci. Meutim, za troskove izazvane posebnim parnicnim radnjama pojednih suparnicara, ostali suparnicari ne odgovaraju (cl. 156.) 6) Kada ucestvuje u parnici kao stranka javni tuzilac ima pravo na naknadu efektivnih troskova.Nagrada za rad mu ne pripada.A troskovi, koje bi po odredbama zakona trebao da podmiri javni tuzilac, isplauju se iz sredstava suda. 140

Svaka stranka snosi svoje troskove, koji su nastali ucestvovanjem javnog tuzioca u postupku. Isto i izdaci javnog tuzioca povodom intervencije padaju na teret sredstava tuzilastva. (cl. 157.). 7) Za izdatke koji nastanu u sprovoenju dokaza, koji su nalozeni po sluzbenoj duznosti, sud odreuje da li e te troskove podmiriti samo jedna ili obe stranke ili e ti troskovi pasti na teret suda. 8) Troskove postupka za obezbedjenje dokaza plaa stranka, koja je predlozila vodjenje tog postupka.Isto tako, ona je duzna da naknadi troskove izazvane protivnoj stranci, odn.postavljenom privremenom zastupniku. 9) Po predlogu stranke svedok ili vestak mogu biti obavezani da naknade troskove izazvane neopravdanim izostankom ili neopravdanim odbijanjem da se svedoci, odnosno vestaci. 4) DONOSENJE ODLUKE O NAKNADI TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA O naknadi troskova postupka sud odlucuje na trazenje stranke ili po sluzbenoj duznosti, ako su bili isplaeni iz sredstava suda. Odluka se donosi bez raspravljanja u obliku resenja. (cl. 159.). Stranka je duzna da odreeno naznaci troskove postupka po vrsti i visini. Zahtev za naknadu troskova postupka-troskovnik, stranka treba da podnese najkasnije do zavrsetka raspravljanja u postupku povodom kojeg se traze troskovi. Ukoliko se u postupku donosi odluka bez prethodnog raspravljanja, stranka je duzna da postavi zahtev za troskove ve u predlogu o kojem sud treba da odluci(u predlogu za izdavanje platnog naloga, u zalbi ili drugom pravnom leku, u predlogu za odredjivanje mera obezbedjenja). Medjutim, ako se izvan rasprave preduzme procesna radnja, kojom se postupak ili jedna etapa postupka dovrsava, zahtev za troskovima se moze podneti u roku od 15 dana od dana obavestenja(povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka). Propustanjem vremena odredjenog za podnosenje zahteva, stranka gubi pravo na naknadu troskova(propust se moze otkloniti, ako postoje pretpostavke za povraaj u predjasnje stanje). Sud odlucuje o troskovima postupka u presudi ili u resenju kojim se pred tim sudom dovrsava postupak.(u postupku smetanja drzavine, kod izdavanja platnog naloga). I kada je o troskovima postupka odluceno u presudi, odluka se smatra resenjem(ovo je znacajno za pravne lekove, ako se ulazu na presudu samo u delu o troskovima). Ukoliko se presuda ili resenje kojim je nalozena naknada troskova postupka usmeno objavljuju, sud je ovlasen da visinu troskova odredi docnije u pismeno izraenoj presudi ili resenju. A kada je sud odlucio delimicnom presudom ili meupresudom, moze odrediti da se odluka o troskovima donose u presudi kojom se (ceo) postupak dovrsava. (cl. 160.). U toku vodjenja postupka-pre njegovog dovrsetka, sud e posebnim resenjem odluciti o troskovima, ako pravo na troskove ne zavisi od odluke o glavnoj stvari(situacije u kojima se za troskove odgovara po osnovu krivice ili za slucaj). 5) TROSKOVI U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA Stranka treba, ve u pravnom leku, da postavi zahtev i oznaci visinu troskova koje trazi. Kada sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucuje i o troskovima nastalim u postupku povodom ulozenog pravnog leka. I kada usvoji pravni lek i napadnutu presudu preinaci ili je ukine i tuzbu odbaci, sud treba da odluci o troskovima u postupku po pravnom leku, a isto i o troskovima nastalim u ranijem postupku. Medjutim, ako je pravni lek usvojio i napadnutu odluku ukinuo, te nalozio ponovno sudjenje, uputie taj sud da po dovrsetku postupka, odluci i o troskovima postupka povodom ulozenog pravnog leka.Ovako moze postupiti i ako samo delimicno ukine napadnutu odluku. Specijalno je pravilo, kada su zbog iznosenja novih cinjenica i predlaganja novih dokaza izazvani troskovi u postupku povodom pravnog leka. 141

Te troskove, nezavisno od ishoda postupka, snosi stranka koja je iznela nove cinjenice ili predlozila nove dokaze. Takodje je propisano da stranka koja odustane od pravnog leka, treba protivnoj stranci da naknadi troskove nastale povodom pravnog leka. 64. OSLOBOENJE OD PLAANJA TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA 1)Pojam i pretpostavke za oslobodjenje od plaanja troskova postupka Oslobodjenje od plaanja troskova postupka (siromasko pravo) moze traziti stranka, koja prema svom opstem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi troskove parnice, bez stete po nuzno izdrzavanje svoje i svoje porodice. Strani drzavljanin ima pravo na oslobodjenje od plaanja troskova postupka po pravilima o uzajamnosti (uzajamnost nije uslov za ostvarivanje samog prava na oslobadjanje od plaanja troskova). Osloboenje od plaanja troskova postupka moze biti: potpuno oslobaanje i oslobaanje od plaanja sudskih taksi (cl. 164. ZPP). Potpuno oslobaanje obuhvata oslobaanje od plaanja taksi i oslobaanje od polaganja predujma za troskove svedoka, vestaka, tumaca, uviaja i sudskih oglasa, pa, u sirem smislu i postavljanje punomonika.Efektivni troskovi stranke i stvarni izdaci postavljenog unomonika se tada isplauju iz sredstava suda. Oslobaanje od plaanja taksi odobrava se po blazim kriterijumima i to onda kada bi se plaanjem taksi znatno umanjila sredstva za izdrzavanje stranke i clanova njene porodice. Stranka moze staviti predlog za oslobaanje od plaanja troskova tokom celog postupka, uz koji se podnosi potvrda nadleznog organa uprave o imovnom stanju(iznos poreza koji se plaa i drugih izvora prihoda). 2)Postupak suda povodom predloga za oslobodjenje od plaanja troskova postupka Po trazenju stranke, sud prvog stepena donosi odluku o osloboenju od plaanja troskova postupka (cl. 165.). Sud treba pazljivo da ispita navode koji su u predlogu oznaceni i, po potrebi, da pribavi druge podatke i obavestenja o imovnom stanju stranke. Odluka se donosi u formi resenja (protiv pozitivnog resenja nije dozvoljena zalba.) Sud prvog stepena moze u toku postupka izmeniti ili ukinuti resenje o oslobaenju od plaanja troskova. To moze samo onda, ako utvrdi da je stranka u mogunosti da podmiruje troskove postupka. 3)Postavljanje punomonika stranci oslobodjenoj plaanja troskova Stranka koja je potpuno osloboena plaanja troskova ima pravo da trazi da joj se postavi punomonik. Stranka tada ne plaa nagradu, niti stvarne izdatke postavljenog punomonika. Postavljeni punomonik nije u ugovornom odnosu sa strankom.On vrsi javnu funkciju, sa ovlasenjima utvrdjenim u resenju o postavljanju. Po pravilu se za punomonika postavlja advokat.Medjutim, ako u sedistu suda nema dovoljno advokata, sud moze postaviti za punomonika i drugo lice sa pravnom spremom, sposobno da stranci pruzi potrebnu pravnu pomo. Punomonika iz reda advokata postavlja predsednik nizeg prvostepenog suda ili ga odredjuje predsednik viseg prvostepenog suda, ako se nizi prvostepeni sud nalazi u sedistu takvog viseg suda. 142

Protiv pozitivnog resenja o postavljanju punomonika nije dozvoljena zalba. Postavljeni punomonik moze iz opravdanih razloga zatraziti razresenje.O tome odlucuje izvan rasprave predsednik vea ili na raspravi vee.Protiv resenja o razresenju punomonika nije dozvoljena zalba. Sud prvog stepena moze u toku postupka ukinuti resenje o postavljanju punomonika, ako utvrdi da je stranka u mogunosti da plati zastupanje. 4)Naknada troskova postupka a) Naknada troskova kada je resenje o oslobodjenju izmenjeno ili ukinuto u toku postupka Ako sud u toku postupka izmeni ili ukine resenje o oslobodjenju od plaanja troskova postupka, ukljucujui i postavljanje punomonika, uredjuje i pitanje dotadasnjih troskova. Sud tada moze naloziti stranci da potpuno ili delimicno naknadi troskove i takse od kojih je bila osloboena, kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenog punomonika (prvenstveno se odredjuje naknada izdataka isplaenih iz sredstava suda). Tada su ovi izdaci stranke stavka u njenim troskovima parnice i moze od protivne stranke traziti njihovu naknadu po opstim pravilima.

b) Naknada troskova po dovrsetku postupka Takse i troskovi isplaeni iz sredstava suda, stvarni izdaci i nagrada postavljenog punomonika, cine deo troskova parnice.O naknadi tih troskova od protivne stranke i namirenju izdataka iz sredstava suda, odlucuje se po opstim pravilima o naknadi troskova postupka (ovde u korist sredtava suda). Ako se utvrdi da protivnik stranke osloboene od plaanja troskova nije u stanju da plati troskove na koje je obavezan, sud moze naknadno odrediti da te troskove plati, u celini ili delom, stranka koja je bila osloboena plaanja troskova postupka. Troskovi se tada naplauju iz onoga sto je toj stranci dosueno.Ta stranka ima pravo da za ono sto je platila trazi naknadu od protivne stranke, pa i u posebnoj parnici. 65. OBEZBEENJE TROSKOVA PARNICNOG POSTUPKA 1. PRAVO NA OBEZBEENJE TROSKOVA PARNICE (PRIPADA TUZENOM) Svrha ustanove obezbedjenja pranicnih troskova je da se tuzenom osigura naplata njegovih dosuenih troskova postupka iz depozita, koji polaze tuzilac(cautio iudicatum solvi, aktorska kaucija). U nasem sistemu to pravo ima tuzeni u parnicnom postupku, koji se vodi pred domaim sudom, prema tuziocu, koji je strani drzavljanin ili lice bez drzavljanstva koje kod nas nema prebivaliste.Isto pravilo vazi i prema pravnom licu, koje nema nasu pripadnost. Po misljenju jednih autora, to pravo ima tuzeni bez obzira da li je nas drzavljanin.Primeuje se da se ovaj stav kosi sa cl.ZRSZ, koji govori o reciprocitetu oslobodjenja od troskova u relaciji strani i domai drzavljani. Tuzeni nema pavo da trazi aktorsku kauciju u sledeim slucajevima: 1) ako u zemlji drzavljanstva tuzioca nasi drzavljani nisu duzni da daju obezbeenje (prema pravilima Haske konvencije o gradjanskom sudskom postupku 1905. i 1954. i slicno je u veini nasih bilateralnih sporazuma, drzavljanini jedne drzave potpisnice domiciliran u nekoj od tih drzava, 143

2) 3) 4) 5)

oslobadja se obaveze polaganja aktorske kaucijepred sudom bilo koje drzave potpisnice te konvencije) ako tuzilac ima pravo azila kod nas, ako se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje tuzioca iz njegovog radnog odnosa u nasoj zemlji, ako se sudi u bracnim sporovima, sporovima o utvrivanju ili osporavanju ocinstva, odnosno materinstva i sporovima o zakonskom izdrzavanju, ako je u pitanju menicna ili cekovna tuzba, protivtuzba ili izdavanje platnog naloga.(cl.83ZRSR)

2. ULAGANJE ZAHTEVA I POSTUPAK SUDA Tuzeni je duzan da ulozi zahtev radi polaganja aktorske kaucije najdocnije na pripremnom rocistu.Ako se pripremno rociste ne odrzava, onda na prvom rocistu za glavnu raspravu, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Izuzetno, zahtev se moze uloziti i docnije, do pravosnaznog dovrsetka parnice- cim je tuzeni saznao da postoje pretpostavke za trazenje obezbeenja. U resenju, kojim se zahtev usvaja, sud e odrediti iznos obezbeenja i rok u kojem se treba poloziti, te upozoriti tuzioca na posledice propustanja da se u roku deponuje odreeno obezbeenje. Obezbeenje se u pravilu polaze u novcu.Sud moze, na trazenje tuzioca, odobriti da se obezbeenje da i u drugom pogodnom obliku (deponovanjem hartija od vrednosti, dragocenosti). Na novcanom iznosu ili drugom predmetu tuzeni stice zalozno pravo za naplatu dosuenih troskova postupka. Propustanje da se u roku deponuje odreeno obezbeenje, vodi pretpostavki da je tuzba povucena.Odnosno pretpostavci da je tuzilac odustao od pravnog leka, ako je zahtev bio stavljen tek u tom delu postupka. Dokaz da je polozeno obezbeenje tereti tuzioca. Tuzeni,koji je na vreme ulozio zahtev, nije duzan da nastavi postupak u glavnoj stvari, sve dok se pravosnazno ne odluci o njegovom zahtevu. Pravosnazno i za tuzenog pozitivno resenje, daje mu pravo da se i dalje uzdrzi od procesnih aktivnosti, sve dok tuzilac ne polozi obezbeenje. Sud je, u slucaju odbijanja zahteva, ovlasen da odredi da se postupak nastavi i pre pravosnaznosti tog resenja. 66.POSTUPAK ZA RESAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA Ovo je potpuno nova glava koja je uneta po preporuci Saveta Ministara Evrope (cl. 176)ZPP od 2004.g. Kad u postupku pred prvostepenim sudom, u veem broju predmeta, postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju, koje je od prejudicijelnog znacaja za odlucivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi resavanja spornog pravnog pitanja. Broj spornih pitanja je fakticka star, koja zavisi od velicine suda i ukupnog broja predmeta, a u vezi sa brojem ovih spornih pitanja.Meutim, mogue je da se vise sudova iz delokruga istog okruznog suda udruze, ako im se pojavi ista vrsta predmeta. Sud, koji je pokrenuo postupak za resavanje spornog pravnog pitanja, duzan je da zastane sa postupkom, dok se ne okonca postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.(Zastoj postupka, koji sud u tom slucaju odreuje, treba da je opisno odreen, a ne i orocen. Cl. 177. st. 1.) Zahtev, koji se upuuje VSS treba da sadrzi kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za resenje spornog pravnog pitanja. (Sud moze da iznese i sopstveno tumacenje spornog pitanja. St. 2.) 144

Prvostepeni sud je duzan da, uz zahtev za resavanje spornog pravnog pitanja, dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. Ukoliko nema sve napred pobrojano VSS se nee baviti zahtevom. Cl. 178. VSS je duzan da resi sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. St. 2. VSS e odbiti da zauzme stav o spornom pravom pitanju, ako ono nije od znacaja za odlucivanje u veem broju predmeta. St. 3. Ako VSS odluci da resava sporno pravno pitanje, odluku o tome objavie u Biltenu VSS ili na drugi pogodan nacin. Cl. 4. VSS odlucuje o zahtevu za resavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova. Cl. 179:U pravnom shvatanju, koje zauzima povodom zahteva za resavanje spornog pravnog pitanja, VSS razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge kojima obrazlaze svoju odluku. Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu VSS. Cl. 180. Ako je VSS zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku, u kome se ponavlja isto prethodno pitanje, nemaju pravo da ponovo traze njegovo resavanje u parnici koja je u toku. Ova mogunost se odnosi na sve slucajeve. Pravo nije ograniceno pravom na izjavljivanje revizije. U vanparnici ili postupku izvrsenja nije mogue ovo primeniti, jer ako se pojavi sporno pitanje, sporne cinjenice, stranke se upuuju na parnicu, a ne resavaju u ovim postupcima.

67. POJAM, PREDMET I TERET DOKAZIVANJA 1)Pojam i svrhe dokazivanja Od subjekata se ocekuje da se, svojim drzanjem i ponasanjem u stvarnom, realnom svetu, pridrzavaju pravom propisanog reda, odnosno da postuju realni pravni poredak.Sve dok se ne postupa protivno pravnom redu, funkcija prava ostaje na nivou apela svesti onih kojim je apel upuen. Pojava povrede pravnog poretka (subjektivnih prava), stvara zonu neprava.To trazi neposrednu intervenciju i odredjivanje sankcije da se to nepravo eliminise. U sferi gradjanskopravnog poretka, to se mahom odvija u gradjanskom sudskom postupku.Pred sudom je da utvrdi stvarno drzanje pojedinaca i ono koje je po pravu trebalo da bude, pa da izricanjem sankcije nalozi eliminiciju povrede i uspostavljanje pravnosti. Zadatak suda nije nimalo jednostavan.Sud pred sobom ima tvrdnju tuzioca o drzanju tuzenog i iz toga nastalom ovlasenju da zahteva zastitu odredjenog sadrzaja.Pored toga, sud ima i, redovno, protivtvrdnju tuzenog, da je njegovo drzanje bilo saglasno pravu, pa da tuzilac nije ovlasen da trazi zastitu. Da bi se odgovorilo na trazenje stranaka, sud prvo treba da sazna ili identifikuje pravo i, zatim, da utvrdi drzanje stranaka, ono sto se desilo ili se jos mozda desava(tuzeni osporava da je nastala steta, a ako je do toga ipak doslo, da on nije odgovoran). U parnicnoj proceduri je na strankama, da svojim tvrdnjama saopste sudu podatke o onome sto se u svetu prava desilo. Za tuzioca je to obavezno, ukoliko uopste hoe da se postupak vodi.Nedostatak prikaza srvarnih dogadjaja povlaci odbacivanje tuzbe. Tuzeni nema tu duznost i njegovom pasivnom drzanju ne treba pridavati znacenje, da su tacne tvrdnje tuzioca o dogadjajima i iz toga nastalom ovlasenju na pravnu zastitu. Sud u postupku treba da ispita istinitost tvrdnji stranaka ili, kratko receno, da sazna istinu. Osnovni metod u postizanju saznanja o stvarnosti je dokazivanje u cilju utvrivanja istinitosti tvrdnje stranaka, sprovoenje dokaznog postupka. Centralni delovi tog postupka su: 145

Ispitivanje dokaznih sredstava, Ocena procesnog materijala, dobijenog tim putem i Finalni akt-utvrdjivanje relevantne stvarnosti. U tvrdnjama stranaka iznose se sopstveni pogledi.I to su sudovi o stvarnosti, ali obojeni njihovim interesima i subjektivnim pogledima.Prikazuje se sled, niz cinjenica, koje u svom skupu, daju jedan isecak stvarnosti.Redovno, to su oprecni prikazi. Sud dokazivanjem dolazi do sopstvenog saznanja o stvarnosti, da je u realnom svetu, u odredjenom vremenu i prostoru, jedno zbivanje postojalo ili da nije postojalo.Iz toga se moze dati odgovor o istinitosti stranackih tvrdnji i njihovom pravu na povoljnu presudu. 2) Terminologija S obzirom na relativnu samostalnost ovog dela postupka i posebnost materije, doslo je do stvaranja i specificnih izraza, sa kojima se ovde operise. Dokaz je izraz koji se i u pravnom i u laickom govoru upotrebljava u vise znacenja.Nekada se pod tim misli na dokazno sredstvo-izvor informacija, a nekada je to samo obavestenje, dobijeno od dokaznog sredstva.A, mnogo puta, takva informacija je potvrda da postoji neka vazna cinjenica(,,pravi", ,,nepobitni" dokaz). Dokazno sredstvo (dokaz) je izvor, nosilac informacija od kojih sud dobija obavestenja o cinjenicama, vaznim za presuenje (u nasem procesnom sistemu: uviaj, svedok, vestak, ispava, saslusanje stranke. ) Dokazivanje je, u uzem smislu, jedan postupak u kojem se, po utvrenim metodima, ispituje tacnost tvrdnji o spornim cinjenicama(izvode se dokazi i cene se postignuti rezultati). Predmet dokazivanja su tvrdnje stanaka o cinjenicama iz kojih izvode za sebe pravo na dosudu tuzbenog ili prigovornog zahteva.Isto je i sa pretpostavkama suda o cinjenicama, koje dovode u pitanje pravnost stranackih zahteva-saglasnost sa kogentnim pravom. Dokazna snaga je podobnost dokaznog sredstva da se u postupku upotrebi u dokazivanju znacajnih cinjenica, bitnih za presuenje(obicno, jednog naspram drugih dokaznih sredstava, mada je kod nas proklamovano, da su sva dokazna sredstva iste snage). Dokazni razlozi (dokazni argumenti) su elementi zakljucivanja o pouzdanosti dokaznog sredstva i sadrzaja dobijenih informacija. Glavni dokaz i protivdokaz je samo jedna relacija dokazanosti. U hipotezi da je sud, putem odreenih dokaznih sredstava i od njih dobijenih informacija, dosao do uverenja o postojanju vaznih cinjenica (glavni dokaz), tome se mogu suprostaviti protivdokazi da bi se to uverenje oslabilo ili sasvim izmenilo. Dokaz o protivnom je dokazivanje da nisu tacne cinjenice utvrene prezumptivnim putem (nasuprot pretpostavci o bracnosti deteta roenog u braku, bracni drug majke deteta moze predoziti dokaz o protivnomda on nije otac deteta). 3) Uverenje o istinitosti i verovatnost Saznanju suda o stvarnosti ne sme se pridati znacenje da je tim, ako uopste i postoji, dostignuta apsolutna, definitivna istina. Kada je dostignuto saznanje toliko cvrsto, da nema osnova da se misli ili sumnja da su se zbivanja desavala drugacije ili da su mogla ii drugim putem, tada se to oznacava izrazom ,,uverenje o istinitosti"(To je izvesnost da se dogadjaj odigrao bas na takav nacin). Ali nekada se strogoa ovog postulata moze ublaziti i prihvatiti nizi stepen saznanja stvarnosti.To stanje se oznacava izrazom ,,saznanje stvarnosti do stepena verovatnosti". 146

Tacno saznanje stvarnosti, potpuno i istinito utvrene cinjenice, pretpostavka su za pravilnu primenu prava.Sud e i sa manjim kvantumom dokaznih sredstava ili upotrebom drugih izvora informacija doi do saznanja o stvarnosti.To saznanje, uverenje do stepena verovatnosti, obicno je dovoljno u primeni procesnog prava.Tu se nista ne resava definitivno i sve je usmereno jednom cilju-da se presudi o osnovnosti zahtevane pravne zastite(utvrdjivanje nadleznosti,izuzea sudija, utvrdjivanje pravnog interesa, odredba da se tuzba preinaci, odrzavanje rocista...)Ne bi bilo ni malo racionalno u ovim i slicnim pitanjima zaustaviti tok postupka u upustiti se u temeljno istrazivanje.Manja steta bi proistekla iz greske proistekle iz saznanja, izvedenog do stepena verovatnoe. Vidi se da ovde zona saznanja do stepena verovatnosti, ne ide izvan primene procesnog prava.U meritornim stvarima i pitanjima materijalnog prava, po pravilu, insistira se na saznanju do nivoa uverenja o istinitosti. 4) Predmet dokazivanja (Thema probandi) Dokazivanje je osnovni metod kojim sud postize saznanje pravno relevantne stvarnosti. Sud u parnicnom postupku, povinovan pravilima raspravne maksime i zabranom presudjenja izvan tuzbenog ili prigovornog zahteva (ne eat iudex, ultra et extra petita partium), stvarnost saznaje utvrivanjem istinitosti tvrdnji stranaka o cinjenicama. I kada se kaze da sud utvrdjuje istinitost cinjenica, misli se na istinitost stranackih tvrdnji o cinjenicama (njihovih sudova). Sud utvrdjuje postojanje ili nepostojanje cinjenica vaznih za primenu prava. Nisu predmet dokazivanja sve tvrdnje stranaka o cinjenicama ili, krae, sve cinjenice. Sud, ve u samom pristupu parnici, na osnovu podataka sa kojim raspolaze, formira stav o dopustenosti sudjenja, pravnoj prirodi spora i cinjenicama relevantnim za presudjenje. Kada utvruje cinjenice vazne za primenu procesnog prava sud deluje po pravilima istrazne maksime, za sta je u dokazivanju snabdeven potrebnim kvantumom oficijelnih ovlasenja.Isto tako postupa i kada je u pitanju primena kogentnih propisa materijalnog prava. U utvrivanju cinjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, sud je, uvazavajui dispozicije stranaka i pravila raspravne maksime, u istrazivanju ogranicen na fond cinjenica saopsten tvrdnjama stranaka. Ali nije i duzan da pristupi dokazivanju svih njihovih tvrdnji o cinjenicama. Stav, formiran na pocetku, o pravnoj prirodi spora, ukljucujui i hipotezu o resavanju tog spora u okviru tuzbenog ili prigovornog zahteva stranaka, dovoljan je osnov da sud usmeri dokazivanje na one cinjenice, koje su relevantne za primenu prava (odlucne, bitne, vazne i znacajne cinjenice). Ni sav raspolozivi fond odlucnih cinjenica nije predmet dokazivanja.Dokazuju se samo one cinjenice, koje su sporne izmedju stranaka, povodom kojih su one iznele oprecne tvrdnje.To se odnosi i na cinjenice o kojim se protivna stranka uopste nije izjasnila, posto pasivno drzanje jos ne znaci priznanje da su tvrdnje protivnika tacne. Saglasno iznete i priznate cinjenice se ne dokazuju.Sud ih unosi u osnovu presudjenja u takvom sadrzaju u kojem su saopstene, izuzev ako se disponira tim zahtevom, kojim se, inace, ne sme raspolagati. Notorne ili opstepoznate cinjenice se ne dokazuju.To su cinjenice, koje su poznate sirem krugu ljudi u drzavi, regiji ili u nekom mestu na podrucju suda.Pretpostavlja se onda i da su poznate svim clanovima vea i strankama.Sud ih uzima u obzir po sluzbenoj duznosti.Ipak, ne sme se uskratiti rasprava o njihovoj opstoj poznatosti i znacaju, koji su imale u konkretnoj pravnoj stvari(zemljotres, poplava, ratni sukob, sprovedene generalni strajk). Sud ne utvrdjuje sva desavanja u stvarnosti, koja se ticu dogadjaja, odnosno prava povodom kog se trazi zastita.Cim utvrdi odlucne cinjenice, dovoljne za presuenje, sud prestaje sa daljim dokazivanjem i donosi presudu. Specijalno zakonsko pravilo, u odredjenoj situaciji, oslobadja sud dokazivanja o visini novcane naknade ili kolicini zamenjivih stvari, koje se dosudjuju povodom prouzrokovane stete.Dozvoljeno je da sud odredi visinu novcane svote ili kolicinu zamenjivih stvari, prema slobodnoj oceni. 147

5) O predmetu dokazivanja utvrdjivanja indicija, zakonskih retpostavki i stavova iskustva a)Dokazivanje putem indicija Kada nedovoljnost dokaznih sredstava ili njihova nepotpunost, sprecavaju neposredno utvrivanje pravno relevantnih cinjenica, tada se izlaz redovno nalazi u utvrivanju indicijalnih (upuujuih) cinjenica, koje su, inace, same po sebi, nebitne za primenu prava u konkretnom slucaju.Iz ovih cinjenica-indicija, po pravilima logike, se izvodi zakljucak o postojanju cinjenica vaznih za primenu prava. Zato je preduslov da se pristupi utvrdjivanju ovih cinjenica u hipotezi, da one ukazuju ili mogu ukazati na postojanje odlucnih cinjenica.Te cinjenice, u pravilu, tek u jednom skupu i medjusobnoj povezanosti, ukazuju na postojanje odlucne cinjenice(primeri to pakazuju: tuzeni je dobio na krau upotrebu vozilo tuzioca i vratio ga sa osteenjima.Nema ih ili su tesko dostupni podaci da je tuzeni ostetio vozilo, sto on inace ne priznaje.Medjutim, utvrdjeno je: da je vozilo predato neosteeno; da ga je tuzeni ubrzo vratio i sam smestio u garazu tuzioca; da vozilo nije koriseno u vremenu dok tuzilac nije zapazio osteenja.Ove, ne toliko bitne, ali indicijalne cinjenice, upuuju na zakljucak o odlucnoj cinjenici:da je tuzeni ostetio vozilo). Utvrdjene indicijalne cinjenice se mogu upotrebiti i da osnaze istinitost informacije o odlucnoj cinjenici, date od nekog drugog, ne toliko pouzdanog dokaznog sredstva (obicno podaci dobijeni saslusanjem stranaka).Istina, one su ovde vise instrument ocene, nego li samog izvodjenja dokaza. b)Dokazivanje putem zakonskih pretpostavki Specifican nacin dokazivanja indicijama je utvrivanje odlucnih cinjenica putem zakonskih prezumpcija.Zakonom se formulisu pretpostavke o postojanju pravo relevantnih cinjenica (praesumptiones iuris). I tu se postojanje relevantnih cinjenica izvodi iz dokaznih indicijalnih cinjenica. Zato su upravo ove indicijalne cinjenice neposredan predmet dokazivanja, istina, u cilju utvrdjivanja odlucnih cinjenica. Indicijalne cinjenice su unapred, vise ili manje, odreene u zakonskoj formuli(baza prezumptivnosti). Iz dokaza, da je tvrdnja o njima istinita, snagom zakonskih pravila se utvruje da postoji pravno relevantna cinjenica. Zakljucak o postojanju odlucne cinjenice zamenjuje pravilo pravne pretpostavke.Neki primeri zakonskih pretpostavki to pokazuju: ocem deteta rodjenog u braku, kao i u roku 300 dana od prestanka braka, smatra se muz majke deteta. Zakonske prezumpcije spadaju u oborive pretpostavke(praesumpiones iuris tantum).Utvrdjenje indicijalnih cinjenica i po pravilima o zakonskim pretpostavkama postojanje odlucne cinjenice, nije smetnja da se protivdokazom ospori istinitost tvrdnji o odlucnim cinjenicama i njihova indicijalna ili prezumptivna dokazanost (probatio vincit praesumptionem-dokazano pobedjuje pretpostavljeno). Uspesnim protivdokazivanjem moze se eliminisati presumptivna konstatacija o postojanju pravno relevantne cinjenice (uporeenjem krvnih grupa dokaze se da bracni drug nije otac deteta). U dokazivanju se operise i sa neoborivim, zakonskim pretpostavkama.S aspekta procesnog prava, neoborive zakonske pretpostavke, u stvari i nisu pravila, koja bi se upotrebljavala u dokazivanju prezumcijama(praesumptiones iuris et de iure). Utvrdjene cinjenice putem ovih pretpostavki, ne podlezu proveri o istinitosti, pa nemaju drugi znacaj, do da su samo pravom izrecene fikcije(npr.odredjeni stepen ili vrsta srodstva treeg lica i duznika, pretpostavka je da je treem licu bilo poznato, da duznik, preduzetim raspolaganjem, nanosi stetu poveriocu). c)Dokazivanja pravila iskustva 148

Pravila iskustva su stavovi o odreenim pojavama, izrazeni u saznanju njihovog znacenja i delovanja, izgraeni naucnim ili strucnim ispitivanjem pojava ili duzim praenjem i posmatranjem, dostupnim svakom razumnom licu (statistickim proracunima se odredjuje optimalna velicina objekta, koji se gradi; na vlaznom tlu u gradnji treba upotrebiti specijalne izolacione materijale). Ti stavovi su cinjenicne prirode u tom smislu, da ono obkjasnjavaju i pokazuju delovanje neke pojave u stvarnosti, omoguujui da se ta pojava potpuno sazna i u samom nastupanju i delovanju. Pravila iskustva, prvenstveno ona koja su formirana naucnim ili strucnim ispitivanjima, redovno su predmet dokazivanja (saslusanjem vestaka ili eksperata). Ne sme se, ipak, osporiti pravo sudije da sopstvenim istrazivanjem sazna pravila iskustva, niti da odredi dokazivanje radi utvrdjivanja iskustvenih stavova, za koje se moze rei, da bi trebali da budu poznati veini ljudi. Stavove iskustva nekad prihvata legislativa i unosi ih u formulaciju pravnog pravila.Tada su ona element normativiteta i spadaju u sferu tumacenja i primene prava(clanovi domainstva, nuzni smestaj). 6) Priznanje cinjenica a) O pojmu priznanja cinjenica Priznate cinjenice ne treba dokazivati. Ve iz toga da se govori o potrebi dokazivanja, izvesno je da se priznanje moze odnositi na pravno relevantne cinjenice i na cinjenice indicijalne prirode iz kojih se izvode odlucne cinjenice. Priznanje cinjenica je procesna radnja jedne stranke kojom saopstava, da su delom ili u celini, tacne cinjenicne tvrdnje protivne stranke, na kojim ona zasniva svoj zahtev u parnici. Priznanje je aktivna procesna radnja (drzanje), pa i onda kada je dato konkludentno. Zato se pasivnom drzanju stranke i propustanju da se ospori cinjenicna tvrdnja protivnika, ne sme pridati znacaj priznanja. Napominjemo da se upotrebljava i oznaka n e s p o r n e cinjenice, sto ne sme voditi zakljucku, da je priznanje dovoljno da se ne ospori tvrdnja protivne stranke. Kao i svaka druga procesna radnja stranke, priznanje treba da bude preduzeto u toku parnice, pred sudom. Moze se izjaviti usmeno na rocistu ili pismenim podneskom.(vremenski: sve dok se u postupku mogu iznositi nove cinjenice). Uzima se u obzir i priznanje dato pred drugim sudom, koji je zamoljen da za parnicni sud izvrsi odredjene parnicne radnje (priznanje dato izvan suda, moze se u dokazivanju uzeti kao indicija). Priznanje mogu izjaviti i tuzilac i tuzeni.Priznanje se moze dati izricito ili konkludentnim radnjama.Izjava o priznanju ne sme biti ogranicena nekim rezervama ili uslovima, koji bi priznanju oduzimali znacaj ili dovodili u pitanje takvo znacenje.Na sudu je da pazi da izjava o priznanju, bude data u formi i sadrzaju, koji ne dovodi u sumnju, da je preduzeta ta procesna radnja. b)Pravna priroda i procesno dejstvo priznanja cinjenica Priznata cinjenica je rezultat jednakih izjava stranaka o postojanju odreene pravno relevantne cinjenice.Ona je jednostrani akt stranaka, povezanih istim ciljem, izrazenim u efektima priznanja. Kad je u pitanju pravna priroda priznanja cinjenica, dovoljno je rei da su to dve pojedinacne procesne radnje stranaka istog sadrzaja-tvrdnja jedne stranke o cinjenicama i ista takva (potvrdna) tvrdnja druge stranke. I zeljena procesna dejstva tih radnji su ista: Priznate cinjenice vise ne treba dokazivati; Sud ih uzima na osnovu presudjenja,tako kako su saopstene. Takav njihov sadrzaj i procesno dejstvo ne cine ih ni malo razlicitim od ostalih procesnih radnji. 149

Dalje posmatranje efekata priznanja, dovodi do pitanja:da li se ovom radnjom na indirektan nacin disponira gradjanskim subjektivnim pravima ili se samo saopstava znanje stranke o cinjenicama? Sud moze da odbije priznanje, ako su ve dokazane drugacije cinjenice. Sud nee uvaziti priznanje i odredie dokazivanje odlucnih cinjenica, ako nalazi da stranka njihovim priznanjem disponira zahtevima,kojima ne moze raspolagati. Moze se pojaviti i situacija, da je sud ve utvrdio odlucne cinjenice, a stranke da postigle odredjenu dispoziciju, sankcionisanu izrekom presude, svojim docnijim cinjenicnim tvrdnjama i priznanjem predstavljaju stvarni dogadjaj drugacije od utvrdjenog.Ovde ne treba ocekivati da sud uvazi te drugacije cinjenice i da ide protiv svog uverenja o istinitosti dogadjaja. Sud i pravila procedure nisu instrumenti u rukama stranaka, kojim bi one izdejstvovale za sebe povoljniju presudu. c)Anticipirano priznanje Pravilno je da se priznanje daje posto je cinjenicna tvrdnja izjavljena i sa njom upoznat davalac priznanja.Desava se i nista ne menja na stanju stvari, da je jedna stranka saopstila odredjene cinjenicne tvrdnje i da, tek posle toga, druga stranka potvrdi tacnost tih cinjenica ili se na njih pozove. Treba uzeti u obzir, da su u momentu potvrde ili poziva na njih, te cinjenice postale priznate i da je priznanje dala stranka, koja je izjavila te cinjenicne tvrdnje. Stranka, koja iznosi cinjenice, pretenduje da su njene tvrdnje tacne i moze se rei, istina prenosno, da ih unapred priznaje.Cim se druga strana pozove na (tacnost) te cinjenice i upotrebi ih za osnovu svojih trazenja, one tim postaju priznate cinjenice i povlace procesna dejstva, koja se tome pridaju. Antipicirano priznanje stranka moze opozvati ili izmeniti, menjajui svoje cinjenicne tvrdnje, sve dok se druga strana ne pozove na te cinjenice. d)Opoziv priznanja Imajui u vidu znacajna dejstva ove radnje procesnim pravom je uredjen opoziv odnosno poricanje priznanja. U toku postupka stranka moze da izmeni svoje izjave i da saopsti da potpuno ili delimicno porice istinitost, ve priznate cinjenice ili da priznanje ogranici dodavanjem drugih cinjenica.Duzna je da opozivanje obrazlozi i da za to navede opravdane razloge. Sud je tada ovlasen, uzimajui u obzir sve okolnosti, da prema svom uverenju ceni, da li e takvu cinjenicu smatrati za priznatu ili osporenu. Da bi se dobio odgovor na to, sud treba da ispita i tacnost cinjenice koja je priznata, pretpostavljamo ne vise od stepena verovatnosti.To bi bilo dozvoljeno, ako se opoziv prihvati. Priznanje je opozvano i kada stranka dodaje druge cinjenice, koje, kada bi bile tacne, ogranicavaju ili oduzimaju znacaj priznatoj cinjenici.Takve tvrdnje stranke i saopsteni razlozi za njih, nisu nista drugo, do opoziv priznanja i takve izjave treba tretirati kao izricit opoziv priznanja. 7) Teret dokazivanja (onus probandi) a)Teret dokazivanja-pojam i sadrzina Stranke su duzne da iznesu sve cinjenice na kojim osnivaju svoje zahteve (onus preferendi) i za to predloze dokaze. Ne insistira se da stranka saopsti sve cinjenice.Dovoljno je da iznese one na kojim osniva svoj zahtev.Isto tako i da predlozi sve, njoj poznate dokaze, iako bi neki bili na njenu stetu(nemo contra se edere tenetur- niko nije duzan da dokazuje protiv sebe). To, medjutim, ne sputava sud da sprovede dokaze i upotrebi utvrdjene cinjenice, iako se to, na kraju, pokazuje nepovoljnim za stranku, koja je te cinjenicne tvrdnje saopstila i dokaze predlozila. 150

Sta vise, sud moze da odredi i sprovodjenje dokaza, koje stranke nisu predlozile, uz rezervu da stranke za to poloze iznos troskova, ako je to potrebno. Sud nije samo pasivni primalac tvrdnji, koji ih evidentira i u tom krugu ispituje njihovu istinitost.Naprotiv, on u ovom delu postupka ima sluzbena ovlasenja, koja mu dopustaju daleko aktivniji nastup. Sud opredeljuje odlucne cinjenice, odreuje dokazna sredstva, poziva stranke da iznesu ili dopune cinjenice i dokaze i, uopste, da razjasne sva ono sto je za pesuenje vazno. Ipak, pravila raspravne maksime ogranicavaju sud u ispitivanju i utvrdjivanju cinjenica (sud i ne deluje na nacin svojstven inkvizicionoj maksimi). Treba verovati da e stranke, vodjene svojim interesima, izneti sve cinjenice za njih povoljne, sto daje predmetu spora jednu potpunost. Sud je ovlasen da inicira, poziva stranke da upotpune i razjasne svoje cinjenicne tvrdnje. Moze se desiti da predlozena dokazna sredstva nisu dovoljna ili, sto je isto, da su raspoloziva dokazna sredstva nepouzdana ili se od njih dobijene informacije ne mogu upotrebiti u postupku.Takva situacija bi mogla paralisati vodjenje i razvoj parnicnog postupka.Sud bi se nasao u bezizlaznom polozaju: ne sme da odbije presudjenje, a ne moze ni da presudi, zbog toga sto ne postoji uverenje o istinitosti cinjenica.U kaznenim i nekim drugim postupcima, izlaz iz ovakve situacije se resava donosenjem jedne posebne, svojevrsne presude-odbijanja osude zbog nedostatka dokaza. Nedokazanost cinjenicnih tvrdnji stranaka u parnicnom postupku, dovodi u pitanje pravni osnov njihovih zahteva (tuzbenog i prigovornog).Uvek je aktuelna izreka: ,,Idem est non probari, et non esse"-isto je ne biti dokazano ili ne postojati. Na kraju, moze se konstatovati: stranci se dosuuje zahtevana zastita, tek ako je dokazano da postoje pravno relevantne cinjenice, na kojim to trazenje osniva; dokazivanje tereti onog ko nesto tvrdi, a ne onoga koji to negira; Ovo pravilo je prisutno u nasem procesnom sistemu.Istina, nije izricito odredjeno, ali se vrlo lako izvodi iz drugih odredbi. Propisano je da svaka stranka treba da iznese cinjenice na kojima osniva svoj zahtev i predlozi dokaze, kojim se utvrdjuju te cinjenice. Pravila o teretu dokazivanja vise su usmerena posledici- na koga pada rizik nedokazanosti.Dovoljno je da su cinjenicne tvrdnje stranke dokazane informacijama drugih dokaznih sredstava, a ne onih koje je ta stranka predlozila. Ne sme se uzeti da nema dokaznih sredstava(unapred dosuditi da nije dokazano), ako je stranka saopstila da za dokaz njenih tvrdnji jedino preostaje saslusanje stranaka. Ista situacija je i sa nepouzdanim dokazima.Tada, jos uvek, ostaje dokaz saslusanjem stranaka, eventualno i dokazna sredstva, predlozena od protivne stranke.Tek ako uopste nema dokaznih sredstava ili su dobijene informacije neupotrebljive, moze se rei da dokazi ne postoje. Nedokazanost se pojavljuje i u odnosu prema grupi cinjenica, bitnih za dosudjenje zahteva odredjene stranke.Izrazava se kao nedostatak uverenja o istinitosti cinjenicnih tvrdnji jedne stranke o postojanju odlucnih cinjenica, iz kojih ta stranka izvodi pravo na dosudu tuzbenog ili prigovornog zahteva.Ovde je dokazano da je netacna tvrdnja o vaznim cinjenicama, pa nema osnova, da se stranci dosudi zahtevano. Stoga, pojam nedokazanosti mozemo tretirati kao situaciju kada sud u nedostatku dokaznih sredstava ili i pored izvedenih dokaza, nije stekao uverenje o istinitosti tvrdnje stranke o relevantnim cinjenicama. b) Pravila o teretu dokazivanja

151

Moze se rei, uz ve pomenute rezerve, da je u osnovi teret dokazivanja na stranci, koja tvrdi da postoje odlucne cinjenice i da na nju pada rizik nedokazanosti.Ovo je opste pravilo i, na prvi pogled, u primeni deluje jednostavno.Medjutim, pravni zivot, mnogo puta, to demantuje.Izvedena pojedninacna ovlasenja se cesto ukrstaju i menjaju sadrzaj prema momentalnoj poziciji subjekata u pravnom odnosu(u ugovoru o prodaji stranke naizmenicno imaju polozaj poverioca ili duznika, zavisno koja se obligacija posmatra). Pravila o teretu dokazivanja ticu se materijalnog prava, te i spadaju u sferu tog prava. Rezime: Zakonom je regulisano da se nee dokazivati cinjenice, koje su opstepoznate i utvrdjeno da su to one cinjenice, koje je sud saznao u vrsenju sudske funkcije i to ukoliko ih je saopstio na raspravi strankama(clan 222, stav 3. ZPP). Olaksanje za sakupljanje procesne gradje, uz uslov sudiji kako moze vrsiti svoja ovlasenja, da ne bi doslo do zloupotrebe, proceduru e uciniti efikasnijom. Najvee novine u pogledu dokaznih sredstava su kod instituta vestacenja.Doslo je do konkretizacije nacela dispozicije stranaka, koje moraju da naznace predmet i obim vestacenja u predlogu i predloziti lice za vestaka. Istrazno nacelo je suzeno. Doslo je do promene nacela pismenosti i usmenosti, s obzirom na to da sada vestak mora da da svoj nalaz u pismenom obliku. Postupak mora biti efikasan, tacno su utvrdjeni rokovi, a obaveze vestaka se moraju dovesti u vezu sa odredbom glave XV. Vestak, koji ne postuje utvrdjenu proceduru, moze biti i novcano kaznjen iznosom do 30.000,00 dinara, ili biti obavezan na isplatu troskova, koje je prouzrokovao stranci (clan 254.ZPP). I u odnosu na vestaka primenjuje se institut izuzea i iskljucenja s obzirom na objektivne razloge i subjektivni odnos vestaka i stranaka. Novina je da e se ako stranka sazna za razloge izuzea ili iskljucenja posle izvrsenog vestacenja, zbog cega prigovara vestacenju, postupati kao da je zahtev stavljen pre vestacenja. Moguu stetu snosie ko je skrivio-stranka ili vestak. 68. DOKAZNI POSTUPAK I OCENA REZULTATA DOKAZIVANJA 1.ODREIVANJE I IZVOENJE DOKAZA Prvenstveno je na strankama da predloze dokazna sredstva radi utvrivanja istinitosti njihovih tvrdnji o relevantnim cinjenicama.Tu spada i izjava da je stranka spremna da se saslusa u svrhu dokazivanja. Predlog se moze izjaviti usmeno i pismeno, sve do zakljucivanja glavne rasprave, pa, uz izvesna ogranicenja, i u postupku po pravnim lekovima. Predlog treba da bude tako formulisan, da se oznace cinjenice i dokazna sredstva, kojim se te cinjenice dokazuju. Sud resenjem odreuje koje e se cinjenice dokazivati i kojim od predlozenih ili drugih dokaznih sredstava. Sud je ovlasen, po sluzbenoj duznosti, da odredi dokazivanje sredstvima, koje stranke nisu predlozile, ako je to znacajno za utvrivanje bitnih cinjenica, ali uz uslov da stanke poloze pokrie troskova dokazivanja (ukoliko postoje). Kada sud pretpostavi da stranke idu na raspolaganje zahtevima sa kojim ne mogu disponirati, sud je, takoe, ovlasen da ispita cinjenice, koje stranke nisu saopstile i da o tome sprovode dokaze, koje stranke nisu predlozile. Resenje o izvodjenju dokaza donosi vee parnicnog suda na glavnoj raspravi. Izvesna ovlasenja ima i predsednik vea u toku pripremanja glavne rasprave: Odredjuje vestacenje, ako se stranke tome ne protive; Sprovodi uvidjaj izvan suda, ako su stranke sa tim saglasne; 152

Poziva svedoke i vestake na glavnu raspravu; Nalaze pribavljanje spisa, isprava i predmeta, potrebnih na glavnoj raspravi; Medjutim, sudsko vee na glavnoj raspravi definitivno odlucuje, koji e se dokazi i na koji nacin izvesti.Moze da uvazi ili da odbije dokaze, koje je odredio ili ve izveo predsednik vea. U resenju o izvoenju dokaza odreuju se sporne cinjenice o kojima treba sprovesti dokazivanje i dokazna sredstva koja e se upotrebiti. Protiv tog resenja nije dozvoljena zalba, bez obzira da li se predlozi stranaka usvajaju ili odbijaju.Tim resenjem, koje je vise izraz polaznog stava suda i opredeljenja o usmeravanju i nacinu vodjenja postupka, sud nije vezan u daljem toku parnice.Moze ga upotrebiti ili sasvim opozvati, zavisno od razvoja postupka i potreba dokazivanja. 2. VREME I MESTO DOKAZIVANJA Dokazi se izvode na glavnoj raspravi pred veem parnicnog suda (nacelo neposrednosti) i redovno u zgradi suda, izuzev ako je odreeno drugo mesto. Prepusteno je oceni suda, da odredi redosled izvoenja dokaza.Samo je za dokaz saslusanjem stranaka propisano da se izvodi, posto su drugi dokazi ve sprovedeni (ako ih uopste ima). Nekad se mora odstupiti od pravila o neposrednom izvoenju dokaza pred veem parnicnog suda, a nekad to opredeljuju razlozi oportuniteta. Ako se dokaz ne moze izvesti u sudskoj zgradi pred sudom, moze se odrediti rociste za izvoenje tog dokaza na nekom mestu, izvan sudske zgrade (svedok je nepokretan). Meutim, ukoliko se svedok ne nalazi na podrucju parnicnog ili njemu susednog suda, to moze izvesti samo drugi zamoljeni sud. Isto tako, ako to pravdaju potrebe postupka, vee parnicnog suda moze odluciti, da se neki dokazi izvedu pred predsednikom vea ili zamoljenim sudom.Na to resenje nije dozvoljena posebna zalba. Tada predsednik vea ili sudija zamoljenog suda odredjuju rociste za izvodjenje tog dokaza.Stranke se na to rociste pozivaju, osim ako unapred nisu izjavile, da ne zele da prisustvuju rocistu (rociste se, znaci, moze odrzati i bez prisustva stranaka). Predsednik vea i sudija zamoljenog suda, u izvodjenju ovog dokaza, imaju sva ovlasenja vea parnicnog suda.Dokazi, koji su izvedeni pred predsednikom vea u pripremnom postupku i koje je vee prihvatilo i dokazi koji su po ovlasenju vea izvedeni pred predsednikom vea ili sudijom zamoljenog suda, sprovode se citanjem o tome sastavljenog zapisnika. Ako se, prema okolnostima, moze pretpostaviti, da se neki dokaz nee moi izvesti ili da se nee moi izvesti u primerenom roku, ili ako dokaz treba izvesti u inostranstvu, sud e u resenju o izvoenju dokaza odrediti rok do kada e cekati izvoenje takvog dokaza. Po proteku roka, sud e sprovesti postupak, bez obzira sto taj dokaz nije izveden. 3.OCENA REZULTATA DOKAZIVANJA a)Ocena dokaza u nasem procesnom sistemu Posto je dokazni postupak dovrsen i glavna rasprava zakljucena, pred sudom je niz informacija i podataka(oprecnih, nejasnih i nepotpunih) dobijenih od dokaznih sredstava. Redovno oprecnih, mnogo puta nejasnih i skoro nikad toliko potpunih da daju jedostavan i prihvatljiv odgovor o istinitosti tvrdnji stranaka o odlucnim cinjenicama. Na sudu je da iz tog materijala izdvoji ono sto smatra istinitim prikazom stvarnosti bitne za presuenje: da formira svoj sud o stvarnom dogadjaju, uverenje o istinitosti, pa da, u svetlu toga, utvrdi da li su tacne tvrdnje stranaka o pravno relevantnim cinjenicama. Ova aktivnost suda naziva se ocena rezultata dokazivanja ili, krae, ocena dokaza. 153

Oceni rezultata dokazivanja se pristupa nakon dovrsenja dokaznog postupka glavne rasprave.U oceni dokaza sud ispituje pouzdanost samog dokaznog sredstva, kao izvora informacija (isprava je osteena, prepravljana, nesto je izbrisano). Zatim, se koncentrise na utvrivanje vrednosti informacija, koje je saznao ili dobio od dokaznog sredstva. Ovi momenti su, narocito, znacajni u situaciji kada su o istom date protivrecne informacije i kada treba oceniti koja je od njih tacna. U oceni dokaza sud uzima u obzir i drzanje stranaka. Sudija je u nasem procesnom pravu slobodan u oceni rezultata dokazivanja i saznavanju stvarnosti, pa tim i u dostizanju uverenja o istinitosti tvrdnji stranaka o relevantnim cinjenicama (Metod slobodne ocene dokaza). 2)Dokazivanje po metodu zakonske ocene dokaza U ranijim sistemima vladajui, a i sada prisutan u ne malom broju stranih prava, metod zakonske ocene dokaza uvek pokazuje osnovnu karakteristiku- pravilima zakona se unapred odreuje kvalitet i dozvoljenost upotrebe pojedinih dokaznih sredstava i kroz to dokazanost cinjenica. Sudija ne ceni izvedene dokaze.On treba da prihvati da je dokazana ili nedokazana ona cinjenica za sta govore pravila zakona.Sadrzaj tih pravila varira od sistema do sistema (npr.iskaz nema vrednost, ako svedok saopstava ono sto je cuo od drugog;odreene cinjenice samo se ispravama mogu dokazivati;svedocenje dato pod svecanom zakletvom je istinito itd). Uvazavajui potrebu i opravdanost njihove primene, neka pravila su uvedena i u nas sistem. Najizrazitije je pravilo: istinito je ono sto je javnom ispravom potvreno ili odreeno. Postoje i ogranicenja u upotrebi dokaznih sredstava(npr.sporazum o mesnoj nadleznosti se dokzuje pismenim ugovorom; u postupku izdavanja platnog naloga potrazivanje se dokazuje tacno odredjenim ispravama) DOKAZNA SREDSTVA (Uvidjaj, isprave,svedoci,vestaci i stranke) 1.Pojam i vrste dokaznih sredstava Dokazna sredstva(dokazi) su sva lica i predmeti koji su po pravilima parnicnog procesnog prava i svojoj prirodi podobni da se u sudskom postupku, upotrebe kao izvori informacija o stvarnim dogaajima, relevantnim za presuenje. Procesnim pravilima je detaljno propisan postupak za prijem ili dobijanje informacija, prema vrsti dokaznog sredstva. Po svojoj prirodi, dokazna sredstva su: realna (uvia i isprave) i personalna (svedoci, vestaci i stranke). Prema tome da li daju informacije o odlucnim cinjenicama ili o indicijama, dokazna sredstva mogu biti: · neposredna i · posredna. Napominjemo da se ove oznake koriste i da se odredi, da li dokazno sredstvo daje sudu neposrednu informaciju o onome sto se dokazuje (uvidjaj, u odredjenom smislu i isprave) ili samo saopstava podatke iz kojih sud, tek svojom misaonom operacijom, treba da dodje do saznanja o relevantnim cinjenicama (svedok, vestak). Ve je spomenuto, da se zakonom ne odredjuje redosled izvodjenja dokaza, niti da se pojedinim dokaznim sredstvima pridaje jaca dokazna snaga. Izuzetno, dokaz saslusanjem stranaka se moze odrediti, tek sko se iz ve izvedenih dokaza vidi, da je to potrebno radi utvrdjivanja razlicitih cinjenica. 154

69. ISPRAVE KAO DOKAZNO SREDSTVO a) Pojam isprave Isprava u parnicnom postupku je svaki predmet, na kome je znacima pisma uneto neko saopstenje, izjava, misao ili drugi takav podatak. Obicno je isprava napisana na papiru, mada se to moze uciniti i na kozi, drvetu, kamenu ili drugoj stvari, koja e trajnije odrzati pismeni zapis. Nije bitna ni vrsta pisma ni jezika na kojem se pise (uz ispravu napisanu na stranom jeziku podnosi se overen prevod). Dokazivanje ispravom izvodi se citanjem isprava, sto je veoma blisko dokazu uviajem.Nekim vrstama isprava pridata je jaca dokazna snaga (javne isprave). b) Vrste isprava Najznacajnija podela isprava je na: javne i privatne isprave. Javna isprava je isprava koju je izdao drzavni organ u granicama svoje nadleznosti i u obliku koji je za to propisan (presuda, resenje, izvod iz maticne knjige vencanih). Svojstvo javne isprave imaju i isprave izdate od odreene zajednice ili organizacije, u okvirima vrsenja njihovih javnih ovlasenja, utvrenih zakonom i u formi koja je propisana za te isprave (resenje centra za socijalni rad o imenovanju staratelja, diploma). Privatne isprave su sve ostale isprave, nezavisno od toga da li su izdate od drzavnih organa, drugih pravnih lica ili pojedinaca, jednom recju, sve one koje nisu javne (ugovor opstine i graevinskog prduzimaca o popravci opstinske zgrade). Posebnim propisima se moze odrediti da se privatna isprava, u pogledu dokazne snage, izjednacava sa javnom ispravom (izvod iz maticnih knjiga koje vodi crkva, pred sudom zakljucen ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za zivota). Ipak, to od privatne ne cini da ona postaje javna.Nije prihvatljiv stav, da se overom privatne isprave ona, kao dokazno sredstvo, izjednacava sa javnom ispravom. Jedino akt overe pred drzavnim organom, klauzula data na privatnoj ispravi o tacnosti potpisa, rukopisa ili prepisa, ima svojstvo javne isprave. Interesantna je i podela isprava na: dispozitivne i dokazne. Dispozitivne isprave su one kojim se neposredno, izjavom datom u pismenoj formi, uspostavlja, menja ili ukida jedan pravni odnos (davanje pismene ponude za neki sporazum, pismeno zakljuceni ugovor). Dokaznim ispravama se samo potvruje da je drugim, ve preduzetim aktima, izazvan neki efekat u pravu.Sama isprava tome nije izvoriste.Pravi cilj sastavljanja ovih isprava je da se obezbedi pismeni dokaz izvrsenih pravnih akata i povodom njih nastalih dejstava(potvrda o prijemu stvari radi popravke, izjava da e se postovati vreme odredjeno otkazom). c)Dokazna snaga isprava Dokazna snaga javnih isprava Sud je u obavezi da uzme istinitim da postoji ono sto je javnom ispravom odreeno ili potvreno. Pretpostavka za to je da isprava ima svojstva i kvalitete, koji se traze za vaznost i upotrebljivost svake isprave i posebno one propisane za javnu ispravu. Uredno overena strana javna isprava ima istu dokaznu snagu, kao i domaa javna isprava, uz uvazavanje pravila o uzajamnosti. 155

Pre svega, isprava treba da bude uredna, da nije osteena, narocito na mestima gde je upisan tekst; da u njoj nije nesto brisano, prepravljano ili dopunjavano; da ne postoje neki drugi takvi nedostaci ili znaci, koji upuuju na falsifikat isprave. Sud, zatim, treba da ispita formalnu stranu isprave: da li je izdavalac isprave uopste lice ovlaseno da izda javnu ispavu i da li je upravo ono izdalo tu ispravu (njena autenticnost); da li je isprava izdata u granicama nadleznosti izdavaoca; da li je sastavljena u za to propisanom obliku i snabdevena pecatom i potpisom izdavaoca. Pored saznanja, koje postize neposrednim pregledom isprave, sud moze pozvati na ispravi oznacenog izdavaoca, da se izjasni da li je isprava autenticna.I, po potrebi, duzan je sudu da dostavi uredan prepis isprave i saopsti druge znacajne podatke. Ukoliko sud prihvati ispravnost i vaznost isprave, tada je u obavezi da uzme istinitim, ono sto se u toj ispravi odreuje ili potvruje (npr,pravila o zakonskoj oceni dokaza). To se, medjutim, ne odnosi na stranke. Strankama je dozvoljeno da dokazuju, da su u javnoj ispravi neistinito utvrene cinjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena i da uspesnim dokazivanjem obore pretpostavku istinitosti onoga sto se u ispravi odreuje ili potvruje(sadrzaj menicnog protesta je netacan; na dostavnici je neistinito oznacen dan predaje pismena;izvod iz sudskog zapisnika o sadrzaju poravnanja je netacan; u izvodu iz maticne knjige je pogresan datum). Stranke mogu da dokazuju da je isprava nepravilno sastavljena i da se ne moze upotrebiti kao dokazno sredstvo(ispravu nije sastavilo lice, koje oznaceno kao izdavalac;isprava nije sastavljena u propisanom obliku;prilozeni prepis isprave ne odgovara originalu). Postoje pojedinacni pravni akti drzavnih i drugih organa, ovlasenih za izdavanje javne isprave, u kojima je dispozicija izraz odluke u odreenoj pravnoj stvari (presuda, resenje). Ne sme se dozvoliti da se pred parnicnim sudom ispituje istinitost dispozicije sadrzane u ovim aktima. Dokazna snaga privatnih isprava Propisima parnicnog postupka nije uredjeno pitanje dokaza privatnom ispravom.Izvesno je da treba poi od toga, da ono sto je u ispravi upisano iznad potpisa, potice od izdavaoca isprave. Sasvim je drugo pitanje da li je sadrzaj istinit, sto je obicno i predmet dokazivanja.Zato, tek ako se na ispravu poziva stranka, koja nije izdavalac isprave, privatna isprava moze imati vaznost u dokazivanju. Povodom dokaza privatnom ispravom, moze se osporiti autenticnost potpisa izdavaoca.Moze se tvrditi da izdavalac nije ispisao tekst u sadrzaju, koji je iznad potpisa.Naravno, najcese se dovodi u pitanje istinitost sadrzaja tog teksta, iako se prihvata kao tekst potpisnika. Privatna isprava na kojoj je overen potpis izdavaoca kvalifikovana je u tome: da je od nadleznog organa potvrdjeno, da je ispravu izdalo (potpisalo) lice, koje je na ispravi u tom svojstvu oznaceno.Ni ovde strankama nije uskraeno da ospore autenticnost potpisa. Privatnom ispravom se mogu dokazivati odlucne i indicijalne cinjenice (nekad je i samo postojanje isprave indicijalna cinjenica). Svojevrstan je znacaj dokazivanja odreenim dispozitivnim ili, moze se rei, pravostvarajuim ispravama. Sud je tu na samom izvoristu promena u pravu i neposredno se upoznaje sa relavantnim cinjenicama. Ovde izostaje potreba da se ocene rezultati dokaza, bas kao i kod dokazivanja uviajem.Zato, mozda, nije ni daleko od istine da je upotreba isprava specifican nacin dokazivanja uvidjajem. d) Podnosenje isprave Isprava je kod stranke koja se na nju poziva 156

Stranka, koja se na ispravu poziva i koja se kod nje nalazi, duzna je da je preda sudu.Uskraivanje podnosenja dozvoljava zakljucak, da je netacna tvrdnja da isprava postoji ili da je isprava drugog sadrzaja od onog koji saopstava ta stranka. Isprava je kod protivne stranke Kada se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se isprava nalazi kod protivne, sud e tu stranku resenjem pozvati da u odreenom roku podnese ispravu. Posebna zalba na ovo resenje nije dozvoljena. Stranka moze poricati da se kod nje nalazi trazena isprava ili uskratiti da je preda. Ako stranka porice da je kod nje isprava, sud e pre donosenja resenja, to ispitati i po potrebi sprovesti dokaze. Stanka je ovlasena da uskrati predaju isprave iz razloga, zbog kojih svedok ima pravo da uskrati svedocenje ili odgovor na pojedina pitanja. Ipak, i kada ovi razlozi postoje u odreenim slucajevima, stranka nije ovlasena da uskrati predaju isprave. Razlozi uskraivanja predaje isprave: · ukoliko se sama stranka u parnici pozvala na tu ispravu radi dokazivanja svojih tvrdnji; · ako je u pitanju isprava, koju je po zakonu duzna predati ili pokazati; · ako se isprava, po svom sadrzaju, moze smatrati zajednickom za obe stranke(testament,ugovor). Resenje kojim se stranka obavezuje da preda ili pokaze ispravu, ne moze se prinudno ostvariti.Propisano je da e sud po svom uverenju, ceniti postupak stranke, koja odbija predaju isprave ili osporava da se isprava kod nje nalazi. Isprava je kod treeg lica Povodom parnicnog postupka, postoji duznost treeg lica da pokaze ili preda ispravu, koja se kod njega nalazi, ali samo onda, ako je po zakonu duzna da je podnese ili ako je u pitanju isprava, koja je po sadrzini zajednicka za to lice i stranku koja se na ispravu poziva(predaja fakture,predaja obveznice kada je ug isplaen). Predlog redovno izjavljuje jedna od stranaka.Na njoj e biti duznost da polozi pokrie, posto tree lice ima pravo na naknadu troskova. Pre nego sto nalozi treem licu da podnese ispravu, sud e to lice pozvati da se izjasni, da li se kod njega nalazi isprava i da li je spremno da je podnese. Ako tree lice porice, da se kod njega nalzi isprava, sud e to ispitati. Protiv resenja suda dozvoljena je posebna zalba. Resenje se moze prinudnim putem izvrsiti. Isprava se nalazi kod drzavnog organa ili pravnog lica, kojem je povereno vrsenje javnih ovlasenja. I kada se isprava nalazi kod drzavnog organa ili pravnog lica, kojem je povereno vrsenje javnih ovlasenja, stranka treba tu ispravu da pribavi i podnese sudu ili e je sud pribaviti po sluzbenoj duznosti. 70. UVIAJ KAO DOKAZNO SREDSTVO Uviaj je procesna radnja suda, koja predstavlja neposredno culno uocavanje ili utvrivanje svojstava i stanja nekog lica ili stvari, vaznih za presuenje(razgledanjem, saslusanjem, dodirivanjem). Upravo zbog te neposrednosti, visoka je snaga ovog dokaza, po nekim autorima, i najvisi stepen u istinitosti saznanja. Nazalost, nije cest slucaj da predmet uvidjaja postoji samo u trenutku izvodjenja dokaza i to sprecava siru uptrebu ovog dokaznog sredstva. 157

Sudija svojim culima neposredno prima informaciju, pa se ovde ne postavlja pitanje ocene dokaza.Delom postoji kontrola sudskog vea, ako je uvidjaj obavio predsednik vea ili zamoljeni sudija, odnosno kontrola u postupku po pravnim lekovima. Uviaj se moze sprovesti radi utvrivanja, bilo odlucnih, bilo indicijalnih cinjenica ili radi razjasnjavanja nekih okolnosti znacajnih u postupku. Izvodi se pred veem parnicnog suda ili po ovlasenju vea, pred predsednikom vea. Takoe, moze se izvesti i putem zamoljenog suda, kada je za sudsko vee izvor informacija zapisnik o izvedenom slucaju. Mnogo puta je, radi pravilnog saznanja uviajem, potrebna odreena strucnost ­ tada se moze odrediti da se uviaj izvodi uz ucese vestaka, tako da se ova dva dokazna sredstva istovremeno upotrebe. Valja usvojiti stav da se uviaj na telu stranaka ili drugih lica moze izvesti tek po njihovom pristanku (razgledanje telesne povrede). Ukoliko se stvar nalazi kod jedne od stranaka ili treih lica, analogno e se primeniti pravila o pribavljanju isprava.

71. SVEDOCI a) Opste o svedoku i svedocenju Svedok je fizicko lice, koje sudu saopstava svoja culna zapazanja o cinjenicama (dogaajima), vaznim u odreenoj pravnoj stvari. To su, obicno, dogaaji koji su se odigrali u proslosti i koje je svedok neposredno opazao, mada mogu biti i obavestenja, do kojih je dosao iz kazivanja drugih lica, redovno ocevidaca. Ne trazi se odreeni uzrast ili punoletstvo da bi jedno lice moglo biti svedok. Dovoljno je, da je u tom trenutku bilo psihicki i intelektualno sposobno da zapaza odreene cinjenice i da je u takvom stanju u momentu kada ih saopstava sudu. Potrebno je da cinjenice, o kojim se svedoci, budu unapred odreene (predmet svedocenja). Ne trazi se da svedok ima strucnost, ali i ako je ima, ne sme da je upotrebi u svedocenju, radi saopstenja svog misljenja ili prosudjivanja u stvari o kojoj svedoci (testis non est iudicare). Istina, treba ceniti sto e takav svedok biti u polozaju, da bolje zapaza i vernije reprodukuje zapazeno. Stranka i njen zakonski zastupnik ne mogu biti svedoci u svojoj pravnoj stvari(oni se tu mogu upotrebiti kao druga dokazna sredstva-saslusati kao stranke). Ni sudija i sudija porotnik ne mogu biti svedoci u pravnoj stvari koja se pred njima vodi. Pravno lice, ni putem svog zastupnika, ni predstavnika, ne moze biti svedok. b)Duznost svedocenja Svedocenje je javna (graanska) duznost. Duznost svedocenja obuhvata: odazivanje pozivu suda i istinito saopstavanje onoga sto je zapazeno. . Svedok se u pozivu, pored ostalog, obavestava o pravnom sporu, povodom kojeg se poziva da svedoci.Tek posto stane pred sud,svedok se neposredno upoznaje sa predmetom svedocenja i poziva da iznese sve sto mu je poznato o cinjenicama, o kojim treba da svedoci.

158

Zato i svedok, koji misli da mu o toj pravnoj stvari, nije nista poznato, treba da se odazove pozivu i sudu prepusti da to ceni. Svedok kome je zabranjeno da svedoci i svedok koji je ovlasen da uskrati svedocenje, duzni su da se odazovu pozivu. Svedok treba istinito da saopsti sve ono sto je zapazio, osetio ili video o predmetu svedocenja.Ne moze se staviti na teret svedoku, ako je o necemu stekao pogresnu predstavu i to tako saopstio pred sudom. Tek prikaz predstave u drugacijem sadrzaju od one koja jeste ili svesno propustanje, da se saopsti sve sto je poznato i tim uputi na drugaciju sliku stvarnosti, cini iskaz svedoka neistinitim (lazno svedocenje je krivicno delo). Zakletva, koju svedok inace ne mora dati, samo je instrument ojacanja istinitisti svedocenja.Daje se unapred, da e se istinito svedociti ili posle svedocenja, da je iskaz bio istinit(promisorna i asertorna zakletva, odn.obeavajua i potvrdjujua). c)Zabrana svedocenja o cinjenicama, koje su sluzbena ili vojna tajna. Lica koja su obavezna da cuvaju sluzbenu ili vojnu tajnu, ne smeju da svedoce (ako se odnosi i na branioca okrivljenog). Samo ih nadlezni organ moze osloboditi duznosti cuvanja tajne i time dozvoliti da se u odreenom postupku saslusaju kao svedoci. Neovlaseno svedocenje i odavanje tajne pretstavlja krivicno delo, pa zato sud ne sme da saslusa ova lica i kada bi, uprkos zabrani, bila spremna da svedoce. d) Uskraivanje svedocenja Odreena lica, koja mogu biti svedoci i svedociti, ovlasena su da u nekim situacijama uskrate svdocenje u celini ili delom. Propisano je da svedok moze uskratiti svedocenje: O onome sto mu je stranka kao svom punomoniku poverila o nekoj pravnoj stvari; O onome sto mu je stranka ili drugo lice poverilo kao verskom ispovedniku, O onome sto je saznao kao advokat, lekar ili drugo lice koje obavlja odreenu profesiju ili delatnost, a obavezan je da cuva kao tajnu ono sto je u toj aktivnosti saznao (sudija, medicinska sestra, novinar). Obaveza cuvanja tajne se obicno utvrdjuje u kodeksima, statutarnim pravilima ili nekad u pojedinacnim aktima. Sud je duzan da ova lica upozori da mogu uskratiti svedocenje. Ta lica mogu svedociti i stvar je njihovog stava, da li e to prihvatiti ili svedocenje uskratiti.Negativne posledice, koje pogadjaju svedoka, ako ipak svedoci, ovde ne povlace nevaznost svedocenja. Protiv resenja, kojim je odluceno o uskraivanju svedocenja, stranke nemaju pravo na posebnu zalbu. Svedok to resenje moze napasti u zalbi protiv resenja, kojim su mu izrecene procesne kazne, zbog neosnovanog uskraivanja svedocenja. e) Uskraivanje odgovora na pitanja Svedok koji je duzan da svedoci i pristupio je svedocenju, ovlasen je da uskrati odgovor na pojedina pitanja.Naime, u zakonskom tekstu je receno, da svedok moze da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako za to postoje vazni razlozi. 159

To je mogue u situaciji, ako bi odgovorom na pitanje sebe ili svoje bliske srodnike izlozio teskoj sramoti, znatnijoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju(po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva;u pobocnoj liniji do treeg stepena;svog bracnog druga ili srodnike po tazbini do drugog stepena, ako je brak prestao;staratelja ili staranika;usvojitelja i usvojenika). Svedok nije ovlasen da uskrati odgovor na pitanja sa pozivom na opasnost od nastanka imovinske stete: pravnim poslovima, pri kojim je bio prisutan kao pozvani svedok; radnjama sto ih je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka; cinjenicama koje se ticu imovinskih odnosa uslovljenim porodicnim ili bracnim vezama; cinjenicama koje se ticu rodjenja, sklapanja braka ili smrti; Kada je po posebnim propisima duzan podneti prijavu ili dati izjavu. Svedok ne bi smeo, da u svom iskazu nesto izostavlja, sa pouzdanjem, da je upravo to pitanje na koje ne zeli da odgovori.Ovaj momenat bi on trebao da iznese pred sud, da se o tome odluci po pravilima postupka. Protiv resenja, kojim je odluceno o uskraivanju odgovora, stranke nemaju pravo na posebnu zalbu.Svedok to resenje moze napasti u zalbi na resenje, kojim su mu izrecene procesne kazne, zbog neosnovanog uskraivanja odgovora. f) Pravila postupka o saslusanju svedoka Svedoci se pred sud pozivaju dostavljanjem pismenog poziva. Lica koja se zbog starosti, bolesti ili teskih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu suda, saslusavaju se u svom stanu ili na drugom mestu, gde se nalaze (ovo dokazivanje se redovno izvodi pred predsednikom vea ili zamoljenim sudijom). Svedoci se saslusavaju pojedinacno i bez prisustva svedoka, koji e se docnije saslusati. Saslusani svedoci ostaju u sudnici, ako ih predsednik vea sasvim ne otpusti ili im ne nalozi da se privremeno udalje iz sudnice. Saslusani svedoci se mogu ponovo saslusati ili suociti. Svedok daje odgovore usmeno, a ako ne zna jezik, na kome se vodi postupak, saslusava se putem tumaca. Ako je svedok gluv, postavljaju mu se pitanja pismeno, a nemi svedok daje pismene odgovore.Ukoliko se saslusanje ne moze izvesti na taj nacin, sud e pozvati tumaca. Svedok se najpre opominje, da je duzan da istinito govori i da ne sme nista preutati, te se upozorava na posledice laznog iskaza. Svedok se upozorava na pravo da uskrati svedocenje ili odgovor na pojedina pitanja. Posle toga, od svedoka se uzimaju opsti podaci i pita se za njegov odnos sa strankama. Zatim se poziva da iznese sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojim treba da svedoci. Tek po dovrsetku iskazivanja, svedoku se mogu postavljati pitanja, radi provere, dopune ili razjasnjenja(putem predsednika vea ili po njegovoj dozvoli neposredno). Nisu dozvoljena pitanja u kojim je odgovor ve sadrzan ili sugerisan (sugestivna pitanja), a ni pitanja u kojima se netacno pretpostavlja, da je svedok ve nesto rekao (kapciozna pitanja). Svedok se uvek pita otkuda mu je poznato ono o cemu svedoci. Sud moze odrediti da se svedoci suoce, ako se njihovi iskazi ne slazu o vaznim cinjenicama.Tada se oni istovremeno pred sudom saslusavaju(pojedinacno) o svakoj okolnosti o kojoj se ne slazu o njihovi odgovori se unose u zapisnik(obicno se u zapisniku daje i opis drzanja svedoka prilikom suocenja). Sud moze odluciti, da svedok polozi zakletvu (svetovnog karaktera), pre ili posle svedocenja.Ako se svedok ponovo saslusava, nee se zaklinjati po drugi put, ve samo opomenuti da je dao zakletvu. Ne zaklinju se svedoci, koji su maloletni ili ne mogu shvatiti znacenje zakletve. 160

Svedok ima pravo na troskove i to treba da zahteva odmah po dovrsetku svedocenja(sud na ovo upozorava svedoka). g) Sankcije prema svedoku Ako se svedok ne odazove pozivu suda, a svoj izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanja udalji, sud moze narediti njegovo prinudno dovoenje i kazniti novcanom kaznom.Sud e uvaziti i opravdanje, koje je dato posle donosenja resenja, pa to resenje opozvati. Svedok, koji uskrati svedocenje ili odgovor na pojedina pitanja, iako za to, po oceni suda, nema opravdanje, moze se kazniti novcano. Ako i posle toga odbije da svedoci, sud je ovlasen da nalozi njegovo zatvaranje. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoci ili dok njegovo svedocenje postane nepotrebno, ali najduze mesec dana. Sud moze opozvati resenje o novcanoj kazni, ako svedok naknadno pristane da svedoci. Zalba na resenje o novcanoj kazni ili odreivanju zatvora ne zadrzava izvrsenje resenja. Medjutim, ako se u zalbi pobija i odluka suda, kojom nisu prihvaeni razlozi za uskraivanje svedocenja ili odgovora na pojedina pitanja, resenje postaje izvrsno, tek po pravosnaznosti. Protiv svedoka vojnih lica i sluzbenika policije, ne moze se narediti zatvaranje.Sud o tome izvestava njihovu komandu, radi izricanja disciplinskih mera(odnosi se i na njihovo privodjenje). Sud e, na zahtev stranke, odluciti da svedok naknadi troskove postupka, koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili neopravdanim odbijanjem da svedoci. 72. VESTACI a) Vestak i vestacenje Pravilno i potpuno utvrdjivanje relevantnih cinjenica, narocito u savremenim uslovima zivota, mnogo puta trazi odredjenu strucnost, da bi se postiglo to saznanje.Nepreglednost i raznolikost parnicnih stvari govore, da se ne moze ocekivati, da sudija raspolaze takvom strucnosu, koja bi prelazila okvire profesionalnog znanja i stecenog iskustva. Lica, koja svoju strucnost stavljaju na raspolaganje sudu, su sudski vestaci. Ne smeju biti anonimne licnosti. Vestak je odreeno fizicko lice, odabrano po njegovoj strucnosti i uz njegovu pravnu, profesionalnu i eticku odgovornost za rad, na koji se poziva. Zato, i kada se izvesnoj ustanovi ili drugom pravnom licu, povere ovi zadaci, vestak je pojedinac, kojeg po ovlasenju suda, odredjuje ovlaseni organ pravnog lica. Vestak mora imati sposobnosti kao i svedok(percepcija i reprodukcija).Iako nije propisano da vestak treba da bude poslovno sposoban, podrazumeva se da e sud upravo takvo lice i odrediti za vestaka(vestak nije nezamenjiv kao svedok). Izvoenje dokaza putem vestaka(vestacenje), redovno se sastoji u tome da vestak iznosi pred sud svoj nalaz i misljenje o predmetu vestacenja. Vestak u nalazu daje prikaz strucno obraenih podataka, koje je zapazio, bilo da ih je sam izdvojio, bilo da su mu od suda saopsteni. Ukazuje, u svetlu struke, na njihovu pojavu, postojanje i delovanje i o njima izvodi zakljucak. Misljenje vestaka je njegov stav, formiran po pravilima struke(standardima, stavovima iskustva, pravilima nauke) o uzrocima odreenih dogaanja, znacaju njihovog postojanja i efektima njihovog delovanja(misljenje uvek mora biti obrazlozeno). Vestak obicno daje nalaz i misljenje, mada u nekim slucajevima, moze biti pozvan da da ili jedno ili drugo. Na vestaka se, u delu odredjenog vestacenja, ne prenosi vrsenje sudijske funkcije. Vestak ima pravo na nagradu za rad i naknadu troskova. 161

b) Odredjivanje vestaka Vestaka odreuje vece parnicnog suda u resenju kojim se nalaze izvoenje ovog dokaza. O tome se prethodno saslusavaju stranke, premda se u hitnom slucaju vestak moze odrediti, iako o tome stranke nisu ranije informisane. Predsednik vea na pripremnom rocistu moze odrediti dokazivanje vestacenjem i imenovati vestaka, meutim, to ne sprecava vee da na glavoj raspravi odbije vestacenje ili odredi drugog vestaka. Vee moze ovlastiti predsednika vea ili sudiju zamoljenog suda da oni odrede vestake, ako je ve njima povereno izvodjenje dokaza vestacenjem. Sud moze uvek odrediti drugog vestaka umesto onog koji je bio postavljen, poveati broj odreenih vestaka ili smanjiti. Vestacenje redovno obavlja jedan vestak. U slozenijim stvarima sud moze odrediti dva ili vise vestaka.Oni deluju timski, ako se slazu u nalazu i misljenju i rezultate vestacenja tada daju zajednicki.U protivnom svaki vestak saopstava svoj nalaz i misljenje. U sudovima se formiraju liste stalnih sudskih vestaka, unapred odabranih po njihovoj strucnosti i drugim svojstvima, koj ih cine pouzdanim da u sudskom postupku nastupe kao vestaci. Specificna i slozenija vestacenja se poveravaju za to specijalizovanim ustanovama (ispitivanj da li je novac lazan,daktiloskopsko vestacenja, grafoloska utvrdjivanja) Protiv resenja suda o odredjivanju vestacenja i licnosti vestaka nije dozvoljena zalba. c) Duznost vestacenja *Opste o duznosti vestacenja* Osnovna duznost vestaka je da, savesno i po pravilima struke, pripremi i saopsti svoje misljenje o predmetu vestacenja. Po trazenju oslobodie se duznosti vestacenja iz istih razloga iz kojih svedok moze uskratiti svedocenje ili odgovor na pojedina pitanja, kao i iz drugih opravdanih razloga(prezauzetost, putovanje, nedostatak specificne strucnosti).Trazenje moze izjaviti i organ ustanove ili drugog pravnog lica u kome vestak radi. *Izuzee vestaka* Snaga nalaza i misljenja vestaka, koja najvise pociva na njegovoj strucnosti, uglavnom nepoznatoj sudu i strankama, ozbiljno se dovodi u pitanje, ukoliko se iz nekih razloga moze posumnjati ili se sumnja u objektivitet vestaka.Zato je i uveden institut izuzea vestaka. Propisano je da se vestak moze izuzeti iz istih razloga iz kojih moze biti izuzet sudija ili sudija porotnik (cl.71 ZPP). Ipak, postoji odstupanje, da se za vestaka moze postaviti lice, koje je u toj pravnoj stvari, ve bilo saslusano kao svedok. Stranka je duzna da podnese zahtev za izuzee, cim sazna da za to postoje razlozi, a najkasnije pre pocetka izvoenja dokaza vestacenjem. Ako je sud, pre odredjivanja vestaka, saslusao stranku o licnosti vestaka, stranka treba, ve tom prilikom, da saopsti svoj zahtev. Ipak, ako je stranka, tek po izvedenom vestacenju, saznala da postoje razlozi za izuzimanje i zbog tog prigovora vestacenju, sud e uzeti da je ovim pravovremeno ulozen zahtev za izuzimanje i o tome osluciti. O zahtevu za izuzee odlucuje vee parnicnog suda. 162

Ukoliko je izvodjenje ovog dokaza bilo povereno predsedniku vea ili sudiji zamoljenog suda, onda oni odlucuju o zahtevu za izuzee. Protiv resenja, kojim je usvojen zahtev za izuzee, uopste nije dozvoljena zalba. Na resenje, kojim je odbijen zahtev za izuzee, nije dozvoljena posebna zalba. Novina je sto se pored izuzea predvia i iskljucenje. d) Izvodjenje dokaza vestacenjem Resenjem o izvoenju dokaza vestacenjem odreuju se: vestak, predmet vestacenja i nacin na koji e se vestacenje sprovesti. Zavisno od prirode i vrste vestacenja, sud moze odrediti vestaku da u odreenom roku pismeno pripremi nalaz i misljenje i dostavi sudu, pre odrzavanja rasprave ili da na samoj raspravi usmeno izlozi svoj nalaz i misljenje. Bilo da su nalaz i misljenje dati pismeno ili e se tek usmeno izloziti, sud poziva vestaka na rociste, na kome se ovaj dokaz izvodi. Od toga se u praksi odstupa, ako su u pitanju neka stereotipna vestacenja, mada e se, na trazenje stranaka ili po odluci suda, i tu saslusati vestaci(izvestaj o analizi krvnih grupa, laboratorijski nalaz o kolicini alkohola u krvi) Vestak, koji je ve pismeno predao svoj nalaz i misljenje, na raspravi usmeno saopstava i sire obrazlaze.Ukoliko je ve bilo nekih primedbi i prigovora, moze biti pozvan da istovremeno i na to odgovori. Pismeni nalaz i misljenje se redovno dostavljaju strankama pre odrzavanja rocista na kojem e se o njima raspravljati. Vestak, koji tek na rocistu treba usmeno da saopsti nalaz i misljenje, poziva se da predmet vestacenja pazljivo razmotri.Zatim, da tacno navede sve sta je nasao ili opazio i da o tome iznese svoje obrazlozeno misljenje. Od vestaka se trazi da saopsti opste podatke (genaralije) i upozorava se na posledice davanja laznog iskaza. Sud rukovodi vestacenjem, postavlja pitanja vestaku i trazi dopunu ili druga razjasnjenja, po sopstvenoj inicijativi ili trazenju stranaka. Istovremeno i vestak moze njemu potrebna razjasnjenja, razgledanje spisa ili pruzanje drugih podataka, pa i izvodjenje potrebnih dokaza(kod grafoloskog vestacenja da stranka pred sudom napise odredjeni tekst). Vise odredjenih vestaka mogu podneti zajednicki nalaz i misljenje, ako se o tome slazu(pismeno ili usmeno). Ukoliko se ne slazu, onda svaki vestak posebno iznosi svoj nalaz i misljenje. Ako se podaci vestaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili su nejasni,nepotpuni ili protivrecni, a to se ne moze otkloniti daljim saslusanjem, sud e naloziti da se vestacenje ponovi sa istim ili drugim vestacima. Protiv ovih resenja suda nije dozvoljena zalba. e) Sankcije protiv vestaka Vestak, izdvojena licnost po strucnom znanju, zamenjiv je drugim licem, koje raspolaze takvim znanjem. Vestak se moze samo novcano kazniti ( do 30.000,00 dinara) i jedino zbog toga sto se nije odazvao urednom pozivu suda da pristupi rocistu ili sto je bez opravdanja odbio da vestaci(za svedoka kazne su strozije). Resenje o kaznjavanju se moze opozvati, ako vestak naknadno opravda izostanak ili pruzi uverljive razloge koji ga oslobadjaju vestacenja. 163

Sud, na zahtev stranke, moze naloziti vestaku da stranci naknadi troskove, koji su ovakvim postupcima vestaka izazvani. 73. SASLUSANJE STRANAKA KAO DOKAZNO SREDSTVO a) Stranke kao dokazno sredstvo I pored neprocenjivog znacaja ovog dokaznog sredstva, u situaciji kad drugih dokaza nema, dokazu saslusanjem stranaka se ne pridaje vei znacaj. Iskazivanje stranaka obicno je obojeno njihovim interesima i predubedjenjima, tako da se u njihovu objektivnost ne moze mnogo pouzdati. U samom zakonskom tekstu je receno, istina ne vise od sugestije, da se dokazu saslusanjem stranaka pristupa, tek ako nema drugih dokaza ili su sprovedeni dokazi nedovoljni da se utvrde bitne cinjenice. Iskazivanje stranaka, dato u toku izvodjenja dokaza saslusanjem, treba strogo razlikovati od saopstenja i informacija, koje stranka daje u sklopu svojih cinjenicnih tvrdnji, po pozivu suda (informativno saslusanje) ili svojoj inicijativi. Ove druge izjave(saopstenja i informacije) su parnicne radnje, koje, kao tvrdnje o cinjenicama, tek treba da budu dokazane. Za vaznost iskaza datog u saslusanju ne trazi se da stranka bude parnicno sposobna, dovoljne su sposobnosti percepcije i reprodukcije. Pravilo je da se za stranku, koja nema parnicnu sposobnost, saslusava njen zakonski zastupnik. Sud, ipak, moze odluciti da umesto zakonskog zastupnika ili i pored njega, saslusa samu stranku(ne odnosi se na punomonika stranke). Za pravno lice saslusava se lice koje je zakonom ili pravilima odreeno da ima polozaj zastupnika. Saslusanje stranaka sud odreuje po predlogu samih stranaka ili po sluzbenoj duznosti. Pravilo je da se u izvoenju dokaza saslusaju obe stranke. Medjutim, ako je sud uveren, da stranci nisu poznate u postupku vazne cinjenice ili da saslusanje jedne stranke nije mogue, moze odrediti da se saslusa samo druga stranka.Ovo pravilo vazi i onda kada jedna stranka uskrati uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda radi saslusanja. b) Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka Stranke se posebno pozivaju na rociste na kome e se saslusati, a poziv se dostavlja licno stranci, odnosno licu koje e se za stranku saslusati. Potrebno je da se u pozivu naznaci, da se stranka poziva radi saslusanja i da se upozori da e se, u njenoj odsutnosti, dokazivanje moze izvesti saslusanjem samo druge prisutne stranke. Stranka se ne mora odazvati pozivu i za to ne trpi nikakve pravne sankcije.Cak i ako je prisutna moze da uskrati saslusanje u tom svojstvu. Meutim, neodazivanje pozivu ili odbijanje da se saslusa kao dokazno srestvo, dovodi stranku u nepovoljan procesni polozaj.Sud e ceniti takvo drzanje stranke.Moze, iako za to ne postoje razlozi, izvesti zakljucak, da tvrdnje te stranke nisu tacne. Obe stranke prisustvuju izvoenju ovog dokaza. Dokaz saslusanjem stranaka moze se izvesti i pred predsednikom vea ili sudijom zamoljenog suda. Ali samo ako stranka, zbog neotklonjivih smetnji ne moze doi pred sud ili ako bi njen odlazak izazivao preterane troskove. Stranka nema posebno pravo, da joj se naknade troskovi povodom saslusanja, ve to moze ostvarivati u celini troskova, po dovrsetku parnice. Zato je ovde izvedeno pravilo da i preterani troskovi pravdaju posredno izvodjenje ovog dokaza. U nasem pravu je, izricito, propisano da se stanka ne sme pozvati da polozi zakletvu, za razliku od drugih pravnih sistema, koji blagonaklono gledaju na zakletvu stranke. 164

Pravila o dokazivanju svedocima shodno se primenjuju i na saslusanje stranaka, jer u zakonu postoji sadrzajna slicnost izmedju ovih dokaza. Rezime: Saslusanje stranaka e se izvoditi kada je njime mogue utvrditi bitne cinjenice, a ne samo sporne, kako je to bilo ranije regulisano (clan 262). Mogue je da, kad tokom postupka stranka umre ili ponovno saslusanje nije mogue iz drugih razloga, sud procita zapisnik sa njenim iskazima (clan 263, stav 3). Ove promene bitno je povezati sa izmenama vezanim za obezbedjenje dokaza regulisanim odredbama iz glave XXI ZPP i uociti da vise ne postoji odredba da se stranke ne mogu saslusavati u postupku obezbedjenja dokaza. Ovakve promene, kombinacija mogunosti citanja iskaza stranke i ukidanja zabrane njenog saslusanja u postupku obezbedjenja dokaza, svakako e olaksati rad sudu.

74. OBEZBEENJE DOKAZA (HITAN POSTUPAK!) 1) Pojam i znacaj obezbedjenja dokaza Izvoenje dokaza se sprovodi u odreenom vremenu u razvoju parnice-na glavnoj raspravi, a do tada dokazi treba da se odrze i ocuvaju, kako bi se iz njih dobile informacije o cinjenicama, vaznim za presudjenje. S obzirom da vremenski razmak, od pokretanja postupka do momenta izvodjenja dokaza, nije ni malo kratak, izvesno je da se dokazna sredstva nekad ne mogu odrzati ili ocuvati do trenutka drzavanja glavne rasprave. Resenje je, cak i po cenu odstupanja od nacela neposrednosti, da se po odredjenoj proceduri, dokazi ranije izvedu i rezultati ocuvaju, da bi se upotrebili u postupku dokazivanja. Stranka je ovlasena da predlozi da se dokazi obezbede, ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz kasnije nee moi izvesti ili da e njegovo docnije izvoenje biti otezano (svedok je tesko bolestan, roba je sklona brzom kvarenju). Predlog za obezbeenje dokaza moze se podneti i pre pokretanja parnice i u toku parnice pre nego sto se otpocne sa dokazivanjem. Obezbeenje dokaza se moze traziti i posto odluka kojom se postupak okoncava postane pravosnazna, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. Dokaz saslusanjem stranaka nije dozvoljen u postupku obezbedjenja dokaza. Ovaj postupak je hitan. (cl. 269). 2) Pravila postupka obezbedjenja dokaza a)Nadleznost Za postupanje po predlogu za obezbedjenje dokaza, podnetom u toku parnice, nadlezan je parnicni sud (predsednik vea). 165

To ne znaci da e upravo taj sud izvesti predlozeni dokaz.Izvodjenje dokaza se nekad moze ili mora poveriti sudiji zamoljenog suda. U ovoj situaciji uvedene je i pomona nadleznost za slucaj da dokaz treba odmah izvesti. Dozvoljeno je da se obezbedjenje dokaza trazi pred nizim sudom prvog stepena na cijem se podrucju nalaze stvari, koje treba razgledati, odnosno, pred sudom na cijem podrucju boravi lice, koje treba saslusati (postupa sudija pojedinac). Za obezbedjenje dokaza pre pokretanja parnice nadlezan je nizi sud prvog stepena, na cijem podrucju se nalaze stvari, koje treba razgledati ili na cijem podrucju boravi lice, koje treba saslusati. Ova pravila prenosno vaze i za nadleznost u situaciji, kada se obezbedjenje dokaza predlaze po dovrsetku parnice, pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. b) Predlog za obezbedjenje dokaza Stranka podnosi predlog pismeno (moze i usmeno, na rocistu). Predlagac je duzan navesti: Cinjenice koje treba dokazivati u hipotezi, da su vazne za ostvarivanje odredjenih zahteva; Dokaze koje predlaze da se izvedu; Razloge koji ukazuju da je prisutna bojazan, da se ti dokazi docnije nee moi izvesti ili da e njihovo izvodjenje biti otezano. Predlog koji se podnosi pre pokretanja parnice, moze se izjaviti, a da se ne oznaci druga strana.Ovo je vazno kad se jos uvek ne zna ko e biti protivnik u predstojeem parnicnom postupku. c) Postupak obezbedjenja dokaza Pravilo je da se, pre donosenja odluke, predlog za obezbedjenje dokaza dostavi protivnoj stranci radi izjasnjenja (ako je poznata). Ukoliko bi to dovelo u opasnost izvodjenje dokaza, sud je ovlasen da o predlogu odluci odmah, pre nego sto se protivnoj stranci dostavi predlog ili pre nego sto se ona o tome izjasni. U prvom slucaju, predlog se dostavlja zajedno sa resenjem, kojim se dozvoljava obezbedjenje dokaza. Pozitivno resenje treba da sadrzi: Dan i mesto odrzavanja rocista, Cinjenice o kojim e se izvesti dokazi, Dokazna sredstva koja e upotrebiti i, eventualno, Ime vestaka koji e se saslusati.

Protivniku, koji je nepoznat ili se ne zna njegovo boraviste, sud moze postaviti privremenog zastupnika. Sud je ovlasen da odredi, da se po resenju odmah pristupi izvodjenju dokaza, pre nego sto se ono dostavi protivniku. Protiv resenja, kojim je usvojen predlog o obezbedjenju dokaza i resenja, kojim je nalozeno da se odmah izvedu dokazi, zalba nije dozvoljena. Zapisnik o izvedenim dokazima, zajedno sa prilozenim predmetima i ispravama, dostavlja se parnicnom sudu ili se cuva kod suda , koji je dokaz izveo, ako parnica jos nije pokrenuta. 75. PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE *O znacaju i sadrzaju pripremanja glavne rasprave* 166

Polazei od najznacajnijeg postulata naseg procesnog sistema-da se na glavnoj raspravi, u prisustvu stranaka i svih drugih ucesnika u postupku, raspravlja o stvarnoj osnovi tuzbenog zahteva (meritorno), podrazumeva se da se pre toga preduzme sve sto je neophodno, da se glavna rasprava uspesno odrzi. Potrebno je da se prethodno razmotri i odluci o nizu proceduralnih pitanja, uglavnom onih koja se odnose na dozvoljenost sudjenja (postojanje procesnih pretpostavki) i na neke incidentalne stvari. Zatim, da se pripremi sav materijal, koji e sud razmatrati na glavnoj raspravi: · Pribave spisi i drugi predmeti, · Razjasne i odrede sporne cinjenice, · Ispita valjanost dokaznih predmeta. (tu je vazan polazni stav suda o pravnoj prirodi spora) Ovim zadacima treba da odgovori postupak pripremanja glavne rasprave-koliko je ovaj postupak uspesan, toliko se ocekuje da bude efikasna i glavna rasprava. Stranke su ovlasene, da u pripremanju glavne rasprave, pismenim podneskom najave cinjenice i dokaze, koje e na glavnoj raspravi izneti, odn.predloziti. Postupak pripremanja glavne rasprave zapocinje od momenta podnosenja tuzbe i traje sve do zakazivanja glavne rasprave (ovlasenja predsednika vea ostaju sve do pocetka odrzavanja glavne rasprave). Vodjenje pripremnog postupka u pravnim stvarima iz nadleznosti vea je povereno predsedniku vea.On tu nastupa na osnovu izvornih zakonskih ovlasenja.Ovde se ne raspravlja o osnovanosti tuzbenog zahteva, mada postoje odstupanja, ve o procesnim pitanjima, koja po prirodi stvari ili po zakonskoj odredbi, spadaju u ovaj postupak. O mnogim se moze resavati pred veem na glavnoj raspravi ili pred predsednikom vea izvan rocista za glavnu raspravu. Na kraju, treba rei, da povodom stava ili resenja predsednika vea o cinjenicama, dokazima i drugom procesnom materijalu, koji e se razmatrati na glavnoj raspravi, konacnu odluku donosi vee na glavnoj raspravi. U zakonskom tekstu su detaljno odredjena procesna pitanja o kojim se u pripremnom postupku resava: stupanju prethodnika u parnicu, ucesu umesaca, obezbedjenju dokaza, preinacenju tuzbe, troskovima postupka u slucaju povlacenja tuzbe, prekidu i mirovanju postupka, privremenim merama obezbedjenja, spajanju parnica, razdvajanju postupka, odredjuvanju sudskih rokova ili njihovom produzenju, zakazivanju rocista ili njihovom odlaganju, povraaju u predjasnje stanje, oslobodjenju stranaka od plaanja troskova postupka, obezbedjenju parnicnih troskova, polaganju predujma za troskove parnicnih radnji, postavljanju privremenog zastupnika, dostavljanju sudskih pismena, 167

merama za ispravljanje podnesaka, urednosti punomoi, i nekim drugim stvarima i svim ostalim pitanjima, koja se ticu upravljanja postupkom. Postupak pripremanja glavne rasprave sprovodi se u 4 etape: 1. 2. 3. 4. Prethodno ispitivanje tuzbe, Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor, Odrzavanje pripremnog rocista, Zakazivanje glavne rasprave. 1.Prethodno ispitivanje tuzbe Po prijemu tuzbe, prvi je zadatak suda da ispita urednost tuzbe- da li su izlaganja podataka i trazenje jasni i da li sadrzi sve sto je potrebno, da bi se po njoj moglo postupati. Redovno su otklonjive prirode nedostaci u pogledu: · vaznih sastojaka podneska, · razumljivost tuzbe, · bitnih elemenata tuzbe, · subjektiviteta stranaka · zastupanja. Sud tada poziva stranku da u odreenom roku tuzbu pojasni ili upotpuni-u protivnom se tuzba odbacuje. Apsolutna nenadleznost suda vodi odbacivanju tuzbe, a kod relativne nadleznosti sud se proglasava nenadleznim i dostavlja tuzbu nadleznom sudu. Tuzba koja nije podneta u odreenom roku se odbacuje. Povodom podnete tuzbe i time pokrenutog parnicnog postupka, sud je, ve u ovoj etapi, u polozaju da odlucuje i o procesnim pitanjima, koja se ne odnose neposredno na tuzbu (pokrie za troskove postupka, o privremenim merama obezbeenja). U nekim slucajevima, sud ne sme da u ovoj etapi postupka odbaci tuzbu, iako je izvesno da za to postoje uslovi. To su sledee stituacije: · da o tuzbenom zahtevu ve tece parnica, · da je stvar pravosnazno presuena, · da je o predmetu spora zakljuceno sudsko poravnanje, · da ne postoji pravni interes tuzioca za podnosenje deklaratorne tuzbe. O tome predsednik vea moze da odlucuje tek na pripremnom rocistu. Prethodno ispitivanje tuzbe i resavanje drugih procesnih pitanja, sprovodi se na osnovu onoga, sto je u tuzbi navedeno i podataka koji su sudu poznati.Ovi zadnji mogu poticati iz njegovog sluzbenog delovanja ili su to opstepoznate cinjenice. Sud po pravilu ne donosi resenje o urednosti tuzbe.Ovo se saznaje iz stava ili drzanja suda, da u pravnoj stvari nastavlja postupak(upuivanje tuzbe na odgovor, odredjivanje da se odrzi pripremno rociste, a neka da se odmah pristupi glavnoj raspravi. 2.Dostavljanje tuzbe na odgovor

168

U slozenijim pravnim starima, narocito ako je u tuzbi stavljen vei broj zahteva, predsednik vea je ovlasen da zatrazi od tuzenog da pismeno odgovori na tuzbu. Stvar je procene predsednika vea o celishodnosti da se ova etapa sprovede. Izvesno je da trazenje odgovora na tuzbu do odredjenog stepena, zadrzava razvoj postupka i poveava troskove parnice (u privrednim sporovima je pravilo da se tuzba dostavi na odgovor). Sud e tuzbu sa prilozima dostaviti tuzenom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tuzbe sudu. Tuzenom se odredjuje rok, do kojeg on moze da odgovori na tuzbu.Propisano je da je tuzeni duzan da, u roku do 30 dana od prijema tuzbe sa prilozima, podnese sudu odgovor na tuzbu. Sud je duzan da tuzenog pouci o sadrzini odgovora i posledicama propustanja da odgovori na tuzbu u odredjenom roku. Tuzeni nije uopste obavezan da odgovori na tuzbu.Ako se na to i odluci, on moze pismeno odgovoriti i docnije, sve dok na rocistu ne izlozi tuzbu usmeno ili se prema razvoju postupka to vise ne moze uciniti. Sta vise, tuzeni je ovlasen da pismeno odgovori na tuzbu i ako na to nije pozvan. Pre isteka datog roka predsednik vea ne bi smeo da ide na sledeu etapu-da odredi odrzavanje pripremnog rocista ili da zakaze glavnu raspravu. Tuzeni se u odgovoru na tuzbu redovno brani.Moze da iznese svoje stavove i tvrdnje o zahtevu tuzbe i da o tome predlozi dokaze, kao i da ukaze na procesne smetnje, koje sprecavaju sudjenje.Moze, pored toga, da otvori ili da trazi resavanje nekih incidentalnih pitanja (imenuje prethodnika,zahteva polaganje aktorske kaucije). Desava se da tuzeni u odgovoru iznese i svoj protivtuzbeni zahtev.Ne sme se odbaciti, ali ga treba odvojeno razmatrati, kao posebnu i samostalnu procesnu radnju(ne odnosi se na prigovor kompenzacije, posto je to stvar odbrane putem prigovora). Podnet odgovor na tuzbu je prepreka, da se protiv tuzenog docnije donese presuda zbog propustanja. Tuzeni u odgovoru na tuzbu moze priznati tuzbeni zahtev-tada se donosi presuda na osnovu priznanja. Povodom podnetog odgovora na tuzbu, predsednik vea je ovlasen da donese sve odluke, koje je mogao doneti i u prethodnom ispitivanju tuzbe. Po isteku roka ili po podnetom odgovoru na tuzbu, predsednik vea moze odrediti odrzavanje pripremnog rocista ili odmah zakazati glavnu raspravu. Rezime: Obavezan odgovor na tuzbu (clanovi 281. i 282. ZPP), mora se dostaviti u roku od 30 dana od dana prijema tuzbe. Nacelo pismenosti e ubrzati proceduru. Posledice neispunjenja ove obaveze od strane tuzenog, koje se ogledaju u mogunosti donosenja presude zbog propustanja, mogu nastupiti samo ukoliko sud postupi u smislu odredbe clana 282, stav 2.ZPP). I odgovor na tuzbu mora da sadrzi cinjenice na kojima tuzeni zasniva navode i dokaze, kojima se one utvrdjuju (clan 284.ZPP). Ako tuzeni dostavi odgovor sa nedostacima zbog kojih se po njemu ne moze postupati, smatrae se da odgovor nije ni dat (clan 285.ZPP), sto kao posledicu takodje ima donosenje presude zbog propustanja. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi predvidjeni odredbom clana 276, stav 2. ZPP, pripremno rociste se mora zakazati u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tuzbu, a ako tuzilac ne dodje, tuzba e se smatrati povucenom (clan 289. ZPP). Ako sa rocista za glavnu raspravu neopravdano izostanu tuzeni i tuzilac, tuzba e se smatrati povucenom(clan 296, stav 2.ZPP). 3. Pripremno rociste 169

a) Odredjivanje pripremnog rocista Kada predsednik vea, prema postojeem procesnom materijalu, smatra da je korisno da, neposredno sa strankama i drugim ucesnicima u postupku, raspravi ili razjasni odredjena pitanja, on e zakazati pripremno rociste. Pripremno rociste se ne sme odrzavati u postupku, koji se vodi pred sudijom pojedincem.Nije ni potrebno, jer sudija pojedinac moze, pravilnim korisenjem procesnih instrumenata, postii iste ili vise rezultate na rocistu za glavnu raspravu, a da ni u cemu ne umanji ekonomicnost postupka. Predsednik vea resenjem odredjuje dan odrzavanja pripremnog rocista, tako da strankama ostane dovoljno vremena da se pripreme, a najmanje osam dana od pozivanja.U nekim posebnim postupcima se ide na krai razmak vremena.Stranke se istovremeno pozivaju da na rociste donesu sve isprave, koje e im posluziti kao dokazi i sve predmete koje treba razgledati u sudu. I sud e za rociste pribaviti ili naloziti da se dostave spisi, isprave ili drugi predmeti, koji se nalaze kod suda ili odredjenih pravnih lica. b) Odrzavanje pripremnog rocista i donosenje odluka Pripremno rociste je javno. Pripremno rociste se nee odrzati ako se stranke nisu odazvale pozivu ili su se odazvale, ali nee da raspravljaju-tada dolazi do mirovanja postupka. Isto vazi i u situaciji kad na pripremnom rocistu izostao tuzeni, a , iako za to postoje uslovi prisutni tuzilac ne predlozi donosenje presude zbog propustanja. Izostanak jedne stranke, pa i tuzenog, nije smetnja odrzavanju rocista-sud raspravlja sa prisutnom strankom, naravno, ako ne postoje uslovi da se donese presuda zbog propustanja. Ako na pripremno rociste ne doe tuzilac a uredno je pozvan, smatrae se da je tuzba povucena, osim ako tuzeni ne zahteva da se rociste odrzi. Pripremno rociste pocinje izlaganjem tuzbe, a potom tuzeni iznosi svoj odgovor na tuzbu, cak i onda ako je pismeno odgovorio. Stranke su ovlasene da svoje ranije pismene izjave i trazenja upotpune ili izmene, a sud ih moze pozvati da daju potrebna razjasnjenja. Predsednik vea na pripremnom rocistu u upravljanju postupkom ima sva ovlasenja, koja imaju predsednik vea i vee na glavnoj raspravi. Pripremno rociste se moze odrzati na vise rocista. Predmet ispitivanja i raspravljanja na pripremnom rocistu su proceduralna pitanja i pripremanje grae za odrzavanje i uspesno sprovodjenje glavne rasprave. Predsednik vea i na pripremnom rocistu moze doneti meritorne odluke: Presudu na osnovu priznanja tuzbenog zahteva i, Presudu na osnovu odricanja od tuzbenog zahteva. Sta vise, tek tada se moze doneti presuda zbog propustanja.Moze primiti na zapisnik poravnanje stranaka. Pravilo je da se na pripremnom rocistu prvo raspravljaju pitanja, koja se ticu smetnji za dalje vodjenje postupka(pitanja u ranijim etapama odlozena za kasnije odlucivanja).Ovde predsednik vea ima, jos uvek, sva ovlasenja, koja je imao u etapi prethodnog ispitivanja tuzbe: · Pozivanje da se otklone nedostaci, · Odlucivanje o nadleznosti i, · Odbacivanje tuzbe. Predsednik vea moze, tek na pripremnom rocistu, doneti resenje o odbacivanju tuzbe u situacijama: Da o tuzbenom zahtevu ve tece parnica, Da je stvar pravosnazno presudjena, 170

Da je o predmetu spora zakljuceno poravnanje i, Ako tuzilac nema pravni interes da podnese tuzbu za utvrdjenje. Ovo su za tuzioca negativna resenja i sud ovde nastupa po sluzbenoj duznosti. Drugacije je ako tuzeni o tome izjavi prigovor i trazi donosenje ove odluke, a predsednik vea smatra da nema osnova, da se iz tih razloga tuzba odbaci. Predsednik vea svoj pozitivan stav o dopustenosti sudjenja, saopstava time sto nastavlja da raspravlja na pripremnom rocistu. Konacnu odluku o trazenju tuzenog, donee vee na glavnoj raspravi-posebno ili zajedno sa odlukom u glavnoj stvari. c) Dokazivanje na pripremnom rocistu Prirodno je da je predsednik vea ovlasen, da na pripremnom rocistu izvede dokaze, radi utvrdjivanja cinjenica, vaznih za odluku o proceduralnim pitanjima. Ispitivanje i utvrdjivanje cinjenica znacajnih za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva, rezervisano je za vee na glavnoj raspravi. To ne sme ni biti tema raspravljanja na pripremnom rocistu. Ipak, ovo bi bilo dozvoljeno u delu koji se tice kogentnih propisa, ako je to ve na pripremnom rocistu potrebno(npr.povodom donosenja presude na osnovu priznanja). Od ovakvog striktnog razgranicenja u podeli procesnih zadataka, postoje neka odstupanja.Razlozi tome leze u ekonomicnosti i racionalnosti vodjenja postupka. Kada predsednik vea smatra da je neke cinjenice potrebno utvrditi putem vestaka, on je ovlasen da odredi vestacenje, imenuje vestaka i pozove jednu ili obe stranke da deponuju novcani iznos za izvodjenje ovog dokaza. Ovo se moze realizovati pod pretpostavkom da se ni jedna stranka ne protivi, da se izvede dokaz vestacenjem. Sud e obavestiti imenovanog vestaka o predmetu vestacenja, staviti mu na raspolaganje podatke povodom vestacenja i pozvati ga da do glavne rasprave pripremi nalaz i misljenje. Pored toga, predsednik vea moze, kada je potrebno, obaviti uvidjaj, ako se izvodi izvan suda.Trazi se saglasnost stranaka za izvodjenje dokaza uvidjajem.Uvidjaj moze da prati i vestacenje, koje se odredjuje po, napred navedenim, pretpostavkama. Sudsko vee na glavnoj raspravi nije obavezno, da uvazi od predsednika vea odredjene ili ovako izvedene dokaze. 4. Zakazivanje glavne rasprave Posto je pripremno rociste dovrseno i ako nema smetnji da se nastavi sa postupkom, predsednik vea zakazuje rociste za glavnu raspravu. U zakonu je sugerisano da se, ve na pripremnom rocistu, odredi vreme odrzavanja glavne rasprave i da se usmenim proglasenjem resenja strankama saopsti poziv(druga lica se pozivaju pismenim putem). Ukoliko na ovakav nacin nije odredjeno vreme odrzavanja glavne rasprave, predsednik vea e o tome docnije doneti posebno resenje, te pozvati stranke i sve ostale ucesnike(zastupnike,svedoke,vestake i druga lica) Tuzenom se dostavlja tuzba, ako to nije ranije ucinjeno, kao i tuziocu pismeni odgovr na tuzbu. 76. GLAVNA RASPRAVA *O pojmu i znacaju glavne rasprave* 171

Najvazniju instituciju parnicnog potupka cini glavna rasprava-rasprava o osnovanosti tuzbenog zahteva. Tu se u punom svetlu odslikavaju osnovna pravila postupka: neposrednosti, usmenosti, kontradiktornosti i javnosti. Sud je ovde, u kolegijalnom sastavu ako se sudi pred veem, u polozaju da neposredno vodi i prati usmenu javnu raspravu-da ispita i utvrdi procesnu gradju relevantnu za presudjenje. Osnovna procesna aktivnost u parnicnom postupku je koncentrisana na glavnoj raspravi.S obzirom, da se zna da je pripremni postupak utkan u glavnu raspravu, a presudjenje izraz saznanja do kojih se na njoj doslo, onda se, s pravom, moze konstatovati, da je glavna rasprava, u stvari, prvostepeni parnicni postupak. Glavna rasprava se odrzava na jednom ili vise rocista, uz napomenu, da, kao stadijum postupka, zahvata i procesne radnje, koje se preduzimaju izvan ili izmedju rocista(od pocetka do dovrsetka glavne rasprave) Pored pravila neposrednosti, interesi pravne sigurnosti i ekonomicnosti postupka, izrazavaju teznju da se glavna rasprava sprovede na jednom rocistu i da se tu formira kompaktna procesna gradja.Medjutim, u stvarnosti je to veoma tesko. I kada se glavna rasprava vodi na vise rocista, njena celovitost, u smislu kontinuiteta i procesnog jedinstva, odrzava se intervencijom pravila, koja odredjuju da se na novom rocistu izloze procesni rezultati sa ranijih rocista ili da glavna rasprava otpocne iznova. Stranke su slobodne da, tokom cele glavne rasprave, iznose cinjenicne tvrdnje, predlazu dokaze, saopstavaju svoje pravne stavove i vrse sve druge procesne radnje, koje se na glavnoj raspravi mogu preduzeti.Ipak, ne gubi na znacaju ni procesna radnja izvrsena docnije. Povreda pravila o duznosti, da se glavna rasprava odrzi, sankcionisana je ponistenjem odluke, te instrukcijom da se glavna rasprava sprovede i tek onda presudi u pravnoj stvari (Apsolutno bitna povreda procesnog prava). *Javnost glavne rasprave* Glavna rasprava je javna i otvorena prisustvu lica, koja zele da prate suenje ­ opsta javnost. Mogu prisustvovati samo punoletna lica i pri sebi ne smeju imati oruzje ili opasno orue. Javnost, medjutim, moze biti iskljucena resenjem vea, donetim po oceni vea ili u sprovodjenju zakonskog propisa, kojim je unapred odredjeno, da se u pravnoj stvari ne sudi javno(prvenstveno u statusnim stvarima pojedinaca). Vee, po sopstvenoj oceni, moze odluciti da se javnost iskljuci: Ako to traze interesi cuvanja sluzbene, poslovne ili licne tajne, Ako to traze interesi javnog reda, Ako to traze interesi morala, Ako se merama za odrzavanje reda ne bi nesmetano moglo obezbediti sprovodjenje glavne rasprave. Javnost se, zavisno od okolnosti, moze iskljuciti za celu glavnu raspravu ili samo za jedan njen deo. I kada je javnost iskljucena, vee moze dozvoliti da glavnoj raspravi prisustvuju pojedina sluzbena lica, naucni i javni radnici. Stranke su , takodje, ovlasene da traze da se dozvoli, da raspravi prisustvuju i lica koja ona oznace(najvise dva lica). Sva lica, kojima je dozvoljeno da prisustvuju nejavnoj raspravi, upozoravaju se da su duzna da cuvaju kao tajnu ono sto su na raspravi saznala i na posledice odavanja tajne. Potrebno je razlikovati stranacku javnost.Na stranke, umesace, njihove zakonske zastupnike i punomonike, ne odnosi se iskljucenje javnosti. Pored toga, ovi procesni subjekti su ovlaseni da razgledaju spise i da uzimaju ili traze izdavanje njihovih prepisa(trea lica treba za to da imaju opravdan interes). 172

Resenje vea o iskljucenju javnosti mora biti obrazlozeno i javno objavljeno.Protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. Sledee vazne faze glavne rasprave su: 1) Rukovodjenje glavnom raspravom, 2) Otvaranje glavne rasprave i odrzavanje rocista za glavnu raspravu, 3) Tok glavne rasprave, 4) Zakljucenje glavne rasprave. 1.Rukovodjenje glavnom raspravom a) O rukovodjenju glavnom raspravom Rukovodjenje glavnom raspravom je upravljanje postupkom u stadijumu glavne rasprave, na rocistu ili izvan rocista. Glavna rasprava se odrzava na rocistu pred veem i sasvim je razumno pravilo da njom rukovodi predsednik vea-prvi medju jednakim (primus inter pares). Vee, kao kolegijalno telo, po prirodi stvari, ne moze neposredno da vodi raspravu. Medjutim, kada je to stvar sudskog akta-donosenja odluke, tada vee moze nastupiti i nastupa u vodjenju glavne rasprave.Nekad je vrlo tesko razdvojiti funkcije predsednika vea i vea u rukovodjenju glavnom raspravom. Zakonom nije cvrsto uredjen postupak na glavnoj raspravi-samo su odredjene konture postupka i osnovni momenti u odvijanju glavne rasprave.Predsednik vea, odnosno vee su slobodni da u tim okvirima vode raspravu na nacin, za koji smatraju, da je najcelishodniji u konkretnoj pravnoj stvari. Radi identifikacije sadrzaja i ovlasenja u vom delu postupka, korisno je rukovodjenje glavnom raspravom razdvojiti na: Formalno upravljanje, Materijalno upravljanje. Formalno upravljanje raspravom se odnosi na spoljasnji razvoj glavne rasprave.To je odredjivanje kretanja i redosleda procesnih aktivnosti i vrsta parnicnih radnji ili njihovih grupa: · Otvaranje glavne rasprave, · Oredjivanje da se prvo pristupi vestacenju, · Naredjenje da se svedoci suoce, · Pozivanje stranaka na saslusanje, · Saopstavanje resenja. Materijalno upravljanje raspravom su one radnje, koje su neposredno usmerene na saznanje stvarnih dogadjaja i formiranje procesne gradje: · Pregledanje dostavnica, · Samo izvodjenje dokaza, · Postavljanje pitanja, · Razgledanje predmeta. Treba napomenuti, da sva procesna aktivnost suda na glavnoj raspravi ne spada u rukovodjenje raspravom. Pravilo je da sud nije vezan resenjima, koja donosi u rukovodjenju glavnom raspravom.Ne sme biti sputan, cak ni svojim aktima.Mnogo puta unapred je neizvesno koje radnje treba preduzeti, pa treba uvaziti promenu stavova ili opredeljenja suda, ve izrazenih u donetom resenju. Nije dozvoljena posebna zalba na resenje o rukovodjenju glavnom raspravom. 173

b) Rukovodjenje glavnom raspravom od predsednika vea Predsednik vea u rukovodjenju glavnom raspravom preduzima sledee procesne radnje: Otvara glavnu raspravu, Proverava urednost pozivanja, Utvrdjuje da li su dosla pozvana lica i, Da li postoje pretpostavke da se glavna rasprava odrzi. Zatim, Poziva stranke da iznesu tuzbu i odgovor na tuzbu, Dozvoljava im da se osvrnu na izlaganje protivnika ili dopune svoje navode, Trazi od njih da se izjasne i dopune svoje tvrdnje,predloge i druge izjave, Rezimira procesne rezultate sa prethodnih rocista, Upozorava stranke na manjkavost procesnih radnji, Upuuje ih da uzmu punomonika.

Predsednik vea nadalje : Izvodi dokaze, Cita isprave, Razgleda predmete, Ispituje svedoke i vestake, Postavlja pitanje i dozvoljava strankama da postave pitanje, Daje rec clanovima vea, Poziva i udaljava svedoke, Nalaze da se u zapisnik unese bitan sadrzaj rasprave, Stara se o odrzavanju reda, Brine se da se preduzmu sve potrebne radnje na pripremi novog rocista i, Preduzima druge procesne radnje. Predsednik vea je duzan da se stara, da se u toku rasprave iznesu sve vazne cinjenice i dokazi, na sta su stranke inace ovlasene i sto se od njih ocekuje, te da se predmet spora svestrano raspravi. Ove procesne radnje predsednik vea vrsi u ime vea, kao predsedavajui u tom telu.To se razlikuje od ovlasenja koje predsednik vea ima u pripremanju glavne rasprave i koja mu pripadaju po samom zakonu.Ovlasenja u rukovodjenju glavnom raspravom, izvode se iz zakonom utvrdjenih ovlasenja vea u vodjenju glavne rasprave.Njihovu vaznost moze dovesti u pitanje clan vea i stranke-tada o valjanosti tih radnji odlucuje vee. Pravni zivot ne traje samo na rocistima, niti procesna aktivnost zamire izmedju dva rocista. Predsedniku vea je zakonom dato ovlasenje da izvan rocista za glavnu raspravu donosi resenja: - ispravljanju podnesaka, - postavljanju privremenog zastupnika, - urednosti punomoi, - polaganju pokria za troskove parnice, - oslobodjenju od plaanja parnicnih troskova, - obezbedjenju parnicnih troskova, - dostavljanju sudskih pismena, - obezbedjenju dokaza, - privremenim merama obezbedjenja, - prekidu i mirovanju postupka, - troskovima postupka ako se tuzba povuce 174

-

zakazivanju i odlaganju zakazanog rocista, spajanju parnica, odredjivanju rokova i njihovom produzavanju, ispravci i dopuni zapisnika o izvodjenju dokaza pred zamoljenim sudijom, I da primi na zapisnik poravnanje stranaka. Zatim, treba da donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja od tuzbenog zahteva. c)Ovlasenja u rukovodjenju glavnom raspravom

Izuzimajui ovlasenja predsednika vea koja on vrsi u ime vea, o nekim znacajnijim procesnim pitanjima moze se odluciti samo na sednici vea-treba ih postaviti na rocistu za odrzavanje glavne rasprave. Tu su najvaznija pitanja o: · izvodjenju dokaza, · postojanju odredjenih procesnih pretpostavki, · valjanosti zabrane da se postavi neko pitanje ili da odgovor, · zakljucivanju glavne rasprave, · spajanju i razdvajanju parnice, · izricanju kazne zbog zloupotrebe procesnih prava ili narusavanja reda. 2. Otvaranje glavne rasprave i odrzavanje rocista za glavnu raspravu Glavnu raspravu otvara predsednik vea i objavljuje predmet raspravaljanja. Predsednik vea zatim utvrdjuje da li su dosla sva pozvana lica.Ukoliko nisu, proverava da li su ona bila uredno pozvana ili su, eventualno, svoj izostanak opravdala. Ako je sa prvog rocista za glavnu raspravu izostao tuzilac ili ako na rociste nije dosao tuzeni, a nema uslova da se donese presuda, rasprava se moze odrzati.To vazi ako i docnije sa nekog rocista izostane jedna od stranaka.Tada se raspravlja sa prisutnom strankom i ostalim ucesnicima u postupku. Medjutim, sud i tada moze odloziti odrzavanje rocista, ukoliko to ne bi bilo oportuno(nisu dsli svedoci i vestaci). Svoj stav da su prisutne pretpostavke i da pristupa odrzavanju rocista, sud obicno izrazava tako sto otpocinje sa raspravljanjem-daje rec strankama, rezimira dotadasnje rezultate raspravljanja. 3.Tok glavne rasprave a)Pocetak rocista i opsti pogled na procesne aktivnosti na rocistu. Razlicit je postupak u situacijama da li se prvo rociste za glavnu raspravu odrzava, a da ranije nije bilo pripremnog rocista ili je pripremno rociste prethodno sprovedeno. Ako pripremno rociste nije odrzano, prvo rociste za glavnu raspravu pocinje tako sto predsednik vea poziva tuzioca da izlozi tuzbu (usmeno).Zatim se daje rec tuzenom da iznese svoj odgovor na tuzbu (i onda ako je ve pismeno odgovorio).Ukoliko je jedna od stranaka izostala ili nee da raspravlja, treba procitati njen pismeni sastav. Ako je pripremno rociste odrzano, stranke se nee pozvati da iznesu tuzbu, odnosno odgovor na tuzbu, cak i onda ako je neka stranka izostala sa pripremnog rocista. Predsednik vea e upoznati vee sa tokom i rezultatima tog rocista.Stranke su tada ovlasene da upotpune izlaganje predsednika vea pojedinostima, koje one smatraju da su znacajne. U daljem toku postupka raspravlja se o predlozima stranaka i cinjenicnim navodima, kojim stranke obrazlazu svoje predloge ili pobijaju predloge protivnika, o dokazima koje su stranke ponudile i drugim pitanjima, znacajnim za odluku u sporu. 175

Zatim se pristupa izvodjenju dokaza i raspravlja o rezultatima izvedenih dokaza, te resavaju procesna pitanja o kojim treba odluciti pre presudjenja. Predsednik vea se stara da se u toku postupka iznesu sve vazne cinjenice i sve razjasni-da se predmet spora svestrano raspravi. Stranke treba da iznesu sve cinjenice, kojim obrazlazu svoje predloge i da zato ponude dokaze, te da se izjasne o navodima i predlozenim dokazima protivne stranke. U iznosenju novih cinjenica i dokaza nisu vremenski ogranicene-one to mogu uciniti u toku cele glavne rasprave.Isto tako, stranke su ovlasene da iznesu svoje poglede i stavove o pravnom resenju spora. Ogranicene su samo u izjavljivanju odredjenih prigovora ili predloga ili nekih drugih parnicnih radnji i to na jedan period ili momenat u razvoju glavne rasprave.To je u zakonu oznaceno kaoupustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari na glavnoj raspravi: · nadleznosti, · imenovanju prethodnika, · obezbedjenju troskova. Za taj momenat i procesne posledice u zakonu je data definicija, kada je propisano da stranka moze da stavi odredjeni prigovor ili predlog ili preduzme neku drugu procesnu radnju, dok se tuzeni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, predlog ili procesnu radnju tuzilac moze preduzeti dok ne zavrsi izlaganje tuzbe, a tuzeni dok ne zavrsi svoj odgovor na tuzbu. Izvoenje dokaza odreuje sud resenjem, u kome e se naznaciti sporna cinjenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazna srestva. Predlozene dokaze koje ne smatra vaznim za odluku, sud e odbiti i u resenju naznaciti razlog odbijanja. Protiv resenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna zalba. Sud nije u daljem vremenu parnice vezan za svoje ranije resenje o izvoenju dokaza. Predsednik vea vodi dokazivanje. Kada zavrsi saslusanje pojedinog svedoka, vestaka ili stranke, clanovi vea mogu neposredno postavljati pitanja(predsednik vea daje rec clanovima vea). Stranke treba da saopste pitanje i da zatraze da predsednik vea to pitanje postavi licu, koje se saslusava.Predsednik vea moze da odobri, da stranka neposredno postavi pitanje licu koje se saslusava. Kapciozna, sugestivna i ona pitanja, koja se ne odnose na predmet spora nisu dozovljena. Ako predsednik vea zabrani stranci postavljanje odreenog pitanja ili davanje odgovora, stranka moze zahtevati da o tome odluci vee. Saslusani svedoci i vestaci ostaju u sudnici, osim ako ih sud, po izjasnjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice. b)Raspravljanje i odlucivanje o procesnim pretpostavkama U toku glavne rasprave moze se postaviti pitanje postojanja neke procesne pretpostavke o cemu treba da se odluci, narocito ako se odmah po prethodnom ispitivanju tuzbe odredilo odrzavanje glavne rasprave ili su u pitanju pretpostavke, o kojim definitivnu odluku moze da donese tek vee na glavnoj raspravi. Posebno su ureene situacije kada stranka prigovori: da resavanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost, da sud nije stvarno ili mesno nadlezan, da o istom zahtevu ve tece parnica, da je stvar pravosnazno presuena ili, da je o predmetu spora zakljuceno sudsko poravnanje. Sud (vee) e tada prvo resiti da li e o ovim prigovorima raspravljati i odlucivati (odvojeno od glavne stvari ili zajedno sa njom). Ako je vee resilo da o nekom od ovih prigovora raspravlja zajedno sa glavnom stvari i ne prihvati prigovor, resenje o odbijanju prigovora unee se u odluku o glavnoj stvari. 176

Isti je postupak ako je vee resilo da odvojeno raspravlja o prigovoru, a prigovor nije prihvatilo i odlucilo da se odmah nastavi glavna rasprava i tada se resenje o prigovoru unosi u odluku o glavnoj stvari. (ovde nije dozvoljena posebna zalba, iako se resenje usmeno saopstava). Ako je vee resavalo odvojeno od glavne stvari i prigovor odbilo, ne donosei odluku da se odmah nastavi sa raspravljanjem, tada se resenja dostavlja stranci.Ovde je dozvoljena samostalna zalba na to resenje i do njegove pravosnaznosti se zastaje sa vodjenjem glavne rasprave. Zalba protiv resenja je dozvoljena, ako se prigovor usvoji i tuzba resenjem odbaci (zbog relativne nenadleznosti predmet e se ustupiti drugom sudu). c) Spajanje parnica i odvojeno raspravlajnje o pojedinim zahtevima iz iste tuzbe Ako pred istim sudom tece vise parnica izmeu istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih, te parnice se mogu spojiti resenjem suda radi zajednickog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troskovi. Za sve spojene parnice sud moze doneti zajednicku presudu mada moze presuditi samo u jednoj parnici, ako za to postoje uslovi. Parnice se mogu spojiti i kada je za jednu nadlezno vee, a za drugu sudija pojedinac. Spajanje parnica je u nadleznosti predsednika vea izvan rocista za glavnu raspravu ili vea na rocistu za glavnu raspravu.Sud nije vezan za svoje resenje o spajanju parnica, te moze odluciti da parnice razdvoji i da se o njima posebno resava. Protiv ovih resenja nije dozvoljena posebna zalba. d) Odrzavanje reda na glavnoj raspravi Predsednik vea se stara da se u toku glavne rasprave odrzava red u sudnici i postuje dostojanstvo suda. Ako lice koje ucestvuje u postupku ili lice koje samo prisustvuje raspravi, vredja sud ili druge ucesnike, ometa red ili se ne povinava naredbama za odrzavanje reda od strane predsednika vea, predsednik vea e opomenuti to lice. Ukoliko je opomena neuspesna, tada vee moze naloziti da se to lice udalji iz sudnice ili ga novcano kazniti do 30.000,00 dinara-ili i jedno i drugo. Udaljavanje stranke nije smetnja da se rociste odrzi i bez njene prisutnosti. Ukoliko se udalji punomonik, vee e na zahtev stranke odloziti rociste. Zalba protiv resenja o udaljavanju ili novcanoj kazni ne zadrzava izvrsenje resenja (o zameni novcane kazne zatvorom). Ako javni red narusava javni tuzilac, predsednik vea e o tome obavestiti ovaj organ ili odloziti rociste i traziti da se odredi drugo lice da ucestvuje u parnici. e) Odlaganje rocista za glavnu raspravu Ukoliko se na rocistu ne sprovedu procesne aktivnosti, utvrdjene prilikom zakazivanja glavne rasprave ili nastupe drugi razlozi koji traze odlaganje rocista, vee resenjem odredjuje odlaganje rocista.Nekad su unapred propisane situacije za to:imenovanje punomonika, udaljavanje punomonika, zakonski zastupnik ne pokazuje dovoljno paznje. Predsednik vea je duzan da se brine da se za idue rociste pribavi i pripremi sve sto je potrebno da bi se rasprava dovrsila na tom rocistu. Ako se rociste odlozi, novo rociste odrzae se, po mogunosti, pred istim veem.Tada se glavna rasprava nastavlja, a predsednik vea ukratko saopstava tok prethodnog raspravljanja.Medjutim, predsednik vea moze odluciti da rasprava pocne iznova. 177

Ako se rasprava drzi pred izmenjenim veem, glavna rasprava treba poceti iznova, ali vee moze, posto se stranke o tom izjasne, da odluci da se ponovo ne saslusavaju svedoci i vestaci i da se ne vrsi nov uviaj, ve da se procitaju zapisnici o izvoenju ovih dokaza. Radnje izvrsene na prethodnom rocistu ne gube vaznost-glavna rasprava cini jednu procesnu celinu.Ne prestaju ni prekluzije koje su nastupile. Nije dozvoljena zalba protiv resenja o odlaganju rocista ili resenja, kojim se odbija predlog da se rociste odlozi. 4.Zakljucenje glavne rasprave Kada vee smatra da je predmet dovoljno raspravljen, tako da se moze doneti odluka, sud e saopstiti da je glavna rasprava zakljucena. Vee se potom povlaci na veanje i glasanje, radi donosenja odluke. Vee moze odluciti da glavnu raspravu zakljuci i kad je ostalo da se pribave odredjeni spisi, koji sadrze dokaze potrebne za odlucivanje ili ako treba sacekati da stigne zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno. Vee moze u toku veanja i glasanja odluciti da se zakljucena glavna rasprava ponovo otvori, ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjasnjenja pojedinih pitanja. 77. PREKID I ZASTOJ POSTUPKA (cl. 214, 215 ­ 219) *O prekidu postupka* Neizbezno je da u vremenskom razvoju postupka dolazi do povremenih zastoja.Pored zastoja koji nastaju zbog organizacionih ili drugih slicnih momenata, koji se jedva mogu unapred identifikovati, postoje zastoji koje predvidja sam zakon: - Zastoj u postupanju do prijave tacne adrese stranke ili drugog ucesnika u parnici, - Odlganje raspravljanja, dok se ne pribave odredjeni podaci, - Zastajanje u postupku dok se ne odredi drugi zakonski zastupnik, - Zastajanje sa postupkom u roku datom javnom tuziocu da prijavi inervenciju, - Zastoj u vodjenju glavne rasprave do pravosnaznosti resenja o prigovoru, - Zastoj u raspravljanju do pravosnaznosti medjupresude. Ovim zastojima se ne pridaje poseban proceduralni znacaj, ni u njihovoj kvalifikaciji, ni u odredjivanju procesnih posledica.Oni su tek odraz jednog stanja ili momenta u razvoju parnice, zbog kojeg se samo na krae vreme zaustavlja tok postupka, da bi se otklonile tehnicke smetnje. Ali postoje i takve situacije, da se zbog nekog uzroka u samoj parnici ili usled spoljnih dogadjaja, treba u jednom duzem i unapred odredivom vremenu sasvim zastati sa vrsenjem procesnih aktivnosti. Takav zastoj proizvodi pravne posledice i kvalifikuje se kao svojevrsna procesna ustanova-prekid postupka. Prekidom postupka parnica se konzervira u stanju, u kojem se u tom momentu zatekla.Ipak, i pored toga, parnica i dalje postoji i tece, ako je ve nastupila litispendencija. Do prekida postupka moze doi od pokretanja parnice do njenog pravosnaznog dovrsetka. O prekidu postupka odlucuje predsednik vea u pripremnom postupku ili na glavnoj raspravi izvan rocista, a vee na rocistu za glavnu raspravu. Uzroci ili dogadjaji koji dovode do prekida postupka odnose se na sud, stranke ili na samu sadrzinu parnice. Za neke je zakonom unapred odredjeno da njihovo nastupanje izaziva prekid postupka, a za neke se to prepusta oceni suda ili se sudu nalaze da to odredi.I u jednoj i u drugoj situaciji sud o tome donosi 178

resenje.Samo, u prvom slucaju to je deklaracija o onome sto je ve nastalo, a u drugom se prekid konstituise resenjem suda i nastupa u tom momentu.Znaci razlikujemo dve vrste prekida parnicnog postupka: a) Prekid postupka po sili zakona, b) Prekid postupka po oceni suda. a) Prekid postupka po sili zakona Pravilima parnicnog postupka posebno su propisani slucajevi koji ex lege dovode do prekida postupka(cl.214 ZPP).Time nije zatvorena lista pravnih cinjenica, koje izazivaju ovaj zastoj u postupku.Pored toga, prekid postupka se moze odrediti i drugim zakonskim aktima. Clan 214.ZPP Postupak se prekida: 1. kad stranka umre (novina u zakonu); 2. kad stranka izgubi parnicnu sposobnost; 3. kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlasenje za zastupanje (novina u zakonu); 4. kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadlezni organ pravosnazno odluci o zabrani rada; 5. kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stecaja ili likvidacije (novina u zakonu); 6. kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu; 7. kad je to drugim zakonom odreeno. U gore navedenim slucajevima postupak se obavezno mora prekinuti. Vise ne postoji mogunost odredjivanja prekida do okoncavanja krivicnog postupka ili postupka u vezi sa privrednim prestupom.Nova redakcija zakona otklanja probleme u vezi sa razlicitim postupanjem pri obaveznom prekidu. b)Prekid postupka po oceni suda Ovde propisani slucajevi zastoja su samo jedna mogunost, a od ocene suda zavisi da li e odluciti da se postupak prekine.To su fakultativni razlozi prekida postupka i odredjeni su cl.215 ZPP. Sud e po svojoj duznosti ili oceni nastale situacije odrediti prekid postupka. Cl. 215.ZPP Prekid postupka sud moze odrediti: 1. ako je odlucio da sam ne resava o prethodnom pitanju (cl. 12); ako se stranka nalazi u podrucju koje je zbog vanrednih dogaaja (poprava i sl.) odseceno od suda. *Pravne posledice prekida postupka* U vremenu prekida postupka sud ne sme da vrsi procesne akte, a stranke ne mogu preduzimati parnicne radnje. Povodom procesnih radnji suda, propisan je jedan izuzetak. Ako je do prekida doslo posle zakljucenja glavne rasprave, sud moze doneti presudu. 179

Razumno je da se dozvoli presudjenje, pre nego sto izblede utisci raspravljanja, a postignuta saznanja tek postanu seanje na dogadjaje, koji su se desavali na raspravi. Doneta presuda se ne dostavlja strankama, posto bi se mogla otvoriti pitanja o kojim se ne sme odlucivati, dok traje prekid postupka. Sud, naravno, u vremenu prekida ne moze odbiti prijem radnji, koje su stranke izvrsile. Strankama nije uskraeno da u toku prekida vrse parnicne radnje. Medjutim, preduzete radnje prema drugoj stranci ne stvaraju nikakva pravna dejstva.Njihov procesni znacaj nastaje i dejstva pocinju, tek posto je postupak nastavljen. Navedene situacije su regulisane cl.216 i 217 ZPP. Cl. 216.ZPP Prekid postupka ima za posledicu da prestaju tei svi rokovi odreeni za vrsenje parnicnih radnji. Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moze preduzimati nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zakljucenja glavne rasprave, sud moze na osnovu te rasprave doneti odluku. Parnicne radnje, koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka, nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo.Njihovo dejstvo pocinje tek posto postupak bude nastavljen.

Cl. 217. ZPP Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u cl. 214. tac. 1-5 ovog zakona nastavie se kad naslednik ili staralac zaostavstine, novi zakonski zastupnik, stecajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to ucine. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u cl. 215. tac. 1. ovog zaona, postupak e se nastaviti kad se pavosnazno zavrsi postupak pred sudom ili drugim nadleznim organom, ili kad sud nae da vise ne postoje razlozi da se ceka na njegov zavrsetak. U svim ostalim slucajevima prekinuti postupak nastavie se na predlog stranke cim prestanu razlozi prekida. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku pocinju tei za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi resenje o nastavljanju postupka.

Cl.218. ZPP Protiv resenja kojim se utvruje (cl. 214) ili odreuje (cl. 215) prekid postupka dozvoljena je posebna zalba. Ako je sud na rocistu odbio predlog za prekid postupka i odlucio da se postupak odmah nastavi protiv tog resenja nije dozvoljena posebna zalba.

*Nastavljanje postupka* Prekid postupka je, po svojoj prirodi, privremeni zastoj u parnici.Potrebno je smetnje otkloniti, da bi se postupak nastavio.I pored toga, nastavljanje postupka je jednim delom stvar dispozicije stranaka. Postupak prekinut zbog smrti stranke, gubitka parnicne sposobnosti, smrti zakonskog zastupnika, prestanka njegovog ovlasenja za zastupanje, prestanka ili zabrane rada pravnog lica i nastupanja pravnih posledica otvaranja stecaja (cl.214 ZPP), nastavlja se kada naslednik ili staratelj ostavine, novi zakonski zastupnik ili pravni sledbenici pravnog lica izjave sudu da preuzimaju postupak (relevantan je momenat izjave). I protivna stranka, kod koje nije nastao razlog za prekid, moze predloziti sudu da se postupak nastavi. Tada se parnica nastavlja sa danom kada sud spomenuta lica pozove da preuzmu postupak. Znaci, prekinuti postupak se u svim ostalim slucajevima, nastavlja prestankom razloga prekida, a na zahtev jedne od stranaka. 180

Zastoj je regulisan cl.219 ZPP, s tim sto se mora napomenuti da se ne radi o n ovom institutu, ali je sada definisano ponasanje suda u pogledu ovog instituta. Za razliku od prekida, utvrdjeno je da zastajanje sa postupkom ne utice na rokove za preduzimanje parnicnih radnji. Obavezan zastoj postupka predvidjen je : · · · · Kada se prihvati postupak medijacije, Dok se resi sporno pravno pitanje, Do donosenja odluke o izuzeu ili iskljucenju ili, Do donosenja odluke o vraanju u predjasnje stanje.

Cl. 219. ZPP Sud e zastati sa postupkom kad je to izricito predvieno zakonom ili kad u tom postupku oceni da je to celishodno. Sud donosi resenje o zastajanju sa postupkom po sluzbenoj duznosti kad odluci da zastane sa postupkom da bi sacekao ishod neke procene delatnosti ili da bi pruzio mogunost da se preduzme neka radnja u postupku. U resenju o zastajanju sa postupkom sud odreuje i koliko e zastajanje trajati. Protiv resenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna zalba. Sud nastavlja postupak po sluzbenoj duznosti cim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom. Kad sud zastane sa postupkom moze da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Zastajanje sa postupkom ne utice na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

78. SUDSKO PORAVNANJE Sudsko poravnanje je izraz nacela dispozicije. Stranke slobodno odlucuju da li e pokrenuti parnicni postupak( ne precedat iudex officio). Odlucuju i o obimu zastite u parnici. Svojom voljom, takodje, mogu da okoncaju parnicni postupak raspolazui predmetom spora-tuzbenim zahtevom. Odredba ZPP koja sadrzi dopustenost raspolaganja regulise sledee momente: Stranke se mogu odrei tuzbenog zahteva, Stranke mogu priznati zahtev protivnika, Zakljuciti sudsko poravnanje. U pitanju su tzv. ,,materijalne procesne dispozicije", kojima se raspolaze predmetom spora. Na osnovu priznanja ili odricanja od tuzbenog zahteva, dolazi do meritornog okoncanja spora donosenjem odluke, zasnovane na preduzetom disponiranju: · Presuda na osnovu priznanja, · Presuda na osnovu odricanja. Obe forme raspolaganja su individualne i imaju znacaj jednostranih parnicnih radnji.Priznanje zahteva preduzima tuzeni, a odricanje od tuzbenog zahteva preduzima tuzilac. Zajednicko disponiranje predmetom spora, stranke ostvaruju sudskim poravnanjem, koje je kao posebna ustanova regulisano ZPP (cl.322-329) i predstavlja ugovor sa procesnopravnim dejstvom. 181

Zakonski termin nije odgovarajui, ali je opsteprihvaen.Ne poravnava se sud, nego (parnicne) stranke.O ovom poravnanju se govori jos kao o procesnom.Termin, medjutim, nije sire prihvaen. Prema odredbi cl. 322. st. 1. ZPP stranke mogu, u toku celog postupka pred parnicnim sudom prvog stepena, zakljuciti poravnanje o predmetu spora. St. 2: Poravnanje moze da se odnosi na ceo tuzbeni zahtev ili na jedan njegov deo. Lice koje namerava da podigne tuzbu moze, preko nizeg suda na cijem podrucju protivna stranka ima prebivaliste, da pokusa da postigne poravnanje. Sporazum stranaka o poravnanju se unosi u zapisnik, a poravnanje se smatra zakljucenim, kada stranke posle procitanog zapisnika o poravnanju potpisu zapisnik. Sud e u toku postupka ukazati strankama na mogunost sudskog poravnanja i pomoi im da zakljuce poravnanje. Pred sudom se ne moze zakljuciti poravnanje u pogledu zahteva, kojima stranke ne mogu raspolagati. Sve navedene odredbe jesu odlucujue za odredjivanje pojma ove ustanove u nasem pravu. Ove odredbe pokazuju da se sudsko poravnanje ne moze svesti samo na izjavu stranaka, da su se poravnale o sudskom zahtevu. Ono predstavlja i sporazum (ugovor) stranaka o materijalnopravnom odnosu, koji je posredan predmet parnicnog postupka, ako je parnica uopste i pokrenuta. Sudsko poravnanje jeste ugovor, kojim stranke uredjuju svoje gradjanskopravne odnose, kojima mogu slobodno raspolagati, zakljucen u pismenoj formi pred nadleznim sudom i dopusten od strane suda, koji proizvodi propisana procesna dejstva. Moze biti zakljucen: Po pokretanju parnicnog postupka i, Pre pokretanja parnicnog postupka. 1.Kada je zakljuceno sudsko poravnanje po pokretanju parnicnog postupka, ono dovodi do delimicnog ili potpunog prestanka postupka, u zavisnosti da li je tuzbeni zahtev poravnanjem obuhvaen u potpunosti ili delu. Sudsko poravnanje je procesna smetnja novoj parnici izmedju istih stranaka o istom zahtevu (ne bis in idem).Ono ovde proizvodi dejstva kao i pravosnazna presuda. Tokom celokupnog postupka parnicni sud po sluzbenoj duznosti vodi racuna, da li se vodi parnica o predmetu o kome je ranije zakljuceno sudsko poravnanje.Ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakljuceno sudsko poravnanje, odbacie tuzbu. Kada se stranke poravnaju o zahtevu kondemnatorne prirode, sudsko poravnanje jeste izvrsna isprava, na osnovu koje se odredjuje prinudno izvrsenje. 2. U slucaju kad je sudsko poravnanje zakljuceno pre pokretanja parnice, nastaju sve, gore navedene posledice, osim prestanka postupka, jer parnica nije ni pokrenuta. S druge strane veoma je bitna uloga suda. Punovaznost ugovora, u svakom slucaju zavisi od stava suda o dopustenosti poravnanja.Potrebno je da se ispune sve pretpostavke, predvidjene ZPP.Tek tada ovo poravnanje proizvodi procesna dejstva, kojim se principjelno razlikuje od odgovarajueg ugovora mataerijalnog prava-ugovora o poravnanju, koji je regulisan odredbama ZOO (Cl.1089-1098). *Pravna priroda sudskog poravnanja* O pravnoj prirodi poravnanja, koje je veoma kompleksna ustanova, postoje tri shvatanja: 1) Procesnopravno (publicisticko) shvatanje, 2) Materijalnopravno shvatanje, 3) Mesovito (procesnopravno i materijalnopravno) shvatanje. 182

1. Publicisticko, procesnopravno shvatanje Ovo shvatanje ima u vidu procesna dejstva poravnanja. Poravnanje nije ugovor, ve predstavlja dve paralelne, podudarne parnicne radnje stranaka, tuzioca i tuzenog, koji raspolazu (pravozastitnim) tuzbenim zahtevom i izrazavaju svoju volju za prestankom parnicnog postupka. Za punovaznost poravnanja nije bitno, da je sadrzina materijalnopravnog odnosa, povodom koga je zakljuceno, uneta u zapisnik, jer je bez uticaja na parnicu. Pored svih procesnopravnih dejstava, sudsko poravnanje nema navedeni znacaj u nasem pravu. Unosenje sporazuma stranaka u sudski zapisnik jeste bitan uslov punovaznosti sudskog poravnanja, sto je nespojivo sa ekstremnim procesnopravnim shvatanjem. 2.Materijalnopravno shvatanje Po ovom stanovistu, poravnanju se oduzima svaki procesni znacaj. Smatra se gradjanskopravnim ugovorom.Shvatanje je prisutno u praksi nasih sudova, ali je vezano za problem pobijanja sudskog poravnanja. U ovom kontekstu navedeni stav ima vrednosti, ali samo dok se ne prenese na ustanovu poravnanja u celini. U sirem smislu ne moze se braniti: - Uloga parnicnog suda u zakljucivanju poravnanja jeste veoma znacajna, - Pored materijalnopravnih uslova, ovo poravnanje mora da ispuni i procesnopravne, koji su propisani za punovaznost parnicnih radnji stranaka. - Evidentno je da, pored materijalnopravnih dejstava, ima i veoma znacajne procesnopravne posledice. 3.Mesovito shvatanje Ovo shvatanje preovladjuje u nasoj praksi. Zasnovano je na aktuelnom normativnom konceptu ustanove sudskog poravnanja. Po njemu, sudsko poravnanje ima dvojaku, mesovitu prirodu.Predstavlja istovremeno i materijalnopravnu i procesnopravnu ustanovu. Ima obelezja mesovitog ugovora gradjanskopravne i procesnopravne prirode. Gradjanskopravna komponenta: ugovor o (posrednom) predmetu spora (odredjenom gradjanskopravnom odnosu). Procesnopravna komponenta: sporazum stranaka koje raspolazu tuzbenim zahtevom, kao neposrednim predmetom spora; sporazum koji dovodi do okoncanja parnicnog postupka i svih onih procesnih posledica odredjenih ZPP. *Zakljucenje sudskog poravnanja* Sudsko poravnanje jeste slozena institucija.Pretpostavlja ispunjenje i materijalnopravnih i procesnopravnih uslova.Moze se zakljuciti tokom i pre pokretanja parnicnog postupka.U oba slucaja uloga suda je znacajna, ali ne i odlucujua. Poravnanje je, pre svega, akt stranaka, koji je podvrgnut odgovarajuoj kontroli postupajueg suda. a) Uloga i nadleznost suda Tokom postupka, parnicni sud ima dve uloge: 183

1.Sud je ovlasen da strankama ukaze na mogunost zakljucenja poravnanja i da im u tome pruzi pomo; Prednosti sudskog poravnanja kao forme, kao forme mirnog resavanja sporova, su nesumnjive i po interese stranaka i po sire drustvene interese. Poravnanje u vise aspekata supstituise pravosnaznu sudsku odluku o predmetu spora, uz znacajnu ustedu vremena, sredstava i rada svih procesnih subjekata. Ovaj nacin okoncanja postupka najcese pogoduje interesima obe stranke. Ne stvara se oseaj gubitka spora, sprecavajui tako nepotrebno i dugo parnicenje, kao i, eventualne, instancione postupke. Pomo suda prilikom zakljucenja poravnanja, u navedenom smislu, ima puno opravdanje, ali samo do onih granica, dok ne pocne ugrozavati slobodu stranaka. 2. Druga uloga je kontrolna; Sud ocenjuje da li je sporazum stranaka u skladu sa odredbama ZPP. U slucaju negativnog odgovora, donosi resenje kojim ga ne dozvoljava. Protiv ovog resenja je dopustena zalba. Sud zastaje sa postupkom da nastupanja pravosnaznosti resenja. Kad smatra da je poravnanje dopusteno, sud ne donosi resenje. Sporazum unosi u zapisnik, i, na zahtev stranaka, izdaje overen prepis u koji je uneto poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Kada se poravnanje zakljucuje pre pokretanja parnicnog postupka, inicijativa za zakljucenje potice od stranaka. Uloga suda je kontrolna. U ovom slucaju, delatnost suda, po svojoj prirodi, jeste vanparnicnog karaktera, jer ne pretpostavlja meritorno sudjenje o predmetu spora.Nije izvesno postojanje spora, niti namera lica, koja daje inicijativu za zakljucenje poravnanja, da stvarno pokrene parnicni postupak. Kada je pokrenut postupak, poravnanje se moze zakljuciti sve dok postupak traje.Dakle, i u toku zalbenog postupka, sve do pravosnaznog okoncanja spora. Za zakljucenje poravnanja nadlezan je prvostepeni sud. Ako do zakljucenja poravnanja dolazi tokom postupka po redovnim pravnim lekovima, nadlezan je onaj prvostepeni sud, koji je doneo odluku pobijanu zalbom. b)Pretpostavke za zakljucenje poravnanja Za punovazno zakljucenje poravnanja potrebno je ispuniti: 1) materijalnopravne i, 2) procesnopravne pretpostavke. Prve odgovaraju onim koje se inace zahtevaju za punovazno zakljucenje ostalih ugovora. Znaci, u materijalnopravne pretpostavke spadaju: Postojanje saglasnosti volja ugovornika o zakljucivanju poravnanja, Predmet i osnov poravnanja, Propisana pismena forma ugovora. Procesnopravne pretpostavke se ticu: Postojanja stranacke i parnicne sposobnosti, Sudske nadleznosti, 184

Sastava suda. Navedeni uslovi se medjusobno prozimaju i ne mogu se jasno i precizno odvojiti i razgraniciti. Od svih navedenih elemenata ZPP posebno govori o onim, koji se odnose na: · Predmet i, · Formu ugovora, · Davanje, odnosno uskraivanje saglasnosti (dozvole) suda za zakljucenje ugovora. U pogledu predmeta ugovora je izricito naglaseno, da stranke ne mogu zakljuciti poravnanje u pogledu zahteva, kojima ne mogu slobodno raspolagati. Poravnanje nije dozvoljeno kad su u pitanju odnosi regulisani prinudnim normama. Principjelno, predmet poravnanja mogu biti samo oni gradjanskopravni odnosi, koji su regulisani dispozitivnim pravnim normama-norme kojim stranke slobodno mogu raspolagati. Poravnanje je nedopusteno i ako su, pored nacelne dopustenosti disponiranja, u konkretnom slucaju stranke raspolagale zahtevom protivno prinudnim propisima i pravilima morala. Kada se poravnanje zakljucuje po pokretanju parnicnog postupka, zakljucuju ga parnicne stranketuzilac i tuzeni. Situacija je nesto slozenija, kada se u ulozi stranaka pojavljuje vise lica u svojstvu suparnicara. -Obicni, formalni suparnicari zadrzavaju samostalan polozaj u parnici, pa radnje koje preduzimaju u postupku, niti koriste, niti stete ostalim. Ako pojedini suparnicar sa protivnom strankom zakljuci poravnanje, dejstva poravnanja se ogranicavaju na ugovornike. -Drugacije je sa jedinstvenim suparnicarima. Svi jedinstveni suparnicari moraju pristupiti zakljucenju poravnanja sa suprotnom strankom ili licima, koja se na protivnoj strani nalaze u polozaju jedinstvenih suparnicara.Neophodno je i da potpisu zapisnik u koji je uneta sadrzina poravnanja. -Umesac nije ovlasen da zakljuci ugovor o poravnanju. -Glavni umesac moze da zakljuci ugovor sa strankama, koje u novoj parnici imaju polozaj pasivnih suparnicara. -Zakonski zastupnik parnicno nesposobne stranke ostvaruje svoja ovlasenja u pogledu zakljucivanja poravnanja prema odredbi ZPP. -Punomonik moze biti izricito ovlasen za zakljucenje poravnanja. -U okvirima parnicne punomoi, advokat je ovlasen i na zakljucivanje poravnanja.Lice koje nije advokat nema to pravo. Za zakljucenje poravnanja mora imati izricito ovlasenje. U svakom slucaju, stranka moze iskljuciti mogunost da punomonik uopste zakljuci poravnanje. Sudsko poravnanje ima obelezja formalnog ugovora i parnicne radnje za koju je propisana pismena forma.Ispunjenje propisane forme ima znacaj bitnog uslova za njegovo zakljucenje i punovaznost parnicne radnje (forma ad solemnitatem). Ugovor o poravnanju mora biti unet u sudski zapisnik i potpisan od strane stranaka.Ne moze se svesti na konstataciju o tome, da su se stranke odlucile da okoncaju postupak. Sudsko poravnanje je zakljuceno kada stranke, po procitanom zapisniku o poravnanju, potpisi sudski zapisnik. *Pobijanje sudskog poravnanja* Novi ZPP izricito predvidja da se poravnanje pobija tuzbom. Glavom xxiv regulisane su dosadasnje teorijske dileme ( ranije je pobijano vanrednim pravnim lekompredlog za ponavljanje postupka). Sudsko poravnanje je nistavo, ako je zakljuceno suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. 185

Dalje je regulisano da sudsko poravnanje ima dejstvo kao i sudska presuda i da se ona moze pobijati samo tuzbom. Ako se sudsko poravnanje ponisti, postupak se nastavlja u parnici, kao da ono nije bilo ni zakljuceno. Ovakvu odredbu nametnula je praksa, koja je pokazala, da je u ovakvim situacijama, nakon ponistenja poravnanja, zapocinjala nova parnica. Treba naglasiti da, odluka koja je doneta u postupku posredovanja (medijacije), predstavlja vansudsko poravnanje, koje se dostavlja sudu, sudiji koji sudi, radi zakljucenja sudskog povananja, koje vodi okoncanju predmeta.

79. RESAVANJE SPOROVA MEDIJACIJOM

(POSREDOVANJEM)

Novi ZPP uvodi kao jedno od nacela mirno resavanje sporova putem medijacije (posredovanja)jednog od alternativnih resavanja sporova.Ovo nacelo je uvedeno cl.11 i konkretizovano u zakonu (odredbe o troskovima, zastoju, nacinu odlucivanja), s tim sto je posle ZPP donet i poseban Zakon o medijaciji, kojim se jos konkretnije utvrdjuje ovakav nacin regulisanja sppornih odnosa medju strankama. Odredbe clana 327, 328, 329. ZPP regulisu osnovnu proceduru u postupku posredovanja (medijacije), za vreme trajanja parnicnog postupka pred sudom i odredjuju osnovna nacela ovog postupka. Medjutim, Zakon o posredovanju-medijaciji (Sl.glasnik br.18/2005) detaljno regulise pravila ovog postupka. Odredbe ovog zakona se primenjuju u spornim odnosima, a narocito: u imovinskopravnim odnosima fizickih i pravnih lica, trgovinskim, porodicnim, radnim i drugim gradjanskopravnim odnosima, upravnim, krivicnim, u kojima strane mogu slobodno da raspolazu, ukoliko zakonom nije propisana iskljuciva nadleznost suda ili drugog organa. Odredbe ovog zakona e se primenjivati nezavisno od toga da li se posredovanje obavlja pre ili posle pokretanja postupka za resavanje spornog odnosa, sa ili bez uputa suda ili drugog organa. Ne primenjuju se na sporove povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade. Posredovanje je svaki postupak, bez obzira na njegov naziv, u kojem strane zele da sporni odnos rese mirnim putem, uz pomo jednog ili vise posrednika-medijatora, koji stranama pomazu da postignu sporazum. Posrednik-medijator nije ovlasen da stranama namee obavezujui sporazum. Nacela postupka medijacije (posredovanja): Posredovanje se sprovodi na osnovu izricite saglasnosti strana; Jednakost i ravnopravnost strana; Nezavisno i nepristrasno postupanje posrednika; Privatnost postupka; Iskljucenje javnosti; Tajnost svih informacija, predloga i izjava vezanih za postupak posredovanja, osim onih koji se moraju otkriti u skladu sa zakonom, primenom sporazuma o pravnanju ili kada to nalaze javni interes; Podaci, izneti u postupku posredovanja, ne mogu se koristiti u parnicnom, arbitraznom ili drugom postupku; 186

Postupak posredovanja je hitan. Postupak posredovanja zapocinje prihvatanjem predloga za pokretanje postupka, na koji stranka, koja je primila predlog, treba u roku od 15 dana od dana prijema da da odgovor, jer e se, inace, predlog za posredovanje smatrati odbijenim. Stanke mogu da se sporazumeju o nacinu sprovodjenja posredovanja, a ako to nisu u mogunosti, posrednik e postupak posredovanja sprovesti na nacin koji smatra odgovarajui, imajui u vidu okolnosti spornog odnosa, interese stranaka, uz postovanje nacela hitnosti. Posrednik moze da vodi zajednicke i odvojene razgovore sa stranama. Moze da daje predlog moguih nacina za resavanje spora, a nikako samog resenja. Postupak posredovanja se okoncava: Zakljucivanjem sporazuma strana; Odlukom posrednika, posle konsultacije sa stranama, da postupak obustavlja, jer dalji postupak nije opravdan; Izjavom strane o odustajanju od daljeg postupka. Pokretanjem postupka posredovanja ne prekida se zastarevanje potrazivanja i ne utice na zakonske rokove za pokretanje i vodjenje odgovarajueg postupka, osim kada je posredovanje procesni uslov za pokretanje tog postupka po posebnim propisima. Medijacija je mogua u svakom stepenu postupka, sve do njegovog pravosnaznog okoncanja. Zakon o medijaciji propisuje da kada stranke predloze ili sud oceni, da bi spor mogao da se uspesno resi medijacijom, uputie stranke na taj postupak i zastati sa parnicnim postupkom. Sud upuuje strane na ovaj postupak po prijemu odgovora na tuzbu ili posle odrzanog pripremnog rocista. Postupak posredovanja moze da traje 30 dana.Sud moze vreme trajanja produziti iz opravdanih razloga. Posrednik je trea neutralna osoba, koja posreduje izmedju dve strane u cilju resavanja njihovog spornog odnosa, a u skladu sa nacelima posredovanja. Posredovanje mogu obavljati sudije, advokati i drugi istaknuti strucnjaci iz razlicitih oblasti, zavisno od vrste spornog odnosa. Predsednik suda, odnosno staresina drugog organa bira medijatore (posrednike) iz redova istaknutih strucnjaka (sudija, advokata i dr.), koji ispunjavaju uslove za obavljanje posredovanja, predvidjene ovim zakonom i upisuje ga u Spisak posrednika. Blizi nacin vodjenja Spiska uredjuje ministar pravosudja. Posrednik mora da ispunjava sledee uslove: 1) Da ima visoku stucnu spremu; 2) Najmanje pet godina radnog iskustva u postupcima resavanja sporova i konflikata; 3) Da je prosao program obuke za posrednika; 4) Da je upisan u Spisak; 5) Da nije pod istragom i da nije osudjivan za namerno pocinjeno krivicno delo; 6) Da je dostojan za obavljanje posredovanja. Posrednik moze biti izuzet u postupku u kome ima licni interes i zbog sumnje u njegovu pristrasnost. Posrednik se mora iskljuciti ukoliko je sudei sudija, arbitar ili sudi istim stranama u drugom sporu. Posrednik ne moze biti ni advokat, koji zastupa jednu od strana. U postupku posredovanja stranku moze da zastupa njen punomonik. Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje medijator dostavlja sudu radi zakljucenja sudskog poravnanja. U postupku pred sudom ne smeju se koristiti predlozi i izjave stranaka i njihovih punomonika datih u postupku medijacije. Rok za medijaciju je 30 dana. Ukoliko u tom roku stranke ne postignu sporazum sud zakazuje glavnu raspravu. Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan. 187

Strane sporazumno snose troskove posredovanja, kao sto ih i predujmljuju na jednake delove. O troskovima neuspelog postupka posredovanja resava se u parnicnom postupku i njihova visina se odredjuje prema advokatskoj tarifi. 80.PRESUDA (POJAM, DONOSENJE, OBJAVLJIVANJE, FORMA, SADRZAJ, DOSTAVLJANJE) Presuda u nasem pravu predstavlja jednu od dve vrste oblika sudskih odluka (presuda i resenje). Odlukom se ureuje odreena procesna ili materijalna situacija i nalaze subjektima da se povinuju njenom odreenju.Osnovu sudskih odluka cini odlucivanje kao misaona logicka operacija primene prava na konkretan slucaj i izricanje odreene pravne posledice. Presudom se odlucuje o glavnom i osnovnom pitanju parnicnog postupka ­ o osnovanosti tuzbenog zahteva. Odlucuje se da li tuzilac zasluzuje onu pravnu zastitu, koju zahteva i za koju tvrdi da mu pripada. Presudom se (uz male izuzetke) odlucuje primenom materijalnog prava na one cinjenice koje ovo pravo odreuje kao relevantne za nastupanje odreene pravne posledice. Donosi se (kada je prvostepeni postupak u pitanju) na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, najcese po zakljucenju glavne rasprave. Za razliku od resenja sud je vezan presudom koju je doneo. Presudu donosi sudija pojedinac ili vee, shodno tome kome je u konkretnoj pravnoj stvari,povereno suenje. Meutim, i u slucajevima kada nadleznost ima vee, sudija pojedinac ima ovlasenje za donosenje odreenih presuda. U pitanju su presude zasnovane na izricitom ili preutnom raspolaganju stranaka: 1) presuda na osnovu priznanja; 2) presuda na odnosvu odricanja; 3) Presuda zbog propustanja; 4) Da primi na zapisnik ­ sudsko poravnanje Ove presude moze doneti predsednik vea u toku pripremanja glavne rasprave. Isto tako, izvan rocista za glavnu raspravu, ovlasen je da povodnom izjave tuzenog, odnosno tuzioca (date pismeno ili na zapisnik ) o priznanju, odnosno o odricanju od tuzbenog zahteva, donese presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja.(Isto tako i presudu zbog propustanja i primi na zapisnik sudsko poravnanje). U slucaju kada sud odluci o spajanju vise parnica o svim zahtevima istaknutim u navedenim parnicama ­ moze biti odluceno zajednickom presudom. U slucaju kada sud odredi odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima istaknutim u istoj tuzbi ­ po zavrsetku odvojenog raspravljanja moze doneti posebne odluke (presude) o tim zahtevima. Donosenju presude se, po pravilu pristupa po zakljucenju glavne rasprave, kada vee ili sudija pojedinac oceni da je predmet dovoljno raspravljen da se moze odlucivati. Sud se tada povlaci na veanje i glasanje. Izuzev kada se odlucuje o jednostavnim pitanjima, ovo je nejavan stadijum postupka. (iskljucena je opsta i stranacka javnost), pa su prisutni samo clanovi vea i zapisnicar. Ovim stadijumom postupka rukovodi predsednik vea koji se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Glasa poslednji kako ne bi uticao na misljenje ostalih clanova vea. Clanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavlja predsednik vea. Ako se o pojedinom pitanju glasovi podele na vise razlicitih misljenja tako da ni jedno nema veinu, pitanja se moraju razdvojiti i glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne veina. No, ako i to ne pomogne, to je pokazatelj da pojednina pitanja nisu dovoljno raspravljena i razjasnjena, pa je neophodno ponovno otvaranje glavne rasprave. 188

O veanju i glasanju se sastavlja poseban zapisnik u koji se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. Odvojena misljenja clanova vea prilazu se uz njega, ako nisu u njega uneta. Potpisuju ga svi clanovi vea i zapisnicar. Zapisnik se zatvara u poseban omot i moze ga razgledati samo visi sud kada odlucuje o pravnom leku, uz novo kovertiranje i oznaku *razgledan*. Ako je u postupku po pravnom leku, odluka viseg suda doneta jednoglasno, zapisnik se ne sastavlja, nego se na izvorniku odluke stavlja beleska o veanju i glasanju. Prema nacelu neposrednosti ­ presudu donosi isti onaj sudija ili vee koji su ucestvovali na rocistu na kojem je glavna rasprava zakljucena. Odluka se donosi neposredno po zajkljucenju glavne rasprave, dok su utisci sudije i clanova vea jos svezi (izuzetno: slozeni predmeti ­ za 8 dana od dana zakljucenja glavne rasprave.). Zavrsna faza u donosenju presude je njeno objavljivanje. Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Sudija pojedinac ili predsednik vea javno cita izreku presude i ukratko saopstava njene razloge. Od ovog trenutka, sud je vezan svojom odlukom. Do ukidanja ili preinacenja presude moze doi samo na inicijativu ovlasenih subjekata u postupku po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima. Tek od ovog momenta se stranke mogu odrei prava na zalbu, a presuda u pogledu te stranke postaje punovazna u granicama u kojim je izvrseno odricanje. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljucena, izreka presude e se uvek javno procitati, a sud e odlucivati da li e se iskljuciti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni slusae citanje izreke presude stojei. Presuda je najznacajnija radnja suda, zato mora biti pismeno izraena u vidu posebnog dokumenta, isprave. Rok za izradu je 8 dana od dana donosenja (u slozenijim predmetima rok se moze produziti za jos 15 dana). Izvornik presude potpisuje sudija pojedinac, odnosno predsednik vea. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa upustvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Odreen je i obavezni sadrzaj presude. Presuda mora imati sledee elemente: 1) UVOD; 2) IZREKU I 3) OBRAZLOZENJE. Uvod presude mora sadrzati one podatke koji blize odreuju identitet suda koji je doneo presudu (clanovi vea) identitet stranaka (ime i prezime, prebivaliste ili boraviste, odnosno sediste, oznacenje njihovih zastupnika i punomonika) naznacenje da se presuda izrice (donosi) u ime naroda, vrednost predmeta spora, kratko oznacenje predmeta spora i dan donosenja presude. Izreka (dispozitiv, petit) najznacajniji je deo presude. Sadrzi odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahtev a koji se ticu glavne stvari (tuzbenog zahteva ) i sporednih trazenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog radi prebijanja (kompenzacije). U obrazlozenju presude sud izlaze zahteve stranaka i njihove navode o cinjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je zasnovao presudu. Dakle, i odbrana tuzenog, njegovi procesnopravni i materijlnopravni prigovori; podaci o spornim (bitnim) i nespornim cinjenicama, kao i o onim koje su bile dokazivane. Izlazu se elementi koji su usli u sastav premisa iz kojih je izveden zakljucak o osnovanosti tuzbenog zahteva. Daje odgovor zasto je odreenu normu kvalifikovao kao pravno relevantnu za donosenje odluke, zasto je tumaci na taj nacin, zasto je neke cinjenice smatrao relevantnim, a druge ne, zasto je izveo odreene dokaze i kako i zbog cega tumaci njihovu dokaznu stranu. 189

Znacajniji nedostaci u izreci i obrazlozenju presude (nerazumljivost, protivrecnost i sl.) imaju znacaj apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka zbog koje se mogu izjavljivati redovni i vanredni pravni lekovi. U obrazlozenju presude na osnovu priznanja, odricanja ili propustanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. Po izradi, presuda se dostavlja parnicnim strankama, tacnije ­ overen prepis, prema opstim pravilima o dostavljanju. To je visestruko znacajan momenat, jer rezultira brojnim procesnopravnim posledicama: a) od tada presuda proizvodi i procesnopravno dejstvo prema strankama; b) pocinje tei rok za izjavljivanje zalbe; c) paricijski rok; d) rok za donosenje dopunske presude. Zakljucak: S obzirom na obavezu dostavljanja pismenog odgovora na tuzbu, vise ne postoji presuda zbog izostanka, ali se uvodi nova-presuda zbog propustanja. Clan 338. ZPP odredjuje uslove za njeno donosenje. Rok za izradu prvostepene presude fakticki je produzen: u slozenijim predmetima sud moze odloziti pismenu izradu presude, pored predvidjenih osam, na jos 15 dana (clan 341, stav 1. ZPP). Ovaj rok uglavnom odgovara postojeoj sudskoj praksi i omoguie sudovima da presude izradjuju u zakonskom roku, kada je to nuzno zbog tezine i komplikovanosti donete odluke. Dopunska presuda se donosi na predlog stranke, koji se moze podneti u prekluzivnom roku od 15 dana.Ako stranka to ne ucini, smatrae se da je tuzba u tom delu povucena (clan 343.ZPP). Time se postize pravna sigurnost. Zakonom se utvrdjuje da pravosnazna presuda deluje i prema treim licima po utvrdjenim uslovima, sto ukazuje na prosirenje dejstva pravosnaznosti(clan 347, stav 2. ZPP). Vremenske granice pravosnaznosti vezuju se za cinjenicno stanje, utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave (clan 347, stav 3. zpp). Na ovaj nacin sudska praksa je pretocena u zakonsku regulativu, koja e spreciti proizvoljna tumacenja ucesnika postupka i suda. 81. NEDOSTACI, DOPUNA I ISPRAVLJANJE PRESUDE (sankcija sudijama je prijava Nadzornom odboru. Ukoliko se probije rok nema suenja u razumnom roku niti pravicnog suenja ­ prema standardima Saveta Evrope). Nedostaci presude mogu biti brojni i raznovrsni, pa se na njih i reaguje razlicito. Sistem vezanosti suda presudom ogranicava njegovu intervenciju radi otklanjanja sitnijih sadrzinskih ili formalnih nedostataka. Intervencija moze biti samo takva da se njome principijelno ne menja sadrzaj pravne zastite o kojoj je presudom odluceno. U pitanju je postupak ispravljanja prvostepene presude. Zna se da 1.stepeni sud mora da odluci o celokupnom ili svim zahtevima istaknutim u postupku. Ukoliko to nije ucinio, obvezan je da na predlog stranke (rok za prtedlog je 15 dana od prijema presude) odluci o preostalom delu zahteva (ili zahtevima) donosenjem dopunske presude. Zna se takoe da donosenju presude (kao zavrsnom aktu u postupku) prethodi niz radnji svih procesnih subjekata ureenih procesnopravnim normama. Spomenute radnje regulisu prinudne kogentne norme, pa nepostovanje istih ima za posledicu nevaznost konkretne parnicne radnje, ali se taj nedostatak ne prenosi na presudu. 190

Uprkos tom nedostatku, presuda predstavlja vazei pravni akt. Akt koji vezuje sud i proizvodi odreena pravna dejstva. Nedostaci u postupku predstavljaju bitne povrede odredaba parnicnog postupka i samim tim razlog zbog kojeg se mogu izjavljivati pravni lekovi. Sam sud nema ovlasenje da reaguje na te nedostatke. To ovlasenje pripada samo strankama. No, takva presuda moze postati pravosnazna, a po proteku rokova za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova i nenapadiva. Ispravljanje presude jeste posebna parnicna radnja 1.stepenog suda kojom se, u izvorniku ili prepisima odluke otklanjaju greske u imenima i brojevima, kao i druge ocigledne greske u pisanju i racunanju, nedostaci u obliku ili nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom. Intervencija se tice samo sitnijih sadrzinskih i formalnih nedostataka presude ne menjajui i pravni sadrzaj zastite o kojoj je odluceno. Ispravljanje vrsi predsednik vea, odnosno sudija pojedinac u svako doba (nema roka), na sopstvenu ili inicijativu parnicnih stranaka. To cini posebnim resenjem koje se unosi na kraju izvornika presude, a strankama se dostavlja prepis resenja. O ispravljanju presude, sud moze odluciti bez saslusanja stranaka. Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrzane u izreci presude, strankama e se dostaviti ispravljen prepis presude sa naznakom da se ovim prepisom zamenjuje stari prepis. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude, tece od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. 82.OSUUJUA, UTVRUJUA I PREOBRAZAVAJUA PRESUDA Ova podela je izvrsena prema prirodi pravne zastite koja se ostvaruje (izrice) presudom. Izraz je nacela dispozicije u postupku i vezanosti suda za zahteve stranaka. Tako da, ako rezultati parnicnog postupka dokazu osnovanost zahteva istaknutog tuzbom, sud odlucuje odreenom vrstom presude, imajui u vidu prirodu postavljenog zahteva (kondemnatorna tuzba ­ zahtev osnovan ­ kondemnatorna presuda). Kada rezultati postupka pokazu neosnovanost zahteva, istaknutog u tuzbi, sud - bez obzira na prirodu konkretnog tuzbenog zahteva odlucuje presudom deklaratornog karaktera, jer se ogranicava na utvrivanje (deklaraciju) njegove neosnovanosti. Osuujua (kondemnatorna) presuda se zasniva na: - kondemnatornom zahtevu, kojim tuzilac od suda zahteva da tuzenog osudi na izvrsenje ili necinjenje (uzdrzanje ili trpljenje) odreene radnje cinidbe. - Ona zadrzava i deklaratorni (utvrujui) karakter ne dovodei do promene u materijalnopravnom odnosu; - utvruje postojanje one pravne posledice za koju tuzilac tvrdi da je nastupila ili (ree) da e prema redovnom toku stvari nastupiti, - a zatim tuzenom nalaze izvrsenje odreene cinidbe. No, ovo nije perfektan oblik zastite, jer se na nju cesto nadovezuje potreba za prinudnim ostvarivanjem u izvrsnom postupku, u slucaju kada tuzeni odbija da postupi po nalogu sadrzanom u presudi. Cinidba koja se presudom nalaze tuzenom mora biti dospela do momenta kada se pristupa donosenju presude kondemnatornog sadrzaja. 191

Donosenju osuujue presude redovno predhodi utvrivanje postojanja pravnog odnosa koji je od uslovljavajueg znacaja za donosenje odluke o tuzbenom zahtevu: - ako je odgovor negativan, zahtev se odbija kao neosnovan, - a ako je pozitivan, onda sud moze usvojiti tuzbeni zahtev. Pitanje moze imati karakter: > posebnog tuzbenog zahteva za utvrivanje incidentnog, prejudicijalnog koji uz zahtev za osudu na cinidbu istice tuzilac, > a moze biti istaknuto protivtuzbom (ili prigovorom) tuzenog. U oba slucaja, o postojanju ili nepostojanju pravnog odnosa uslovljavajueg znacaja mora biti odluceno izrekom osuujue presude. O postojanju pravnog odnosa uslovljavajueg znacaja za osuujuu presudu, sud mora da odluci i kada stranke to pitanje nisu istakle u vidu posebnog zahteva. U slozenijim parnicama i pod propisanim predpostavkama moze odlucivati i posebnom vrstom presude ­ meupresudom. U manje komplikovanim predmetima, odluku o postojanju uslovljavajueg pravnog odnosa unosi u obrazlozenje osuujue presude. Sadrzaj: I. U izreku osuujue presude unosi se odluka suda o osnovanosti tuzbenog zahteva. Mogu biti sadrzane odluke: · postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog radi kompenzacije, · odluka o incidentalnom, prejudicijalnom zahtevu za utvrivanje, · izjava tuzioca o alternativnom ovlasenju, ako je data i · konstatacija suda da se tuzeni moze osloboditi obaveze plaanja odreenog novcanog iznosa za koji je tuzilac izjavio da ga prihvata umesto zahtevane stvari. U izreku presude se unosi i ovlasenje tuzenog da uskrati izvrsenje cinidbe sve do ispunjenja protivcinidbe tuzioca na osnovu uspesnog upotrebljenog prigovora neizvrsenja ugovora. Bitno obelezje osuujue presude je da se u njoj odreuje i rok u kojem je tuzeni duzan da izvrsi cinidbu koja mu se presudom nalaze. Po pravilu rok za izvrsenje cinidbe (paricioni rok) iznosi 15 dana; 1. za cinidbe koje se ne sastoje u novcanom davanju moze se odrediti i duzi rok, dok je 2. u menicnim i cekovnim sporovima paricijki rok znatno krai = 8 dana. Obicno se kaze da je ovo rok za dobrovoljno izvrsenje obaveze utvrene osuujuom presudom, ali tuzeni to moze uraditi (dobrovoljno) i po isteku roka. Meutim, tuzilac ne moze zahtevati prinudno izvrsenje sve do isteka ovog roka. II. Utvrujua (deklaratorna) presuda ­ se donosi povodom deklaratornih tuzbenih zahteva kojim se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje odreenog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost odreene isprave. Ovde tuzilac trazi zastitu i obraa se sudu ako je njegovo pravo samo ugrozeno, ali ne i povreeno. Tuzilac takoe mora dokazati pravni interes, izuzev, ako neki materijalnopravni propis ukazuje da se zastita postize podnosenjem tuzbe. Pravna zastita koje se ostvaruje povodom zahteva deklaratorne prirode iscrpljuje se u unosenju sigurnosti i izvesnosti u pravne odnose parnicnih stranaka, pa ne predpostavlja potrebu prinudnog ostvarivanja. Ovo, meutim ne iskljucuje kasnije ostvarivanje kondemnatorne zastite, povodom odnosa o cijem je postojanju pravosnazno odluceno. 192

U toj novoj parnici, ova presuda vezuje sud i od prejudicijalnog je znacaja za donosenje odluke o tuzbenom zahtevu (izuzetak: (ne) istinitost isprave). · navedeni oblik deklaratorne presude je aspekt samostalnog ostvarivanja ove vrste pravne zastite, ali ovaj vid pravne zastite moze biti ostvaren i povodom zahteva kondemnatorne prirode, ali tada nema samostalan znacaj (ve prejudicijalan). · donosi se i povodom svih ostalih zahteva kada ih sud odbija kao neosnovane, pa doneta presuda ima obelezje negativnog utvrenja. III. Preobrazajnu (konstitutivnu) presudu, sud donosi kada smatra osnovanim tuzbeni zahtev istaknut preobrazajnom tuzbom (tuzba za razvod braka, raskig ugovora, ponistaj odluke izabranog suda ­ arbitraze...). Ovom presudom se odstupa od opsteg principa ostvarivanja sudske funkcije po kome sudska odluka ne moze dovoditi do promene u materijalnopravnom odnosu. Nastupanjem pravosnaznosti preobrazavajue presude potpuno se ostvaruje zahtevana pravna zastita, pa nema potrebe za njenim prinudnim ostvarenjem. 83.KONACNA PRESUDA I MEUPRESUDA Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinim zahtevima, ako ih je vise. Znacaj konacne presude ima: potpuna presuda ( kojom je obuhvaen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi), delimicna i dopunska presuda. Konacnom presudom se moze odlucivati i pozitivno i negativno ­ odbiti li usvojiti tuzbeni zahtev ili ga delimicno usvojiti, a delimicno odbiti. Presuda moze biti: 1. osuujua, 2. utvrujua ili 3. preobrazavajua. Meupresudom se ne zavrsava onaj deo postupka u kojem je izrecena, ve predstavlja izraz teznje za ekonomicnijim i efikasnijim ostvarivanjem pravne zastite. Ona predstavlja izuzetak od pravila da se presuda donosi po zahtevu i u granicama zahteva stranaka. ZPP ­ ovlasuje sud da, iz razloga celishodnosti, kada je tuzeni osporio i osnov i iznos tuzbenog zahteva, prvo donese samo presudu o osnovu tuzbenog zahteva. Ova presuda se, dakle, moze doneti samo povodom kondemnatornih zahteva, koje je tuzeni osporio i u pogledu osnova i u pogledu iznosa. Prema zakonskoj formulaciji meupresudu nije dopusteno doneti, samo povodom onih kondemnatornih zahteva, koji se odnose na novcano potrazivanje ili odreenu kolicinu zamenjivih stvari (samo tada je mogue kvantitativno izrazavanje tuzbenog zahteva). Ipak,nema principijelnih razloga da se i u ostalim sporovima kondemnatorne presude dopusti donosenje ­ meupresude. Zatim, moze se doneti samo kada sud (ne i stranke) utvrdi da je u pogledu osnova stvar sazrela za donosenje odluke. Meupresuda je deklaratorna presuda, kojom se utvruje postojanje pravnog odnosa prejudicijalnog znacaja za donosenje odluke o tuzbenom zahtevu. Kad je odgovor negativan, meupresuda se ne moze doneti, ve e sud konacnom presudom odluciti da tuzbeni zahtev odbije (i ova presuda ima utvrujui znacaj). Ostvarena pravna zastita je provizornih obelezja (nema samostalnu funkciju, osim teznje za efikasnim resavanjem sporova). 193

Meupresuda moze stei formalnu, ali ne i meterijalnu pravosnaznost, jer se njom ne odlucuje o zahtevu tuzbe ili protivtuzbe. Delovanje meupresude i izvan parnice u kojoj je izrecena ugrozilo bi se nacelo dispozicije u postupku. Takoe bi i ustanove incidentnog, prejudicijalnog zahteva za utvrivanje i protivtuzba istih obelezja bile suvisne ustanove. Ne unosi se u izreku osuujue presude, kao sto je slucaj sa odlukom o prejudicijalnom zahtevu ili odlukom o zahtevu protivtuzbe, nego samo u obrazlozenje.

84.POTPUNA, DELIMICNA I DOPUNSKA PRESUDA Sve ove presude imaju obelezja dopunske presude, jer dovode do okoncanja prvostepenog posupka u kojem su izrecene. Razlikuju se prema tome da li se odreenom presudom odlucuje o svim zahtevima (i glavnim i sporednim) ili se odlucuje o delu zahteva ili samo nekim, ako ih je vise. ZPP ­ predpostavlja obavezu suda da presudom odluci o svim zahtevima koji se ticu glavne stvari i sporednih trazenja. Ako je vise parnica spojeno radi zajednickog raspravljanja, o zahtevima istaknutim u njima sud moze odluciti jednom presudom. Ovakav sistem kod nas, dakle, ima znacaj nacela. Delimicno odlucivanje ima znacaj izuzetka zasnovanog na razlozima procesne ekonomije i efikasnosti ­ celishodnosti. Za pojam ove presude je bitno da je sud odlucio o svim istaknutim zahtevima. Nevazno je da li ih je u celini prihvatio ili odbio, ili delimicno usvojio, a delimicno odbio (neke odbio ­ ako ih je vise). Delimicnom presudom ­ parnicni sud odstupa od nacela da presudom odlucuje o svim istaknutim tuzbenim zahtevima. Razlozi: - efikasnost i ekonomicnost voenja postupka. Odluku da li e odluciti delimicnom presudom sud donosi po sopstvenoj ili inicijativi stranaka, ako su deo zahteva ili samo pojedini zahtevi tuzbe ili protivtuzbe sazreli za konacnu odluku u sledeim slucajevima: 1) priznanja tuzbenog zahteva; 2) odricanja tuzbenog zahteva, ili 3) sto ih sud smatra ve dovoljno raspravljenim. Prilikom odlucivanja o svrsishodnosti donosenja delimicne presude, sud mora uzeti u obzir, narocito velicinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Ako je za odluku sazreo samo zahtev tuzbe ili protivtuzbe, sud moze doneti delimicnu presudu, ali samo pod uslovom da su u pitanju zahtevi koji se meusobno ne iskljucuju. U ovom slucaju, glavna rasprava se zakljucuje u delu u kome je zahtev sazreo za odlucivanje, pa se pristupa donosenju presude prema opstevazeim pravilima. Ali, delimicna presuda se moze izrei i ranije, ve tokom pripremnog postupka, a na osnovu stranackog disponiranja predmetom spora. U pogledu pravnih lekova i eventualnog izvrsenja, delimicna presuda je samostalna. Dopunska presuda ­ pokazuje, meutim da se delimicno odlucivanje ne zasniva uvek na navedenim razlozima, nego moze biti rezultat pogresnog rada suda. Tu su sadrzani i cilj i opravdanje dopunske 194

presude. Nije bitno kako je sud kvalifikovao odreenu presudu, ve da li je presudom odluceno o celokupnom ili svim zahtevima istaknutim u postupku. Dopunska presuda se moze doneti samo ako je sud propustio da odluci o svim zahtevima, o kojima je morao odluciti presudom. Njome se odlucuje o preostalom delu, ne odlucenom predhodnom presudom. Inicijativa za njeno donosenje moze biti samo od strane parnicnih stranaka i to u roku od 15 dana od dana prijema presude kojom je propusteno da se u delu ili nekom zahtevu odluci. Predlog se podnosi istom prvostepenom sudu. Postavljeni rok, treba rei, ne ugrozava interese parnicnih stranaka, jer se o delu ili onim zahtevima o kojima nije odluceno, moze pokrenuti nova parnica (ali uz gubitak u ekomomicnosti i efikasnosti). Neblagovremen ili neosnovan predlog za dopunu sud e odbaciti, odnosno odbiti resenjem. Protiv ovog resenja je dopustena samostalna zalba. U slucaju pozitivnog odgovora postupak moze imati razlicit tok: 1) 2) 3) 4) moze se zakazati glavna rasprava, i to u onom slucaju da preostali deo zahteva ili zahtevi nisu dovoljno raspravljeni ili kada je doslo do promene u sastavu vea (zbog nacela neposrednosti); ako su preostali zahtevi dovoljno raspravljeni i nije doslo do promene u sastavu vea, presuda se moze doneti bez ponovnog otvaranja glavne rasprave; ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na troskove postupka, odluku donosi predsednik vea bez odrzavanja rocista; vee moze odbaciti ili odbiti predlog kao neblagovremen i neosnovan.

ZPP ­ uspostavlja relaciju izmeu predloga za donosenje dopunske presude i zalbe protiv presude, kojom je samo delimicno odluceno o istaknutim zahtevima: 1) ako se zalba protiv odreene presude podnosi samo iz razloga sto sud nije odlucio o svim zahtevima koji su istaknuti tokom parnice ­ zalba se smatra predlogom za donosenje dopunske presude; ako su uporedo podneseni i predlog za dopunu i zalba protiv te presude ali iz drugih razloga, prvostepeni sud zastaje sa dostavljenjem zalbe drugostepenom sudu sve dok ne donese odluku o predlogu i dok ne protekne rok za izjavljivanje zalbe protiv odluke o predlogu. Ako protiv odluke o predlogu za dopunu presude bude izjavljena zalba, ova zalba se zajedno sa zalbom protiv prvobitne presude dostavlja drugostepenom sudu. Ove presude su konacne i delimicne u odnosu na celinu zahteva iznetih u parnici. Ne nalaze se u uzajamnom odnosu i imaju sasvim samostalnu pravnu sudbinu. 85.PRESUDA NA OSNOVU PRIZNANJA, ODRICANJA ILI ZBOG PROPUSTANJA Zajednicka nit koja povezuje ove presude jeste da ne moraju biti donete u stadijumu glavne rasprave, cak i pre pripremnog rocista. To su dakle presude koje bi spadale u onu grupu presude cijem donosenju ne prethodi kontradiktorno raspravljenje. Mada, to ne mora biti slucaj (presuda na osnovu priznanja ili odricanja). Presuda na osnovu priznanja - je izraz nacela dispozicije u postupku. Predstavlja i izrazava ovlasenje tuzenog u pogledu raspolaganja predmetom spora. Zasnovana je na priznanju tuzbenog zahteva (pristajanje na pravnu posledicu koju zahteva tuzilac). Priznanje jeste parnicna radnja kojom tuzeni izricito izjavljuje da je tuzbeni zahtev osnovan. Presuda moze biti samo takva da se njom usvaja tuzbeni zahtev, u delu u kom je priznat. Presuda, dakle, nije rezultat silogisticke operacije suda, ve predstavlja izraz volje tuzenog. Ovo obelezje presude se snazno reflektuje u domenu pravnih lekova (samo postojanje nedostatka volje). Tuzbeni zahtev moze priznati i zakonski zastupnik, ali on za ovu radnju mora imati i posebno ovlasenje organa starateljstva. 195 2)

Punomonik tuzenog, ako nije advokat moze priznati tuzbeni zahtev na osnovu izricitog ovlasenja, a advokat i na osnovu parnicne punomoi (mada stranka moze ograniciti ovlasenja advokata). Umesac nije ovlasen, jer se priznanje ne moze kvalifikovati kao radnja koja pomaze stranci kojoj se umesac pridruzio. Jedinstveni suparnicari mogu samo zajednicki izvrsiti priznanje. Sloboda raspolaganja ogranicena je zahtevom da konkretni vid raspolaganja koji ne sme biti protivan prinudnim propisima i pravilima morala. U pitanju je radnja od posrednog uticaja na postupak, tj. ne rezultira neposrednim procesnopravnim dejstvima: 1. Njihovo nastupanje predpostavlja donosenje odgovarajue presude. 2. Preduzima se prema sudu i ne zavisi od saznanja, pristanka ili saglasnosti tuzioca. 3. Ne moze biti vezano ni uslovom ni rokom. 4. Kao radnja od posrednog znacaja za postupak, priznanje moze biti opozvano. 5. Opoziv, takoe ne zavisi od stava tuzioca i moze biti izvrsen sve do donosenja presude. Tuzbeni zahtev je mogue priznati tokom celokupnog parnicnog postupka, sve do zakljucenja glavne rasprave, i to, usmeno na rocistu, a pismeno izvan rocista. Tuzeni to moze uciniti ve u odgovoru na tuzbu. Po izvrsenom priznanju 1.stepeni sud bez daljnjeg raspravljanja pristupa donosenju odgovarajue presude. No, donosenje presude moze biti odlozeno u cilju predhodnog pribavljanja obavestenja o tome, da li ­ priznanjem stranka raspolaze predmetom spora protivno prinudnim normama i pravilima morala. Donosenje presude nije uslovljenio stavom tuzioca, sta vise, ova presuda je zbog snazne redukcije zalbenih razloga i oficijelnih ovlasenja 2.stepenog suda pogodnija za interese tuzioca. Ako je priznanje tuzbenog zahteva ucinjeno tokom pripremnog postupka, ili je izjava data izvan rocista za glavnu raspravu ­ presudu donosi predsednik vea ili inokosni sudija. Ako je izjava data na rocistu ­ odluku donosi vee ili sudija pojedinac.

Sud se ne upusta u pitanje osnovanosti tuzbenog zahteva niti ispituje tacnost premisa iz kojih se izvodi odluka. Ovlasenja su ogranicena na ispitivanje ­ da li postoje potrebne procesne predpostavke za donosenje presude i da li je konkretni vid disponitanja dopusten. Ako je odgovor negativan, a ima mesta daljem voenju postupka, sud ga nastavlja prema stadijumu u kome se nalazio u momentu davanja izjave o priznanju. Presuda na osnovu priznanja moze se pobijati samo: - zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka ili - zbog toga sto je izjava o priznanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Ostali razlozi nemaju navedeni znacaj, jer su u potpunosti supstituisani voljom tuzenog. Presuda na osnovu odricanja je, takoe, izraz nacela dispozicije u postupku. Predpostavlja i izrazava ovlasenje tuzioca u pogledu raspolaganja predmetom spora. Odricanje je parnicna radnja kojom tuzilac izricito izjavljuje da se odrice od tuzbenog zahteva. Samim tim odluka na odricanju moze biti samo presuda kojom se odbija tuzbeni zahtev. Sud, u granicama preduzetog raspolaganja tuzioca, donosi presudu i u potpunosti ili delu odbija tuzbeni zahtev. Presuda, dakle, nije rezultat silogisticke operacije suda, ve predstavlja izraz volje tuzioca. Sve sto vazi za presudu na osnovu priznanja, vazi i za presudu na osnovu odricanja. Presuda zbog pripustanja je nova pojava u nasem ZPP (umesto ranije presude zbog izostanka). U pitanju je presuda kojom se usvaja tuzbeni zahtev kada se ispune propisani uslovi, a u slucaju potpune neaktivnosti tuzenog u parnici. Razlozi: 196

-

efikasnost postupka, ali i sankcija za neaktivnost tuzenog.

Iako na prvi pogled moze izgledati, ona ipak nije izraz napustanja nacela obostranog saslusanja stranaka, jer je tuzenom, predhodno, bila pruzena prilika da se izjasni o zahtevima tuzioca. Presuda se donosi, ako tuzeni ne podnese odgovor na tuzbu u odreenom roku (30 dana) i njome se usvaja tuzbeni zahtev ako su ispunjena 4 uslova: 1) 2) 3) 4) ako je tuzenom uredno dostavljena tuzba sa poukom o posledicama propustanja; ako cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuzilac doneo ili sa cinjenicama koje su opstepoznate; ako osnovanost tuzbenog zahteva proizilazi iz cinjenica navedenih u tuzbi; ako ne postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuzenog sprecili opravdani razlozi da odgovori na tuzbu.

Ako su ispunjeni svi ovi uslovi, presuda zbog propustanja se nee doneti, ako sud nae da je rec o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Ako je o tim okolnostima potrebno pribaviti neka obavestenja, sud e odloziti donosenje ove presude dok se ta obavestenja ne pribave. Meutim, a) ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizilazi osnovanost tuzbenog zahteva, sud e zakazati pripremno rociste, a ako tuzba na rocistu nije preinacena, sud e doneti presudu kojom odbija tuzbeni zahtev. Ako tuzilac preinaci tuzbu, ne moze se doneti presuda zbog propustanja (sve ide iz pocetka). Donosenje presude zbog propustanja moze se odloziti i kad nema dokaza da je tuzenom uredno dostavljena tuzba, a nesumnjivo mu je upuena. Tada e sud odrediti rok (ne duzi od 30 dana) da se izvidi da li je tuzenom uredno dostavljena tuzba. (podseanje: nas drzavljanin u inostranstvu ­ dostavljanje je punovazno samo ako to lice pristane da ga primi). Ako sud utvrdi da je tuzba tuzenom bila uredno dostavljena, donee presudu zbog propustanja. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuzioca da se donese presuda zbog propustanja (razlog: nedopustenost raspolaganja) nije dozvoljena posebna zalba. Presuda se zalbom ne moze pobijati zbog pogresno uili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Ograniceno je i isticanje novih cinjenica i dokaza.

86. RESENJE

Sudske odluke u nasem pravu imaju oblik presude ili resenja. Odlukom se ureuje: odreena procesna ili materijalna situacija i nalaze subjektima da se povinuju njenom odreenju. Odlukom se odlucuje o tuzbenom zahtevu resenjem ,,kad se ne odlucuje presudom". Resenjem se, po pravilu, odlucuje o procesnopravnim pitanjima, primenom procesnopravnih normi na cinjenice odreene procesnim pravom. Postoje izuzeci predvieni ZPP-om(kada su odluke meritorne): 1) u postupku zbog smetanja poseda (drzavine); 2) u postupku izdavanja platnog naloga; 3) prilikom odreivanja troskova postupka; i 197

4)

prilikom izricanja novcanih kazni zbog ometanja rada suda (nepostovanje procesne discipline, zloupotreba procesnih ovlasenja, ometanje dostavljanja spisa ili pismena, nepostovanje i vreanje suda, odbijanje svedocenja, odbijanje dostavljanja trazenih isprava ..)

U ovim slucajevima se odlucuje resenjem. Resenja se mogu klasifikovati po raznim kriterijumima: 1. da li su u neposrednoj vezi sa tekuim postupkom i u funkciji pruzanja pravne zastite ili nisu ( .... resenja koja se odnose na odrzavanje reda u sudnici ); 2. prema procesnopravnim posledicama koje izricu mogu imati znacenje poziva, naloga i naredbe; 3. da li ih sud donosi po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke; 4. da li se donosi u vidu posebnog pisanog dokumenta ( isprave) ili ne; 5. moraju li biti obrazlozena; 6. da li vezuju sud ili ne; 7. da li neposredno dovode do okoncanja onog stadijuma postupka u kojem su izrecena ili ne, odnosno dali su: a) konacna - (resenje o smetanju drzavine; - resenje o izdavanju platnog naloga; - resenje kojim se postupak okoncava odbacivanjem tuzbe zbog nedostatka odreene procesne predpostavke ili postojanja procesnih smetnji za dalje voenje postupka) i b) predhodna (sva ostala). Za razliku od presude, koja se, po pravilui, donosi zakljucenjem glavne rasprave, resenja se donose tokom celokupnog postupka: - na rocistima ili - izvan njih. Donosi ih sudija pojedinac, odnosno, ako je nadlezno vee, predsednik vea izvan rocista i na pripremnom rocistu, a vee na rocistima za glavnu raspravu. Resenja o odbacivanju tuzbe zbog postojanja procesnih smetnji ili zbog nedostatka pravnog interesa tuzioca za podnosenje tuzbe za utvrenje, sud moze doneti, ve nakon prijema tuzbe, po predhodnom ispitivanju tuzbe, ali isto tako i kasnije (pripremno ili rociste za glavnu raspravu). Kao i prilikom donosenja presude, sudija pojedinac ili predsednik vea, resenje donosi primenom odgovarajue, najcese procesnopravne norme na odgovarajue cinjenicno stanje. U slucaju, kada odlucuje vee, resenje se donosi veinom glasova clanova vea. Sva resenja koja se donose na rocistu, objavljuje predsednik vea. Resenja doneta izvan rocista se ne objavljuju, ve se saopstavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa resenja. Ako se odreenim resenjem odbija predlog jedne stranke bez predhodnog saslusanja protivne, toj stranci se ne dostavlja resenje. U pogledu resenja objavljenih na rocistu, strankama se dostavljaju samo ako je protiv njih dostavljena posebna ( samostalna) zalba. Kad se ne dostavlja, resenje prema strankama ima dejstvo cim je objavljeno. Resenja ne moraju uvek biti sacinjena u vidu posebne pismene isprave. Nekad se samo unose u zapisnik ili konstatuju u vidu odgovarajue beleske. Kada se pismeno izrauju moraju da sadrze uvod i izreku. Obrazlozenje imaju samo u sledeim slucajevima: 198

1) ako se resenjem odbija predlog stranke; 2) ako se resenjem odlucuje o predlozima stranaka, koji su u meusobnoj suprotnosti; 3) i u drugim slucajevima kada je to potrebno. 87. PRAVOSNAZNOST PRESUDE (pojam, vrste, dejstva) Parnicni postupak nije sam sebi cilj. Zastita povreenih ili ugrozenih subjektivnih prava sluzi individualnim interesima ali i ostvarivanju pravnog poredka (ili je dostizan pod uslovom da se definiticvno resi pitanje postojanja subjektivnog prava i okonca spor). Presuda zato mora imati odgovarajui kvalitet i obejezja koja su sadrzana u pojmu pravosnaznosti, kao specificnoj formi njenog vazenja, kao pojedinacnog, individualnog pravnog akta. Pravosnaznost ima dva vida i znacaja: · Prvi obuhvata mogunost pobijanja presude redovnim pravnim lekovima (formalna pravosnaznost), a · drugi (materijalna pravosnaznost) izrazava njena dejstva u drugom postupku. U momentu donosenja, pravosnaznost predstavlja samo potencijalno svojstvo prvostepene presude. Svojstvo koje se ne mora ostvariti. Sve dok se ne iscrpe mogunosti instancione kontrole putem redovnih pravnih lekova, presuda ne dobija svojstvo pravosnaznog akta. Samo izuzetno, u nasem pravu postaje pravosnazna trenutkom donosenja. (To su sporovi pred izabranim sudovima, ali pod uslovom da stranke nisu ugovorile mogunost pobijanja arbitrazne presude ­ pred arbitrazom viseg ranga). Pravosnaznost je predpostavka za nastupanje i nekih drugih pravnih posledica. Tek po njenom sticanju, presuda moze imati: - cinjenicno; - preobrazajno; - izvrsno i - intervencijsko dejstvo. Formalna pravosnaznost - presude natupa, kada se vise ne moze pobijati redovnim pravnim lekovima. U nasem pravu broj redovnih pravnih lekova je ogranicen. Zalba protiv presude (resenja) omoguuje kontrolu presude u jos jednoj, visoj instanci. Nastupanje formalne pravosnaznosti u direktroj je korelaciji sa gubitnom prava na izjavljivanje zalbe. Gubitak ovog prava, u nasem pravnom sistemu najcese nastupa u razlicito vreme za svaku od parnicnih stranaka (moze i istovremeno). Tako je kod 1.stepene presude. Vazi nacelo ,,tzv. podeljene pravosnaznosti". Cinjenice od kojih zavisi gubitak prava na zalbu (protek roka za zalbu, odricanje ili odustanak od pravnog leka) posebno deluju prema strankama, sto predpostavlja i posebno nastupanje formalne pravosnaznosti ­ prema svakoj. Neki pravni sistemi su prihvatili sistem ,,jedinstvene pravosnaznosti" ­ presuda prema jednoj stranci ne moze postati pravosnazna sve do momenta dok i protivna stranka ne izgubi ovo pravo. Kod nas, stranka se moze odrei zalbe od trenutka kada je presuda objavljena, odnosno dostavljena. Odustanak je mogu sve do donosenja odluke 2.stepenog suda. Formalna pravosnaznost presuda donetih u 1. i poslednjem stepenu, ali i 2.presuda, nastupa istovremeno prema obe parnicne stranke trenutkom donosenja. Formalna pravosnaznost moze nastupiti odvojeno i za pojedine delove presude, najcese u slucaju delimicnog pobijanja presude. Mutatis, mutandis ­ vazi i za delimicno odricanje ili odustanak od podnesene zalbe(promeniti neophodno) 199

Materijalna pravosnaznost - nastupa po nastupanju formalne pravosnaznosti presude prema obe parnicne stranke. Izrazava njen novi kvalitet i dejstva. Nastupanjem materijalne pravosnaznosti svi procesni subjekti, ponekad i siri krug lica, bivaju snagom zakonske istine vezani utvrenjem suda o postojanju spornog subjektivnog prava. Ovakva presuda ima vazna dejstva u nekoj drugoj parnici, sporu. Dejstva imaju 2 osnovna vida: - prvi ­ ne bis in idem nedopustenost novog postupka izmeu istih stranaka o istom zahtevu; - drugi ­ vezanost suda koji odlucuje u nekoj drugoj parnici pravosnaznom presudom kojom je odluceno o postojanju nekog pravnog odnosa, koji u toj parnici ima znacaj predhodnog, prejudicijelnog pitanja. Oba dejstva - izrazavaju ideju pravne sigurnosti i teznju da se spreci mogunost donosenja sadrzajno razlicitih (pa i identicnih) presuda u istoj stvari. (u ovom slucaju pravosnaznost ima funkciju kao kod dvostruke litispendencije). · Ako bi se pokrenula nova parnica o istom izmeu istih stranaka, onda bi sud po sluzbenoj duznosti, vodei racuna o tom, tuzbu odbacio kao nedopustenu. Tako je sve do donosenja presude u novoj parnici. · Ako bi i u toj novoj parnici, doneta presuda, povreda pravila: ne bis in idem dobija kvalifikativ apsolutno bitne povrede parnicnog postupka o kojoj drugostepeni sud vodi racuna ex officio, pa bi ukinuo ovakvu 1.stepenu presudu i odbacio tuzbu kao neosnovanu. · U slucaju da naknadno bude doneta nova pravosnazna presuda, ZPP daje prednost ranije donetoj, ali po proteku roka za donosenje predloga za ponavljanje postupka, kasnijoj. Pravosnazna presuda moze imati i neka druga dejstva: cinjenicno, preobrazajno, izvrsno i intervencijsko. Ova derjstva, meutim, ima svaka presuda. Da li e u konkretnom slucaju nastupiti navedene posledice, zavisi od ispunjenja nekih dodatnih uslova: - Nekad je u pitanju pravna priroda (preobrazajno i izvrsno dejstvo) - nekad postojanje specificne pravne veze i treeg lica (intervencijsko dejstvo), a - u treem slucaju zakon neposredno odreuje presudu kao pravno relevantnu cinjenicu (cinjenicno dejstvo). Cinjenicno dejstvo, prsuda proizvodi kada je materijalnopravnim propisima odreeno da samo postojanje pravosnazne presude ima znacaj pravno relevantne cinjenice od koje zavisi nastupanje odreenih pravnih posledica. Primeri: 1) ZOO ­ propisuje da sva potrazivanja utvrena pravosnaznom presudom zastarevaju u roku od 10 godina i u slucaju da za odreeno potrazivanje vazi krai rok zastarelosti; 2) Presuda kojom se posle smrti tuzioca utvruje da je zahtev za razvod braka bio osnovan, dovodi do toga da preziveli bracni drug gubi pravo na nasleivanje. Samo konstitutivne presude imaju preobrazajno dejstvo. Promena u pravnom odnosu nastupa sa pravosnaznosu presude. Ostale presude nemaju preobrazajno dejstvo. Samo pravosnazna osuujua (kondemnatorna) presuda ima izvrsno dejstvo. Pravosnaznost ovih presuda predpostavlja mogunost njihovog (prinudnog) izvrsenja. Samo izuzetno, na osnovu neposrednog zakonskog titulusa, presuda se moze prinudno ostvariti i pre nastupanja njene pravosnaznosti. Pravosnaznost cini predpostavku za izvrsnost, ali presuda postaje izvrsna tek po proteku paricionog roka. Intervencijsko dejstvo je takvo dejstvo pravosnazne presude u novoj parnici izmeu jedne od stranaka iz spora o kome je pravosnazno presueno i treih lica, koja su u tom postupku imala: - svojstvo umesaca, - imenovanog predhodnika ili je 200

-

pozvano da kao umesac stupi u parnicu.

88. GRANICE PRAVOSNAZNOSTI (OBJEKTIVNE, SUBJEKTIVNE, VREMENSKE) Bitno obelezje parnicnog postupka cine: · dispozitivna i raspravna ovlasenja stranaka, · dvostranacka struktura i vremenska ogranicenost postupka. Stranke: - pokreu postupak, - odreuju predmet i granice odlucivanja, - obezbeuju potrebnu procesnu grau, - raspolazu predmetom spora. Sudska presuda utvruje postojanje subjektivnih prava prema njihovom stanju, u odreenom trenutku razvoja postupka i izmeu precizno odreenih subjekata sto mora biti uzeto u obzir ­ prilikom odreivanja njenih dejstava. Samo u datim okvirima opravdano je vazenje presude u okviru kojih moraju biti odreene odgovarajue granice. Pravosnaznost predstavlja ogranicenja izrazena u njenim objektivnim, subjketivnim i vremenskim granicama, izvan kojih principijelno ne bi mogla ni delovati. I objektivne granice pravosnaznosti Presuda mora imati sledee elemente: 1) 2) Uvod ­ u kome su sadrzani podaci o identitetu suda, identitetu stranaka, naznacenje da se presuda donosi u ime naroda, VPS, oznacenje predmeta spora, dan donosenja presude; Izreka (dispozitiv, petit tenor) ­ presude sadrzi odluku suda o usvajanju ili odbijanju tuzbenog zahteva i sporednih trazenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog radi prebijanja; U obrazlozenju sud navodi zahteve stranaka i njihove navode o cinjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze kao i propise na kojima je zasnovao presudu.

3)

Pravilima o objektivnim granicama pravosnaznosti, resava se pitanje na koje se od navedenih delova presude pravosnaznost odnosi. ZPP-u ne daje izricit odgovor, ali na osnovu odredbe po kojoj ,,presuda koja se vise ne moze pobijati zalbom postaje pravosnazna ukoliko je njome odluceno o zahtevu tuzbe ili protivtuzbe" nedvosmisleno moze zakljuciti da je, od svih delova presude, samo odluka o tuzbenom zahtevu - izreka presude, podobna za sticanje pravosnaznosti. Objektivne granice pravosnaznosti proizilaze iz nacela dispozicije. Pravosnaznost se odnosi na odluku suda o tuzbenom zahtevu istaknutom u tuzbi, ali i na odluku o zahtevu protivtuzbe. Stavovi suda o incidentnim, prejudicijelnim pitanjima nisu obuhvaeni pravosnaznosu, sve dok ih stranke ne ucine predmetom odlucivanja u parnici (istaknu: tuzilac posebnim zahtevom, a tuzeni posebnom protivtuzbom). Ako to nije ucinjeno, cine samo elemenat procesne grae na osnovu kojeg se donosi odluka o tuzbenom zahtevu. ZPP ­ dalje, izricito kaze da pravosnaznost stice i odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja koje je tuzeni istakao prigovorom radi prebijanja (kompenzacije), uz ogranicenje da stice priznanje samo u granicama tuzbe. O eventualnoj razlici u korist protivpotrazivanja, sud ne moze odlucivati. 201

Ako zeli odluku o celokupnom potrazivanju, tuzeni mora istai kompenzacionu protivtuzbu ili visak potrazivanja ostvariti u samostalnoj parnici. Odstupanja od nacela da pravosnaznost obuhvata iskljucivo odluku o zahtevima koje su stranke ucinile predmetom odlucivanja u postupku: Prvo se odnosi na prekoracenje tuzbenog zahteva: 1) drugostepeni sud ne vodi racuna exofficio, ve samo po predlogu zalioca o postojanju prekoracenja tuzbenog zahteva (kao apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka), pa ako ovaj predlog ne bude istaknut u zalbi (ili zalbe ne bude, presuda stice pravosnaznost i u onom delu, kojim je prekoracen tuzbeni zahtev; (mutatis mutandis ­promenivsi ono sto treba promeniti,tj.uz neophodne izmene, uzimajui u obzir razlicite okolnosti; to vazi i u slucaju da stranka uopste nije upotrebila pravni lek) Drugi izuzetak postoji: 2) u bracim i sporovima iz odnosa roditelja i dece u pogledu nekih pitanja, sud je ovlasen da odlucuje po sluzbenoj duznosti. Treba rei da se na osnovu same izreke ne moze sasvim pouzdano odrediti na koji se konkretni zahtev presuda odnosi, pa u tumacnju izreke sluze elementi obrazlozenja presude. II. subjektivne granice pravosnaznosti ZPP ­ izricito odreuje da pravosnaznost presude deluje samo prema strankama, ali i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili kad je odredbama zakona to predvieno. Nista sporno, delovanje pravosnnaznosti presude inter partes nuzno proizilazi iz dvostranacke organizacije parnicnog postupka i iz metoda postupanja u parnicnom postupku izrazenom u nacelu dispozicije i raspravnom nacelu. Stranke su te koje ucestvuju u postupku i imaju svojstvo procesnog subjekta, trea lica ne, pa samim tim samo stranke mogu imati stete i/ili koristi iz njega. Zatim postoji mogunost da stranke same raspolazui predmetom spora (priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva), odreuju sadrzaj pravne zastite. Takoe, ishod spora najcese zavisi od procesne grae koju, po pravilu, dobija od stranaka. I dejstva presude moraju biti ogranicena u navedenom smislu. Uz neke izuzetke, naravno. Ti izuzeci su: - nekad, posledica specificnih obelezja pravnog odnosa o kome je odluceno (sporovi o licnom statusu), - nekad izrazava princip (univerzalne i singularne) sukcesije u pravu, a - nekad u cilju obezbeenja uslova za nesmetano ostvarivanje pravne zastite i sprecavanje procesnih zloupotreba. Primeri: 1) konstitutivna (ali i deklaratorna) presuda u bracnim i sporovima iz odnosa roditelja i dece deluje: erga omnes (prema svima), a ne samo prema parnicnim strankama. Takvo dejstvo predstavlja posledicu specificne prirode ovih odnosa koja iskljucuje mogunost da se kvalifikacija o njihovom postojanju ogranici samo na parnicne stranke. Prosirenje dejstva pravostanzne presude u ovim sporovima je rezultiralo ogranicenjima nacela dispozicije i prosirenjem oficijelnih ovlasenja suda koji o njima odlucuje. 2) Pravosnazna presuda o prenosivim subjektivnim pravima i obavezama deluje i prema univerzalnim sukcesorima stranaka. Univerzalna sukcesija predpostavlja stupanje pravnih sledbenika u sva prenosiva prava i obaveze sledbenika u sva prenosiva prava i obaveze predhodnika pa i ona utvrena pravosnaznom presudom u parnicnom postupku. Razlozi pravne sigurnosti i zastite interesa stranaka cine osnov i opravdanje sireg delovanja presude. 202

3) Delovanje pravosnnazne presude prema singularnim sukcesorima stranaka zasnovano je na nacelu da sukcesor ne moze stei vise prava nego sto sto moze preneti njegov pravni predhodnik. Razlozi za ovakvo resenje leze u teznji sprecavanja korisenja sukcesije za ostvarivanje nedopustenih ciljeva i zloupotreba. Tako, ako neka stranka otui stvar ili pravo o kome tece parnica, to ne sprecava da se parnica dovrsi izmeu istih stranaka, ali tada presuda deluje i prema licu koje je steklo stvar ili pravo. Isto vazi i za zabelezbu spora izvrsenoj u zemljisnim knjigama ili katastru nepokretnosti. 4) Kao sire delovanje pravosnaznosti, treba tazumeti intervencijsko dejstvo presude prema umesacu, imenovanom predhodniku ili licu obavestenom o postojanju parnice i pozvanom da u njoj uzme uscese. III. Vremenske granice pravosnaznosti Postupak je vremenski ogranicen. Pravosnaznost presude prema odredbama ZPP vezuje se za cinjenicno stranje utvreno do zakljucenja glavne rasprave. O cinjenicama koje su naknadno nastale ili prezentirane sudu, sud nije ni mogao odlucivati, tako da ne mogu ni biti obuhvaene pravosnaznom presudom. Bitno obelezje naseg procesnog sistema, jeste, sto se pravosnaznost (i prvostepena i drugostepena) presude ogranicava na ono cinjenicno stanje, koje je utvreno u 1.stepenom postupku. Dopustenost isticanja novih cinjenica i dokaza u zalbi protiv presude ne rezultira, kao u nekim pravima, ponovnim raspravljanjem i odlucivenjem o tuzbenom zahtevu na osnovu procesne grae formirane tek u 2.stepenom postupku. Rasprava pred 2. stepenim sudom se zakazuje samo kad 2. stepeni sud utvrdi da je zbog pravilnog utvrivanja cinjenicnog stanja, potrebno izvesti dokaze koji su bili izvedeni u 1.stepenom postupku. Ako, pak, instancioni sud utvrdi, da je radi pravilnog utvrivanja cinjenicnog stanja potrebno utvrditi nove cinjenice i izvesti nove dokaze, mora ukinuti 1.stepenu presudu i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno odlucivanje. Na ovaj nacin, uprkos dopustenosti isticanja novih cinjenica i dokaza, odluka o tuzbenom zahtevu (i 1.stepena i 2.stepena) moze biti iskljucivo zasnovana na onom cinjenicnom stanju, koje je utvreno u 1.stepenom postupku. Pravosnaznost se vezuje za cinjenicno stanje utvreno do zakljucenja glavne rasprave. No, meritorna odlika se, ponekad donosi i bez odrzavanja glavne rasprave, pa i bez odrzavanja pripremnog rocista, (presuda na osnovu priznanja ili odricanja od tuzbenog zahteva, presuda zbog propustanja). Tada trenutak zakljucenja glavne rasprave prestaje biti relevantan. Relevantan moze postati trenutak zakljucenja pripremnog rocista, a kada ni taj trenutak ne moze biti upotrebljen za odreivanje vremenske granice, ona se mora utvrditi prema momentu donosenja odreene presude. Veoma je vazno odrediti preciznu vremensku granicu, jer cinjenice koje nastanu posle ovog momenta nisu obuhvaene pravosnaznosu. Tako, ranije odbijen zahtev kao neosnovan, mogue je kasnije ponovo istai, a sud ga usvojiti, jer su se izmenile cinjenice od kojih zavisi osnovanost (zahtev nije bio dospeo ­ zahtev dospeo). 89. POJAM I PODELA PRAVNIH LEKOVA

Ustanova pravnih lekova je u uskoj vezi sa ostvarivanjem nacela zakonitosti. Stvaranje uslova za pruzanje zakonite pravne zastite resava se na dva nacina: 1. Prvo - se trazi da se pravilima postupka obezbede najpovoljniji uslovi za sto uspesnije ostvarivanje pravne zastite. Meutim, ma kako besprekorna, pravila postupka ne iskljucuju donosenje nezakonite presude.

203

Sankcionisanje ukidanjem ili promenom nezakonite presude jeste opravdanje i cilj pravnih lekova. Takoe, mogunost kontrole sudskih odluka od strane sudova viseg ranga, pozitivno deluje i na rad sudova nizeg ranga ­ preventivna funkcija pravnih lekova. 2. Drugo - u najsirem smislu pravni lekovi su parnicne ranje ovlasenih subjekata, kojim se, u sopstvenom ili javnom interesu, od nadleznih sudova zahteva ukidanje ili promena (preinacenje) nezakonitih sudskih odluka i donosenje novih, zakonitih. Pravni lekovi izrazavaju ideju zakonitosti, no njihovo postojanje delimicno ugrozava ostvarivanje nekih drugih kvaliteta prevne zastite ­ efikasno i ekonomicno resavanje sporova i pravnu sigurnost. Zato se broj pravnih lekova ogranicava. Podela pravnih lekova moze se izvrsiti prema razlicitim kriterijumima: 1) redovni i vanredni ­ prema tome da li se njima pobijaju nepravosnazne ili pravosnazne sudske odluke. Bitno obelezje naseg parnicnog postupka je suzavanje broja redovnih pravnih lekova, a poveanje broja vanrednih pravnih lekova. Redovni pravni lekovi su: · zalba protiv presude; · zalba protiv resenja; · prigovor platnog naloga (primena ogranicena na postupak izdavanja platnog naloga). Svi ostali pravni lekovi su vanredni: · Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje (direktna revizija); · Revizija protiv presude; · Revizija protiv resenja; · Zahtev za zastitu zakonitosti; · Ponavljanje postupka. Razlike izmeu redovnih i vanrednih pravnih lekova su brojne: a) najznacajnije se ticu dopustenosti. Pretpostavke za dopustenost redovnih pravnih lekova znatno su restriktivnije od onih koji vaze za vanredne. · Prvi se mogu zasnovati na svim greskama u postupku i suenju, kao i na razlozima koji se apriorno ne mogu pripisati pogresnom radu suda. Uslovi za dopustenost vanrednih pravnih lekova su sve rigorozniji (ogranicava se na odreene nedostatke u postupku i suenju). b) U postupku po redovnim pravnim lekovima naglasenija su: · oficijelna ovlasenja instancionih sudova, a izrazena su u interesu stranaka i drugih ovlasenih lica, da nezakonitost odluke bude sto ranije sankcionisana ukidanjem ili preinacenjem, dok jos nisu angazovana znatnija sredstva, vreme i rad i dok jos nije nastupila pravosnaznost i posledice koje pravosnaznost donosi. · Redovni pravni lekovi imaju suspenzivno dejstvo, vanredni ne. Parnica prestaje po donosenju drugostepene presude. 2) Suspenzivni i nesuspenzivni ­ podela je prema dejstvima. Ako sprecavaju nastupanje pravosnaznosti pobijane odluke, suspenzivni su. I samo trajanje rokova za izjavljivanje ovih pravnih lekova sprecava nastupanje pravosnaznosti. U nasem pravu suspenzivno dejstvo imaju: · Zalba protiv presude (samostalna i posebna); · Zalba protiv resenja i · Prigovor protiv platnog naloga Samostalna zalba protiv resenja nema uvek suspenzivno dejstvo. Kao odluke o procesnim pitanjima, resenja ne mogu stei materijalnu pravosnaznost. Zato se govori o odlaganju izvrsenja, a ne odlaganju pravosnaznosti. 204

Izuzetak su meritorne odluke u formi resenja: - platni nalog i - resenje u parnicama zbog smetanja drzavine Sprecavajui pravosnaznost pobijanih odluka pravni lekovi suspenzivnog dejstva sprecavaju i njihovu izvrsnost. I kada su neosnovani, suspenzivni pravni lekovi u nasem pravu sprecavaju da pobijana odluka postane pravosnazna. Sta vise, rezultiraju njenim ukidanjem i donosenjem druge (potvrujue) odluke. Cak i nedopusteni suspenzivni pravni lekovi odlazu nastupanje pravosnazne odluke: · do proteka roka za izjavljivanje, · do davanja izjave o odricanju ili · odustanku od pravnog leka ili · do momenta donosenja odluke o nedopustenosti. Ova podela odgovara podeli na redovne i vanredne pravne lekove. 3) Devolutivni i remonstrativni ­ podela je zasnovana na tome da li se odlucivanje o pravnom leku poverava sudu viseg ranga ili onom istom koji je doneo pobijanu odluku. Devolutivnost je u bliskoj vezi sa potrebom da se prilikom resavanja o pravnom leku obezbedi objektivnost i nepristrasnost. Najcese, pravni lekovi, zasnivaju se na, posrednim ili neposrednim, greskama u postupku i suenju, pa bi se moglo postaviti pitanje objektivnosti i sposobnosti priznanja sopstvene greske, ako bi se istom tom sudu poverilo odlucivanje o pravnom leku. Takoe, sudovi viseg stepena, kao kvalifikovaniji i strucniji, daju vise garancija za kvalitetnije voenje postupka. Ovako se ostvaruje i kontrola odluka (i rada) sudova nizeg ranga, zatim nacelo visestepenosti i jedinstvo pravnog sistema. Kada se pravni lekovi zasnivaju na razlozima koji se ne mogu pripisati pogresnom radu suda, principijelno nema smetnji da se istim sudovima poveri odlucivanje o tim pravnim lekovima. Unapred se ne moze dovoditi u pitanje njihova objektivnost. No, takvih, remonstrantivnih pravnih lekova, u nasem pravnom sistemu skoro da nema (predlog za ponavljanje postupka i prigovor protiv platnog naloga). Svi ostali pravni lekovi su koncipirani kao devolutivni. Drugo je pitanje, sto se, zbog ogranicenog broja instanci i ranga suda koji je doneo pobijanu odluku, devolutivnost, ponekad, ne moze ostvariti. Izuzev prigovora protiv platnog naloga, svi redovni pravni lekovi su devolutivni, a vanredni ­ ima i jednih i drugih 4) Dvostrani i jednostrani ­ podela je zasnovana na tome da li se stranci pruza mogunost izjasnjavanja o pravnom leku protivnika, ili se uskrauje. Dvostrani su izraz nacela obostranog saslusanja stranaka. Izjasnjavanje o pravnom leku protivne stranke ostvaruje se ustanovom odgovora na pravni lek. Dvostrani pravni lekovi u nasem pravu su pravilo, a jednostrani izuzetak (zalba protiv resenja). Siroko postavljanje pravnih lekova kao dvostranih u interesu je stranaka i drugih ovlasenih lica, ali i u interesu efikasnosti i ekonomicnosti postupka. Pravni lek i odgovor na njega najcese je jedina mogunost da se sud koji odlucuje o pravnom leku upozna sa stavovima stranaka o dopustenosti i osnovanosti pravnog leka. Narocito, sto, po pravilu, sud odlucuje na nejavnoj sednici bez odrzavanja glavne rasprave. To cini samo: - o zalbi protiv presude 2.stepeni sud ako oceni da je zbog pravilnog utvrivanja cinjenicnog stanja potrebno ponoviti ve izvedene dokaze, i - kod ponavljanja postupka, kada se zakazuje posebno rociste za raspravljanje o predlogu. O ovoj podeli se moze govoriti i u drugom znacenju. 205

Dvostrani bi tada bili oni koji su pod istim uslovima dostupni za obe strane (svi, osim zahteva za zastitu zakonitosti). 5) Samostalni i nesamostalni ­ Ako se protiv odluke pravni lek moze izjaviti neposredno po njenom donosenju ili dostavljanju, samostalan je. Ako se moze podneti samo u ili uz pravni lek protiv neke naredne odluke, tada je nesamostalan. (Samo zalba protiv resenja moze biti nesamostalan pravni lek). 6) Ograniceni i neograniceni ­ Nema pravnog leka koji nije ogranicen u odreenom smislu, pa ova podela ima relativan znacaj. Ipak, kao osnov podele uzima se to: da li je u odreenom pravnom leku dopusteno isticati sve (neograniceno) ili samo neke (ograniceno) nedostatke u postupku i suenju, koji je predhodio donosenju pobijane odluke. Zalba protiv presude i zalba protiv resenja imaju obelezje neogranicenog pravnog leka u punom znacenju pojma. Mogu biti zasnovani: 1. na svim nedostacima i greskama u postupku i suenju, 2. bitnim povredama odredaba u parnicnom postupku, 3. pogresno ili nepotpuno utvrenom cinjenicnom stanju, 4. pogresnoj primeni materijalnog prava, 5. a dopusteno je i isticanje novih cinjenica i dokaza. No, ogranicenja ni ovde nisu sasvim eliminisana. Zalbe protiv presuda: - na osnovu priznanja, - odricanja, - zbog propustanja, - presude u sporovima manje vrednosti - jesu ograniceni pravni lekovi. Postojanje neogranicenih pravnih lekova izrazava interes za stvaranjem najpovoljnijih uslova za sto sirom i potpunijom kontrolom prvostepenih odluka, a ogranicenih interes za efikasnijim i ekonomicnijim ostvarivanjem pravne zastite. Zato su kod prvih i naglasena oficijelna ovlasenja drugostepenog suda. 90. PRETPOSTAVKE ZA DOPUSTENOST PRAVNIH LEKOVA

U postupku po pravnim lekovima angazuju se znacajna sredstva, vreme i rad svih procesnih subjekata. Kontrola odluke u svakoj narednoj instanci cini postupak duzim, skupljim i slozenijim. To su posebne pretpostavke od kojih zavisi dopustenost pravnog leka. Ako ne udovoljava ovim uslovima smatra se nedopustenim i odbacuje bez upustanja u pitanje njegove osnovanosti. Bitno obelezje naseg pravnog sistema je teznja da se pravni lekovi ucine dostupnim sto sirem krugu subjekata bez obzira na njihovo opste ili strucno znanje. Maksimalno su ograniceni uslovi koji se odnose na sadrzaj i formu, a stranka ili drugi ovlaseni subjekt ne snosi odgovornost zbog toga sto je svoj pravni lek pogresno kvalifikovala. Dopustenost se ceni prema njegovom sadrzaju i prema prirodi odluke, koja se pobija. Odlucivanje o ispunjenju uslova i dopustenosti pr.lekova se poverava sudu koji je doneo 1.stepenu odluku. Njemu se i podnose. Ako 1.stepeni sud ne odbaci nedopusten pravni lek, to cini sud kome je povereno odlucivanje o pravnom leku. 1) Rokovi Teznja da se sto pre stabilizuju pravni odnosi i obezbedi pravna sigurnost i efikasnost pravne zastite je glavni razlog sto se podnosenje pravnih lekova ogranicava strogim zakonskim rokovima.

206

Tek ako je izjavljen u okvirima propisanog roka, pravni lek (uz ispunjenje ostalih uslova), moze biti predmet meritornog odlucivanja. Propustanje roka ima za posledicu gubitak prava na pravni lek. Ako se ipak podnese, smatra se neblagovremenim i odbacuje. Duzina i vrste rokova su razliciti i zavise od konkretnog pravnog leka. Nase pravo, u pogledu redovnih i veine vanrednih pravnih lekova, poznaje samo jednu vrstu rokova ­ subjektivne rokove. Oni, po pravilu, razlicito pocinju i isticu za svaku od parnicnih stranaka, jer se racunaju od momenta koji posebno nastupaju prema strankama. Neki procesni sistemi, pored ovih, poznaju i druge, objektivne rokove. Protekom ovih rokova prestaje mogunost izjavljivanja pravnog leka. Tako se postize istovremeno nastupanje pravosnaznosti u slucaju kada obe stranke ne koriste pravni lek. Kod nas, ZPP ­ samo za predlog za ponavljanje postupka, pored subjektivnih rokova ­ od 30 dana, odreuje i objektivni koji iznosi 5 godina, racunajui od dana nastupanja pravosnaznosti pobijane odluke. Opsta pravila o rokovima i njihovom odrzanju primenjuju se i na pravne lekove, koji se racuna od prvog narednog dana po dostavljanju odluke. Ako poslednji dan roka istice na drzavni pranik, nedelju ili drugi dan kada parnicni sud ne radi, rok istice protekom prvog narednog dana (vazi i za telegram, vojnici u sluzbi, liseni slobode, omaska suda). Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova jesu zakonski rokovi. ZPP ­ ipak omoguuje njegovo produzavanje, i to: · primenom pravila o dopuni sadrzinski nepotpune zalbe, sud odreuje rok u kome se takav pravni lek mora dopuniti, odnosno ispraviti. · Do produzenja roka moze doi i zbog pogresne pouke o pravnom leku, kada se u upustvu odredi duzi rok od propisanog. Postupajui po njenu stranka moze propustiti zakonski rok. Sudska praksa takav pravni lek smatra blagovremenim, ali se u nekim odlukama to ogranicava samo na neuke stranke. Teorija misli drugacije: - Takav pravni lek se mora smatrati neblagovremenim, jer je u pitanju zakonski rok, koji sud ne moze produzavati. Kao kod svakog propustanja koje rezultira prekluzijom, stranka moze zahtevati vraanje u preasnje stanje, obrazlazui predlog greskom suda. I to vazi i kad sud nije dao pouku o pravnom leku. U slucaju ispravljanja 1.stepene presude zbog nesaglasnosti izmeu izvornika i prepisa presude ­ u pogledu neke odluke sadrzane u izreci, rok za izjavljivanje pravnih lekova u pogledu ispravljenog dela odluke pocinje tei od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. Dok traje rok, pravni lek se moze visekratno podnositi u vidu raznovrsnih ,,izmena i dopuna". Kad je opravdano, propustanje roka koje rezultira prekluzijom, moze biti sanirano vraanjem u preasnje stanje. 2) Forma i sadrzaj Pravni lekovi moraju imati odreenu formu i sadrzaj. Postoje procesni sistemi u kojima su ovi uslovi veoma rigorozni. U nasem pravu pravni lek mora imati pismenu formu. Ostali uslovi su redukovani iz vise razloga: a) tezi se stvaranju uslova za sto liberalnijim korisenjem pravnih lekova, tako da ih sa lakoom ostvaruje i stranka koja ne raspolaze potrebnim opstim i strucnim znanjem;

b) ne postoji obavezno zastupanje stranaka od strane kvalifikovanih punomonika (advokata) izuzev u postupku po reviziji, direktnoj reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti. 207

c)

Oficijelna ovlasenja instancionih sudova veoma su velika.

Zalba protiv presude mora da sadrzi: 1. oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba; 2. izjava da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3. razlog zalbe; 4. potpis podnosioca zalbe. Uslovi pod rb.1 i 4 se nazivaju nuznim, obligatornim, obaveznim elementima pravnog leka, a uslovi pod rb.2 i 3 su fakultativni, neobavezni elementi. Ako pravni lek ima navedene elemente smatra se potpunim i podobnim da bude predmet meritornog odlucivanja, uz ispunjenje drugih uslova, od kojih zavisi i dopustenost zalbe. Kada je u pitanju predlog za ponavljanje postupka moraju se navesti i: 1. zakonski osnov po kom se trazi ponavljanje (razlozi); 2. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku; 3. dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagaca. Iako je obavezni sadrzaj maksimalno suzen i redukovan, ni ovaj minimum zahterva podnosilac ne mora ispuniti u momentu izjavljivanja. Ako ne postoje, to jos ne podrazumeva odbacivanje. 1.stepeni sud ima obavezu da podnosioca pozove da ga u odreenom roku dopuni ili ispravi ili da da propisani sadrzaj. Tek, ako se tako ne postupi, pravni lek se odbacuje. Ovo se po nasem ZZP ­ u - odnosi samo na to kada se ne moze utvrditi koja se presuda pobija ili ako zalba nije potpisana. 3) Ovlasenje za izjavljivanje(ili apstraktan pravni interes) Podnosilac mora biti ovlsen za izjavljivanje pravnog leka (procesna legitimacija). Ovlasenje se daje: · subjektima na koje se odnosi pravosnazna odluka ili se predpostavlja njihov interes za pobijanjem odreenih odluka. · Ovlasenje, u javnom interesu, ima nadlezni drzavni ogran ­ javni tuzilac. Kad su u pitanju redovni pravni lekovi ­ javni tuzilac moze samostalno izjaviti zalbu, u svojstvu zakonskog intervijenta, uporedo sa strankama ili drugim ovlasenim licima. Kada su u pitanju vanredni pravni lekovi, nadlezni javni tuzilac ­ moze izjaviti samo one na koje je izricito ovlasen (zahtev za zastitu zakonitosti). Navedene pravne lekove ne mogu izjaviti stranke niti neki drugi subjekti. Stranke su izricito ovlasene: 1. za podnosenje zalbe protiv presude, 2. revizije protiv presude, 3. revizije protiv resenja, 4. za podnosenje predloga za ponavljanje postupka. Ovlasenje imaju i: · univerzalni sukcesori. · Umesac je, takoe, ovlasen, pod uslovom da je stupio u parnicu do nastupanja pravosnazne odluke. Ako stranka preduzme radnju koja je u suprotnosti sa izjavljivanjem pravnog leka (odricanje ili odustanak), pravni lek umesaca je nedopusten. U ime i za racun ovlasenog subjekta, zakonski zastupnik takoe moze izjaviti i pravni lek.

208

Pravni lek nije parnicna radnja za koju se zahteva saglasnost organa starateljstva. U ime i za racun parnicno sposobne stranke, pravni lek moze podneti punomonik. Punomonik ­ advokat, moze biti izricito ovlasen za preduzimanje ove parnicne radnje, ali isto i advokat sa parnicnim punomojem. Izuzetak je predlog za ponavljanje postupka-advokat mora imati posebno punomoje.) Za podnosenje predloga za ponavljanje postupka, advokat mora imati posebno punomoje. Punomonik koji nije advokat na osnovu parnicnog punomoja, moze podnositi redovne, dok mu je za podnosenje vanrednih pravnih lekova potrebno izricito ovlasenje stranke. Stranka moze zabraniti punomoniku podnosenje svih ili samo nekih pravnik lekova. Stranku mora zastupati advokat u postupku: 1) po reviziji i 2) zahtevu za zastitu zakonitosti. 4) Pravni interes Da bi neko lice moglo izjaviti pravni lek, zahteva se, pored apstraktnog pravnog interesa i postojanje pravnog interesa. Taj uslov se ne postavlja u pogledu javnog tuzioca, jer postupa na osnovu izricitih zakonskih ovlasenja. Podnosilac mora imati potrebu da odreena odluka bude izmenjena ili ukinuta. Smatra se da pravni interes postoji, ako je podnosilac zahteva doveden u nepovoljniji polozaj od onog koji je imao pre donosenja presude. Postojanje pravnog interesa kod redovnih pravnih lekova se vezuje za uspeh ili neuspeh stranke u parnici. U meri u kojoj se presudom usvajaju zahtevi tuzioca ­ tuzeni je izgubio spor i obrnuto. Ako se presudom u potpunosti usvaja tuzbeni zahtev, pravni interes ima samo tuzeni. Ukoliko se tuzbeni zahtev u potpunosti odbija pravni interes ima samo tuzilac. Ne priznaje se pravni interes stranci ciji su zahtevi usvojeni da pobija presudu, jer je nezadovoljna njenim obrazlozenjem. 5) Nepostojanje odricanja i odustanka od pravnog leka Pravni lek je nedopusten ako je podnesen od strane lica koje se odreklo ili je odustalo od pravnog leka. Po dejstvima - odricanje, odnosno odustanak, ima znacaj negativne procesne predpostavke, smetnje za voenje zalbenog postupka. Ovo se odnosi samo na redovne pravne lekove. Vanrednih pravnih lekova se ne moze odrei (predlog za ponavljanje postupka). 91.ZALBA PROTIV PRESUDE (pojam, obelezja, dopustenosti) Zalba protiv presude je redovan pravni lek protiv nepravosnaznih presuda 1.stepena. Dopustena je protiv svih 1.stepenih presuda. Pravo na zalbu ima znacaj ustavne garancije kojom se svakom jamci pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se resava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu. Odluka o troskovima postupka smatra se resenjem. Ako se presuda pobija samo zbog odluke o troskovima postupka, tada se ona moze pobijati samo zalbom protiv resenja. Zalba protiv presude jeste: 1. suspenzivan pravni lek. Podnosenje zalbe sprecava nastupanje pravosnaznosti. I trajanje rokova za izjavljivanje pravnog leka ima suspenzivno dejstvo. Suspenzivnost se ogranicava na pobijani deo presude. 209

2. Zalba je devolutivan pravni lek (o pravnom leku odlucuje sud viseg ranga od onog koji je doneo pobijanu presudu). 3. Zalba protiv presude je dvostrani pravni lek ­ omoguuje parnicnoj stranci da se upozna i izjasni o pravnom leku protivnika. Sud ima obavezu da primerak blagovremene, potpune i dopustene zalbe dostavi protivnoj stranci na odgovor u roku od 8 dana. Primerak odgovora se dostavlja i zaliocu. Neblagovremeno podnesen odgovor, sud nee razmatrati. 4. Zalba protiv presude je samostalan pravni lek i pravni lek koji nije sadrzinski ogranicen. Moze se izjaviti iz svih razloga zbog kojih presuda moze biti nezakonita. Sadrzinska ogranicenja se odnose samo na presude zbog priznanja, odricanja ili propustanja. Dopusteno je i isticanje novih cinjenica i dokaza (osim za pomenute presude). Kao kod ostalih pravnih lekova, da bi se po zalbi postupalo i da bi imala propisana dejstva, zahteva se ispunjenje odreenih uslova. Ako tome ne udovoljava, nedopustena je, pa se odbacuje. 1) Rokovi Rok za podnosenje zalbe iznosi 15 dana, od dana dostavljanja presude parnicnim strankama. U menicnim i cekovnim sporovima, kao i u sporovima male vrednosti ­ rok iznosi 8 dana. Prekidom postupka prestaju tei i zakonski i sudski rokovi, pa i rok za zalbu. Ako stranka za vreme prekida postupka podnese pravni lek, zalba dobija dejstvo tek od dana dostavljanja resenja strankama o nastavljanju postupka. Propustanje roka ima za posledicu gubitak prava na pravni lek. Ako ipak bude podneta, zalbu e odbaciti resenjem predsednik vea 1.stepenog suda. Ako on to propusti da ucini ­ odbacie je 2.stepeni sud. U slucaju opravdanog propustanja roka, postoji mogunost vraanja u preasnje stanje pod istim uslovima koji vaze i za ostala propustanja sankcionisana prekluzijom. 2) Sadrzaj Zalba protiv presude mora da sadrzi: 1. oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba (obavezni element); 2. izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu(fakultativni element); 3. razlog zalbe(fakultativni element); 4. potpis podnosioca zalbe(obavezni element). Oznacenje presude i potpis podnosioca zalbe su nuzni, obligatorni, obavezni elementi zalbe, dok su izjava da li se zalba pobija delom ili u celini i zalbeni razlozi fakultativni elementi. Ako zalba ima navedene elemente, smatra se potpunom i podobnom da bude, uz ispunjenje drugih uslova, predmet meritornog odlucivanja. Obavezni sadrzaj zalbe je maksimalno suzen i redukovan, ali ni ovaj minimum, podnosilac zahteva ne mora odmah ispuniti (ne vazi za advokata-odbacuje se). · Ako se na osnovu podataka iz zalbe ne moze utvrditi koja presuda se pobija, ili ako zalba nije potpisana, 1.stepeni sud e resenjem pozvati zalioca da u odreenom roku dopuni ili ispravi zalbu podneskom. Ako zalilac ne postupi po nalogu, sud e resenjem odbaciti zalbu. · Ako zalba ima drugih nedostataka u sadrzaju, 1.stepeni sud e zalbu dostaviti 2.stepenom sudu, ne pozivajui zalioca da je dopuni ili ispravi. Razlozi: lakoa ostvarivanja pravnog leka i nestrucnih stranaka. 3) Ovlasenje za podnosenje

Stranke su izricito ovlasene (na njih se odnose pravosnazne presude, pa im se mora obezbediti mogunost pobijanja). Univerzalni sukcesori, takoe (univerzalna sukcesija rezultira procesnopravnom sukcesijom). 210

Umesac: javni tuzilac kao umesac u javnim interesu (njegovo ovlasenje za razliku od obicnog umesaa, ne zavisi neposredno od ponasanja stranaka). Zastupnik za nesposobno parnicni stranku ­ zakonski zastupnik (ne zahteva se saglasnost organa starateljstva), a u ime i za racun parnicno sposobne stranke, punomonik (advokat ili ne ) sa izricitim ovlasenjem za preduzimanje ove parnicne radnje ili na osnovu parnicnog punomoja (uz uslov da mu stranka ne zabrani podnosenje zalbe). 4) Pravni interes Podnosilac, pored apstraktnog pravnog interesa, mora imati pravni interes za podnosenje zalbe. Mora imati potrebu da odreena presuda bude izmenjena ili ukinuta. Smatra se da pravni interes postoji ako je presudom zalilac doveden u nepovoljniji polozaj od onog koji je imao ili zahtevao stupanjem u parnicu. Postojanje pravnog interesa vezuje se za uspeh ili neuspeh stranke u parnici. U meri u kojoj se presudom usvajaju zahtevi ruzioca, tuzeni je izgubio spor, i obrnuto. Ako se presudom u potpunosti usvaja tuzbeni zahtev, pravni interes ima samo tuzeni. Ukoliko se u potpunosti odbija tuzbeni zahtev, pravni interes ima samo tuzilac. Ne priznaje se pravni interes stranci ciji su zahtevi usvojeni da pobija presudu jer je nezadovoljna njenim obrazlozenjem. Postojanje pravnog interesa ceni se prema izreci presude, uporeivanjem njegog sadrzaja sa zahtevima istaknutim u parnici. Postojanje pravnog interesa umesaca ceni se prema pravnom interesu stranke kojoj se pridruzio. Kao stranka, odnosno umesac, nadlezni javni tuzilac postupa po osnovu zakonskih ovlasenja, tako da se na njega ne primenjuju odredbe o obaveznom postojanju pravnog interesa podnosioca zalbe. 5) Nepostojanje odricanja i odustanka od zalbe Zalba je nedopustena ako je podnesena od strane lica koje se odreklo ili je odustalo od podnesenog pravnog leka. Odricanje, odnosno odustanak ima negativne procesne predpostavke (procesne smetenje) za voenje 2.stepenog postupka. A) Odricanje od zalbe - je jednostrana, izricita i neopoziva izjava parnicne stranke, kojom se odrice prava na zalbu. Osnovno dejstvo: 1. gubitak prava na podnosenje pravnog leka; 2. zalba postaje nedopustena, a 3. presuda u granicama odricanja postaje formalno pravosnazna. Odricanje je mogue tek od momenta objavljivanja, odnosno dostavljanja presude. Mogu ga izvrsiti samo lica koja su ovlasena na izjavljivanje zalbe. · Umesac nije ovlasen, jer takva radnja ne koristi stranci kojoj se pridruzio. · Odricanje jednog ili samo nekih jedinstvenih suparnicara, nema dejstvo (samo ako su ga preduzeli svi jedinstveni suparnicari). · Punomonik ­ advokat, moze izvrsiti odricanje na osnovu parnicne punomoi, a · punomonik koji nije advokat, mora imati izricito ovlasenje za preduzimanje odricanja. U pitanju je jednostrana parnicna radnja, koja se preduzima prema sudu, usmeno (na rocistu) i pismeno (iznvan rocista). Saznanje ili pristanak druge strane nije bitno za njegovu punovaznost. Odricanje mora biti izricito. Ne moze se opozvati. Ipak, ako je preduzeto od strane punomonika, prisutna stranka moze oduzeti dejstvo ovoj radnji punomonika. Mogue je i delimicno odricanje od pr.leka. B) Odustanak Lice koje je izjavilo zalbu, moze od nje odustati, odnosno povui je. 211

· ·

Osnovno dejstvo: Podnesena zalba postaje nedopustena; A presuda u granicama povlacenja pravnog leka postaje formalno pravosnazna.

Ponekad se razlikuje subjekt koji je podneo pravni lek, od onog koje preduzima odustanak. Odustanak je dopusten sve do donosenja 2.stepene odluke. OSTALO VAZI SVE KAO I ZA ODRICANJE???

92.

ZALBENI RAZLOZI

Presuda se moze pobijati zbog: · · · Bitne povrede odredaba parnicnog postupka Pogresno ili nepotpuno utvrenog cinjenicnog stanja; Pogresne primene materijalnog prava.

Razlozi obuhvataju, dakle, sve pogreske koje su hipoteticki mogue u procesu resavanja spora i donosenja presude. Pravni lek je dopusteno zasnovati i na razlogu koji se ne bi mogao pripisati pogresnom radu suda. Mogu se iznositi nove cinjenice i novi dokazi, ako zalilac ucini verovatnim, da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno, predloziti do zakljucenja glavne rasprave. Izuzeci: · presude na osnovu priznanja i odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka ili zbog toga sto je izjava o priznanju, odnosno odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. · Presuda zbog propustanja ne moze se pobijati zbog pogresno i nepotpuno utvrenog cinjenicnog stanja ­ iskljucuje se izjavljivanje pravnog leka zbog novih cinjenica i dokaza. 1. Bitne povrede odredaba parnicnog postupka A) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka Odnosi se na podobnost povrede koja nema apsolutan znacaj da dovede do odreenih procesnih posledica. 212

Relativnio bitne povrede odredaba parnicnog postupka smatraju se one povrede u pogledu kojih 2.stepeni sud ustanovi postojanje kauzalne veze. Ako to nije slucaj, povreda gubi procesni znacaj. Postojanje ovih povreda ima za posledicu ukidanje pobijane presude i vraanje predmeta 1.stepenom sudu, radi njihovog saniranja. ZPP ­ kaze da relativno bitna povreda odredaba parnicnog post. postoji ako 1.stepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. Zalba moze biti zasnovana na svakoj procesnoj povredi. 2.stepeni postupak tek treba da pokaze kakav je njen znacaj. Zalbeni razlog moze biti svaka povreda, pa i ona za koju se u instancionom postupku utvrdi da nije ili nije mogla uticati na zakonitost presude. Do ukidanja presude, meutim, moze doi samo pod uslovom da se dokaze postojanje veze izmeu povrede i eventualne nezakonitosti presude. U drugom slucaju, radi se o (relativno) bitnim povredama parnicnog postupka. B) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka Procesni i pravnopoliticki sadrzaj odreenih odredaba parnicnog postupka rezultirao je znatno ostrijim sankcionisanjem njihovih povreda. Povrede dobijaju apsolutan karakter. Sud se ne upusta u ispitivanje da li je povreda u konkretnom slucaju mogla negativno uticati na zakonitost presude (ne utvruje se postojanje kauzalne veze). Smatra se da samo postojanje povrede takvog (apsolutnog) karaktera rezultira navedenom posledicom. Za razliku od relativno bitnih povreda, ove povrede su, razumljivo, taksativno odreene odredbom ZPP-u.

Apsolutna bitna povreda postoji u sledeim slucajevima:

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) nepropisno sastavljen sud, povreda pravila o izuzeu sudije i porotnika; povreda pravila o apsolutnoj nadleznosti (ne spada u sudsku nadleznost); odluceno o zahtevu po tuzbi podignutoj posle zakonom propisanog roka; povreda pravila o relativnoj nadleznosti (stvarno nadlezan visi sud iste vrste ili sud druge vrste); odluka suda zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka; protivno odredbama ZPP-u, sud doneo presudu zbog propustanja, na osnovu priznanja ili odricanja; ako stranci, nezakonitim postupanjem nije data mogunost raspolaganja pred sudom (nacelo neposrednosti, nacelo obostranog saslusanja stranaka, nacelo kontradiktornosti); 8) povreda pravila o upotrebi jezika i pisma u postupku (sud odbio zahtev stranke); 9) povreda pravila o parnicnoj sposobnosti stranaka, pravila o zastupanju stranaka; 10) ne bis in idem (odluceno o zahtevu o kome je ve pravosnazno presueno ili o kome je ve zakljuceno sudsko poravnanje ili ve tece parnica); 11) povreda nacela javnosti; 12) povreda pravila o obliku i sadrzaju presude (nerazumljiva presuda, protivrecna, nejasna, neobrazlozena). Pored ovih taksativno navedenih, prihvaeno je da i prekoracenje tuzbenog zahteva (i kvalitativno i kvantitativno) jeste apsolutna bitna povreda odredaba parnicnog postupka. Sve navedene povrede se mogu grubo razvrstati u tri osnovne grupe: povrede pravila o procesnim pretpostavkama; povrede pravila o nacelima postupka; povrede pravila o odlucivanju, s tim sto neke mogu pripadati razlicitim grupama. 213

2.stepeni sud o postojanju ovih (apsolutno bitnih povreda vodi racuna po sluzbenoj duznosti, bez obzira da li je zalilac pravnim lekom naveo njihovo postojanje, izuzev tri povrede: 1. povreda odredaba o mesnoj nadleznosti; 2. povreda odredbe o pravu stranke na upotrebu svog jezika i pisma u postupku; 3. povreda pravila o obavezi suda da odlucuje u granicama tuzbenog zahteva. O ovim povredama 2.stepeni sud odlucuje iskljucivo po predlogu zalioca 2. Pogresno ili nepotpuno utvreno cinjenicno stanje Razlog za podnosenje zalbe se odnosi na povredu obaveze 1.stepenog suda da tacno utvrdi sve relevantne cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, kao i drugih zahteva istaknutih u postupku. Povreda moze imati dva osnovna oblika: A) pogresno utvreno cinjenicno stanje i B) nepotpuno utvreno cinjenicno stanje pogresno utvreno cinjenicno stanje Cinjenicno stanje pogresno je utvreno ako je 1.stepeni sud izveo pogresan zakljucak o postojanju neke bitne cinjenice, a ona ne postoji, i obrnuto ili je neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. Pogresno utvreno cinjenicno stanje moze biti posledica pogresne ocene dokaza. 1.stepeni sud izvrsi pravilan izbor bitnih (relevantnih) cinjenica, pravilan izbor dokaznih sredstava, ali je, po izvedenom dokazivanju, netacno zakljucio o njihovom postojanju (cinjenica). Ovde postoji mogunost meritornog odlucivanja 2.stepenog suda i preinacenja pobijane presude. Pogresno utvreno cinjenicno stanje moze biti i posledica pogresnog izbora dokaznih sredstava. Tada 2.stepeni sud mora ukinuti presudu i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno suenje, jer nema ovlasenje da u instancionom postupku utvruje cinjenicno stanje izvoenjem onih dokaza koji nisu bili upotrebljeni u 1.stepenom postupku. nepotpuno utvreno cinjenicno stanje Cinjenicno stanje je nepotpuno utvreno ako je parnicni sud propustio da utvrdi sve cinjenice koje su relevantne (bitne) za donosenje 1.stepene presude. ZPP naglasva ­ da nepotpuno utvreno cinjenicno stanje postoji i kad na to ukazuju i nove cinjenice i novi dokazi. U ovom slucaju 2.stepeni sud ukida presudu i predmet vraa 1.stepenom sudu na ponovno odlucivanje. O postojanju ovog zalbenog razloga 2.stepeni sud ne vodi racuna po sluzbenoj duznosti. Oficijelna ovlascenja suda, ipak, nisu ni sasvim iskljucena. 3. Pogresna primena materijalnog prava Pogresna primena materijalnog prava postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Dakle, dva vida: a) sud nije primenio odgovarajuu pravnu nornu (sumpsumciona greska) i b) sud je ispravno zakljucio koju pravnu normu treba primeniti, ali ju je na pogresan nacin tumacio i razumeno (interpretaciona greska) 214

To rezultira i razlicitim procesnim posledicama: U prvom slucaju (sumpsumciona greska), to redovno ima za posledicu da nisu utvrene bitne (relevantne) cinjenice sa stanovista pravne norme koju je, prema misljenju 2.stepenog suda trebalo primeniti. To dalje znaci da se pobijana presuda mora ukinuti i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno suenje. U slucaju interpretacione greske bitno je smanjena mogunost istovremenog pojavljivanja nedostatka cinjenicne prirode. 1.stepeni sud je tacno odredio relevantnu normu. Prema njoj je utvrivao cinjenicno stanje, ali je pogresno razumeo pravnu normu. U ovom slucaju 2.stepeni sud ima uslove da sam reaguje i odluci u meritumu. O ovom zalbenom razlogu 2.stepeni sud vodi racuna ex-officio. nove cinjenice i dokazi (beneficium novorum). Pravni lek moze biti zasnovan i na novim cinjenicama i dokazima. Svrha ovog razloga je u tome da ukaze na to da je cinjenicno stanje u pobijanoj presudi pogresno ili nepotpuno utvreno. * Jedni procesni sistemi 2.stepeni postupak ogranicavaju na kontrolu zakonitosti rada 1.stepenog suda i nije dopusteno isticanje novih cinjenica i dokaza. * U onim sistemima u kojim 2.stepeni postupak omoguuje ponovno raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu nije zabranjeno isticanje novih cinjenkica i dokaza. Cak i isticanje novih zahteva. * Nove cinjenice i dokazi dopusteni su i u nasem pravu, ali instancioni postupak ima kontrolnu funkciju (ne moze se ponovo raspravljati). Pojam obuhvata samo one cinjenice i dokaze koji se ticu osnovanosti tuzbenog zahteva. Nisu obuhvaene cinjenice i dokazi koji se odnose na odreena procesna pitanja. Cinjenica je nova ako nije bila istaknuta u 1.stepenom postupku. Dopusteno je isticati samo one cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave (proizilazi iz kontrolne funkcije 2.stepenog postupka u nasem pravu). Nove cinjenice ne mogu biti takve da dovode do preinacenja tuzbenog zahteva, jer je preinacenje tuzbe dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. Izricito je zabranjeno isticanje prigovora procesne kompenzacije koji nije bio upotrebljen u 1.stepenom postupku. U svakom slucaju, zabranjeno je isticanje novih zahteva. Izuzetak cini zahtev za naknadu parnicnih troskova nastalih povodom zalbe. Dokaz je nov ako nije bio predlozen u 1.stepenom postupku. Pod njim se podrazumevaju dokazi koji su predlozeni za utvrivanje novih cinjenica, ali i dokazi koji se odnose na cinjenice istaknute i dokazivane u 1.stepenom postipku. Pravo na isticanje novih cinjenica i novih dokaza ima samo savestan zalilac. On mora uciniti verovatnim da ih, bez svoje krivice, nije mogao izneti, odnosno predloziti do zakljucivanja glavne rasprave. Sud e, prema potrebi, sprovesti uviaj radi provere istinitosti navoda zalioca. Ne moze se isticati ni prigovor zastarelosti. Napomena: 2.stepenim sudovima ­ beneficium novorum ­ treba samo izuzetno dozvoliti. Ako su usled iznosenja novih cinjenica i predlaganja novih dokaza, nastali troskovi u postupku povodom zalbe, ove e troskove, nezavisno od ishoda spora nadoknaditi zalilac koji ih je predlozio. ogranicenje zalbenih razloga

215

Presude zasnovane na disponiranju stranaka predmetom spora, priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva, ne mogu biti pobijane, iz svih navedenih tazloga. Konkretnim disponiranjem, stranka je odredila sadrzaj pravne zastite, oslobaajui sud obaveze utvrivanja cinjenicnog stanja i primene materijalnog prava. Zato je iskljucena mogunost da se 1.stepenom sudu pripisu greske u suenju. Od svih zalbenih razloga, ove dve presude je mogue pobijati, zbog gresaka u postupku izrazenih u vidu apsolutnih bitnih i relativnih bitnih povreda odredaba postupka. Ove dve presude, zalilac koji je preduzeo odreeno raspolaganje, moze pobijati, zato sto je izjava o priznanju ili o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare(mane volje). Presuda zbog propustanja se ne moze pobijati zbog pogresno ili nepotpuno utvrenog cinjenicnog stanja. Presuda u sporovima male vrednosti ne moze se pobijati zbog pogresno i nepotpuno utvrenog cinjenicnog stanja, ali ni zbog relativno bitnih povreda odredaba postupka. Razlog: Efikasnije i ekonomicnije resavanje sporova. U svim ovim slucajevima ogranicenje zalbenih razloga, rezultira zabranom isticanja novih cinjenica i dokaza. Isticanje razloga zbog kojeg se odreena presuda ne moze pobijati, nema za posledicu odbacivanje pravnog leka kao nedopustenog. Zabrana je ogranicena na nedopustenost zalbenih razloga, cinei nedopustenim upustanje instancionog suda u njihovo postojanje. Ako je pravni lek zasnovan samo na nedozvoljenim razlozima, 2.stepeni sud ga ne odbacuje, ali se ogranicava na utvrivanje onih razloga o kojim vodi racuna po sluzbenoj duznosti. 93. GRANICE ISPITIVANJA PRESUDE POBIJANE ZALBOM Nacelo dispozicije prate znacajna oficijelna ovlasenja 2.stepenog suda. Do pokretanja postupka dolazi po inicijativi stranke ili drugog ovlasenog lica. Do okoncanja postupka, takoe, moze doi po inicijativi podnosioca, povlacenjem pravnog leka. U svemu ostalom oficijelna ovlasenja suda su siroka, doduse i nesto suzena novim ZPP-u. 2.stepeni sud ispituje 1.stepenu presudu u onom delu u kome se pobija zalbom. Meutim, ako se iz zalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija. 2.stepeni sud e uzeti da se presuda pobuja u delu u kome stranka nije uspela u parnici. 2.stepeni sud ispituje 1.stepenu presudu u granicama razloga navedenih u zalbi. Ali, takoe, pazi po sluzbenoj duznosti na odreene apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava. Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka na koje 2.stepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti su odredbe: - o sastavu suda; - o sudiji (izuzetog ili iskljucenog); - o apsolutnoj nadleznosti; - o nezakonitom raspolaganju; - o onemoguenju raspravljanja; - o stranackoj sposobnosti i zastupanju. Na sve ostale apsolutne bitne povrede odredaba parnicnog postupka, sud vodi racuna samo po predlogu podnosioca (zalioca). Isto vazi i za postojanje prekoracenja tuzbenog zahteva. 2.stepeni sud, pazi, po sluzbenoj duznosti samo da li se nedostaci odnose na stranku koja se zalila. 216

Ako je u zalbi formulisan predlog u pogledu sadrzaja i vrste odluke koja se zahteva od 2.stepenog suda, sud ovim predlogom nije vezan. Moze preinaciti pobijanu presudu, kada je trazeno ukidanje, a ukinuti je kada je zahtevano preinacenje. Kada zalba sadrzi razloge zbog kojih se odreena presuda ne moze pobijati, 2.stepeni sud njima nije vezan. A ako sadrzi samo nedopustene razloge, 2.stepeni sud je ne odbacuje, ve se ogranicava na utvrivanje onih razloga o kojima vodi racuna po sluzbenoj duznosti. 94. POSTUPAK I ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ZALBI PROTIV PRESUDE

Postupak po zalbi se odvija u dva dela: 1) pred sudom koji je doneo pobijanu presudu; i 2) pred sudom 2.stepena. Postupak pred 1.stepenim sudom sluzi utvrivanju postojanaja predpostavki od kojih zavisi dopustenost zalbe. Ako je odgovor potvrdan, postupak delimicno ima i pripremnu funkciju. Deo postupka pred 2.stepenim sudom odnosi se na odlucivanje o osnovanosti pravnog leka, ali sasvim ne iskljucuje odlucivanje o dopustenosti zalbe.

1.

Postupak pred 1.stepenim sudom

Zalba se podnosi sudu koji je izrekao 1.stepenu presudu (u dovoljnom broju primeraka). Po prijemu zalbe, predsednik vea toga suda, pristupa ispitivanju blagovremenosti, potpunosti i dopustenosti pravnog leka. U slucaju negativnog odgovora, predsednik vea zalbu odbacuje resenjem. Ako je odgovor pozitivan, primerak zalbe 1.stepeni sud dostavlja protivnoj stranci, koja moze u roku od 8 dana, od prijema zalbe, podneti tom sudu, odgovor na zalbu. Primerak odgovora na zalbu 1.stepeni sud dostavlja zaliocu. Neblagovremeno podnet odgovor na zalbu se ne odbacuje nego se dostavlja 2.stepenom sudu koji ga uzima u obzir, ako je to mogue. Po prijemu odgovora na zalbu ili po proteku roka za odgovor na zalbu, 1.stepeni sud zalbu i odgovor na zalbu (ako je podnesen) sa svim spisima dostavlja 2.stepenom sudu. Ako se u zalbi navodi da su u 1.stepenom postupku ucinjene povrede odredaba parnicnog postupka, predsednik vea 1.stepenog suda mora dati objasnjenje povodom navoda iz zalbe, a po potrebi i sprovesti izviaje radi provere njihove istinitosti. Razlog: Sto efikasnije voenje postupka pred 2.stepenim sudom. 2. Postupak pred sudom 2.stepena

Ovo je deo postupka rezervisan za raspravljanje i odlucivanje o osnovanosti zalbe i zakonitosti pobijane presude. No, i u ovom delu postupka je mogue odlucivanje o dopustenosti zalbe i odbacivanje pravnog leka (ako svoj posao nije dobro obavio 1.stepeni sud). Kada se spisi predmeta dostave 2.stepenom sudu, predsednik zalbenog vea odreuje sudiju izvestioca. Izvestilac ima zadatak da se blize upozna sa predmetom i pripremi (usmeno ili pismeno) izvestaj veu, radi razmatranja predmeta. U tom cilju, ovlasen je da zahteva izvestaj 1.stepenog suda o postojanju britnih povreda odredaba parnicnog postupka, kao i da trazi, radi utvrivanja tih povreda, sprovoenje izviaja. 217

2.stepeni sud, po pravilu, o zalbi odlucuje bez rasprave. Usmenu raspravu zakazuje samo izuzetno: kad nae da je radi pravilnog utvrivanja cinjenicnog stanja potrebno ponoviti ve izvedene dokaze; kada je u istoj parnici 1.stepena presuda ve jedan put ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogresnom i nepotpunom utvrenom cinjenicnom stanju ili su u postupku pred 1.stepenim sudom ucinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vestaci za koje sud odluci da se saslusaju. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud e odluciti o zalbi i doneti odluku uzimajui u obzir narocito ono sto je izneto u zalbi i u odgovoru na zalbu (ako je podnesen). Rasprava pocinje izvestajem sudije izvestioca, koji izlaze stanje stvari ne dajui svoje misljenje o osnovanosti zalbe. Posle toga cita se presuda ili deo presude koji se pobija zalbom, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred 1.stepenim sudom. Onda zalilac obrazlaze svoju zalbu, a protivna strana odgovor na zalbu. Stranke na raspravi mogu iznositi nove cinjenice i dokaze, uz uslov da to ucine verovatnim, da ih, bez svoje krivice, nisu mogle izneti, odnosno predloziti do zakljucenja glavne rasprave. Ne moze se nastaviti raspravljanje po novim dokazimai predlozima, ve samo po onim koji su ve bili predlozeni. Odredbe o raspravi i postupku pred 1.stpenim sudom shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred 2.stepenim sudom. Prema ZPP-u, 2.stepeni sud moze u sednici vea ili na osnovu odrzane rasprave: 1) odbaciti zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu; 2) odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi 1.stepenu presudu; 3) ukinuti presudu i uputiti predmet 1.stepenom sudu na ponovno suenje; 4) ukinuti 1.stepenu presudu i odbaciti tuzbu; 5) preinaciti 1.stepenu presudu i odluciti o zahtevima stranaka. On moze ukinuti 1.stepenu presudu i samo u pogledu iznosa tuzbenog zahteva, a ne i osnova: (uvedena je neka vrsta 2.stepene meupresude). 2.stepeni sud nije vezan predlogom tuzbe. Prema prirodi odlucivanja 2.stepena odluka moze biti u formi presude ili resenja. Odluke kojima se ukida pobijana presuda ili odbacuje pravni lek imaju procesnopravni karakter i donose se u formi resenja. Izrazavaju kasatorna ovlasenja 2.stepenog suda. Odluke kojima se odlucuje u meritumu (odluka o odbijanju zalbe kao neosnovane i odluka o preinacenju presude) donosi se u formi presude. U ovom slucaju odluka izrazava reviziona ovlasenja suda viseg ranga: 1) neblagovremenu, nepotpunu ili nedopustenu zalbu, 2.stepeni sud odbacuje resenjem. Ovu odluku, pre svega, donosi 1.stepeni sud. Odlucivanje 2.stepenog suda poprima supsidijarni (rezervni) karakter, jer je ograniceno na slucajeve kada je 1.stepeni sudija pogresno zakljucio da je zalba dopustena. 2) Odluka o odbijanju zalbe kao neosnovane i potvrivanju 1.stepene presude, rezultat je kontrole osnovanosti prvnog leka. 2.stepeni sud donosi ovu odluku kada utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni oni razlozi o kojima vodi racuna po sluzbenoj duznosti. O odbijanju zalbe odlucuje se novom presudom. Odluka ima meritoran karakter. 3) Do ukidanja presude i vraanja predmeta 1.stepenom sudu na ponovno suenje dolazi zbog postojanja odreenih bitnih povreda odredaba parnicnog postupka i nedostataka u cinjenicnom stanju, 218

na kojima je zasnovana ukinuta presuda. Odlucuje se resenjem. Postojanje relativno bitnih povreda redovno ima za posledicu ovu vrstu odlucivanja. Kada je u pitanju postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, one moraju biti takve da ne predstavljaju smetnju koja cini nedopustenim voenje postupka i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. Ako se apsolutno bitna povreda parnicnog postupka odnosi na: povredu pravila o stranackoj i parnicnoj sposobnosti ili odredaba o zastupanju stranaka, do ove odluke dolazi, samo pod uslovom da je povredu mogue otkloniti ili je ve sanirana. Do ove vrste odlucivanja dovodi i kvalitativno prekoracenje tuzbenog zahteva. Kada je u pitanju kvantitativno prekoracenje tuzbenog zahteva, 2.stepeni sud e ukinuti 1.stepenu presudu u delu u kome je prekoracen tuzbeni zahtev. Do ukidanja presude i vraanja predmeta 1.stepenom sudu dolazi i zbog nedostataka u cinjenicnom stanju. Odnosno, zbog novih cinjenica i novih dokaza, a radi pravilnog utvrivanja cinjenicnog stanja. Ovu odluku (resenje), 2.stepeni sud e doneti i kad je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje bilo nepotpuno utvreno. Postupak se vraa u stadijum glavne rasprave onom 1.stepenom veu koje je donelo ukinutu presudu. Ako posumnja u objektivnost tog vea, 2.stepeni sud odreuje da se nova rasprava odrzi pred drugim veem. Ako je presuda ukinuta zbog relativne nenadleznosti, predmet se vraa nadleznom sudu. U obrazlozenju presude, odnosno resenja, 2.stepeni sud treba da ceni zalbene navode od znacaja i da navede razloge koje je uzeo po sluzbenoj duznosti. Ako presudu ukida 2.stepeni sud e, zavisno od razloga ukidanja, u obrazlozenju navesti: sve odredbe koje su povreene, u cemu se povrede sastoje i sve uocene nedostatke od uticaja na donosenje pravilne odluke; odnosno, navese u cemu se sastoje nedostaci i zasto su nove cinjenice i dokazi vazni i od uticaja za donosenje pravilne odluke; odnosno, ukazae zasto su nove cinjenice i dokazi od uticaja za donosenje pravilne odluke. 4) 2.stepeni sud, resenjem, ukida 1.stepenu presudu i odbacuje tuzbu u slucaju postojanja onih procesnih smetnji (apsolutno bit. povr. odred. p.post.), koje cine nedopustenim voenje parnicnog postupka i odlucivanje o tuzbenom zahtevu: a) apsolutna nenadleznost; b) litispendencija i presuena stvar; c) odluceno o zahtevu po tuzbi koja je podneta posle zakonom propisanog roka; d) ako postoji neki neotklonjiv nedostatak u stranackoj ili parnicnoj sposobnosti ili u zastupanju stranaka. 5) Preinacenje presude znaci njeno ukidanje i istovremeno donosenje nove odluke o tuzbenom zahtevu. Razlozi: a) ako je na osnovu rasprave utvrdio drugacije cinjenicno stanje nego ono u 1.stepenoj presudu; b) ako je 1.stepeni sud pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka 1.stepenog suda je zasnovana iskljucivo na tim dokazima; c) ako je 1. stepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica, a na tim cinjenicama je zasnovana presuda; 219

d) ako smatra da je cinjenicno stanje u 1.stepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je 1.stepeni sud pogresno primenio materijalno pravo; e) ako utvrdi da je 1.stepenom presudom kvantitativno prekoracen tuzbeni zahtev. Donosenje meritorne odluke od strane 2.stepenog suda, ne ugrozava kontrolnu funkciju instancionog suda, jer se on nalazi u istom polozaju u kojem je bio 1.stepeni sud. Nova presuda nije zasnovana na drugacijoj cinjenicnoj osnovi u odnosu na 1.stepenu. Ovo se odnosi na razloge pod (b) i (c). Zabrana je izricito formulisana: " Drugostepeni sud ne moze preinaciti presudu na stetu stranke koja se zalila, ako je samo ona izjavila zalbu"(reformatio in peius). Dodatno tumacenje: 2.stepeni sud moze dosuditi manje ili sasvim odbiti ono sto je zahtevano zalbom, ali ne moze dosuditi manje od onog sto je dosudio 1.stepeni sud. Donosenje i sadrzaj 2.stepene odluke Primenjuju se ista pravila kao ona sto se odnose na 1.stepenu presudu. U obrazlozenju presude, odnosno resenja, visi sud ceni zalbene navode koji su od znacaja za donosenje presude. Navodi i razloge koje je uzeo u obzir po sluzbenoj duznosti. ( dalje o obrazlozenju: kraj prethodne i pocetak ove strane). Po donosenju presude, 2.stepeni sud je duzan vratiti spise 1.stepenom sudu u roku od 30 dana, od dana donosenja odluke (da dovoljnim brojem prepisa za stranke ili druga zainteresovana lica). 1.stepeni sud je duzan da odmah po prijemu resenja 2.stepenog suda zakaze rociste za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema resenja 2.stepenog suda. Prvostepeni sud je duzan da izvede sve parnicne radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom resenju. *************** *************** ************** REZIME( O ZALBI): Nacelo dispozicije stranaka dolazi do punog izrazaja i u odredbama vezanim za ovaj institut. Naime, u zalbi se mogu iznositi nove cinjenice i predlagati novi dokazi, samo ako zalilac ucini verovatnim da ih, bez svoje krivice, nije mogao izneti, odnosno predloziti do zakljucenja rasprave(clan 359, stav 1. ZPP). Vise se ne mogu u zalbi iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor (stav3. ZPP). Ove novine e spreciti dosadasnje zloupotrebe procesnih ovlasenja. Razlozi zbog kojih se presuda moze pobijati nisu izmenjeni, ali kada su u pitanju bitne povrede, koje se odnose na svojstvo stranke i zastupanje, one se sada moraju odnositi na stranku koja se zali. Sastav suda i sudije spojeni su u jednu tacku i dopunjeni u skladu sa institutima iskljucenja i izuzea. Nadalje, sadrzina tacke 12, clana 361. ZPP, koja govori o nedostacima presude, zbog kojih se ona ne moze ispitati, zbog tacno nabrojanih razloga, vise ne predstavlja apsolutno bitnu povredu, zbog koje se presuda mora ukinuti. Uvedeni su rokovi od 8 dana za dostavljanje spisa sa odlukom prvostepenog suda drugostepenom sudu, kada su ispunjeni uslovi predvidjeni odredbom clana 367, stav 1. ZPP. Jedna od najbitnijih izmena, sadrzana u clanu 369, stav 2. ZPP, odnosi se na obavezu drugostepenog suda da zakaze raspravu i odluci o zalbi i zahtevima stranaka, kada je u istoj parnici prvostepena presuda ve bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogresno i nepotpuno utvrdjenom cinjenicnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom ucinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. Pri ovakvom zakonskom ovlasenju sudova, stranke sada sasvim sigurno imaju izvestan kraj postupanja u resenju spornog odnosa. 220

Nadalje, sa sigurnosu e moi da se utvrdi da li u konkretnom slucaju prvostepeni sud nije postupao po nalozima drugostepenog suda, prilikom prvog ukidanja ili u drugostepenoj odluci nalozi nisu dati adekvatno i ne sadrze sve sto je potrebno navesti u smislu odredbe clana 382, stavovi 2. i 4. ZPP. Pored efikasnijeg sudjenja, izbei e se zloupotrebe procesnih ovlasenja i mnogo objektivnije utvrditi strucnost i savesnost sudskog kadra. Uvedena je obaveza drugostepenog suda da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donosenja odluke (clan 383. ZPP), a prvostepenog suda da, po prijemu resenja drugostepenog suda zakaze rociste za glavnu raspravu u roku od 30 dana od dana prijema resenja drugostepenog suda (clan 384. stav 1. ZPP). Rasprava pred drugostepenim sudom po zalbi odrzae se i ako izostane jedna ili obe strane, koje su uredno pozvane, a cinjenice i dokazi se mogu iznositi pred sudom samo u okviru ovlasenja iz clana 359. ZPP, ako ih bez svoje krivice nije mogao izneti tj. predloziti do zakljucenja glavne rasprave. Novina je i da drugostepeni sud presudu moze ukinuti samo u pogledu iznosa tuzbenog zahteva, ako nadje da u pogledu osnova ne ostoje razlozi za ukidanje odluke.Ovo e doneti veu pravnu sigurnost strankama i sudjenje uciniti ekonomicnijim, jer e se izbei ponovna utvrdjenja ili vestacenja vezana za osnov. U slucaju prekoracenja, kad je dosudjeno vise od trazenog, presuda e se samo ukinuti u ovome delu, a ako je odluceno o necem drugom u odnosu na trazeno, presuda se ukida i vraa na ponovno sudjenje. Tako je u potpunosti razgraniceno postupanje suda zbog prekoracenja u pogledu visine zahteva od prekoracenja u pogledu samog zahteva. 95. ZALBA SA ALTERNATIVNIM PREDLOGOM ZA REVIZIJSKO ODLUCIVANJE ( DIREKTNA REVIZIJA)

Ovo je: - devolutivan; - ogranicen; - dvostran; - suspenzivan pravni lek Ovo je pravni lek sa dvostranom pravnom prirodom jer u sebi sadrzi i zalbu i reviziju. Samim tim, ona moze biti u zavisnosti od ispunjenih uslova, vanredan ili redovan pravni lek. Te dve mogunosti su alternativno postavljenje, pa ukoliko su ispunjeni zakonom predvieni uslovi, onda je to vanredan pravni lek (direktna revizija), a ako nisu, onda je to redovan pravni lek (zalba protiv presude). Protiv 1.stepene presude protiv koje je dozvoljena revizija, stranke mogu izjaviti zalbu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ako stranka u zalbi predlozi da o ovom leku odlucuje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se sa tim slozi (saglasi). Presuda se moze pobijati ovim pravnim lekom ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) da je u pitanju parnica u kojoj je dopustena revizija; 2) da obe strane zastupa advokat; 3) da se stranke saglase; i 4) da je u pitanju vei broj predmeta. Pravni lek je dopusten protiv 1.stepene presude.

221

Zalba se izjavljuje sudu koji je izrekao 1.stepenu presudu (u dovoljnom broju primeraka). Zalbu 1.stepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obavestenje da se u odgovoru na zalbu moze saglasiti da o ovoj zalbi odlucuje Vrhovni sud Srbije. 1.stepeni sud e po prijemu odgovora na zalbu, ukoliko je zalba blagovremena, potpuna i dopustena, dostaviti zalbu i odgovor na zalbu sa svim spisima 2.stepenom sudu. 2.stepeni sud e ako ne odbaci zalbu, predmet dostaviti Vrhovnom sudu Srbije. 1.stepeni sud posto ispita gore navedene uslove, predmet upuuje Vrhovnom sudu Srbije koji e, u veu od 3-oje sudija odlucivati o dopustenosti pravnog leka direktne revizije, odnosno, ispituje da li su ispunjeni formalni uslovi. Ako se stranka: - u odgovoru na zalbu ne saglasi da o izjavljanom pravnom leku neposredno odlucuje vrhovni sud Srbije, ili - stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku, 2.stepeni sud odlucie o zalbi na 1.stepenu presudu po opstim pravilima. Ako se protivna stranka saglasi da o pravnom leku odlucuje Vrhovni sud Srbije, Vrhovni sud Srbije prihvati da o njemu odlucuje, zbog ujednacenja sudske prakse, zauzimanjem stava o nekom pravnom pitanju, smatra se da je zalba protiv 1.stepene presude povucena. O osnovanosti ovog pravnog leka odlucuje vee sastavljeno od 5 sudija. Na ovaj nacin, presuda se moze pobijati samo zbog: 1. pogresne primene materijalnog prava i 2. apsolutno bitne povrede odredaba postupka, koje se ticu nezakonitog raspolaganja stranaka. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. Odluka se donosi u roku od 3 meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije moze odbiti ovaj pravni lek i potvrditi 1.stepenu presudu ili preinaciti 1.stepenu presudu (usvajanjem zalbe). Zakljucak: XXVIII glava uvodi novi vanredni pravni lek, poznat u uporednom pravu, ciji osnov se moze nai i u preporuci P(84) 5, glava IV, stav 7, tacka d.Svoje opravdanje nalazi u potrebi za ujednacavanjem sudske prakse, razmatranjem nekog spornog pitanja, koje je bitno u konkretnoj situaciji, pre svega za nekog od ucesnika u postupku. Nalazenjem sporazuma stranaka da preskoce redovni pravni lek, zalbu i direktno se obrate Vrhovnom sudu i u mnogo kraem vremenskom periodu dodju do njegovog pravnog stanovista, omogui e strankama u postupku da se opredele u postupanjima za eventualne budue parnice. Procedura je propisana odredbama clanova 389-393.ZPP, a u slucaju da Vrhovni sud Srbije utvrdi da nema uslova da postupa po ovome pravnom leku, postupak e se nastaviti po pravilima za zalbeni postupak. Ovaj pravni lek e svoju primenu najcese nai kod pravnih lica, koja imaju vei broj moguih parnica, pri cemu e odluka po direktnoj reviziji opredeliti tuzioca da li da udje u spor. Zakon donosi i novinu, koja se odnosi na funkcionisanje apelacionog suda. On e imati ovlasenja da dozvoli reviziju i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom i kad je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa, ujednaci sudska praksa ili je neophodno novo tumacenje prava (clan 395. ZPP). Ova odredba primenjivae se tek kad pocne rad apelacionih sudova. Pri postupku revizije predvidjeni su rokovi u kojima se mora postupati u pojedinim fazama, radi efikasne procedure (clan 402. zpp) 222

Revizijski sud nee obrazlagati presudu u kojoj se ponavljaju zalbeni razlozi, jer se ne bi postiglo novo tumacenje prava, niti doprinelo ujednacenju tumacenja prava (clan 405, stav 2. ZPP). Takva odredba u smislu preporuka Saveta Evrope svakako e omoguiti da se sudije kasacionog suda rasterete bespotrebnog ponavljanja istih ili slicnih pravnih obrazlozenja. 96. REVIZIJA PROTIV PRESUDE Revizija protiv presude je: 1. vanredan; 2. nesuspenzivan; 3. najcese devolutivan; 4. ogranicen i 5. dvostran pravni lek, koji je dopusten protiv pravosnaznih 2.stepenih presuda. Prihvaena je tzv."zabrana preskakanja instanci". Revizija je dozvoljena ako je predhodno bila izjavljena zalba o kojoj je 2.stepeni sud odlucio presudom (izuzetak: ,,tzv.direktna revizija"). Revizija je devolutivan pravni lek. O reviziji odlucuje Vrhovni sud Srbije. Mada, do pocetka rada Apelacionih sudova, kada u prvom stepenu odlucuje nadlezni okruzni sud, revizija ima svojstvo remonstrativnog pravnog leka. Revizija je dopustena protiv presuda koje su ve stekle pravosnaznost, tako da, po definiciji, ne moze imati suspenzivno dejstvo. ZPP ­ posebno naglasava da revizija ne zadrzava izvrsenje pravosnazne (kondemnatorene) presude protiv koje je izjavljena. Ogranicenost revizije dvojako je izrazena. Ogranicenja se odnose na pobijanje odreenih 2.stepenih presuda. Revizioni razlozi su, takoe, ograniceni. Ima obelezje dvostranog pravnog leka. Primerak blagovremene, potpune i dopustene revizije dostavlja se protivnoj stranci, koja u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnog leka moze dati odgovor. Dopustenost revizije Revizija nije dopustena protiv pravosnaznih presuda donesenih u 1.stepenu (izuzetak: direktna revizija). Nije dopustena ni protiv presuda donetih: 1) u sporovima male vrednosti; 2) u sporovima zbog smetanja drzavine; 3) kao i protiv presude u bracnim sporovima. Nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrsenje neke druge cinidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnazne presude ne prelazi 500.000,00 dinara. Nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev ne odnosi na potrazivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrsenje neke druge cinidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.00,00 dinara. Meutim, u odreenim sporovima revizija je dopustena bez obzira na vrednost predmeta spora: 1. 2. u parnici o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanje; u sporovima o pravu na naknadu stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja; 223

3.

4.

u imovinskim sporovima nastalim iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata i radnji kojim se pravna i fizicka lica zavisno od sedista, odnosno prebivalista, stavljaju u neravnopravan polozaj na jedinstvenom trzistu ili se na drugi nacin narusava jedinstvo trzista, ukljucujui i parnicu o naknadi stete tim prouzrokovane; u sporovima protiv autorskog prava, zastite i upotrebe pronalazaka i tehnickih unapreenja, uzoraka, modela i zigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistickog ponasanja ­ kad se odnose na imovinskopravni zahtev.

Neblagovremenu reviziju (rok od 30 dana od dana dostavljanja presude) odbacuje predsednik vea 1.stepenog suda, bez odrzavanja rocista. Revizija mora (isto kao zalba) da sadrzi: 1) oznacenje presude koja se pobija; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3) razloge revizije i 4) potpis podnosioca Pod brojem 1 i 4 su nuzni elementi, stavke pod brojem 2 i 3 su fakultativni elementi. Ako ne sadrzi nuzne elemente, odbacie se 1.stepeni sud. Revizija se ne moze izjaviti: - ako je izjavilo lice koje nije ovlaseno na podnosenje revizije; - ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat; - ako je izjavilo lice koje je odustalo od revizije; - ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije; - ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moze podneti. Razlozi za podnosenje revizije Bitno obelezje revizije je sto se po ovom pravnom leku, kontrola pobijane presude ogranicava na pravna pitanja. Revizija se moze izjaviti: zbog apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, osim one o relativnoj nadleznosti; ako je sud u toku postupka nepravilno primenio ili nije primenio neku odredbu ZPP-u, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude; zbog pogresne primene materijalnog prava; zbog prekoracenja tuzbenog zahteva, ali samo ako je ta povreda ucinjena u postupku pred 2.stepenim sudom.

Postojanje ostalih, relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, moze imati znacaj razloga za izjavljivanje revizije, ali pod uslovom da je ova povreda nastala u postupku pred 2.stepenim sudom. Revizija se ne moze izjaviti zbog pogresno i nepotpuno utvrenog cinjenicnog stanja. Ne mogu se isticati nove cinjenice i novi dokazi. Granice ispitivanja presude pobijane revizijom Revizija jeste ogranicen pravni lek, meutim, i u tim granicama revizioni sud raspolaze znatnim ofcijenim ovlasenjima. Do pokretanja postupka dolazi po inicijativi advokata stranke. 224

Povlacenjem revizije moze doi do okoncanja, na inicijativu istog subjekta. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. No, sud, po sluzbenoj duznosti pazi na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka, koja se odnosi na stranacku sposobnost i zastupanje, kao i na pravilnu primenu mateijalnog prava. Revizioni sud, po sluzbenoj duznosti, pazi samo ako se nedostaci odnose na stranku koja je izjavila reviziju. Ako je u reviziji formulisan predlog u pogledu sadrzaja, vrste odluke koja se zahteva od revizionog suda, sud ovim predlogom nije vezan. Pobijanu presudu moze preinaciti, iako je trazeno ukidanje i obrnuto. Ako revizioni sud utvrdi da revizija sadrzi samo nedopustene razloge, revizioni sud je ne odbija, ve se ogranicava na utvrivanje onih razloga o kojima vodi racuna ex-officio. Tek, ako nema ni takvih razloga, revizioni sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu. Postupak po reviziji Deo postupka se odvija pred sudom koji je izrekao 1.stepenu presudu. Njemu se i podnosi revizija. Funkcija ovog suda je da ispita postojanje pretpostavki od kojih zavisi dopustenost revizije i preduzima radnje za sto uspesniju pripremu postupka. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacuje predsednik vea 1.stepenog suda bez odrzavanja rocista. Ako ispunjava uslove, revizija se dostavlja protivnoj stranci i javnom ruziocu nadleznom za podizanje zahteva za zastitu zakonitosti, u roku od 8 dana. Javnom tuziocu dostavlja i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena. Protivna stranka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije 1.stepenom sudu, moze podneti odgovor na reviziju. Po prijemu odgovora ili isteku roka za odgovor, predsednik vea 1.stepenog suda, reviziju i odgovor na reviziju, dostavlja sa svim spisima revizijskom sudu, preko 2.stepenog suda, u roku od 15 dana. Kada primi reviziju, sa svim raspolozivim spisima, predsednik revizionog vea iz svog sastava odreuje sudiju izvestioca. Izvestilac ima zadatak da se blize upozna sa predmetom i pripremi (usmeno ili pismeno) izvestaj veu radi razmatranja predmeta. U tom cilju ovlasen je da zahteva izvestaj od 1.stepenog i 2.stepenog suda o postojanju povrede odredaba postupka, kao i da trazi, radi utvrivanja tih povreda, sprovoenje izviaja. Revizioni sud (Vrhovni sud Srbije) o reviziji odlucuje bez rasprave, na zatvorenoj sednici vea. Odluke revizionog suda Kao i zalbeni i revizioni sud raspolaze kasatornim i revizionim ovlasenjima, s tim sto se reviziona ovlasenja ovom suda bitno suzuju. Preinacenje 2.stepene presude moze biti samo reakcija na pogresnu primenu materijalnog prava. Daskle, revizioni sud u sednici vea moze: 1) 2) 3) 4) 5) odbaciti zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedopustenu; odbiti reviziju kao neosnovanu i potvrditi pobijanu presudu; ukinuti 1.stepenu ili 2.stepenu odluku i predmet vratiti 1.stepenom ili 2.stepenom sudu na ponovno suenje, a reviziju usvpjiti; ukinuti pobijanu presudu i odbaciti reviziju; preinaciti pobijanu presudu (usvojie reviziju). 225

Takoe, moze ukinuti 1.stepenu presudu i samo u pogledu iznosa tuzbenog zahteva, a ne i osnova tuzbenog zahteva (neka vrsta revizione meupresude). Prema prirodi odlucivanja, revizijska odluka moze biti u formi resenja ili presude. Odluka kojom se ukida pobijana presuda ili odbacuje pravni lek ima procesnopravni karakter i donosi se u formi resenja. Izrazava kasatorna ovlasenja suda. Odluke kojima se odlucuje u meritumu (2) i (5) donose se u formi presude. U ovom slucaju odluka izrazava reviziona ovlasenja Vrhovnog suda Srbije. 1. 2. 3. neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu presudu, revizioni sud odbacuje resenjem (ako to ve nije ucinio 1.stepeni sud). Ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni oni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti, revizioni sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu i potvrditi 2.stepenu presudu. Odluka ima meritoran karakter i rezultat je kontrole osnovanosti pravnog leka (revizije). Do ukidanja presude i vraanja predmeta na ponovno suenje dolazi zbog postojanja propisanih apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, zbog kojih se moze izjaviti revizija; u slucaju pogresne primene materijalnog prava i zbog kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva pred 2.stepenim sudom.

Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba PP zbog kojih se revizija moze izjaviti (izuzev povreda odredaba o apsolutnoj i relativnoj nenadleznosti, ili je odluceno o zahtevu po tuzbi posle roka litispendencije, ili u slucaju ne bis in idem), revizioni sud e resenjem ukinuti u celini ili delimicno presudu 2.stepenog ili 1.stepenog suda ili samo presudu 2.stepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu 1.stepenog ili 2.stepenog suda, odnosno drugom nadleznom sudu. Ako revizioni sud nae da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinacenje, resenjem e usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimicno pobijanu presudu 1.stepenog ili 2.stepenog suda ili samo presudu 2.stepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu 1.stepenog, odnosno 2.stepenog suda. Ako je 2.stepenom presudom kvalitativno prekoracen tuzbeni zahtev (odluceno o necem drugom), revizioni sud e ukinuti 2.stepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suenje. 4. Ako je u postupku pred 1.stepenim ili 2.stepenim sudom ucinjena neka od apsolutno bitnih povreda odredana parnicnog postupka, koja se tice apsolutne nenadleznosti, litispendencije, pravila ne bis in idem ili je odluceno o zahtevu po tuzbi posle isteka zakonskog roka, revizioni sud e ukinuti resenjem donesene odluke i odbaciti tuzbu. Preinacenje podrazumeva ukidanje pobijane presude i istovremeno donosenje nove odluke o tuzbenom zahtevu. Razlozi: ako revizioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogresno primenjeno (bilo da je rec o supstancionoj ili interpretativnoj greski) i kvantitativno prekoracenje tuzbenog zahteva od strane 2.stepenog suda (dosueno vise nego stoje trazeno). Donosenje meritorne odluke od strane revizionog suda ne ugrozava kontrolnu funkciju instancionog suda, jer se on nalazi u istom onom polozaju u kome se nalazio 2.stepeni sud. Nova presuda nije zasnovana na drugacijoj cinjenicnoj osnovi u odnosu na 2.stepenu. 226

5.

Kad je u pitanju drugi razlog preinacenja presude, treba rei, da ovde, zapravo, revizioni sud ukida 2.stepenu presudu u delu u kome je prekoracen tuzbeni zahtev. U obrazlozenju presude, odnosno resenja, revizioni sud treba da oceni razloge koji su bili od odlucnog znacaja za njegovu odluku, kao i da oznaci razloge koje je uzeo u obzir po sluzbenoj duznosti. Odluka revizionog suda dostavlja se 1.stepenom sudu preko 2.stepenog suda u roku od 30 dana od dana donosenja odluke. Primerak odluke se dostavlja i javnom tuziocu. 1.stepeni sud je duzan da odmah po prijemu resenja revizionog suda, zakaze rociste za glavnu raspravu u roku od 30 dana od dana prijema resenja revizionog suda. 1.stepeni sud je duzan da izvede sve parnicne radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao revizioni sud u svom resenju.

97.

REVIZIJA PROTIV RESENJA

Po svojim osnovnim obelezjima, revizija protiv resenja odgovara reviziji protiv presude. U postupku povodom ovog pravnog leka shodno se primenjuju odredbe o reviziji protiv presude. U pitanju je: · vanredan, · nesuspenzivan, · devolutivan, · ogranicen i · dvostran pravni lek. Revizija se moze izjaviti protiv onih resenja 2.stepenog suda kojima je postupak pravosnazno okoncan. Revizija protiv resenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv presude. Revizija je uvek dozvoljena protiv resenja 2.stepenog suda, kojim se izjavljena zalba odbacuje, odnosno kojim se potvruje resenje 1.stepenog suda o odbacivanju revizije. Revizija je uvek dozvoljena i protiv resenja 2.stepenog suda kojim je pravosnazno odluceno o predlogu za ponavljanje postupka. PODSETNIK: Resenjem se meritorno odlucuje: 1) u postupku zbog smetanja drzavine; 2) u postupku izdavanja platnog naloga; 3) prilikom odreivanja troskova postupka; 227

4) prilikom izricanja novcanih kazni zbog ometanja rada suda. OSTALO VIDETI REVIZIJU PROTIV PRESUDE ! 98. ZAHTEV ZA ZASTITU ZAKONITOSTI Zahtev za zastitu zakonitosti je: 1) 2) 3) 4) 5) vanredan; nesuspenzivan; devolutivan; ogranicen i dvostran pravni lek.

Moze se podneti protiv odluka koje su stekle pravosnaznost u 1. ili 2.stepenu. Dopustenost pravnog leka, ne zavisi, dakle, da li je odluka prethodno bila pobijana zalbom. Ne primenjuje se, kao kod revizije ,,zabrana preskakanja instanci". Ovim pravnim lekom mogu se pobijati i presude i resenja. Vazi jedno opste ogranicenje:Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo Vrhovni kasatorni sud Srbije.. O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje VSS. Ovo je ogranicen pravni lek. Dopusten je zbog odreenih razloga koji su za nijansu restriktivniji od onih za izjavljivanje revizije. Ima obelezje dvostranog pravnog leka.Primerak blagovremenog, potpunog i dozvoljenog pravnog leka dostavlja se strankama na odgovor u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti ovlasen je Republicki javni tuzilac. Ovlasenje ostvaruje u javnom interesu. To moze ciniti po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke u roku od 3 meseca. Rokovi za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti(ZZZ): Rok iznosi 3 meseca (najcese). Mogue su 4 varijante: 1) 2) 3) 4) protiv 1.stepene odluke protiv koje nije bila izjavljena zalba, racuna se od dana kada se ta doneta odluka vise nije mogla pobijati zalbom; protiv 2.stepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija, racuna se od dana kada je odluka dostavljena, onoj stranci kojoj je kasnije dostavljen; protiv 2.stepene odluke protiv koje je izjavljena revizija, u roku od 30 dana od kada je javnom tuziocu dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena; protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosu na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tuzilac moze, u roku od 1 godine dana, izjaviti zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. Ako je protiv odluke izjavljena revizija, rok se racuna od dana donosenja odluke po reviziji kojom je postupak zavrsen.

Razlozi za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti su izuzetno slozeni + RAZLOZI PREDVIENI ZA REVIZIJU (4). Javni tuzilac moze podii zahtev za zastitu zakonitosti, ako je protivno odredbama ZPP-u sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Ovo zato sto je osnovni cilj ovog pravnog leka uspesno ostvarivanje pravnog poretka. Kad odlucuje o zahtevu za zastitu zakonitosti, VSS ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. 228

ZZZ mora da sadrzi: 1. oznacenje presude koja se pobija; 2. izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3. razlog zahteva za zastitu zakonitosti; 4. potpis podnosioca. ZZZ se ne moze izjaviti: 1. ako je izjavilo lice koje nije ovlaseno za podnosenje ZZZ; 2. ako je ZZZ izjavilo lice koje nije advokat (ili javni tuzilac); 3. ako je izjavilo lice koje je odustalo od ZZZ; 4. ako lice koje je izjavilo nema pravni interes; 5. ako je ZZZ izjavljen protiv presude protiv koje se po zakonu ne moze podneti. Ako javni tuzilac na predlog stranke ne podigne ZZZ u zakonom predvienim rokovima, ta stranka je ovlasena da u roku od 30 dana, od dana prijema obavestenja da javni tuzilac nee izjaviti ZZZ, sama izjavi ovaj pravni lek. Stranku u ovom postupku mora zastupati advokat. Postupak i odlucivanje o ZZZ ZZZ podnosi se 1.stepenom sudu koji je ovlasen da neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen pravni lek odbaci. Ako ne, dostavlja ga strankama na odgovor u roku od 8 dana. Po prijemu odgovora ili po proteku roka od 15 dana za odgovor, zahtev se, putem 2.stepenog suda upuuje VSS zajedno sa predmetom i svim spisima. Predsednik vea VSS odreuje sudiju izvestioca sa zadatkom da se blize upozna sa predmetom i pripremi izvestaj (usmeno ili pismeno) veu radi razmatranja predmeta. O ZZZ se odlucuje na sednici vea bez odrzavanja glavne rasprave. O sednici se obavestava i javni tuzilac, odnosno advokat stranke. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i ZZZ o oba pravna leka VSS odlucuje jednom odlukom. Odluke po ZZZ gotovo u svemu odgovaraju odlukama koje donosi revizioni sud. Moze(Vrhovni kasatorni sud): 1) odbaciti zahtev kao neblagovremen, nepotpun i nedozvoljen; 2) odbiti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku; 3) ukinuti odluku i predmet vratiti 1.stepenom ili 2.stepenom sudu na ponovno suenje; 4) ukinuti odluku i odbaciti tuzbu; 5) preinaciti pobijanu odluku. Zakljucak: Ovlasenje javnog tuzioca za podizanje ovog vanrednog pravnog leka postoji samo u pogledu bitne povrede parnicnog postupka iz clana 361, stav 2, tacka 5.ZPP(,,Ako je odluceno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost), a koja se odnosi na clan 3, stav 3. ZPP,tj.nedozvoljeno raspolaganje stranaka (clan 417.ZPP). Rok za podizanje skraen je sa dve na jednu godinu. Ukoliko tuzilac ne podigne zahtev, stranka koja je podnela predlog ovlasena je da u roku od 30 dana sama izjavi ovaj pravni lek, o kome e se odlucivati na sednici na koju se poziva i stranka, a ispitivae se samo povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. 99. PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 229

Ponavljanje postupka (PP) je: 1) vanredan; 2) nesuspenzivan; 3) revonstrativan; 4) dvostran i 5) ogranicen pravni lek Na ovaj nacin se pobijaju odluke kojim je pravosnazno okoncan parnicni postupak. Mogu se pobijati i presude i resenja i pravosnaznost 1.stepenih i 2.stepenih odluka. Predmet pobijanja mogu biti i: · pravosnazne presude zasnovane na disponiranju stranaka, zatim · meritorna resenja kojima se postupak pravosnazno okoncava, · resenja u parnicama zbog smetanja drzavine i platnog naloga, kao i · resenja o odbacivanju tuzbe ili zalbe. Nije u primeni ,,zabrana preskakanja instanci". Dopustenost pravnog leka ne zavisi od toga, da li je pobijana odluka pre nastupanja pravosnaznosti bila pobijana zalbom. Ovo je remonstrativan pravni lek. To ostaje i kada odlucuje 2.stepeni sud. Njegov smisao nije da obezbedi kontrolu rada nizeg suda. Odlucivanje 2.stepenog suda je posledica nedostataka nastalih u postupku po zalbi o kojim, shodno remonstrativnom obelezju pravnog leka treba sam sud da odluci. Pravni lek je dvostran. Primerak predloga za PP se dostavlja drugoj stranci na odgovor. Ogranicen je, jer se moze podneti samo iz odreenih taksativno nabrojanih razloga. Ne moze biti zasnovan na: · relativno bitnim povredama odredama parnicnog postupka, ni na · pogresnoj primeni materijalnog prava, ali ni na · svim apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka, nego na najznacajnijim. Dopusteno je i isticanje novih cinjenica i dokaza koji opravdavaju ponavljanje postupak. Postupak moze imati 3 podstadijuma: 1. 2. 3. najpre se odlucuje o dopustenosti pravnog leka; zatim, u slucaju pozitivnog odgovora, odlucuje da li dopusta ponavljanje postupak, i najzad, ponovo se raspravlja i odlucuje o tuzbenim zahtevu. Pretpostavke za dopustenost pravnog leka Za podnosenje predloga za ponavljanje postupka ­in aabstracto, ovlasena su ona lica na koja se neposredno odnosi pravosnaznost presude. Podnosilac mora imati i konkretan pravni interes. Pravni lek mora biti blagovremen. Najcese se odreuju 2 vrste rokova: - subjektivni u trajanju od 30 dana i - objektivni u trajanju od 5 godina. Po isteku roka, pravni lek je nedopusten. 230

U predlogu za ponavljanje postupka moraju se navesti: 1. zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje; 2. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku; 3. dokazi kojima se potvruju navodi predlagaca. Razlozi za izjavljivanje pravnog leka Razlozi za izjavljivanje pravnog leka i ponavljanje postupka taksativno su navedeni: 1. 2. 3. 4. 5. povreda nacela obostranog saslusanja stranaka i kontradiktornosti postupka; povreda odredaba o parnicnoj sposobnosti i zastupanju stranaka; ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka; ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadrzaj; ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije, odnosno sudije porotnika, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke ili protivne stranke ili kog treeg lica; 6. ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu; 7. ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravosnazno preinacena, ukinuta, ponistena; 8. ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno predhodno pitanje na kome je odluka zasnovana; 9. ako stranka sazna za nove cinjenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku 10. ako je, po pravosnazno okoncanom postupku pred domaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sl.pravnom odnosu protiv Srbije. Rokovi za izjavljivanje pravnog leka Subjektivni rok za podnosenje predloga za ponavljanje postupka iznosi 30 dana. Njegovo racunanje zavisi od razloga zbog kojeg se pr.lek podnosi: 1) 2) 3) 4) 5) 6) u slucaju (1), od dana kad je odluka dostavljena stranci; u slucaju (2), od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno kad je stranka saznala za razlog; u slucaju (3-5) od dana kad je stranka saznala za pravosnaznu presudu u kr. postupku, odnosno od dana kada je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moze pokrenuti; u sluaju(6 i 7) od dana kada je stranka mogla upotrebiti pravosnaznu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka; u slucaju 8 od dana kad je odluka dostavljena stranci; u slucaju (9) od dana kada je stranka mogla izneti nove cinjenice ili dokaze.

Ako su ovi rokovi poceli tei i pre nego sto je odluka postala pravosnazna, taj rok e se racunati od pravosnaznosti odluke. Pored subjektivnog odreen je i objektivni rok. Iznosi 5 godina, a racuna se od nastupanja pravosnazne odluke. Po njegovom proteku, ne moze se zahtevati ponavljanje postupka, bez obzira da li je istekao subjektivni rok. Protekom subjektivnog, objektivni rok gubi znacaj. 231

Objektivni rok se ne odreuje za: · povrede nacela obostranog saslusanja stranaka, · povrede pravila o stranackoj i parnicnoj sposobnosti i · u slucaju, ako je, po pravosnazno okoncanom postupku pred donaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slicnom pravnom odnosu protiv Srbije. Postupak po predlogu za ponavljanje postupka Predlog se podnosi sudu koji je doneo odluku u 1.stepenu. Neblagovren, nepotpun i nedozvoljen predlog, odbacuje predsednik 1.stepenog vea resenjem bez odrzavanja rocista. O dopustenosti se ne donosi posebno resenje. Predlog se dostavlja protivnoj stranci, uz rok od 15 dana da da odgovor. Po prijemu odgovora ili bezuspesnom proteku roka, zakazuje rociste za raspravljanje o predlogu. Rociste se odrzava pred predsednikom 1.stepenog vea. Po odrzanom rocistu, odlucuje o osnovanosti pravnog leka i o ponavljanju postupka. Odluka o ponavljanju postupka pretpostavlja prethodno ukidanje pravosnazne odluke donete u prethodnom postupku. Po pravosnaznosti resenja o ponavljanju postupka odreuje se rociste za glavnu raspravu na kojem se raspravlja o osnovanosti tuzbenog zahteva, mada se moze zakazati pre pravosnaznosti resenja o ponavljanju postupka. Ako se ponavljanje postupka zahteva zbog novih cinjenica i dokaza, predsednik vea moze raspravljenje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljenjem o glavnoj stvari. Tada se resenje o ukidanju pobijane odluke i dopustenosti ponavljanja postupka, unosi u odluku o glavnoj stvari. Nova glavna rasprava cini jedinstvenu procesnu celinu sa ranijom. Dopusteno je isticanje novih cinjenica i dokaza. Nova odluka, bez obzira da li ima meritorni ili procesni znacaj, smatra se 1.stepenom. Iz navedenog razloga mogue je njeno pobijanje svim raspolozivim pravnim lekovima i redovnim i vanrednim). Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi na postupak pred sudom 2.stepena, po odrzanom rocistu za raspravljanje o predlogu, predsednik vea 1.stepenog suda dostavlja predmet visem (2.stepenom) sudu. Po izvrsenom dostavljanju, predsednik 2.stepenog vea odreuje sudiju izvestioca, koji, po potrebi, pribavlja izvestaj od 1.stepenog suda o povredama postupka, a moze da zahteva da se zbog utvrivanja tih povreda sprovedu izviaji. O ponavljanju postupka 2.stepeni sud odlucuje bez odrzavanja rasprave. Ako 2.stepeni sud nae da je opravdano ponavljanje postupka i da nije potrebno odrzavanje nove glavne rasprave, ukida svoju odluku kao i odluku viseg suda (ako takva odluka postoji) i donosi odluku o glavnoj stvari. Ako zakljuci da je potrebno odrzavanje glavne rasprave, visi sud vraa predmet 1.stepenom sudu, radi njenog odrzavanja i donosenja meritorne odluke. Zakljucak: Osnovna novina u vezi s ovim pravnim lekom je predvidjena u clanu 422, tacka 10. ZPP. Pravosnazno okoncan postupak po predlogu stranke moze se ponoviti, ako je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slicnom pravnom odnosu protiv Srbije. Ovakva odredba pruza zastitu pojedincima u pogledu krsenja njihovih prava, da na laksi, efikasniji i jeftiniji nacin izvrse zastitu svojih prava pred nacionalnim sudom. S druge strane, omoguava drzavi da kada u slicnim situacijama postoji utvrdjeno krsenje ljudskih prava od strane nadleznog evropskog suda, u ponovljenoj proceduri pred nacionalnim sudom regulise pravo gradjana.

232

100.

ODNOS PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA

Bitno obelezje naseg parnicnog postupka cini vei broj vanrednih pravnih lekova, koji se delimicno razlikuju, ali imaju i niz zajednickih obelezja. Nekad se zasnivaju na gotovo identicnim razlozima i mogu se izjaviti protiv svih odluka u rokovima koji se u potpunosti ili delimicno podudaraju, uz nadleznost istih ili razlicitih instancionih sudova. Razlozi pravne sigurnosti i efikasnosti zahtevaju da se regulise i njihov odnos, nacin i redosled postupanja. Neki pravni lekovi namenjeni su pobijanju istih odluka. Zasnovani su na gotovo istim razlozima i povereni na resavanje istim sudovima. Navedeni odnos postoji izmeu revizije i zahteva za zastitu zakonitosti Republickog javnog tuzioca. U pitanju su sasvim koordinirani pr.lekovi o kojima odlucuje isti sud, VSS. Iz navedenog razloga propisano je spajanje postupka i jedinstveno odlucivanje u slucaju uporednog podnosenja tih pravnih lekova. Drugacije je resen odnos PPP i ostalih vanrednih pravnih lekova. Kada je uporedo podnesen PPP i neki drugi vanredni pravni lek, nema uslova za zajednicko postupanje i odlucivanje, jer to sprecavaju i funkcionalni i organizacioni razlozi. S druge strane, voenju paralelnih, odvojenih postupaka protive se razlozi pravne sigurnosti i efikasnosti postupka. Dopusteno je postupanje samo po jednom pravnom leku. Postupak po drugom se prekida sve do zavrsetka prethodnog. Pri donosenju odluke, po kojem e se od vise izjavljenih pravnih lekova, postupak nastaviti ili prekinuti, primenjuje se vise kriterijuma: 1) 2) 3) 4) razlozi zbog kojih su pravni lekovi podneseni; dokazi kojima se potvruje postojanje tih razloga; redosled njihovog izjavljivanja; ali i procena postupajueg suda.

ZPP posebno regulise odnos PPP i revizije. U pogledu ostalih vanrednih pr.lekova upuuje na shodnu primenu odredaba, odnosno PPP i revizije. I ­ prva grupa postupanja: 1. 2. ako je u roku za izjavljivanje revizije stranka podnela PPP samo iz razloga zbog kojih se moze podneti i revizija, smatra se da je podnela reviziju; izjavljena revizija zbog povrede pravila ne bis in idem ili litispendencije, a istovremeno ili posle toga PPP iz bilo kog razloga, sud e zastati sa postupkom povodom PPP do zavrsetka postupka po reviziji; izjavljena revizija iz bilo kog razloga, osim iz razloga povrede pravila ne bis in idem ili litispendencije, a istovremeno ili posle toga PPP zbog postojanja pravosnazne presude za odreena kr.dela , koja su uticala na zakonitost pobijane presude, sud e zastati i sa postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom PPP; u ostalim slucajevima kada je izjavljena revizija, a istovremeno ili posle toga podnese PPP, sud e, ceniti okolnosti, razloge i dokaze, odluciti koji e postupak nastaviti, a koji prekinuti; 233

3.

4.

II ­ druga grupa postupanja: 1. I(1) i I(3) vaze iako je prvo podnesen PPP, a potom izjavljena revizija; 2. U ostalim slucajevima u kojima stranka podnese PPP, a zatim izjavi reviziju, sud e zastati u postupku po reviziji do zavrsetka postupka povodom PPP. Odluku o prekidu postupka po jednom, a nastavljanju postupka po drugom pr.leku, resenjem donosi predsednik vea 1.stepenog suda, ako jedan pr.lek ranije stigne 1.stepenom sudu, nego sto predmet povodom drugog pr.leka bude upuen 2.stepenom, odnosno revizijskom sudu. U suprotnom, odlucuje 2.stepeni, odnosno revizijski sud. Protiv resenja 1.stepenog ili 2.stepenog, odnosno revizijskog suda nije dopustena zalba.

101. POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA I POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA Redovan vid pravne zastite povreenih ili ugrozenih subjektivnih prava jeste opsti (redovni) parnicni postupak. Njegova pravila su oblikovana na najopstiji nacin, tako da odgovaraju veini graansko pravnih sporova. Pored opsteg metoda ostvarivanja pravne zastite, veina procesnih sistema poznaje i posebne parnicne postupke, koji su nesto vise prilagodjeni specificnoj prirodi odredjenih sporova, statusu parnicnih stranaka, prirodi upotrebljenih ili raspolozivih dokaznih sredstava ili pretpostavljenom drustvenom znacaju spora. Razlozi uvodjenja posebnih parnicnih postupaka (prilagodjavanje pravila postupka posebnim obelezjima odredjenih sporova) su: ekonomicije i efikasnije resavanje odreenih sporova, obezbeenje dodatnih garancija za kvalitetnije ostvarivanje pravne zastite u sporovima kojima se pridaje vei drustveni znacaj. ZPP poznaje sledee posebne parnicne postupke: 1) Postupak u parnicama iz radnih odnosa, 2) Postupak u parnicama zbog smetanja poseda (drzavine), 3) Postupak izdavanja platnog naloga, 4) Postupak u sporovima male vrednosti, 5) Postupak pred izabranim sudovima, 6) Postupak u privrednim sporovima. Odredbe posebnih parnicnih postupaka su "lex specialis" u odnosu na pravila opsteg parnicnog postupka. U delu u kome sadrze razlicita resenja iskljucuju primenu odredaba opseg parnicnog postupka. 234

Medjutim, zajednicka nit svih pobrojanih postupaka jeste propisivanje i mogunost supsidijarne primene normi opsteg parnicnog postupka. Postupak u parnicama iz radnih odnosa Odstupanja od opsteg parnicnog postupka su simbolicna i gotovo zanemariva. U osnovu je inspirisana teznja za sto brzim i efikasnijim resavanjem sporova koji nastanu iz radnih odnosa. Ta ideja je i neposredno izrazena u odredbi ZPP u kojoj je sadrzana instrukcija o obavezi suda da u resavanju ovih sporova narocitu paznju posveti potrebi njihovog hitnog resavanja. Prema resenjima Zakona o ureenju sudova, za resavanje u radnim sporovima stvarno nadlezni u opstinski, ali i okruzni sudovi. Opstinski sudovi sude u sporovima povodom: - zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, - pravima, obavezama i odgovornostima iz radnih odnosa, - naknadi stete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, - sporova vezanih za primenu propisa o strajku, - sporova o zakljucenju i primeni kolektivnih ugovora, ako spor nije resen pred arbitrazom itd... Okruzni sudovi sude: - u sporovima povodom strajka; - povodom obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadlezan drugi sud; povodom maticne evidencije; - povodom izbora i razresenja organa pravnih lica ako nije nadlezan drugi sud. Takoe, prema odredbi ZPP-u, ako je u sporu iz radnog odnosa tuzilac zaposleni, za suenje je nadlezan, pored suda opste mesne nadleznosti, sud na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. Treba rei, da dolaze do izrazaja naglasenija oficijelna ovlasenja suda, tako da on moze, i po sluzbenoj duznosti, da odreuje privremene mere, koje se primenjuju u izvrsenom postupku radi sprecavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive stete. Odluku o odreenju privremene mere po predlogu stranke, sud e doneti u roku od 8 dana od dana predaje predloga. Protiv resenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna zalba (novina u zakonu). U presudi, kojom nalaze izvrsenje neke cinidbe, sud e odrediti rok od 8 dana za njeno izvrsenje. Rok za podnosenje zalbe iznosi 8 dana. Mogunost podnosenja revizije je ogranicena. Revizija je dopustena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora Ovaj postupak je hitan, a nadlezni u sporovima povodom kolektivnog ugovora (ako spor nije resen pred arbitrazom), prema Zakonu o ureenju sudova, su okruzni sudovi. U ovom postupku, ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zastitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom, kad nastane spor u postupku zakljucivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije resen mirnim putem ili putem arbitraze, koju su obrazovali ucesnici kolektivnog ugovora, u skladu sa odredbama zakona. Po pravilima ovog postupka, sud postupa i u slucaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruzenja poslodavca.U ovom postupku, jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. Sud e u presudi, kojom nalaze izvrsenje neke cinidbe odrediti rok za njeno izvrsenje.Posebno e obratiti paznju na hitnost resavanja spora. Zalba se moze izjaviti u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude. 235

Dozvoljena je revizija. 102. POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRZAVINE (POSESORNI POSTUPAK) Bitno obelezje pravne zastite u ovom postupku, koji se jos naziva posesornim, jeste zastita drzavine (poseda), kao fakticke vlasti odreenog lica nad nekom stvari ili pravom, od oduzimanja ili uznemiravanja. Drzavina prava mogua je samo u pogledu prava stvarne sluzbenosti, koju ima lice, koje koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadrzini te sluzbenosti. U samom postupku se ne raspravlja i ne odlucuje o pravu na drzavinu (posed).Smisao ovog postupka jeste da se sto efikasnije i brze zastiti drzavina odreenog lica (posrednog ili neposrednog drzaoca) bez upustanja u pitanje savesnosti i zakonitosti drzavine i sto vise ogranice slucajevi samopomoi. Odstupanja ovog od opsteg parnicnog postupka, dovode do redukcije procesnih garancija u postupku, ali se, s druge strane, potpuna pravna zastita drzavine moze ostvariti putem petitorne zastite, koja se vodi po pravilima opsteg parnicnog postupka (utvruje se postojanje i zastita prava na drzavinu).Petitorijska tuzba-tuzba kojom se zahteva dobijanje nekog prava uopste. Imeu parnica o smetanju drzavine i parnica o pravu na drzavinu nema identiteta, pa pravila o litispendenciji i pravnosnaznosti ne sprecavaju njihovo uporedno ili sukcesivno postojanje. Tuzilac, dakle, pravnu zastitu drzavine ne mora ostvarivati u posesornoj parnici, nego to moze uciniti I putem petitorne zastite u opstem parnicnom postupku. S druge strane, tuzeni koji je u parnici zbog smetanja poseda pravosnazno osudjen na povraaj stvari ili prestanak uznemiravanja, moze uspesno ostvarivati zastitu svojih interesa u petitornom postupku. Prilikom odredjivanja rokova i rocista po tuzbama zbog smetanja drzavine, sud e uvek obraati paznju na potrebu hitnog resavanja, prema prirodi svakog pojedinog slucaja. Postoje dve vrste sporova: 1. Sporovi zbog oduzimanja poseda. (Tuziocu se radnjama tuzenog oduzima drzavina odredjene stvari.Moze imati razlicite forme, ali rezultira prestankom fakticke vlasti tuzioca na stvari i dovodi do drzavine drugog lica.) 2. Sporovi zbog uznemiravanja poseda (Ne dolazi do gubitka drzavine na stvari, ali se tuzilac uznemirava u njenom nesmetanom korisenju.) Za resavanje ovih sporova stvarno su nadlezni opstinski sudovi. Mesno nadlezan za nepokretnosti je isklucivo sud na cijem se podrucju nalazi nepokretnost; Za odlucivanje u sporovima na pokretnim stvarima, pored suda opste mesne nadleznosti, mesno je nadlezan i sud na cijem se podrucju dogodilo smetanje; Za vazduhoplove i brodove, pored suda na cijem se podrucju vodi registar (upisnik) u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan, nadlezan je i sud na cijem se podrucju smetanje dogodilo. Najznacajnija odstupanja od opsteg parnicnog postupka odnose na: pokretanje postupka, hitnost postupka, predmet raspravljanje i odlucivanja, ogranicenje prigovora, odreivanje privremenih mera, odluku i njeno izvrsenje. Prema ZOSPO, pokretanje ovih parnica je ograniceno prekluzivnim rokovima materijalnog prava. 236

Zastita se moze traziti u subjektivnom roku od 30 dana, i racuna se od dana saznanja za smetnje i ucinioca. Objektivni rok iznosi 1 godinu dana i racuna se od dana nastalog smetanja. Protekom objektivnog ili subjektivnog roka vise se ne moze traziti posesorna zastita. Tuzbeni zahtev je kondemnatornog karaktera i prema prirodi smetanja, moze biti usmeren na povraaj oduzetog poseda ili na prestanak uznemiravanja. Pravo na zastitu ima lice, koje je bilo drzalac stvari pre njenog oduzimanja, odnosno drzalac stvari koji je u drzavini uznemiravan radnjama treeg lica. Odreena stvar moze biti u svojini jednog lica (posredni drzalac), a, po nekom pravno priznatom osnovu, u drzavini drugog lica (neposredni drzalac). Posredni drzalac je vlasnik stvari, a neposredni drzalac je lice koje stvar drzi po ugovoru.Neposredni drzalac ima pravo na posesornu zastitu prema svakom licu, koje cini smetanje. Posredni drzalac posesornu zastitu moze zahtevati protiv treih lica. Pravo na posesornu zastitu imaju obojica, prema svakom licu koje cini smetnje drzavine. Pasivnu legitimaciju imaju lica koja su izvrsila smetanje poseda, ali i tree lice po cijem je nalogu izvrseno smetanje. Postupak je hitan, a to se ogleda u gotovo svim odredbama postupka, prilikom odredjivanja rokova i rocista-prema prirodi svakog pojedinog slucaja. Raspravljanje o tuzbi zbog smetanja drzavine, ogranicie se samo na pretresanje i dokazivanje cinjenica poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja.Iskljuceno je smetanje o pravu na drzavinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti drzavine ili o zahtevima za naknadu stete. Sud mora odluciti o zahtevu u roku do 90 dana. U toku postupka sud moze, po sluzbenoj duznosti I bez saslusanja stranaka, odrediti privremene mere, radi otklanjanja hitne opasnosti i protivpravnog osteenja ili sprecavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive stete. Odluku o odreivanju privremenih mera sud donosi u roku od 8 dana od dana predaje predloga. Protiv resenja o odredjivanju privremene mere nije dozvoljena posebna zalba. Rok za ispunjenje duznosti, koje su nalozene strankama, sud e odrediti prema okolnostima pojedinog slucaja. Rok za izjavljivanje zalbe iznosi 8 dana. Sud moze odluciti da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja. O meritumu spora sud odlucuje resenjem, koje ima kondemnatorni (osudjuujui) karakter. Moze biti razlicitog sadrzaja. Kod uznemiravanja tuzenom se nalaze zabrana daljeg uznemiravanja pod pretnjom novcane kazne. U slucaju oduzimanja drzavine, nalaze se njeno vraanje. U oba slucaja mogu se odrediti i druge mere, neophodne za zastitu od daljeg smetanja. I pored znacajnih oficijelnih ovlasenja suda, nije dovedeno u pitanje da je rec o sporovima dispozitivnog karaktera. Tuzeni moze priznati, a tuzilac se odrei tuzbenog zahteva. Stranke mogu zakljuciti sudsko poravnanje. Mogue je doneti odluku (resenje) zbog propustanja (izostanka). Paricijski rok nema karakter zakonskog, ve sudskog (sud ga odreuje prema okolnostima pojedinog slucaja). Taj rok za ispunjenje duznosti trebalo bi biti sto krai. Rok za zalbu iznosi 8 dana, a sud, iz vaznih razloga, moze odluciti da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja. Hitnost postupka i mogunost petitorne zastite razlog je ogranicenja u domenu pravnih lekova. Skraen je rok za izjavljivanje zalbe (8 dana). Revizija nije dozvoljena. Ponavljanje postupka se moze zahtevati samo zbog: · povrede nacela obostranog saslusanja stranaka, · povrede pravila o stranackoj i parnicnoj sposobnosti, kao i, 237

povrede pravila o zastupanju stranaka (rok: 30 dana od pravnosnaznosti Resenja o smetanju poseda). Iz istih, gore navedenih razloga odreeno je da tuzilac (poverilac) gubi pravo da zahteva prinudno izvrsenje, ako u roku od 30 dana od proteka roka, koji je resenjem utvren, nije trazio izvrsenje radnje odreene u resenju. Time se zeli kazniti nezainteresovanost tuzioca. Jedna od najznacajnijih pogodnosti za tuzioca, koju mu obezbeuje posesovna zastita, jeste da resenje o smetnju poseda zadrzava svojstvo izvrsne isprave u slucaju da tuzeni ponovi smetanje. Na predlog poverioca, sud, na osnovu izvrsne isprave donosi novo resenje o izvrsenju u slucaju ponovnog smetanja. Poverilac je ogranicen prekluzivnim rokovima. (subjektivni rok= 30 dana I objektivni rok= 1 godina). 103. POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA Osnovno obelezje ovog postupka cini meritorno odlucivanje suda samo na osnovu zahteva, istaknutog u tuzbi, koji tuzilac dokazuje ispravama prilozenim uz tuzbu ili dokazima naznacenim u njoj. Sud odlucuje posebnom vrstom resenja­platnim nalogom (mandatom). Odbrana i izjasnjavanje tuzenog odlaze se do donosenja odluke o zahtevu(do izdavanja platnog naloga). Tek potom se tuzenom dostavlja platni nalog i primerak tuzbe sa prilozima i daje mu se mogunost korisenja posebnog pravnog sredstva­prigovora protiv platnog naloga. Duzi vremenski period ovaj postupak je davao znatan doprinos efikasnosti zastite subjektivnih prava u nasem procesnom sistemu, stvaranjem uslova za brze resavanje sporova. Promene, ostvarene u izvrsnom potupku, posle kojih je dopusteno odreivanje izvrsenja na osnovu verodostojne isprave, umanjile su njegov znacaj. Pretpostavke za izdavanje platnog naloga Platni nalog moze biti donet (izdat) samo u pogledu zahteva kondemnatornog karaktera, ali samo onih koji se odnose na dospela novcana potrazivanja. Dodatne pretpostavke od kojih zavisi dopustenost postupka i izdavanje platnog naloga zavise od vrednosti predmeta spora. Ako novcano potrazivanje ne prelazi iznos od 100.000 dinara, olaksano je izdavanje platnog naloga, pa sud izdaje platni nalog, ako je u tuzbi naveden osnov i visina dugovanja i naznaceni dokazi, na osnovu kojih se moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. Ovaj platni nalog se naziv nedokumentarnim i moze se izdati samo protiv glavnog duznika, ali ne i sporednog.Ne moze se izdati ni u svim privrednim sporovima. Ako potrazivanje prelazi 100.000 dinara, platni nalog se moze izdati pod uslovom da se potrazivanje dokazuje verodostojnom ispravom, prilozenom uz tuzbu u izvorniku ili overenom prepisu. U privrednim sporovima prepis ispave moze biti overen od strane ovlasenog organa pravnog lica. Ovaj platni nalog se naziva dokumentarnim. ZPP-u navodi isprave koje narocito smatra verodostojnim: 1. Javne ispave; 2. privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlezan za overavanje; 3. menice i cekovi sa protestom i povratnim racunima, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva; 4. izvodi iz overenih poslovnih knjiga; 5. fakture; 6. isprave koje po posebnim propisima imaju znacaj javnih isprava.

·

238

Postoji jos jedno ogranicenje: kad se na osnovu verodostojne isprave moze traziti izvrsenje po Zakonu o izvrsnom postupku(ZIP), sud e izdati platni nalog, samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ogranicenje je razumljivo, jer se tuziocu obezbeuje brza i efikasnija zastita u izvrsnom postupku, pa bi parnicni postupak bio nepotreban teret za stranku i sud. Ako tuzilac ne ucini verovatnim postojanje pravnog interesa, sud e tuzbu odbaciti. Sud e izdati platni nalog, iako tuzilac nije to predlozio, ako su ispunjeni svi uslovi za izdavanje platnog naloga. Izdavanje platnog naloga Platni nalog predstavlja odluku, posebnu vrstu resenja, kojom se usvaja tuzbeni zahtev. Iz tog razloga, moze se doneti samo pod uslovom, ako iz cinjenica navedenih u tuzbi, prilozenih ili naznacenih dokaza, proizilazi osnovanost tuzbenog zahteva. Ako to nije slucaj, platni nalog se ne moze izdati, pa se dalji postupak nastavlja prema pravilima opsteg parnicnog postupka ili nekog od posebnih postupaka. Protiv resenja suda, kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, nije dopustena zalba. Postupak, dakle, dobija poseban karakter, tek od momenta izdavanja platnog naloga. Platni nalog izdaje predsednik vea, bez odrzavanja rocista i dostavlja se obema strankama. Tuzenom se uz njega dostavlja i primerak tuzbe sa prilozima. Tek od ovog momenta tuzeni dobija priliku za odbranu. U platnom nalogu sud odreuje tuzenom rok od 8 dana, po prijemu naloga, a u menicnim i cekovnim sporovima rok od 3 dana, da ispuni zahtev tuzbe (zajedno sa troskovima), ili, u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga, uz upozorenje da e neblagovremeno podnesene prigovore odbaciti. Pravni lekovi protiv platnog naloga Platni nalog se pobija samo prigovorom. Ako se pobija samo zbog odluke o troskovima postupka, odluka se pobija samo zalbom protiv resenja. Prigovor ima obelezja redovnog pravnog leka, jer je namenjen pobijanju nepravnosnaznih sudskih odluka, donesenih u formi platnog naloga. Ima suspenzivno dejstvo, jer sprecava nastupanje onog dela platnog naloga koji je pobijen. Prigovor je remonstrativan pravni lek, jer o njemu odlucuje isti onaj sud, koji je doneo pobijanu odlukuplatni nalog. Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore sud e odbaciti bez odrzavanja rasprave. Rok za izjavljivanje prigovora iznosi 8 dana, a u menicnim i cekovnim sporovima 3 dana. ZPP-u ne sadrzi odredbe o sadrzaju prigovora, niti o razlozima zbog kojih se moze izjaviti. Prigovor se moze podneti i iz svih onih razloga, zbog kojih je mogue zalbom pobijati prvostepenu presudu. ZPP kaze da se moze odustati od podnesenih prigovora (sve do zakljucenja glavne rasprave). Platni nalog ostaje na snazi. (Ne postoje principijelni razlozi da se i na prigovor ne primene odredbe o odricanju od pravnog leka). Postupak povodom prigovora. Po podnosenju prigovora, prvo se pristupa ispitivanju da li je prigovor (prigovori) blagovremen, potpun i dozvoljen. Ako nije, odbacuje ga predsednik vea bez odrzanja rocista. Prigovor ima funkciju i znacaj odgovora na tuzbu i pravnog leka. 239

Ako je prigovor u redu, predsednik vea zakazuje rociste za glavnu raspravu. U toku rocista za glavnu raspravu, stranke mogu iznositi nove cinjenice i predlagati nove dokaze, a tuzeni moze isticati i nove prigovore, ali samo protiv pobijanog dela platnog naloga. Prigovor mesne nadleznosti tuzeni moze istai samo u prigovoru protiv platnog naloga. (Teorijska razmatranja: preinacenje tuzbe nije dozvoljeno, kao ni spajanje ovog postupka sa nekim drugim, kao i mogunost izjavljivanja tuzbe). Ako tuzeni prigovori da li su postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud je duzan da prvo odluci o tim prigovorima. Ako ustanovi da je prigovor osnovan, resenjem ukida platni nalog i po pravnosnaznosti resenja otpocinje raspravljanje o glavnoj stvari, ako tom raspravljanju ima mesta. Ako ne usvoji prigovor, prelazi na raspravljanje o glavnoj stvari, a resenje suda (o prigovoru) unosi u odluku o glavnoj stvari. Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tuzbe dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zakljucenja glavne rasprave, presudom ukida platni nalog i odlucuje o tuzbenom zahtevu. Sud se moze po sluzbenoj duznosti oglasiti mesno nenadleznim samo do izdavanja platnog naloga, a po njegovom donosenju,samo na zahtev tuzenog. Ako po prigovoru tuzenog utvrdi da je mesno nenadlezan, ne ukida platni nalog, nego ga, po pravosnoznosti resenja, kojim se oglasava nenadleznim, ustupa nadleznom sudu. Drugacija je sudbina platnog naloga, ako se po njegovom izdavanju sud oglasi stvarno nenadleznim.U ovom slucaju ukida platni nalog i po pravosnaznosti resenja o nenadleznosti ustupa predmet nadleznom sudu. Resenjem kojim se odbacuje tuzba, ukida se i platni nalog. Bez pristanka tuzenog tuzilac moze povui tuzbu samo do podnosenja prigovora, a sa pristankom sve do zaklucenja glavne rasprave. Tada sud resenjem ukida platni nalog. Ako tuzeni, do zakljucenja glavne rasprave, odustane od podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi. Odluke o prigovoru Povodom prigovora sud odlucuje presudom ili resenjem. Presudom uvek odlucuje kad: 1. potvruje izdati platni nalog, 2. potvrdjuje platni nalog u slucaju odustanka tuzenog od podnesenih prigovora, 3. ukida platni nalog, kada utvrdi da zahtev tuzbe, u momentu izdavanja platnog naloga, nije bio dospeo, ali da je dospeo do zakljucenja glavne rasprave. Resenjem se odlucuje o: 1) ukidanju platnog naloga, kada se usvaja prigovor o tome, da nisu postojali uslovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalje voenje postupka; 2) ukidanju platnog naloga i kada se sud oglasava stvarno nenadleznim; 3) i u svim ostalim slucajevima kada donosi resenje o odbacivanju tuzbe. Sve ove odluke se smatraju prvostepenim, tako da se mogu pobijati raspolozivim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Ako se presudom potvrdi platni nalog, ne odreuje se novi paricioni rok, nego vazi onaj odreen u platnom nalogu.Medjutim, kako rok za izjavljivanje zalbe (15 dana) odlaze nastupanje pravnosnosnaznosti izvrsnosti pobijane presufe, rok se produzuje do isteka roka za zalbu. 104. POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI 240

Smisao uvoenja i postojanja ovog postupka jeste da u pogledu sporova manje imovinske vrednosti (i manjeg drustveno politickog znacaja), uz zadrzavanje neophodnih procesnih garancija, obezbedi ekonomicnije i efikasnije pruzanje pravne zastite. Cilj se ostvaruje pojednostavljivanjem pravila postupka i redukcijom pojedinih procesnih ustanova. Pravila postupka primenjuju se samo na sporove kondemnatorne prirode. Suenje se poverava sudiji pojedincu opstinskih sudova. Novcana vrednost spora jeste osnovni kriterijum za primenu pravila ovog postupka. No, bez obzira na vrednost spora ne smatraju se sporovima male vrednosti sledei: Sporovi o nepokretnostima, Sporovi iz radnih odnosa, Sporovi zbog smetanja drzavine. ZPP- za sporove male vrednosti smatra: sporovi u kojim se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu, koje ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara, sporovi u kojima se tuzbeni zahtev ne odnosi na potrazivanje u novcu, a tuzilac je u tuzbi naveo da pristaje da, umesto ispunjenja tog zahteva, primi novcani iznos koji ne prelazi 100.000,00 dinara, sporovi u kojima je predmet zahteva predaja pokretne stvari cija vrednost ne prelazi 100.000,00 dinara, privredni sporovi cija vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 300.000 dinara, postupak po prigovoru protiv platnog naloga, ako osporena vrednost platnog naloga ne prelazi 100.000 dinara. Tuzbeni zahtev, tokom postupka, moze pretrpeti kvantitativne promene i biti povean ili smanjen preko relevantne granice. Postupak se nastavlja uz uvazavanje tim promena. Prvostepeni postupak. Naznacajnije razlika izmeu postupka u sporovima male vrednosti i opsteg parnicnog postupka ispoljava se u tome sto se iznosenje relevantne cinjenicne i dokazne grae dopusta samo u prvostepenom postupku do zakljucenja glavne rasprave (pravilo proizilazi iz odredaba o ogranicenju zalbenih razloga). Sud ima obavezu da pouci stranke da sve relevantne cinjenice i dokaze iznesu do zaklucenja glavne rasprave, jer to kasnije, u zalbi, nee moi uciniti. Postupa sudija pojedinac, tuzba se ne dostavlja tuzenom na odgovor i nema pripremnog rocista. Povean je broj slucajeva u kojim se mogu doneti presude zbog propustanja, ili u kojima se smatra da je izvrseno povlacenje tuzbe. Ako tuzeni ne doe na rociste za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda, kojom sud usvaja tuzbeni zahtev. Ako tuzilac izostane sa bilo kog rocista za glavnu raspravu, kada je uredno pozvan, smatrae se da je povukao tuzbu. Ako s nekog docnijeg rocista izostanu obe strane, tuzba e se smatrati povucenom. O ovom e sud upozoriti stranke. Redukovana su i pravila koja se odnose na sadrzaj zapisnika o glavnoj raspravi. Zapisnik o glavnoj raspravi sadrzi pored podataka, koji se odnose na identitet postupajueg suda i stranaka, predmet spora i: 1. izjave stranaka od bitnog znacaja (narocito odricanje ili priznanje tuzbenog zahteva, preinacenje tuzbe, odricanje od zalbe); 2. bitnu sadrzinu izvedenih dokaza; 3. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi; 241

4. da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude i ako jesu, da su poucene pod kojim uslovima mogu izjaviti zalbu. Ako tuzilac preinaci tuzbu, tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000,00 dinara, postupak e se dovrsiti po odredbama o redovnom postupku. Ako tuzilac, do zakljucenja glavne rasprave o opstem parnicnom postupku, smanji tuzbeni zahtev tako da ne prelazi vise od 100.000,00 dinara, dalji postupak se sprovodi kao postupak male vrednosti. Meritorna odluka ima formu presude. Objavljuje se odmah po zakljucenju glavne rasprave. Prepis presude se dostavlja samo onoj stranci, koja nije bila prisutna objavljivanju presude.Prisutnoj stranci prepis presude se dostavlja samo na njen zahtev(najkasnije na rocistu na kome se objavljuje presuda). Sud je duzan da pouci stranke pod kojim uslovima mogu izjaviti zalbu. Postupak po pravnim lekovima Teznja za brzim i efikasnijim okoncanjem postupka u sporovima male vrednosti, dovela je do ogranicenja uslova za izjavljivanje redovnih pravnih lekova. Odstupanje od opsteg parnicnog postupka, cini nedopustenost revizije. Posebna (samostalna) zalba dopustena je samo protiv onih resenja, kojima se okoncava postupak. Sva ostala resenja protiv kojih se moze izjaviti zalba imaju nesamostalan karakter. Presuda ili resenje kojim se okoncava parnica u sporovima male vrednosti, moze se pobijati samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka i zbog pogresne primene materijalnog prava.Nedozvoljeno je isticanje, novih cinjenica i dokaza. Rok za izjavljivanje zalbe je skraen. Iznosi 8 dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja presude ili resenja.Isto iznosi i paricioni rok, kao i rok za dostavljanje predloga za dopunu presude, kada je sud propustio da odluci o delu ili svim zahtevima istaknutim u tuzbi.

105. POSTUPAK U PRIVREDNIM ODNOSIMA Specificnost privrednih odnosa ima za posledicu da se ovi sporovi poveravaju posebnim, specijalizovanim sudovima-trgovinskim sudovima, za koje se pretpostavlja da e ih kvalifikovanije i uspesnije resavati od sudova opstne nadleznosti. Osnovno obelezje ovog postupka jeste teznja za sto brzim i efikasnijim resenjem spora. Zbog toga odreene procesne ustanove delimicno odstupaju od pravila prihvaenih u opstem postupku: - rokovi su bitnije skraeni, - iskljuceno je mirovanje postupka, - sud moze odluciti bez glavne rasprave, - isticanje novim cinjenica i dokaza u zalbenom postupku podleze principjelnim ogranicenjima, - naglaseno je nacelo pismenosti. Prema Zakonu o uredjenju sudova, resavanje privrednih sporova se poverava trgovinskim sudovima u prvom stepenu, a odlucivanje po zalbi visim trgovinskim sudovima. U sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrsenja ugovora, kao i u sporovima radi naknade stete usled neizvrsenja ugovora, pored suda opste mesne nadleznosti, mesno je nadlezan sud mesta gde je tuzeni, po sporazumu stranaka, duzan da izvrsi ugovor. Za sporove ( kao i statusne sporove) koji proisticu iz upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, mesno je nadlezan prvostepeni sud prema mestu upisa u registar.

242

U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, ako je vrednost predmeta spora do 1.500.000,00 dinara i u sporovima za plaanje kamate, bez obzira na vrednost spora, a u drugom stepenu vee od 3 sudije (predsednik vea + 2 sudija porotnika). Stranke se mogu sporazumeti u toku postupka u privrednim sporovima, da sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost spora. Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluke u predmetima pravne pomoi i obezbedjenja dokaza. U ostalim slucajevima sporove resava vee. Kada sudi u prvom stepenu vee cine trojica sudija, jedan sudija predsednik vea i dvojica sudija porotnika. U drugom stepenu vee je sastavljeno od trojice sudija. Kao i u ostalim posebnim postupcima i u ovom je propisana supsidijarna primena odredaba opsteg parnicnog postupka. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaseno lice(statutarni zastupnik).Stranka ne moze izmeniti, niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.. Predsednik vea prvostepenog suda e, po potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvidjaj, radi provere istinitosti navoda zalioca. Pojam privrivrednih sporova. Prema Zakonu o ureenju sudova, trgovinski sud u prvom stepenu sudi: 1. U sporovima izmeu domaih i stranih privrednih subjekata, u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata; u sporovima povodom izvrsenja i obezbeenja odluka trgovinskih sudova; 2. U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zastiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, zigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu izmeu privrednih subjekata ili privrednih subjekata i pravnih lica; 3. U sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drustvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji; 4. U sporovima o stranim ulaganjima; o narusavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i dominantnog polozaja na trzistu i zakljucenju monopolistickih sporazuma; o zastiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom stecaja i likvidacije; o brodovima i vazduhoplovima; Privredni sporovi se odredjuju po personalnom, kauzalnom kriterijumu i mesovitom kriterijumu: Po personalnom kriterijumu se odredjuju kada su obe stranke drustvenopoliticke zajednice, preduzea ili privredna drustva, a po kauzalnom kriterijumu, kada su u pitanju sporovi , koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru i u unutrasnjim vodama-to su sporovi na koje se primenjuje plovidbeno pravo. Po mesovitom kriterijumu privredni sporovi se odredjuju onda, kada su to sporovi izmedju imalaca radnji i drugih pojedinaca, koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost. Prvostepeni postupak Teznja za efikasnijim resavanjem ovih sporova dolazi do izrazaja u odredbama koje se ticu pripremanja glavne rasprave. Po prijemu i ispitivanju dozvoljenosti tuzbe, sudija je dostavlja tuzenom za odgovor. Izuzetak su privredni sporovi, koji se smatraju sporovima male vrednosti (vrednost predmeta spora 300.000 din.). Po prijemu odgovora na tuzbu, ili po proteku roka za odgovor (15 dana), sudija odlucuje da li e zakazati pripremno rociste ili rociste za glavnu raspravu. Pripremno rociste zakazuje se samo ako bi to, s obzirom na slozenost predmeta i druge okolnosti, doprinelo brzem ili jeftinijem resenju spora. 243

Otvaranjem postupka steceja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoje koje je izdao zastupnik pravnog lica.Po otvaranju stecajnog postupka ili likvidacije, punomonici moraju imati punomoje, koje je izdao stecajni upravnik. Ako stranke sporazumno predloze da se sprovede postupak posredovanja (medijacije), sud e odloziti rociste, uputiti stranke na postupak posredovanja i zastati sa postupkom. Posrednik se bira sa liste medijatora, koje sastavlja predsednik suda. Sudija e zakazati rociste za glavnu raspravu ukoliko stranke ne rese spor putem posredovanja po proteku roka od 30 dana. Kad sud odluci da se odrzi rociste za glavnu raspravu, starae se da se novo rociste zakaze u roku do 30 dana. Postupak po pravnim lekovima. Drugostepena instanca (Visi trgovinski sud) je cinjenicna instanca. Dopusteno je isticanje novih cinjenica i dokaza, ali pod uslovom da zalilac ucini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloziti do zakljucenja glavne rasprave. Predsednik vea prvostepenog suda e, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviaj, radi provere istinitosti navoda zalioca. Redaktori ovog resenja imali su u vidu negativne aspekte ustanove beneficium novorum: nepovoljan uticaj na koncentraciju procesne svae u prvostepenom postupku, brze resavanje sporova, procesnu disciplinu i savesno voenje parnice. Rok od 8 dana za zalbu protiv presude, odnosno resenja, a rok od 3 dana za podnosenje odgovora na zalbu. Rok od 8 dana za izvrsenje cinidbe, a za cinidbe koje se ne sastoje u novcanom davanju sud moze odrediti duzi rok. Ogranicenja dolaze do izrazaja i u sistemu vanrednih pravnih lekova. Revizija je dozvoljena pod uslovom, da vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi iznos 2.500.000,00 dinara. Bez obzira na vrednost pobijanog dela pravosnazne presude, revizija je uvek dozvoljena: 1) U imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih akata i radnji, kojim se pravna ili fizicka lica, zavisno od sedista, odnosno prebivalista, stavljaju u neravnopravan polozaj na jedinstvenom trzistu ili se na drugi nacin narusava jedinstvo trzista, ukljucujui i parnice o naknadi stete, koja se tim prouzrokuje. 2) U sporovima zbog povrede autorskog prava, zastite i upotrebe pronalazaka i tehnickih unapredjenja, uzoraka, modela i zigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistickih ponasanja, kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Rok za podnosenje predloga za vraanje u preasnje stanje je 30 dana.

106. Osnovna obelezja bracnih i porodicnih sporova

Izrazen javni interes i ideja o posebnoj zastiti braka i porodice, uslovila je naglasenije korisenje normi prinudnog, kogentnog karaktera. Shodno tome, stvoreni su posebni postupci u kojima je suzena i delimicno ogranicena primena osnovnih nacela parnicnog postupka: nacela dispozicije i raspravnog nacela, uz poveanje oficijelnih i istraznih ovlasenja suda. Odreeni organi, pre svih organ starateljstva, dobili su znacajne uloge u postupku, a pojedine procesne ustanove specificna obelezja i funkcije. Postoje 3 vrste ovih postupaka: 1) postupak u bracnim sporovima; 244

2) postupak u sporovima iz odnosa roditelja i dece i 3) postupak u sporovima za izdrzavanje (Ovi postupci su ureeni Porodicnim zakonom uz supsidijernu primenu ZPP-u). A. Bracni sporovi Bracni sporovi su oni u kojima se zahteva promena bracnog statusa supruznika, prestankom braka na osnovu razvoda ili ponistaja. Promena bracnog statusa ostvaruje se iskljucivo sudskim putem. Postoje 3 vrste ovih sporova: 1. spor za razvod braka; 2. spor za ponistaj braka; 3. spor za utvrivanje postojanja braka. U ovim sporovima bracni drugovi moraju ucestvovati u svojstvu stranaka. Stvarno nadlezni su opstinski sudovi, a mesna nadleznost nasih sudova postoji uvek, ako tuzeni ima prebivaliste u Srbiji. Nadleznost postoji i kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji: 1) ako su oba bracna druga drzavljani Republike Srbije, bez obzira na prebivaliste; 2) ako je tuzilac drzavljanin R.Srbije i ima prebivasliste u Srbiji; 3) ako su oba bracna druga imala svoje poslednje zajednicko prebivaliste u Srbiji. Ako su oba supruznika strani drzavljani koji su imali svoje poslednje prebivaliste u Srbiji, uz 2 uslova: a) da tuzeni pristaje na voenje postupka pred sudom Srbije i b) da je po probisima zemlje ciji su drzavljani bracni drugovi dopustena nadleznost stranih sudova. Nadleznost suda R.Srbije postoji i kada je tuzilac drzavljanin R.Srbije, a po propisima drzave ciji bi sud bio nadlezan ne postoji ustanova razvoda braka. I. Sporovi za razvod braka Sporovi za razvod braka su sporovi u kojima jedan bracni drug tuzbom, a oba predlogom, zahtevaju da se njihov brak razvede i na taj nacin doe do prestanka postojeeg bracnog odnosa. Ako meu supruznicima postoji spor u pogledu razvoda, postupak se pokree tuzbom, a ako spora nema ­ predlogom za sporazumni razvod braka. Oficijelna i istrazna ovlasenja suda su sira i vea, ukoliko je postupak pokrenut tuzbom. I tuzba i predlog za sporazumni razvod braka su preobrazajne, konstitutivne prirode. Specificnosti ovog postupka najvise dolaze do izrazaja u resenjima mirenja. Postupak mirenja je procesni izraz ideje o zastiti braka i porodice. Smisao ovog postupka je u tome da bracni drugovi uz pomo organa starateljstva ili suda, odustanu od razvoda braka. Mirenje sprovodi nadlezni organ starateljstva ili sud. Ako supruznici imaju maloletne dece, postupak sprovodi organ starateljstva. Trajanje: - pred organom starateljstva do 3 meseca, + - pred sudom jedno ili vise rocista. Ako se ovaj postupak zavrsi neuspesno, brakorazvodni postupak se nastavlja upuivanjem tuzbe tuzenom. Naglasena oficijelna i istrazna ovlasenja suda, pa sud moze utvrditi i one cinjenice koje stranke nisu iznele, ako govore u prilog odrzanju braka, odnosno u prilog maloletne dece. 245

U teznji da se brak odrzi liberalizovana su pravila o povlacenju tuzbe. Tuzba za razvod braka, moze se, uz saglasnost tuzenog, povui sve do pravosnaznog okoncanja postupka. Bez saglasnosti ­ sve do zakljucenja glavne rasprave. Predlog mogu povui do pravosnaznosti presude o razvodu braka. Smatra se da je predlog povucen kada od njega odustane jedan od bracnih drugova. Odricanje od tuzbenog zahteva u ovim parnicama se izjednacava sa povlacenjem tuzbe. II. Sporovi za ponistaj braka Sporovi za ponistaj braka su oni sporovi u kojima bracni drugovi, trea ovlasena lica ili nadlezni drzavni organi, zahtevaju ponistaj braka iz razloga apsolutne ili relativne nistavosti. Tuzba za ponistaj braka je konstitutivne (preobrazajne) prirode i usmerena je da dovede do prestanka bracnog odnosa donosenjem presude kojom se brak ponistava (pravosnaznosu presude). Kada se ponistaj braka trazi iz razloga apsolutne nistavosti, pored bracnih drugova, pravo na tuzbu priznaje se i treim licima koja imaju neposredan pravni interes da doe do ponistaja braka, kao i nadleznom javnom tuziocu. (trea lica:roditelji kod maloletnika). Kad postupak pokreu trea lica, bracni drugovi se, zbog nedeljivosti bracnih odnosa, nalaze u polozaju jedinstvenih, nuznih i pasivnih suparnicara. Kad tuzbu podnosi ponomonik, u punomoju se izricito mora navesti osnov za podizanje tuzbe, a punomoje mora biti overeno. III. Sporovi za utvrivanje postojanja braka Sporovi za utvrivanje postojanja baraka su sporovi u kojima bracni drugovi, trea lica koja imaju neposredan pravni interes zahtevaju utvrivanje postojanja ili nepostojanja bracnih odnosa. Tuzba ovde ima deklaratorni (utvrujui) karakter. Tuzilac mora dokazati pravni interes za isticanje ovih zahteva. Nacela Nacelo dispozicije je, u opstem interesu, podvrgnuto znacajnim ogranicenjima. S druge strane, naglasena su oficijelna ovlasenja suda -nemo iudex sine actorePostupak se ne pokree po sluzbenoj duznosti, nego na inicijativu stranaka (postuje se nacelo dispozicije). Oficijelna ovlasenja suda dolaze do izrazaja kada odlucuje o pitanjima koja stranke nisu ucinile predmetom raspravljanja i odlucivanja u parnici. Ogranicenje nacela dispozicije se ogleda i u zabrani raspolaganja tuzbenim zahtevom:ne moze se doneti presuda na osnovu priznanja, presuda zbog propustanja, dok odricanje od tuzbenog zahteva ima dejstvo povlacenja tuzbe. Izuzetak:sporazumni razvod braka (predlog) jeste forma disponiranja. Istrazno nacelo je dominantan metod prikupljanja cinjenicne grae. Cinjenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev, sud moze utvrivati i kada nisu sporne. Nekad su ta ovlasenja i sira, pa obuhvataju i cinjenice koje stranke nisu iznele (ako govore u prilog odrzanju, odnosno punovaznosti braka). Nacelo javnosti je redukovano. Opsta javnost je iskljucena na svim rocistima, a u postupku mirenja i punomonici. Razlog: priroda pracnih odnosa (intima). Bitno obelezje u ovim sporovima izrazeno je u ideji da se organizacijom postupka, sadrzajem i dejstvom pojedinih procesnih ustanova obezbedi sto bolja zastita institucije braka i zastita interesa dece. O meritumu stvari, sud odlucuje presudom. Presuda kojom se razvodi ili ponistava brak ima konstitutivno dejstvo i deluje ex nunc. Presuda u sporovima za utvrenje braka ima deklaratoran 246

karakter. Presude kojima se odbija zahtev za ponistaj ili razvod braka su deklaratorne prirode. Presude (konstitutivnog) dejstva deluju erga omnes- prema svima, a ne samo prema supruznicima. O pitanjima procesne prirode, sud odlucuje resenjem. Pobijanje 1.stepenih presuda u bracnim sporovima se ostvaruje zalbom, kao redovnim pravnim lekom. Presuda kojom je brak razveden po predlogu za sporazumni razvod braka, posto je zasnovana na raspolaganju stranaka, moze se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba postupka ili zbog toga, sto je predlog za sporazumni razvod dat u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Pobijanje presuda koje imaju preobrazajni karakter je nije dozvoljeno putem vanrednih pravnih lekova. B. Sporovi iz odnosa roditelja i dece Sporovi iz odnosa roditelja i dece (sporovi za utvrivanje i osporavanje ocinstva ­ materinstva), su statusni sporovi u kojima se utvruje postojanje roditeljskog odnosa izmeu odreenog lica i deteta. Zahtevi za utvrivanje imaju deklaratorni, a zahtevi za osporavanje ocinstva i materinstva preobrazajni karakter. Naglasena su oficijelna i istrazna ovlasenja suda, iskljucena je javnost i poveana uloga organa starateljstva. Prema zahtevima sadrzanim u tuzbi, tuzbe se dele na: 1. tuzbe za utvrivanje ocinstva i materinstva; 2. tuzbe za osporavanje ocinstva i materinstva U prvom slucaju: tuzbu mogu podneti: · lice koje sebe smatra ocem deteta, dete nezavisno od godina i majka deteta. Nije dopusteno utvrivanje ocinstva deteta koje je zaceto vestackom oplodnjom majke. U drugom slucaju: tuzbu mogu podneti: · za dete roeno u braku ili pre isteka toka od 300 dana od prestanka braka, vazi oboriva zakonska pretpostavka po kojoj se muz smatra ocem deteta. Posle smrti deteta nije dopusteno osporavanje ni ocinstva ni materinstva. Stranke u sporu: (potencijalni) roditelji i dete (ukupno:troje) U meritumu sud odlucuje presudom a o procesnim pitanjima resenjem. Presuda u sporu za utvrivanje ocinstva i materinstva, bilo da se usvaja ili odbija tuzbeni zahtev, ima deklaratornu prirodu. Presuda, kojom se, u sporovima za osporavanje ocinstva i materinstva, usvaja tuzbeni zahtev ima preobrazajno dejstvo. Pravosnaznosu presude dolazi do promene, prestanka roditeljskog odnosa izmeu odreenih lica. Ako se presudom, tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan, presuda ima deklaratornu prirodu. Sve presude deluju ­ erga omnes. 1.stepen odluke pobijaju se zalbom. Oficijelna ovlasenja 2.stepenog suda su izrazita. Sud po sluzbenoj duznosti mora voditi racuna o interesima maloletne dece. Nije ogranicen razlozima zalbe, a presudu ispituje u celini. Revizija je dopustena. O troskovima postupka sud odlucuje po slobodnoj volji, a ne prema eventualnom uspehu stranke u sporu, ve prema tome, da li je stranka neopravdano prouzrokovala odreene troskove. C. Sporovi za izdrzavanje Sporovi za izdrzavanje su preteznim delom ograniceni na sporove za izdrzavanje dece. Resenje je zasnovano na ideji o posebnoj zastiti dece. 247

U pogledu zahteva za izdrzavanje bracnog druga, postupak se vodi po metodama koji vaze za imovinskopravne sporove u kojima sud ne raspolaze oficijelnim i istraznim ovlasenjima. Izdrzavanje se moze traziti uz bracne sporove ili u odvojenoj parnici u roku od 2 godine od razvoda braka, pod uslovom da su pretpostavke za izdrzavanje nastale pre razvoda braka i trajale neprekidno do zakljucenja glavne rasprave u parnici za izdrzavanje. Stvarno nadlezni su opstinski sudovi. Samostalna parnica se pokree tuzbom (uz puno postovanje nacela dispozicije) i lica koje smatra da ima pravo na zakonito izdrzavanje, ali i po tuzbi obveznika izdrzavanja da se zbog izmenjenih okolnosti, povuce, snizi, izmeni ili ukine nacin izdrzavanja, koji je odreen ranijom odlukom suda. Zalba i revizija su dozvoljene. Nacela vanparnicnog postupka: 1.Nacelo posebne zastite nesposobnih lica, 2.Nacelo jedinstva citavog postupka, 3.Nacelo materijalne istine. 107. POJAM I OSNOVNA OBELEZJA VANPARNICNOG POSTUPKA Sudska zastita graanskih i odreenih drugih subjektivnih prava i interesa povodom tih prava, ostvaruje se po pravilima graanskog procesnog prava u parnicnom, vanparnicnom i izvrsnom postupku (u krivicnom i upravnom postupku). Postupanje suda, stranaka i drugih ucesnika u ovim postupcima, ureeni su posebnim pravilima: parnicnim, vanparnicnim i izvrsnim procesnim pravom. Izvrsno pravo ureuje pravnu zastitu usmerenu na prinudno ostvarivanje graanskopravnih i drugih potrazivanja. To je samostalan i izgraen sudski postupak. Parnicno procesno pravo (parnicni sudski postupak) spada u deo graanske procedure u kojim su sa punim izrazajima prisutne i uz strogo postovanje primenjene najeminentnije institucije graanskog procesnog prava, izvedene iz uspostavljenih nacela ovog metoda pravne zastite (dispozicije, vezanosti suda tuzbenim zahtevom, raspravnosti, neposrednosti, kontradiktornosti, saslusanja stranaka, pravosnaznosti.....). Vanparnicno pravo normira proceduru zastite graanskih i odreenih drugih prava, izrazavajui pri tome samo neke od elemenata osnovnih ustanova graanskog procesnog prava, ipak dovoljne da zadrzi fizionomiju ove procedure. Zahtevi da se neke pravne stvari rese efikasnije pa i sama priroda tih stvari, traze da se ustanovi specijalna procesna normativa koja bi uspesno odgovorila tim zahtevima. Dok se kod parnicnog postupka mogu odrediti najvaznije oznake izrazene u ukupnosti ili bar preteznosti, takve oznake nisu prisutne kada je u pitanju vanparnicni postupak. Vanparnicni postupak se pokree: 1. pokree se i po trazenju subjekta i po sluzbenoj duznosti (pa i na oba nacina); 2. sud nije u tolikom stepenu vezan zahtevom i sadrzajem pravne zastite koja se trazi; 3. moze biti jednostranacki, dvostranacki i visestranacki (broj subjekata se moze menjati u toku samog postupka); 4. pokree se i vodi i kada nema pravnog spora; 5. nije uniforman ni u sadrzaju ni u odreivanju pravne zastite koja se dosuuje; 6. nije osnovna funkcija ovog postupka pravna zastita povreenih ili ugrozenih subjektivnih prava. Iz ovog se ne moze izvui opsta i zajednicka formula, primenjiva za odreivanje vanparnicnog postupka. Prisustvo velike raznovrsnosti izmeu pravnih stvari o kojima se resava vanparnicnim postupkom i ciljevi koji se ovde zele postici, cine da se procedura formulise od jedne do druge pravne stvari povodom koje se resava, te svakoj od njih ili njihovim grupama se prilagoava. 248

Zato se ne moze propisati jedna uniformna procedura, odnosno jedan uniforman vanparnicni postupak. Ustvari, vanparnicni postupak je vise jedan skup pojedinih takvih postupaka. Stoga bi bilo ispravnije govoriti o vanparnicnim postupcima ili u upotrebi oznake ,,vanparnicni postupak" prihvatiti rezervu da se tim misli na skup pojedinih vanparnicnih postupaka. Doktrinatni stavovi u odreivanju vanparnicnog postupka U naporu da se odredi i definise vanparnicni postupak, pravna misao ga je uporeivala sa izgraenim i relativno dobro odreenim parnicnim postupkom. Nijedno od tih ucenja se ne moze potpuno prihvatiti, ali je njihov znacaj veliki, jer su osvetljene najbitnije crte vanparnicnog postupka, pa sve zajedno dobro oslikavaju ovaj postupak. 1) Teorija spora

Vanparnicni postupak se cesto naziva nespornim ili postupkom u nespornim stvarima, jer se, za razliku od parnicnog postupka, resava u stvarima koje nisu sporne. No, spora ima, u ne malom broju vanparnicnih postupaka, ali razlika postoji u kvalitetu i prirodi spora (spor o pravu i spor o cinjenicama). · Spor u parnicnom postupku je uvek spor izmeu dve strane sa razlicitim interesima i procesnopravnim trazenjima. Po subjektima, intezitetu, formi i sadrzini to je tip pravnog spora u kojem se spornost izrazava u najostrijem vidu i u potpunosti. · Spor u vanparnicnom postupku je spor druge vrste, nije toliko izrazit, ni intezivan, nije pravi spor, ali je ipak spor. Sa ovog aspekta vanparnicni postupak se moze oznaciti kao nesporni postupak, u smislu da su to pravne stvari u kojim se redovno ne pojavljuje tip spora svojstven parnicnom postupku. Spor nije element kvaliteta vanparnicnog postupka i nije bitan momenat njegove pravne konstrukcije i odreenja. 2) Teorija stranaka

Teorija stranaka je samo jedna modifikacija teorije spora u kojoj se teziste stavlja na subjekte u sporu. U parnicnom postupku postoji spor iskljucivo izmeu dve stranke, a ostale graanskopravne i druge stvari: jednostranacke, dvostranacke u kojima nem aspora i visestranacke, resavaju se po pravilima vanparnicnog postupka. 3) Druge teorije

Prisutne su i druge terorije: teorija koja prihvata kriterijum da se u vanparnicnom postupku donose odluke sa konstitutivnom snagom (u parnicnom, deklaratorne, ali i konstitutivne i kondemnatorne); teorija preventivnog cilja vanparnicne pravne zastite (parnicna pravna zastita je represija, mada ima i obrnutog); teorije koje imaju kriterijum: snazna diskreciona ovlasenja suda. Vanparnicna stvar Nepostojanje definicije vanparnicnog postupka i nedostatak dobrih kriterijuma da se odredi kada sud u resavanju graanskopravnih stvari postupa po vanparnicnoj, a kada po parnicnoj proceduri, prouzrokuje da se utvrivanje vanparnicne nadleznosti, pristupi tzv"legalnim metodom" ­ sud postupa po vanparnicnoj proceduri kada je to zakonom odreeno. Pravna zastita koja se ostvaruje u vanparnicnom postupku delom je komplemantarna (dopunska), cinei, sa zastitom u parnicnom postupku, kao osnovnom, redovnom, potpunu zastitu u odreenim graanskopravnim odnosima. Zakonom o vanparnicnom postupku propisano je da drzavni sudovi sprovode vanparnicni postupak, te da sud postupa po vanparnicnoj proceduri: u licnim, porodicnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima za koje je ovim ili drugim zakonom propisano da se resavaju u vanparnom postupku. 249

Kada, u granicnim slucajevima, zakonom nije izricito propisano da se stvar resava po pravilima vanparnicnog postupka, a spada u sudsku nadleznost, te stvari se resavaju po vanparnicnoj proceduri pod pretpostavkom: 1) da se ne odnosi na zastitu ugrozenog i povreenom prava; 2) niti da se zbog ucesnika u postupku mogu primeniti pravila parnicnog procesnog prava. Izvori Svakako najvazniji izvor je Zakon o vanparnicnom postupku iz 2005.g. Njime se ureuje nadleznost suda da postupa po vanparnicnoj proceduri, procedura i odreeni materijalnopravni odnos povodom vanparnicnih stvari. Sve vanparnicne stvari se, po prirodi pravnih odnosa povodom kojih se vodi postupak, svrstavaju u dve grupe: 1. postupci povodom licnih i porodicnih odnosa (mahom statusne stvari) i 2. postupci u imovinskim i sa njima povezanim drugim odnosima. Postupci povodom licnih i porodicnih odnosa: lisenje poslovne sposobnosti; zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije; proglasavanje nestalog lica za umrlo; dokazivanje smrti; produzenje roditeljskog prava; vraanje roditeljskog prava; davanje dozvole za stupanje u brak. Postupci povodom imovinskih i odreenih dr.odnosa: raspravljanje zaostavstine; odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; ureenje upravljanja i korisenja zajednicke stvari; deoba zajednickih stvari ili imovine; ureenja mea: sastavljanje, potvrivanje, cuvanje i ponistenje isprave; sudski depozit. Vanparnicne stvari odreene su i nizom drugih pravnih tekstova, iz oblasti: o porodicnih odnosa; o stambenih stvari; o menicnih i cekovnih odnosa; o pitanja svojine; o obligaciono-pravnih odnosa; o parnicne ili neke druge procedure; o registracije pravnih lica; o overe potpisa i rukopisa; o pa i nekih upravnih stvari. Posto ni jedna vanparnicna procedura nije potpuno ureena, odreeno je da se shodno primenjuju pravila Zakona o parnicnom postupku, cime parnicno procesno pravo postaje supsidijaran, dopunski izvor pravila vanparnicne procedure. Sukob vanparnicnog i parnicnog postupka 250

Bliskost vanparnicnog i parnicnog postupka i nedovoljnost kriterijuma da se oni dobro distanciraju, moze dovesti do toga da se po pravilima jednog postupka resava u pravnoj stvari koja spada u drugi postupak. Tada se govori o sukobu vanparnicnog i parnicnog postupka. ZPP: - kada se u voenju parnicnog postupka utvrdi da bi pravnu stvar trebalo resavati po vanparnicnoj proceduri, a odluka jos nije doneta ­ sud resenjem obustavlja parnicni postupak. Po pravosnaznosti resenja o obustavi, resavanje pravne stvari se nastavlja po pravilima vanparnicnog postupka, pred nadleznim sudom. Radnje koje je predvideo parnicni sud (uviaj, vestacenje, saslusanje stranaka, odreivanje obezbeenja i dr.) i odluke koje je doneo, nisu bez vaznosti samo zbog toga sto su usledile u parnicnom postupku. Posle donosenja odluke u glavnoj stvari u parnicnom postupku, sud vise nije ovlasen da obustavi taj postupak. Ako su ulozeni pravni lekovi postupak se nastavlja po pravilima parnicne procedure. To sto je odluka donesena u parnicnom postupku ne moze biti jedini razlog pravnom leku, osim, ako je time stranka pretrpela neku procesnopravnu stetu. Ista je stvar i obrnuto, s tim sto to moze biti jedini razlog u pravnom leku. Tada visi sud ukida odluku vanparnicnog suda i obustavlja vanparnicni postupak i time stvara mogunost daljeg resavanja po parnicnoj proceduri. Sastav suda i nadleznosti Vanparnicni postupak se vodi pred sudijom pojedincem, izuzev ako ZVP ili drugim zakonom nije propisano da sudi vee. Postupak po pravnim lekovima vodi se pred veem. Pojedine procesne radnje moze samostalno preduzimati i strucni saradnik u sudu, kada je to propisano. Meunarodna nadleznost naseg suda da resava u vanparnicnom postupku, ureena je Zakonom o resavanju sukoba zakona sa podrucja drugih zemalja u odreenim odnosima(1982.). Pored toga izvodi se iz nekih drugih zakona, meunarodnih ugovora ili se posredno izvodi iz pravila o mesnoj nadleznosti. Nas sud je nadlezan: 1. ako lice prema kome se pravo ili pravni interes ostvaruje ima u nas prebivaliste ili sediste. Isto vazi ako u postupku ucestvuje samo jedno lice. 2. Kod licnih i porodicnih odnosa i u slucaju da nisu prisutne ove (1.)opste pretpostavke, pod uslovom da subjekti imaju nase drzavljanstvo. 3. postupak davanja dozvole za zakljucenje braka pre punoletstva, kao i postupak proglasenja nestalog lica umrlim je u iskljucivoj nadleznosti naseg suda, ako maloletno lice, odnosno nestali, imaju nase drzavljanstvo. Stvarna nadleznost Zakonom o ureenju sudova, pretezno je u nadleznosti opstinskog suda, a samo neke stvari su u nadleznosti okruznog suda (priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka) ili trgovinskog suda. Mesna nadleznost Opste pravilo: prema prebivalistu, ili boravistu, odnosno sedistu predlagaca u postupku. Postupak u statusnim stvarima je izdvojen i tu je mesno nadlezan sud prema podrucju na kojem lice u cijem se interesu vodi postupak ­ ima prebivaliste, odnosno boraviste. 251

Od ovih pravila ima dosta odstupanja: Tako, povodom pravnih stvari koje se odnose na nepokretnosti propisana je iskljuciva nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi nepokretnost. Ako se nepokretnost nalazi na podrucju vise sudova, onda je svaki od tih sudova (iskljucivo) nadlezan. Mesna nadleznost se moze promeniti sporazumom ucesnika u vanparnicnom postupku, ali samo kada je ZVP ili drugim zakonom dozvoljeno. Sud se u vanparnicnom postupku moze oglasiti mesno nenadleznim po sluzbenoj duznosti, najkasnije tokom prvog rocista. Ukoliko rociste nije odrzano onda sve do preduzete prve radnje koju izvrsi ucesnik po pozivu suda. Isto pravilo vazi i za prigovor mesne nadleznosti od strane ucesnika vanparnicnog postupka. Promene li se okolnosti, koje su odreivale mesnu nadleznost, sud koji vodi postupak ovlasen je da predmet ustupi na resavanje sudu koji bi, prema promenjenim okolnostima, bio mesno nadlezan. Ovo pod uslovom, da je ocigledno da bi se pred tim drugim sudom, postupak lakse sproveo ili da je to vise u interesu ucesnika u postupku, koje je lice pod posebnom drustvenom zastitom (uz misljenja organa starateljstva o celishodnosti ustupanja). Sud kome je predmet ustupljen, ovlasen je da izazove sukob nadleznosti pred visim zajednickim sudom. 108. SUBJEKTI VANPARNICNOG POSTUPKA 1. NAZIV SUBJEKTA U VANPRARNICNOM POSTUPKU Pored suda, u vanparnicnom kao u svim drugim postupcima nastupaju osnovni (glavni, primarni) procesni subjekti. Oni se u tim drugim postupcima redovno oznacavaju da su stranke dok se ostali subjekti (sekundarni, svedoci, vestaci) nazivaju ucesnicima, treim licima i tome sl. Novo zakonodavstvo upotrebljava naziv (ucesnik) kao termin za oznaku subjekta ovog postupka.Sigurno je da bi se mogao upotrebiti i naziv stranka, ali nikad sa istim procesnim kvalitetima, kao u parnicnom postupku. Prihvatanje naziva ucesnik cini da se taj funkcionalni izraz transformise u pravni termin, kojim se oznacavaju sva lica koja nastupaju u vanparnicnom postupku kao osnovni procesni subjekti koji ovde ima isto znacenje kao i naziv stranke (u drugim postupcima). Ucesnici u vanparnicnom postupku prema procesnoj poziciji koji u postupku zauzimaju i dobijaju i uze nazive - predlagac i protivnik predlagaca ili prosto, ucesnici vanparnicnog postupka. 2. ODREIVANJE I KATEGORISANJE SUBJEKATA Ucesnici vanparnicnog postupka su: 1. Lice koje je postupak pokrenulo 2. Organ koji ucestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlasenja da postupak pokrene, pa i onda ako postupak nije pokrenuo nego je docnije stupio u postupak (tu spada i organ koji nije ovlasen da pokrene postupak ali moze da ucestvuje u postupku). Broj ucesnika u vanparnicnom postupku je siri nego sto je to u parnicnom postupku. Parnicni postupak, koji zapocinje kao dvostranacki i u kojem se to mora odrzati do zavrsetka postupka, oznacava ove osnovne subjekte strankama i odreuje da su to (tuzilac i tuzeni). Neka trea procesna pozicija ne postoji pa tako umesac ili javni tuzilac samo pristupaju jednoj ili drugoj strani, ne uspostavljajui neku treu procesnu poziciju. 252

Vanparnicni postupak se pojavljuje kao jednostranacki , dvostranacki ili visestranacki. Uvek postoji mogunost da se postupak transformise, a pored toga postoje alternacije u nacinu pokretanja postupka (i po predlogu i po sluzbenoj duznosti). Zbog toga se ne mogu utvrditi stalni procesni subjekti. KO MOZE BITI SUBJEKT VANPARNICNOG POSTUPKA? Mogu biti sva fizicka i pravna lica. Mogu biti i oni individualiteti koji to nisu, a posebnim propisima je odreeno da mogu biti ucesnici u vanparnicnom postupku. Po Zakonu o vanparnicnom postupku, sud priznaje odreenim ,,oblicima udruzivanja", koji ,,nemaju svojstvo pravnog lica" status ,,ucesnika" u postupku ,,ako za to ispunjavaju uslove koji se traze, da se predmet vanparnicne stvari neposredno odnosi na taj oblik udruzivanja.". KAKO SE TO POSTAJE? Ucesnikom se redovno postaje donosenjem odluke o pokretanju postupka. To se odnosi na lica koja su obuhvaena odlukom o pokretanju, postupka po sluzbenoj duznosti ili su kao takva oznacena u predlogu. Suvisno bi ovde bilo utvrivati da li su oni nisioci prava ili pravnih interesa o kojim se resava,da bi se odlucilo da li su oni ucesnici u postupku. KO JESTE SUBJEKT VANPARNICNOG POSTUPKA? Predlagac je onaj ucesnik po cijem predlogu se postupak pokree, bez obzira da li je predlog izraz privatne dispozicije ili sluzbene duznosti. Dok se ucesnik prema kome je predlog usmeren oznacava da je protivnik predlagaca. PROCESNA SPOSOBNOST SUBJEKATA VANPARNICOG POSTUPKA Procesna pravna sposobnost je isto sto i stranacka sposobnost parnicnog prava. Procesna poslovna sposobnost(parnicna sposobnost u parnicnom procesnom pravu) je ovlasenje da se samostalno preduzimaju procesne radnje i primaju; ureena je u vanparnicnom postupku na jednak nacin kao i u parnicnom, ali sa dosta odstupanja i izuzetaka. Vanparnicni postupak u odreenim situacijama moze da se pokrene i vodi od lica koja nemaju procesnu poslovnu sposobnost (nisu punoletna ili im nije priznata poslovna sposobnost.) To je dozvoljeno u postupku radi vraanja poslovne sposobnosti licu, koje je bilo liseno te sposobnosti, zatim u postupku trazenja dozvole za sklapanje braka, kao i druga lica, koja nemaju procesnu poslovnu sposobnost, ali su ovlasena,po neposrednoj odredbi zakona, da preduzimaju pojedinacne odreene procesna radnje i da one budu punovazne. Sud je i sam ovlasen da to ucesniku dozvoli, ali treba da se utvrdi da taj ucesnik moze da shvati znacaj i pravne posledice ovih radnji. Sud, inace, u vanparnicnom postupku ima, po sluzbenoj duznosti, da se stara i preduzima mere zastite prava i pravnih interesa lica, koja nisu u mogunosti da se sama brinu o zastiti svojih prava i interesa. Sud o tome obavestava organ starateljstva. Pravilo parnicnog procesnog prava o sudskom postavljanju privremenog zastupnika prihvaeno je i u vanparnicnom postupku. Sudsko postavljanje privremenog zastupnika je prosireno u vanparnicnom postupku na sve ucesnike, a u parnicnom postupku samo na tuzenog. 109. POKRETANJE I OBUSTAVA VANPARNICNOG POSTUPKA 253

a) POKRETANJE POSTUPKA Pokretanje vanparnicnog postupka je povinovano pravilima dispozicije i oficijelnosti, sta vise nekad pravilima i jednog i drugog nacela. Odredjeni vanaparnicni postupci se mogu pokrenuti i voditi samo ako postoji predlog ovlasenog ucesnika.Nije znacajno da li predlog podnosi fizicko, odnosno pravno lice ili neki drzavni, odnosno drugi organ u sferi svoje nadleznosti (sto je onda u okviru njegove sluzbene duznosti), posto je to i u jednom i u drugom slucaju, pokretanje postupka po predlogu. Tako po predlogu fizickog ili pravnog lica vode se npr: postupci deobe zajednicke stvari ili imovine, uredjenja medja i drugi.. Po predlogu istih lica ili organa vodi se postupak produzenja roditeljskog prava, postupak lisenja roditeljskog prava i jos neki. Vidimo, da tamo gde je intenzivniji interes drustva i istaknutija potreba posebne zastite odredjenih lica, na pokretanje postupka ovlaseni su i fizicka, odnosno pravna lica i drzavni, odnosno drustveni organi(javni tuzilac, organ starateljstva I drugi). Pojedini vanparnicni postupci iz odredjenih politickopravnih razloga u svom pokretanju nisu prepusteni predlogu ovlasenih lica. Tu, sledstveno oficijelnom nacelu, sud pokree postupak po sluzbenoj duznosti. Ovde spadaju postupci: zadrzavanja lica u zdravstvenoj organizaciji, koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije; odredjivanje naknade za ekspropisanu imovinu; raspravljanju zaostavstine. Potrebno je da se razlikuju inicijativa sudu, od predloga ovlasenog lica, bez kojeg se postupak ne moze pokrenuti. Koordinacija pojedinacnog i opsteg intresa izrazena je u postupcima, koji se pokreu predlogom ovlasenih lica organa po sluzbenoj duznosti suda.Tu je najvazniji postupak za lisenje poslovne sposobnosti. Sud ostvarujui nacelo posebne zastite nesposobnih lica, duzan je da u pojedinim postupcima izvestava i dostavlja sudske akte organu starateljstva, ako on nije pokrenuo postupak, sta vise, u odredjenim situacijama moze da pozove organ starateljstva da ucestvuje u postupku, te da zastane sa postupkom, da bi organ starateljstva mogao da se pripremi I prijavi svoje ucese. b) POVLACENJE PREDLOGA Predlog za pokretanje vanparnicnog postupka, kao izlaz dispozicionih ovlasenja jednog lica, moze se povui do donosenja prvostepene odluke. Ne trazi se pristanak protivnika predlagaca, niti sud ima ovlasenje da to spreci. Medjutim, ako se vodi postupak koji se pokree i po predlogu ucesnika i po sluzbenoj duznosti suda, sud nije duzan da povlacenje uvazi i postupak obustavi, ako smatra da postupak treba nastaviti (postupak se dalje vodi po sluzbenoj duznosti). Predlog za pokretanje postupka, koji je podnelo vise lica u svojstvu predlagaca, povlaci se njihovom saglasnom izjavom, ako se hoe obustavljanje vanparnicnog postupka. Povuce li predlog samo jedan od ucesnika, sa cime se drugi ucesnici predlagaci ne slazu, tada ovaj ucesnik prestaje da bude predlagac. Moze da istupi iz postupka, izuzev ako drugi ucesnici predlagaci ne zatraze da se i na njega prosiri postupak, sada u svojstvu protivnika predlagaca. 254

Pravo je ucesnika, koji u postupku nisu nastupili kao sapredlagaci, a na to su imali ovlasenja, da u slucaju povlacenja predloga zatraze, da se postupak nastavi i da oni nastupe kao predlagaci u daljem toku postupka. Ti drugi ucesnici mogu ovo trazenje da izjave u roku od 15 dana od dana kada su primili obavestenje suda da je predlog povucen. Predlagac moze da povuce predlog i posle donosenja prvostepene odluke, sve dok postupak nije pravosnazno dovrsen. Posto takvo povlacenje vodi ukidanju prvostepene odluke i obustavljanju postupka, to je ovde uslov za vaznost povlacenja da se tim ne vredjaju prava drugih ucesnika, na koje se odluka odnosi ili da u takvoj situaciji ti drugi ucesnici pristanu na povlacenje predloga. Propisane su pretpostavke, koje svojim prisustvom cine da je predlog povucen, iako o tome nije data izricita izjava ucesnika predlagaca. To je onda kada predlagac ne dodje na rociste ili se ne odazove pozivu suda radi saslusanja, a bio je uredno pozvan. Sud pre nego sto donese odluku treba da ispita, da li eventualno postoje opstepoznate okolnosti, koje bi sprecile predlagaca, da se ne odazove pozivu suda, jer njihovo postojanje je smetnja da se donese odluka o obustavljanju postupka. Predlagac je ovde ovlasen da opravda svoj izostanak i otkloni po njega stetne posledice, trazei povraaj u predjasnje stanje po pravilima parnicnog postupka. Mirovanja u vanparnicnom postuku nema. 110. PRETHODNO PITANJE U VANPARNICNOM POSTUPKU Pitanje o kojem sud ima da resi pre odluke o pravnoj stvari, povodom koje se vodi postupak, kvalifikuje se kao prethodno ili prejudicialno pitanje, ako se u tom pitanju iskazuju sledei elementi: da je ono pravno pitanje, uslovno za odlucivanje u tekuoj pravnoj stvari i da cini samostalnu pravnu celinu, koja moze biti predmet (glavni) resavanja u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku. I pored toga sto je bitan kvalitet za odredjivanje prethodnog pitanja da je ono pravno, od ovog instituta nisu sasvim udaljena ni cinjenicna pitanja. Pojava takvog pitanja u vanparnicnom postupku, ovlasuje vanparnicni sud, tj. Pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos od cijeg prethodnog resavanja zavisi odluka u tekuoj pravnoj stvari i o cemu ve nije reseno u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku, ovlasuje vanparnicni sud da sam resi to pitanje ili da ucesnike uputi da resenje tog pitanja ishoduje u odgovarajuem drugom postupku. Ovim zakonskim pravilom se ne distancira izricito, da li se rasprava o prejudicialnom pitanju i njegovo resavanje, odnosi samo na sferu prava ili i na cinjenicni fond toga pitanja. Samo se propisuje, da je ovo pravilo relevantno, ako Zakonom o vanparnicnom postupku (ZVP) ili drugim zakonom nije drugacije odredjeno. Ve idue pravilo zakonskog teksta( ZVP) uredjuje situaciju, kada su izmedju ucesnika sporne cinjenice, bitne za resenje prethodnog pitanja, pa tim nastaje spor o postojanju, odnosno sadrzaju prava ili pravnog odnosa, koji cine prejudicialno pitanje. Vanparnicni sud tada nije ovlasen, da sam resi prethodno pitanje, ve ima ucesnike da uputi da u utvrdjenom roku, pokrenu parnicni ili upravni postupak, radi resenja spora o pravu i pravnom odnosu. Pravilo je da sud upuuje na parnicni, odnosno upravni postupak onog ucesnika, cije pravo smatra manje verovatnim, izuzev ako ZVP ili drugim zakonom nije drugacije propisano. Sud tome ucesniku odredjuje rok za pokretanje postupka i taj rok ne moze biti duzi od 30 dana.Dokaz da je postupak pokrenut vodi prekidu vanparnicnog postupka do pravosnaznog, odnosno konacnog resenja prethodnog pitanja.Ovim se ne uskrauje drugim ucesnicima, ako na to imaju pravo, da pokrenu takav postupak, iako mozda nisu na to upueni od vanparnicnog suda. Propust upuenog ucesnika, da u utvrdjenom roku pokrene postupak za resenje prethodnog pitanja, nije smetnja da on to docnije ucini, a to moze sve da dovrsetka vanparnicnog postupka. 255

Ako nije pokrenut postupak za resavanje prethodnog pitanja, bilo od upuenog ucesnika, bilo od drugih ucesnika, sud e dovrsiti postupak, upotrebljavajui procesnu gradju sa kojom raspolaze. Postoje u nekim posebnim postupcima specijalna pravila o resavanju prethodnog pitanja. To je, na primer: u postupku uredjenja upravljanja i korisenja zajednicke stvari(spor o pravu na stvari ili obimu tog prava ima se resiti u drugom postupku) ili, u postupku deobe zajednickih stvari(spor o pravu na stvari ili udelu u zajednickoj imovini resava se u drugom postupku). Tu je odredjeno da se predlagac upuuje da pokrene postupak za resenje prethodnih pitanja koja su oznacena.Propust je sankcionisan pretpostavkom da je predlog povucen, sto dovodi do obustavljanja vanparnicnog postupka. Vanparnicni sud ovde nije ovlasen da sam resi prethodna pitanja, koja su oznacena, iako bi mozda bio spreman da tako postupi. Propisano je izricito u vanparnicnom postupku, da odluka suda u prethodnom pitanju ima dejstvo samo u vanparnicnoj stvari povodom koje je ono reseno i u tom postupku. 111. SUDSKE ODLUKE I REDOVNI PRAVI LEKOVI U VANPARNICNOM POSTUPKU Sve odluke u vanparnicnom postupku su one odluke, kojim se upravlja u postupku i odlucuje o drugim procesnopravnim pitanjima, kao i one kojim se resava u glavnoj stvari, a donose se u obliku resenja. Propisano je da resenje, protiv koga je dozvoljena posebna zalba bez obzira o cemu je odluceno ili u kojem delu postupka je doneto, kao i resenja drugostepenog suda, moraju biti obrazlozena. Kod svih drugih resenja ovaj deo sudskog akta se moze izostaviti, sto znaci da je sud slobodan da i u takvom aktu da obrazlozenje. Treba prihvatiti pravila parnicnog procesnog prava da je zalba dozvoljena protiv svih resenja, izuzev onih kod kojih je zalba iskljucena ili onih kod kojih posebna zalba nije dozvoljena. Primer resenja, protiv kojih je zalba iskljucena, su ona kojim se: usvaja zahtev za izuzee, odredjuje povraaj u predjasnje stanje, nalaze obezbedjenje dokaza, i mnoga druga koja se odnose na upravljanje postupkom. Ona resenja protiv kojih nije dozvoljena posebna zalba su: 1) unapred odredjena zakonom, ili 2) to moze sud odrediti po ovlasenju zakona (prva bi bila ona kojom se odbija zahtev za izuzee, iskljucuje javnost, usvaja preinacenje tuzbe i ostala, a druga ona kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i odmah nastavlja sa postupkom, kao i neka resenja kojim se odbijaju prigovori ucesnika). Posto se u vanparnicnom postupku o glavnoj stvari odlucuje resenjem, potrebno je naglasiti da se resenje o glavnoj stvari uvek moze napasti zalbom.Odnosno, ovo resenje nije po tipu ono resenje, koje se, po parnicnoj proceduri, moze napasti posebnom zalbom. Pravilo je da se zalba podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja, osim kada se ZVP ili drugim zakonom drugacije propisano (npr. zalba protiv resenja o smestaju u zdravstvenu ustanovu podnosi se u roku od 3 dana.) Propisano je sa pretenzijom da to bude opste pravilo, da zalba ima suspenzivno dejstvo, tj.da zadrzava izvrsenje resenja.

256

Od toga se odstupa, kada je to odredjeno ZVP i drugim zakonom ili ako to odredi sud (ovlasen da odredi da zalba ne zadrzava izvrsenje, ako postoje vazni razlozi koji opravdavaju, da se odmah pristupi izvrsenju resenja). Vanparnicni sud je zakonom ovlasen da odredi, da zalba ne zadrzava izvrsenje.To moze ako utvrdi da postoje vazni razlozi, koji opravdavaju da se odmah pristupi izvrsenju resenja(izvrsenje resenja o utvrdjenju medja da bi se sprecili sukobi, izvrsenje resenja kojim je odredjena nadoknada za eksproprisanu imovinu). Sud, odredjujui izvrsnost resenja, moze po sluzbenoj duznosti naloziti onom ucesniku u ciju se korist sprovodi izvrsenje, da polozi obezbedjenje radi zastite prava maloletnih ili drugih lica pod posebnom drustvenom zastitom. Davanje obezbedjenja se moze naloziti u interesu drugih ucesnika u postupku, ali samo ako oni to predloze. Znacajna svojevrsnost zalbe u vanparnicnom postupku je da je ona i remonstrativne i devolutivne prirode. Sud prvog stepena je povodom zalbe ovlasen da donese novo resenje, kojim se ranije resenje preinacuje ili ukida (time se sada otvara put zalbe protiv tog resenja). Ovo sud moze samo ako se preinacenjem ili ukidanjem ranijeg resenja ne vredjaju prava drugih ucesnika, koja su zasnovana na tom resenju (novim resenjem se ukine zadrzavanje lica u zdravstvenoj ustanovi, izmeni se redosled korisenja zajednicke stvari). Ako sud prvog stepena ne iskoristi svoja remonstrativna ovlasenja, sa zalbom postupka kao devolutivnim pravnim lekom i upuuje je sudu drugog stepena na resavanje. Priroda vanparnicnom postupka i vrste stvari koje se u tom postupku resavaju, dozvoljavaju uvodjenje pravila da se i zalba, podneta po proteku roka, uzme u razmatranje i o njoj odluci drugostepenom odlukom. Sud prvog stepena, stoga, nije ovlasen da neblagovremenu zalbu odbaci, ve ima da je uputi drugostepenom sudu na resavanje. Sam prvostepeni sud ne sme da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. Drugostepeni sud je ovlasen da odluci i o neblagovremenoj zalbi, da ukine ili preinaci prvostepeno resenje u prilog podnosioca zalbe. Ovo moze ako postoje vazni razlozi, koji to opravdavaju i ako se tim ne vredjaju prava drugih lica, koja se zasnivaju na napadnutom resenju. Za razliku od prve situacije kada je prvostepeni sud ovlasen da blagovremenu zalbu tretira kao remonstrativni pravni lek i da svoje resenje ukine ili preinaci, ako se time ne vredjaju prava drugih lica, ovde to moze drugostepeni sud, samo ako to opravdavaju vazni razlozi i ako se tim ne vredjaju prava "drugih lica", koja se zasnivaju na tom resenju, znaci bilo kojih lica, a ne samo ucesnika. Sud drugog stepena, koji je ovlasen da neblagovremenu zalbu resi njenim usvajanjem ili odbijanjem, ne bi smeo da je odbaci kao neblagovremenu. Pravo da se ulozi neblagovremena zalba moze se upotrebiti samo ako ve ranije nije bila doneta drugostepena odluka. Pravilima ZVP se ne odredjuje vreme u kojem bi se najdocnije mogla podneti zalba, koja bi imala tretman neblagovremene zalbe.Mislimo, zbog veze ovakve zalbe i predloga za ponavljanje postupka, da bi ovde trebalo primeniti rokove, propisani za podnosenje predloga za ponavljanje postupka. Potrebno je ovde rei, da takav tretman neblagovremene zalbe, ipak, ne ukida, niti cini nepotrebnim pravo na trazenju povraaja u predjasnje stanje. Ucesnik moze podneti predlog za povraaj u predjasnje stanje, povodom zadocnjenja sa ulaganjem zalbe.Pozitivna odluka vodi tome da se zalba smatra blagovremenom, te dozvoljava sudu drugog stepena da je uvazi, pa i na stetu drugih ucesnika u postupku.Njihova prava, utvrdjena u prvostepenom resenju, ne mogu biti povredjena, posto nisu stecena-resenje prvostepenog suda tada jos nije postalo pravosnazno. 257

112. PRAVOSNAZNOST I VANREDNI PRAVNI LEKOVI Pratei osnovne crte vanparnicnog postupka, to se i ustanova pravosnaznosti sudskih odluka u ovom postupku, postavlja se na nesto drugaciji nacin. Pravila o pravosnaznosti u vanparnicnom postupku su slabijeg inteziteta, ali se nikako ne misli da je ustanova pravosnaznosti sudskih odluka ovde odbacena. Standardna pravila pravosnaznosti su i ovde prisutna, ali su samo za neke pravne stvari posebno uredjena u zakonskom tekstu. To su pravne stvari koje se odnose na licni i porodicni status ucesnika ili njihova prava i duznosti. Propisano je u situaciji, kada se menja njihov status ili njihova prava i obaveze, da pravne posledice resenja nastupaju u momentu kada ono postane pravosnazno. Sud ovde, medjutim, moze da odredi da pravne posledice resenja nastupaju i pre pravosnaznosti, i to kada je to potrebno radi zastite maloletnih ili drugih lica pod posebnom drustvenom zastitom, cime se oduzima suspenzivno dejstvo ulozenoj zalbi u pogledu resenja, donetog u vanparnicnom postupku.Ovde se predvidja da se moze odrediti da resenje deluje odmah, pre pravosnaznosti i nezavisno od toga, da li je ulozena zalba, mada nije sposobno za prinudno izvrsenje(to su mahom resenja konstitutivne prirode, koja nisu izvrsiva, ali ostvaruju druga dejstva svojstvena sudskom aktu). Prirodi vanparnicnog postupka i odredjenim vanparnicnim stvarima nije tudje pravilo, da ucesnici svoje zahteve o kojima je ve odluceno u vanparnicnom postupku, ponovo postave u nekom drugom postupku. Takva tuzba u drugom postupku bila bi supstitucija odredjenim vanrednim pravnim lekovima koji se ovde uskrauju. Predlog za ponavljanje postupka, pored toga sto je uskraen u situacijama kada je dozvoljeno da se o istim zahtevima ponovo resava u parnicnom ili upravnom postupku, povinovan je i svojevrsnom rezimu postupanja u vanparnicnom postupku. Predlog za ponavljanje postupka, koji se inace podnosi prvostepenom sudu, prethodno se razmatra kao da je neblagovremena zalba. Sud prvog stepena prethodno ceni da li postoje uslovi koji opravdavaju razmatranje i uvazavanje neblagovremene zalbe pred drogostepenim sudom, vodei racuna o razlozima, koji su istaknuti u predlogu za ponavljanje postupka. To su sledei razlozi: - da sud drugog stepena moze preinaciti ili ukinuti prvostepeno resenje ne vredjajui time prava drugih lica i, - da za to postoje opravdani razlozi. Prema tekstu zakona, prvostepeni sud ne bi bio ovlasen u ovoj situaciji, da sam preispita predlog za ponavljanje postupka, tretirajui ga kao neblagovremenu zalbu i da odluci o uvazavanju zalbe. Ako sud prvog stepena utvrdi da postoje uslovi, da se o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje kao da je podneta neblagovremena zalba, svoj stav ne izrazava u obliku sudske odluke.Samo predlog dostavlja sudu drugog stepena, iznosei misljenje da se o predlogu moze resavati kao o neblagovremenoj zalbi. Ukoliko sud drugog stepena ustanovi da nema uslova da uvazi zalbu, predmet vraa prvostepenom sudu, da dalje postupa po predlogu za ponavljanje postupka(ne donosei pri tome formalnu odluku o svome stavu). Prvostepeni sud, koji je ustvanovio da nema uslova da se predlog razmatra kao neblagovaremena zalba, resava o predlogu za ponavljanje postupka shodno pravilima parnicnog postupka. Podnosilac predloga u ovoj situaciji nije ovlasen da insistira, da se o predlogu za ponavljanje postupka postupa prvo kao po neblagovremenoj zalbi, posto takvo trazenje nije ni postavio.

258

Postoji li u pravnoj stvari doneta drugostepena odluka, bilo povodom blagovremene ili neblagovremene zalbe, tada nema uslova za prekvalifikaciju predloga u neblagovremenu zalbu, te se postupati po pravilima o panavljanju postupka. Predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljen, kada je ucesnicima otvoren put parnice ili upravnog postupka. Isto tako nije dozvoljen ni onda: - kada je tome supstitut neko drugo pravno sredstvo (trazenje lica da se otpusti iz zdravstene ustanove), - kada za to nema pravnog interesa (zahteva za ponaljanje postupka trazenja dozvole da se zakljuci brak usled nastupa novih cinjenica, iako se moze pokrenuti novi postupak) ili, - kada to protivreci prirodi vanparnicne stvari (cuvanje isprave). Revizija u vanparnicnom postupku je dozvoljena u statusnim stvarima i u stvarima povodom stanarskog prava, ako ZVP ili drugim zakonom nije nesto drugo propisano(ovde nije relevantan novcani census utvrdjen ZPP). Revizija je dozvoljena i u imovinsko-pravnim stvarima, ako ZVP ili drugim zakonom nije uskraena.Medjutim, u ovim stvarima pravo na reviziju ograniceno je novcanim cenzusom (vrednosu predmeta spora) utvrdjenim u ZPP. ZVP je u odredjenim postupcima iskljucena revizija. To su, na primer, postupci davanja dozvole da se zakljuci brak, uredjenja upravljanja i korisena zajednicke stvari i uredjenja medja. Zahtev za zastitu zakonitosti javnog tuzioca je vanredni pravni lek, koji se moze uloziti u vanparnicnom postupku, shodno pravilima ZPP. ZVP je posebnim clanom dao opsta pravila o troskovima postupka, dok su za neke slucajeve, propisana specijalna pravila u posebnim postupcima. Sud u statusnim stvarima je ovlasen da slobodnom ocenom odredi ko e da snosi troskove postupka, vodei pri tome racuna o ishodu postupka i drugim vaznim momentima, koji mogu opredeliti raspored troskova. Troskovi izazvani ucesem organa starateljstva u postupku, namiruju se iz sredstava suda. Pravilo je da u vanparnicnim stvarima, koje se odnose na imovinska prava, svi ucesnici snose troskove u jednakim delovima.Ako je prisutna velika razlika u njihovim udelima u imovinskom pravu o kojem se odlucuje, sud e odrediti da se troskovi postupka snose u srazmeri prema visini udela svakog ucesnika u postupku. Medjutim, u ovim vanparnicnim stvarima, sud moze odrediti da sve troskove postupka ili njihov odredjeni deo snosi ucesnik u cijem se interesu vodi postupak, odnosno ucesnik koji je svojim drzanjem iskljucivo dao povod da se pokrene ili vodi vanparnicni postupak. 113. POSTUPAK LISENJA I VRAANJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Postupak lisenja poslovne sposobnosti vodi se radi utvrdjivanja da li punoletno lice, prema stepenu svoje sposobnosti za rasudjivanje, moze samo da se brine o svojim pravima i interesima, te se odlucuje o potpunom ili delimicnom lisenju poslovne sposobosti, ako se utvrdi da za to postoje zakonom odredjeni uslovi. Sadasnje zakonodavstvo ne odredjuje te razloge. Samo se u zakonodavstvu o porodicnim odnosima ekzemplarno navodi da se lice, koje nije sposobno za rasudjivanje usled dusevne bolesti, dusevne zaostalosti ili drugih uzroka, zbog cega nije u stanju da se brine o svojim pravima i interesima, lisava poslovne sposobnosti u potpunosti.

259

Za ona lica, koja usled ovih oboljenja ili upotrebe alkohola, opojnih sredstava, staracke iznemoglosti ili drugih slicnih razloga, svojim postupcima ugrozavaju sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, propisuje se delimicno lisavanje poslovne sposobnosti. Pravila bi bila relevantna i za lica koja su maloletna, a u poslovnoj sposobnosti izjednacena su sa punoletnim licima. Procesna pravila o postupku vraanja poslovne sposobnosti nisu posebno formulisana.Samo je propisano da se ovde primenjuju shodno pravila o postupku lisenja poslovne sposobnosti. Postupak se pokree: po sluzbenoj duznosti suda ili, po predlogu. Postupak pokree sud po sluzbenoj duznosti, kada sam sazna da za to postoje razlozi ili kada to inicira neko drugo lice. Postupak se pokree po predlogu: organa starateljstva, bracnog druga, deteta ili, roditelja lica, prema kome se trazi vodjenje ovog postupka. Deda, baba, brat, sestra i unuk takvog lica su, isto tako, ovlaseni da stave predlog za pokretanje postupka, uz uslov da zive u porodicnoj zajednici sa takvim licem. Predlog za pokretanje postupka moze staviti samo lice koje treba da se lisi poslovne sposobnosti, ako moze da shvati znacenje i pravne posledice ovog predloga (redovno lica kod kojih postoji razlog za delimicno lisenje poslovna sposobnosti. Zakonskim tekstom je izricito odredjeno, da sud vodi postupak po sluzbenoj duznosti, sto je inace svojstveno sudskim postupcima. Ovde to znaci, da u slucaju povlacenja predloga, sud moze da nastavi postupak, kao da ga je on pokrenuo po sluzbenoj duznosti ili da prepusti drugim ucesnicima, koji su na to ovlaseni, da predloze nastavak postupka. Predlog, pored ostalih podataka koje ima svaki podnesak, treba da sadrzi cinjenice, koje cine osnov lisavanja poslovne sposobnosti i dokaze, kojim se te cinjenice cine bar verovatnim. Uz to, u predlogu treba navesti podatke iz kojih proizilazi ovlasenje da se postupak pokrene(kada je predlagac organ starateljstva to nije potrebno). Time se sprecava stavljanje neosnovanih predloga ili onih koji se podizu, samo da bi se neko lice uznemiravalo ili da mu se pricini neka steta. b) POSTUPAK Ako lice, prema kome je pokrenut postupak, ima nepokretnu imovinu, sud e odmah naloziti zemljisnoknjiznom odelenju suda ili drugom organu koji vodi javne knjige o evidenciji nepokretnosti, da upise podatak o vodjenju ovog postupka. Sud isto tako obavestava i maticni ured, koji vodi maticne knjige rodjenih za lice prema kojem se vodi postupak, radi evidentiranja tog podatka. Upisom da se vodi ovaj postupak sprecava se punovaznost raspolaganja takvog lica sa predmetima nepokretne imovine(taj podatak se upisuje na izdatom izvodu iz maticne knjige rodjenih). Sud u ovom postupku treba da odrzi rociste, na koje se pozivaju : organ starateljstva, lice prema kome se vodi postupak, njegov staralac ili privremeni zastupnik i, predlagac. 260

Sud neposredno saslusava lice, prema kome se vodi postupak. To i onda kada se to lice nalazi u zdravstvenoj organizaciji na lecenju i kada se, po pravilu, rociste odrzava u toj organizaciji. Saslusanje tog lica se moze izostaviti, ako bi to bilo ili moglo da bude stetno po njegovo zdravlje ili ako saslusanje nije mogue zbog postojeeg fizickog ili psihickog stanja ovog lica. Sud obavezno odredjuje vestacenje pred dva ili vise lekara odgovarajue specijalnosti. Oni daju nalaz i sigurno misljenje o dusevnom stanju i sposobnosti za rasudjivanje lica, prema kome se postupak vodi. Vestacenje se sprovodi u prisustvu sudije, izuzev ako se ono vrsi u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Sud moze odrediti da se lice, prema kome se vodi postupak privremeno smesti u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, ako je, po misljenju lekara, to potrebno da bi se utvrdilo zdravstveno stanje tog lica.Smestaj u zdravstvenu ustanovu je ovde privremen, da se izvrse pregledi i ispitivanja potrebna za vestacenje, te moze trajati najduze tri meseca. Protiv resenja o smestaju moze se izjaviti zalba u roku od 3 dana od dostavljanja resenja, mada zalba ne zadrzava izvrsenje resenja (osim ako sud ne odredi suspenziju). Zalba se dostavlja drugostepenom sudu odmah i po njoj ima da se odluci u roku od 3 dana od prijema zalbe. Pravo na zalbu imaju lice, prema kome se postupak vodi bez obzira na njegovo dusevno stanje i staralac, odnosno privremeni zastupnik. c) RESENJE O LISENJU POSLOVNE SPOSOBNOSTI Po saslusanju ucesnika u postupku i drugih lica, koja mogu dati potrebne podatke o ponasanju lica, prema kome se vodi postupak i drugim vaznim momentima, te po sprovedenom vestacenju, sud donosi resenje o lisenju poslovne sposobnosti, ako utvrdi da za to ima osnova. Lisenje poslovne sposobnosti moze biti potpuno ili delimicno. Sud u ovom odredjenju nije vezan predlogom ucesnika, koji je pokrenuo postupak. Kada sud utvrdi da lice, prema kome se vodi postupak, nije sposobno za rasudjivanje u takvom stepenu da nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, odredie da se ono potpuno lisava poslovne sposobnosti. Pravosnazno resenje se dostavlja organu starateljstva, koji je duzan u roku od 30 dana da to lice stavi pod starateljstvo. Lice, koje je potpuno liseno poslovne sposobnosti, upodobljava se maloletnom licu do navrsene 14 godine zivota. Ne moze preduzimati pravne poslove i nije deliktno odgovorno. Izuzetno, moze odgovarati za stetu, ako je starije od sedam godina i ako je u momentu prouzrokovanja stete, bilo sposobno za rasudjivanje. Utvrdi li se da lice, prema kome se vodi postupak ugrozava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica, zbog odredjenih oboljenja, upotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starosti ili drugih razloga, sud e odrediti delimicno lisenje poslovne sposobnosti. Posebno je utvrdjena situacija kada se utvrdi da su prisutni osnovi,da se neko lice delimicno lisi poslovne sposobnosti, zbog upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Sud tada moze odloziti donosenje resenja o lisenju poslovne sposobnosti, ako se sa osnovom moze verovati da e se lice samo uzdrzati od upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Svojevrstan je slucaj, ako se to lice samo ili po predlogu suda, povinuje lecenju u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, radi odvikavanja od upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava.Tada sud nije slobodan u opredeljivanju svoje odluke, ve treba da odlozi donosenje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. Donosenje resenja o lisavanju poslovne sposobnosti moze se odloziti za vreme od sest do dvanaest meseci. Po proteku vremena odlaganja i zavisno od daljeg ponasanja ili ishoda lecenja, odlucuje se o delimicnom lisavanju poslovne sposobnosti. 261

Sud je ovlasen da opozove resenje o odlaganju i pre proteka odredjenog roka, ako lice prekine lecenje ili bude otpusteno iz zdravstvene ustanove, zbog narusavanja reda. Lice koje je delimicno liseno poslovne sposobnosti, upodobljava se statusu maloletnog lica koje je navrsilo 14 godina zivota. Ono je deliktno sposobno. Moze da vrsi poslove manjeg znacaja, dok je za ostale pravne poslove i njihovu pravnu vaznost potrebno odobrenje njegovog staraoca, odnosno organa starateljstva. Samostalno je u uspostavljanju radnog odnosa i raspolaganju tako stecenih sredstava. Moze da sacini testament i preduzima neke druge pravne akte. Sud je ovlasen da u resenju, kojim se lice delimicno lisava poslovne sposobnosti, odredi i druge pravne poslove, koje ono moze samostalno preduzimati, pored onih koji su neposredno zakonom dozvoljeni(to moze odrediti i organ starateljstva prilikom stavljanja tog lica pod starateljstvo ili docnije). Lice koje je liseno poslovne sposobnosti, ovlaseno je da ulozi zalbu, bez obzira na svoje dusevno stanje, odnosno bez obzira na utvrdjene razloge, koji su opredelili donosenje resenja o lisenju poslovne sposobnosti i vrstu lisenja te sposobnosti. d) VRAANJE I PROMENA STEPENA LISENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI Na postupak vraanja poslovne sposobnosti se shodno primenjuju pravila o lisenju te sposobnosti. Treba naglasiti da e i sam sud po sluzbenoj duznosti pokrenuti postupak vraanja poslovne sposobnosti, ako prestanu razlozi lisavanja. Moze i da se izmeni resenje o potpunom lisenju i odredi delimicno resenje.

114. POSTUPAK POVODOM ZADRZAVANJA U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Sud u ovom postupku, prema zakonskom tekstu, odlucuje o smestanju i zadrzavanju bolesnog lica u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, koja vrsi delatnost u oblasti neuropsihijatrije. Po Zakonu o zdravstvenoj zastiti, odredjuje se: lecenje po pristanku bolesnika ili zastupnika ili, bez pristanka ukoliko je ugrozen zivot bolesnika. "Prinudnu hospitalizaciju" moze da odredi sud u sferi krivicnog postupka, a ovde u vanparnicnom postupku samo da je odobri. To je situacija kada je oboleli primljen u zdravstvenu ustanovu i, po misljenju medicinskih strucnjaka, potrebna je hospitalizacija, a sam oboleli to ne prihvata. Hospitalizacija i medicinski tretman nesumnjivo predstavljaju ogranicenje slobode kretanja i uopste slobode coveka, pa i kada je u pitanju postojanje i lecenje dusevne bolesti.Zato se 262

zakonodavstvom o zdravstvenoj zastiti i odredjuje da je lecenje u pravilu dozoljeno po pristanku bolesnika, odnosno njegovih zastupnika. Izuzetno, u slucaju nuzde, kada je ugrozen zivot bolesnika, a on sam ne moze da izjavi relevantnu volju, medicinska intervencija je dozvoljena i bez pristanka drugih lica. U psihijatrijskom lecenju to se redje pojavljuje(ispoljavanje suicidnih postupaka), tako da se hospitalizaciji i medicinskom tretmanu pristupa uz pristanak bolesnika. Pod odredjenim pretpostavkama i bez pristanka, ako je to u interesu drustva, da se zastiti od opasnosti, koju izaziva prisustvo dusevno bolesnog lica(prinudna hospitalizacija). Ako dusevno obolelo lice moze relevantno da izjavi volju i prihvata hospitalizaciju, a zdravstvena ustanova ga prima, tada nema osnova da se vodi sudski postupak. Samo onda kada je, po misljenju zdravstvene ustanove, potrebna hospitalizacija, a tome se protivi dusevno obolelo lice, neophodno je sudska intervencija, koja se odvija u ovom vanparnicnom postupku. Zato je ovde vise u pitanju sudska kontrola aktivnosti neuropsihijatrijske ustanove, izrazena u smestaju dusevnog bolesnika u toj ustanovi, te sudsko odobrenje ove aktivnosti. Tim aktima se osetno ogranicavaju sloboda kretanja dusevno obolelog lica, njegov dodir sa spoljnim svetom i uopste slobode coveka, mada se ipak mora uvaziti odricanje od tih prava radi lecenja. Zato si u ZVP formulisana pravila samo povodom zadrzavanja lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi, kada ovo lice na to ne pristaje(neuropsijatrijska ustanova ­specijalizovana neuropsihijatrijska bolnica i neuropsihijatrijsko odeljenje pri opstoj bolnici). Po Zakonu o zdravstvenoj zastiti, redovno postoji obaveza lecenja dusevnih bolesnika, pa i njihov prijem u zdravstvenu ustanovu. U slucajevima kada dusevno obolelo lice relevantnom izjavom volje prihvata lecenje i smestaj, tada ne dolazi do sudskog postupka. Sud pokree i vodi postupak po sluzbenoj duznosti i taj postupak je hitan.Zdravstvena neuropsihijatrijska ustanova, koja primi na lecenje neko lice i nalazi da je potrebno da ostane u ustanovi, iako ono sa tim nije saglasno, ovlasena je da to lice zadrzi.Samo je tada duzna da to prijavi sudu, da bi se sudskom odlukom resilo o zadrzavanju. Zdravstvena ustanova podnosi prijavu sudu prema podrucju, gde se ustanova nalazi(time je odredjena mesna nadleznost suda). Rok za podnosenje prijave je 3 dana od dana prijema bolesnika. Prijava sadrzi: podatke o licu koje je primljeno, licu koje ga je dovelo u zdravstvenu ustanovu i, saopstenje o prirodi i stepenu bolesti sa odgovarajuom medicinskom dokumentacijom. Sud pokree postupak redovno povodom prijave zdravstvene ustanove, ali i cim sazna na bilo koji nacin da je neko lice primljeno ili zadrzano u zdravstenoj ustanovi, radi neuropsihijatrijskog lecenja. Sa ovim je izjednacena situacija kada je dusevno bolesno lice povuklo ranije datu saglasnost, a zdravstvena ustanova nalazi da je i dalje potrebno njegovo lecenje i zadrzavanje. Zakonom je precizno odredjeno kako se daje saglasnost. Ta izjava mora biti data u pismenom obliku pred ovlasenim licem u zdravstvenoj ustanovi, u prisustvu dva poslovno sposobna i pismena svedoka. Propisano je da svedoci ne mogu biti: lica u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, srodnnici primljenog lica u pravnoj liniji, srodnici u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, srodnici po tazbini do drugog stepena, bracni drug i, lice koje ga je dovelo u zdravstvenu ustanovu. 263

Medjutim, zakonskim tekstom nije tacno odredjeno ko daje ili ko moze dati izjavu o saglasnosti, ali iz pojedinih zakonskih odredbi se da zakljuciti da izjavu moze dati i dusevno obolelo lice. Lice koje nije poslovno sposobno ne moze dati saglasnost, a ako na to nisu ovlaseni ni zakonski zastupnik, ni staratelj- tada saglasnosti nema i potrebna je odluka suda. b) POSTUPAK I RESENJE SUDA Sud u postupku odredjuje vestacenje pred najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti. Oni daju nalaz i misljenje o dusevnom stanju bolesnika i potrebi da zbog prirode bolesti bude ogranicena sloboda njegovog kretanja, da se smesti u psihijatrijsku ustanovu i zadrzi na lecenju. Ovde su u pitanju medicinski razlozi, mada su u zakonskom tekstu navedeni samo socijalni momenti. Prvo pravilo ovog postupka govori o smestaju i zadrzavanju lica u zdravstvenoj ustanovi, da bi se u zadnjem pravilu uputilo, da se o smestaju radi kad je u pitanju prvi prijem, a o zadrzavanju, kada se produzava ostanak u zdravstvenoj ustanovi. Isto tako, u prvom pravilu se propisuje da se smestaj i zadrzavanje odredjuje, kada je potrebno da lice bude ograniceno u slobodi kretanja ili dodira sa spoljnim svetom, a da se o pitanju lecenja ne govori. To je i prirodno, posto nije stvar vanparnicne normative, da uredjuje pitanje medicinskog tretmana. Medjutim, u daljim pravilima propisuje se da se produzenje zadrzavanja odredjuje, ako zdravstvena ustanova smatra da je potrebno dalje lecenje tog lica.Ovakva formulacija je greska i treba uvaziti formulaciju iz cl.45 ZVP("Sud odlucuje o smestaju i zadrzavanju dusevno bolesnog lica u odgovarajuoj zdravstvenoj organizaciji, kad je zbog prirode bolesti neophodno da to lice bude ograniceno u slobodi kretanja ili optenja sa spoljnim svetom). Sud je duzan da u vremenu od 15 dana, u komplikovanim slucajevima do 30 dana od dana prijema prijave, odnosno zadrzavanja lica u zdravstvenoj ustanovi, odluci o potrebi zadrzavanja lica u zdravstvenoj ustanovi. Resenjem suda sa kojim je odredjeno da se lice zadrzi u zdravstvenoj ustanovi, treba da se odredi i vreme zadrzavanja. To vreme ne moze da bude duze od jedne godine. Ako zdravstvena ustanova oceni da lice treba i dalje da ostane u toj ustanovi, duzna je da 30 dana pre isteka odredjenog vremena, predlozi sudu produzenje zadrzavanja. Postupak povodom produzenja zadrzavanja i odlucivanja vodi se po istim pravilima, kao i kod prvo odredjenog zadrzavanja. Propisano je da je zdravstena ustanova duzna da sudu dostavlja povremeno izvestaje o zdravstvenom stanju zadrzanog lica. Dusevno obolelo lice moze biti pusteno i pre isteka vremena zadrzavanja odredjenog resenjem suda. To sud moze odrediti po sluzbenoj duznosti, na predlog zadrzanog lica(ne treba insistirati na njegovoj poslovnoj sposobnosti), njegovog zastupnika, staraoca i srodnika. Postupak se vodi po pravilima propisanim za odredjivanje zadrzavanja u zdravstvenoj ustanovi i utvrdjuje se da li postojee zdravstveno stanje lica dopusta njegovo otpustanje iz zdravstvene ustanove. Protiv resenja o smestaju i zadrzavanju, zalbu mogu izjaviti to lice bez obzira na njegovo dusevno stanje, njego staralac, zakonski ili privremeni zastupnik i drugi ucesnici u postupku. Zalba se ulaze u roku od 3 dana, a drugostepeni sud ima da odluci o zalbi u istom roku(3 dana). Zalba ne zadrzava izvrsenje resenja, izuzev ako sud ne odredi drugacije, iz opravdanih razloga. 115. POSTUPAK PROGLASENJA NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI 264

a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Postupak proglasenja nestalog lica za umrlo, vodi se u situacijama kada nema stvarnih dokaza, da je neko lice umrlo ili poginulo, da je mrtvo, mada se iz odredjenih cinjenica, dogadjaja ili drugih okolnosti sa osnovom moze pretpostaviti da vise nije zivo(rezultat ovog postupka je utvrdjena pretpostavka smrti). Propisima ZVP odredjena su pretpostavke koje, kada su i pojedinacno prisutne, dozvoljavaju da neko lice u sudskom postupku proglasi za umro(ovo su materijalnopravni propisi). Pretpostavke da bi se neko lice moglo proglasiti umrlim su sledee: 1. da je starije od 70 godina, a da za prethodnih 5 godina nije bilo nikakvih vesti da je zivo, 2. da za prethodnih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o zivotu nekog lica, a okolnosti pod kojima je nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu, 3. da je neko lice nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, pozaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti, 4. da je neko lice nestalo u toku rata i u vezi sa ratnim dogadjanjima, a da o njegovom zivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva. Petogodisnji rokovi iz tacke 1. i 2. racunaju se od dana, kada je po poslednjim vestima, nestali nesumnjivo bio ziv.Ako se taj dan ne moze tacno utvrditi, ti rokovi pocinju da teku sa zavrsetkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio ziv. Postupak dokazivanja smrti vodi se u situaciji, kada je izvesno da neko lice vise nije zivo, a smrt ne moze da se dokaze ispravom, koja je predvidjena zakonodavstvom o maticnim knjigama. Zato se ovde putem drugih dokaza utvrdjuje nastupanje smrti i sudski akt zamenjuje potrebnu ispravu za uvodjenje te cinjenice u maticne knjige umrlih. Postupak za proglasenje nestalog lica za umrlo pokree se po predlogu. Predlog moze podneti svako lice, koje ima neposredan pravni interes da se utvrdi smrt nekog lica (naslednici, bracni drug i ostali) kao i javni tuzilac. Podnosilac predloga duzan je da navede cinjenice na kojim se tako trazenje zasniva i dokaze kojim se te cinjenice utvrdjuju, odnosno cine verovatnim. Predlagac, izuzev kada u tom svojstvu nastupa javni tuzilac, treba u predlogu da navede podatke iz kojih se moze utvrditi postojanje njegovog interesa, da trazi da se odredjeno lice proglasi umrlim, odnosno da se dokaze smrt nekog lica. b) POSTUPAK I ODLUKA O PROGLASENJU LICA ZA UMRLO Po prijemu predloga, sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke(osnovne), koje se traze za vodjenje ovog postupka.Sud to saznaje iz podataka iz predloga, pri cemu je ovlasen da i na drugi prikladan nacin proveri da li te pretpostavke stvarno postoje. Kada oceni da su trazene pretpostavke ispunjenje, sud odredjuje privremenog staraoca nestalom licu, obavestava organ starateljstva ili ga poziva da imenuje staraoca. Staralac nestalog lica je duzan da prikuplja dokaze i podatke o zivotu ili smrti nestalog lica i da ih saopsti sudu.Sud ovde postupa po istraznoj maksimi, po sluzbenoj duznosti prikuplja i sprovodi dokaze i utvrdjuje relevantne cinjenice.

265

Posle toga sud izdaje oglas u sluzbenim novinama u kome se navode najvazniji momenti slucaja, poziva nestalo lice da se javi sudu i svakog drugog, ko nesto zna o tom licu, te upozorava da e se, po proteku tri meseca, pristupiti odlucivanju o proglasenju nestalog lica za umrlo. Oglas se objavljuje u Sluzbenom glasniku Srbije, na oglasnoj tabli suda i u mestu u kojem je nestalo lice imalo svoje poslednje prebivaliste odn. boraviste (rok od 3 meseca pocinje da tece od dana objavljivanja oglasa u sluzbenim novinama). Posebno je propisano da troskovi oglasavanja terete predlagaca, te propust da se na vreme poloze troskovi vodi pretpostavci, da je predlog povucen (to se ne odnosi na javnog tuzioca u svojstvu predlagaca). Po isteku roka od tri meseca od dana objavljivanja oglasa, sud odredjuje rociste (rociste je obavezno). Ako se iz sprovedenih dokaza utvrdi da je prisutna neka od pretpostavki za proglasenje lica za umrlo, sud ce doneti takvo resenje. Resenjem o proglasenju nestalog lica za umrlo odredie se dan i, eventualno cas, koji se smatra kao vreme smrti nestalog lica. Dan smrti moze se odrediti i tako, da se utvrdi da je to dan koji nestalo lice verovatno nije prezivelo. Kada se ne moze utvrditi dan smrti ni dokazom verovatnoe, tada je relevantna zakonska pretpostavka da je to prvi dan po proteku roka odredjene pretpostavke za proglasenje nekog lica za umrlo. Pojedinim zakonskim tekstovima, istina donetim pre ZVP, propisano je da se u situaciji, kada resenjem o proglasenju nestalog lica za umrlo nije odredjen dan smrti, uzima da je to dan pravosnaznosti resenja o proglasenju lica za umrlo. Pravosnazno resenje o proglasenju nestalog lica za umrlo, sud dostavlja maticnom uredu radi uvodjenja u knjigu umrlih, nadleznom ostavinskom sudu, organu starateljstva i nadleznom zemljisnoknjiznom sudu, ako je to lice imalo nepokretnu imovinu. Mogua je situacija da je neko lice proglaseno za umrlo, mada je jos uvek u zivotu. Ovde je potrebno razlikovati dve situacije: 1. kada se lice proglaseno za umrlo samo prijavi sudu i, 2. kada sud na izvestan nacin sazna da je to lice u zivotu. Prijavi li se sudu lice, koje je proglaseno umrlim, sud odmah pokree postupak radi ukidanja donetog resenja, bez obzira da li je ono ve postalo pravosnazno. Sud ovde samo utvrdjuje identitet toga lica i to je dovoljno da se, bez ikakvog daljeg vodjenja postupka, donose resenje kojim se ukida ranije resenje o proglasenju tog lica za umrlo. Pojave li se podaci da je lice proglaseno za umrlo jos uvek u zivotu, a ono se nije prijavilo sudu, sud e cim sazna za te podatke, po sluzbenoj duznosti, pokrenuti postupak radi ukidanja resenja o proglasenju umrlim. Ovaj postupak se moze pokrenuti i po predlogu svakog lica, koje za to ima neposredan pravni interes i javnog tuzioca. Sud o pokretanju postupka za ukidanje resenja o proglasenju umrlim, obavestava organ starateljsta i ostavinski sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavstine.Ako je ostavinski postupak pravosnazno dovrsen, a nestali je imao nepokretnosti, onda se izvestava zemljoknjizni sud, sa trazenjem da se izvrsi upis ovog postupka. Ovom postupku je blizak postupak radi izmene resenja o proglasenju nestalog lica za umrlo, u pogledu dana odredjenog kao dana smrti nestalog lica (postupak se pokree po predlogu lica koje na to ima pravni interes). c) POSTUPAK DOKAZIVANJA SMRTI Smrt je pravna cinjenica, koja se upisuje u maticnu knjigu umrlih, koju vodi maticni ured. Upis se vrsi na osnovu potvrde lekara o smrti lica, izvestaja zdravstvene ustanove u kojoj je lice umrlo, izvestaja organa unutrasnjih poslova i drugih podataka. 266

Kad takvih podataka nema, odnosno kada cinjenica smrti nije uvedena u maticne knjige umrlih, a izvesno je da je neko lice umrlo ili poginulo, tada se moze pokrenuti postupak radi dokazivanja smrti. Sud u ovom postupku utvrdjuje da li je neko lice umrlo ili poginulo i o tome donosi resenje.Pravosnazno resenje suda je punovazna isprava o smrti odredjenog lica I ono se upisuje u maticne knjige umrlih. Postupak dokazivanja smrti pokree se po predlogu svakog lica, koje za to ima neposredan pravni interes i javnog tuzioca. Postupak se vodi shodno pravilima postupka proglasenja nestalog lica za umrlo, s tim da oglasni rok ne moze biti krai od 15 dana, ni duzi od 30 dana. 116. POSTUPAK PRODUZENJA RODITELJSKOG PRAVA a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Roditeljsko pravo obuhvata prava i duznosti roditelja povodom staranja i zastite licnosti, prava i interesa maloletnog deteta. Roditeljsko pravo traje sve do punoletstva deteta. Moze doi do produzenja roditeljskog prava, ako usled dusevne bolesti, zaostalog dusevnog razvoja ili telesnih mana, dete nije sposobno da se samo stara o svojoj licnosti, pravima i interesima. Produzenje roditeljskog prava nuzno obuhvata i pravne efekte lisenja poslovne sposobnosti. Postupak se pokree po predlogu roditelja i organa starateljstva i sprovodi se hitno. Propisano je da se predlog za produzenje roditeljskog prava podnosi pre nastupanja punoletstva deteta.Sud moze prihvatiti i predlog koji nije donet na vreme, ako su u momentu nastupanja punoletstva ve postojali razlozi za produzenje roditeljskog prava.To ne bi smelo biti neko duze vreme i, mislimo, da bi ovde valjalo prihvatiti pravila parnicnog prava o povraaju u predjasnje stanje. b) POSTUPAK I ODLUKA O PRODUZENJU RODITELJSKOG PRAVA Sud je duzan da odmah postavi detetu privremenog zastupnika ili da pozove organ starateljstva da imenuje staraoca za poseban slucaj. Odrzavanje rocista je obavezno i na njega se pozivaju organ starateljstva, dete, staralac ili zastupnik i detetovi roditelji. Duznost suda je da saslusa roditelje i da zatrazi misljenje organa starateljstva o celishodnosti produzenja roditeljskog prava. Sud postupa po istraznoj maksimi, po sluzbenoj duznosti sprovodi dokaze i utvrdjuje cinjenice o dusevnom i fizickom stanju deteta i njegovoj sposobnosti da se samo stara o svojoj licnosti, pravima i interesima. Procesna pravila o postupku produzenja roditeljskog prava nisu u zakonskom tekstu posebno formulisana.Upueno je na analognu primenu pravila o postupku lisenja poslovne sposobnosti. Znaci, na dokazivanje, donosenje odluke i postupak po pravnim lekovima se analogno primenjuju pravila o postupku lisenja poslovne sposobnosti. Resenjem o produzenju roditeljskog prava treba odrediti da li se dete po punoletstvu izjednacava sa maloletnikom mladjim ili starijim od 14 godina, sto znaci da je na roditeljima da se i dalje staraju i stite licnost, prava i interese njihovog deteta, odnosno da dete, i pored napunjenih 18 godina, ne stice poslovnu sposobnost. c) PRESTANAK PRODUZENOG RODITELJSKOG PRAVA Produzenje roditeljskog prava prestaje kada prestanu uslovi, koji su doveli do njegovog odredjivanja ili kada prestane roditeljsko pravo. 267

Predlog radi prestanka ovog prava, pored roditelja i starateljskog organa, moze podneti i samo dete. 117. POSTUPAK LISENJA I VRAANJA RODITELJSKOG PRAVA a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Roditeljsko pravo, koje nastaje radjanjem deteta (bracnog ili vanbracnog) i redovno prestaje punoletstvom deteta, izrazava se u pravima i duznostima roditelja da se staraju o licnosti, pravima i interesima maloletne dece. Roditeljskog prava mogu biti liseni roditelji koji zloupotrebljavaju to pravo ili grubo zanemaruju vrsenje roditeljske duznosti. Lisenje roditeljskog prava sprovodi se u sudskom vanparnicnom postupku, isto tako i vraanje tog prava, kada prestanu razlozi koji su izazvali njegovo lisenje. Sudski postupak se pokree na predlog drugog roditelja, organa starateljstva i javnog tuzioca, kada je u pitanju lisenje. Kada se trazi vraanje roditeljskog prava na predlog su ovlaseni roditelj, kome je to pravo oduzeto i organ starateljstva. Propisano je da sud u bracnim sporovima i sporovima iz odnosa roditelja i dece, moze po sluzbenoj duznosti doneti odluku o lisenju raditeljskog prava, ako za to postoje razlozi, odnosno odluku o vraanju tog prava. Postupak za lisenje roditeljskog prava je hitan. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, sud ima odmah da obavesti taj organ i da ga pozove da, u okviru svojih prava i duznosti, u tom postupku ucestvuje. Maloletno lice, povodom koga se vodi postupak lisenja roditeljskog prava, nastupa kao ucesnik u postupku, zastupan po drugom roditelju ili, ako tako oceni sud, odnosno organ strateljstva, putem drugog lica(to je po prirodi stvari uvek ako se postupak vodi protiv oba roditelja). Sud ovde, po sluzbenoj duznosti, utvrdjuje cinjenice i sprovodi dokaze, s tim da je obavezno odrzavanje rocista. Organ starateljstva je u obavezi da sudu pomaze u prikupljanju cinjenica i dokaza, te da sudu saopsti svoje misljenje o tome, da li je potrebno lisenje roditeljskog prava. Roditelji se obavezno saslusavaju, a dete samo ako je to neophodno za utvrdjivanje cinjenica i nije opasno za njegovo dusevno stanje. Dete se moze pozvati na rociste i saslusati, samo ako je starije od 10 godina i tek nakon pribavljanja misljenja organa starateljstva. Sud resenjem se odlucuje o lisenju roditeljskog prava i odredjuje povodom kojeg deteta ili koje dece se to lisenje izrice(moze se odrediti i povodom jednog deteta, a da za drugu decu tom roditelju ostane roditeljsko pravo). Pravilo je da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja, osim ako sud tako ne odredi. Vreme trajanja lisenja roditeljskog prava se ne odredjuje, posto se moze predloziti njegovo vraanje cim prestanu razlozi lisenja (ova pravila se analogno primenjuju i na postupak vraanja roditeljskog prava). Roditeljsko pravo ostaje drugom roditelju ili, ako je i on lisen tog prava, organ starateljstva odredjuje starateljstvo (isto tako i kada nema drugog roditelja). 118. POSTUPAK DAVANJA DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK 268

a) PREDMET I POKRETAJE POSTUPKA Brak je punovazno zakljucen, kada bracni drugovi daju saglasnu izjavu volje za njegovo zakljucenje pred nadleznim organom i ako za to nije postojala neka bracna smetnja ustanovljena ZBPO. Odredjene bracne smetnje imaju prirodu otklonjivih smetnji, tako sto se u vanparnicnom postupku moze dati dozvola za stupanje u brak. Isto tako,sud moze u parnicnom postupku, povodom tuzbe za nistavost braka usled postojanja odredjene smetnje po osnovu usvojenja ili srodstva po tazbini, da naknadno da odobrenje i tim sanira bracni odnos. Dozvola za stupanje u brak u vanparnicnom postupku se daje samo u onim situacijama, koje su kao takve predvidjene po ZBBO, a to su: Dozvola za zakljucenje braka maloletnom licu: Dozola za zakljucenje braka izmedju srodnika po tazbini; Dozvola za zakljucenje braka izmedju usvojioca i usvojenika (i njegovih potomaka). Postupak davanja dozvole moze se voditi istovremeno, povodom razlicitih bracnih smetnji sa ucesnicima u razlicitim procesnim pozicijama. Pravila postupka za davanje dozvole za zakljucenje braka su delom diferencirana prema vrsti bracne smetnje, povodom koje se trazi dozvola.U postupku davanja dozvole za zakljucenje braka maloletnom licu, propisana su neka specificna pravila, koja se samo u tom postupku primenjuju. Postupak se pokree po predlogu lica, koje ne ispunjava zakonske uslove za zakljucenje braka(dozvola maloletnom licu da stupi u brak sa punoletnim licem). Zajednicki predlog se podnosi, kada ni jedno od lica, koja zele da zakljuce brak, ne ispunjava uslove za zakljucenje braka.Ovde nije dozvoljeno podnosenje pojedinacnih predloga, posto se dozvola mora dati za oba (odredjena) lica i po njihovom(zajednickom) trazenju.Upravo zato je propisano da se zajednicki predlog, koji se inace moze povui sve do pravosnaznosti resenja, smatra povucenim i kada ga povuce samo jedan od predlagaca. Predlog moze podneti i maloletno lice starije od 16 godina, posto samo ono moze traziti dozvolu za zakljucenje braka.Licu do 16 godina se ne moze dozvoliti zakljucenje braka. Predlog mora da sadrzi podatke o licima, koja zele da zakljuce brak, cinjenice na kojim zasniva svoje trazenje i dokaze o tim cinjenicama, a maloletno lice treba da navede i podatke o njegovim roditeljima. b) POSTUPAK I ODLUKA Pravila postupka su mahom formulisana za stituaciju, kada dozvolu za stupanje u brak trazi maloletno lice. Sud ispituje sve okolnosti koje su znacajne za utvrdjenje da li postoji slobodna volja i zelja maloletnog lica da zakljuci brak, te da li za to postoje uslovi (postupa po istraznoj maksimi). Bitna je cinjenica da li je maloletno lice dostiglo telesnu i dusevnu zrelost, potrebnu za vrsenje prava i duznosti iz bracnog odnosa.Pored toga, sud ispituje licna svojstva, imovno stanje i druge vazne momente, koji se ticu lica sa kojim maloletnik zeli da zakljuci brak. Sud u postupku trazi misljenje zdravstvene ustanove o telesnom i dusevnom stepenu razvijenosti maloletnog lica. Zatim saslusava podnosioca predloga, njegove roditelje i staraoca, isto tako i lice sa kojim maloletnik zeli da zakljuci brak. Rociste se odrzava samo ako sud oceni da je to potrebno. Maloletno lice se u pravilu saslusava bez prisustva drugih lica- ucesnika u postupku.Povodom (zajednickog) predloga punoletnih lica, srodnika po tazbini, odnosno usvojioca i usvojenika, da se dozvoli zakljucenje braka, sud ispituje opravdanost predloga u svetlu ostvarivanja ciljeva braka i 269

zastite porodice. Uz to, sud je duzan da trazi misljenje organa starateljstva o predlogu da se dozvoli zakljucivanje braka. Sud u resenju, kojim se dozvoljava zakljucivanje braka, navodi i licna imena lica izmedju kojih se dozvoljava zakljucivanje braka (maloletno lice ne moze da trazi opstu dozvolu da stupi u brak). Posebno je propisano da protiv resenja, kojim se odbija predlog maloletnog lica da se dozvoli zakljucivanje braka, zalbu moze da ulozi samo taj maloletnik. To se odnosi na situaciju kada je postupak pokrenut zajednickim predlogom, tako da se u ovom delu ne bi moglo zaliti punoletno lice, koje nastupa i kao predlagac. Revizija protiv resenja suda drugog stepena nije dozvoljena. 119. POSTUPAK UREDJENJA, PRAVLJANJA I KORISENJA ZAJEDNICKE STVARI a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Kada povodom jedne iste stvari vise lica imaju prava, tj. kada postoji suvlasnistvo, sukorisnistvo ili neko drugo sudrzalastvo, tada svi oni imaju ovlasenje da upravljaju i koriste zajednicku stvar (za sve je jedinstven naziv "zajednicari"). Primeri toga su: suvlasnistvo, svojina i korisenje na etaznim delovima stambene ili poslovne zgrade, zajednicka svojina bracnih i vanbracnih drugova, svojina u naslednickoj zajednici, svojina porodicne zadruge i druge zajednice sopstvenika, korisnika i drugih drzalaca stvari. Najvaznija i sadrzajno dobro izgradjena je ustanova suvlasnistva i prava suvlasnika povodom upravljanja i korisenja zajednicke stvari. Tu treba razlikovati: Upravljanje sa stvari, Korisenje stvari i, Ovlasenje suvlasnika povodom toga. Suvlasnici upravljaju sa stvari zajednicki i neposredno ili putem upravitelja, ostvarujui time korisenje stvari i vrsei njeno odrzavanje. Za vrsenje poslova redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika, ciji delovi cine vise od polovine vredosti stvari(obrada zemljista, manje popravke zgrade, imenovanje upravitelja). Ukoliko se saglasnost ne postigne, a izvrsenje posla je neophodno za redovno odrzavanje stvari, o tome odlucuje sud po predlogu bilo kojeg suvlasnika(za vrsenje poslova, koji su izvan okvira redovnog upravljanja, potrebna je saglasnost svih suvlasnika). Nadleznost suda se odredjuje prema mestu nalazenja stvari. Postupak se pokree po predlogu jednog ili vise zajednicara i tim treba da su obuhvaeni svi zajednicari. Potrebno je da se u predlogu navedu podaci o zajednickoj stvari i razlozi zbog kojih se postupak pokree. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Odrzavanje rocista je obavezno. 270

Sud sprovodi dokaze i utvrdjuje relevantne cinjenice, te donosi resenje, kojim se uredjuje korisenje i upravljanje zajednickom stvari, pazei pri tome na ravnomerno ostvarivanje posebnih i zajednickih interesa zajednicara. Kada se trazi uredjenje korisenja zajednickog stana ili poslovnih prostorija, propisano je da sud treba da odredi, koje se prostorije koriste posebno, akoje zajednicki. Uz to, treba da odredi i nacin korisenja zajednickih prostorija i rasporede troskova korisenja. Propisano je da sud treba da instruise i pomogne ucesnicima da pitanje rese sudskim poravnanjem. Postane li u postupku sporno pravo na stvar, koja je predmet postupka ili obim prava pojedinih zajednicara, sud upuuje predlagaca da u odredjenom vremenu pokrene parnicni ili upravni postupak, radi utvrdjenja spornog prava ili pravnog odnosa. Po prilaganju dokaza da je postupak pokrenut, vanparnicni sud prekida postupak do okoncanja parnicnog ili upravnog postupka. Propust predlagaca da pokrene parnicni ili upravni postupak, sankcionisan je pretpostavkom da je predlog povucen, te se postupak obustavlja. Sud je ovlsen pre i u toku prekida, da privremeno uredi odnose zajednicara, da bi se sprecila znatnija steta, samovlase, ocigledna nepravda ili iz drugih razloga. Pravosnaznost resenja o uredjenju upravljanja i korisenja sa zajednickom stvari, nije prepreka da ucesnici u parnicnom postupku ili pred upravnim organom ostvaruju zahteve povodom stvari o cijem je upravljanju i korisenju reseno. Isto tako, pravosnaznost ne bi bila smetnja, da se trazi preuredjenje odnosa upravljanja i korisenja, ako su se promenile okolnosti ili za to postoje drugi razlozi. 120. POSTUPAK DEOBE ZAJEDNICKIH STVARI ILI IMOVINE a)PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Sud u ovom postupku odlucuje o pravu na deobu i nacinu deobe zajednickih stvari, odnosno imovine(skup svih prava i obaveza). Pravo na deobu imaju titulari prava nad zajednickom stvari ili imovinom, s tim da se to pravo nekad ogranicava u ostvarivanju u pogledu vremena(u odredjenom momentu pravo na deobu se ne moze traziti, ako bi to bilo na stetu drugih titulara prava) ili pod drugim uslovima. Deoba zajednickih stvari ili imovine ureena je posebnim propisima, narocito zakonodavstvom o svojinskim odnosima, braku, porodici, nasleu i drugim zajednicama. Odreivanje deobe i nacina nije rezervisano iskljucivo za sudsku vanparnicnu proceduru. To se moze odrediti i u drugim postupcima, prvenstveno u parnicnom i izvrsnom postupku. Parnicni postupak ne sdrzi posebna pravila o deobi, tako da bi se shodno primenila pravila vanparnicnog postupka. Pravila izvrsnog postupka ureuju posebno sredstvo izvrsenja deoba stvari. Tu se daju pravila o sprovoenju deobe, kada je to odreeno nekim drugim aktom (izvrsnom ispravom). Medjutim, sud izvrsenja je ovlasen da odredi nacin deobe, ako to nije ucinjeno izvrsnom ispravom, pa i da izmeni odreeni nacin deobe, fizicku deobu. Tu situaciju imamo, ako odredjenu fizicku deobu nije mogue sprovesti, kada je sud ovlasen da odredi civilni deobu, prodaju stvari. Pravila ZVP usmerena su na uredjivanje fizicke deobe, tako da je izostala normativa o civilnoj deobi-deobi prodajom stvari i raspodelom novcanog iznosa postignutog prodajom. To je i prirodno, posto u slucaju da se ne moze odrediti fizicka deoba, vanparnicni sud treba da odredi deobu prodajom stvari i podelom novcanog iznosa na odredjene delove.Stvar je dalje izvrsnog postupka da se sproevede javna prodaja stvari, isto kao sto se fizicka deoba, odreena u vanparnicnom postupku, sprovodi po pravilima izvrsnog postupka. 271

Postupak deobe vodi se pred vanparnicnim sudom, odreenim prema mestu nalazenju stvari ili imovine. Postupak se pokree po predlogu jednog ili vise zajednicara i predlogom treba obuhvatiti sve zajednicare. Predlog mora da sadrzi: podatke o predmetu deobe i udelima zajednicara, zajednicarima i drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, pismene isprave radi dokazivanja prava svojine na nepokretnosti ili drugog stvarnog prava, i ostalo sto bi moglo imati znacaja za odlucivanje o deobi. Predlogom se ne mora opredeliti da li se trazi fizicka ili civilna deoba. To je stvar suda, uz napomenu, da je redovno propisano da se ide prvo na fizicku deobu, pa tek ako je nemogua ili ekonomski neopravdana, na civilnu deobu. Ipak, mislimo, ako bi predlagac trazio iskljucivo fizicku deobu, da sud tada nije ovlasen da odredi civilnu deobu, ako se fizicki ne bi mogla sprovesti. d) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Sud raspravlja na rocistu i poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Utvrdi li sud da je meu zajednicarima sporno pravo na stvari, koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednickim stvarima ili novini, ili da je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajednicku imovinu, odredie prekid postupka i uputiti predlagaca da u odreenom roku poverene parnicni postupak. Ukoliko predlagac u tom roku ne pokrene parnicni postupak, smatra se da je povukao predlog i postupak se obustavlja.Treba uzeti da je ovaj uslov ispunjen i ako bi neki drugi ucesnik o tom pitanju mogao pokrenuti i pokrenuo parnicni postupak. Svaki ucesnik je ovlasen da trazi, da se na rociste pozovu i druga lica, ciji bi interesi mogli biti deobom povreeni.Ako ostali zajednicari ne ospore njihova prava, ona e se isto tako uzeti u obzir prilikom donosenja odluke o deobi. Ucesnici mogu u toku postupka da zakljuce poravnanje o nacinu deobe i uslovima, sto je sud duzan da uvazi.Pri tome, sud se stara da se sudskim poravnanjem obuhvate sva relevantna pitanja izmedju zajednicara, stvarna prava drugih lica na predmetu deobe i prava ostalih lica prema zajednicarima povodom izvrsene deobe. Sud, ako se ne zakluci poravnanje, sprovodi dokazni postupak i vestacenje, te odlukom odreuje deobu i nacin deobe, vodei racuna da se zadovolje opravdani zahtevi i interesi zajednicara. Sud moze odrediti prepravku stvari, doplatu u novcu, ako delovi nisu srazmerni, da stvar pripadne jednom zajednicaru, a da on ostalim isplati naknadu u novcu ili da nalozi civilnu deobu. Propisano je da resenje o deobi treba da sadrzi narocito: predmet, uslove i nacin deobe, podatke o fizickim delovima stvari i pravima koja su pripala svakom pojedinom zajednicaru, te njihova prava i obaveze utvrene deobom. Resenjem o deobi se ima odluciti i o nacinu ostvarivanja sluzbenosti i drugih stvarnih prava na delovima stvari, koja je fizicki podeljena izmeu zajednicara, kao i o rasporedu tereta na tim delovima. 272

121. POSTUPAK UREENJA MEA a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Postupak ureenja mea se vodi radi utvrivanja granice izmeu susednih nepokretnosti, koje pripadaju vlasnistvu razlicitih lica ili korisnika, kao i ako su meacni znaci unisteni, osteeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granice. Medjasni znaci su unisteni, kada oni vise ne postoje, tako da se pouzdano vise ne zna gde je granica. Osteeni su onda, kada jos uvek postoje, ali delimicno, te su izgledi da e u doglednom vremenu biti unisteni. Pomereni su kada vise ne stoje, gde su ranije bili. Za voenje ovog postupka bitno je da postoji spor o granici izmeu nepoketnosti ili o potrebi da se measni znaci utvrde i obnove, tj. da susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. Postupak ureenja mea blizak je i susree se sa parnicnim postupcima smetanja drzavine i utvrivanje i predaje drzavine. U tim parnicnim postupcima treba da je prisutna tvrdnja, da je odreena zemljisna povrsina oduzeta od ranijeg drzaoca ili da je sadasnji drzalac bez pravnog osnova poseduje(ili po slabijem pravu na drzavinu), te zahteva da se takav drzalac obaveze na predaju drzavine. U vanparnicnom postupku uredjenja medja takve tvrdnje i takvog zahteva nema. Medjutim, izvesno je da spor o granici, kada su medjasni znaci unisteni i pomereni, moze dovesti do promene drzavinskog stanja, koje je do tada postojalo. Zato su ovde znacajna pravila ZVP, koja uredjuju postupak, kada se utvrdi da se treba suditi po proceduri vanparnicnog, odnosno parnicnog procesnog prava. Ovo je narocito vazno, zato sto od vrednosti sporne povrsine i sporazuma ucesnika, zavisi da li e se suditi po vanparnicnom ili parnicnom postupku. Postupak se pokree po predlogu sopstvenika nepokretnosti. Predlog mora da sadrzi: podatke o sopstvenicima susednih nepokretnosti, podatke o nepokretnostima izmeu kojih treba urediti mee sa oznakama zemljisnoknjiznih parcela ili njihovih katastarskih oznaka, te razloge zbog kojih se postupak pokree. Razlozi pokretanja postupka su: - Ne postoji sporazum o granici, odnosno potrebi da se medje urede, a - Medje su unistene,osteene ili pomerene. Smatramo da u slucaju da su medjasni znaci osteeni, te da samo postoji spor o potrebi obnove medja, a ne o granicnoj liniji, da se i onda moze pokrenuti postupak uredjenja medja. b) POSTUPAK UREDJENJA MEDJA Sud je povodom predloga za pokretanje postupka uredjenja medja, ovlasen da odredi rociste u sudu, radi pokusaja sporazumnog ureenja mea (poravnanja). Odredjivanje ovog rocista je prepusteno oceni suda, posto e u mnogim slucajevima, ve iz samog predloga biti ocigledno da se medje ne mogu urediti, a da se ne izadje na mesto nepokretnosti. Ako sud ne odredi rociste radi dogovora ili se na rocistu ucesnici ne sporazume, odreuje se rociste na mestu nalazenja nepokretnosti. Sud, pored ucesnika i svedoka, poziva na rociste i vestaka 273

geometra, te nalaze ucesnicima da podnesu isprave, skice i druge dokaze znacajne za ureenje mea. Izostane li predlagac sa rocista, rociste e se ipak odrzati, ako to predlozi neko od ostalih ucesnika. Ukoliko to niko ne predlozi, smata se da je predlog povucen i postupak se obustavlja. Propisima vanparnicnog postupka odreena su pravila po kojima sud odlucuje o ureenju mea. To su, uz neka odstupanja, ona pravila graanskog prava svojstvena utvrivanju prava na drzavinu i iz toga izvedena druga stvarna prava. Granicnik je novcani cenzus. Ako vrednost sporne measne povrsine ne prelazi propisani iznos, sud e odluciti o ureenju mea na osnovu , ko ima koliko pravo na nepokretostima i prema tome, gde granica treba da bude. Ne moze li se tako utvrditi granica, sud e odluciti prema poslednjem stanju mirne drzavine. Tek ako se ni na jedan od ovih nacina ne moze utvrditi granica, sud e odluciti tako sto e spornu measnju povrsinu podeliti po pravicnosti. Sud je zato ovlasen da utvruje vrednost sporne measnje povrsine. Na prethodni nacin sud odlucuje i onda kada je vrednost medjasne povrsine visa od propisanog iznosa, ukoliko se ucesnici tako sporazumeju. Ako sporna measnja povrsina prelazi propisani iznos, a ucesnici ne postignu sporazum da se odluci na navedeni nacin, sud e ucesnike uputiti na parnicu i vanparnicni postupak obustaviti. Na rocistu na mestu nalazanja nepokretnosti, sud prvo utvruje postojee stanje, te po sprovedenom dokaznom postupku granicnu liniju izmeu nepokretnosti i oznacava meu. c) ODLUKA SUDA Sud, ve na rocistu na mestu nalazenja nepokretnosti, utvruje granicnu liniju i na odreeni nacin je povlaci na zemljistu, tako da se mea oznacava. Sve se to unosi u zapisnik, uz opis i skicu stanja uspostavljenog ureenjem mea. Ovo se onda prenosi u resenje, kojim je odluceno o ureenju mea, tako da i skica stanja i mee postaju sastavni deo resenja. Treba primetiti da se ovde sudsko resenje izvrsava pre nego sto se ono pismeno donese.Zato malo toga ostaje, da se po potrebi sprovodi u izvrsnom postupku, mada je nesporno da je i ovo resenje podobno za sudsko izvrsenje (npr.ovlasenje da se stave naknadno odredjeni medjasni znaci). Revizija nije dozvoljena.

122. POSTUPAK SASTAVLJANJA ISPRAVA Postupci povodom isprava i depozita se, samo u sirem smislu, mogu oznaciti da uredjuju imovinskopravne odnose.Tacnije, oni samo dodiruju imovinskopravne odnose, a nekad su sasvim izvan sfere ovih odnosa i uredjuju situacije u drugim pravnim oblastima. Tu spadaju: Postupci sastavljanja isprava, Postupci potvrdjivanja sadrzine isprava, Postupci cuvanja isprava, Postupci ponistenja isprava. Postupak povodom depozita je sudsko cuvanje odredjenih stvari, novca, hartija od vrednosti, dragocenosti I drugih stvari. a) ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE ISPRAVA 274

Fizicka i pravna lica su ovlasena da zatraze od suda da im sastavi odreenu ispravu, kada je za nastavak ili punovaznost pravnog posla potrebno postojanje javne isprave (javna isprava ovde predstavlja strogu pismenu formu, potrebnu za punovaznost nekog pravnog posla). Mesno je nadlezan svaki opstinski sud. Postupak se pokree po predlogu jedne ili vise stranaka. Sudija sastavlja ispravu u sudu ili izvan suda, kada ucesnik nije sposoban da doe u sud ili se iz drugih razloga to ne moze uciniti. Za sastavljanje isprave vazno je pitanje identiteta subjekata, te su propisana specijalna pravila u utvrivanju identiteta (licno poznavanje sudije, zvanicni dokumenti,svedoci). Pravilo je kada je ucesnik nepismen, nem, slep ili ne poznaje jezik, koji je u upotrebi u sudu, da se sastavljanje isprave vrsi u prisustvu dva punoletna svedoka (potrebno je i ucese tumaca za prevodjenje ili govor). Svedoci, pored toga, moraju biti pismeni, da poznaju i sluzbeni jezik suda i jezik ucesnika. Sud je duzan da utvrdi, da li postoji pravno ovlasenje da se trazi sastavljanje isprave, da li ucesnici, njihovi zastupnici ili punomonici imaju pravnu i poslovnu sposobnost za zakljucivanje pravnog posla o kojem se sastavlja isprava (ili za njegovo izjavljivanje, ako je jednostrani pravni posao), odnosno, da li su na to ovlaseni. Sud zatim utvruje da li postoji slobodna i ozbiljna volja, da se odreeni pravni posao zakljuci ili izjavi.Pri tome, sud je duzan da ucesnicima objasni smisao i pravno znacenje posla, te da ispita da li je pravni posao u skladu sa prinudnim propisima i moralom. Sud e resenjem odbiti predlog, da se sastavi isprava, ako nisu ispunjene prethodne pretpostavke. Propisano je da se o sastavljanju isprave vodi zapisnik u koji se unose podaci bitni za vodjenje ovog postupka.Zapisnik potpisuju ucesnici i svedoci. Sastavljena isprava treba da bude poseban dokument, potpisan od ucesnika i overen od suda, te se jedan primerak prilaze uz zapisnik. b) SASTAVLJANJE SUDSKOG TESTAMENTA Za sastavljanje odredjenih isprava nekad su, pored ovih zajednickih pravila, propisana i specijalna pravila.Ovde je relevantan odnos opsteg i posebnog, tako da specijalna pravila mogu iskljuciti ili izmeniti zajednicka pravila. To je i slucaj sa sastavljanjem sudskog testamenta. To je formulisano i ZVP-specijalna pravila, koja dopunjuju ili menjaju zajednicka pravila o sastavljanju isprava. Testament moze izjaviti ili sastaviti lice koje je napunilo 16 godina zivota i koje je sposobno za rasuivanje. Zavestalac, koji je pismen, koji poznaje jezike suda i koji nema totalne govorne, slusne ili vidne nedostatke, moze saciniti sudski testament kazivanjem (pred sudijom) svoje poslednje volje i potpisom od sudije sastavljenog testamenta. Zavestalac koji nije pismen (ne zna da cita), ne poznaje jezik suda ili ima neku od pomenutih mana ili istovremeno vise ovih nedostataka, moze saciniti sudski testament u prisustvu svedoka, kao i odgovorajuih tumaca, kada je to potrebno(zakonom je detaljno odredjeno ko moze biti svedok i sudski tumac, kada je potrebno i kakva je funkcija ovih lica). Propisano je, da pri sastavljanju sudskog testamenta, ne mogu biti svedoci (treba pretpostaviti ni tumaci) lica koja su: potomci zavestaoca, njihovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci zakljucno sa dedom i babom i njihovim potomcima do prvog stepena, 275

njegovi srodnici u pobocnoj liniji do treeg stepena srodstva, bracni drugovi svih ovih lica i, bracni drug zavestaoca. Prisustvo svedoka i tumaca, kada je to potrebno, te pravilnost postupka u ostvarivanju njihove funkcije kod sastavljanja sudskog testamenta, bitno je za punovaznost ovog pravnog akta. Sudija je duzan da objasni zavestaocu smisao ovog pravnog akta, da ukaze na njegove pravne posledice, da saopsti pravila koja ogranicavaju zavestaoca u testamentalnim raspolaganjima, te da pazi na primenu prinudnih propisavila morala. Testament sastavlja sudija po kazivanju zavestaoca, po mogunosti njegovim recima. Posto zavestalac sam procita zapisnik o sudskom testamentu i izjavi da je njegova poslednja volja u svemu verno uneta, sudija to potvruje na testamentu. Zavestaocu, koji ne zna da cita, sudija e procitati testament u prisustvu dva svedoka, a zatim e zavestalac, posto izjavi da je to njegova poslednja volja, potpisati zapisnik ili staviti otisak prsta. Svedoci se potpisuju na samom testamentu. Ako je testament sastavljen u sudu, na cijem podrucju zavestalac nema prebivaliste, sud je duzan da o sastavljanju testamenta odmah obavesti sud na cijem podrucju zavestalac ima prebivaliste(sud nadlezan za raspravljanje ostavine). Pravo je zavestaoca da opozove svoj testament, sto se moze uciniti neposrednom izjavom volje ili posredno(sastavljanjem novog testamenta). Kada je u pitanju sudski testament, propisano je da se na opozivanje testamenta shodno primenjuju pravila o sastavljanju ovog testamenta. Akt opoziva sudija e zabeleziti na testamentu, koji se cuva u sudu. Postoje misljenja da se sudski testament moze opozvati i na druge nacine.Isto kao i testament, koji nije sastavljen u tom obliku, tako da za to ne bi bilo neophodno vodjenje vanparnicnog postupka.

123. POSTUPAK POTVRIVANJA SADRZINE ISPRAVE Pravila postupka o potvrdjivanju sadrzine isprave propisana su za situacije, kada je zakonom odredjeno da se sadrzina privatne ili druge nejavne isprave potvrdjuje. Pojedinim zakonskim tekstovima propisano je da odreeni pravni poslovi postaju punovazni, tek kada sudija u sprovedenom postupku potvrdi (overi) njihovu sadrzinu. Tu, pre svega, treba navesti: 1. ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za zivota ostavioca po pravilima zakonodavstva o nasleivanju, 2. ugovor o dozivotnom izdrzavanju po pravilima istog zakonskog teksta i, 3. ugovor o ureivanju meusobnih imovinskih odnosa clanova porodicne zajednice po pravilima zakonodavstva o braku i porodicnim odnosima. Za punoaznost ovih ugovora potrebno je da se sastave u pismenoj formi, te da se isprave podnesu sudu, koji e u odreenom postupku potvrditi njihovu sadrzinu. 276

To je bitan element punovaznosti ovih pravnih poslova, koji se iz odredjenih pravnih i drugih razloga trazi zakonom. Potrebno je rei, da se spomenutim pravnim tekstovima govori o overavanju ugovora od sudije,a ne, kao sto je to u ZVP, o potvrdjivanju sadrzine isprave. Sigurno je da je tacniji izraz potvrdjivanje. Ovde se stvarno radi o potvrdjivanju, da isprava sadrzi pravni posao, koji su hteli i izjavili potpisnici isprave, sto se utvrdjuje sprovodjenjem ovog vanparnicnog postupka. To nije prosto overa potpisa izdavaoca isprave, sa cime sud samo potvrdjuje da je istinit potpis izdavaoca isprave, bez ispitivanja da li je potpisnik upoznat sa pravnim efektom posla (izjave) i da li je to upravo hteo.To nije ni onda kada je propisano, da je za punovaznost ugovora bitna overa potpisa ugovaraca, posto je i to samo potvrda o istinitosti potpisa, a ne sadrzine isprave. Pravila postupka o potvrdjivanju sadrzine isprave nisu posebno propisana, ve je upueno na primenu pravila o sastavljanju isprava. Vazna su ovde narocita pravila: utvrivanju identiteta izdavaoca isprave, prisustvu svedoka i tumaca, duznosti sudije da ispita da li je volja slobodno i ozbiljno izjavljena, da objasni smisao pravnog posla i, njegova obaveza da ispita vaznost posla u svetlu prinudnih propisa i pravila morala. Posebno je propisano, da u ovom postupku sudija svojim potpisom i pecatom suda, na samoj ispravi potvruje ispravu, te original isprave predaje ucesnicima u postupku. 124. POSTUPAK CUVANJA ISPRAVA Pravilima vanparnicnog postupka propisano je da je sud duzan da uzima na cuvanje ispravu: 1.kada je to potrebno radi obezbedjenja odredjenih imovinskih prava 2.kada je to zakonom nareeno za pojedine vrste isprava. Prva situacija nije detaljnije uredjena zakonom, tako da to treba blize urediti pravilima sudskog poslovnika. Za odreene vrste isprava zakonskim aktima je propisano, da su sopstvenici tih isprava ili drugi drzaoci ovlaseni da ih predaju sudu na cuvanje, a da je sud duzan da ih primi. To su, na primer: izjave svedoka o usmenom testamentu (po samom ZVP), svojerucni testament, i pismeni testament sastavljen pred svedocima (po zakonodavstvu o nasleivanju). Potrebno je razlikovati predaju u sudski depozit hartija od vrednosti, koje se mogu unovciti, sto je isto jedna vrsta cuvanja, uredjena pravilima o depozitu. Predlog radi predaje isprave na cuvanje moze se podneti svakom stvarno nadleznom sudu. Sud prvo utvruje identitet podnosioca isprave, primenjujui pravila o utvrivanju identiteta propisana o postupku sastavljanja isprave (licnim poznavanjem sudije, putem svedoka). Zatim se utvruje vrsta i naziv isprave i drugi podaci, koji su potrebni da bi se odredilo cuvanje(postojanje osteenja, izdavalac isprave). O tome se sastavlja zapisnik. Sama isprava se stavlja u poseban omot, koji se zapecati i cuva odvojeno od drugih spisa. Podnosiocu isprave sud izdaje potvrdu da je ta isprava primljena na cuvanje. Podnosilac isprave je ovlasen da trazi da mu se isprava vrati, licno ili putem punomonika, koji za to mora imati specijalno ovlasenje sa overenim potpisom izdavaoca. Sud i o vraanju isprave sastavlja zapisnik u koji se unose nacin utvrdjivanja identiteta trazioca i drugi potrebni podaci. Za predaju na cuvanje nekih isprava u ZVP su propisana i dopunska specijalna pravila. 277

Svojerucni testament i testament koji je sastavljen u pismenoj formi pred svedocima, zavestaoci licno predaje sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Ako se testament predaje u otvorenom omotu, sudija je duzan da testament procita, te zavestaoca upozori na mogue nedostatke, koji dovode u pitanje punovaznost testamenta. Sud koji je primio tesament na cuvanje i na cijoj teritoriji zavestalac nema prebivaliste, treba odmah da o tome obavesti sud nadlezan po prebivalistu zavestaoca. Lice koje zbog izuzetnih okolnosti, nije u mogunosti da sastavi pismeni testament, moze svoju poslednju volju punovazno izjaviti usmeno pred dva svedoka. Svedoci usmenog testamenta su duzni da odmah o tome sastave pismeno i predaju ga sudu ili da dou u sud i usmeno saopste izjavu zavestaoca. I u jednom i u drugom slucaju, izjave svedoka date u pismenu ili na zapisnik zadrzavaju se u sudu na cuvanju. Propisano je da e sud, kod uzimanja izjava svedoka, paziti da se verno utvrdi volja zavestaoca, kao i ispitati okolnosti, koje mogu uticati na punovaznost testamenta.Iako to nije propisano za predaju pismene izjave o usmenom twestamentu, trebalo bi primeniti ista pravila. 125. POSTUPAK PONISTENJA ISPRAVE a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Domaa isprava na kojoj se neposredno zasniva neko materijalno pravo i cije je posedovanje neophodno za ostvarivanje tog prava (redovno hartije od vrednosti), moze se proglasiti u vanparnicnom postupku da je nevazea (amortizovati, ponistiti). To se primenjuje onda kada je je izgubljena, ukradena, izgorela ili na drugi nacin nestala ili unistena, izuzev ako je zakonom zabranjeno ponistavanje takve isprave. Isto tako, moze se ponistiti isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. Ovo je situacija u kojoj je uslov da ne postoje vise podaci, na osnovu kojih nadlezni organ, odnosno odredjeno pravno lice moze izdati duplikat isprave (svedocanstvo, diploma, deonica koja sadrzi samo licno pravo I druge). Tim ispravama, za razliku od prethodnih, ne dokazuje se niti se iz njih izvodi neko pravo imovinske prirode. Sta vise, to nematerijalno pravo, koje ova isprava sadrzi i koje je neimovinske prirode (redovno je i licno pravo), nije u svom postojanju i ostvarivanju uslovljeno ispravom, tako da se isprava pojavljuje vise kao svojevrstan dokaz tog prava i njegove pripadnosti odredjenom licu. Proglasenje nevaznosti isprave, njeno ponistenje ili amortizacija nije samo sebi cilj, ve je trazenje da se sudski akt o nevaznosti, upotrebi kao zamena za ispravu i osnov da se ostvaruje pravo iz isprave, odnosno kao dokaz njenog postojanja. Pojedinim zakonskim tekstovima propisano je nacelno, koje se hartije od vrednosti mogu ponistiti(ZOO ­propisano je da se moze ponistiti hartija od vrednosti koja glasi na ime i na donosioca), dok je nekim zakonima opet receno koje hartije od vrednosti se ne mogu ponistiti(obveznice na donosioca, po zakonu o hartijama od vrednosti, se ne mogu ponistiti). Legitimacioni papiri koji ne sadrze oznaku poverioca(vozna karta, ulaznica) i legitimacioni znaci, kojima je samo cilj da dokazu ko je poverilac(garderovni znak), ne mogu se uopste ponistavati. Sudska nadleznost je odredjena po vise kriterijuma: 1. Za isprave koje je izdao drzavni organ ili ovlaseno pravno lice, nadlezan je sud prema sedistu izdavaoca isprave, 2. Ako je u ispravi naznaceno mesto ispunjenja obaveze, nadlezan je sud prema mestu u kojem je odredjeno ispunjenje, 3. Ako se ni po jednom od ovih pravila ne moze odrediti nadleznost, onda je nadlezan sud prema sedistu, odnosno prebivalistu ili boravistu predlagaca. 278

Postupak se pokree po predlogu. Predlog za ponistaj isprave moze da podnese svako lice, koje je na osnovu te isprave ovlaseno da ostvaruje neko pravo ili ima pravni interes, da se nestala isprava ponisti. Redovno su to poverilac ili izdavalac isprave, odnosno lice na koga se isprava odnosi, dok je protivnik predlagaca po pravilu duznik iz isprave ili izdavalac isprave. Predlog za ponistenje isprave sadrzi: Sve podatke o vrsti isprave, Podatke o prirodi isprave, Podatke o subjektima isprave i pravu, Cinjenice iz kojih proizilazi pravo da se podnese predlog i verovatnoa da je isprava nestala ili unistena, Uverenje izdavaoca isprave, da ne postoje podaci da se isprava ponovo izda(uz predlog se podnosi prepis isprave ako postoji). Postupak se obustavlja ako predlagac povuce predlog(propust da se poloze troskovi oglasa) ili neko tree lice podnese ispravu sudu ili dokaze da isprava cije se ponistenje trazi, jos uvek postoji. b)POSTUPAK SUDA Sud ispituje predlog i ako utvrdi da nisu ispunjene trazene pretpostavke predlog odbacuje. Prethodno ispitivanje predloga se vrsi na osnovu navoda u samom predlogu i cinjenica, koje su sudu inace poznate. Uredan predlog se uvodi u upisnik pokrenutog postupka za ponistaj isprave(svakom stoji na raspolaganju da izvrsi uvid u taj upisnik). Posto prihvati predlog, sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu(ako oni nisu predlagaci), da se u odredjenom roku izjasne da li je isprava, cije se ponistenje trazi, bila izdata i da li postoje smetnje da se postupak sprovede. Po prijemu tog obavestenja ili proteku roka, sud oglasava da je pokrenut postupak radi ponistenja isprave. Oglas sadrzi: sve podatke o ispravi i uz to, rok za ulaganje prigovora protiv vodjenja postupka, poziv da se isprava podnese ili da se daju podaci o njenom nalazenju, da se daju podaci o sadrzaju isprave, upozorenje duzniku dap o toj ispravi ne moze valjano isplatiti dugovanje, da se ne sme izdati nova isprava, da se ne smeju prenositi prava iz isprave i, druge vaznije momente i rokove. Oglas se dostavlja svim ucesnicima u postupku, istice na oglasnu tablu suda, objavljuje u Sluzbenom glasniku Srbije i po potrebi u drugim glasilima(ako je oglas objavljen u vise glasila, rokovi pocinju da teku od dana oobjave u listu u kojem je docnije objavljen). Duznik iz isprave od momenta kada mu je dostavljen oglas ili kada je na bilo koji drugi nacin saznao za pokretanje postupka, ne sme ispuniti obavezu iz isprave, preinaciti, obnoviti ili je preneti na drugo lice ili za nju izdati nove kupone, odnosno talone. Ta zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili obustavljanju postupka ne postane pravosnazno. Medjutim, on se moze osloboditi obaveze uplatom duga iz isprave u deposit suda. Duznik iz isprave je ovlasen da zadrzi ispravu, ako mu je neko podnese ili do nje dodje na drugi nacin, s tim da je odmah podnese sudu. Posto proteknu oglasni rokovi i sprovede nuzne izvidjaje, sud odredjuje rociste. 279

Na rociste se pozivaju svi ucesnici u postupku, subjekti iz isprave i svi oni koji su povodom postupka ulozili neki prigovor ili su o ispravi dali podatke, te svedoci, vestaci i drugi. c) ODLUKA Pozitivna odluka suda o predlogu izrazava se donosenjem resenja o ponistenju isprave, odnosno o odbijanju predloga. Resenje o ponistenju isprave sadrzi podatke o izdavaocu isprave i predlagacu, kao i bitne sastojke isprave, uz oznacenje iznosa obaveze, ako glasi na ispunjenje novcane obaveze. Resenje se dostavlja svim ucesnicima i zabelezie se u pomenuti upisnik. Protiv resenja kojim se predlog za pokretanje postupka za ponistenje isprave odbacuje, odnosno odbija ili postupak obustavlja, zalbu moze izjaviti samo predlagac. Protiv resenja o ponistenju isprave, zalbu moze izjaviti izdavalac isprave i duznik iz te isprave, kao i lice ovlaseno na osnovu isprave, ako nije predlagac. Pravosnazno resenje kojim se isprava ponistava zamenjuje ponistenu ispravu, dok se ne izda nova.Tako predlagac moze od duznika ostvarivati sva prava, koja proisticu ili mu pripadaju iz te isprave. 126. SUDSKI DEPOZIT a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Sudski depozit je drzanje i cuvanje novca i stvari kod suda ili pod kontrolom suda, s tim da su funkcije depozita i pravni efekti veoma razliciti, pa tim i vrste depozita: pokrie troskova postupka, obezbedjenje troskova postupka, plaanje duga odredjenoj stranci u postupku, obezbedjenje stvari namenjenih javnoj prodaji, prijem obezbedjenja za potrazivanje, davanje jemstva za eventualnu stetu i dr. Ovim vanparnicnim postupkom su uredjene dve vrste depozita(gledano s aspekta njihove funkcije): I-Novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unovciti, plemeniti metali, dragocenosti i drugi predmeti izradjeni od plemenitih metala, mogu se predati u sudski deposit, kada je to zakonom ili drugim propisom odredjeno. Funkcija ovog depozita je svakako cuvanje,a uz to, i pravni efekti razlicitih dejstava, koji su ve prethodno navedeni. Sud je duzan da primi u depozit sve navedene stvari i druge predmete. II-Isto tako, kada je zakonom odredjeno da je duznik ovlasen da stvar koju duguje preda u depozit suda i tako se oslobodi svoje obaveze. Pored cuvanja, funkcija ovog depozita se izrazava u dejstvu da duznik tim izvrsava svoju obavezu isto kao da je predmet obaveze predao poveriocu. Tako, po obligacionom pravu, duznik je ovlasen da preda stvar u deposit suda za poverioca koji je u docnji sa prijemom duga, koji je nepoznat ili je neizvesno kojem poveriocu pripada pravo, koji je maloletan, a nema zastupnika. To isto moze duznikov duznik u izvrsnom postupku, pa i sam duznik, da bi otklonio izvrsenje. Za prijem u depozit u prvom slucaju, mesno je nadlezan svaki stvarno nadlezni sud od koga se zatrazi. Mesno nadlezan sud za prijem u depozit sa dejstvom, da je tim izvrsena obaveza duznika (drugi slucaj), je onaj stvarni nadlezni sud prema mestu gde je obavezu trebalo ispuniti. 280

Kada to razlozi ekonomicnosti ili priroda posla opravdavaju, predmet se moze poloziti u depozit suda, prema mestu gde se stvar nalazi(za specijalne situacije zakonom se moze nesto drugo odrediti). Postupak se pokree predlogom. Predlog treba da sadrzi: razloge koji opravdavaju polaganje predmeta u sudski deposit, opis predmeta, oznaku njegove vrednosti, odredjenje lica u ciju korist se polaze deposit, uslove polaganja i, drugo sto je potrebno. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Sud prvo ispituje da li postaje zakonske pretpostavke, koje ovlasuju na predaju predmeta u sudski depozit. Ako tih pretpostavki nema, predlog e se resenjem odbaciti(isto tako ako se u odredjenom vremenu ne predaju troskovi cuvanj). Pozitivan stav suda izrazava se u donosenju resenja o prijemu predmeta u sudski depozit. Predmete depozita, zavisno od vrste i njihove prirode, sud predaje na cuvanje banci, javnom skladistu, pa i fizickom licu koje se odredi da bude cuvar stvari(za neke depozite postoje posebni propisi o nacinu cuvanja). Kada je deponovanje izvrseno u korist odredjenog lica, sud e to lice pozvati da podigne predmet depozita u utvrdjenom vremenu, uz uslove koji se traze. Ukoliko ono izjavi da predmet depozita ne prima, sud o tome izvestava predlagaca i zatrazie od njega da se izjasni u odredjenom roku o daljem deponovanju predmeta(predlagac moze predloziti promenu lica, izmeniti uslove,ponavljanje poziva, opzvati deposit i drugo). Ako lice, u ciju je korist polozen depozit, ne podigne predmet depozita u odredjenom roku, sud poziva predlagaca da preuzme predmet depozita. Ne preuzme li lice u ciju korist je depozit polozen predmet (depozita) ili to ne ucini predlagac po pozivu suda u daljem vremenu od tri godine, sud e resenjem utvrditi da predmet depozita postaje drzavna svojina. Po pravosnaznosti tog resenja predmet depozita se predaje opstini na cijoj teritoriji se nalazi sud. Kada su u depozit polozeni predmeti, za koje predlagac ne zna kojem od vise lica treba da se predaju, sud e pozvati predlagaca i sva zainteresovana lica, da bi postigao sporazum o predaju deponovanog predmeta. Ako se ova zadnja lica ne odazovu pozivu suda i ne dodju na rociste ili se na rocistu ne postigne sporazum, sud e ih resenjem uputiti na parnicu, da se tamo utvrdi pravo na deponovan predmet. Pokretanje parnicnog postupka vodi prekidu tekueg vanparnicnog postupka, sve do dovrsetka parnice. Propuste li ova lica da pokrenu parnicni postupak u odredjenom roku, sud tada poziva predlagaca da preuzme predmet depozita(za to ima rok od tri godine). 127. POJAM I PREDMET IZVRSNOG POSTUPKA Metod postupanja suda i nastup drugih procesnih subjekata ne moze biti uvek isti. Neophodna je specijalizacija postupaka prema vrsti sudske stvari, ocekivanom kvalitetu pravne zastite, subjektima, pravnopolitickim i drugim momentima. Sudske (i druge) odluke, kao autoritativni drzavni pravni akti, snabdeveni takvom snagom ne subsumiraju uvek u sebi potpuno ostvarenje pravne zastite, kao funkciju sudstva. Neke odluke su takve prirode da se u momentu njihove pravosnaznosti definitivno dovrsava postupak pruzanja pravne zastite. Takve su deklaratorne i konstitutivne odluke. 281

Druge, inace najvaznije u sferi ostvarivanja pravne zastite, su akti, kojim se, po pravilu tek po pravosnaznosti nareuje obvezniku da postupi ili da se ponasa na odreeni nacin. Tu se moze pojaviti i druga komponenta pravne zastite ­ prinudno ostvarivanje onoga sto je nareeno u odluci. Naime, obvezniku se prethodno odobri jedan vremenski period, da bi voljno (samostalno) ispunio svoju duznost. Tek, ako to izostane, stupa na scenu realna prinuda ­ pristupa se izvrsenju donete odluke. Ostvarivanje prinude se sprovodi putem suda i po odreenom rezimu ­ sudskom izvrsnom postupku. Kako bi se istovremeno obezbedilo efikasno pruzanje pravne zastite i izbegli nepotrebni zahvati i neposredne posledice, potrebno je unapred odrediti postupanje suda, stranaka i drugih ucesnika u ovom postupku. Sudski izvrsni postupak je graanski sudski postupak. Prvenstveno se vodi radi obezbeivanja ili ostvarenja prava o kojem se resava ili je ve reseno u parnicnom postupku. To su imovinski i drugi graanskopravni, radnopravni, licni i porodicnopravni odnosi. Pravna konstrukcija sudskog izvrsnog postupka je takva da odgovara ostvarivanju prava dosuenih u parnicnom postupku. Redovno je to zadnja etapa u ostvarivanju pravne zastite, zapocete ve u parnicnom postupku, kao osnovnoj proceduri pruzanja pravne zastite u ,,graanskopravnim stvarima", odreivanjem imovinskih sankcija. Zato je izvrsni postupak graanski sudski postupak, bez obzira na to sto se u ovom postupku ostvaruju i prava koja ne spadaju u graansko pravo ili prava koja su dosuena u drugim postupcima, pa i onim koji nisu sudski. Ovo je vise manifestacija znacaja izvrsnog postupka i kvaliteta zastite koja se tu pruza. U literaturi se izostavlja oznaka ,,graanski" postupak, jer je naziv ,,sudski izvrsni postupak" sasvim dovoljan i dozvoljava izvrsenja i onoga sto ne spada u ,,graanskopravne stvari". Postoji samo jedan sudski izvrsni postupak, to je ovaj graanski postupak. Time je oznaka ,,sudski izvrsni postupak" sasvim precizna i nepotrebno je naglasavati da je to graanski postupak. Sudski izvrsni postupak kao niz radnji suda, stranaka i drugih ucesnika, vodi se u cilju ostvarenja dosudjenog prava ili u cilju obezbedjenja budueg ostvarenja prava, koje je ili koje e, verovatno, biti dosudjeno. Globalno, sudski izvrsni postupak tezi jednom cilju (ostvarivanje pravne zastite), a etapno gledano to su dva cilja: 1) izvrsenje kao definitivno ostvarivanje, ili 2) samo obezbeenje budueg izvrsenja prava. Stoga se u sastavu sudskog izvrsnog postupka izdvajaju dva postupka: 1. postupak izvrsenja (u literaturi izvrsni postupak u uzem smislu) i 2. postupak obezbeenja. Srodnost njihovih procedura i teleoloska komplementarnost, u kojoj je primat na postupku izvrsenja, dozvoljava da se oni oznace jednim nazivom, mada bi bila pravilnija upotreba termina koji bi jasno ukazivao na dvojnost ovog postupka (izvrsenje i obezbeenje). Pravna normativa koja odredjuje nacin postupanja suda i drugih ucesnika u izvrsnom postupku i ureuje procesne i materijalnopravne odnose koji tu nastaju, oznacava se terminom ,,sudsko izvrsno pravo". Kako su u sastavu graanskog procesnog prava, jos i parnicno i vanparnicno procesno pravo, i ovde se moze upotrebljavati naziv ,,sudsko izvrsno procesno pravo", uz uslov da se ne pretenduje na preciznost ili da se misli samo na pravila strogo procesnog karaktera. Jer, sudsko izvrsno pravo normira, ne samo postupak suda i drugih subjekata u voenju procedure izvrsenja i obezbeenja (procesna normativa), ve i materijalnopravne odnose koji se pojavljuju izmeu stranaka i drugih ucesnika u toku ovog postupka (materijalnopravna normativa). 282

Potrebno je blize odrediti prirodu i obim prava, koje se ostvaruje u izvrsnom postupku, odnose izmeu stranaka, sirinu i posledice zahteva u imovinu treih lica, prava treih lica, koja nastaju povodom izvrsnog postupka i dr. Ne moze se ocekivati da se ovaj sektor odnosa normira specijalnim propisima materijalnog prava, jer ta pravila sistemski spadaju u normativu o izvrsnom postupku i primenjuju se ,,sinhronizovano" ­ uporedo sa procesnim pravilima i procesnim odnosima, koji se pojavljuju u ovom postupku. Sudsko izvrsno pravo zato ne moze biti cista procesna normativa i nepravilno bi bilo na tome insistirati, a naziv ,,sudsko izvrsno procesno pravo" ne bi odgovaralo strukturi pravila, koja celovito ureuju izvrsni postupak. 128. ODNOS IZVRSNOG I PARNICNOG, STECAJNOG I UPRAVOG POSTUPKA a) ODNOS IZVRSNOG I PARNICNOG POSTUPKA Srodnost izvrsnog postupka sa parnicnim postupkom(tim i sudskog izvrsnog i parnicnog procesnog prava) je ve po njihovoj prirodi, posto oba spadaju u gradjanski sudski postupak. Izgradjeni su kao najprihvatljiviji metodi pravne zastite gradjanskih i odredjenih drugih subjektivnih prava i u sluzbi su istog cilja. Pravila parnicnog prava se kao izvorna i opsta pravila gradjanskog procesnog prava primenjuju i u izvrsnom postupku. Zato nisu usamljena ni zakonodavna resenja, niti su nedovoljno argumentovani stavovi, koji uzimaju da je izvrsni postupak deo parnicnog postupka. Sudski izvrsni postupak u nasem pravnom sistemu uspostavljen je kao samostalni sudski postupak, odvojen od parnicnog postupka.To je i vladajue opredeljenje nase doktrine. Jednakost globalnog cilja zastite odredjenih prava i bliskost pravila procedure, nisu, sami po sebi, dovoljni da se ovi postupci tretiraju kao jedan postupak, narocito ne u tom smislu, da bi izvrsni postupak bio samo produzetak parnicnog. Etapni ciljevi funkcije su razliciti. Kod parnicnog postupka se utvrdjuje pravo na zastitu, i, kod trazenja kondemnacije, ona se odredjuje, ako za to ima osnova i sa tim se parnicni postupak zavrsava. Obvezniku stoji na volju, da tako postupi, jer je u protivnom potrebno angazovanje prinude. Tek tada se pokree izvrsni postupak, bilo da se odredjena pravna zastita ostvari ili obezbedi. Vidi se da su etapni ciljevi i funkcije ovih postupaka razliciti: - u jednom se utvrdjuje pravo na zastitu i funkcija odredjuje, - a u drugom prinudno ostvaruje. Ta razlicitost pojedinacnih ciljeva i funkcija, odnosno stepenovanja puta pravne zastite, cine da su: 1. razliciti uslovi za pokretanje ovih postupaka, 2. razlicito je nastupanje ucesnika, 3. razliciti su procesni efekti, pa i postupci, 4. izvrsni postupak ne mora sledovati parnicnom postupku, ako se u ovom zastita definitivno ostvaruje (deklaratorna i konstitutivna odluka, voljno izvrsenje nalozene obaveze). 5. izvrsni postupak se moze voditi, iako nije pokrenut parnicni postupak ili, 6. mogu tei istovremeno(izvrsenje odluke u krivicnom postupku, izvrsenje na osnovu verodostojne isprave). Zato je sudski izvrsni postupak samostalni sudski postupak, odnosno odvojen je od parnicnog postupka. 283

b) ODNOS IZVRSNOG I STECAJNOG POSTUPKA Izvrsni i stecajni postupak imaju dosta dodirnih(srodnost) tacaka: oba su sudski postupci, vode se u cilju namirenja poverilaca, karakteristicna prisutna dvojnost pravne normative (procesne i materijalne odredbe). Razlike su toliko izrazite, da se ne moze govoriti o srodnosti, ve vise o njihovoj funkcionalnoj bliskosti. Stecaj je postupak generalne egzekucije protiv duznika, radi namirenja svih poverilaca, a sa efektom prestanka duznika, kao subjekta prava ili samo kao vrsioca odredjene privredne delatnosti. Takvo sveukupno zahvatanje imovine duznika i ukidanje njegovog pravnog ili poslovnog subjektiviteta, vodi koliziji izmedju stecajnog i izvrsnog postupka. Primat u takvoj situaciji je na strani stecaja, kao postupka opste egzekucije. Izvrsni postupak se ne moze voditi protiv stecajnog duznika od dana otvaranja stecajnog postupka, a onaj koji je u toku, prekida se kao i postupak obezbedjenja. To se ne odnosi na razlucna prava, koja su stecena na 60 dana pre otvaranja postupka prinudnog poravnanja, odnosno stecaja za koja se ima dopustiti odvojeno namirenje u izvrsnom postupku. Izvrsni postupak, i to kada je neuspesno dovrsen, je jedna od znacajnih pretpostavki za pokretanje stecajnog postupka. Sprovodjenje izvrsenja i obustavljanje postupka, jer se potrazivanje nije moglo namiriti, pouzdan je dokaz da je duznikova solventnost kriticna. To utvrdjenje izvrsnog suda redovno je dovoljna osnova, da se trazi pokretanje stecajnog postupka. b) ODNOS IZVRSNOG I UPRAVNOG POSTUPKA Sudski izvrsni postupak je procedura, koja se s obzirom na kvalitete, koristi i za ostvarivanje potrazivanja, koja su utvrdjena aktima, donetim u upravnom postupku. To su resenja upravnih organa i pravnih lica, koja su ovlasena da resavaju u upravno-pravnim stvarima. Prema pravilima Zakona o upravnom postupku( ZUP-a) propisuje se da: - izvrsenje upravnih resenja sprovodi se u postupku administrativnog izvrsenja a, - sud postupa po pravilima sudskog izvrsnog postupka, kada je to predvidjeno tim zakonom. - sudsko izvrsenje za ostvarivanje i obezbedjenje novcanih potrazivanja, utvrdjenih resenjem, koje je doneto u upravnom postupku. To je opste pravilo i samo se izuzetno od toga odstupa. Isto tako, nekim zakonskim aktima propisano je da se novcane kazne, izrecene u upravnom ili prekrsajnom postupku, poreske dazbine i neka druga novcana potrazivanja, ostvaruju u postupku administrativnog izvrsenja (po nekima, ako izvrsenje treba sprovesti na nepokretnostima, propisuje se put sudskog izvrsenja). Pravilo bi bilo da se novcane obaveze utvrdjene u upravnom postupku, ostvaruju putem administrativnog izvrsenja, dok bi se novcana potrazivanja iz takvih akata izvrsavala ili obezbedjivala u sudskom izvrsnom postupku, ako nije drugacije propisano. Time se potvrdjuje specijalizacija i instrumentalna opremljenost sudskog izvrsnog postupka za ostvarivanje imovinskih sankcija, pa i onih koje nisu odredjene u gradjanskom sudskom postupku. 129. SUBJEKTI IZVRSNOG POSTUPKA 284

Prema svom polozaju i ovlasenjima u izvrsnom postupku subjekti se mogu podeliti na: sud, stranke I ucesnike. a) SUD Vodjenje izvrsnog postupka je u kompetenciji drzavnog organa -suda. Sama priroda izvrsnog postupka, tj. da se u tom postupku operise sa prinudom kao monopolom drzave, upuuje na ovo resenje.Ti organi su sudovi, posto oni imaju atribute drzavnih sudskih organa. Zakonom se propisuje koji e od sudova odredjivati i sprovoditi izvrsenje. Sudija pojedinac odlucuje i rukovodi izvrsnim postupkom u prvom stepenu, dok u drugom stepenu resava vee sastavljeno od trojice sudija istog suda (prigovor kao osnovni pravni lek je remonstrativno pravno sredstvo). Sud, odnosno sudija, ostvaruje svoju funkciju neposredno ili putem sluzbenih lica, zaposlenih u sudu na poslovima izvrsenja (referenti, sudski izvrsitelji). Prema prirodi radnji koje se preduzimaju u sprovodjenju izvrsenja, uz sud u postupku izvrsenja nastupaju i drugi drzavni organi i organizacije, pa i nedrzavni.Uobicajeno se nazivaju "pomoni sudski organi".Termin nije sasvim tacan. Moze se prihvatiti jedino uz rezervu da se tim misli da ti organi i organizacije, u okviru svog delokruga rada, pomazu sudu i obezbedjuju sprovodjenje izvrsnog postupka, a da pri tome zadrzavaju samostalnost, koju imaju u organizaciji drzavne vlasti ili strukturi drustva. To su, prvenstveno: drugi sudovi, organi unutrasnjih poslova, finansijske organizacije i, druga pravna lica. b) STRANKE Stranke u izvrsnom postupku su: 1. poverilac i, 2. duznik. Poverilac je lice cije se potrazivanje u izvrsnom postupku ostvaruje ili obezbedjuje. Duznik je lice prema kome se ostvaruje ili obezbedjuje poveriocevo potrazivanje. Prema ranijoj terminologiji(do 1978.g) poverilac se oznacavao terminom "trazilac izvrsenja", a duznik "izvrsenik".Premda su nazivi Zakona o izvrsnom postupku (ZIP) precizniji i blizi sadasnjem pravu, potrebno je dosta opreznosti u njihovoj upotrebi.Ovo, narocito, u srodnim pravnim oblastima, gde se koriste identicni nazivi. Pored lica koja imaju pravni subjektivitet, pa tim i stranacku sposobnost, u izvrsnom postupku nastupaju kao stranke i oni (organi i drustvene tvorevine), kojim je po pravilima parnicnog i vanparnicnog procesnog prava ili drugim zakonskim aktima priznata pravna sposobnost (javni tuzilac, stambena zgrada, neko udruzenje gradjana koje nema status pravnog lica). c) UCESNICI Uz stranke u izvrsnom postupku mogu ucestvovati i lica, koja u tom postupku ostvaruju neko svoje pravo ili pravni interes. Bitno je da ona nisu stranke, ni originerno, niti da se u tom svojstvu docnije pridruzuju jednoj od stranaka. To su trea lica, cije je pravo ili pravni interes tangiran izvrsnim postupkom, koji se vodi izmedju stranaka, a ona stupaju u izvrsni postupak radi zastite svoga prava ili interesa. 285

Ova lica ne stupaju u izvrsni postupak kao stranke poverilac ili duznik (npr.zalozni poverilac na stvari, koja se prodaje ili vlasnik te stvari, duznikov duznik povodom potrazivanja, na kome se sprovodi izvrsenje). Sva ta trea lica, bez obzira na svojstvo, oznacavaju se jednim imenom ucesnici. 130. NACELA IZVRSNOG POSTUPKA Pokretanje i tok izvrsnog postupka Izvrsni postupak se pokree na predlog ovlasenog lica-poverioca. Medjutim, postupak se u odredjenim situacijama pokree i po sluzbenoj duznosti.Za to je potrebno zakonsko ovlasenje. Tako, po sluzbenoj duznosti, sud pokree postupak izvrsenja resenja o procesnoj novcanoj kazni izrecenoj u parnicnom ili krivicnom postupku, resenja o naknadi troskova u parnicnom postupku, koji su isplaeni iz sredstava suda ili troskova krivicnog postupka. Od momenta pokretanja izvrsnog postupka, pa u njegovom daljem toku, jasno se ispoljavaju dva stadijuma: 1) donosenje resenja o izvrsenju, 2) sprovodjenje izvrsenja. Prvi stadijum se odnosi na odlucivanje o predlogu za izvrsenje. Ukoliko se predlog usvoji, donosi se resenje o izvrsenju. Tek tada moze da zapocne drugi stadijum sprovodjenje izvrsenja. On se sastoji u preduzimanju pravnih(zakljucak o prodaji stvari) i materijalnih radnji (oduzimanje stvari od duznika), da bi se uspostavila ona situacija, nalozena u odluci koja se izvrsava. Sud po sluzbenoj duznosti pristupa sprovodjenju izvrsenja, tj. zapocinje sa vrsenjem radnji iz drugog stadijuma.To se, ipak, ne desava uvek. Kada je poverilac predlozio da sud donese resenje o izvrsenju o pokretnim stvarima, a nije naznacio gde se stvari nalaze, tada resenje o izvrsenju sprovodi sud, gde se stvari nalaze (po predlogu poverioca). Razlikovanje ovih stadijuma je vazno za utvrdjivanje nadleznosti sudova.Redovno isti sud resava o odredjivanju izvrsenja i njegovom sprovodjenju.To nije uvek i tada je atraktivno ovo razdvajanje, da bi se odredilo koji sud treba da postupa.

Nacela izvrsnog postupka su: 1. Nacelo dispozicije 2. Nacelo formalnog (strogog) legaliteta, 3. Nacela hitnosti I vremenskog redosleda postupanja (nacelo prioriteta,nacelo pariteta,nacelo iskljucivosti I nacelo hitnosti u postupanju suda) 4. Nacelo zastite duznika(nacelo socijalnog postupanja) 1. NACELO DISPOZICIJE U izvrsnom postupku je, takodje, prisutno nacelo dispozicije. Pravo je poverioca da, po svom opredeljenju, postupak pokrene, te da trazi da se sa postupkom zastane ili da se obustavi.Njegova prava su u toku izvrsnog postupka sadrzajno sira, nego u parnicnom postupku.Poverilac je, pod odredjenim uslovima, ovlasen da predlozi nove predmete i druga sredstva izvrsenja, ako se pokaze da se sa ranijim sredstvima izvrsenje ne moze uspesno ostvariti. Duznik to ne moze spreciti, odnosno ne moze se se tome s osnovom protiviti. 286

Medjutim, kada se izvrsni postupak posmatra u svom toku, onda se zapaza da je ovde vise naglasena oficijelnost u postupanju suda. Nekad se tim suzavaju dispoziciona ovlasenja poverioca, a nekad se tim pojacava njegov procesni polozaj (sud je ovlasen da ogranici predmete i sredstva izvrsenja u interesu duznika; iz stadijuma odredjivanja izvrsenja po pravilu se ide, po sluzbenoj duznosti, na sprovodjenje izvrsenja). Primeujemo, da se izvrsni postupak pokree po sluzbenoj duznosti suda (npr. naplata sudskih troskova, naplata procesne kazne i drugo). 2.NACELO ZASTITE DUZNIKA (nacelo socijalnog postupanja) Pravna zastita, koja se ostvaruje u sudskom postupku i koja se u nekim situacijama definitivno dovrsava prinudnim namirenjem poveriocevog potrazivanja, ne sme da vodi ekonomskom unistenju duznika i da dovede u pitanje njegovu egzistenciju, ni da degradira njegovo ljudsko dostojanstvo. Zato je dosledno ostvarivanje pravne zastite korigovano, u nekim situacijama, uspostavljanjem nacela zastite duznika. Prisutna je duznost suda da pazi da se nepotrebno ili prekomerno ne zahvata imovina duznika. Ako je to slucaj, sud treba da suzi predmete i sredstva izvrsenja, koje poverilac trazi ili, po predlogu duznika, da odredi njihovu zamenu, vodei racuna i o interesima poverioca, da postigne ostvarenje svoga potrazivanja. Tome su usmerena i neka ogranicenja i izuzea predmeta na kojim izvrsenje ne sme ili ne moze, u punom obimu, da se ostvaruje (licni predmeti, hrana, zemljisna povrsina i sl.). Ovde je formulisano i opste pravilo, da se radi namirenja novcanog potrazivanja, izvrsenje ne sme sprovesti na stvarima i pravima, koja su nuzna za obezbedjenje osnovnih zivotnih potreba duznika-fizickog lica i lica, koja je on duzan da po zakonu izdrzava. 3.NACELA HITNOSTI I REDOSLEDA POSTUPANJA Izvrsenje je zavrsna etapa u ostvarivanju pravne zastite.Ova situacija redovno pretpostavlja, da je prethodio put iscrpnog ispitivanja o pravu na pravnu zastitu i da ovo pravo pripada poveriocu, a da duznik nije spreman da odgovori svojoj obavezi. Zato je potrebna efikasna intervencija, da se povreda pravog poretka sto pre otkloni i uspostavi legalitet(nacelo formalnog legaliteta). Upravo je to osnovni razlog uvodjenja nacela hitnosti u izvrsnom postupku. U odnosu na parnicni postupak, gde je hitnost rezervisana samo za odredjene vrste ili samo neke sektore postupka, u izvrsnom postupki hitnost je opste pravilo u radu suda,tj. vazi za sve postupke izvrsenja. Pandan ovom nacelu je nacelo redosleda postupanja.Da bi se izbeglo arbitriranje u proceni sta odgovara hitnosti, propisano je da sud uzima u radu predmete, prema redosledu njihovog prijema. Prioritet se moze dati samo onim predmetima, kada priroda ili posebne okolnosti ukazuju da u tim stvarima treba odmah pristupiti izvrsenju ili kada je to propisano zakonom (bolest, ugrozenost, potreba za izdrzavanjem i dr.). 131. NADLEZNOST ZA SPROVODJENJE IZVRSNOG POSTUPKA a) STVARNA NADLEZNOST Prema propisima Zakona o izvrsnom postupku za odredjivanje i sprovodjenje izvrsnog postupka nadlezni su drzavni sudovi.To znaci da vodjenje sudskog izvrsnog postupka ne moze biti u nadleznosti drugih sudova ili upravnih organa, pa ni onda kada se njihove odluke izvrsavaju po pravilima sudskog izvrsnog postupka. Prema zakonodavstvu o sudovima u izvrsnim stvarima postupaju sudovi opste nadleznosti (drzavni sudovi). 287

To su opstinski sudovi, koji sude u prvom stepenu i po pravnim lekovima. Samo za odredjene izvrsne stvari nadlezni su posebni sudovi- trgovinski sudovi. Trgovinski sudovi (sudovi prvog stepena) odredjuju i sprovode izvrsenje na osnovu odluka trgovinskih sudova, verodostojnih isprava i odluka arbitraza, donetih u trgovinskim pravnim stvarima (izuzev na nepokretnostima za sta je nadlezan opstinski sud). Trgovinski sud odlucuje o izvrsenju (priznanju) stranih sudskih i arbitraznih odluka, donetih u odredjenim trgovinskim pravnim stvarima. b) MESNA NADLEZNOST Mesna nadleznost opstinskog suda da u prvom stepenu resava o odredjivanju i sprovodenju izvrsenja, utvrdjuje se prema vrsti, sredstvu i predmetu izvrsenja. -Sledea pravila odredjuju mesnu nadleznost opstinskog suda u stvarima naplate novcanog potrazivanja. 1. Kod izvrsenja na pokretnim stvarima nadlezan je sud na cijem podrucju se nalaze stvari.Medjutim, poverilac u odredjenoj situaciji moze predloziti da sud donese samo resenje o izvrsenju (letee izvrsenje). Za to je nadlezan sud prema prebivalistu ili boravistu, odnosno sedistu duznika. Tada sud sprovodjenja izvrsenja moze biti bilo koji drugi sud po mestu nalazenja pokretnih stvari. 2. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrsenja na novcanom potrazivanju duznika nadlezan je sud prebivalista duznika, odnosno boravista, ako kod nas nema prebivaliste.A ako nema ni boravista, onda je nadlezan sud prema prebivalistu, odnosno spomenutoj situaciji, prema boravistu duznikovog duznika(za pravno lice to je sediste). 3. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrsenja na potrazivanju duznika da se predaju odredjene pokretne ili nepokretne stvari ili odredjena kolicina pokretnih stvari, mesno nadlezan je sud prema mestu gde se nalaze takve stvari. 4. Kada je predmet izvrsenja neko pravo iz kruga "industrijske svojine" ili licna sluzbenost, nadlezan je sud prema prebivalistu ili ako ga kod nas nema, onda prema boravistu duznika, odnosno sedistu pravnog lica. 5. Ako se izvrsenje ostvaruje na nepokretnoj stvari nadlezan je sud prema mestu gde se nalaze te stvari. 6. Kada je duznik pravno lice ili preduzetnik i ako se izvrsenje ostvaruje na sredstvima na racunu kod banke, onda je nadlezan sud prema sedistu duznika. -Mesna nadleznost opstinskog suda u postupku ostvarivanja nenovcanih potrazivanja uredjena je sledeim pravilima: 1. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrsenja radi predaje odredjenih ili odredjene kolicine zamenjivih pokretnih stvari ili ispraznjenja i predaje nepokretnosti, mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalaze takve stvari. 2. Kada se izvrsenje trazi radi preduzimanja odredjene radnje cinjenja, necinjenja ili trpljenja, nadlezan je sud na cijem podrucju treba da se izvrsi takva obaveza.

288

3. Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje odluke, kojom se naredjuje predaja deteta, nadlezan je sud, koji je opste mesno nadlezan za stranku koja zahteva izvrsenje, kao i sud na cijem se podrucju zatekne dete. 4. Za ostvarivanje izvrsenja, koje se sastoji u tome, da se zaposleni vrati na rad ili da se rasporedi na odgovarajue radno mesto, mesno je nadlezan sud prema sedistu poslodavca. 5. Kada je predmet izvrsenja upisivanje prava u javnu knjigu ili prenos, ogranicenje ili ukidanje prava, koje je ve upisano, mesno nadlezan sud za donosenje resenja o izvrsenju je sud koji vodi doticnu javnu knjigu ili drugi sud odredjen zakonom na cijem se podrucju nalazi sud koji vodi tu javnu knjigu, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu.Za sprovodjenje izvrsenja, po prirodi stvari, uvek je nadlezan sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. 6. Za izvrsenje, koje se ostaruje deobom zajednicke stvari, nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi takva stvar. Mesna nadleznost trgovinskih sudova u postupku izvrsenja i obezbedjenja, za pravne stvari koje su u njihovoj kompetenciji, odredjuje se mahom po ovim pravilima. 132. PRETPOSTAVKE ZA ODREIVANJE IZVRSENJA A) PRETPOSTAVKE KOJE SE TRAZE ZA PREDLOG ZA IZVRSENJE Da bi se predlog za izvrsenje tretirao kao uredan podnesak i da bi se o njemu moglo odluciti, potrebno je da sadrzi sledee podatke: Naznaku poverioca i duznika, izvrsnu ili verodostojnu ispravu, potrazivanje poverioca, odnosno obavezu duznika, sredstva i predmet izvrsenja i, druge podatke, koje treba da ima svaki podnesak. Poverilac i duznik su fizicka i pravna lica, koja originerno imaju pravi subjektivitet i stranacku sposobnost ili im je ona priznata po pravilima parnicnog ili drugog prava. Oni stupaju u izvrsni procesnopravni odnos neposredno ili putem svojih punomonika, zakonskih ili statutarnih zastupnika (punomo advokata koji je zastupao stranku u parnicnom postupku vazi i u izvrsnom postupku). Izvrsna isprava je pismeni pravni akt, kojim je utvreno potrazivanje poverioca i njegovo ovlasenje da trazi od suda prinudno ostvarivanje ovog potrazivanja. To su pretezno sudske odluke i neke odluke drugih drzavnih organa. S njima su, u odredjenom stepenu, izjednacene i pojedine isprave koje nemaju svojstvo odluka, verodostojne isprave i drugi akti, kojim je to svojstvo priznato. Predlog za odreivanje izvrsenja na osnovu verodostojne isprave mora da sadrzi i zahtev da sud izvrsenja obaveze duznika da plati dugovano potrazivanje. Potrazivanje poverioca je pravo na naplatu odreenog novcanog iznosa ili na neko davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljeje, koje je utvreno u izvrsnoj ili pravo na naplatu novcanog iznosa, sadrzano u verodostojnoj ispravi. Po analogiji sa parnicnim pravom redovno se oznacava izrazom ,,izvrsni zahtev", mada tu ne mora biti identiteta. 289

Poverilac moze zahtevati manje od onoga sto je u izvrsnoj ispravi utvreno da je njegovo potrazivanje ili, pod odreenim uslovima, nesto drugo. Prema vrsti potrazivanja i njihovoj globalnoj podeli na novcana i nenovcana potrazivanja, u izvrsnom postupku sprovedena je tome odgovarajua podela na: 1) izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja i, 2) izvrsenje radi namirenja nenovcanog potrazivanja. ----------------------------1) Povodom izvrsenja radi namirenja novcanog potrazivanja u izvrsnom postupku uveden je institut sredstvo izvrsenja (izvrsno sredstvo). To je skup pravnih i faktickih (materijalnih) radnji, koje preduzima sud da bi se namirilo potrazivanje poverioca. Posmatrano kao niz pojedinacno povezanih radnji, sredstvo izvrsenja u stvari predstavlja jedan metod, postupanje kojim se ostvaruje poveriocu dosudjena ili pripadajua pravna zastita.Posto se ovde izvrsenje vodi radi naplate novcanog potrazivanja, samim tim postoji i vise metoda, kojim se moze postii ostvarenje poveriocevog potrazivanja i poverilac moze da ih odredi, a to su: a) prodaja pokretnih stvari; b) prodaja nepokretnih stvari; c) prenos novcanog potrazivanja; d) unovcenje drugih imovinskih prava (patentno pravo, osnivacka prava, odnosno udeli u drustvu sa ogranicenom odgovornosu); e) prenos sredstava pravnih lica i preduzetnika, koja se vode na racunu kod banke; Ovo su, u stvari, modaliteti prinude, kojim se tek kroz jedan proces, postizu trazeni efekti namirenja, izuzev u slucaju kada su od duznika oduzeta novcana sredstva. Predmet izvrsenja je ono na cemu se sprovodi izvrsenje, da bi se namirilo potrazivanje poverioca. Kada se namiruju novcana potrazivanja, to su stvari i prava duznika. 2) Kod izvrsenja radi namirenja nenovcanih potrazivanja sa preduzimanjem prinude se neposredno postize namirenje (povraaj odredjene stvari u drzavinu poverioca, vraanje zaposlenog na rad i drugo). Po prirodi stvari, ovde ne moze da bude drugih modaliteta prinude, osim u ekscesnim situacijama u kojim konkurisu novcane sankcije.One su tada ,,pomoni" instrument, da bi se duznik prinudio da odgovori svojoj obavezi. I ove radnje suda su nesporno sredstva izvrsenja. Predmet izvrsenja je ono na cemu se sprovodi izvrsenje, da bi se namirilo potrazivanje poverioca. Kada se namiruju novcana potrazivanja, to su stvari i prava duznika. Za nenovcana potrazivanja to mogu biti stvari i prava, koja nekad spadaju u imovinu poverioca, a nekad duznika ili, eventualno, drugih lica. Poverilac treba u predlogu za izvrsenje da odredi sredstva i predmet izvrsenja radi ostvarivanja novcanog potrazivanja. Ako se trazi izvrsenje na pokretnim stvarima duznika, onda se ne mora blize oznaciti predmet izvrsenja. Kada su u pitanju nenovcana potrazivanja, onda je nacin izvrsenja unapred zakonom propisan, a predmet izvrsenja je odredjen u izvrsnoj ispravi. Prema izvrsnoj ispravi duznik moze biti obavezan da izvrsi dve ili vise prestacija u alternaciji, po njegovom izboru. Kada se duznik nije izjasnio o izboru ili to ne zeli da ucini, poverilac treba da se opredeli u predlogu za izvrsenje za jednu odredjenu prestaciju. Tim se, ipak, ne ukida pravo duznika na izbor druge prestacije i on jos uvek moze izvrsiti obavezu ispunjenjem te prestacije (dobrovoljno). 290

Duznik gubi pravo izbora definitivno u momentu kada poverilac, ma i delimicno, primi prestaciju koju je u predlogu za izvrsenje zahtevao. U obrnutoj poziciji, kada je pravo izbora na poveriocu, on to treba da ucini ve kod podnosenja tuzbe ili, ako je osnov predloga izvrsna isprava, kojoj ne prethodi takav postupak(npr.poravnanje u vanparnicnom postupku), onda u momentu predloga za izvrsenje. Zavisno od izvrsne isprave, duzniku moze pripadati pravo na drugu (novcanu) prestaciju iz matrijalnopravne ili procesnopravne fakultas alternativae. On tada moze da se oslobodi obaveze i da spreci dalje izvrsenje isplatom odreenog novcanog iznosa. To pravo ima sve do trenutka, dok poverilac nije, ma i delimicno, primio ispunjenje obaveze iz predloga za izvrsenje. B) PRETPOSTAVKE KOJE SE TRAZE ZA IZVRSNU I VERODOSTOJNU ISPRAVU Izvrsna isprava, kao pravi akt kojim je utvrena obaveza duznika, je istovremeno akt iz kog poverilac izvodi ovlasenje da zahteva intervenciju drzavnog aparata prinude, radi ostvarivanja dosuene pravne zastite. Zato u izvrsnoj ispravi treba da su naznaceni: poverilac, duznik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Izuzetno, ako je izvrsna isprava odluka u kojoj nije odredjeno vreme za dobrovoljno izvrsenje obaveze, to e se uciniti resenjem o izvrsenju. Izvrsne isprave koje nemaju svojstvo odluka ne sadrze paricioni rok, pa tu onda nije ni potrebna intervencija suda. Sud odreuje izvrsenje na osnovu izvrsne isprave.Ukoliko sud koji odredjuje izvrsenje, nije istovremeno i sud koji je doneo tu ispravu, poverilac treba da podnese izvrsnu ispravu u originalnom primerku ili overenom prepisu. Uz to, kada je izvrsna isprava odluka, ona treba da bude snabdevena potvrdom o izvrsnosti, koju daje sud ili drugi organ, koji je odlucivao u prvom stepenu. Izvrsne isprave su: Izvrsna sudska odluka i sudsko poravnanje; izvrsna odluka u upravnom postupku, poravnanje u upravnom postupku i izvrsna odluka u prekrsajnom postupku, kada glase na ispunjenje novcane obaveze; druge odluke i akti kojima je zakonom pridato svojstvo izvrsnih isprava (npr. sporazum zaposlenog i poslodavca u sporu iz radnog odnosa). Sudske odluke su izvrsne presude, resenja i druge odluke, koje donose drzavni sudovi i izabrani sudovi, odnosno arbitraze. Sve te odluke su izvrsne isprave i izvrsavaju se po pravilima izvrsnog postupka, pod pretpostavkom da glase na novcano potrazivanje ili da se odnose na nenovcano potrazivanje, koje se moze ostvariti sredstvima i na nacin propisan sudskim izvrsnim pravom. Zato se, na primer, odluke donete u krivicnom postupku, izvrsavaju delom po pravilima izvrsnog postupka(osuda na novcanu kaznu, konfiskacija), a delom po pravilima o izvrsenju kazni(kazna zatvora, mera upuivanja u vaspitnopopravni dom). Isto kao sto se kazna zatvora prema svedoku, izrecena u parnicnom postupku, izvrsava prema pravilima o izvrsenju krivicnopravnih osuda. Strane sudske odluke i odluke arbitraza, koje ne spadaju u nacionalne, izvrsavaju se u skladu sa posebnim propisima Zakona o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima iz 1982. godine. 291

Poravnanja, zakljucena pred ovim sudskim institucijama, izjednacena su sa sudskim odlukama, pa ve stoga imaju snagu izvrsne isprave(poravnanje u parnicnom postupku, u vanparnicnom postupku, pred izabranim sudovima). Odluke donete u upravnom postupku i tamo zakljucena poravnanja i odluke donete u prekrsajnom postupku, ako glase na novcane obaveze imaju svojstvo izvrsnih isprava. Ovim se ne iskljucuje mogunost, da se te odluke izvrsavaju po nekom drugom postupku, kada je to odredjeno specijalnim zakonskim propisima. Da bi ove odluke imale svojstvo isprava, ne trazi se da ih je doneo organ uprave, odn.sudija za prekrsaje.Moze ih doneti odredjena organizacija ili zajednica u vrsenju njenih javnih ovlasenja, ali je bitno da su donete u upravnom postupku. Lista izvrsnih isprava nije zakljucena prethodnim nabrajanjem. Posebnim zakonom moze se odrediti izvrsenje odreenih pravnih akata po pravilima izvrsnog postupka i kada ne ispunjavaju opste uslove, koji su gore navedeni. Zakonom o izvrsnom postupku je uveden institut verodostojne isprave. To su: 1) Faktura (obracun kamata se smatra fakturom); 2) menica i cek sa protestom i povratnim racunom kada je to potrebno za zasnivanje potrazivanja; 3) javna isprava; 4) izvod iz overenih poslovnih knjiga; 5) isprava sacinjena u zakonom propisanoj formi; 6) po zakonu overena privatna isprava i, 7) isprava koja po posebnim propisima ima znacaj javne isprave. One nisu izvrsne isprave, nego su samo u nekim efektima izjednacene sa njima. Jedan od tih efekata je da se na osnovu njih moze traziti odreivanje izvrsenja, radi ostvarivanja novcanog potrazivanja, uz uslov, da to potrazivanje pripada pravnom licu ili preduzetniku. Menicu i cek, koji su delom izjednacene sa izvrsnim ispravama i na osnovu kojih se moze predloziti odredjivanje izvrsenja, treba distancirati od menice i ceka, ciji je imalac pismenom izjavom obezbedjen zaloznim pravom.Ovakva menicna i cekovna potrazivanja, poverilac moze namiriti iz zaloge, a da ne podnese tuzbu, odnosno ishoduje sudsku odluku. Ukoliko je za namirenje potrebno unovcenje zaloge, tada imalac ne moze sam prodati predmet zaloge, ve se ima obratiti sudu i to ostvariti u postupku javne prodaje. U tom postupku duznik ne bi mogao spreciti javnu prodaju, pa tim i namirenje, prigovorom kao svojevrsnim sredstvom zastite protiv izvrsenja, odredjenog na osnovu verodostojne isprave. Ovde se sudski postupak vodi samo radi unovcenja predmeta zaloge, a namirenje je izvan kontrole suda. Zato ovaj postupak nema tretman sudskog postupka. Sve navedene odluke i poravnanja imaju svojstvo izvrsnih isprava, odnosno predstavljaju perfektne izvrsne isprave(bilo u celini, bilo delimicno) kada postanu izvrsne. Sudske odluke i odluke donesene u prekrsajnom postupku, postaju izvrsne po nastupanju pravosnaznosti i proteku paricionog roka. Odluke donete u upravnom postupku su izvrsne, kada postanu konacne i kada protekne rok za dobrovoljno izvrsenje. Potvrdu o izvrsnosti daje sud ili drugi organ, koji je odlucivao u prvom stepenu. Potvrdu o izvrsnosti, koja nije osnovana, ukida resenjem isti sud, odnosno organ koji ju je dao. Sudske odluke i odluke donete u upravnom postupku, mogu biti izvrsene i pre nego sto postanu pravosnazne ili konacne.To je situacija kada je zakonom propisano da zalba ne zadrzava izvrsenje. Poravnanja, zakljucena u sudskom i upravnom postupku, nisu sudske ni upravnopravne odluke.Ona su svojevrsni ugovori stranaka i zato ne mogu imati ,,rok za dobrovoljno ispunjenje" 292

Za njihovu izvrsnost relevantna je dospelost potrazivanja, koja se dokazuje zapisnikom o poravnanju, javnom ili overenom ispravom, odnosno pravosnaznom sudskom odlukom, kojom se utvrdjuje dan dospelosti. Verodostojne isprave mogu biti osnov za odredjivanje izvrsenja, kada je u njima naznacena dospelost.Ukoliko toga nema, dovoljna je pismena izjava poverioca da je potrazivanje dospelo i oznaka dana dospelosti.Vidi se da su dokazi za njihovu dospelost daleko ,,slabiji" od onih koji se traze za poravnanje.Ovo je zbog toga sto se izvrsenje, odredjeno na osnovu takvih isprava, moze spreciti prigovorom duznika. c) PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA OBAVEZU DUZNIKA Ove pretpostavke su iz sfere materijalnog prava. Njih respektuje izvrsno pravo u tom smislu da ih smatra neophodnim, da bi se odredilo izvrsenje. To su, prvenstveno: dospelost obaveze, ispunjenje odreenih uslova i, stvarna legitimacija stranaka. Sudske odluke i odluke donete u upravnom postupku, kojim se utvruje potrazivanje poverioca, donose se, po pravilu, tek po dospelosti zahteva. To ne predstavlja bitnu pretpostavku za odreivanje izvrsenja, jer je ona obuhvaena donosenjem odluke i njenom pravosnaznosu. Identican je postupak i u situaciji, kada su te odluke izuzetno donete pre dospelosti zahteva. U odluci treba da stoji kada ti zahtevi dospevaju, a eventualno odsustvo paricionog roka moze se naknadno odrediti resenjem o izvrsenju. Za izvrsnost sudskih poravnanja i onih koja su zakljucena u upravnom postupku neposredno je relevantna dospelost obaveze. Dokazivanje dospelosti ve je objasnjeno napred.Na isti nacin se dokazuje dospelost, koja je uslovljena prethodnim ispunjenjem neke obaveze poverioca ili odreenog uslova. Izvrsnom ispravom moze biti ustanovljena obaveza duznika, tako da je duzan da je izvrsi istovremeno sa izvrsenjem odreene obaveze poverioca. Tada je obaveza duznika ve dospela, ali je on ovlasen da uskrati njeno izvrsenje do istovremenog protivizvrsenja poverioca (npr: kada je usvojen prigovor neizvrsenog ugovora). Sud e tada odrediti izvrsenje, tek ako poverilac dokaze da je "obezbedio" izvrsenje sopstvene obaveze. To on postize polaganjem predmeta prestacije sudu ili kada na drugi nacin pouzdano obezbedi istovremenu razmenu prestacija. Pre nego sto je odreeno izvrsenje, moze doi do promene u stvarnoj legitimaciji stranaka (bilo aktivnoj, bilo pasivnoj), naspram one koja proistice iz izvrsne isprave. Sud e tada odrediti izvrsenje po predlogu novog poverioca ili protiv novog duznika, ako se javnom ili drugom overenom ispravom dokaze da je potrazivanje preslo na novog poverioca ili da je drugo lice duznik. Kada se ne raspolaze sa takvim ispravama, onda se promena legitimacije treba dokazivati pravosnaznom sudskom odlukom. 133. ODLUKE POVODOM PREDLOGA ZA IZVRSENJE Sud u izvrsnom postupku donosi odluke u obliku resenja ili zakljucka. Resenjem se odlucuje u meritumu i drugim pitanjima postupka, ako je to propisano zakonom, dok se zakljuckom izdaje nalog sluzbenom licu za sprovoenje pojedinih radnji izvrsenja i odlucuje o ostalim pitanjima upravljanja postupkom. Odluka o predlogu za izvrsenje se donosi u obliku resenja, posto se njom resava o osnovanosti zahteva za izvrsenje, bilo na bazi procesnih, bilo materijalnopravnih pretpostavki. Sud je duzan da o predlogu za izvrsenje odluci u roku od 3 dana od dana podnosenja predloga. Pozitivna odluka o predlogu se oznacava kao "resenje o izvrsenju". 293

Kada je odluka negativna, predlog se resenjem odbacuje ili odbija, zavisno od pretpostavki koje nisu ispunjene.To resenje nema svojstvo "resenja o izvrsenju" I dalji postupak nije podvrgnut istom proceduralnom rezimu, koji je predvidjen za "resenje o izvrsenju"(ovo resenje se mora obrazloziti). Sud nije obavezan da resenje o izvrsenju obrazlozi. Resenje o izvrsenju treba uvek da sadrzi: naznaku poverioca i duznika, izvrsnu ili verodostojnu ispravu na osnovu koje je usvojen predlog, obavezu duznika, sredstvo izvrsenja, predmet izvrsenja i, druge podatke. Ve je receno, da predlog za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave treba da sadrzi, pored ostalog, i zahtev da sud obaveze duznika, da plati novcani iznos, odredjen u verodostojnoj ispravi. Zato resenje o izvrsenju, koje se donosi na osnovu verodostojne isprave, sadrzi odluku suda izvrsenja, , kojom se duzniku nalaze, da plati dugovani iznos(u roku od 8 dana, a u menicnim i cekovnim stvarima u roku od tri dana).To znaci, da sud izvrsenja utvrdjuje obavezu duznika iz verodostojne isprave I nalaze duzniku, da u odredjenom (paricionom) roku to plati. Resenje o izvrsenju doneto, bilo na osnovu izvrsne isprave, bilo verodostojne isprave, sadrzi odluku kojom se nareuje sprovoenje odreenog izvrsenja, radi namirenja poveriocevog potrazivanja. To se izvodi iz izvrsne isprave u kojoj je ta obaveza duznika ve utvrena. Kada je u pitanju verodostojna isprava, tu obavezu prvo utvruje sam sud izvrsenja i odmah nareuje sprovoenje odreenog izvrsenja radi namirenja te obaveze. Zato resenje o izvrsenju ovde sadrzi dve odluke: utvrivanje obaveze duznika i, nalog da se sprovede odreeno izvrsenje. Takva pravna konstrukcija resenja o izvrsenju, donetog na osnovu verodostojne isprave, trazi specificna pravila o pravnom leku (prigovoru) protiv tog resenja. Kriticka situacija je ovde sanirana pravilom, da se izvrsenje ovog resenja redovno ne sprovodi, dok ne postane pravosnazno. Sud resava o predlogu za izvrsenje bez odrzavanja rocista, ali se zato duzniku redovno ne pruza mogunost,da se sa predlogom upozna, pre nego sto se odluka donese (negativna odluka suda o predlogu se ne dostavlja duzniku, ako prethodno nije ucestvovao u postupku). Resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu i duzniku, kao i drugim licima, koja su obuhvaena postupkom. Za izvrsenje na pokretnim stvarima napisano je, da se ono dostavlja duzniku u momentu preduzimanja prve izvrsne radnje, redovno kod zapocinjanja popisa stvari. Ovo zato da bi se osujetile radnje, koje bi duznik, eventualno, preduzeo da onemogui namirenje poverioca. Kada se predlaze izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja, sud odreuje izvrsenje putem predlozenih sredstava i na predmetima, koji su navedeni u predlogu. Sud moze, po sluzbenoj duznosti, izvrsenje ograniciti samo na neka sredstva, odnosno predmete, ako su oni dovoljni da se poverilac namiri. Isto tako, pod odreenim uslovima, sud moze, po predlogu duznika, odrediti drugo sredstvo izvrsenja ili drugi predmet od onoga, koje je predlozio poverilac. 134. SPROVOENJE, ODLAGANJE I OBUSTAVA IZVRSENJA 1. O SPROVOENJU IZVRSENJA 294

Sprovoenju izvrsenja se pristupa po sluzbenoj duznosti, po pravilu pre pravosnaznosti resenja, kojim je odreeno izvrsenje. Izuzetno, u odredjenim stiuacijama, treba sacekati pravosnaznost resenja (izvrsenje odredjeno na osnovu verodostojne isprave pocinje tek po pravosnaznosti resenja, osim ako su to menica i cek). U nekim situacijama duznik je zastien time, sto poverilac ne moze biti namiren, pre nego sto to resenje postane pravosnazno. To ne vazi kada se izvrsenje ostvaruje na osnovu izvrsne isprave ili verodostojne isprave menice i ceka na sredstvima duznika, koja se vode na racunu kod banke (za novcana potrazivanja). Isto je i kod izvrsenja nenovcanih potrazivanja.Tada se i izvrsenje i namirenje sprovodi pre praosnaznosti resenja o izvrsenju. Izvrsenje se sprovodi radnim danima.Samo izuzetno se to moze na praznicni dan ili nou (ako postoji opasnost da se drugacije nee moi sprovesti). Sluzbeno lice, pri preduzimanju radnji izvrsenja, duzno je da postuje licnost duznika i clanova njegovog domainstva, kao i ostalih ucesnika u postupku. Pri preduzimanju radnji na prisilnom otvaranju stana duznika ili radnji u stanu u kome se duznik ne nalazi, niti druga lica, koja bi mogla stititi njegove interese, sluzbeni organ sprovodi izvrsne radnje u prisustvu dva punoletna gradjanina. Ako su to prostorije pravnih lica treba prethodno obavestiti odgovarajui organ tog lica. Duznik i drugi ucesnici u postupku ne smeju da ometaju sluzbeno lice u sprovodjenju izvrsnih radnji. Sluzbeno lice je ovlaseno da takva lica udalji sa mesta gde sprovodi izvrsenje i, po potrebi, da trazi pomo organa unutrasnjih poslova. 2. ODLAGANJE IZVRSENJA Na tok izvrsnog postupka se moze uticati institutima prekida i odlaganja izvrsenja. Dok se na prekid izvrsnog potupka, uz manja odstupanja, primenjuju pravila Zakona o parnicnom postupku, dotle odlaganje izvrsenja ima drugo znacenje. Nesumnjivo, i ovde postoji odlaganje u preduzimanju pojedinih radnji, u tom smislu, da se one izvrse docnije, u daljem vremenu (zbog proteka radnog vremena, zato sto se nije uspelo odredjenog dana sa izvrsenjem). Medjutim, to nije iz razloga, koji sprecavaju dalji tok izvrsnog postupka i nije sa ciljem da se zastane sa ostvarivanjem izvrsenja. Pravnotehnicki pojam odlaganja ovde ima drugo znacenje. To je zastoj postupka koji, po intenzitetu, toliko varira da se nekad priblizava standardu odlaganja, a nekad prekidu postupka. "Obicna" odlaganja (period u vremenu, kada se ne moze delovati) su neminovnost u kontinuitetu izvrsenja i u sklopu propisane procedure. Odlaganje izvrsenja su situacije kada i, pored mogunosti da se izvrsenje sprovodi, treba zaustaviti njegov tok i zastati sa vrsenjem izvrsnih radnji. Sud o tome odlucuje resenjem i posledice odlaganja nastupaju odmah. Medjutim, do pravosnaznosti resenja o odlaganju, sud moze vrsiti radnje, neophodne za uspesno sprovodjenje izvrsenja, izuzev onih koje bi imale takve posledice, da bi odlaganje postalo bespredmetno (npr. prodaja stvari koja je zaplenjena). Ukoliko izvrsenje jos nije otpocelo, moze se odloziti u potpunosti ili delimicno. Izvrsenje se moze odloziti samo na predlog poverioca. Duznik i ucesnik u postupku (tree lice) nemaju pravo da traze odlaganje izvrsenja (ni javni tuzilac povodom ulaganja zahteva za zastitu zakonitosti). Potrebno je razlikovati dve situacije: odlaganje pre pocetka sprovodjenja i, odlaganje posle pocetka sprvodjenja. 295

Kada sprovodjenje izvrsenja jos nije ni zapocelo, poverilac je ovlasen da predlozi odlaganje. Za to ne treba navesti razloge, niti se duznik tome moze protiviti. Medjutim, ako je sprovodjenje izvrsenja ve otpocelo, sud, pre resavanja, daje duzniku rok da se o tome izjasni. Ako se duznik usprotivi, sud e predlog poverioca, radi odlaganja izvrsenja, odbiti. Poverilac nije ovlasen, da predlozi odlaganje izvrsenja, izvan roka u kojem je zakonom propisano, da se moze traziti izvrsenje (npr, izvrsenje resenja o smetanju poseda, kojim je tuzeniku nalozeno da ucini odredjenu radnju, moze se traziti u roku od trideset dana).Ovo je zato sto bi poverilac putem dlaganja postigao da izvrsenje tece u vremenu u kojem to nije dozvoljeno, odnosno u vremenu u kojem se to ne moze traziti. Odlaganje izvrsenja po predlogu poverioca traje onoliko vremena koliko je poverilac predlozio.Pri tom treba voditi racuna, da se ne prekoraci vreme, koje je mozda propisano za ostvarivanje izvrsenja. 3. OBUSTAVA IZVRSENJA Obustava izvrsenja je dovrsetak (potpun ili delimican) stadijuma sprovodjenja izvrsenja, u situaciji kada iz pravnih ili stvarnih razloga, poveriocevo potrazivanje nije moglo biti ili se ne moze namiriti. Na taj nacin se moze dovrsiti izvrsenje, od zapocinjanja sprovodjenja izvrsenja do njegovog zavrsetka (namirenja poverioca). Obustava izvrsnog postupka moze biti potpuna ili delimicna, da se odnosi na deo potrazivanja koje se namiruje ili na odredjeni predmet namirenja.Obustava postupka pretpostavlja situaciju da poverilac nije namiren, bilo u postupku koji je pokrenuo, bilo na nacin koji je predlozio, odnosno u visini koju je zahtevao. U tome se razlikuje okoncanje izvrsnog postupka obustavljanjem od dovrsetka postupka namirenjem poverioca. Postupak se obustavlja resenjem i istovremeno se ukidaju sprovedene izvrsne radnje, koje su zahvaene obustavom(zavisno od toga da li je potpuno ili delimicno obustavljanje). Razlozi za obustavu su brojni i pretezno proisticu iz situacija: kada je izvrsenje nedopusteno (izvrsna isprava je preinacena, ponistena, ukinuta, potvrda o izvrsnosti ukinuta), kada postoje smetnje za dalje vodjenje postupka ili je, prisutna pasivnost poverioca (duznik nema imovine; poverilac nije predlozio prodaju pokretnih stvari, ponovnu prodaju nadmetanjem, prenos potrazivanja duznika i dr.). 135. ZALBA U IZVRSNOM POSTUPKU Razlikujemo: I ) Redovne pravne lekove -Zalba -Prigovor II) Vanredne pravne lekove -Zahtev za zastitu zakonitosti III) Ostala pravna sredstva 296

-Prigovor treeg lica -Povraaj u predjasnje stanje -Predlog da se otklone nepravicnosti -Protivizvrsenje -Osporavanje potrazivanja u postupku namirenja iz cene postignute prodajom predmeta izvrsenja. (Cl.12 ZIP iz 2004.godine). Redovni pravni lekovi u postupku izvrsenja i obezbedjenja su: zalba i, prigovor . Protiv resenja donetog u prvom stepenu, moze se izjaviti zalba, osim ako zakonom nije propisano da zalba nije dozvoljena. Zalba i prigovor mogu se izjaviti u roku od 3 dana od dana dostavljanja resenja. Zalba ne odlaze izvrsenje resenja, osim ako ovim zakonom nije drugacije odredjeno. Protiv pravosnaznog resenja, donetog u postupku izvrsenja i obezbedjenja, nisu dozvoljeni revizija, ni ponavljanje postupka. Protiv zakljucka nije dozvoljen pravni lek. Cl. 13. ZIP iz 2004.godine. Resenje o izvrsenju izvrsni duznik moze pobijati zalbom, osim resenja o izvrsenju, donetog na osnovu verodostojne isprave i resenja o izvrsenju, donetog u skraenom postupku, koja se mogu pobijati prigovorom Resenje o izvrsenju izvrsni poverilac moze pobijati u delu koji se odnosi na troskove izvrsenja. Resenje, kojim je odbijen predlog za izvrsenje, izvrsni poverilac moze pobijati zalbom. Na resenje, doneseno u sprovodjenju izvrsenja, moze se izjaviti zalba, osim ako je ovim zakonom propisano da zalba nije dozvoljena. Cl.14. ZIP iz 2004.godine (Nadleznost za odlucivanje o zalbi) O zalbi odlucuje drugostepeni sud, osim u slucaju obustave izvrsenja po zalbi izvrsnog duznika protiv resenja o izvrsenju gde odlucuje prvostepeni sud. Razlozi za zalbu (CL.15 ZIP iz 2004.godine) Zalba protiv resenja o izvrsenju moze se izjaviti iz razloga, koji sprecavaju izvrsenje, a narocito: 1. ako sud koji je doneo resenje o izvrsenju nije nadlezan, 2. ako isprava na osnovu koje je odredjeno izvrsenje nema svojstvo izvrsne isprave, 3. ako odluka na osnovu koje je doneseno resenje o izvrsenju nije izvrsna, 4. ako je odluka na osnovu koje je doneseno resenje o izvrsenju ukinuta, ponistena ili preinacena, 5. ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno resenje o izvrsenju stavljeno van snage, 6. ako nije protekao rok za namirenje potrazivanja ili ako je nastupio uslov koji je odredjen poravnanjem, 7. ako je izvrsenje odredjeno na stvarima, novcanom potrazivanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvrsenja, odnosno na kojima je mogunost izvrsenja ogranicena. 8. ako je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvrsni duznik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potice izvrsna isprava, odnosno ako je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle zakljucenog poravnanja; 9. ako je izvrsni poverilac odlozio ispunjenje obaveze za vreme koje jos nije isteklo, 10. ako je protekao rok u kome se po zakonu moze predloziti izvrsenje, 297

11. ako potrazivanje nije preslo na izvrsnog poverioca, odnosno ako obaveza nije presla na izvrsnog duznika. Gubitak prava na naknadno dostavljanje dokaza(Cl.16 ZIP iz 2004.godine) Izvrsni duznik je duzan da sve razloge pobijanja iznese u zalbi i sve dokaze na kojima se zalba zasniva prilozi uz zalbu, a u slucaju da to ne ucini gubi pravo da naknadno dostavi dokaze o zalbenom postupku. Zalba po isteku roka( Cl.17 ZIP iz 2004.godine) Izuzetno, iz razloga predvidjenih u cl. 15. tacki 8. ZIP, izvrSni duZnik moze izjaviti zalbu protiv resenja o izvrsenju i po isteku roka za zalbu, sve dok izvrsenje ne bude sprovedeno. Odgovor na zalbu (Cl.18 ZIP iz 2004.godine) Zalba protiv resenja o izvrsenju dostavlja se izvrsnom poveriocu. Izvrsni poverilac moze u roku od 3 dana od dana dostavljanja zalbe da podnese odgovor na zalbu. Po prijemu odgovora na zalbu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud e, ako to oceni potrebnim, zakazati rociste za raspravljanje o zalbi. Obustava izvrsenja po zalbi izvrsnog duznika protiv resenja o izvrsenju (Cl.19 ZIP) Prvostepeni sud, ako oceni da je osnovana, zalbi izvrsnog duznika izjavljenu protiv resenja o izvrsenju u roku, usvojiti, ukinuti resenje o izvrsenju, obustaviti resenje u celini ili delimicno i ukinuti sprovedene radnje. Na isti nacin prvostepeni sud moze da postupi i povodom zalbe izjavljene po isteku roka, u smislu cl. 17. ZIP. Na resenje doneto u smislu st. 1. I 2. ovog clana moze se izjaviti zalba drugostepenom sudu. Razlozi za odbacivanje zalbe i za ustupanje predmeta nadleznom sudu(cl.20 ZIP) Prvostepeni sud e resenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu zalbu. Prvostepeni sud e po zalbi izjavljenoj iz razloga nenadleznosti, ako oceni da je osnovana, staviti van snage svoje resenje, ukinuti sprovedene radnje i ustupiti predlog za izvrsenje nadleznom sudu.

*PRAVNI LEKOVI I DRUGA PRAVNA SREDSTVA U IZVRSNOM POSTUPKU* Opste o pravnim lekovima Pored zalbe, pravni lek stranaka u izvrsnom postupku je i prigovor. Prigovor se izjavljuje kao samostalno pravno sredstvo protiv odluka donetih u formi resenja. Protiv odluke suda koja je doneta u formi zakljucka, ne moze se uloziti pravni lek. Revizija i ponavljanje postupka protiv pravosnaznog resenja , donetog u izvrsnom postupku, nisu dozvoljeni. Povraaj u predjasnje stanje dozvoljen je samo zbog propustanja rokaza ulaganje prigovora. Prigovor u izvrsnom postupku je opsti pravni lek.Stranke nisu ovlasene na podnosenje prigovora, samo onda kada je to izricito zakonom odredjeno. 298

Prigovor je redovan pravni lek.Razlozi podnosenja prigovora su povrede procesne, materijalnopravne i cinjenicne prirode. O prigovoru odlucuje vee trojice sudija istog suda (remonstrativni pravni lek). 136. PRIGOVOR NA RESENJE O IZVRSENJU DONETOG NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE Resenje o izvrsenju, doneto na osnovu verodostojne isprave, duznik isto tako moze napasti prigovorom. Dopustanje izvrsenja na osnovu verodostojne isprave i pravna konstrukcija ovog instituta opravdava se potrebom ekonomicnog i brzog izvrsnog postupka. To se postize tako sto se odredjene isprave prihvataju kao verodostojni dokumenti. Pretpostavlja se da tacno odrazavaju pravnu situaciju na koju se odnose, te im se pridaju svojstva pravnih akata, na osnovu kojih se moze odrediti izvrsenje. Sud odlucivanja o izvrsenju donosi resenje o izvrsenju na osnovu ovih isprava, s tim da utvrdi postojanje prava poverioca i nalozi duzniku da namiri poveriocevo potrazivanje. Medjutim, onog trenutka cim je izrazena sumnja u istinitost ovakve isprave ili samo protivljenje, da se na osnovu nje odredi izvrsenje, sleduju sankcije. Resenje o izvrsenju se stavlja van snage i ukidaju se do tada preduzete radnje. Strankama tada predstoji put parnice po pravilima o izdavanju platnog naloga.Time se pravnim subjektima stavljaju na raspolaganje odredjene pogodnosti, a ako one nedostaju tada se ide na redovan put pravne zastite. Prigovor protiv resenja o izvrsenju mora biti obrazlozen. Resenje o izvrsenju, doneto na osnovu verodostojne isprave, sadrzi dva dela: 1) Odluka o obavezivanju duznika da namiri novcano ptrazivanje poverioca sa troskovima postupka i, 2) Odluka o odredjivanju izvrsenja radi ostvarivanja poveriocevog potrazivanja. Prvi deo resenja o izvrsenju je ustvari kondemnatorna odluka suda izvrsenja sa snagom resenja o izdavanju platnog naloga, kojom se duznik obavezuje na izvrsenje novcane obaveze u korist poverioca.Ta odluka se donosi po predlogu poverioca na osnovu verodostojne isprave. Drugi deo resenja o izvrsenju ­ odredjivanje izvrsenja predstavlja "pravo" resenje o izvrsenju. Pravni lek duznika je prigovor na resenje o izvrsenju, koji se podnosi u roku od 3 dana. Pravo je duznika da prigovori resenju o izvrsenju, donetom na osnovu verodostojne isprave i na deo kojim je obavezan na namirenje poveriocevog potrazivanja i na deo kojim je odredjeno prinudno izvrsenje te obaveze(u zakonskom tekstu se ovde upotrebljava izraz "u celini", sto se odnosi na celovitost resenja o izvrsenju, a ne samo na visinu utvrdjenog potrazivanja). Duznik isto tako moze napasti prigovorom samo deo resenja o izvrsenju, kjim je nalozeno prinudno izvrsenje njegove obaveze( "pravo" resenje o izvrsenju). Cl.21 ZIP: Ako se resenje o izvrsenju, na osnovu verodostojne isprave, pobija u celini ili samo u delu, kojim je odredjeno izvrsenje, sud kome je prigovor podnesen, stavie van snage resenje o izvrsenju u delu kojim je odredjeno izvrsenje i ukinue sprovedene radnje, a postupak e nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako za to nije mesno nadlezan, dostavie predmet mesno nadleznom sudu. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo u delu kojim je odredjen nacin izvrsenja, dalji postupak nastavie se kao postupak po zalbi protiv resenja o izvrsenju donesenog na osnovu izvrsne isprave. 299

Ako se prigovor iz st. 2 clana 21. ZIP usvoji, deo resenja o izvrsenju kojim je odredjeno izvrsenje ima svojstvo izvrsne isprave na osnovu koje se moze traziti izvrsenje na drugom sredstvu. Prigovor protiv resenja o izvrsenju mora biti obrazlozen. 137. PRIGOVOR NA RESENJE O IZVRSENJU DONETOM U SKRAENOM IZVRSNOM POSTUPKU Svojstvo stranaka Cl. 252. Skraeni izvrsni postupak se moze sprovesti ako su izvrsni poverilac i izvrsni duznik pravna lica, preduzetnici, fizicka lica, koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i imaju otvoren racun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizicka lica u svojstvu duznika iz ugovora o komercijalnom kreditu. Verodostojna isprava na osnovu koje se moze sprovesti skraeni izvrsni postupak CL.253. Skraeni postupak se moze sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv nacin dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriocevog potrazivanja, a narocito: 1. menica i cek sa protestom i povratnim racunom ako je to potrebno za zasnivanje potrazivanja; 2. obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3. dospela bezuslovna bankarska garancija; 4. dospeli bezuslovni akreditiv; 5. overena izjava izvrsnog duznika kojom ovlasuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava; 6. izvrsna isprava koja konstituise izvrsnu novcanu obavezu; 7. svaki ugovor u privredi. Verodostojna isprava je ugovor sacinjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlasenih lica overeni od strane nadleznog suda, odnosno drugog organa ovlasenog zakonom. Skraeni izvrsni postupak se ne moze sprovesti na osnovu strane isprave. Predlog za sprovodjenje skraenog izvrsnog postupka CL.254. Izvrsni poverilac koji na osnovu verodostojne isprave zeli da sprovede skraeni izvrsni postupak, duzan je da u predlogu za izvrsenje to izricito naznaci. Ako izvrsni poverilac ne oznaci da se radi o izvrsenju na sredstvima plaanja, odnosno da se radi o skraenom postupku izvrsenja, izvrsenje e se sprovesti po odredbama ovog zakona predvidjenim za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave Dozvola izvrsenja CL.255. Kada se utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za skraeni izvrsni postupak, sud e doneti resenje u skladu sa cl.52 koji govori sta sve u resenju mora biti naznaceno Protiv resenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvrsenja po skraenom postupku dozvoljena je zalba. Prigovor protiv resenja donetog u skraenom izvrsnom postupku 300

Cl. 256. Protiv resenja o izvrsenju po skraenom postupku izvrsni duznik ima pravo prigovora. Prigovor se moze izjaviti iz sledeih razloga: 1. 2. 3. 4. 5. da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj; da je isprava potpisana od neovlascenog lica; da je obaveza iz isprave izvrsena, da obaveza iz isprave nije dospela, da istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena.

Prigovor se moze izjaviti u roku od 3 dana od prijema resenja o izvrsenju po skraenom postupku. Dokazi uz prigovor Cl. 257. Izvrsni duznik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze i to: 1. pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrena neisinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je isprava neistinita; 2. izvod iz registra o licu ovlasenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlasenog lica, 3. naloga za plaanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvrsen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena. U slucaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizilazi iz same isprave. U slucaju da izvrsni duznik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud e ostaviti rok od tri dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Ako poverilac dokaze ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud e doneti resenje o izvrsenju protiv izvrsnog duznika. Postupak po prigovoru CL.258.O prigovoru odlucuje vee sastavljeno od troje sudija suda koji je doneo resenje o izvrsenju po skraenom izvrsnom postupku. Ako sud nae da je prigovor osnovan, ukinue resenje o izvrsenju po skraenom postupku u delu u kome je odreeno izvrsenje i predmet dostaviti parnicnom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvrsenja na osnovu verodostojne isprave. Sud je obavezan da resenje o prigovoru donese u roku od 8 dana od dana prijema prigovora u sudu. Prigovor odlaze izvrsenje resenja o izvrsenju. Zalba protiv resenja o prigovoru CL.259. Protiv resenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvrsni duznik ima pravo zalbe. Rok za izjavljivanje zalbe je tri dana. Zalba ne zadrzava izvrsenje. Odluka po zalbi donosi se u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu. Drugostepeni sud povodom zalbe moze da ukine resenje vea ili da ga potvrdi. Ako ukine resenje kojim je odbacen prigovor predmet se vraa veu prvostepenog suda na ponovno odlucivanje povodom prigovora. 301

Ako drugostepeni sud ukine resenje kojim je prigovor odbijen, stavie van snage resenje o izvrsenju doneto u skraenom postupku u delu kojim je odredjeno izvrsenje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 138. PRIGOVOR TREEG LICA I IZLUCNA TUZBA Prigovor treeg lica CL.23. Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvrsenja ima pravo koje sprecava izvrsenje, moze sve do okoncanja izvrsnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim trazi da se izvrsenje na tom predmetu proglasi nedopustenim. Sud e prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od 3 dana od dana dostavljanja izjasni. Sud ce resenjem odbaciti prigovor ako tree lice ne ucini verovatnim da u pogledu predmeta izvrsenja ima pravo koje sprecava izvrsenje. Sud moze tokom celog postupka tree lice, cije pravo oceni verovatnim, a koje je izvrsni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, resenjem uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicni postupak radi proglasenja da je izvrsenje na tom predmetu nedopustivo. Izvrsni duznik koji osporava pravo treem licu moze biti obuhvaen tuzbom iz st. 4. ovog clana. Protiv resenja iz st. 4. ovog clana ne moze se izjaviti zalba. Podnosenje prigovora iz st. 1. ovog clana ne sprecava dalje sprovoenje izvrsenja. Pokretanje parnicnog postupka bez upuivanja suda CL.24. Lice koje vidi da u pogledu predmeta izvrsenja ima pravo koje sprecava izvrsenje moze sve do okoncanja izvrsnog postupka i bez upuivanja suda, da protiv poverioca pokrene parnicni postupak radi nedopustivosti izvrsenja na tom predmetu. Izvrsni duznik koji osporava pravo treem licu moze biti obuhvaen tuzbom. Pokretanje postupka iz st. 1. ovog clana ne sprecava dalje sprovoenje izvrsenja.

139. PROTIVIZVRSENJE Posle ve sprovedenog izvrsenja moze se ispostaviti, da nije bilo osnova da se vodi izvrsni postupak protiv duznika. Da bi se umanjile ili otklonile posledice koje tim nastale, duzniku se stavlja na raspolaganje odredjeno pravno sredstvo, putem kojeg moze, po kraem i jednostavnijem postupku, da ostvari ili ponovo uspostavi svoja prava-predlog za protivizvrsenje. Predlog za protivizvrsenje se moze podneti, posto je izvrsenje sprovedeno i poverilac, ma i delom namiren sa onim sto je trazio u izvrsnom postupku. To znaci da nije neophodno da je izvrsni postupak u svemu dovrsen.Predlog za protivizvrsenje se moze uloziti, cim je sprovedeno izvrsenje, iako mozda treba preduzeti neke radnje da bi se izvrsni postupak okoncao. 302

Protivizvrsenjem duznik trazi da mu se vrati ono sto je poverilac ,,dobio" sprovodjenjem izvrsenja. To ne mora biti samo neka stvar ili neko dobro, odnosno vrednost. Sve ono sto moze biti predmet izvrsenja i sto se prema razumnom shvatanju moze vratiti duzniku da bi se uspostavilo njegovo pravo, moze biti predmet protivizvrsenja. Ve u zakonu je receno da se predlog za protivizvrsenje nee usvojiti, ako se trazi povraaj predmeta na kome su ili povodom koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene, da povraaj vise nije mogu. U ovim i drugim situacijama duznik svoje pravo moze da ostvaruje u parnicnom postupku putem institucije sticanja bez osnova. Duznik je ovlasen da podnese predlog za protivizvrsenje pod pretpostavkom da to trazenje zasniva na nekom od sledeih razloga po Zakonu o izvrsnom postupku: Razlozi za podnosenje predloga za protivizvrsenje: Cl. 59. Posto je izvrsenje ve sprovodeno, izvrsni duznik moze sudu podneti predlog za protivizvrsenje zahtevajui da mu izvrsni poverilac vrati ono sto je izvrsenjem dobio ako je: 1. izvrsna isprava pravosnazno ukinuta, preinacena, ponistena ili na drugi nacin stavljena van snage(rok 30 dana), 2. U toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje (rok 15 dana), 3. Resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno(rok 30 dana), 4. Pravosnaznom sudskom odlukom utvrena nedopustivost izvrsenja(rok 30 dana). Predlog za protiv izvrsenje iz razloga odreenih u tacki 1, 3. i 4, st. 1. ovog clana moze se odrediti u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke izvrsnom tuzeniku a iz razloga u tacki 2. u roku od 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka. Izvrsni duznik ne moze pre isteka rokova odreenih ovim clanom svoje potrazivanje ostvarivati u parnicnom postupku. Postupak po predlogu za protivizvrsenje (CL.60 ZIP) Predlog se podnosi u (subjektivnom) roku od tri meseca od dana kada je duznik saznao za razlog protivizvrsenja, a najdocnije u (objektivnom) roku od godinu dana od dana okoncanja izvrsnog postupka. CL.60. Predlog za protivizvrsenje sud e dostaviti izvrsnom poveriocu i naloziti mu da se u roku od 3 dana od dana prijema izjasni o tom predlogu. Ako u ostavljenom roku izvrsni poverilac ospori predlog, sud e doneti odluku uz mogunost odrzavanja rocista. Resenjem kojim usvaja predlog sud e naloziti izvrsnom poveriocu da u roku od 8 dana vrati izvrsnom duzniku ono sto je izvrsenjem primio. Zalba na resenje iz prethodnog stava odlaze njegovo izvrsenje. Ako je izvrsenje sprovedeno radi naplate novcanog potrazivanja, sud e na predlog izvrsnog duznika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novcanih sredstava na kojima je izvrsenje sprovedeno od dana sprovoenja izvrsenja do dana povraaja sredstava. Resenje o protivizvrsenju CL.61. Na osnovu pravosnaznog izvrsnog resenja kojim je izvrsnom poveriocu nalozeno da izvrsnom duzniku vrati ono sto je izvrsenjem primio, sud e na predlog izvrsnog duznika doneti resenje o protivizvrsenju, koje se sprovodi po odredbama ovog zakona. Nemogunost protivizvrsenja 303

CL.62. Predlog za protivizvrsenje nee se usvojiti ako se trazi povraaj predmeta u pogledu koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraaj vise nije mogu. U tom slucaju izvrsni duznik moze svoje pravo ostvarivati u parnicnom postupku i pre isteka roka za podnosenje predloga za protivizvrsenje. Rezime(cl.60,61,62): Pod pretpostavkom da je zahtev osnovan, o predlogu za protivizvrsenje sud odlucuje u dve etape. Sud prvo donosi resenje, kojim se predlog usvaja i nalaze poveriocu da u roku od osam dana vrati ono sto je izvrsenjem dobio. Tek posto je to resenje postalo pravosnazno, sud na predlog duznika donosi resenje o (protiv) izvrsenju.To znaci da pravosnazno resenje, kojim se usvaja predlog, dobija karakter izvrsne isprave. Dalji postupak po resenju o protivizvrsenju, odnosno sprovodjenju protivizvrsenja, tece po opstim pravilima izvrsnog postupka, kao i svako drugo izvrsenje (duzniku se vraa oduzeta stvar, na njega se prenosi pravo, koje je bilo u ranijem izvrsenju preneto na poverioca). 140. SUDSKI PENALI Sudski penali su instrument presije na neurednog duznika.Izrazavaju se novcanom sankcijom odredjenom od suda (izvrsenja), u cilju da se na duznika utice da izvrsi svoju nenovcanu obavezu, utvrdjenu pravosnaznom sudskom odlukom. Da bi se odredili penali potrebno je da ve postoji pravosnazna sudska odluka, kojim je utvrdjena obaveza duznika i nalozeno njeno izvrsenje. Odrednica "pravosnazna sudska odluka" distancira se od izvrsne isprave u tome da su pravosnazne sudske odluke samo jedna garancija izvrsnih isprava. Ostale izvrsne isprave nisu osnov da se odrede penali. Pravilima izvrsnog postupka odredjeno je sta se smatra sudskom odlukom. Sudska odluka kojom se nalaze izvrsenje pre pravosnaznosti nije osnov da se odrede penali.Izvrsenje pre pravosnaznosti je koncesija, koja se upravo odobrava radi ranijeg pokretanja izvrsnog postupka, pa ne dozvoljava zastitu koja se ostvaruje sudskim penalima. Penali se odredjuju zbog neizvrsenja nenovcane obaveze duznika ili, gledano sa stanovista poverioca, zbog toga sto duznik nije namirio nenovcano potrazivanje poverioca. U pogledu nenovcane obaveze, treba uzeti za kriterijum pravnotehnicku izvodljivost ove sankcije i njenu funkcionalnost u postizanju cilja, radi kojeg je uspostavljena.Ako se to ne moze ostvariti, onda nema uslova da se penali odrede. Za odredjivanje penala se trazi da duznik nije ispunio svoju obavezu u roku, utvrdjenom u sudskoj odluci.To je paricioni rok ili rok dospelosti. Propust da se odredi paricioni rok nije smetnja odredjivanju penala. Sud izvrsenja je ovlasen da sudsku odluku dopuni odredjivanjem paricionog roka.To se odnosi na situaciju, kada je predlozeno pokretanje izvrsnog postupka i tada se rok odredjuje u resenju o izvrsenju. Sud izvrsenja odredjuje naknadni primereni rok, do cijeg proteka se ne plaaju penali.Primereni rok tada obuhvata i paricioni rok. Pretpostavke i nacin odredjivanja penala. Sud u smislu propisa kojim se odredjuju obligacioni odnosi izrice plaanje penala u odredjenoj novcanoj svoti za svaki dan zadocnjenja ili za neku drugu vremensku jedinicu(nedelju dana, dekadu ili drugi vremenski odsek). 304

Sudski penali se plaaju od dana isteka primerenog roka, koji se duzniku dozvoljava, da bi naknadno izvrsio svoju obavezu, pa najduze do dana kada poverilac stavi predlog za izvrsenje. Poverilac nije ovlasen da trazi plaanje penala, ako je ve predlozio izvrsenje sudske odluke, kojom je utvrdjena obaveza izvrsenja. Isto tako, ukoliko je ve nalozeno plaanje penala, to odredjenje prestaje sa danom kada poverilac predlozi izvrsenje te odluke. Obustava izvrsenja ne uspostavlja tok penala, niti poveriocu daje za pravo da trazi odredjivanje penala-on se ve opredelio za put izvrsenja. Razlozi koji zaustavljaju tok plaanja penala(odnosno, prestanak prava da se zahteva ispunjenje osnovne obaveze): Sve dok poverilac ne stavi predlog za izvrsenje; Dok duznik ne izvrsi svoju obavezu; Prestanak obaveze; Zastarelost obaveze; Nemogunost ispunjenja; Prolongacija duga; Prestanak prava da se zahteva prinudno izvrsenje i ostali. Ovi razlozi istovremeno sprecavaju da sud naredi plaanje penala. Pravosnazno resenje o plaanju sudskih penala je izvrsna isprava, na osnovu koje je poverilac ovlasen da predlozi izvrsenje. Poverilac gubi pravo da trazi odredjivanje plaanja penala i pravo na dalju naplatu penala u momentu kada stavi predlog za izvrsenje, bilo sudske odluke kojom je utvrdjena osnovna obaveza, bilo resenja kojim je odredjeno plaanje penala. Pravilima ZOO i ZIP nije propisano kako sud utvrdjuje visinu penala.Samo je odredjeno da sud naredjuje plaanje penala "nezavisno od svake stete", u cilju da se utice na duznika da izvrsi svoju obavezu. To znaci, da se odredjuje plaanje penala bez obzira da li poverilac, usled zadocnjenja, trpi neku stetu, ali ne i da mogunost nastanka stete i njena pretpostavljena visina ne uticu na visinu penala. Zato steta, koju poverilac ve trpi ili moze da pretrpi neizvrsavanjem obaveze duznika, cini kriterijum u utvrdjivanju visine penala. Funkcija ove sankcije je da se putem indirektne prinude na duznika postigne izvrsenje obaveze.Prenosi se jedan deo njegove imovine u imovinu poverioca. Nekada se daje samim penalima informacija o tome, da li je poverilac vise motivisan, da odredjivanjem penala ostvari novcanu dobit ili da sto pre postigne izvrsenje nenovcane obaveze. Neefikasnost penala poverilac moze da eliminise predlaganjem izvrsenja osnovne obaveze, kao sto i duznik moze da otkloni odijum(odvratnost,mrznju,gnusanje) izvrsenja obaveze. Smanjenje penala Uspostavljanje prava da se trazi smanjenje iznosa penala, koji je duznik obavezan da plati, povinovano je cilju ove sankcije.To se moze realizovati tek ako je duznik naknadno ispunio svoju obavezu. Prinudno izvrsenje obaveze ne kvalifikuje se kao ispunjenje obaveze od duznika i ne daje pravo da se trazi snizenje penala. Delimicno izvrsenje obaveze treba uzeti kao osnov da se trazi smanjenje penala. Smanjenje iznosa penala, koje duznik ima da plati, odredjuje se resenjem suda, po predlogu duznika. Sud ovde odlucuje po slobodnoj oceni, uzimajui prvenstveno u obzir razloge, koji su opredelili odredjenu visinu penala i postignute efekte te sankcije. Cl. 46. ZIP iz 2004.g: Postupak donosenja odluke 305

O zahtevu izvrsnog poverioca da sud obaveze izvrsnog duznika nenovcane obaveze utvrene pravosnaznom sudskom odlukom na plaanje sudskih penala predvienih pravilima obligacionog prava, odlucuje sud u izvrsnom postupku. Zahtev za plaanje sudskih penala podnosi se sudu nadleznom za izvrsenje sudske odluke kojom je utvrena nenovcana obaveza pre podnosenja predloga za izvrsenje. Na postupak o zahtevu za plaanje sudskih penala primenjuju se pravila o hitnosti izvrsnog postupka.O zahtevu za plaanje sudskih penala sud po pravilu odlucuje bez odrzavanja rocista. Ako nae da je zahtev za plaanje sudskih penala osnovan. sud e resenjem obavezati izvrsnog duznika da sudske penale plati za period od podnosenja zahteva za plaanje penala do podnosenja predloga za prinudno izvrsenje. Protiv resenja kojim se zahtev za plaanje sudskih penala usvaja ili odbija dozvoljena je zalba. Po prijemu predloga za izvrsenje odluke kojom je izvrsni duznik obavezan na ispunjenje novcane obaveze, sud e resenjem ukinuti obavezu plaanja penala za ubudue. Izvrsni duznik koji nakon donosenja resenja o obavezi plaanja sudskih penala, a pre podnosenja predloga za prinudno izvrsenje dobrovoljno izvrsi obavezu, moze podneti zahtev za smanjenje dosuenih sudskih penala, u sladu sa pravilima obligacionog prava. O zahtevu za smanjenje iznosa sudskih penala odlucuje resenjem sud koji je doneo odluku o njihovom plaanju. Protiv resenja kojim se prihvata ili odbija zahtev za smanjenje penala dozvoljena je zalba. Cl. 47. ZIP iz 2004.godine: Prinudno izvrsenje Resenje o obavezi plaanja sudskih penala prinudno se izvrsava po pravilima ovog zakona za izvrsenje novcanih obaveza (videti cl.45.ZIP)

141. IZVRSENJE NA POKETNIM STVARIMA RADI NAPLATE NOVCANOG POTRAZIVANJA 1) Odredjivanje izvrsenja Izvrsenje na pokretnim stvarima sprovodi se: popisom i procenom stvari, prodajom stvari i, namirenjem poverioca iz novcanog iznosa ostvarenog njihovom prodajom. S obzirom da su u pitanju pokretne stvari, bilo bi suvise tesko ve u predlogu za izvrsenje odrediti koje su to stvari. 306

Zato je propisano da poverilac u predlogu za izvrsenje na pokretnim stvarima ne treba detaljno da oznaci te stvari. Dovoljno je da predlozi da se izvrsenje sprovede: - Na odredjenoj grupi stvari, - Na svim stvarima koje se nalaze u stanu duznika, - Na stvarima koje se nalaze na odredjenom mestu i tome slicno. Pored toga, u odredjenoj situaciji poverilac moze imati interes da predlozi da sprovede samo popis i procena stvari, a da se zastane sa njihovom prodajom (da se na primer omogui duzniku da isplati dug pred prodaje). Taj zastoj sa sprovodjenjem izvrsenja moze trajati najvise tri meseca od dana popisa i procene. U tom vremenu, poverilac treba da predlozi prodaju stvari, inace, po isteku roka, sud resenjem odredjuje obustavu postupka. Poverilac moze u predlogu tacno oznaciti pokretne stvari na kojima trazi da se sprovede izvrsenje. Sud je tada ovlasen da odredi izvrsenje na drugom predmetu, onda ako postoji osetna nesrazmera u vrednosti predmeta na kome po predlogu treba sprovesti izvrsenje i iznosa poveriocevog potrazivanja. Ve po samom zakonu, odredjene stvari su izuzete i ne mogu biti predmet izvrsenja. To su. Odevni i drugi predmeti za licnu upotrebu i opremu domainstva, koji su neophodni duzniku i clanovima njegovog domainstva, kao i stednjak i hladnjak; Hrana i ogrev potrebni duzniku i domainstvu za tri meseca; Gotov novac izvrsnog duznika koji ima stalna mesecna primanja do mesecnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrsenja, srazmerno vremenu, do sledeeg primanja; Ordeni, medalje, ratne spmenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja, licna pisma,rukopisi i drugi licni spisi izvrsnog duznika kao i porodicne slike; Pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih zivotnih funkcija; Postanska posiljka ili postanska novcana doznaka upuena izvrsnom duzniku, pre nego sto mu se uruci. Posto se, tek po sprovodjenju izvrsenja, moze ustanoviti koje su to stvari i u kojoj kolicini, sud treba o tome da donese odluku u toku popisa i plenidbe stvari ili, docnije, po trazenju stranaka. 2) Popis i procena stvari Sluzbeno lice dostavlja resenje o izvrsenju duzniku u trenutku kada zapocne sprovodjenje izvrsenja popisom stvari. Duznik se, pre preduzimanja tih radnji, poziva da plati iznos koji je odredjen u resenju o izvrsenju, sa kamatom i troskovima. Tek ako to ne ucini zapocinje se sa ovim radnjama. Sprovodjenju izvrsenja pristupie se i onda, ako se u tom momentu duzniku nije moglo dostaviti resenje, bilo da odbija prijem, bilo da nije prisutan. Poverilac se obavestava o popisu i proceni, samo ako je trazio da tome bude prisutan. Sluzbeno lice popisuje stvari, koje se nalaze u drzavini duznika u obimu, koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja i troskova izvrsenja. Isto tako, mogu se popisati i stvari, koje se nalaze u drzavini poverioca. Stvari duznika, koje su u drzavini treeg lica, popisuju se samo uz pristanak tog lica.Ako tree lice na to ne pristine, sud po predlogu, prenosi na poverioca duznikovo pravo na predaju stvari. Poverilac treba da pokrene parnicni postupak, radi prodaje tih stvari. 307

Pri popisu sudski organ treba da vodi racuna koje e stvari popisati, te da popisom zahvati one stvari, koje se najlakse mogu unovciti. Pravnim propisima se unapred ne odredjuje obim popisa, niti se to redovno cini u resenju o izvrsenju.Zato je tu vazna uloga sluzbenog lica, koje neposredno sprovodi izvrsenje. Popisane stvari se predaju na cuvanje poveriocu.Na predlog poverioca, sud moze odrediti da se popisane stvari ostave na cuvanje duzniku. U prvom slucaju opasnost od unistenja ili osteenja stvari tereti poverioca, izuzev ako do toga dodje usled vise sile. Na popisanim stvarima, koje su ostavljene duzniku na cuvanje, vidno e se naznaciti da su uzete u popis. Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti oduzimaju se i polazu u sudski deposit.To se moze uciniti i sa drugim stvarima, koje su vee vrednosti i ako su pogodne za cuvanje u sudskom depozitu. Duzniku se resenjem o izvrsenju zabranjuje da raspolaze popisanim stvarima i upozorava se na krivicnopravne posledice, ako postupi pritivno toj zabrani. Stvari koje su popisane i ostavljene na cuvanje duzniku, oznacavaju se da se jasno vidi da su zahvaene izvrsenjem. Popisom pokretnih stvari poverilac stice na njima zalozno pravo.To je specificna vrsta zaloznog prava svojstvenog izvrsnom postupku(po trajanju je vezano za to izvrsenje). Od momenta sticanja zaloznog prava, poverilac ima prvenstvo naplate svog potrazivanja, naspram poverilaca ciji je redosled u namirenju docniji. Ako je popis izvrsen u korist vise poverilaca, tada se red prvenstva zaloznog prava odredjuje po specijalnim pravilima. Mozemo razlikovati tri situacije: Ako je popis izvrsen u korist vise poverilaca, tada se red prvenstva odredjuje prema danu, kada je predlog za izvrsenje primljen u sudu ili prema danu predaje posti preporucenom posiljkom; Ako su istoga dana primljeni, onda njihova zalozna prava imaju isti rang; Ako se posle popisa odredi izvrsenje na istim stvarima za naplatu drugog potrazivanja istog poverioca ili za naplatu potrazivanja drugog poverioca, tada se ne vrsi ponovo popis.Samo se u zapisniku o prvom popisu zabeleze podaci iz docnijeg resenja o izvrsenju (zabeleska o popisu). Popis je bezuspesan, ako se ne nadju stvari, koje mogu biti predmet izvrsenja. Poverilac, koji nije bio prisutan popisu, se o tome obavestava.On moze u roku od tri meseca od obavestenja (ili od dana popisa kome je bio prisutan) predloziti da se ponovo sprovede popis.Ukoliko to ne predlozi ili ako se pri ponovnom popisu ne pronadju stvari podobne za popis, sud e obustaviti izvrsenje. Istovremeno sa popisom, vrsi se i procena vrednosti stvari. Procenu vrsi sud putem strucnog lica ili na drugi prikladan nacin. Poverilac i duznik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari. Zapaza se da se kod ovog izvrsenja operise sa terminom "procena". Prema tome, ide se na jedno globalno odredjivanje vrednosti stvari a ne, kao kad su u pitanju nepokretne stvari, da se utvrdjuje njihova trzisna vrednost.To je i razumljivo, posto su uvek u pitanju stvari manje vrednosti. Utvrdjivanje trzisne vrednosti putem vestaka, nepotrebno bi odugovlacilo postupak i povealo troskove.Zato je ovde, u pravilu, dovoljna procena odredjenog strucnog lica. Stranka je ovlasena da u roku od tri dana predlozi sudu da utvrdi nizu, odnosno visu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu. Protiv resenja suda o prethodnom predlogu stranke nije dozvoljen prigovor. Sud sastavlja zapisnik o popisu i proceni i u zapisnik unosi izjave stranaka i ucesnika u postupku. 3) Prodaja stvari 308

Prodaji stvari se pristupa po pravosnaznosti resenja.Izmedju dana popisa i dana prodaje treba da prodje 15 dana.Moze i pre pravosnaznosti i pre proteka roka od 15 dana, pod uslovom da duznik na to pristine i kada sud odredi das u stvari podlozne kvarenju ili postoji opasnost od pada cene. Nacini prodaje su: Usmeno javno nadmetanje, Neposredna pogodba(putem sluzbenog lica ili komisionog preduzea). Sud odredjuje nacin prodaje, pazei da se postigne najpovoljnija cena stvari. Javno nadmetanje-prodaja putem javnog nadmetanja , odredjuje se kada su predmet prodaje stvari vise vrednosti, te se pretpostavlja da e se nadmetanjem postii vea cena od one koja je odredjena procenom. Stvari se na prvom rocistu prodaju nadmetanjem, odnosno u odredjenom prvom roku za prodaju slobodnom pogodbom, i ne mogu biti prodate ispod cene, koja je odredjena procenom. Ukoliko ta cena nije postignuta, na predlog stranke se opdredjuje novo nadmetanje, odnosno novi rok za prodaju neposrednom pogodbom. Tada se stvari mogu prodati i ispod procenjene vrednosti, ali ne manje od jedne treine vrednosti utvrdjene procenom(to vazi i za dalja rocista za prodaju stvari). Predlog za ponovnu prodaju treba staviti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja, odnosno od isteka prvog roka za prodaju neposrednom pogodbom. Ukoliko je prodaja stvari i na drugom rocistu bila neuspesna, sud e naredna rocista odrediti, samo ako to predlozi poverilac. Taj predlog poverilac ne moze staviti pre isteka 30 dana od prethodnog rocista, niti po proteku tri meseca od tog dana. Sud e obustaviti postupak izvrsenja, ako stranke ne stave pravovremeno predlog za drugo nadmetanje ili prodaju neposrednom pogodbom, odnosno ako poverilac ne stavi predlog da se odredi dalja prodaja. Kupac treba da isplati cenu i da stvari preuzme odmah po zakljucenju nadmetanja ili neposredne prodaje.Stvari se mogu predati kupcu i pre nego sto je polozio cenu, ako na to pristine poverilac i preuzme rizik naplate cene. Kupcu ne pripadaju prava iz osnova odgovornosti za kvalitet. 4) Namirenje poverilaca Sud donosi resenje o namirenju bez odrzavanja rocista. Poverilac se namiruje iz postignute cene i oduzetog novca. Redosled namirenja i gasenja potrazivanja je sledei: Troskovi izvrsnog postupka, Troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi, Kamata do dana unovcavanja stvari i, Glavno potrazivanje. Kada ima vise poverilaca, oni se namiruju prema redosledu kojim su stekli zalozno pravo, izuzev ako je nesto drugo odredjeno. Poverioci istoga reda se namiruju srazmerno svom potrazivanju ukoliko postignuta novcana svota nije dovoljna za potpuno namirenje. Pravilo je tada da troskovi izvrsnog postupka, troskovi odredjeni izvrsnom ispravom i kamata, imaju isti red namirenja kao i glavno potrazivanje. Kod namirenja uzimaju se u obzir jedino ona potrazivanja, po kojima je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno do momenta prodaje popisanih stvari. 309

Odredbe o izvrsenju na nepokretnim stvarima, koje se odnose na to ko moze biti kupac, osporavanje potrazivanja, upuivanje na parnicu i resenje o namirenju, primenjuju se analogno i na ovo izvrsenje. P.S. Predmet izvrsenja mogu biti i druga imovinska prava duznika kao sto su patent, tehnicko unapredjenje, plodouzivanje i druga. Izvrsenje na ovim stvarima ostvaruje se po pravilima o izvrsenju na pokretnim stvarima. Cl. 69. ZIP MESNA NADLEZNOST Za odlucivanje o predlogu za izrsenje na pokretnim stvarima i za sprovoenje tog izvrsenje mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalaze te stvari. Ako u predlogu nije naznaceno mesto gde se stvari nalaze, za odlucivanje o tom predlogu mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi prebivaliste ili boraviste odnosno sediste izvrsnog duznika. Cl. 70. ZIP IZUZIMANJE OD IZVRSENJA Ne mogu biti predmet izvrsenja: 1. odea, obua, rublje i drugi predmeti licne upotrebe, posue, deo namestaja koji je neophodan izvrsnom duzniku i clanovima njegovog domainsta kao i stednjak i hladnjak, 2. hrana i ogrev za potrebe izvrsnog duznika i clanova njegovog domainstva za tri meseca, 3. gotov novac izvrsnog duznika koji ima stalna mesecna primanja do mesecnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrsenja, do sledeeg primanja, 4. ordeni, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, licna pisma, porodicne slike, 5. pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih zivotnih funkcija, 6. postanska posiljka ili postanska novcana doznaka upuena izvrsnom duzniku pre nego sto mu se uruci. Cl. 71. ZIP IZVRSNE RADNJE Izvrsne radnje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenje izvrsnog poverioca od izos dobijenog prodajom. Predlogom za izvrsenje moze se zahtevati da se sprovedu samo popis i procena, ali u tom slucaju izvrsni poverilac duzan je da u roku od 3 meseca od dana izvrsenog popisa odnosno procene podnese predlog za prodaju stvari. Ako izvrsni poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvrsenje e se obustaviti. *POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI OBAVESTENJE O POPISU* Cl. 72. ZIP Sudski izvrsitelj, e neposredno pre nego sto pristupi popisu, predati izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i pozvae ga da plati iznos za koji je odredjeno izvrsenje, zajedno sa kamatom i troskovima. O vremenu i mestu popisa obavestie se izvrsni poverilac ako je to trazio. Odsustvo stranaka ne sprecava da se pristupi popisu. O izvrsenom popisu obavestie se stranka koja nije prisustvovala popisu. Cl. 73. ZIP PREDMET POPISA

310

Popisuju se stvari koje se nalaze u drzavini izvrsnog duznika, kao i njegove stvari koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca. Ako tree lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvrsnog duznika koja je predmet izvrsenja niti dokaze svoja prava na njima, smatra se da takva prava treeg ne postoje, da je izvrsni duznik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu. Stvari izvrsnog duznika u drzavini treeg lica popisuju se samo sa pristankom tog lica. Za potrebe popisa, smatra se da su bracni drugovi ili vanbracnu supruznici suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih stvari kje se zateknu u njihovoj kui. Cl. 74. OBIM POPISA Popisae se onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog poverioca i troskova izvrsenja. Prvenstveno se popisuju stvari za koje nije stavljena primedba o postojanju prava koje bi sprecavalo izvrsenje i stvari koje se najlakse mogu unovciti. Cl. 75. DEJSTVO POPISA Na popisanim stvarima izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu.Sudski izvrsitelj duzan je da pored svog potpisa jasno naznaci dan i cas kad je zapisnik potpisao. Stranke mogu u roku od tri dana od dana izvrsenog popisa traziti od sudije da izvrsi izmenu popisa.Sudija odlucuje o izmeni popisa u roku od tri dana od dana prijema novog zahteva. Na stvarima koje su zakljuckom izvrsnog sudije uvrstene u popis zalozno pravo se stice momentom donosenja zakljucka, a na stvarima koje se iz popisa brisu ovo pravo prestaje. Kad je popis izvrsen u korist vise izvrsnih poverilaca, red prvenstva u sticanju zaloznog prava odredjuje se prema danu kad je predlog za izvrsenje primljen u sud, a ako su predlozi primljeni istog dana, njihova zalozna prava imaju isti red prvenstva. Ako je predlog za izvrsenje upuen preko poste preporucenom posiljkom, dan predaje posti smatra se kao dan prijema u sudu. .... .... ....(od cl.76 do cl.97 ZIP iz 2004.godine).

142. IZVRSENJE NA NEPOKRETNOSTI RADI NAMIRENJA NOVCANOG POTRAZIVANJA - POJAM, OSNOVNA PRAVILA Izvrsenje na nepokretnosti sprovodi se preduzimanjem niza radnji izvrsenja: 1. Zabelezbom izvrsenja (upisom resenja o izvrsenju) u javnu knjigu, 2. Utvrdjivanjem vrednosti nepokretnosti, 3. prodajom nepokretnosti i 311

4. namirenjem izvrsnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje na nepokretnosti i za sprovodjenje tog izvrsenja mesno je nadlezan sud na cijem podrucju se nalazi nepokretnost. Uz predlog za izvrsenje na nepokretnosti potrebno je da izvrsni poverilac dostavi i dokaz o svojini duznika na stvari koja se prodaje. To se dokazuje izvodom iz javne knjige, mada to nije iskljucivi dokaz. Naime, duznik moze biti titular prava na nepokretnoj stvari, a da je drugo lice upisao kao sopstenika na toj stvari. Tada izvrsni poverilac ima da podnese ispravu podobnu da se u javnoj knjizi upise duznikovo pravo. Upis e, po sluzbenoj duznosti, izvrsiti sud, odnosno, po njegovom zahtevu, to ce uciniti drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. U slucaju da izvrsni poverilac ne poseduje ili ne moze da pribavi ispravu podobnu za upis duznikovog prava, ovlasen je da predlozi odlaganje izrsenja i da tuzbom zahteva da se pravo upise na duznika. Tek po pravosnaznosti resenja o upisu moze se nastaviti izvrsni postupak. Ipak, nepostojanje javnih knjiga ili relativna nemogunost da se ostvari upis prenosa svojine na izvrsenje duznika, nije smetnja za pokretanje izvrsnog postupka. Pravilo je da predmet izvrsenja ne moze biti poljoprivredno zemljiste zemljoradnika u povrsini od 10 ari. Ipak, pravilo o izuzimanju poljoprivrednog zemljista, nije relevantno ako je potrazivanje koje se namiruje obezbedjeno hipotekom upravo na toj nepokretnosti. Duznik je ovlasen da predlozi sudu da odredi da se izvrsenje sprovede na nekoj drugoj nepokretnoj stvari ili nekim drugim sredstvima izvrsenja. Predlog e se usvojiti, ako postoji znatna nesrazmera izmedju vrednosti nepokretnosti i iznosa potrazivanja, a verovatno je da e se potrazivanje namiriti prodajom druge nepokretne stvari ili sprovodjenjem drugog sredstva izvrsenja. Predlog izvrsenja duznik moze staviti u roku od 15 dana od dana upisa resenja o izvrsenju u javnu knjigu. Ako je odredjeno drugo sredstvo izvrsenja, ostaje na snazi upis resenja o izvrsenju na oznacenoj nepokretnosti sve dok se poveriocevo potrazivanje ne namiri. Upis resenja o izvrsenju

Resenje o izvrsenju upisuje se u javnu knjigu u kojoj se ta nepokretnost vodi. Upisom, izvrsni poverilac stice pravo namirenja. Ovo pravo ovlasuje poverioca da svoje potrazivanje namiri iz nepokretnosti i onda ako tree lice stekne pravo svojine na toj stvari nekim docnijim aktom. Isto tako, upisom poverilac stice pravo da se namiri iz te nepokretnosti pre drugih lica, koja su na toj stvari stekla zalozno pravo ili pravo na namirenje. Pravo na namirenje deluje prema treim licima, bilo da su ona novi vlasnici stvari ili da su samo titulari drugog prava koje tereti nekretninu. Pravo na namirenje je po svojoj pravnoj prirodi slicno zaloznom pravu na nepokretnosti-hipoteci. Od hipoteke se najvise razlikuje po tome, sto je postojanje prava na namirenje vezano za trajanje izvrsnog postupka ­ u toku izvrsenja nastaje i sa okoncanjem izvrsnog postupka prestaje. Pravo na namirenje je u pogledu ranga namirenja jace od kasnije stecenog zaloznog prava (zalozno pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom pravosnaznosti resenja o predaji nepokretne stvari kupcu). Upis resenja o izvrsenju sprecava pokretanje nekog novog postupka izvrsenja u kojem bi bila zahvaena ista nepokretnost. Novi izvrsni poverilac, koji predlozi izvrsenje na istoj nepokretnoj stvari radi namirenja svog novcanog potrazivanja, ne moze insistitrati na vodjenju posebnog postupka. Resenje o izvrsenju, doneto po predlogu 312

novog (drugog) izvrsnog poverioca, ima to dejstvo, da on stupa u ve pokrenuti izvrsni postupak, tj. pridruzuje se tekuem postupku u stanju u kome se nalazio u tom momentu. Novi izvrsni poverilac moze da pokrene izvrsni postupak, povodom iste nepokretne stvari, samo do pravnosnaznosti resenja o dosudjenju nepokretnosti kupcu(u slucaju prodaje putem neposredne pogodbe), odnosno do pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu (u slucaju prodaje javnim nadmetanjem). Posle toga se ne moze pridruzivati ovom postupku, ni pretendovati da se namiri iz te nepokretne stvari. Poverilac, koji je na vreme podneo predlog radi izvrsenja i stupio kao stranka u ve pokrenuti izvrsni postupak, ima poticiju slicnu suparnicaru u parnicnom postupku(sud obavestava prvog poverioca u ciju je korist ranije izvrsen upis resenja o izvrsenju o pristupanju novog poverioca). Upis resenja o izvrsenju (uspostavljeno pravo na namirenje) ima dejstvo i prema titularu licnih sluzbenosti i stvarnih tereta, koji su u javnoj knjizi upisani, posle upisa resenja o izvrsenju(te sluzbenosti i tereti se gase) -Utvrdjivanje vrednosti nepokretnosti Izvrsenje na nepokretnoj stvari, radi namirenja novcanog potrazivanja, vodi se da bi se prodajom te stvari poverilac namirio naplatom odgovarajue novcane svote.Zato je vazna etapa u sprovodjenju izvrsenja, utvrdjivanje vrednosti stvari. Utvrdjivanju vrednosti stvari sud pristupa po donosenju resenja o izvrsenju, a na zahtev izvrsnog poverioca, po donosenju resenja o izvrsenju. Relevantna je trzisna cena stvari, koju ona ima na dan procene, uz odbitak iznosa sa kojim se umanjuje cena na ime tereta ili drugih prava koja na njoj ostaju i time njenu vrednost snizavaju. Sud utvrdjuje vrednost nepokretnosti resenjem, a na osnovu vestacenja. No, tako odredjena vrednost nije nepromenljiva stavka. Protiv resenja suda moze se izjaviti zalba. Takodje, stranke mogu predloziti sudu da ponovo utvrdi vrednost nepokretnosti, ukoliko stranka raspolaze podacima da se vrednost stvari osetno izmenila, od dana prethodnog utvrdjivanja vrednosti do dana prodaje. Predlog se moze podneti najkasnije 8 dana pre rocista za prodaju (vrednost se utvrdjuje zakljuckom na rocistu i na to nema prigovora). Sud utvrdjuje vrednost resenjem i protiv njega mogu izjaviti prigovor i duznik i poverilac. Pored toga, prigovor mogu izjaviti i drugi ucesnici u postupku, koji imaju pravo da se namire iz prodajne cene nepokretnosti. Utvrdjena vrednost stvari je osnovni podatak sa kojim se operise prilikom prodaje stvari, ali isto tako i podatak koji moze dovesti do obustavljanja postupka, jos pre nego sto se pristupi prodaji. Svako lice, koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti i koje je po redu prvenstva u namirenju, ispred poverioca koji je predlozio izvrsenje, ovlaseno je da predlozi obustavu izvrsenja, ukoliko vrednost stvari ne pokriva ni delimicno iznos potrazivanja tog poverioca. Predlog za obustavu izvrsenja moze se podneti u roku od 8 dana dostavljanja zakljucka o prodaji. Sud resava o predlogu za obustavu, procenjujui verovatnu visinu namirenja poverioca, koji je predlozio izvrsenje. Ukoliko je to neznatan iznos naspram potrazivanja cije se namirenje trazi, tada nema osnova da se po predlogu tog poverioca sprovodi izvrsenje.Takvo izvrsenje treba obustaviti da se ne bi cinili dalji troskovi, odnosno, da se ne bi umanjila ionako nedovoljna imovina duznika. - Prodaja nepokretnosti Posto su prethodne radnje dovrsene i postalo pravosnazno resenje o izvrsenju i resenje o utvrdjivanju vrednosti, sud zakljuckom odredjuje prodaju nepokretne stvari. 313

Zakljuckom o prodaji nepokretnosti se odredjuju nacin i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje, vremenski period u toku dana u kome e se omoguiti razgledanje nepokretnosti, ako se prodaja vrsi putem javnog nadmetanja. Zakljucak o prodaji se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili druge uobicajene nacine(putem stampe, oglasavanjem u mesnoj kancelariji), a dostavlja se strankama, zaloznim poveriocima, ucesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo prece kupovine i nadleznom organu poreske uprave. Stranka moze o svom trosku objaviti zakljucak o prodaji u sredstvima informisanja. Titular prava prece kupovine moze da ostvari svoje pravo ukoliko odmah po dovrsetku nadmetanja izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima, koji su dati u najpovoljnijoj ponudi. Kada je stvar prodata neposrednom pogodbom sud treba da izvesti nosioca prava prece kupovine o uslovima prodaje i da ga pozove da se izjasni hoe li to pravo da koristi. Ako na nepokretnosti ne postoji ni zakonsko ni ugovorno pravo prece kupovine, ili ga imaoci nisu koristili, pravo prece kupovine ima izvrsni poverilac. Rociste za prodaju nepokretnosti vodi sudija pojedinac, a odrzava se u sudskoj zgradi ili drugom mestu koje odredi sud. Uslovi prodaje sadrze podatke neophodne da bi se prodaja sprovela u skladu sa propisnm pravilima. Od dana objavljivanja zakljucka o prodaji na sudskoj tabli do dana same prodaje mora protei najmanje 30 dana. U uslovima prodaje narocito treba naznaciti: 1. opis nepokretnosti, 2. naznacenje prava treih lica koja ne prestaju prodajom, 3. naznacenje sluzbenosti i stvarnih tereta koje kupac preuzima, 4. procenjenu vrednost nepokretnosti utvrdjenu resenjem suda, 5. rok u kome je kupac duzan da polozi cenu (ne duzi od 30 dana od dana prodaje), 6. nacin prodaje, iznos jemstva, rok u kome jemstvo mora biti dato, kod koga i kako. U javnom nadmetanju mogu ucestvovati samo lica, koja su prethodno polozila jemstvo u iznosu jedne desetine utvrene vrednosti nepokretnosti. Rociste za prodaju nepokretnosti moze se odrzati i kada je prisutan samo jedan ponudilac, ako taj ponudilac nije izvrsni poverilac. No u tom slucaju, rociste se moze odloziti na predlog stranaka ili zaloznog izvrsnog poverioca. Ne mogu da ucestvuju kao ponudioci, odnosno ne moze da bude kupac:duznik, sudija ili drugo lice koje sluzbeno ucestvuje u postupku prodaje i lice koje po zakonu ne moze stei pravo svojine na predmetu prodaje. Ostala lica mogu nastupiti kao ucesnici u nadmetanju, s tim da prethodno treba da poloze jemstvo.Jemstvo, kao sto je ve receno, iznosi jednu desetinu od utvrdjene vrednosti stvari, koja se prodaje. Od obaveze polaganja jemstva oslobodjeni su poverilac koji je predlozio izvrsenje i zalozni poverilac.To je mogue pod uslovom da njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i da se moze pretpostaviti da e se taj iznos namiriti iz postignute cene, odnosno iz dela cene koji bi njima pripao. Ponudiocima koji su dali jemstvo, a cija ponuda nije prihvaena, odmah po zakljucenju javnog nadmetanja, vraa se iznos dat na ime jemstva. Na dan, odreen za odrzavanje rocista, sud najpre utvruje da li su ispunjeni uslovi da se rociste odrzi, a onda, ako jesu, pristupa se javnom nadmetanju. Na prvom rocistu nepokretnost se ne moze prodati ispod procenjene vrednosti. Ukoliko ne bude data povoljna ponuda, odreuje novo (drugo), uz uslov da izmeu prvog i drugog rocista mora protei najmanje 30 dana. Na drugom rocistu stvar se moze prodati ispod utvrene vrednosti, ali ne i ispod 2/3 te vrednosti. Meutim, stranke i zalozni poverioci mogu se sporazumeti da se stvar proda nadmetanjem i za nizu cenu od 2/3 od utvrene vrednosti. Nadmetanje pocinje objavljivanjem pocetne cene. Ako najmanje jedan ucesnik prihvati objavljenu cenu objavljuje se sledea koja je visa, i to najvise za 5% od prethodne. Postupak se ponavlja 314

sve dok poslednja ponuena cena ostane neprihvaena. Nadmetanje se zakljucuje po isteku 10 minuta, neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude. Posto je nadmetanje zakljuceno, sud utvruje ko je ponudio najvisu cenu i objavljuje da se tom ponudiocu dosuuje nepokretnost. Sud o ovome donosi resenje (resenje o dosuenju, nepokretnosti), koje se objavljuje na oglasnoj tabli suda, a dostavlja se i svim ucesnicima u nadmetanju. Ovo resenje (o dosuenju) nepokretnosti ne moze se pobijati posebnom zalbom, ve se razlozi za zalbu na to resenje mogu iznositi u zalbi na resenje o prodaji nepokretnosti. O rocistu za prodaju vodi se zapisnik . Sud donosi resenje o dosuenju nepokretnosti prodate neposrednom pogodbom, posto utvrdi da su ispunjeni uslovi za punovaznost prodaje. To resenje objavljuje se na sudskoj tabli i dostavlja svim licima kojim se dostavlja zakljucak o prodaji, kao i kupcu. Kupac je duzan da isplati cenu u roku odreenom u zakljucku o prodaji. Ukoliko je kupac izvrsni poverilac, cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, duzan je da na ime cene polozi samo razliku izmeu potrazivanja i postignute cene. Ako kupac ne polozi prodajnu cenu u predvienom roku, sud resenjem proglasava tu prodaju nevaznom i novim resenjem dosuditi da je nepokretnost prodata drugom po redu ponuacu. Ako ni taj ponuac ne polozi cenu, koju je ponudio u odreenom roku, sud primenjuje ova pravila i na treeg ponuaca. U slucaju da svi ponuaci sa najvisom ponudom ne poloze ponuenu odnosno prodajnu cenu u roku, sud e resenjem prodaju oglasiti nevazeom i odrediti novu, koja e se odrzati najkasnije u roku od 45 dana od dana pravnosnoznosti resenja kojim je prodaja oglasena nevazeom. Iz polozenog jemstva tih ponuaca izmirie se troskovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmeu cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Po dosuenju nepokretnosti, i posto ponudjac polozi cenu, sud e doneti resenje da se nepokretnot preda kupcu i da se, po pravosnaznosti tog resenja, u javnu knjigu upise u njihovu korist pravo svojine. Resenje o predaji nepokretnosti dostavlja se strankama, zaloznim poveriocima, ucesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo prece kupovine i nadleznom organu poreske uprave. Protiv ovog resenja je dozvoljena posebna zalba. Stvar se predaje kupcu u drzavinu i pre pravnosnaznosti resenja o predaji (upis prava svojine u javnoj knjizi na kupca vrsi se, tek po pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti). Eventualno ukidanje ili preinacenje resenja o izvrsenju posle pravnosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti nema uticaja na prava kupca. On i dalje ostaje titular prava svojine i zadrzava pribavljenu nepokretnost. Desi li se da se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom rocistu (za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud), na predlog izvrsnog poverioca sud e resenjem dosuditi nepokretnost izvrsnom poveriocu. Tada se smatra da je izvrsni poverilac namiren u visini, koja odgovara dvema treinama procenjene vrednosti nepokretnosti. Naredna rocista sud e odrediti samo na predlog izvrsnog poverioca. Predlog se ne moze podneti pre isteka roka od tri meseca od dana odrzavanja prethodnog rocista, niti po isteku jedne godine od toga dana. Ako izvrsni poverilac ne stavi predlog u ovom roku sud e obustaviti izvrsenje. Kad se steknu uslovi za obustavu izvrsenja sud moze na predlog izvrsnog poverioca, koji on moze staviti u roku od 30 dana, doneti resenje kojim e izvrsnom poveriocu predati nepokretnost na korisenje uz naknadu. Ovo resenje izvrsni duznik moze pobijati zalbom. Resenjem e sud odrediti rok na koji se nepokretnost predaje i visinu mesecne naknade, koja se moze ostvariti za korisenje nepokretnosti, a po pribavljenom misljenju strucnog lica. 315

Rok na koji se nepokretnost predaje izvrsnom poveriocu na korisenje, odreuje se imajui u vidu visinu novcanog potrazivanja izvrsnog poverioca, kao i visinu utvrene naknade za korisenje. Naknada za korisenje nepokretnosti uracunava se izvrsnom duzniku kao otplata potrazivanja izvrsnom poveriocu. Po isteku ovog roka izvrsni poverilac je obavezan da nepokretnost preda izvrsnom duzniku. Ve je receno, da pored prodaje usmenim javnim nadmetanjem, mogua i prodaja neposrednom pogodbom(putem preduzea za promet nepokretnosti, sluzbenog lica ili na drugi nacin). Da bi se pristupilo ovakvoj prodaji, potrebno je da se stranke i zalozni poverilac o tome sporazumeju i da odrede rok u kome se stvar moze prodati na ovaj nacin. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom se zakljucuje u pismenom obliku i on proizvodi dejstvo od dana pravosnaznosti resenja o dosudjivanju nepokretnosti kupcu. I kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac je duzan da polozi jemstvo, neposredno pred zakljucivanje ugovora. Ako se stvar nije mogla prodati slobodnom pogodbom u roku koji su utvrdile stranke i zalozni poverioci, odredjuje se dalja prodaja i novi rok. Stvar se tada moze prodati ispod utvrdjene vrednosti, ali ne manje od 2/3 njenog iznosa. Medjutim, stranke i zalozni poverioci mogu se sporazumeti da se nepokretnost proda i za cenu nizu od utvrdjene vrednosti, odnosno nizu od dve treine vrednosti. Posto je zakljucen ugovor o prodaji neposrednom pogodbom, sud donosi resenje o dosudjivanju nepokretnosti, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi, koji se traze za punovaznost prodaje. Resenje o dosudjivanju se objavljuje na sudskoj tabli i dostavlja se kupcu i svim licima, kojima se dostavlja zakljucak o prodaji. Pravosnazno resenje o dosudjenju nepokretnosti je suspenzivan uslov za punovaznost ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Kad je odredjena prodaja neposrednom pogodbom, izvrsenje se obustavlja, ako se ta nepokretnost nije mogla prodati u roku odredjenom sporazumom stranaka i zaloznih poverilaca. - Namirenje izvrsnih poverilaca (nacin i redosled namirenja poverilaca) Sud pristupa namirenju po pravnosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu. Od momenta prodaje nepokretne stvari i polaganja novcane svote, predmet izvrsenja postaje taj novcani iznos. Iz prodajne cene se namiruju sledea lica: Izvrsni poverilac po cijem je predlogu odreeno izvrsenje, zalozni poverioci i ako nisu prijavili svoja potrazivanja, lica koja imaju pravo na naknadu za licne sluzbenosti i stvarne terete i, teritorijalna jedinica za potrazivanje dazbina. Visak prodajne cene, koji preostane nakon namirenja svih ovih lica, predaje se izvrsnom duzniku, ako zato nema smetnji. Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, vise potrazivanja koja imaju isti red, namiruju se srazmerno visini tih potrazivanja. Prvenstveni red namirenja je utvrdjen zakonom i prvo se namiruju privilegovana potrazivanja.On ide sledeim redosledom: 1. troskovi izvrsnog postupka, 2. potrazivanja po osnovu zakonskog izdrzavanja, ako se pokazuju izvrsnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na rocistu za prodaju. Po namirenju ovih, pristupa se namirenju ostalih potrazivanja: 316

1. poreske i druge dazbine koje optereuju nepokretnost u poslednjoj godini, 2. potrazivanja po osnovu naknade stete nastale usled osteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja, potrazivanja po osnovu radnog odnosa zaposlenog kod preduzetnika, odnosno drugog fizickog lica koje obavlja delatnost i potrazivanja doprinosa za socijalno osiguranje koja su dospela, bez obzira na to da li su obezbeena zaloznim pravom na prodatoj nepokretnosti, 3. potrazivanja obezbeena zaloznim pravom, 4. potrazivanja naknade za licne sluzbenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre poketanja izvrsnog postupka, 5. potrazianja izvrsnog poverilaca po cijem je predlogu odreeno izvrsenje. Zalozni poverioci namiruju se po redu sticanja zaloznog prava, a poverioci naknade za licne sluzbenosti i stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu. Vremenska prednost jednog iskljucuje namirenje docnijeg potrazivanja. U potrazivanje spadaju: glavno potrazivanje, troskovi i, kamate za poslednje tri godine do donosenja resenja o predaji nepokretnosti kupcu, ako su odreene izvrsnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na rocistu za prodaju. Naknada za licne sluzbenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, odreuje se sporazumom izmeu nosilaca tih prava i onih poverilaca koji po redu za namirenje dolaze poslednji. Ako ne doe do sporazuma naknadu odreuje sud, vodei racuna o svim cinjenicama koje uticu na visinu naknade (vreme trajanja prava, vrednost, godine zivota nosilaca tih prava). Meutim, ne mora doi do gasenja sluzbenosti i stvarnih tereta. Titulari ovih prava i kupac mogu se sporazumeti da sluzbenosti i tereti ostanu i dalje na nepokretnosti, a da se utvrena naknada odbije od kupovne cene (da se cena umanji za tu svotu). Svaki poverilac je ovlasen da ospori drugim poveriocima postojanje i visinu potrazivanja i redosled namirenja. Od ovoga su izuzeta potrazivanja utvrdjena izvrsnom ispravom. Osporavanje se moze uciniti (izjaviti) najkasnije na rocistu za deobu. Ako se osporavanje dokazuje pravnosnaznom presudom, javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom, sud e o osporavanju odluciti u izvrsnom postupku. No, ako su cinjenice sporne (ali verovatne), sud e zakljuckom uputiti poverioca da, u roku ne duzem od 15 dana, pokrene parnicu protiv lica kome osporava potrazivanje ili red namirenja, a donosenje resenja o namirenju lica cije je potrazivanje osporeno e odloziti do do okoncanja parnice. Izuzetno, sud moze donosenje resenja o namirenju i namirenje tog lica usloviti davanjem obezbedjenja, koje se polaze u sudski depozit. Ukoliko se parnica ne pokrene u odredjenom roku, postupak se nastavlja kao da potrazivanje nije bilo osporeno. Presuda donesena u parnici o osporenom potrazivanju deluje protiv izvrsnog duznika i svih izvrsnih poverilaca. Poverioci, svakako, mogu osporavati potrazivanja drugih i posle dovrsetka izvrsnog postupka u parnici. - DEOBA I OKONCANJE POSTUPKA Namirenju poverilaca pristupa se po pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu.Zato sud odredjuje rociste za deobu iznosa dobijenog prodajom. 317

Na rociste se, pored stranaka, pozivaju i lica koja prema stanju u spisima i prema podacima iz javne knjige polazu pravo da se namire iz iznosa dobijenog prodajom. Ovo je i zadnji trenutak kada se u izvrsnom postupku mogu osporiti potrazivanja izmedju pojedinih poverilaca. Po dovrsetku raspravljanja sud zaklucuje rociste i donosi resenje o namirenju izvrsnih poverilaca. Specijalnu poziciju imaju poverioci koji su predlozili izvrsenje, tako sto su pristupili ve tekuem izvrsenju uz nekog od ranijih poverilaca(to se moze samo pre pravosnaznosti resenja o dosudjenju nepokretnosti kupcu). Njihovo potrazivanje se namiruje jedino, ako je do rocista za deobu, po njihovom predlogu, doneto resenje o izvrsenju postalo pravosnazno. Ukoliko to resenje nije pravosnazno, njihova potrazivanja namirie se po pravosnaznosti resenja o izvrsenju iz, eventualno, preostalog iznosa prodajne cene. Znaci, u obzir se uzimaju samo ona potrazivanja po kojima je resenje o izvrsenju postalo pravnosnazno, najkasnije na dan rocista za deobu. Ako ima potrazivanja po kojima resenje o izvrsenju nije pravnosnazno na dan rocista za deobu, ta potrazivanja e se namiriti po pravnosnaznosti resenja o izvrsenju iz preostalog iznosa prodajne cene, ako ga ima, a ostatak se vraa izvrsnom duzniku. Protiv resenja o namirenju se moze izjaviti zalba. Resenje o namirenju se, po pravilu, izvrsava pre pravosnaznosti. Po pravnosnosti resenja o namirenju, sud e resenjem odrediti da se u javnoj knjizi brisu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo. - Za izvrsenje na nepokretnostima na podrucjima gde ne postoje javne knjige (zemljisne knjige, registar prava na nepokretnostima), potrebno je pribaviti dokaze o svojini, ili, umesto toga, izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje naznaci mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i povrsinu. - Ako na podrucju na kome su ustanovljene javne knjige, nepokretnost nije upisana, izvrsni poverilac uz predlog za izvrsenje mora podneti isprave na osnovu kojih se moze izvrsiti upis. 143. IZVRSENJE NA NOVCANOM POTRAZIVANJU IZVRSNOG DUZNIKA RADI NAPLATE NOVCANOG POTRAZIVANJA IZVRSNOG POVERIOCA Pojam, osnovna pravila Izvrsenje na novcanom potrazivanju izvrsnog duznika sprovodi se zaplenom potrazivanja radi naplate, odnosno prenosom umesto isplate. Postupak se pokree po predlogu izvrsnog poverioca. Predlogom za izvrsenje moze se zahtevati da se odredi samo plenidba potrazivanja, a onda da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zabrani, odnosno od dana kad mu je dostavljeno obavestenje o izjasnjenju duznika izvrsnog duznika, podnese predlog za namirenje ili za prenos potrazivanja. Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje na novcanom potrazivanju mesno je nadlezan sud na cijem podrucju izvrsni duznik ima prebivaliste, odnosno sediste; Ako nema prebivaliste, onda boraviste izvrsnog duznika; a ako izvrsni duznik nema boraviste u Republici Srbiji, mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi prebivaliste (sediste) duznikovog duznika, a ako ovaj nema prebivaliste u Republici Srbiji, onda prema boravistu duznikovog duznika. Izuzeti su od izvrsenja: -

318

1. Primanje po osnovu zakonskog izdrzavanja, naknade stete nastale usled osteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja; 2. Primanje po osnovu naknade zbog telesnog osteenja po propisima o inavlidskom osiguranju; 3. primanje po osnovu socijalne pomoi; 4. primanje po osnovu privremene nezaposlenosti; 5. primanje po osnovu dodatka za decu; 6. primanje po osnovu stipendije i pomoi ucenicima i studentima; 7. primanje vojnika i pitomaca vojnih skola; 8. naknada za rad osudjenom u kazneno-popravnom zavodu, osim za potrazivanja po osnovu zakonskog izdrzavanja, kao i za potrazivanje stete prouzrokovane krivicnim delom osudjenog; 9. druga potrazivanja ciji je prenos zabranjen zakonom. Ogranicenje izvrsenja

Izvrsenje na zaradi i penziji moze se sprovesti do iznosa od 2/3 zarade, odnosno penzije. Ako se izvrsenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvrsenja moze biti samo do ½ iste. Izvrsenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka moze se sprovesti samo za potrazivanja po osnovu zakonskog izdrzavanja, naknade stete nastale usled osteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja, i to do iznosa od ½ tog primanja. Izvrsenje na primanju po osnovu naknade stete u vidu novcane rente, ugovora o dozivotnom izdrzavanju, ugovora o osiguranju zivota, moze se sprovesti samo na delu koji prelazi iznos najvise stalne socijalne pomoi, koja se isplauje na podrucju na kome izvrsni duznik ima prebivaliste. Plenidba potrazivanja

Zabrana na novcanom potrazivanju duznika(zabrana potrazivanja) odredjuje se resenjem. Resenjem o izvrsenju na duznikovom potrazivanju, sud zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da isplati potrazivanje svom poveriocu (u ovom postupku duzniku), a izvrsnom duzniku se zabranjuje da to potrazivanje naplati ili da sa njim raspolaze u korist treih lica ili svog duznika (plenidba potrazivanja). Za nepostojanje ove zabrane sud resenjem izrice novcanu kaznu u iznosu od 3.000 do 150.000 dinara fizickim i od 30.000 do 1.500.000 dinara pravnim licima. Izvrsni poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju, dostavljanjem resenja o zapleni potrazivanja izvrsnom duzniku. Zalozno pravo na potrazivanju odnosi se i na kamatu koju zaplenjeno potrazivanje daje. Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom, izvrsni poverilac zaplenom stice polozaj podzaloznog, odnosno nadhipotekarnog izvrsnog poverioca. Plenidba, odnosno sticanje zaloznog prava na potrazivanju, koje je obezbedjeno rucnom zalogom ili hipotekom upisuje se u odgovarajui registar u kome su zaloga, odnosno hipoteka upisani. Izvrsni duznik je duzan da predmet rucne zaloge preda izvrsnom poveriocu, ako se sa tim saglasi zalogodavac. Jemac zaplenjenog potrazivanja ostaje garant zaplenjenog potrazivanja obezbedjenog jemstvom. Ako vise izvrsnih poverilaca zatrazi izvrsenje na istom duznikovom potrazivanju, red prvenstva zaloznih prava odredjuje se prema danu prijema predloga za izvrsenje u sudu. Ako, pak, vise predloga stigne sudu istog dana, zalozna prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potrazivanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno. 319

Sud e, na predlog izvrsnog poverioca, zatraziti od duznika izvrsnog duznika da se u roku koji sud odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potrazivanje uslovljea izmirenjem neke druge obaveze. Izjasnjenje duznika izvrsnog duznika dostavlja se izvrsnom poveriocu bez odlaganja. Prenos i namirenje iz duznikovog novcanog potrazivanja Na predlog izvrsnog poverioca, sud e podneti resenje o prenosu potrazivanja na izvrsnog poverioca. Ako je prethodno na predlog izvrsnog poverioca doneto resenje o zapleni, resenje o prenosu potrazivanja moze se doneti, tek posto resenje o zapleni postane pravnosnazno. Potrazivanje koje je delimicno izuzeto od izvrsenja ili koje je ve zaplenjeno u korist drugih lica, prenosi se posto izvrsni poverilac polozi jemstvo, da e sudu predati deo koji je izuzet od izvrsenja. Prenos se odredjuje u odgovarajuem iznosu potrebnom za namirenje izvrsnog poverioca. Prenos potrazivanja sproveden je kada se resenje kojim se odredjuje prenos dostavi duzniku izvrsnog duznika. Izvrsni duznik je duzan da u roku, koji odredi sud, a na zahtev izvrsnog poverioca, na koga je preneseno potrazivanje, da da objasnjenja potrebna radi ostvarivanja tog potrazivanja i da izvrsnom poveriocu preda isprave, koje se na to potrazivanje odnose. S druge strane, na predlog izvrsnog duznika, sud e odrediti rok u kome je izvrsni poverilac duzan polozi jemstvo da, po ostvarenju tog potrazivanja, vrati isprave koje se odnose na potrazivanje. Sud e, na predlog izvrsnog poverioca sprovesti izvrsenje protiv izvrsnog duznika radi predaje isprava, ako ih on sam ne preda. Predaju isprava, koje se nalaze kod treeg lica, izvrsni poverilac moze zahtevati tuzbom ako bi to pravo imao izvrsni duznik. Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu, sud e zabeleziti da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. Ako u pogledu prenesenog potrazivanja, pored izvrsnog poverioca i druga lica isticu neko pravo, duznik izvrsnog duznika e, po sopstvenoj volji ili na zahtev izvrsnog poverioca, u korist svih tih lica poloziti sudu ceo iznos tog potrazivanja ili samo dospeli iznos. Zaplenjeno potrazivanje prenosi se na izvrsnog poverioca, prema njegovom prenosu: 1. radi naplate ili 2. umesto isplate. Prenosom potrazivanja radi naplate izvrsni poverilac se ovlasuje da zahteva od duznika izvrsnog duznika isplatu iznosa, naznacenog u resenju o prenosu (ako je taj iznos dospeo), da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom, koja je data za obezbedjenje tog potrazivanja, kao i da se obrati jemcu duznika izvrsnog duznika na nacin koji odgovara vrsti jemstva (nastupa kao mandator duznika). Medjutim, izvrsni poverilac ne moze sa duznikom izvrsnog duznika zakljuciti poravnanje, oprostiti mu dug ili da prenesenim potrazivanjem na drugi nacin raspolaze. S druge strane duznik izvrsnog duznika prema izvrsnom poveriocu, moze istai prigovore, koje bi mogao istai duzniku, ali i prigovore koje ima u odnosu na izvrsnog poverioca. Prenos radi naplate potrazivanja upisanog u javnoj knjizi upisae se po sluzbenoj duznosti. Ako je obaveza duznika izvrsnog duznika uslovljena obavezom izvrsnog duznika, da mu preda odredjenu stvar, koja se nalazi u drzavini izvrsnog duznika, sud e, na predlog izvrsnog poverioca naloziti izvrsnom duzniku da tu stvar preda sudu radi predaje duzniku izvrsnog duznika. Ako izvrsni duznik stvar ne preda u odredjenom mu roku, sud e na predlog izvrsnog poverioca sprovesti izvrsenje radi predaje stvari. Izvrsni poverilac, koji je podneo tuzbu radi naplate prenesenog potrazivanja, duzan je da, bez odlaganja, obavesti izvrsnog duznika o pokrenutoj parnici. 320

Izvrsni poverilac, na koga je preneseno potrazivanje radi naplate, namiren je u visini u kojoj je to potrazivanje naplatio. Ukoliko je naplatio vise nego sto iznosi njegovo potrazivanje, duzan je da taj visak polozi sudu. Sud ce taj visak predati drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku, ako na to imaju pravo, izvrsnom poveriocu vratiti polozeno jemstvo. Izvrsni poverilac je duzan da se stara, na odgovarajui nacin, o naplati potrazivanja i ako to ne cini, odgovara za stetu koja je time nanesena drugom izvrsnom poveriocu. Zaplenjeno potrazivanje prelazi prenosom umesto isplate na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu(cesija). Ako je preneseno potrazivanje obezbedjeno zaloznim pravom upisanim u javnoj knjizi, sud e po sluzbenoj duznosti preneti prava izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca, a brisati zalozno pravo upisano u korist izvrsnog duznika. Izvrsni poverilac, na koga je preneseno potrazivanje umesto isplate, smatra se namirenim i samim prenosom u visini tog potrazivanja. No, izvrsni duznik je i dalje odgovoran za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. Izvrsenje na zaradi i drugim stalnim novcanim primanjima Resenjm o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade i nalaze se drzavnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu, koji izvrsnom duzniku isplauje zaradu, da novcani iznos, za koji je odredjeno to izvrsenje, isplati, odnosno isplauje izvrsnom poveriocu. Ako prema istom izvrsnom duzniku ima potrazivanje vise izvrsnih poverilaca, a ukupni iznos njihovih potrazivanja prelazi deo zarade koji moze biti predmet izvrsenja, izvrsenje se odredjuje i sprovodi u korist svakog od izvrsnih poverilaca srazmerno visini njihovih potrazivanja. Izvrsni poverilac potrazivanje naplauje neposredno na blagajni na kojoj se izvrsnom duzniku isplauje zarada, a moze zahtevati da mu se obustavljeni iznos isplauje preko poste, na adresu koju naznaci, a po odbitku postanskih troskova. Kad je izvrsni duznik posle toga zasnovao radni odnos, i to od dana dostavljanja resenja o izvrsenju poslodavcu, raniji poslodavac je duzan da bez odlaganja, preporucenom posiljkom, dostavi sadasnjem poslodavcu resenje o izvrsenju i o tome obavesti sud. Ako se ne zna ko je novi poslodavac (ni raniji poslodavac, ni izvrsni poverilac), sud e pozvati izvrsnog duznika da se, pod pretnjom novcane kazne (3.000 ­ 150.000), izjasni kod koga je poslodavca zaposlen. Izvrsni poverilac moze da predlozi da sud u izvrsnom postupku resenjem obaveze poslodavca da mu izmiri sve obroke, koje je propustio, da obustavi i isplati prema resenju o izvrsenju. Isto vazi i za izvrsenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja. Izvrsenje radi naplate potrazivanja na stednom ulogu vrsi se: zaplenom isplatom. Izvrsni poverilac u svom predlogu, upuenom sudu mora navesti, barem, naziv organizacije kod koje se nalazi ulog, a organizacija je duzna da saopsti sudu trazene podatke, a o tome ne sme obavestiti izvrsnog duznika. Plenidba je sprovedena danom dostavljanja resenja o zapleni organizaciji kod koje se nalazi stedni ulog. Resenje o zapleni sud e dostaviti izvrsnom duzniku, tek kada organizacija obavesti sud da je sprovedena zabrana. Ista ova pravila primenjuju se i na izvrsenje na tekuem racunu duznika. Izvrsenje na pravima iz hartija od vrednosti koje se upisuju u registar vrsi se: zaplenom, procenom, prodajom I namirenjem. 321

Donosenjem resenja o izvrsenju na pravima iz hartija od vrednosti, vrsi se plenidba hartije od vrednosti koja je predmet izvrsenja, a resenje o izvrsenju se dostavlja izvrsnom poveriocu, izvrsnom duzniku i Centralnom registru hartija od vrednosti. Po prijemu resenja o zapleni, Centralni registar hartija od vrednosti, e upisati zalozno pravo izvrsnog poverioca na hariji od vrednosti, i od tog momenta izvrsni duznik ne moze raspolagati zaplenjenim hartijama od vrednosti. Izvrsenje na drugim hartijama od vrednosti vrsi se zaplenom potrazivanja iz hartije od vrednosti i prenosom. Plenidba potrazivanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za cije je ostvarenje inace potrebna ta hartija, sprovodi se na taj nacin sto sudski izvrsitelj takvu hartiju oduzima od izvrsnog duznika. i predaje sudu. Pravne radnje iz napred navedenog stava u ime duznika vrsi sudski izvrsitelj po zakljucku suda. Prenos potrazivanja, zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za cije je ostvarenje inace potrebno da ona bude podnesena, sproveden je kad sud na tu hartiju stavi izjavu o prenosu i hartiju snabdevenu tom izjavom preda izvrsnom poveriocu. Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika. Resenjem o izvrsenju na novcanim sredstvima, koja se vode na racunu izvrsnog duznika, nalaze se bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje prenesu sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca ili isplate izvrsnom poveriocu u gotovini. Resenje se dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu, a ona odmah nalaze bankama ili drugim finansijskim organizacijama da obustave sve isplate sa racuna izvrsnog duznika, do konacne naplate potrazivanja. 144. IZVRSENJE RADI PREDAJE POKRETNIH STVARI RADI OSTVARIVANJA NENOVCANOG POTRAZIVANJA - Nadleznost Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi predaje jedne ili vise odredjenih stvari ili radi isporuke odreene kolicine zamenjivih stvari, kao i za sprovoenje izvrsenja, mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju stvari nalaze. - Izvrsenje radi predaje individualno odreenih ili individualizovanih stvari Sprovodi se tako sto sudski izvrsitelj oduzima te stvari od izvrsnog duznika i predaje ih, uz potvrdu, izvrsnom poveriocu. Takvo izvrsenje se sprovodi i kada se stvari nalaze kod treeg lica koje je voljno da ih preda sudskom izvrsitelju. Ako tree lice nije voljno da to ucini, izvrsni poverilac moze predloziti sudu da na njega prenese potrazivanje izvrsnog duznika prema treem licu na predaju stvari. Postupak se dalje sprovodi prema pravilima o izvrsenju na potrazivanju da se predaju ili isporuce pokretne stvari. Desi li se da stvar nije naena ni kod izvrsnog duznika, niti kod treeg lica, izvrsni poverilac moze predloziti da sud proceni vrednost stvari i resenjem nalozi izvrsnom duzniku da mu isplati iznos te vrednosti, te odredi izvrsenje radi naplate iznosa procenjene vrednosti sa propisanom zateznom kamatom na taj iznos od dana procene do isplate. Ovaj predlog izvrsni poverilac moze staviti u roku od 8 dana od dana obavestenja da stvari nisu naene. Ako propusti ovaj rok izvrsenje se obustavlja. 322

Izvrsni poverilac je duzan da u svom predlogu odredi sredstvo izvrsenja radi naplate vrednosti procenjene stvari. Izvrsenje resenja sprovodi se po pravnosnaznosti tog resenja (ima svojstvo izvrsne isprave). Izvrsenje radi predaje odreene kolicine zamenjivih stvari koje se nalaze od izvrsnog duznika ili treeg lica, sprovodi se na isti nacin kao izvrsenje za predaju individualno odreenih stvari.

Kada zamenjive stvari nisu naene ni kod izvrsnog duznika, ni kod treeg lica, izvrsni poverilac moze, u roku od 8 dana od dana kada ga je sud obavestio da stvari nisu naene, predloziti da se sprovede izvrsenje tako sto e ga sud ovlastiti da u odreenom roku, a na trosak izvrsnog duznika, te stvari nabavi na drugoj strani. Po predlogu izvrsnog poverioca sud e naloziti izvrsnom duzniku da u odreenom roku polozi sudu iznos za nabavku tih stvari, te odrediti izvrsenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu. Ako izvrsni poverilac nije mogao nabaviti stvari na drugoj strani u odreenom mu roku, on moze predloziti da sud proceni vrednost stvari i resenjem nalozi duzniku da mu, u odreenom roku, isplati iznos te vrednosti.

-

Ovakvo resenje izvrsni poverilac moze traziti i pre nego sto je predlozio nabavku na drugoj strani, ako dokaze da je verovatno, da se stvari ne mogu nabaviti na taj nacin. Tada se direktno ide na procenu vrednosti stvari i donosenje resenja da izvrsni duznik isplati njihovu vrednost. Resenje, kojim je odreena isplata novcane vrednosti stvari, ima svojstvo izvrsne isprave. 145. ISPRAZNJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI RADI OSTVARIVANJA NENOVCANOG POTRAZIVANJA Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi ispraznjenja i predaje nepokretnosti i za sprovoenje tog izvrsenja mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nepokretnost nalazi.

- Nacin sprovoenja izvresenja. Izvrsenje radi ispraznjenja i predaje nepokretnosti sprovodi sudski izvrsitelj udaljavanjem lica i uklanjanjem stvari iz nepokretnosti, te predajom nepokretnosti u posed izvrsnom poveriocu. Resenje o izvrsenju se moze sprovesti po isteku 8 dana od dana dostavljanja istog izvrsenja duzniku. Dakle, resenje o izvrsenju se dostavlja izvrsnom duzniku i ostavlja mu se rok da sopstvenim radnjama udovolji trazenju. Ako on to ne ucini u ostavljenom mu roku, pristupa se (prinudnim) izvrsnim radnjama. Ako su iseljenjem obuhvaena maloletna lica, sud e o izvrsenju obavestiti organ starateljstva. Na zahtev sudskog izvrsitelja, izvrsni poverilac je duzan da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevoz sredstava radi sprovoenja izvrsenja. Ovaj zahtev mora biti upuen najmanje 8 dana pre sprovoenja izvrsenja. Na zahtev suda, organ unutrasnjih poslova je duzan da pruzi svu potrebnu pomo u sprovoenju radnji izvrsenja. 323

Lica koja ometaju sprovoenje izvrsenja, sud e udaljiti ili e im izrei novcanu kaznu (od 3.000 do 150.000 dinara). Poketne stvari koje se uklone iz nepokretnosti predaju se izvrsnom duzniku, a ako on nije prisutan onda odraslom clanu domainstva ili njegovom punomoniku. Ako nijedno od ovih lica nije prisutno ili odbije da primi stvari, one e se predati na cuvanje drugom licu ili izvrsnom poveriocu, o trosku izvrsnog duznika. O ovome se sacinjava zapisnik koji izvrsni sudija potvruje zakljuckom. O predaji i troskovima cuvanja, sud e obavestiti izvrsnog duznika i ostaviti mu primeren rok u kojem moze traziti da mu se stvari vrate (posto naknadi troskove), uz upozorenje da e stvari, po isteku roka, biti prodate i da e se iz prodajne cene namiriti troskovi cuvanja i prodaje stvari. Prodaja pokretni stvari

Po isteku roka koji je ostavljen duzniku da preuzme pokretne stvari i naknadi troskove cuvanja, sud e po sluzbenoj duznosti naloziti njihovu prodaju. Iz cene se podmiruju troskovi cuvanja i prodaje, a ostatak se polaze kod suda u korist izvrsnog duznika. Prodaja stvari se obavlja po pravilima izvrsenja na pokretnim stvarima radi namirenja novcanog potrazivanja. Izvrsenje radi naplate troskova postupka

Izvrsni poverilac moze u predlogu za izvrsenje radi ispraznjenja i predaje nepokretnosti zatraziti da se zajedno sa tim izvrsenjem odredi i izvrsenje nad duznikovim pokretnim stvarima koje treba ukloniti iz nepokretnosti i radi naplate troskova izvrsnog postupka. Izvrsenje se odreuje i sprovodi po pravilima o izvrsenja na pokretnim stvarima izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja. 146. IZVRSENJE OBAVEZA NA CINJENJE, NECINJENJE ILI TRPLJENJE - Mesna nadleznost Ako je izvrsni duznik po izvrsnoj ispravi duzan da ucini odreenu radnju ili da se uzdrzi od odreene radnje ili da trpi odreenu radnju, za odlucivanje o predlogu za izvrsenje i za sprovoenje izvrsenja, mesno je nadlezan sud na cijem podrucju izvrsni duznik treba da izvrsi obavezu po izvrsnoj ispravi. - Izvrsenje radi preduzimanja radnje Kod obaveza na cinjenje imamo dve situacije: radnja moze biti zamenjiva i nezamenjiva. 1. Zamenjiva ona radnja koju moze izvrsiti izvrsni duznik, ali i neko drugo lice. Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlasuje izvrsnog poverioca da na trosak izvrsnog duznika, poveri drugom licu da obavi tu radnju ili da je obavi on sam.Ve u predlgu za izvrsenje poverilac moze predloziti da sud nalozi duzniku da unapred polozi iznos koji pokriva ocekivane troskove, koji e nastati obavljanjem radnje od drugog lica ili samog izvrsnog poverioca. Ovo recenje je izvrsno i pre pravosnaznosti. Po izvrsenoj radnji, sud e, na predlog izvrsnog poverioca ili izvrsnog duznika doneti konacno resenje o visini troskova preduzete radnje. 324

Ovo resenje se moze izvrsiti tek po nastupanju pravosnaznosti. Ako se pokaze da je od izvrsnog duznika pribavljeno vise sredstava, nego sto iznose troskovi preduzete radnje, sud e, na predlog izvrsnog duznika, ako raspolaze tim sredstvima, vratiti razliku izvrsnom duzniku, odnosno nalozie izvrsnom poveriocu da, u odreenom roku, vrati tu razliku, ako on raspolaze tim sredstvima. 2. Kada je duznik obavezan da izvrsi nezamenjivu radnju, tj. radnju koju samo on moze preduzeti, sud e resenjem o izvrsenju odrediti duzniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izrei novcanu kaznu, za slucaj da ne izvrsi obavezu. Iznos moze biti u rasponu od 3.000 do 150.000 dinara za fizicka i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica. Po isteku roka, ako izvrsni duznik nije ispunio obavezu, sud e po sluzbenoj duznosti sprovesti resenje o izrecenoj novcanoj kazni. Istovremeno, sud e odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izrei novu kaznu u veem iznosu, za slucaj da ni u tom roku ne ispuni obavezu.

Sud e izvrsnom duzniku izricati novcane kazne i pretiti novima, odreujui daljnje rokove za ispunjenje obaveze, sve dok ukupni zbir izrecenih novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izrecene kazne, a onda se postupak ponavlja dok izvrsni duznik ne izvrsi svoju obavezu. Ukoliko je izvrsni duznik svoju obavezu ispunio u ostavljenom mu roku, duzan je da bez odlaganja o tome obavesti sud i prilozi nesumljive dokaze o tome. Nesumljivim dokazom se smatra overena pismena izjava izvrsnog poverioca o tome da je radnja obavljena, zapisnik sudskog izvrsitelja o obavljanju radnje, nalaz i misljenje sudskog vestaka da je radnja obavljena. Ako radnja koju moze obaviti samo izvrsni duznik ne zavisi iskljucivo od njegove volje (npr. stvaranje odreenih umetnickih dela i sl.) izvrsni poverilac nema pravo da trazi ovakvo izvrsenje, ve samo naknadu stete. Izvrsenje radi postizanja necinjenja i trpljenja

Kada je izvrsnom duzniku nalozeno necinjenje ili trpljenje, tada se ne odreuje paricioni rok. Da bi u tom vremenu duznik prestao sa nedozvoljenim postupcima, odmah mu se zabranjuje da se i dalje ponasa suprotno obavezi na necinjenje ili trpljenje. Postupanje izvrsnog duznika suprotno obavezi iz izvrsne isprave, ovlasuje izvrsnog poverioca da predlozi izvrsenje. Sud e tada izvrsnom duzniku izrei novcanu kaznu resenjem o izvrsenju i upozoriti ga da e uslediti dalje kaznjavanje ako nastavi sa svojim nedozvoljenim ponasanjem (visina novcanih kazni i postupak je kao i za neizvrsenje nezamenjive radnje). Pravo izvrsnog poverioca zastareva u roku od 10 godina (ZOO).

Na predlog izvrsnog poverioca ukoliko ovaj ucini verovatnim da bi pretrpio stetu ako se izvrsni duznik i dalje bude ponasao protivno svojoj obavezi, sud e, resenjem, naloziti izvrsnom duzniku da polozi jemstvo za stetu. Vreme trajanja jemstva odreuje sud prema okolnostima i prirodi svakog pojedinacnog slucaja. Resenje o polaganju jemstva izvrsava se na predlog izvrsnog poverioca.

325

Ukoliko duznikovo ponasanje protivno obavezi iz izvrsne isprave, dovede do promena sa poveriocevim pravom, sud e tada, po predlogu izvrsnog poverioca ovlastiti ga da sam, a po potrebi i uz pomo sudskog izvrsitelja, uspostavi preasnje stanje na rizik i trosak izvrsnog duznika. Sud e, takoe na predlog izvrsnog poverioca naloziti izvrsnom duzniku da unapred isplati odreeni iznos, na ime troskova koji se ocekuju da e nastati usled ovog izvrsenja. Ako je sudska odluka, kojom je utvreno smetanje drzavine sprovedena ili je izvrsni duznik dobrovoljno ispunio obavezu, pa posle toga ponovo ucini akt smetanja drzavine, koji se u sustini ne razlikuje od ranijeg, sud e, na predlog izvrsnog poverioca i na osnovu iste izvrsne isprave doneti novo resenje o izvrsenju. Tim resenjem se odreuje vraanje stvari u posed izvrsnog poverioca ili se izricu kazne za neizvrsenje radnje koju moze izvrsiti samo izvrsni duznik. Takav predlog izvrsni poverilac moze staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje poseda (subjektivni rok), a najdocije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju (objektivni rok).

Ovim se ne dira u pravo izvrsnog poverioca da u parnici trazi naknadu stete, koja mu je nanesena time sto je izvrsni duznik postupio protivno svojoj obavezi utvrenoj u izvrsnoj ispravi. 147. IZVRSENJE ODLUKA IZ OBLASTI PORODICNOG PRAVA ­ PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA Mesna nadleznost

Sud mesno nadlezan za odlucivanje o predlogu za izvrsenje sudske odluke o predaji deteta je onaj sud, koji je opste mesno nadlezan za stranku koja zahteva izvrsenje, kao i sud na cijem podrucju se dete nalazi. Za sprovoenje izvrsenja mesno je nadlezan sud na cijem podrucju se dete nalazi (zatekne) u vreme izvrsenja. Nacin sprovoenja izvrsenja

Predlog za izvrsenje moze podneti roditelj ili drugo lice kome je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje, kao i organ starateljstva. Prilikom sprovoenja izvrsenja sud posebno vodi racuna o potrebi da se u najveoj meri zastiti interes deteta. Sudska odluka o predaji deteta je ona odluka kojom se nareuje predaja deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitanje. Sud e, pod pretnjom izricanja novcane kazne, izvrsnom duzniku ostaviti rok od 3 dana da preda dete.

Novcana kazna se izrice i njeno izvrsenje se sprovodi prema pravilima o izvrsenju radnje koju moze izvrsiti samo izvrsni duznik(Od 3.000 do 150.000 dinara za fizicka i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica. Izrice se sve dok ukupni zbir izrecenih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izrecene kazne, pa sve iz pocetka).

326

Ukoliko se izvrsenje nije moglo sprovesti izricanjem i izvrsenjem odluke o novcanoj kazni, izvrsenje e se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta roditelju, odnosno drugom licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. Ovo oduzimanje i predaju deteta moze obaviti samo sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, skole, porodicnog savetovalista ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodicnim odnosima. Sud e, na predlog stranke kojoj je dete povereno, nastaviti izvrsenje po istom resenju o izvrsenju, ako se dete u roku od 60 dana od dana predaje deteta ponovo zatekne kod lica od koga je dete oduzeto. Izuzetno, u slucaju kad se utvrdi da je ugrozen zivot, zdravlje ili psihofizicki razvoj deteta, sud e, bez prethodnog ostavljanja roka za predaju izricanjem i izvrsenjem novcane kazne sprovesti izvrsenje, tako sto e oduzeti dete i predati ga roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje (obavezna saradnja sa psihologom). 148. IZVRSENJE RADI VRAANJA ZAPOSLENOG NA RAD - Mesna nadleznost Sud mesno nadlezan za odlucivanje o predlogu za izvrsenje na osnovu izvrsne isprave po kojoj je poslodavac duzan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto je onaj sud na cijem se podrucju nalazi sediste poslodavca. - Odreivanje i sprovoenje izvrsenja Ovaj predlog izvrsenja poverilac moze podneti u roku od 30 dana od dana kada je stekao pravo da predlog podnese. Izvrsenje na osnovu izvrsne isprave, po kojoj je poslodavac duzan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto, sprovodi se izricanjem novcane kazne poslodavcu i odgovornom licu. Novcana kazna se izrice u iznosu od 3.000 do 150.000 dinara za fizicka i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica; kazna se izrice sve dok ukupni zbir izrecenih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izrecene kazne, a onda se postupak ponavlja sve dok duznik ne izvrsi svoju obavezu. Ukoliko izvrsni duznik kaznu ne plati dobrovoljno, naplauje je sud po sluzbenoj duznosti, a troskove prinudne naplate snosi izvrsni duznik.

- Naknada izgubljene zarade u slucaju vraanja zaposlenog na rad Zaposleni (izvrsni poverilac) koji je podneo predlog da bude vraen na rad, moze predloziti da sud donese resenje kojim e odrediti da mu izvrsni duznik (poslodavac) isplati na ime zarade mesecne iznose, dospele od pravosnaznosti presude do ponovnog vraanja na rad i odrediti izvrsenje radi naplate utvrenih iznosa. Predlog za naknadu moze se spojiti sa predlogom za izvrsenje ili moze biti podnesen naknadno do okoncanja izvrsnog postupka. Resenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo resenja o izvrsenju. Izvrsni duznik (poslodavac) moze predloziti sudu da ovo resenje stavi van snage, ako su se po donosenju resenja izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneseno. Naknada mesecne zarade odreuje se u iznosu, koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu. 327

Zaposleni moze ovo svoje pravo ostvariti i u posebnom parnicnom postupku pred sudom, bilo u celini, bilo u delu za koji smatra da mu pripada preko iznosa dosuenog resenjem izvrsnog suda o odreivanju naknade. 149. IZVRSENJE ODLUKE O DEOBI STVARI, UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE I IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE 1. (Izvrsenje odluke o deobi stvari) Mesna nadleznost Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje i za sprovoenje resenja o deobi mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi suvlasnicka stvar. - Deoba Izvrsenje radi deobe stvari odnosi se na deobu zajednicke pokretne ili nepokretne stvari. Mogue su dve situacije: fizicka deoba i deoba prodajom stvari, odnosno deoba novcanog iznosa dobijenog prodajom stvari (civilna deoba). Fizicku deobu suvlasicke stari sud e odrediti ako je takva deoba predviena izvrsnom ispravom. Sud e pozvati ucesnike da prisustvuju sprovoenju deobe. Ako se pokaze potrebnim sud e odrediti i vestacenje. Ako na osnovu izvrsne isprave suvlasnicku stvar treba prodati radi njene deobe, sud e odrediti i sprovesti prodaju po pravilima za izvrsenje na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari, ako se stranke drugacije ne sporazumeju. Meutim, i kada je u izvrsnoj ispravi nalozena fizicka deoba, a sud u izvrsnom postupku ustanovi da se fizicka deoba ne moze sprovesti, odredie deobu prodajom i podelom postignute cene. Ako u izvrsnoj ispravi nije odreen nacin deobe, a stranke se o tome ne sporazumeju, sud e odrediti na koji nacin e se sprovesti deoba. - Troskovi postupka Troskove sprovoenja izvrsenja snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u suvlasnickoj stvari,a suvlasnik koji je prouzrokovao posebne troskove duzan je da ih nadoknadi onim suvlasnicima koji su te troskove imali. 2.(upisivanje u javne knjige) Mesna nadleznost Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu mesno je nadlezan sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvrsiti upis, odnosno drugi sud odreen zakonom na cijem se podrucju nalazi sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovoenje izvrsenja, kojim je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu, nadlezan je sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Nacin sprovoenja izvrsenja 328

Po predlogu poverioca i na osnovu izvrsne isprave kojom je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu, sud odreuje da se u javnoj knjizi sprovede odgovarajui upis. Izvrsenje se sprovodi po sluzbenoj duznosti, tako sto se nalaze sudu ili drugom organu koji vodi javnu knjigu da sprovede resenje o izvrsenju. Ako izvrsni duznik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, upis prava svojine izvrsnog poverioca na toj nepokretnosti moze se izvrsiti, ako izvrsni poverilac, uz predlog za izvrsenje, podnese dokaz da je pravni prethodnik izvrsnog duznika lice koje je upisano kao vlasnik. Kad je po izvrsnoj ispravi izvrsni poverilac ovlasen da prema izvrsnom duzniku trazi upis zaloznog ili nekog drugog prava na nepokretnosti (osim prava svojine), a izvrsni duznik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, izvrsni poverilac moze u predlogu za izvrsenje traziti da se pravo svojine upise na izvrsnog duznika, a zatim da se izvrsi upis prava izvrsnog poverioca, ako podnese dokaz da je izvrsni duznik stekao pravo svojine na toj nepokretnosti. Isto vazi i za upis prava u druge javne knjige, ako posebnim zakonom nije drugacije odreeno. 3. (Izdejstvovanje izjave volje) Bezuslovno potrazivanje Ako je izvrsni duznik odlukom, koja ima svojstvo izvrsne isprave, obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadrzine kao u izvrsnoj ispravi, dao momentom pravosnaznosti te odluke. A ako je izvrsna isprava poravnanje, onda treba uzeti da je izjavu sadrzine kao u poravnanju, data danom kada nastupi dospelost obaveze po poravnanju. Uslovno potrazivanje U situaciji kada davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke protivobaveze izvrsnog poverioca, smatrae se da je izvrsni duznik dao izjavu volje, tek kada izvrsni poverilac ispuni svoju obavezu, ili kada bude ispunjen koji drugi uslov, koji se dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom.

150.POSEBNA PRAVILA IZVRSENJA U TRGOVINSKIM I SA TRGOVINSKIM POVEZANIM STVARIMA Osnovna pravila. 329

Potreba za specificnim ureenjem izvrsenja u trgovinskim stvarima traze formulisanje posebnih pravila, koja u nekim situacijama osetnije odstupaju od opstih pravila. No, opsta pravila i ovde vaze ukoliko specijalnim pravilima nisu izmenjena ili dopunjena. Svojstvo izvrsnog duznika

Ova posebna pravila primenjuju se u trgovinskim stvarima, kada je izvrsni duznik pravno lice ili preduzetnik ili fizicko lice, koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u skladu sa propisima o platnom prometu. Ova pravila primenjuju se na izvrsenje odluka trgovinskih sudova i kada se ne radi o gore navedenim licima, ako izvrsni poverilac predlaze izvrsenje na akcijama ili udelima, ili ako predlaze skraeni izvrsni postupak na osnovu verodostojnih isprava. U predlogu za izvrsenje, pored obavezne sadrzine(naznaceni: izvrsni poverilac i izvrsni duznik, izvrsna ili verodostojna isprava, obaveze izvrsnog duznika, sredstva i predmeti izvrsenja, drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrsenja, prilozena: izvrsna ili verodostojna isprava) moraju biti naznaceni i: 1. maticni broj izvrsnog duznika; 2. poreski broj izvrsnog duznika; 3. imena banaka i brojevi racuna izvrsnog duznika kod poslovnih banaka; 4. ime banke i broj racuna izvrsnog poverioca. Naravno, do ovih podataka izvrsni poverilac mora nekako doi, a najjednostavnije je da ih trazi od izvrsnog duznika. Ako mu ih ovaj ne dostavi bez odlaganja, izvrsni poverilac predlog moze predati i bez njih, uz dokaz o trazenju podataka, a sud e zatraziti od organizacije za prinudnu naplatu da mu dostavi ove podatke. Zahtev organizaciji za prinudnu naplatu za dostavljanje podataka, moze da dostavi i neposredno izvrsni poverilac, ako prilozi dokaz da je pokrenuo postupak prinudnog izvrsenja. Organizacija za prinudnu naplatu je duzna da bez odlaganja dostavi trazene podatke. Dostavljanje pravnim licima se vrsi na adresu sedista pravnog lica upisanog u registar pravnih lica. Ako je ovakvo dostavljanje neuspesno, izvrsie se na adresu lica ovlasenog za zastupanje koje je upisano u registru. Ako bi dostavljanje i u ovom slucaju ostalo neuspesno, dostavljanje pravnom licu se vrsi isticanjem na oglasnu tablu suda i smatrae se da je dostava izvrsena protekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnu tablu suda. Zajednicke odredbe o izvrsenju na akcijama i udelima u AD i DOO. Mesna nadleznost. Za dozvolu izvrsenja i sprovoenje izvrsenja na akcijama akcionarskog drustva i udelima u drustvu sa ogranicenom odgovornosu, nadlezan je trgovinski sud na cijem se podrucju vodi javni registar drustava u kome je upisano drustvo na cijim se akcijama, odnosno udelima izvrsenje predlaze. Izvrsne radnje. Izvrsenje na akcijama i udelima u drustvu sa ogranicenom odgovornosu sprovodi se plenidbom, procenom, prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca.

-

1.Izvrsenje na akcijama

330

Resenje o izvrsenju na akcijama dostavlja se izvrsnom poveriocu, izvrsnom duzniku i Centralnom registra hartija od vrednosti. Dostavljanjem resenja o izvrsenju na akcijama Centralnom registru vrsi se plenidba akcija koje su predmet izvrsenja. Momentom plenidbe, izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim akcijama, a izvrsni duznik ne moze njima raspolagati. Po prijemu resenja o izvrsenju ili na zahtev izvrsnog poverioca, Centralni registar hartija od vrednosti e bez odlaganja, upisati u registar zalozno pravo na akcijama. Momentom upisa trea lica nisu savesna u odnosu na postojanje zaloznog prava izvrsnog poverioca. - Vrednost akcije utvruje sud. Ako se akcija kotira na berzi, njena vrednost se utvruje kao prosecna cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana, na osnovu berzanskog izvestaja. Ako se vrednost ne moze utvrditi na ovaj nacin, na predlog jedne od stranaka, sud e odrediti vestacenje. - Ako su akcije predmet berzanske trgovine, unovcie se na berzi. No, akcije se mogu prodati i na drugi nacin predvien zakonom, kojim se ureuje promet akcija. Na procenu i prodaju akcija, kao i namirenje izvrsnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom poketnih stvari. (Procenu vrsi sudski izvrsitelj na osnovu trzisne cene takve stvari u mestu popisa, ali se o ceni mogu sporazumeti i stranke, kao i uz pomo vestaka. Po pravnosnaznosti resenja o izvrsenju, pristupa se prodaji stari bilo putem usmenog javnog nadmetanja, bilo neposrednom pogodbom, o cemu odlucuje sud zakljuckom. Po isplati cene kupac preuzima stvari, a sud donosi resenje o namirenju. Izvrsni poverilac se namiruje iz iznosa dobijenog prodajom stvari). 2.Izvrsenje na udelima u D.O.O. Resenje o izvrsenju na udelu u DOO-u dostavlja se izvrsnom poveriocu, izvrsnom duzniku i sudu, odnosno organizaciji koja vodi registar drustava sa ogranicenom odgovornosu. Dostavljanjem ovog resenja sudu, odnosno organizaciji koja vodi registar drustava sa ogranicenom odgovornosu, vrsi se plenidba udela koji je predmet izvrsenja. Plenidbom izvrsni poverilac stice zalozno pravo na udelu. Po prijemu resenja o plenidbi, DOO je duzno da istog dana izvrsi upis zaloznog prava u knjigu clanova drustva. Isto tako, po prijemu resenje o plenidbi, sud, odnosno organizacija koja vodi javni registar drustava sa ogranicenom odgovornosu, koja e, bez odlaganja, ubeleziti zalozno pravo na udelu. Konstituisanjem zaloznog prava izvrsnog poverioca, izvrsni duznik ne moze raspolagati tim udelom.

Za procenu i prodaju udela, kao i namirenje izvrsnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila koja vaze za procenu i prodaju akcija. Prilikom prodaje udela u D.O.O.-u, preostali clanovi drusta imaju pravo prece kupovine, koje se ostvaruje po pravilima o ostvarivanju prava prece kupovine kod izvrsenja na nepokretnostima. (Titular prava prece kupovine moze ostvariti svoje pravo ukoliko odmah po dovrsetku nadmetanja izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima koji su dati u najpovoljnijoj ponudi). Kada je stvar prodata neposrednom pogodbom, sud e izvestiti nosioca prava prece kupovine o uslovima prodaje i pozvati ga da se izjasni hoe li to pravo koristiti. 151. SKRAENI IZVRSNI POSTUPAK 331

Skraeni izvrsni postupak se moze sprovesti ako su izvrsni poverilac i izvrsni duznik pravna lica, preduzetnici, fizicka lica koja obavljaju delatost radi sticanja dobiti i imaju otvoren racun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizicka lica u svojstvu duznika iz ugovora o komercijalnom kreditu. Na ovaj nacin, uvoenjem skraenog izvrsnog postupka, se htela jos vise poveati brzina, efikasnost i ekonomicnost izvrsnog postupka u komercijalnim poslovima i time poveala pravna sigurnost ucesnika u privrednim delatnostima. Skraeni izvrsni postupak se moze sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se, na nesumnjiv nacin, dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriocevog potrazivanja, a narocito: 1. Menica i cek sa protestom i povratnim racunom ako je to potrebno za zasnianje potrazivanja; 2. Obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3. dospela bezuslovna bankarska garancija; 4. dospeli bezuslovni akreditiv; 5. overena izjava izvrsnog duznika kojom ovlasuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava; 6. javna isprava koja konstituise izvrsnu novcanu obavezu; 7. svaki ugovor u privredi sacinjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlasenih lica overeni od strane nadleznog suda, odnosno drugog organa ovlasenog zakonom . Skraeni izvrsni postupak se ne moze sprovesti na osnovu strane isprave. Da bi se proveo skraeni postupak izvrsenja, izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje izricito naznaci da zeli da se na osnovu verodostojnih isprava, koje podnosi, sprovede skraeni izvrsni postupak. Ukoliko, pak, ne bi naznacio da se radi o izvrsenju na sredstvima plaanja, odnosno da se radi o skraenom postupku izvrsenja, izvrsenje se nee sprovesti po odredbama predvienim za skraeni izvrsni postupak, ve po odredbama predvienim za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. U predlogu za sprovodjenje skraenog izvrsnog postupka se moraju navesti: izvrsni poverilac i izvrsni duznik, verodostojna isprava, obaveze izvrsnog duznika, sredstva i predmeti izvrsenja, kao i drugi potrebni podaci. Izvrsni poverilac, uz predlog za izvrsenje, je duzan da prilozi verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za skraeni izvrsni postupak, sud e doneti resenje o izvrsenju. U resenju o izvrsenju moraju biti navedeni: izvrsni poverilac i izvrsni duznik, verodostojna isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstva i predmeti izvrsenja, i drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrsenja.

332

Resenjem o izvrsenju sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana (u menicnim i cekovnim sporovima u roku od 3 dana), po dostavi resenja, namiri potrazivanje zajedno sa odmerenim troskovima i odreuje izvrsenje, radi ostvarivanja tih potrazivanja. Na ovakvo resenje izvrsni duznik ima pravo prigovora u roku od tri dana od dana prijema resenja o izvrsenju po skraenom postupku. Resenje, kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvrsenja po skraenom postupku mora biti obrazlozeno i na njega izvrsni poverilac ima pravo zalbe. Redovni pravni lekovi u izvrsnom postupku su zalbe i prigovor. Za razliku od zalbe koja je osnovni pravni lek u izvrsnom postupku, prigovor se moze izjaviti samo u dva slucaja odreena zakonom: 1. Protiv resenja o izvrsenju, donetog na osnovu verodostojne isprave i, 2. Protiv resenja o izvrsenju, donetog u skraenom izvrsnom postupku. Prigovor na resenje o izvrsenju, doneto u skraenom postupku, predstavlja pravno sredstvo duznika. To je remonstrativan pravni lek, jer o njemu odlucuje isti sud koji je i doneo resenje, ali sada u veu sastavljenom od troje sudija. Ima suspenzivno dejstvo, jer odlaze izvrsenje resenja o izvrsenju. Moze se izjaviti u roku od 3 dana od prijema resenja o izvrsenju po skraenom postupku. Prigovor se moze izjaviti iz sledeih razloga: 1. ako je u verodostojnu ispravu na osnovu koje se moze sprovesti skraeni izvrsni postupak unet neistinit sadrzaj, 2. ako je isprava potpisana od neovlasenog lica, 3. ako je obaveza iz isprave izvrsena, 4. ako obaveza iz isprave nije dospela, 5. ako istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena. Izvrsni duznik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze i to: 1. pravnaznu sudsku odluku kojom je utvrena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako se tvrdi da je isprava neistinita, 2. izvod iz registra o licu ovlasenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlasenog lica, 3. nalog za plaanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koje je izvrsen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena. U slucaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizlazi iz same isprave. U slucaju prigovora neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud e ostaviti rok od 3 dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Ako poverilac dokaze ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud e doneti resenje o izvrsenju protiv izvrsnog duznika. O prigovoru odlucuje vee sastavljeno od troje sudija, koje je donelo resenje o izvrsenju po skraenom postupku. Ako sud nae da je prigovor osnovan, ukinue resenje o izvrsenju po skraenom postupku u delu kojem je odreeno izvrsenje i predmet dostaviti parnicnom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvrsenja na osnovu verodostojne isprave. Resenje o prigovoru sud je duzan da donese u roku od osam dana od prijema prigovora sudu. 333

Protiv resenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvrsni duznik ima pravo zalbe u roku od 3 dana. Zalba ne zadrzava izvrsenje. Odluku po zalbi donosi drugostepeni sud u roku od 8 dana od prijema predmeta i resenje vea moze ukinuti ili ga potvrditi. Ako ukine resenje kojim je odbacen prigovor, predmet se vraa veu prvostepenog suda na ponovno odlucivanje povodom prigovora. Ako ukine resenje kojim je prigovor odbijen, stavie van snage resenje o izvrsenju, doneto u skraenom izvrsnom postupku, u delu kojim je odreeno izvrsenje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 152. ZALOZNO PRAVO NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA Obezbedjenje (Uopste) Pokretanju izvrsnog postupka se pristupa, kada duznik nije spreman da dobrovoljno ispuni svoju obavezu.To je ve jedna od indicija (uz druge), koja ukazuje da je mogue ocekivati od duznika da, na izvestan nacin, spreci ili osujeti sprovodjenje izvrsenja, odnosno realizaciju poveriocevog potrazivanja.To se moze manifestovati jos i pre nego sto su se ostvarile pretpostavke za pokretanje izvrsnog postupka. Da bi se u takvim situacijama obezbedilo ostvarivanje poveriocevih prava, utvrdjena su posebna pravila kojim se preventivno deluje. Ona spadaju u postupak obezbedjenja, kao sastavni deo izvrsnog postupka. Propisana su sledea sredstva, koja se mogu odrediti radi obezbedjenja namirenja poveriocevog potrazivanja: 1. 2. 3. 4. Zalozno pravo na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave, Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, Prethodne mere i, Privremene mere.

Obezbedjenje nije dozvoljeno na stvarima i pravima, koja ne mogu biti predmet izvrsenja: Stvari van prometa(stvari na kojima moze postojati gradjansko pravo svojine, ali nije prenosivonpr.manastiri, groblja i sl.); Stvari koje nisu predmet gradjanskog prava (trgovi, putevi, parkovi); Prirodna bogatstva (rudna blaga, vodotokovi i vode, mineralne sirovine, ali mogu biti ugalj, kamen, ruda, kao i sredstva i postrojenja pravnog lica; Naoruzanje, objekti i oprema namenjena odbrani drzave, drzavnoj i javnoj bezbednosti. U postupku raspravljanja i odlucivanja o predlogu za obezbedjenje shodno se primenjuju odredbe Zakona o parnicnom postupku, osim kad je Zakonom o izvrsnom postupku drukcije odredjeno. U postupku obezbedjenja, sud moze doneti resenje o obezbedjenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego sto je protivnoj stranci omoguio da se o predlogu izjasni: Ako bi predlagac obezbedjenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu; Radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog osteenja stvari ili gubitka, odnosno teskog ugozavanja prava; Radi sprecavanja nasilja. 334

1. Zalozno pravo na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave Sud nadlezan da resava o predlogu za obezbedjenje zasnivanjem zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave i za sprovodjenje obezbedjenja je sud, na cijem podrucju se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati zalozno pravo. Obezbedjenje upisom zaloznog prava na nepokretnoj stvari moze se odrediti samo radi namirenja novcanih potrazivanja. Poverilac, koji ima (novcano) potrazivanje prema duzniku i koje je utvrdjeno izvrsnom ispravom, ovlasen je da zahteva obezbedjenje takvog potrazivanja upisom zaloznog prava na nepokretnoj stvari duznika.Sud resenjem usvaja predlog poverioca i odredjuje obezbedjenje upisom zaloznog prava u javnim knjigama, s tim da se pri upisu zaloznog prava naznaci da je to potrazivanje izvrsivo. Ako je poverilac za to potrazivanje ve titular zaloznog prava na istoj nepokretnosti, onda e se na osnovu predloga poverioca, samo upisati izvrsivost potrazivanja, koje je ve ranije obezbedjeno upisom njegovog zaloznog prava (obicno sporazumom utvrdjene hipoteke). Upis zaloznog prava i izvrsivost potrazivanja imaju dejstvo da se izvrsenje na toj nepokretnosti moze sprovesti prema svakom licu, koje tu stvar docnije stekne, ali samo radi namirenja obezbedjenog novcanog potrazivanja. Zalozno pravo, uspostavljeno kao sredstvo obezbedjenja, je u stvari hipoteka odredjena sudskom odlukom. 2.ZALOZNO PRAVO NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA. Pored uspostavljanja zaloznog prava za obezbeenje novcanog potrazivanja na nepokretnoj stvari, odreenog po trazenju poverioca neposredno resenjem suda (sudsko, prinudno zalozno pravo), postoji i sporazumno (ugovorno) zalozno pavo kao sredstvo obezbeenja novcanog potrazivanja poverioca. Ovo obezbeenje se moze odrediti uspostavljanjem zaloznog prava i na nepokretnim i na pokretnim starima. Iako se u momentu pokretanja postupka obezbeenja ne trazi perfektna izvrsna isprava o potrazivanju poverioca, njeno postojanje je ipak osnov odreivanja i ovog obezbeenja. Samo sto se ovde izvrsna isprava - poravnanje stvara u toku postupka obezbeenja, pre nego sto se odredi obezbeenje zaloznim pravom. Mesna nadleznost Za odlucivanje o predlogu za obezbeenje novcanog potrazivanja zasnivanjem ugovornog zaloznog prava na nepokretnosti, mesno je nadlezan onaj sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvrsiti upis, odnosno sud na cijem je podrucju organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvrsiti upis. Za sprovoenje ovog obezbeenja nadlezan je sud, odnosno organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Sud mesno nadlezan za odlucivanje o odreivanju zaloznog prava na pokretnim stvarima i sprovoenje je sud po mestu nalazenja pokretnih stvari. Predlog za obezbedjenje uspostavljanjem zaloznog prava je u ovoj situaciji zajednicki akt poverioca i duznika. Predlog treba da sadrzi elemente, koji se traze da bi se moglo sastaviti poravnanje, kao i priloge kojim se dokazuju potrebni podaci.Ne treba insistirati na potpunosti i detaljima u predlogu, jer se u ovoj situaciji odredjuje rociste i na njemu se definitivno utvrdjuju elementi koje e poravnanje i ugovor o zalozi sadrzati.

335

Postupak odreivnja obezbeenja Poverilac i duznik mogu saglasno traziti od suda da odredi i sprovede upis zaloznog prava na nepokretnosti duznika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari duznika, radi obezbeenja novcanog potrazivanja poverioca zasnivanjem zaloznog prava na nepokretnoj, odnosno pokretnoj stvari duznika. Sud, po sluzbenoj duznosti, odreuje rociste i u prisustvu stranaka sastavlja zapisnik o poravnanju. Sud, pri tome, u zapisniku (poravnanju) treba da utvrdi postojanje potrazivanja poverioca prema duzniku, njegovu visinu i dospelost po prodaji stvari iz saglasnih izjava stranaka (u zakonskom tekstu se kaze da se ,,utvrdjuje sporazum"), kao i saglasnost stranaka da se uspostavljanjem zaloznog prava obezbedi novcano potrazivanje. Ukoliko nastane spor po nekom od tim pitanja, odnosno izostane saglasnost stranaka, sud bi trebalo da obustavi postupak i ne pokusavajui da na drugi nacin utvrdi postojanje potrazivanja i njegove elemente (dispozicija poravnanja je kondemnatorne prirode). Zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i predstavlja izvrsnu ispravu. Sastavni deo sudskog zapisnika o poravnanju ovde mora da bude i sporazum o uspostavljanju zaloznog prava poverioca na stvarima duznika. To je osnov da bi sud odredio upis zaloznog prava na nepokretnosti ili popis pokretnih stvari i sprovodjenjem toga bilo ostvareno zalozno pravo. Kao sto se vidi, potpisani sudski zapisnik ima dva dela: 1. deo kojim se utvruje postojanje potrazivanja i 2. deo koji predstavlja ugovor o zalozi zakljucen u propisanoj strogoj formi pred sudom. Poravnanje i ugovor o zalozi su punovazni potpisom sudskog zapisnika o sporazumu stranaka. Na osnovu postignutog sporazuma, sud e resenjem odrediti upis i preuzeti sve sto je potrebno radi sprovoenja upisa zaloznog prava na nepokretnosti duznika, odnosno odrediti i sprovesti popis pokretnih stvari duznika. Ovo resenje ima znacaj resenja o obezbeenju. Prodaja nepokretne, odnosno pokretne stvari izvrsnog duznika. Sud ovde odreuje namirenje poveriocevog potrazivanja, tek po predlogu poverioca, i to tako sto e resenjem, kada utvrdi da je sporazum stranaka izvrsan, odrediti i sprovesti izvrsenje na nepokretnoj, odnosno pokretnoj stvari duznika, a radi namirenja obezbeenja novcanog potrazivanja poverioca. Predlog za izvrsenje poverilac podnosi po opstim pravilima ZIP-a za izvrsenje na nepokretnim, odnosno pokretnim stvarima, odnosno predlog se i sprovodi po opstim pravilima. Namirenje poverioca, steceno upisom resenja o izvrsenju na nepokretnosti ima pravno dejstvo od dana upisa zaloznog prava na nepokretnosti u postupku obezbeenja. Ovde doneto resenje o odreivanju izvrsenja ima znacaj resenja o izvrsenju na nepokretnosti, tu se ne primenjuju pravila o izuzimanju od izvrsenja. Iz istog razloga ne primenjuju se ni pravila o izuzimanju od izvrsenja odreenih pokretnih stvari. P.S.( Napred je ve navedeno koje stvari ne mogu biti predmet izvrsenja).

336

153. PRETHODNE MERE Mesna nadleznost Sud nadlezan da odredi i sprovede obezbeenje prethodnom merom je sud koji bi bio nadlezan za voenje izvrsenja na predmetu na kom je obezbeenje predlozeno. Odreivanje i sprovoenje obezbeenja prethodnim merama Prethodne mere, kao i zalozno pravo na nepokretnosti, se odreuju radi obezbeenja novcanog potrazivanja poverioca. Da bi se mogle odrediti prethodne mere kao obezbedjenje potrazivanja, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1. da postoji domaa odluka koja glasi na novcano potrazivanje, a nije postala pavnosnazna ili nije postala izvrsna i 2. da poverilac dokaze da je verovatna opasnost da bi se bez tog obezbeenja osujetilo ili znatno otezalo ostvarivanje potrazivanja. Sa ( domaom) odlukom izjednaceni su platni nalog koji je izdat na osnovu menice ili ceka i poravnanje zakljuceno pred sudom ili upravnim organom, po kome potrazivanje jos nije dospelo. Pod odreenim okolnostima postoji zakonska pretpostavka da je verovatna opasnost, da e se osujetiti ili znatno otezati naplata potrazivanja. To su situacije kada je predlog za obezbeenje zasnovan na jednoj od sledeih odluka: 1. na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili ceka protiv koga je blagovremeno podnesen prigovor; 2. na presudi donesenoj u krivicnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev poverioca, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivicnog postupka; 3. na odluci po kojoj bi izvrsenje trebalo sprovesti u inostranstvu; 4. na presudi na osnovu priznanja protiv koje je ulozena zalba; 5. na poravnanju zakljucenom pred sudom ili organom u upravnom postupku, koje se pobija. Kada je izvrsni poverilac predlozio odreivanje predhodne mere na bazi presude na osnovu priznanja ili na bazi poravnanja, izvrsni duznik je ovlasen da trazi da se odreivanje prethodne mere uslovi polaganjem jemstva od strane izvrsnog poverioca, za stetu koju bi tim mogao pretrpeti. Ovo se opravdava time sto su ova dva pravna akta doneta na osnovu izjavljene volje duznika, pa nije toliko verovatno da bi izvrsni duznik te akte napadao bez nekog opravdavajueg osnova. Potrazivanja po osnovu zakonskog izdrzavanja, naknade stete za izgubljeno izdrzavanje usled smrti davaoca i naknade stete usled osteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti su i ovde privilegovana. Moze se predloziti sudu da odredi obezbeenje prethodnom merom i nedospelih obroka za vremenski period od jedne godine dana (za obroke koji e dospeti u tom periodu).Povodom ovih potrazivanja se pretpostavlja da postoji opasnost, ako se protiv izvrsnog duznika ve moralo voditi izvrsenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvrsenje bilo predlozeno. Postoje sledee prethodne mere: 1. Popis pokretnih stvari (mogu se prodati, ako su kvarljive) izvrsnog duznika. S tim izvrsni poverilac stice zalozno pravo na ovim stvarima, sledstveno pravilima o izvrsenju na pokretnim stvarima radi namirenja novcanih potrazivanja; 337

2. Zabrana duzniku izvrsnog duznika da isplati izvrsnom duzniku potrazivanje koje duguje ili da mu preda stvari, kao i zabrana izvrsni duznik naplati potrazivanje, odnosno da trazi stvari i da s njima raspolaze; 3. zabrana banci kod koje se vodi racun duznika da duzniku ili treem licu po nalogu izvrsnog duznika isplati sa njegovog racuna novcani iznos, za koji je odreena prethodna mera. Taj iznos se ne moze preneti sa racuna izvrsnog duznika, sve dok zabrana traje, izuzev radi namirenja potrazivanja koje je obezbeeno; 4. predbelezba zaloznog prava na nepokretnosti izvrsnog duznika ili na pravu upisanom na nepokretnosti. Sud u resenju kojim odredjuje obezbedjenje prethodnom merom moze, prema okolnostima, naloziti da se potrazivanje obezbedi sa dve ili vise prethodnih mera. U resenju treba da se tacno naznaci potrazivanje poverioca, koje se obezbedjuje (sa kamatom i troskovima), mera obezbedjenja koja se preduzima i vreme za koje se ona odredjuje. Prethodne mere se odreuju na vremenski period, potreban da bi se obezbedilo poveriocevo potrazivanje, ali ne duze od isteka 8 dana od dana nastupanja uslova za prinudnuo izvrsenje (kada odluka, odnosno druga isprava postane izvrsna). Desi li se da vreme trajanja prethodne mere protekne pre nego sto odluka na osnovu koje je ona odreena postane izvrsna, izvrsni poverilac moze predloziti sudu da se to vreme produzi. Ukidanje prethodne mere Odreene prethodne mere prestaju, bilo protekom roka njihovog trajanja, bilo sto je izvrsni duznik, u vremenu njihovog trajanja, ucinio takve radnje ili su nastupile takve okolnosti koje vise ne opravdavaju postojanje privremenih mera. Sud e, na predlog izvrsnog duznika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje, ukoliko uslovi za prinudno izvrsenje budu ispunjeni pre isteka vremena za koje je odreena prethodna mera, a izvrsni poverilac ne podnese predlog za izvrsenje u roku od 15 dana od dana nastupanja tih uslova. Sud e, na predlog izvrsnog duznika obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje: 1. Ako izvrsni duznik polozi sudu iznos potrazivanja koje se obezbeuje, sa kamatom i troskovima; 2. Ako izvrsni duznik ucini verovatnim da je potrazivanje, u vreme donosenja resenja o odreivanju prethodne mere, ve bilo naplaeno ili dovoljno obezbeeno; 3. ako je pravnosnazno utvreno da potrazivanje nije nastalo ili da je prestalo. Ukoliko u poslednja dva slucaja doe do ukidanja prethodnih mera, izvrsni poverilac je duzan da naknadi troskove, prouzrokovane odreivanjem i sprovoenjem prethodne mere, kao i da izvrsni duznik isplati naknadu pricinjene stete. Sud e obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera odreena, ne budu li ispunjeni uslovi za prinudno izvrsenje.

338

154. PRIVREMENE MERE Opsta pravila Zalozno pravo na stvari i prethodne mere su sredstva obezbedjenja , koja se mogu odrediti samo radi osiguranja naplate novcanog potrazivanja i pod taksativno odredjenim uslovima. Karakteristicno za ova sredstva je da je jedan od uslova za njihovo odredjivanje, da pre toga postoji odluka ili druga isprava, kojom je utvrdjeno potrazivanje poverioca. Izvan ovoga postoje brojne situacije, kada poveriocu treba pruziti odgovarajua sredstva da zastiti svoje pravo, bilo da je ono jos nije u fazi spora, bilo da se o tome vodi postupak, a nema uslova za odredjivanje zaloznog prava ili prethodnih mera. U ovim drugim situacijama, poveriocu se stavljaju na raspolaganje odredjena sredstva-privremene mere. Privremene mere se odreuju radi obezbeenja i novcanog i nenovcanog potrazivanja i komplementarne su sa zaloznim pravom na stvari i prethodnim merama. Privremene mere se mogu odrediti pre pokretanja i u toku, kao i po dokoncanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvrsenje ne bude sprovedeno. Meutim, ne mogu se predlagati, niti odrediti privremene mere, ako se obezbeenje potrazivanja moze postii drugim sredstvima obezbeenja i postii ista svrha. Izvrsni poverilac moze, u predlogu za odreivanje privremene mere ili naknadno, izjaviti da se, umesto privremene mere, zadovljava polaganjem jemstva odreenog iznosa, od strane izvrsnog duznika. Polaganje jemstva, umesto privremene mere, moze se odrediti i po predlogu izvrsnog duznika. Ako izvrsni duznik polozi jemstvo, sud e obustaviti postupak i ukinuti ve sprovedene radnje. Sud moze, na predlog izvrsnog poverioca odrediti privremenu meru i kad ovaj nije ucinio verovatnim postojanje potrazivanja i opasnost nenaplate potrazivanja, pod uslovom da prethodno, u ostavljenom roku, polozi jemstvo za stetu koja bi izvrsnom duzniku mogla biti nanesena odreivanjem i sprovoenjem privremene mere. Sud moze, po predlogu izvrsnog poverioca, a s obzirom na okolnosti slucaja, odrediti vise privremenih mera, ako je to potrebno. U resenju, kojim se odreuje privremena mera, odreuje s vreme njenog trajanja. Ako je privremena mera odreena pre podnosenja tuzbe, odredie se rok u kome poverilac mora podneti tuzbu, radi opravdanja mere. Sud e, na predlog izvrsnog poverioca, produziti vreme trajanja privremene mere, pod uslovom da predlog podnese pre isteka vremena za koje je privremena mera odreena i pod uslovom da se nisu promenile okolnosti, pod kojima je ta mera odreena. Ako je predlog za odreivanje privremene mere podnesen pre pokretanja sudskog ili upravnog postupka, nadlezan je sud, koji je nadlezan za odlucivanje o osnovanosti potrazivanja. Ako je predlog podnesen istovremeno, u toku ili po okoncanju (a pre sprovoenja resenja) sudskog ili upravnog postupka, nadlezan je taj sud. Postupa sudija pojedinac. Protiv resenja o odreivanju privremenih mera, kao i protiv resenja kojim se predlog za odreivanje privremenih mera odbacuje ili odbija, moze se podneti zalba, u roku od 3 dana od dana dostavljanja resenja. Zalba se dostavlja veu trojice sudija istog suda, koje o njoj odlucuje u roku od 8 dana od dana prijema zalbe i spisa. Prekoracenje ovog roka smatra se odugovlacenjem postupka od strane sudije. Nisu dopusteni revizija i predlog za ponavljanje postupka.

339

Ukidanje privremene mere Sud e, na predlog izvrsnog duznika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje: 1. ako izvrsni poverilac u odreenom roku nije podneo tuzbu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere; 2. ako je vreme za koje je odreena privremena mera isteklo; 3. ako su se okolnosti, zbog kojih je privremena mera odreena kasnije promenile, tako da ona vise nije potrebna. Izvrsni duznik ima prema izvrsnom poveriocu pravo na naknadu stete, koja mu je nanesena privremenom merom za koju se utvrdi da je bila neosnovana ili koju izvrsni poverilac nije opravdao. Privremene mere za obezbeenje novcanog potrazivanja Privremene mere za obezbedjenje novcanog potrazivanja mogu se odrediti, ako izvrsni poverilac ucini verovatnim postojanje potrazivanja i opasnost da e bez takve mere izvrsni duznik osujetiti ili znatno otezati naplatu potrazivanja, time sto e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nacin njima raspolagati. Izvrsni poverilac, meutim, ne mora dokazivati opasnost, ako ucini verovatnim da bi predlozenom merom izvrsni duznik mogao pretrpeti samo neznatnu stetu. Postoji pretpostavka opasnosti (ne mora se dokazivati) narocito u sledeim slucajevima: 1. ako bi se potrazivanje trebalo ostvariti u inostranstvu; 2. ako se zbog neispunjenja dospelih obroka izdrzavanja protiv izvrsnog duznika ve vodio izvrsni postupak; 3. ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika, kao i njegove obaveze utvrene pravosnaznom odlukom suda i drugog organa, vee od njegovih redovnih prihoda; 4. ako je protiv izvrsnog duznika bezuspesno pokusavano izvrsenje, koje nije uspelo zato sto je on odbio da pruzi podatke o tome, gde mu se nalazi imovina, kao i da je u toku ranije voenih izvrsnih postupaka davao netacne podatke o svojoj imovini. Mnozina situacija, u kojima se moze ukazati potreba da se odrede privremene mere, ne dozvoljava da se one unapred taksativno navedu, ve se u zakonu propisuju samo najvaznije vrste, uz mogunost odreivanja i drugih mera radi obezbeenja novcanog potrazivanja. Tako je propisano da se za obezbeenje novcanog potrazivanja moze odrediti svaka mera kojom se postize svrha obezbeenja, a narocito: 1. zabrana izvrsnom duzniku da aspolaze pokretnim stvarima, oduzimanje i poveravanje na cuvanje izvrsnom poveriocu, treem licu ili u sudskom depozitu; 2. zabrana izvrsnog duznika da otui ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnoj knjizi u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3. zabrana duzniku izvrsnog duznika da mu isplati potrazivanje ili mu preda stvari, kao i zabrana izvrsnom duzniku da naplati potrazivanje, da primi stvari i da sa njima raspolaze; 4. nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvrsni duznik ima racun, da izvrsnom duzniku ili treem licu, po nalogu izvrsnog duznika uskrati isplatu sa racuna izvrsnog duznika novcanog iznosa, za koji je odreena privremena mera; 5. oduzimanje od izvrsnog duznika gotovog novca ili hartija od vrednosti i polaganje u depozit. Zabrane i nalozi smatraju se izvrsnim, dostavljanjem resenja licu na koje se odnosi. Nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu, koja ga, bez odlaganja, dostavlja svim bankama i finansijskim organizacijama kod kojih izvrsni duznik ima racun i istovremeno zabranjuje drugim bankama i finansijskim organizacijama da otvore racun izvrsnom duzniku. Izvrsni poverilac u ciju korist je privremena mera izrecena, ima pravo da od lica, koje je bilo duzno da postuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu stete koju je pretrpeo, zbog njihovog nepostovanja. 340

Izvrsni duznik, odnosno tree lice kome je izdata zabrana ili nalog, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, novcano e se kazniti(3.000 ­ 150.000 dinara za fizicka i 30.000 ­ 1.500.000 dinara za pravna lica. Kazne se izricu dok lice ne postupi u skladu sa odlukom suda, a najvise do desetostrukog iznosa prve izrecene novcane kazne, a onda sve iz pocetka). Privremenom merom ne stice se zalozno pravo, ali sud moze odrediti da se privremenom merom stice privremeno zalozno pravo, narocito ako u takvom slucaju postoji pretpostavka opasnosti. Privremene mere za obezbeenje nenovcanog potrazivanja Privremene mere za obezbedjenje nenovcanog potrazivanja se mogu odrediti ukoliko izvrsni poverilac ucini verovatnim postojanje potrazivanja i opasnost da e se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati ili izvrsni poverilac ucini verovatnim da je mera potrebna, da bi se sprecila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive stete. Izvrsni poverilac, meutim, ne mora dokazivati opasnost, ako ucini verovatnim da bi predlozenom merom izvrsni duznik mogao pretrpeti samo neznatnu stetu. Postoje iste pretpostake opasnosti kao i kod privremenih mera za obezbeenje novcanog potrazivanja. Vrste privremenih mera: o zabrana otuenja i optereenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potrazivanje, njihovo oduzimanje i poveravanje na cuvanje izvrsnom poveriocu, treem licu ili u sudskom depozitu; o zabrana otuenja i optereenja nepokretnosti na koju je upravljeno potrazivanje, uz upis zabrane u javnu knjigu; o Zabrana izvrsnom duzniku da preduzima radnje koje mogu naneti stetu izvrsnom poveriocu, kao i zabrana da se izvrse promene na stvarima na koje je upravljeno potazivanje; o zabrana duzniku izvrsnog duznika da izvrsni duznik preda stvari na koje je upravljeno potrazivanje; o zabrana otuenja i optereenja akcija ili udela u drustvu na koje je upravljeno potrazivanje i zabelezba ove zabrane u Centralnom registru harija od vrednosti, odnosno knjizi udelnicara i javnom registru Drustva sa ogranicenom odgovornosu; zabrana korisenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela i njihovo poveravanje na upravljanje treem licu, ukljucujui postavljanje privremene uprave drustva; o nalog izvrsnom duzniku da obavi odreene radnje, potrebne da bi se sacuvala pokretna ili nepokretna stvar, sprecila njena fizicka promena, osteenje ili unistenje; o olasenje izvrsnom poveriocu da sam ili preko treeg lica ucini neku radnju ili pribavi odreenu stvar o trosku izvrsnog duznika, narocito, ako je to neophodno da bi se uspostavilo preasnje stanje; o plaanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to potrebno za njegovo i izdrzavanje lica, koja je po zakonu duzan izdrzavati, uz istovremeno odreivanje sredstava izvrsenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraanje zaposlenog na rad; o privremeno ureenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vee nenadoknadive stete. Ovo nisu sve vrste privremenih mera koje sud moze odrediti, ve samo one najvaznije, primericno (a ne taksativno) navedene. Pravila o naknadi stete izvrsnom poveriocu, izvrsnosti zabrana i naloga,novcanim kaznama za lica koja ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, koja vaze za privremene mere radi obezbeenja novcanog potrazivanja, vaze i ovde. K R A J! 341

Information

1

341 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

335752


You might also be interested in

BETA
SADRZAJ:
1