Read Microsoft Word - POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVO kulture text version

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA USTANOVE KULTURE OD ZNACAJA ZA GRAD BEOGRAD

("Sl. list grada Beograda", br. 41/2007)

OPSTE ODREDBE

Clan 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom ureuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, ustanova koje obavljaju delatnost kulture, zastita zaposlenih na radu, plate, naknade plate i ostala primanja zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca, kao i meusobni odnosi osnivaca i poslodavca. Ovaj ugovor zakljucuje se izmeu osnivaca i sindikata, u ime svih zaposlenih u ustanovama kulture koje obavljaju delatnost kulture od znacaja za grad Beograd. Osnivacem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd. Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem. Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se ustanova koja je osnovana za vrsenje delatnosti kulture od znacaja za grad Beograd. Ustanove kulture od znacaja za grad Beograd su odreene Odlukom o odreivanju ustanova kulture od znacaja za grad Beograd.

Clan 2

Osnivac obezbeuje ustanovama materijalne, tehnicke i druge uslove za nesmetano obavljanje delatnosti, prati rad, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vrsenje delatnosti i preduzima mere na unapreenju delatnosti. Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehnicke mere za izvrsenje posla, kvalitet i obim programa.

Clan 3

Odredbe ovog ugovora predstavljaju osnov za izradu i zakljucivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca iz clana 1. ovog kolektivnog ugovora, i imaju snagu obaveznosti za osnivaca, poslodavce i sve zaposlene u ustanovama. Kolektivnim ugovorima kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi zaposlenih od prava utvrenih ovim ugovorom, a mogue je utvrditi i vea prava u skladu sa zakonom.

Kolektivnim ugovorima kod poslodavca bie obuhvaene sve specificnosti ustanova koje proisticu iz delatnosti koju ustanove obavljaju.

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Clan 4

Radni odnos moze da zasnuje lice koje ispunjava opste uslove utvrene zakonom i posebne uslove predviene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u ustanovi (u daljem tekstu: Pravilnik) Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od utvrenih zakonom i ovim ugovorom.

Clan 5

Poslodavac je duzan da zaposlenom omogui da pod uslovima i na nacin propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom. Poslodavac je duzan da po zahtevu zaposlenog za zastitu prava omogui sindikalnoj organizaciji ustanove uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.

Clan 6

Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenim donosi direktor ustanove. Radi prijema u radni odnos, direktor ustanove moze: objaviti oglas u dnevnim ili specijalizovanim novinama, prijem u radni odnos realizovati u saradnji sa Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje (a u skladu sa podacima o uslovima koji su Pravilnikom predvieni za obavljanje odreenih poslova). U slucaju objavljivanja oglasa, direktor donosi odluku o izboru izmeu prijavljenih kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka navedenog u oglasu za podnosenje prijava.

Clan 7

Poslodavac e pre zakljucivanja ugovora o radu, kandidata obavestiti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima koja se odnose na organizaciju rada i poslovanja, kao i o uslovima i pravilima koja kod poslodavca vaze u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, pravima i obavezama koja proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zastiti zivota i zdravlja na radu, tako sto e izabranom kandidatu omoguiti da se upozna sa odredbama Pravilnika i ostalih opstih akata koji se odnose na njegov radno-pravni status.

Clan 8

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, pod uslovima propisanim zakonom i ovim ugovorom. Ugovor o radu smatra se zakljucenim kada ga potpisu zaposleni i direktor. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Clan 9

Ugovor o radu zakljucuju zaposleni i direktor na neodreeno ili odreeno vreme u skladu sa zakonom.

Clan 10

Ugovor o radu se zakljucuje pre stupanja na rad zaposlenog. Ugovor o radu obavezno se zakljucuje u pisanom obliku i sadrzi sledee elemente: - naziv i sediste poslodavca, - ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalista odnosno boravista zaposlenog, - vrstu i stepen strucne spreme zaposlenog, - vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, - mesto rada, - nacin zasnivanja radnog odnosa - na neodreeno ili na odreeno vreme, - trajanje ugovora ukoliko je zakljucen na odreeno vreme, - dan pocetka rada, - radno vreme - da li se radni odnos zasniva sa punim, nepunim ili skraenim radnim vremenom, - primanja po osnovu rada, - rokove za isplatu plate i drugih primanja zaposlenog, - trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, - duzinu i nacin korisenja dnevnog, nedeljnog i godisnjeg odmora, - vreme trajanja plaenog odsustva, - prava i obaveza u slucaju neplaenog odsustva. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze izmeu zaposlenog i poslodavca, a na prava i obaveze koja nisu posebno regulisana ugovorom o radu primenjuju se odredbe zakona i ovog ugovora.

Clan 11

Direktor zasniva radni odnos ugovorom o radu na odreeno vreme. Radni odnos na odreeno vreme moze da traje do isteka vremena na koje je direktor imenovan, odnosno do donosenja resenja o razresenju.

Ugovor o radu sa direktorom zakljucuje upravni odbor ustanove.

Clan 12

Zaposleni moze da zasnuje radni odnos na odreeno vreme u sledeim slucajevima: 1. za obavljanje odreenog posla koji je sezonskog karaktera, 2. za rad na odreenom projektu, 3. ukoliko doe do poveanja obima posla koji traje odreeno vreme i za vreme trajanja tih potreba, 4. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan, 5. u svojstvu pripravnika. Radni odnos za slucajeve iz stava 1. tac. 1. do 3. neprekidno ili s prekidima ne moze da traje duze od 12 meseci. Pod prekidom se ne smatra prekid rada krai od 30 radnih dana. Radni odnos iz stava 1. tacka 4. moze se zasnovati sa trajanjem do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Pod privremeno odsutnim zaposlenim podrazumeva se zaposleni koji je privremeno sprecen za rad u skladu sa odredbama Zakona o radu. Radni odnos iz stava 1. tacka 5. moze se zasnovati sa trajanjem koje je predvieno za obavljanje pripravnickog staza. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme ako zaposleni nastavi da radi na istim poslovima, najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

Clan 13

Za zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme poslodavac ne objavljuje oglas, a odluku o zasnivanju radnog odnosa sa odreenim licem i zakljucivanju ugovora o radu donosi direktor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Clan 14

Ugovorom o radu moze da se ugovori probni rad. Probni rad se ugovara samo za poslove za koje je predvien kao uslov Pravilnikom i u trajanju koje je predvieno navedenim aktom, ali ne duze od sest meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkazu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moze biti krai od pet radnih dana. Probni rad u smislu ovog ugovora, ne moze se utvrditi za pripravnika.

Clan 15

Radni odnos moze da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili na odreeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, Pravilnikom i ugovorom o radu nije drugacije odreeno.

Clan 16

Poslodavac moze da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo vrstu i stepen strucne spreme, ako je to uslov za rad na odreenim poslovima utvren zakonom ili Pravilnikom.

Clan 17

Duzina trajanja pripravnickog staza uredie se kolektivnim ugovorom kod poslodavca u zavisnosti od specificnosti ustanove i stepena strucne spreme pripravnika, s tim sto pripravnicki staz ne moze da traje duze od godinu dana, ako zakonom nije drugacije odreeno. Licu koje u trenutku prijema u svojstvu pripravnika ima radni staz krai od vremena pripravnickog staza utvrenog za pripravnika sa istim stepenom strucne spreme, poslodavac moze priznati taj staz kao deo pripravnickog staza ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima.

Clan 18

Za vreme pripravnickog staza pripravnik se osposobljava za vrsenje odreenih poslova kroz praktican rad po programu koji donosi direktor za navedene poslove i za to vreme ostvaruje zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.

Clan 19

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na neodreeno vreme, i koji je sa uspehom polozio strucni ispit, po isteku pripravnickog staza rasporeuje se na poslove na koje je primljen. Rasporeivanje se vrsi ugovorom o radu. Pripravniku koji je primljen na neodreeno vreme i nije polozio strucni ispit, radni odnos prestaje istekom vremena koje je u ugovoru o radu navedeno kao vreme pripravnickog staza. Pripravniku koji je primljen na odreeno vreme bez obzira na rezultate polaganja ispita, radni odnos prestaje istekom roka koji je naveden u ugovoru o radu kao pripravnicki staz.

OBRAZOVANJE, STRUCNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRSAVANJE

Clan 20

Poslodavac je duzan da sacini program strucnog osposobljavanja i usavrsavanja zaposlenih, u skladu sa svojim potrebama, najkasnije mesec dana od usvajanja budzeta grada Beograda za godinu za koju se program sacinjava. Program iz stava 1. ovog clana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeenih iz budzeta ili iz sopstvenih sredstava. Osnivac daje saglasnost na program strucnog usavrsavanja koji se finansira iz budzeta. Poslodavac je duzan da vodi evidenciju o stalnom osposobljavanju i usavrsavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.

Clan 21

Zaposleni, koga poslodavac uputi na strucno usavrsavanje i osposobljavanje, potpisuje ugovor o meusobnim pravima i obavezama sa poslodavcem. Ugovorom se ureuje pravo zaposlenog na naknadu plate, skolarinu ili stipendiju, troskove strucnog osposobljavanja i usavrsavanja, kotizacije i nabavke strucne literature, kao i obaveze zaposlenog koje ima prema poslodavcu po osnovu strucnog osposobljavanja i usavrsavanja. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvruju se uslovi za strucno usavrsavanje i osposobljavanje zaposlenih u skladu sa uobicajenim standardima i potrebama konkretnog poslodavca.

RADNO VREME

Clan 22

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 casova u radnoj nedelji. Po pravilu radni dan traje osam casova, a radna nedelja pet radnih dana.

Clan 23

Zaposlenom koji radi na narocito teskim, napornim i za zdravlje stetnim poslovima, utvrenim zakonom ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zastite zivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za licnu zastitu na radu postoji poveano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skrauje se radno vreme srazmerno stetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvise 10 casova nedeljno (poslovi sa poveanim rizikom). Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strucne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Clan 24

Radno vreme izmeu 22 casa i sest casova narednog dana smatra se radom nou i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrivanja prava i zastite zaposlenih.

Clan 25

Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi vise od jedne radne nedelje nou, a duze moze raditi nou samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Clan 26

Zaposleni je duzan da radi duze od punog radnog vremena na zahtev poslodavca, kada kod poslodavca za tim postoji potreba iz razloga utvrenih ovim ugovorom i to: - elementarne nepogode, - pozara, eksplozije i slicno, - epidemije ili zaraze, - saobraajnog ili drugog udesa kojima su ugrozeni zivoti i zdravlje ljudi, - iznenadnog poveanja obima posla, - neophodnosti da se obavi u odreenom roku posao koji nije bio planiran, - zavrsetka neodloznih urednickih, tehnickih i slicnih radova, - otklanjanja kvara na sredstvima za rad.

Clan 27

Rad duzi od punog radnog vremena ne moze da traje duze od cetiri casa dnevno, osam casova nedeljno, a najduze 240 casova u kalendarskoj godini, po zaposlenom.

Clan 28

Raspored radnog vremena utvruje direktor u okviru godisnjeg rasporeda radnog vremena. Direktor utvruje nedeljni raspored radnog vremena. Direktor, u skladu sa zakonom, moze vrsiti preraspodelu radnog vremena posebnim resenjem, i to: - kad to zahteva priroda posla radi obezbeivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga, - u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korisenja sredstava rada, - zbog racionalnog korisenja radnog vremena u cilju izvrsavanja odreenih poslova u utvrenim rokovima.

ODMORI I ODSUSTVA

Clan 29

Zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom, imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta u skladu sa zakonom. Dnevni odmor ne moze da se koristi na pocetku i na kraju radnog vremena. Vreme dnevnog odmora racuna se kao vreme provedeno na radu u smislu ostvarivanja prava i obaveza iz radnog odnosa.

Clan 30

Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od dvanaest sati neprekidno.

Clan 31

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje dvadeset cetiri casa neprekidno. Nedeljni odmor se po pravilu koristi nedeljom. Direktor moze da odredi i drugi dan za korisenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. U slucajevima kada je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi da svoj nedeljni odmor iskoristi u toku naredne sedmice.

Clan 32

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godisnji odmor u trajanju od najmanje 20, a najduze 35 radnih dana po svim osnovama.

Clan 33

Raspored korisenja godisnjih odmora utvruje direktor na osnovu zahteva zaposlenog i prema potrebama obavljanja poslova. Resenje o korisenju godisnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i urucuje ga zaposlenom.

Clan 34

Zaposleni mogu da koriste kolektivni godisnji odmor po osnovu odluke direktora, a u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Duzina kolektivnog godisnjeg odmora utvruje se resenjem direktora, s tim sto ovako utvren odmor ne moze trajati krae od 20, niti duze od 35 radnih dana.

Clan 35

Minimalno trajanje godisnjeg odmora od 20 radnih dana uveava se: 1. Po osnovu strucne spreme

- zaposlenom sa sedmim i sestim stepenom strucne spreme i posebnim ovlasenjima i odgovornostima - 5 radnih dana, - zaposlenom sa sedmim stepenom strucne spreme - 4 radna dana, - zaposlenom sa sestim ili petim stepenom strucne spreme - 3 radna dana, - zaposlenom sa cetvrtim ili treim stepenom strucne spreme - 2 radna dana, - zaposlenom sa drugim ili prvim stepenom strucne spreme - 1 radni dan. 2. Po osnovu radnog iskustva - zaposlenom koji ima 5 godina staza osiguranja - 2 radna dana, - zaposlenom koji ima od 5 do 10 godina staza osiguranja - 3 radna dana, - zaposlenom koji ima od 11 do 15 godina staza osiguranja - 4 radna dana, - zaposlenom koji ima od 16 do 20 godina staza osiguranja - 5 radnih dana, - zaposlenom koji ima od 21z do 25 godina staza osiguranja - 6 radnih dana, - zaposlenom koji ima od 26 do 30 godina staza osiguranja - 7 radnih dana. 3. Po osnovu doprinosa na radu - zaposlenom sa natprosecnim rezultatima u radu (koji je nagraivan strucnim priznanjima i sl.) - do pet radnih dana po odluci direktora. 4. Po osnovu socijalnih uslova - zaposlenom invalidu (invalidu rada i vojnom invalidu) - tri radna dana, - samohranom roditelju sa detetom do cetrnaest godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vise dece do 14 godina zivota, zaposlenom koji u svom domainstvu izdrzava dete koje ima smetnje u psihofizickom razvoju - tri radna dana, - davaocu krvi - jedan radni dan, - zaposlenom ciji je clan porodicnog domainstva tesko oboleo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju - do tri radna dana po odluci direktora. 5. Po osnovu uslova rada za zaposlene koji rade na narocito teskim, napornim i za zdravlje stetnim poslovima, utvrenim zakonom ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zastite zivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za licnu zastitu na radu postoji poveano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - pet radnih dana. Ukoliko se stekne vise uslova navedenih u tacki 4. ovog clana, godisnji odmor uveava se za pet radnih dana.

Clan 36

Zaposlenim sa 30 godina penzijskog staza utvruje se duzina godisnjeg odmora u minimalnom trajanju od 30 radnih dana. Zaposleni mlai od 18 godina, kao i zaposleni sa preko 55 godina zivota, odnosno zaposlena sa preko 50 godina zivota imaju pravo na godisnji odmor u minimalnom trajanju od 30 radnih dana.

Clan 37

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godisnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: - ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema sest meseci neprekidnog rada, - ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godisnji odmor zbog prekida radnog odnosa duzeg od 30 radnih dana. Pri utvrivanju duzine godisnjeg odmora radna nedelja se racuna kao pet radnih dana.

Clan 38

Zaposleni ne moze da se odrekne prava na korisenje godisnjeg odmora, niti mu to pravo poslodavac moze da uskrati. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godisnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu stete koja se utvruje na osnovu podnetog zahteva zaposlenog, u visini prosecne plate zaposlenog za prethodna tri meseca.

Clan 39

Poslodavac je duzan da zaposlenom, u slucaju prestanka radnog odnosa, izda potvrdu o iskorisenom broju dana godisnjeg odmora.

Odsustvovanje sa rada uz naknadu zarade - plaeno odsustvo Clan 40

Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u toku kalendarske godine, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u sledeim slucajevima: 1. sklapanja braka, 2. smrti clana uze porodice, 3. poroaja supruge, 4. selidbe domainstva, 5. sklapanja braka deteta zaposlenog,

6. zastite i otklanjanja stetnih posledica u domainstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom, 7. odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima i na sindikalnim susretima koji se organizuju na nivou grada, pokrajine, Republike, 8. teze bolesti clana uze porodice zaposlenog, 9. polaganja ispita u okviru strucnog usavrsavanja, 10. korisenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti, 11. clanovima sindikata koji su izabrani u Organe meunarodnih sindikalnih organizacija, 12. polaganja ispita kojim se stice neposredno visi stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada magistarske teze, doktorske disertacije, ucesa u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima strucnog usavrsavanja, a na osnovu akta poslodavca koji se odnosi na strucno usavrsavanje zaposlenih. Vreme trajanja plaenog odsustva iz stava 1. utvruje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slucajevi korisenja plaenog odsustva iz stava 1. Pored prava na plaeno odsustvo iz stava 1. zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jos: 1. za slucaj smrti clana uze porodice - pet radnih dana, 2. dva dana za svaki slucaj dobrovoljnog davanja krvi, racunajui i dan dobrovoljnog davanja krvi. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moze da se utvrdi pravo na plaeno odsustvo u trajanju duzem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 4. ovog clana. Plaeno odsustvo se odobrava, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni prilozio odgovarajuu dokumentaciju (dokaze o razlozima za korisenje plaenog odsustva).

Clan 41

Zaposlenom moze biti odobreno plaeno odsustvo duze od sedam dana u toku kalendarske godine u slucajevima utvrenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Vreme provedeno na plaenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.

Clan 42

Resenje o plaenom odsustvu donosi direktor.

Odsustvo sa rada bez naknade zarade - neplaeno odsustvo

Clan 43

Poslodavac moze zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade plate - neplaeno odsustvo. U slucaju odsustva zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate, prava i obaveze zaposlenog iz radnog odnosa miruju, osim prava utvrenih zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu. Slucajevi u kojima se odobrava korisenje odsustva zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate i duzina trajanja odsustva utvrdie se kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Odsustvo zaposlenog sa rada bez prava na naknadu plate, u dogovoru sa neposrednim rukovodiocem, odobrava direktor na osnovu zahteva zaposlenog i odgovarajue dokumentacije.

Clan 44

Resenje o neplaenom odsustvu donosi direktor.

Clan 45

Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom prava i obaveze iz radnog odnosa miruju.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH

Clan 46

Poslodavac je duzan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se ureuje bezbednost i zdravlje na radu i ovim ugovorom. Poslovi sa poveanim rizikom utvruju se aktom o proceni rizika, u skladu sa zakonom.

Clan 47

Direktor ustanove je odgovoran za sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu. Direktor je duzan da preduzima i druge propisane mere o bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Clan 48

Zaposleni ima pravo da odbije da radi, pod uslovima utvrenim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Clan 49

Zaposleni koji radi na poslovima sa posebnim uslovima rada ima pravo na posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, srazmerno stepenu opasnosti i stetnosti, u skladu sa zakonom.

Clan 50

Poslodavac je duzan da zaposlenom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom obezbedi korisenje sredstava i opreme licne zastite na radu. Sredstva za sprovoenje programa mera o bezbednosti i zdravlju na radu utvruju se finansijskim planom i godisnjim programom poslovanja.

Clan 51

Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za licnu zastitu na poslovima koje e obavljati.

Clan 52

Zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili vise predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor). Poslodavac koji ima 50 i vise zaposlenih duzan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika (broj predstavnika zaposlenih treba da bude vei za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca). Sastav, postupak izbora i nacin rada Odbora, kao i njihov odnos sa sindikatom ureuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Clan 53

Poslodavac je duzan da predstavniku zaposlenih odnosno Odboru omogui: - uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, - da ucestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu, - da ih informise o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Clan 54

Predstavnik zaposlenih odnosno Odbor imaju pravo: - da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, - da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrozava bezbednost i zdravlje zaposlenih, - da zahtevaju vrsenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajue mere za bezbednost i zdravlje na radu, - da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.

Clan 55

Poslodavac je duzan da predstavnika zaposlenih odnosno Odbor upozna: - sa nalazima, predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada, - sa izvestajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, - o preduzetim merama za sprecavanje neposredne opasnosti po zivot i zdravlje.

Clan 56

Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, duzni su da meusobno sarauju po pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Clan 57

U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac e u skladu sa svojim mogunostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaenih na ime zarade za svaki mesec, za korisenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su duzni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA

Clan 58

Masa sredstava za plate zaposlenih u ustanovama kojima je osnivac grad Beograd, utvruje se na nacin utvren zakonom i podzakonskim aktima koje donosi Vlada Republike Srbije.

Clan 59

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu platu koja se utvruje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

Clan 60

Plata se utvruje na osnovu: - osnovice za obracun plata, koju utvruje Vlada Republike Srbije, - koeficijenta koji se mnozi osnovicom, - dodatka na platu, - obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. Koeficijenti za obracun i isplatu plata zaposlenih u javnim sluzbama, utvruju se aktom Vlade Republike Srbije.

Koeficijent izrazava slozenost poslova, odgovornost, uslove rada i strucnu spremu. Naknada za ishranu u toku dana i regres za korisenje godisnjeg odmora isplaivae se zaposlenima u skladu sa zakonom.

Clan 61

Ustanove koje ostvaruju prihode i izvan budzeta, mogu zaposlenima po osnovu tih prihoda uveati plate prema rezultatima poslovanja ustanove u skladu sa zakonom.

Clan 62

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moze se ugovoriti mogunost uveanja plate iz sopstvenih prihoda ustanove do 30%. Kriterijumi za uveanje plate iz stava 1. ovog clana su: - kvalitet obavljenog posla, - blagovremenost obavljenog posla, - obim izvrsenog posla. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se pored kriterijuma iz stava 2. ovog clana predvideti i drugi kriterijumi za uveanje plate iz sopstvenih prihoda.

Clan 63

Odluka o uveanju plate u skladu sa clanom 62. ovog ugovora mora da sadrzi i obrazlozenje ispunjenosti kriterijuma predvienih ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Clan 64

Osnivac i poslodavac se obavezuju da obezbede isplatu plata za zaposlene u ustanovama u sledeim rokovima: - akontacija za tekui mesec izmeu 15. i 20. u tekuem mesecu, - konacan obracun plate do petog u narednom mesecu.

Clan 65

Zaposleni ima pravo na dodatak na platu i to: - po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice, - za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice, - za rad nou i rad u smenama (izmeu 22,00 i 6,00 casova narednog dana) - 26% od osnovice,

- za prekovremeni rad - 26% od osnovice, Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po vise osnova, iz stava 1. ovog clana, procenat uveanja ne moze biti nizi od zbira procenata uveanja po svakom od utvrenih osnova.

Clan 66

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustva sa rada u visini 100% prosecne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kome zaposleni odsustvuje sa rada u sledeim slucajevima: - za vreme korisenja godisnjeg odmora, - za vreme odsustva sa rada na dan praznika koji je neradni dan, - za vreme vojne vezbe i odazivanja na poziv drzavnih organa i organa lokalne samouprave, - za vreme korisenja plaenog odsustva u slucajevima koji su utvreni zakonom i ovim ugovorom, - za vreme prekida rada do kojeg je doslo naredbom nadleznog organa, ili nadleznog organa poslodavca zbog neobezbeivanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Clan 67

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprecenosti za rad do 30 dana u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca i to: - u visini od najmanje 65% prosecne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad. Zarada ne moze biti niza od minimalne zarade utvrene zakonom, ukoliko je privremena nesposobnost prouzrokovana bolesu ili povredom van rada, ako zakonom nije drugacije odreeno, - u visini 100% prosecne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolesu, ako zakonom nije drugacije odreeno.

Clan 68

Zaposleni ima pravo na naknadu troskova u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca i to: - dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, - sluzbena putovanja u zemlji, na osnovu naloga za sluzbeno putovanje i to: pravo na punu dnevnicu, ako sluzbeno putovanje traje duze od 12 casova, a na pola dnevnice ako traje duze od 8, a krae od 12 casova. Dnevnica iznosi 5% prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadleznog za poslove statistike,

- sluzbena putovanja u inostranstvo na osnovu naloga za sluzbeno putovanje - visina naknade za sluzbeno putovanje u inostranstvo utvruje se posebnim propisima o izdacima za sluzbeno putovanje u inostranstvo, - za smestaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smestaj i ishranu bez naknade - prema stvarnim izdacima koje zaposleni ima za ove namene dok boravi i radi van mesta sedista poslodavca i van mesta svog prebivalista, s tim sto se pod smestajem smatra hotelski ili adekvatan smestaj najvise do "B" kategorije.

Clan 69

Poslodavac je duzan da zaposlenom isplati u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca: - otpremninu pri odlasku u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini pet prosecnih zarada isplaenih kod poslodavca u prethodna tri meseca pre meseca u kome se isplauje otpremnina. Tako isplaena otpremnina ne moze da bude niza od pet prosecnih zarada po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadleznog za poslove statistike, - naknadu troskova pogrebnih usluga u slucaju smrti clana uze porodice, a clanovima uze porodice u slucaju smrti zaposlenog, - naknadu stete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac je duzan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slucaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povreda na radu i gubitka radne sposobnosti. Poslodavac se obavezuje da, u postupak javne nabavke usluge osiguranja, ukljuci predstavnika reprezentativnog sindikata. Poslodavac je duzan da zaposlenom isplati u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca: - solidarnu pomo zaposlenom i clanu njegove uze porodice, za slucaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, nabavke lekova, pomoi maloletnoj deci zaposlenog u slucaju smrti zaposlenog, u visini tri prosecne zarade zaposlenih u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadleznog za poslove statistike, a prema prilozenoj urednoj dokumentaciji.

Clan 70

Poslodavac e u zavisnosti od raspolozivih sredstava i u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca isplatiti: - zaposlenim zenama za 8. mart - do 50% od prosecne zarade - pod prosecnom zaradom smatra se prosecna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadleznog za statistiku, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivaca; - godisnje nagrade zaposlenima za Bozine praznike u jednakom iznosu do visine prosecne zarade u vanprivredi Beograda. Visina Bozine nagrade utvruje se u poslednjem kvartalu tekue godine za narednu, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivaca;

- jubilarnu nagradu zaposlenom za ukupan radni staz koji je navrsio kod poslodavca, uz prethodno dobijenu saglasnost Osnivaca i to: 10 godina - u visini jedne prosecne zarade isplaene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navrsio 10 godina radnog staza; 20 godina - u visini dve prosecne zarade isplaene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navrsio 20 godina radnog staza; 30 godina - u visini tri prosecne zarade isplaene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navrsio 30 godina radnog staza; 40 godina (35 godina za zene) - u visini cetiri prosecne zarade isplaene kod poslodavca tri meseca pre meseca u kome je navrsio 40 godina radnog staza (35 godina radnog staza za zene). Poslodavac moze deci zaposlenih starosti do 15 godina zivota da obezbedi poklon za Bozi i Novu Godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana. Clanom uze porodice u smislu odredaba ovog ugovora, smatraju se bracni drug, deca, braa i sestre, roditelji, usvojenici i druga lica koja zive u zajednickom porodicnom domainstvu.

Clan 71

Obezbeivanje prava, visina i nacin isplate primanja iz cl. 69. i 70. ovog ugovora utvruju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

UCESE U UPRAVLJANJU

Clan 72

Predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru ustanove imenuje i razresava Osnivac. Predstavnike zaposlenih u upravni i nadzorni odbor ustanove predlaze sindikat, a postupak za predlaganje i biranje clanova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, vodi reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom ustanove. Ukoliko je u ustanovi organizovano vise reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajednicku akciju na predlaganju i biranju clanova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, predlozi zaposlenih e se dostavljati direktoru poslodavca, srazmerno broju clanova reprezentativnih sindikata.

Clan 73

Reprezentativni sindikat ucestvuje u postupku statusnih promena ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja misljenja i predloga.

Clan 74

U ustanovama sa preko 50 zaposlenih moze da se obrazuje savet zaposlenih koji ima od tri do pet clanova.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je clan saveta zaposlenih. Postupak za predlaganje, izbor i opoziv clanova saveta zaposlenih, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima. Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, blize utvrena kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Clan 75

Upravni odbor donosi Pravilnik o resavanju stambenih potreba zaposlenih, uz misljenje reprezentativnog sindikata. Upravni odbor je, pre donosenja Pravilnika o zastiti na radu, duzan je da pribavi misljenje reprezentativnog sindikata.

Clan 76

Poslodavac e ovlasenom sindikalnom povereniku, predstavniku sindikalne organizacije ili predstavniku organa sindikata van ustanove omoguiti da, po zahtevu zaposlenog za zastitu prava, izvrsi uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije resen u postupku pred organima ustanove.

PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

Clan 77

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog Ugovora utvrdie pisanim dogovorom broj zaposlenih za cijim je radom prestala potreba u ustanovama kulture od znacaja za grad Beograd. Poslodavac je duzan da na osnovu dogovora iz stava 1. donese program resavanja viska zaposlenih u skladu sa zakonom.

Clan 78

Pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za cijim je radom prestala potreba primenjivae se kriterijumi utvreni programom resavanja viska zaposlenih koji sacinjava poslodavac, i to posebno u slucaju kada zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

ODGOVORNOST ZAPOSLENIH PO OSNOVU RADA

Clan 79

Zaposleni za svoj rad odgovaraju materijalno i disciplinski. Zaposleni su disciplinski odgovorni za povredu radnih obaveza i duznosti.

Clan 80

Povrede radnih obaveza i duznosti mogu biti lakse i teze povrede.

Clan 81

Lakse povrede radnih obaveza i duznosti jesu: - neblagovremen dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla za vreme kad je obavezna prisutnost, - nesavesno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka, - neopravdan izostanak s posla jedan radni dan, - neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu, - druge povrede koje su kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrene kao lakse povrede radnih obaveza.

Clan 82

Teze povrede radnih obaveza i duznosti jesu: - neizvrsavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vrsenje radnih i drugih obaveza, - politicko delovanje u obavljanju poslova i radnih zadataka, - nepristojno, uvredljivo ili na drugi nacin neprimereno ponasanje prema graanima, pravnim licima i drugim strankama u postupku pred organima ustanove, - odbijanje davanja podataka ili davanje netacnih podataka drzavnim organima, drugim organizacijama, zajednicama i graanima, ako je davanje podataka propisano zakonom ili propisom donetim po osnovu zakona, - zloupotreba sluzbenog polozaja ili prekoracenje ovlasenja, - nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima, - postupci koji ometaju graane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupcima pred organima ustanove, - odbijanje izvrsavanja poslova na koje je zaposleni rasporeen ili odbijanje izvrsavanja naloga direktora odnosno neposrednog rukovodioca, bez opravdanih razloga, - neopravdan izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana, - zloupotreba prava odsustvovanja u slucaju bolesti, - odbijanje strucnog usavrsavanja na koje se zaposleni upuuje, - dolazak na rad u pijanom stanju ili uzivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena, - odbijanje propisanog zdravstvenog pregleda,

- ponavljanje laksih povreda radnih obaveza, - povreda prava i obaveza vezanih za status zaposlenog u ustanovi, - neizvrsavanje radne i druge obaveze u smislu propisa o strajku.

Clan 83

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, polazei od specificnosti poslova svake ustanove, utvruju se i druge povrede radnih obaveza i duznosti, postupak za utvrivanje povrede radnih obaveza i duznosti, kao i mere koje se preduzimaju. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, polazei od specificnosti poslova svake ustanove, utvruju se povrede radnih obaveza i duznosti za koje zaposleni pored disciplinske odgovornosti snosi i materijalnu odgovornost.

USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Clan 84

Poslodavac je duzan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogui sindikalno organizovanje i sprovoenje aktivnosti usmerenih na poboljsanje uslova rada i ukupnog zivotnog polozaja.

Clan 85

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogui delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog ugovora, i to: - da pokree inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o pitanjima od znacaja za materijalni i socijalni polozaj zaposlenih i uslove rada; - da se informise o pitanjima koja su od znacaja za materijalni i socijalni polozaj zaposlenih; - da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju misljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlucuje o pojedinacnim pravima zaposlenih.

Clan 86

Poslodavac je duzan: - da sindikatu obezbedi korisenje prostorija u skladu sa mogunostima kod poslodavca, bez plaanja naknade i pruzanje potrebnih strucnih, administrativnih i tehnickih usluga neophodnih za njegov rad; - da omogui predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvren broj plaenih casova mesecno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 30 plaenih casova mesecno; - da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podruznica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvren broj plaenih casova mesecno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaenih casova koji se obezbeuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju clanova; - da predstavnicima sindikata omogui informisanje zaposlenih, isticanjem obavestenja na odreenim mestima, pristupacnim zaposlenima i za to odreenim; - da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani, na osnovu zvanicnog poziva; - da se misljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donosenja odluka od znacaja za materijalni, ekonomski i socijalni polozaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli; - da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi odreeni sindikat ili odlucuje o pitanjima koja se odnose na materijalni polozaj i prava i obaveze zaposlenih.

Clan 87

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju duznost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarada najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je rasporeen.

Clan 88

Predsedniku sindikalne organizacije, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku, clanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, poslodavac ne moze da otkaze ugovor o radu, niti da ih na drugi nacin stavi u nepovoljan polozaj za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvruje se broj imenovanih ili izabranih sindikalnih predstavnika koji uzivaju zastitu u smislu stava 1. ovog clana, zavisno od broja clanova sindikata kod poslodavca.

Clan 89

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u ustanovi duzni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju ustanove i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

ORGANIZOVANJE PROCESA STRAJKA

Clan 90

Nacin organizovanja i sprovoenja strajka vrsi se u skladu sa Zakonom o strajku i ovim ugovorom.

Clan 91

Minimum procesa rada i prava zaposlenih koji ucestvuju u strajku utvruje osnivac, uz prethodno pribavljeno misljenje sindikata. O utvrenom minimumu procesa rada obavestavaju se, pored ustanova, svi korisnici usluga ustanova, preko sredstava javnog informisanja, imajui u vidu da ustanove kulture obavljaju delatnost od znacaja za grad Beograd.

PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 92

Ucesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlasenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.

Clan 93

Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zakljucivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca - u ustanovama iz clana 1. ovog ugovora. Na osnovu ovog ugovora, treba da se potpisu kolektivni ugovori kod poslodavca u roku od sest meseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora.

Clan 94

Za praenje primene, sporna pitanja i tumacenje odredaba ovog ugovora nadlezna je komisija koju u roku od 30 dana od dana zakljucivanja ovog ugovora, imenuje gradonacelnik grada Beograda, a sacinjavaju je po dva predstavnika - potpisnika ovog ugovora. Clanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije. Komisija je obavezna da potpisnicima svakih sest meseci dostavlja izvestaj o primeni ovog ugovora. Zakljucci i tumacenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuu snagu za sve ucesnike u zakljucivanju kolektivnih ugovora kod poslodavca.

Clan 95

Ovaj ugovor zakljucuje se na period od tri godine. Potpisnici ovog ugovora mogu ovaj ugovor sporazumno raskinuti ugovorom, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.

Clan 96

U slucaju otkaza, ovaj ugovor primenjuju se do razresenja spornih pitanja, a najduze sest meseci od dana podnosenja otkaza, s tim sto su ucesnici duzni da postupak pregovaranja o razresenju spornih pitanja zapocnu u roku od 15 dana od dana podnosenja otkaza.

Clan 97

Izmene i dopune ovog ugovora vrse se na nacin i po postupku na koji je i zakljucen. Obaveza je da se na podnetu inicijativu za izmene i dopune ovog ugovora odgovori u roku od 30 dana od dana podnosenja inicijative.

Clan 98

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.

Clan 99

Ucesnici u zakljucivanju kolektivnih ugovora kod poslodavca - u ustanovama kulture od znacaja za grad Beograd, obavezni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade u kolektivne ugovore koji e biti zakljuceni u ustanovama.

Clan 100

Odredbe o platama regulisane ovim ugovorom primenjivae se pocev od obracuna plata za januar 2008. godine.

Clan 101

Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da vazi Posebni kolektivni ugovor za ustanove kulture od znacaja za grad Beograd ("Sluzbeni list grada Beograda", broj 24/03).

Clan 102

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu grada Beograda", a bie objavljen nakon sto ga potpisu sve ugovorne strane.

Information

Microsoft Word - POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVO kulture

24 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

508553


You might also be interested in

BETA
USTAVNO PRAVO I
Budzet 07
PRIMERI OBRAZACA SUDSKIH ODLUKA KOJIMA SE IZRICU ALTERNATIVNE KRIVICNE SANKCIJE
PREDLOG