Read Microsoft Word - ENERGETIKA INFORMACIJA2007.doc text version

Savez inzenjera i tehnicara Srbije SAVEZ MASINSKIH I ELEKTROTEHNICKIH INZENJERA I TEHNICARA SRBIJE

UPUTSTVO ZA PRIPREMU STRUCNOG ISPITA IZ ELEKTROENERGETIKE

Beograd, 2007

1

SADRZAJ 1. Uvodne napomene 1.1 Poslovi za koje je potreban strucni ispit 1.2. Ko ima pravo da polaze strucni ispit 1.3. Ko organizuje polaganje strucnih ispita 1.4. Prijavljivanje strucnog ispita 1.5. Naknada za polaganje strucnog ispita 1.6. Ispitni rokovi 1.7. Struktura strucnog ispita 1.8. Sastav komisije 1.9. Minimalni broj pitanja i ocenjivanje 1.10. Popravni ispit 1.11. Odustajanje od ispita 1.12. Uverenje o strucnom ispitu 1.13. Literatura (izdanja SMEITS-a) 1.13.1. Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda 1.13.2. Opsta tehnicka literatura 1.14. Licna licenca 2. Pismeni rad 2.1. Izbor teme za pismeni rad 2.2. Prihvatanje teme za pismeni rad 2.3. Delovi pismenog rada 2.4. Strucni nivo pismenog rada 2.5. Minimun tekstualne dokumentacije u glavnim projektima 2.6. Projektni zadatak 2.7. Tehnicki uslovi 2.8. Prilog o primenjenim propisanim merama zastite na radu 2.9. Tehnicki opis 2.10. Predmer i predracun radova i materijala i specifikacija materijala 2.11. Vrste crteza i redosled u projektu 2.11.1. Situacija objekta 2.11.2. Graficka dokumentacija 2.12. Izgled crteza 2.13. Primena sema 2.14. Primena simbola prema vazeim jugoslovenskim standardima 2.15. Glavni projekti izraeni po propisima drugih zemalja 2.16. Izrada pismenog rada i uloga mentora 2.17. Dostavljanje pismenog rada 2.18. Ocenjivanje pismenog rada 2.19. Odbrana pismenog rada 3. Propisi vezani za procese izgradnje objekata 3.1. Zakon o planiranju i izgradnji 3.2. Zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu 3.3. Zakon o zastiti od pozara 3.4. Zakon o zastiti zivotne sredine i zakoni o osnovama zastite zivotne 4. Tehnicki propisi iz oblasti elektroenergetike 4.1. Vrste tehnickih propisa

sredine

2

4.1.1. Zakoni 4.1.2. Pravilnici o tehnickim normativima 4.1.3. Jugoslovenski standardi 4.2. Primena inostranih standard 4.3. Tehnicke preporuke 4.3.1. Tehnicke preporuke Elektroprivrede Srbije (EPS) 4.3.2. Tehnicke preporuke elektrodistribucije Srbije 4.3.3. Ostale tehnicke preporuke 4.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa 4.5. Tehnicki propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona 5. Opsti deo strucnog ispita 5.1. Drustveno i ekonomsko ureenje 5.1.1. Republika Srbija 5.2. Radni odnosi 5.3. Upravni postupak 5.4. Pravni izvori za opsti seo strucnog ispita 6. Prilozi Prilog 1. Projektni zadatak (primer sa osnovnim zahtevima) Prilog 2. Projektni zadatak (primer sa detaljnim zahtevima) Prilog 3. Opsti tehnicki uslovi Prilog 4. Tehnicki uslovi za polaganje NN energetskih kablova Prilog 5. Prilog o primenjenim propisanim merama zastite na radu Prilog 6. Izgled sastavnice na crtezima Prilog 7. Izgled uverenja o polozenom strucnom ispitu

3

PREDGOVOR

Da bi kandidatima koji polazu strucni ispit iz elektroenergetike, predvien Zakonom o planiranju i izgradnji, pomogla u pripremi za polaganje, Komisija za strucni ispit iz elektroenergetike pri Savezu masinskih i elektrotehnickih inzenjera i tehnicara Srbije, organizuje u svakom od tri ispitna roka godisnje, pripremni seminar. Na seminaru se kandidati upoznaju sa nacinom izrade pismenog rada, pristupom upoznavanja standarda i propisa vaznih za oblast i smer iz koga polazu ispit, postupkom usmene odbrane rada i polaganja i dr. Slusaoci seminara dobijaju ovu brosuru koja sadrzi pismeni trag onoga sto predavaci na seminaru usmeno izlazu. Obavestenje o odrzavanju, trajanju i sadrzaju seminara, kandidati dobijaju zajedno sa resenjem o odobravanju ispita, kako bi mogli blagovremeno odluciti da li e na seminaru ucestvovati. Ucese na seminaru nije obavezno, ali je po misljenju Komisije za polaganje ispita, za kandidate vrlo korisno.

U Beogradu, decembra, 2006

4

1.1.

Poslovi za koje je potreban strucni ispit

Zakon o planiranju i izgradnji objekata propisuje da strucni ispit moraju poloziti lica koja obavljaju: - poslove izrade i kontrole planova; - poslove izrade tehnicke dokumentacije (projektovanja); - poslove kontrole tehnicke dokumentacije; - poslove rukovoenja gradnjom objekata; - poslove strucnog nadzora (tzv. nadzorni organ); - poslove tehnickog pregleda objekata; - poslove (graevinskog) inspektora; - prethodne radove (istrazivanja, izradu analiza i drugih strucnih materijala, pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju tehnicki, ekonomski, energetski i drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korisenje odreenog objekta); - pripremne radove koji prethode graenju objekta (npr. postavljanje instalacija privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova, itd.) 1.2. Ko ima pravo da polaze strucni ispit

Zakon o planiranju i izgradnji objekata i Pravilnik o uslovima, programu i nacinu polaganja strucnog ispita u oblasti izrade tehnicke dokumentacije i graenja propisuju da pravo na polaganje strucnog ispita imaju: - Lica koja imaju visoku (VII), visu (VI) i srednju (IV) skolsku spremu odgovarajue tehnicke struke (elektroenergetski smer). - Najmanje dve (2) godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. Strucni ispit polazu i lica koja su stekla visa akademska zvanja ili titule (specijalisti, magistri, doktori nauka, profesori i sl.) Ne ispunjavaju uslove za polaganje strucnog ispita lica koja su radila na poslovima odrzavanja, remonta, konstruisanja, pripreme proizvodnje i sl. 1.3. Ko organizuje polaganje strucnog ispita

Prema Pravilniku o uslovima i nacinu polaganja strucnog ispita, administrativno-strucne i tehnicke poslove vezane za polaganje strucnog ispita obavlja Savez inzenjera i tehnicara Srbije odgovarajue struke (tj.SMEITS). Strucni ispit se polaze pred Komisijom za polaganje strucnog ispita koju obrazuje ministar nadlezan za poslove graevinarstva. 1.4. Prijavljivanje strucnog ispita

Pravilnik o uslovima, programu i nacinu polaganja strucnog ispita propisuje potrebna dokumenta: - Pismena prijava - Izvod iz maticne knjige roenih - Overen prepis diplome ili svedocanstva o zavrsenoj skoli - Potvrdu poslodavca o vrsti poslova na kojima je kandidat radio i o radnom iskustvu. - Opis teme (projektni zadatak) Prijava za polaganje strucnog ispita sadrzi:

5

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Ime, ocevo ime i prezime kandidata Jedinstveni maticni broj kandidata Datum i mesto roenja kandidata Podatke o prebivalistu Vrstu skolske spreme i odsek, odnosno, smer koji je kandidat zavrsio Naziv poslodavca kod koga je kandidat zaposlen, vrstu posla koji obavlja i godine radnog iskustva 7. Vrstu ispita za koji se kandidat prijavljuje i u kom ispitnom roku zeli da polaze

Molbu za oslobaanje od polaganja opsteg dela ispita moze da podnese: - Lice koje je polozilo strucni ispit za nizi stepen skolske spreme, a naknadno zavrsi visi stepen skolske spreme. - Lice koje je polozilo strucni ispit prema drugim propisima. 1.5. Naknada za polaganje strucnog ispita

Troskove polaganja strucnog ispita, kao i troskove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje polaze strucni ispit, ili preduzee odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen. Obavestenje o visini troskova polaganja strucnog ispita kandidatu se dostavlja zajedno sa obavestenjem da je pismeni rad pozitivno ocenjen. 1.6. Ispitni rokovi

- Februarski - rok za prijavljivanje ispita je 15. novembar, a ispit se polaze krajem februara ili pocetkom marta; - Junski - rok za prijavljivanje ispita je 1. mart, a ispit se polaze krajem maja ili pocetkom juna; - Novembarski - rok za prijavljivanje ispita je 25. septembar, a ispit se polaze krajem novembra ili pocetkom decembra. 1.7. Struktura strucnog ispita

Prema Pravilniku o programu i nacinu polaganja strucnog ispita, strucni ispit se sastoji od: - opsteg dela - posebnog dela Opsti deo i posebni deo ispita polazu se istog dana. Opsti deo strucnog ispita polaze se prema jedinstvenom programu: 1) drustveno ureenje 2) radni odnosi 3) upravni postupak Poseban deo strucnog ispita obuhvata: 1) pismeni deo ispita - izrada pismenog rada

6

2) usmeni deo ispita - odbrana strucnog rada - provera poznavanja propisa (zakoni, normativi, standardi, preporuke i sl.) 1.8. 1.9. Sastav komisije predsednik komisije ispitivaci (jedan za opsti i jedan za posebni deo ispita) clanovi komisije. Minimalan broj pitanja i ocenjivanja na ispitu

Opsti deo: 3 (1 iz ustavnog ureenja, 1 iza radnih odnosa i 1 iz upravnog postupka) Odbrana rada: Neodreeno Poznavanja propisa: 3 (1 iz Zakona o planiranju i izgradnji objekata i 2 iz ostalih tehnickih propisa) Ocenjivanje kandidata: - polozio - nije polozio. U toku polaganja strucnog ispita vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik komisije, ispitivaci (svaki za svoj deo ispita), clanovi komisije i sekretar komisije. 1.10. Popravni ispit

Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opsteg dela ili iz jednog predmeta posebnog dela, moze polagati popravni ispit u roku koji ne moze biti krai od 3 meseca od dana kada je ispit polagao, odnosno u narednom ispitnom roku. Naknada za polaganja popravnog ispita je niza od naknade za polaganje celog ispita. 1.11. Odustajanje od ispita

Ako kandidat ne pristupi polaganju strucnog ispita, ili ako pre pocetka polaganja strucnog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatrae se da nije ni polagao ispit, s tim da moze da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat neopravdano odustane od zapocetog polaganja strucnog ispita smatrae se da ispit nije polozio. Ukoliko kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bude sprecen da pristupi zapocetom polaganju ispita (npr. strucni rad je ocenjen pozitivno a ne moze da pristupi usmenom delu ispita), podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledei ispitni rok. Zahtev za odlaganje ispita se mora podneti najmanje sedam dana pre dana polaganja, u protivnom e se smatrati da je kandidat neopravdano odustao. Komisija obavestava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

7

Kandidat moze da odlaze strucni ispit u periodu maksimalno dve godine od prijavljivanja ispita. Ukoliko u roku od dve godine kandidat ne polozi ispit, mora da zapocne postupak polaganja od pocetka: da podnese novu prijavu i uradi novi rad. 1.12. Dokumenti o polozenom strucnom ispitu

- POTVRDA (neposredno nakon polaganja) - UVERENJE (najkasnije dva meseca nakon polaganja), sadrzi sledee podatke: - naziv Ministarstva - ime, prezime i mesto roenja kandidata - vrstu poslova za koje se izdaje uverenje, skolska sprema (elektroenergetika) - registarski broj evidencije - datum izdavanja uverenja - potpis predsednika komisije i Ministra. Uverenje se overava pecatom Ministarstva. 1.13. Literatura u izdanju SMEITS-a

1.13.1. Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda G.Dotil: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehnicke preporuke). III izdanje, 2006. Lj. Rasajski, G. Dotil: Mali elektroenergetski prirucnik (MEP), II izdanje, 1997. M. Mranov: Kablovi, samonosei kablovi, uzad i kratki spoj, izvodi iz tehnickih standarda u elektroenergetici sa komentarom M. Mranov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i graenju objekata 1.13.2. Opsta tehnicka literatura M.Isailovi: Tehnicki propisi o zastiti od pozara i eksplozija (s komentarima), II izdanje, 2002. - M. Bogner, A. Petrovi: Procena usluga u izgradnji objekata, 1999 (RASPRODATO). Knjige ciji je izdavac Savez masinskih i elektrotehnickih inzenjera i tehnicara Srbije (SMEITS), mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, ulica kneza MIlosa 7 (II sprat, soba 29), tel. 011/3231372, e-mail: [email protected] 1.14. Licna licenca -

Zakonom o planiranju i izgradnju (Sluzbeni glasnik RS, br 47/2003) uveden je niz novina u pogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izradu tehnicke dokumentacije i graenje objekata. Uvedena je licna licenca za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvoaca radova, a polozen strucni ispit je jedan od uslova za dobijanje licence. Licencu za odgovornnog projektanta elektro struke moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom elektrotehnicke struke odgovarajueg smera, sa polozenim strucnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva, sa strucnim rezultatima na izradi tehnicke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inzenjerske komore. Strucnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na najmanje dva projekta.

8

Licencu za odgovornog izvoaca moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom elektrotehnicke struke, odgovarajueg smera sa polozenim strucnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izvoenju radova iz ove oblasti i sa preporukom najmanje dva odgovorna izvoaca ili Inzenjerske komore. Strucnim rezultatima za izvoenje smatraju se rezultati na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta. Lica sa zavrsenom visom ili srednjom skolskom spremom odgovarajue struke, mogu da rukovode graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe clanova porodicnog domainstva, kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalerskih radova, radova na unutrasnjem ureenju objekata i ureenju terena, pod uslovom da imaju polozen strucni ispit. Za ovu kategoriju nije predvieno izdavanje licne licence. Strucni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom, polaze se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlezan za poslove urbanizma i graevinarstva. Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica koja: - ucestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, - izrauju tehnicku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvoacke projekte i projekte izvedenog objekta), - vrse reviziju (strucnu kontrolu) projekata za objekte iz clana 89, str 4. Licencu za odgovornog izvoaca radova moraju imati lica koja: - rukovode graenjem objekata, odnosno izvoenjem radova, - vrse strucni nadzor tokom graenja objekata, - vrse tehnicki pregled objekata. Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaca radova izdaje: Inzenjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza Milosa br9 tel 011/3241-655, fax 011/3248-586 e-mail: [email protected] www.komora.org.yu 2.1. Izbor teme za pismeni rad

Prema Pravilniku o uslovima, programu i nacinu polaganja strucnog ispita, temu za pismeni rad moze da predlozi kandidat ili poslodavac kod koga je kandidat zaposlen. Uz prijavu za polaganje strucnog ispita, kandidati prilazu projektni zadatak ili detaljan opis teme. Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu skolske spreme: Visoka skolska sprema - rad mora obuhvatati jednu celinu slozenog investicionog objekta ili instalacija. Visa skolska sprema - rad mora obuhvatati manje slozene investicione objekte ili deo slozenog

9

investicionog objekta ili instalacija. Srednja skolska sprema - rad mora obuhvatati neki jednostavniji investicioni objekat, odnosno deo nekog slozenijeg objekta. 2.2. Prihvatanje teme pismenog rada

Predlozenu temu pismenog rada po pravilu ocenjuje predsednik Komisije i odreuje ispitivaca (mentora) pod cijim e nadzorom kandidat da izradi rad. Tema se ocenjuje sa: - prihvata se - prihvata se uz odreene uslove - ne prihvata se (sa obaveznim navoenjem razloga) O oceni teme kandidat se obavestava i tom prilikom obavestava se i o terminu dostavljanja pismenog rada. 2.3. Delovi pismenog rada

-Tekstualni deo -Graficki deo 1. Tekst i graficka dokumentacija pismenog rada moraju se uraditi na cistom papiru, bez oznaka preduzea i druge organizacije. Samo u slucajevima kada kandidat prilaze glavni projekat iz preduzea u kome je zaposlen, mentor moze odobriti da se koristi "logo" (engl. logging) tog preduzea. 2. Za obradu teksta i crteza mogu se koristiti odgovarajui racunarski programi uz primenu jugoslovenskih standarda, kako za obradu teksta, tako i za crteze. 2.4. Strucni nivo pismenog rada

Glavni projekat (tj. "skolski primer" glavnog projekta) Strucni rad ne moze da bude: - diplomski, magistarski ili doktorski rad - studija - tipski projekat - projekat nekog ureaja ili masine - elaborat, analiza, itd. 2.5. Minimum tekstualne dokumentacije u glavnim projektima

1. Naslovna strana sa sadrzajem 2. Izjava o samostalnoj izradi rada (potpisana) 3. Projektni zadatak 4. Tehnicki opis (obrazlozenje)

10

5. Tehnicki uslovi 6. Prilog o primenjenim propisanim merama zastite na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu 7. Predmer i predracun radova i materijala 8. Specifikacija materijala 9. Proracuni 2.6. Projektni zadatak

Projektni zadatak se satoji iz 3 dela: 1. Opsti podaci - podaci o investitoru (naziv, sediste i dr) - naziv i lokacija objekta - naziv projekta - etapnost izgradnje objekta - godina pocetka izgradnje objekta - godina zavrsetka izgradnje objekta 2. Tehnicki podaci - osnovni podaci o objektu 3. Ostali podaci U praksi Projektni zadatak ima 2 forme: - Projektni zadatak sa osnovnim zahtevima ­ Prilog 1; - Projektni zadatak sa detaljnim zahtevima ­ Prilog 2. Ukoliko se uz prijavu za polaganje strucnog ispita prilaze projektni zadatak sa osnovnim zahtevima (tzv. lagana forma projektnog zadatka), cesto se desava da nema dovoljno podataka za kvalifikovanu ocenu o prihvatanju teme pismenog rada. U tom slucaju, obavezno treba priloziti detaljan opis teme. Napomena: Projektni zadatak potpisuje Investitor, nikada projektant. U strucnom radu Projektni zadatak moze odtati nepotpisan. 2.7. Tehnicki uslovi

- opsti uslovi za ugovaranje i izvoenje radova (Prilog 3) - tehnicki uslovi za izvoenje radova (Prilog 4) 2.8. Prilog o primenjenim propisanim merama zastite na radu

Prema Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (bivsi Zakonu o zastiti na radu), uz tehnicku dokumnentaciju treba da se uradi prilog o zastiti na radu sa naznakom svih opasnosti po zivot i stetnosti po zdravlje radnika i graana koje mogu da se pojave pri korisenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otklone, a stetnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice. (Prilog 5). Napomena: Izjava o primenjenim propisanim merama zastite na radu nije dovoljna. Prilog mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.

11

2.9.

Tehnicki opis (obrazlozenje)

U tehnickom opisu odgovorni projektant daje obrazlozenje koncepcije projekta i kratak opis, po nekoliko recenica o svakoj od instlacija ili delova obraenih projektom. U ovom obrazlozenju treba obavezno navesti sve karakteristike, pogotovo ukoliko ima neuobicajenih, detalje koji su primenjeni u projektu. Sva resenja koja nisu u grafickoj dokumentaciji prikazana dovoljno precizno, ili ih nije bilo mogue dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako opisana, da prilikom izbora opreme, montazne opreme ili izvoenja instalacija, izvoac nema dilema. Tehnicki opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta. 2.10. Predmer i predracun radova i materijala i specifikacija materijala

Predmer i predracun radova i materijala mora da sadrzi cene izrazene u dinarima. Predmer i predracun radova i materijala moze da se uradi po grupama pozicija (npr. navede se sta sve sadrzi VN elija, a iskaze se ukupna cena za isporuku, montazu i ispitivanje elije), ili, navede se sta sve sadrzi razvodni ormar, a iskaze se ukupna cena za isporuku, montazu i ispitivanje. Ukoliko je Predmer i predracun radova i materijala uraen dovoljno detaljno, moze se izostaviti Specifikacija materijala. Predmer sa predracunom radova mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta. 2.11. Vrste crteza i redosled u projetku 2.11.1 Situacija objekta (uz projektni zadatak) Prvi crtez mora da bude situacioni plan na kome je prikazan objekat na koji se odnosi pismeni rad (srafrirano), susedni objekti, saobraajnice, spoljne instalacije (VN i NN vodovi, toplovodi, vodovodi i sl.). 2.11.2. Graficka dokumentacija Postrojenja i instalacije: - dispozicija objekta - razmestaj opreme (plan i presek za postrojenja) - plan polaganja kablova (instalacija) - jednopolna sema postrojenja (razvodnih ormara) - elektromontazne seme - seme delovanja (razvijene seme) - izgled i dimenzije ormara za elektromotorne pogone - kablovske liste za elektromotorne pogone - uzemljenje (radno, zastitno) - gromobranska instalacija (osnova krova i sve cetiri fasade) NAPOMENA: seme vezivanja nisu neophodne. Vodovi: - situacija trase - uzduzni profil trase (VN)

12

- preseci rova - skice stubova - ovesna ili spojna oprema - uzemljenje stuba - uzemljenje plasta i spojnica - prenaponska zastita u trasi 2.12. Izgled crteza

Ne mogu se koristiti fotokopije crteza i drugih listova iz originalnih projekata ili tipskih projekata. Crtezi moraju biti izraeni u skladu sa jugoslovenskim standardima. Na crtezima treba navesti potrebne napomene, objasnjenja i legende za potpunije razumevanje crteza. Svaki crtez mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) prema JUS A.A0.063:1996, sa potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatora (Prilog 6). Nepomena: Crtezi moraju biti uraeni u razmeri koja je definisana propisima: Za glavne projekte osnove sa ucrtanim instalacijama se rade u razmeri 1:50, a gromobranska instalacija i uzemljenje se mogu uraditi u razmeri 1:100. Velicina slova i simbola na semama mora omoguiti citanje bez problema. 2.13. Primena sema

- Dispozicijski crtez (skraeno: Dispozicija) - Principjelna (ili blok) sema - Jednopolna sema - Visepolna (npr. tropolna) sema - Sema delovanja (razvijena sema) - Prikljucni plan rednih stezaljki (sema vezivanja) - Zamenska sema - Logicka sema NAPOMENA: 1. Na crtezima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci), moraju se koristiti iste oznake kao u jednopolnoj semi odnosno semi veza ili semi postrojenja ili instalacija 2. Na jednopolnim semama ormara instalacija, moraju se strujna kola podeliti po fazama. 2.14. Primena simbola prema vazeim jugoslovenskim standardima Elektricne seme obavezno moraju biti izraene u skladu sa JUS standardima, tj. grupom standarda "Graficki simboli za primenu u elektricnim semama": JUS N.A3.002:1986 Simboli elemenata, simboli namene i drugi simboli opste primene JUS N.A3.003:1987 Provodnici i pribor za spajanje JUS N.A3.006:1986 Rasklopne aparature i zastitni ureaji JUS N.A3.007:1986 Rasklopne aparature i zastitni ureaji JUS N.A3.008:1987 Merni instrumenti, sijalice i ureaji za signalizaciju Itd.

13

2.15.

Glavni projekti izraeni po prpisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija projekta)

Prema pravilniku o sadrzini i nacinu vrsenja tehnicke kontrole glavnih projekata, tehnickom kontrolom Glavnog projekta izraenog po propisima drugih zemalja, proverava se: - da li kvalitet materijala opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po JUS-u i da li je njihov izbor racionalno izvrsen. - da li predvieni tehnicki i tehnoloski postupci graenja odgovaraju propisima i zastiti zivotne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zastiti od pozara i drugim propisima o bezbednosti graenja i korisenja za tu vrstu i namenu objekta. - Tehnicka kontrola Glavnog projekta izraenog po propisima drugih zemalja, vrsi se na primeru projekta koji je preveden na srpski jezik (strucni prevod). 2.16. Izrada pismenog rada i uloga mentora

Pravo je kandidata da zahteva, a duznost ispitivaca (mentora) da obezbedi punu informisanost kandidata o nacinu izrade pismenog rada i postupku na usmenom delu ispita. To se realizuje organizovanjem pripremnog seminara ili pojedinacnim upoznavanjem. NAPOMENA: Kontaktiranje mentora i rad sa mentorom nije uslov za polaganje ispita (tj. nije obavezno). 2.17. Dostavljanje pismenog rada

Rok za dostavljanje pismenog rada odreen je u Resenju o prihvatanju teme, s tim sto ne moze biti krai od dva meseca niti duzi od sest meseci. Izuzetno, na pismeni zahtev kandidata, rok za dostavljanje pismenog rada moze se produziti, s tim sto se pismeni rad mora dostaviti najkasnije 15 dana pre polaganja ispita. Rad mora biti ukoricen sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj strani. Tekstualni deo pismenog rada mora imati numerisane strane, a crtezi iz graficke dokumentacije moraju imati svoje nazive i brojeve. Sve ovo mora korespondirati sa sadrzajem ulozenim u projekat. Pismeni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu SMEITS-a. Rad se moze poslati i postom. Rad se vraa kandidatu po zavrsetku usmenog dela ispita. 2.18. Ocenjivanje pismenog rada

Pismeni rad po pravilu ocenjuje ispitivac (mentor) pod cijim je nadzorom kandidat izradio rad. Rad se ocenjuje sa: - prihvata se (tj. polozio-la) - prihvata se uz odreene uslove - ne prihvata se (sa obaveznim navoenjem razloga) O oceni rada kandidat se obavestava i tom prilikom obavestava se i o terminu polaganja opsteg dela i usmenog dela ispita.

14

Ukoliko pismeni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivaca, kandidat ne moze da pristupi polaganju usmenog dela ispita (opsti deo, odbrana rada i poznavanje propisa). 2.19. Odbrana pismenog rada

obuhvata: - stepena samostalnosti (Izjava o samostalnoj izradi rada) - strucnosti (Objasnjenje koncepcije, projektovanih resenja, proracuna, funkcija, itd.) - samoincijativnosti (Daje se strucno misljenje o nacinu realizacije projekta.) - poznavanja tehnickih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije koja je predmet pismenog rada. 2.20. Opsti propisi

Pored poznavanja tehnickih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije, za polaganje ispita je neophodno upoznati se i sa opstim propisima. U poglavlju opstih propisa je obraeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez obzira na oblast elektrotehnike kojom se bave. Kada se kaze opsti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega na: - Zakon planiranju i izgradnji objekata, - podzakonske akte ovog zakona ­ pravilnike, - Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, - Zakon o zastiti od pozara, - Zakon o zastiti zivotne sredine i Zakon o osnovama zastite zivotne sredine. 3.1. Zakon o planiranju i izgradnji

Poznavanje ovog zakona je neophodno da bi se bilo koji segment koji pripada izgradnji, ili ukupna izgradnja, izveli. Sam Zakon o planiranju i izgradnji objekata ureuje pored ostalog graevinsko-tehnicke, tehnoloske i druge uslove za izvoenje prethodnih radova, izradu tehnicke dokumentacije, nacin i postupak izdavanja odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole, graenje objekata i druga pitanja od znacaja za izgradnju i korisenje objekata. Podzakonskim aktima koja su vezana za ovaj zakon ­ pravilnicima, blize se propisuju pojedini poslovi definisani ovim zakonom. Poznavanje ovog zakona i pravilnika vezanih za njega, neophodno je, bilo da kandidat zeli da se bavi planiranjem, projektovanajem ili izvoenjem radova, nadzorom, ili da bude investitor. Poglavlja Zakona su slozena ''tehnoloskim redom'', kako tece i izgradnja: - planiranje - urbanisticko planiranje - graevinsko zemljiste - izgradnja objekata

15

3.2.

strucni ispit i licence inzenjerska komora Srbije rusenje objekata nadzor prelazne i zavrsne odredbe Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Ovaj zakon definise prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i zaposlenih. Zakonom se odreuju nadleznosti i mere cijom se primenom odnosno sprovoenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju zaposleni kao i svi oni koji rade odreen organizovani posao. Bezbednost i zdravlje na radu je duzan da obezbedi onaj, koji je posao organizovao: poslodavac, organizator radova i takmicenja, obrazovna organizacija.. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih principa u svim delovima procesa od projektovanja, preko izrade, do, na kraju, obrazovnih. Ovo se cini da bi se otklonili ili sveli na najmanju meru svi rizici od povreivanja ili osteenja zdravlja zaposlenih. Posebno treba naglasiti da je obaveza preduzea koje izrauje tehnicku dokumentaciju, da uz projekte izradi prilog o zastiti na radu. U prilogu moraju biti navedene sve opasnosti po zivot i stetnosti po zdravlje radnika i graana koje mogu da se pojave pri korisenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otkole ili svedu u dozvoljene granice. Prilog se izrauje za svaku vrstu projekta i za svaku vrstu objekta i potpisuje ga odgovorni projektant. 3.3. Zakon o zastiti od pozara

Po definiciji, zastita od pozara objekata obuhvata skup mera i radnji normativne, upravne, oragnizaciono-tehnicke. preventivne, informativno-vaspitne i druge prirode. Zastita od pozara je sastavni deo drustvene samozastite, pa su Zakonom definisane obaveze svakog od clanova drustevno-politicke zajednice za sprovoenje ovog zakona. Posebno treba voditi racuna o obavezama pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i objekata za javnu upotrebu. Zakonom je definisano da se moraju obezbediti uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi u slucaju pozara, kao i svi potrebni ureaji i sredstva za gasenje pozara. Takoe, treba imati u vidu da se od organa nadleznog za izdavanje odobrenja za gradnju, adaptaciju i rekonstrukciju, odobrenje moze dobiti i bez saglasnosti Uprave za zastitu od pozara i spasavanja. Uslov za dobijanje upotrebne dozvole za objekat je pozitivno misljenje Uprave za zastitu od pozara i spasavanje na izvedene instalacije, odnosno objekat. Iz tog razloga se preporucuje, da se investiciono tehnicka dokumentacija ­ glavni projekat, pre pocetka izvoenja radova preda Upravi na saglasnost. Na taj nacin, se sve dileme razrese pre pocetka izvoenja radova. 3.3. Zakon o zastiti zivotne sredine

Ovim zakonom se ureuje sistem zastite i unapreivanja zivotne sredine i odreuju mere zastite. Sa aspekta nase struke, moglo bi se rei da bi poglavlja o zastiti od buke i zastita od jonizacionih zracenja, mogla biti interesantna za razmatranje. Pri projektovanju i izvoenju elektroinstalacija, elektropostrojenja i uopste postavljanju opreme koja proizvodi buku, treba voditi racuna da se ti izvori buke moraju upotrebljavati i odrzavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj covek boravi.

16

Jonizujue zracenje je multidisciplinarni problem. Nasa struka se uglavnom tu javlja kao pratea, da obezebedi uslove potrebne za definisanu zastitu: ventilacija, hermetizacija, odrzavanje razlike pritisaka, obezbeivanje rada sistema kontrole i slicno. Kao zakljucak, bitno je jos jedanput konstatovati da je poznavanje svih pomenutih zakona neophodno ukoliko covek zeli da se bavi bilo kojim segmentom investicione izgradnje. 4.1. 4.11. 1. 2. 3. 4. Vrste tehnickih propisa zakoni pravilnici standardi preporuke tehnicka uputstva. Zakoni

Zakon o planiranju u izgradnji (Sl. glasnik RS, br 47/2003 i 34/2006) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS, br 101/2005) Zakon o zastiti od pozara (Sl. list SRJ, br 80/1994, 83/1994, 28/1996 i 12/1998) Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br 80/1994, 83/1994, 28/1996 i 12/1998) 5. Zakon o elektroprivredi (Sl. glasnik RS, br 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 69/1994 i 44/1995). 6. itd.

4.1.2.

Pravilnici o tehnickim normativima

1. Pravilnik o tehnickim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SFRJ, br. 4/1974) 2. Pravilnik o tehnickim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SRJ. br. 61/1995) 3. Pravilnik o tehnickim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/1988; Sl. listSRJ, br. 18/1992) 4. Pravilnik o tehnickim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/1992) . 5. Pravilnik o tehnickim normativima za zastitu objekata od atmosferskog praznjenja (Sl. list SRJ, br. 11/1996) 6. Pravilnik o tehnickim normativima za pogon i odrzavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova(Sl. listSRJ, br. 41/1993) 7. Pravilnik o tehnickim normativima za zastitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od pozara (Sluzbeni list SFRJ, br. 74/1990) 8. Pravilnik o tehnickim normativima za stabilne uredaje za gasenje pozara ugljen-dioksidom (Sluzbeni list SFRJ, br. 44/1983. i 31/1989) 9. Pravilnik o tehnickim normativima za stabilne instalacije za dojavu pozara (Sl. list SRJ,br. 87/1993) 10. Itd.

17

4.1.3.

Jugoslovenski standardi

-JUS... - JUS IEC ... - Granski standardi (npr. GSE ...) NAPOMENA: Savremeni razvoj na polju elektrotehnicke standardizacije dobija sve vise meunarodni karakter, tako da se u veini zemalja donose mejunarodni standardi IEC pre donosenja nacionalnih standarda. Standardi IEC se u nekim zemljama direktno prevode sa neznatnim dopunama, a u nekim zemljama se usvajaju i bez prevoenja kao nacionalni standardi. Opsti pregled JUS standarda: - Grana A:Osnovni i opsti standardi - Grana B:Rudarstvo i prerada minerala. uglja i nafte - Grana C:Metalurgija i tehnologija prerade metala - Grana D:Sumarstvo, drvna industrija i prerada drvenastih materija - Grana E:Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija - Grana F:Tekstilna i odevna industrija - Grana G:lndustrija koze, gume i plasticnih masa - Grana H:Hemijska industrija - Grana K:Industrija alata i pribora - Grana L:Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike - Grana M:Masinogradnja i metalska industrija - Grana N:Elektrotehnika - Grana P:Ureaji, postrojenja i vozila sinskog saobraaja - Grana R:Brodogradnja, ureaji i postrojenja recnog i pomorskog saobraaja - Giana U:Graevinarstvo - Grana Z:Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu - Grana N:Elektrotehnika - Grupa N.A.: Osnovni i opsti standardi - Grupa N.B.: Proizvodnja, prenos i distribucija elektricne energije - Grupa N.C.: Elektricni provodnici - Grupa N.E.: Materijal za elektricne instalacije - Grupa N.F.: Materijal za elektricne vodove i postrojenja - Grupa N.G.: Elektricne rotacione masine - Grupa N.H.: Transformatori, prigusnice i usmeraci - Grupa N.J.: Elektrohemijski izvori - Gfupa N.K.: Naprave za ukljucivanje - Grupa N.L.: Elektricne sijalice i svetiljke - Grupa N.M.: Elektrotehnicki proizvodi za potrebe domainstava, zanatstva i poljoprivrede - Grupa N.N.: Elektronika i telekomunikacije - Grupa N.P.: Elektricni ureaji za motore i vozila - Grupa N.R.: Sastavni delovi za elektroniku i telekomunikacije - GrupaN.S.: Specijalne elektricne masine, ureaji i aparati za industrijske i medicinske svrhe Prirneri vaznijih Standarda JUS JUS N.B2.741:1989 elektricnog udara JUS N.B4.803:1996 karta SR Jugoslavije Elektricne instalacije niskog napona. Zahtevi za bezbednost. Zastita od Gromobranske instalacije. Odreivanje nivoa zastite. Izokeraunicka

18

JUS N.CO.006:1983 Elektroenergetika. Oznacavanje izolovanih provodnika i kablova JUS N.H9.103:1972 Strujni transformatori za zastitu. Dopunski tehnicki uslovi JUS N.H9.123:1978 Naponski transformatori za zastitu. Dopunski tehnicki uslovi i ispitivanja JUS N.K3.010:1980 Prekidac za naizmenicnu struju visokog napona. Nazivne karakreristike. Primeri vaznijih standarda JUS IEC JUS IEC 529:1995 Stepeni zastite elektricne opreme ostvareni pomou zastitnih kuista (IP kod) (identican sa IEC 529:1989) JUS IEC 725:1993 Elektromagnetna kompatibilnost. Razmatranje referentnih impedansi pri odreivanju smetnji od aparata za domainstvo i slicne elektricne opreme (ldentican sa IEC 725:1981) JUS IEC 865-1:1996 Struje kratkog spoja. Proracun efekata. Deo 1: Definicije i metode proracuna (identican sa IEC 865-1:1993) JUS IEC 909:1994 Elektroenergetika. Proracunavanje struja kratkog spoja u trofaznim naizmenicnim sistemima (identican sa IEC 909:1988) JUS IEC 947-2:1994 Rasklopne aparature. Deo 2: Prekidaci niskog napona (identican sa IEC 947-2:1989) JUS IEC 1024-1:1996 Gromobranske instalacije. Odreivanje nivoa zastite. 4.2. Primena inostranih standarda

U nedostatku domaih standarda, mogu se takoe koristiti u svetu priznati inostrani standardi i preporuke: - standardi IEC (Intemational Electrotechnical Commission) - predstandardi CENELEC (Draft European PreStandard European Committee for Electrotechnical Standardization) - standardi ISO (Intemationa! Organisation for Standardisation) - srandardi BS (British Standard) - standardi VDE (Verband Deutscher Elektrotechniker) - standardi IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) - preporuke NEPA (National Fire Protection Association) - standardi NF (Norme Francaise) - standardi GOST (Gosudarstveni Standard) - preporuke CIGRE (Conference Intemationale des Grands Reseaux Electriques) Primeri vaznijih standarda IEC IEC 44-6:1992 Instrument transformers. Part 6: Requirements for protective current transformers for transient performance IEC 71-1:1993 Insulation co-ordination. Part 1: Definitions, principles and rules (Seventh edition) IEC 99-4:1991 Surge arresters. Part 4: Metal-oxide surge arresters vvithout gaps for A.C. systems IEC 298:1990 AC Metal Enclosed Switchgear and Controlgear for Rated Voltages above 1 kV and up to including 52 kV IEC 1000-4-8:1993 Basic EMC publication. Part 4: Testing and measurement techniques. Section 8: Power frequency magnetic field immunity test.

19

4.3.

Tehnicke preporuke

4.3.1. Tehnicke preporuke EIektroprivrede Srbije (EPS) TP-01:1974 Obelezavanje dalekovoda u mrezi Srbije TP-02:1966 Brojcano obelezavanje faznih provodnika TP-03:1977 Zemljospojna zastita transformatora TP-04:1984 Uzemljenje neutralnih tacaka rnreza 110. 220 i 400 kV TP-05:1971 Uzemljenje neutralnih tacaka mreze 35 kV TP-06:1986 Zastita vodova u mrezi 35 kV TP-07:1992 Ureaji za zastitu visokonaponskih energetskih transfomatora TP-08:1983 Ureaji za zastitu u mrezi 110 kV TP-09:1970 Energetski transformatori 110/35 kV i 110/10 kV TP-10:1988 Merila sa pripadajuim ureajima za obracunsko merenje energije i snage TP-11:1988 Merni transformatori TP-12:1983 Ureaji za zastitu u mrezi 220 kV TP-14:1978 Osvetljenje elektroenergetskih postrojenja TP-15:1971 Korisenje podloga o strujama I snagama kratkog spoja TP-17:1984 Merni pretvaraci i sumatori TP-18:1983 Staticki ureaji za kompenzaciju reaktivne snage TP-19:1983 Automatski regulator napona za energetske transformatore sa promenom odnosa transformacije pod optereenjem TP-23:1982 Projektovanje, izgradnja i odrzavanje uzemljenja elektroenergetskih postrojenja TP-24:1973 Merni instirumenti u postrojenjima prenosne mreze TP-25:1983 Koordinacija izolacije u mrezama visokog napona TP-26:1984 Izolaciona ulja za energetske transformatore TP-27.1974 Instrumenti za merenje elektricnih velicina u poljima generatora i poljima sopstvene potrosnje elektrana TP-29:1978 Mere za ogranicenje tranzijentnih prenapona u sekundarnim kolima razvodnih postrojenja i transformatorskih stanica prenosne mreze TP-30:1978 Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montazu elektro opreme i ureaja elektroenergetskih postrojenja sa stanovista zemljotresa TP-31:1979 Ureaji za zastitu dalekovoda 400 kV TP-32:1982 Izolacioni sistemi rotacionih masina TP-33:1982 Sigurnosno napajanje trafostanica, razvodnih postrojenja i centara daljinskog upravljanja TP-34:1982 Sigurnosno napajanje u hidroelektranama TP-35:1982 Sigurnosno napajanje u termoelektranama 4.3.2. Tehnicke preporuke elektrodistibucija Srbije

TP-1a:2000 Distributivna transformatorska stanica 10 (20)/0.4 kV sa kablovskim izvodima, snage 630 (1000) kVA TP-1 b:2001 Prigradske distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV snage 400 kVA TP-1v:2001 Stubna transformatorska stanica 10/0,4 kV, 20/0,4 kV i 35/0?4 kV snage 100 kVA, 200 kVA i 400 kVA

20

TP-1g:2001 Distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV za privremena i interventna resenja TP-2a:2001 Izolatori za nadzemne vodove montazu rastavljaca i sklopke rastavljaca za

TP-2b:2001 Tehnicki uslovi za izradu i nadzemne elektroenergetske vodove

TP-3:2000 Izbor i polaganje energetskih kablova u elektrodistributivnim mrezama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV TP-4:2001 Primena relejne zastite i lokalne automatike u distributivnim mrezama 10 kV, 20kV, 35 kVi HokV TP-4a 1:2001 Primena zastitnih ureaja u distributivnim mrezama 10 kV. 20 kV i 35 kV TP-4a 2:2001 Primena zastitnih ureaja u distributivnim mrezama 110 kV TP-4b:2001 Primena zastitnih 35/10,5(21) kVi 110/XkV ureaja distributivnih energetskih transformatora

TP-4v:2001 Primena ureaja lokalne automatike u distributivnim transfomatorskim stanicama 35/10(20) kV i 110/X kV TP-5:1997 Primena temeljnog uzemljivaca i mera izjednacavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama TP-6:1998 Uzemljenje neutralnih tacaka elektrodistributivnih mreza 110 kV, 35 kV, 20 k V, .1 0k Vi0,4kV TP-7:1996 Izvoenje uzemljenja i uzemljivaca u elektrodistributivnim transformatorskim stanicama 35/10(20) kV i 10(20)/0,4 kV TP-8:2000 Primena samonosivog kablovskog snopa (SKS) u elekrrodistributivnim nadzemnim mrezama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV TP-9:2000 Izvoenje uzemljenja stubova elektrodistributivnih nadzemnih mreza 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 1 kV TP-10:1997 Opsti tehnicki uslovi za projektovanje, proizvodnju i korisenje betonskih stubova elektroenergetskih vodova 20 kV, 10 kV i 1 kV TP-10a:2001 Opsti tehnicki uslovi za projektovanje, proizvodnju i korisenje betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske vodove 0,4 kV, 10 kV. 20 kV i 35 kV TP-11:1999 Tipizacija osnovnih parametara energetskih transfonnatora 110/10,5 kV, 110/21 kV i 110/36,75/10,5 kV, snage do 40 MVA TP-12a:2000 Osnovni tehnicki zahtevi za izgradnju distributivnih TS 110/10 kV, 110/20 kV i 110/35/10 kV TP-12b:2000 Osnovni tehnicki zahtevi za izgradnju distributivnih TS 35/10 kV TP-13:1998 Prikljucci na niskonaponsku mrezu i elektricne instalacije u zgradama

21

TP-14a:2001 Planovi razvoja elektrodistributivnih inreza

i

osnovnih

koncepcijskih

resenja

za

planiranje

TP-14b:2001 Osnovni tehnicki uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju niskonaponskih mrreza i pripadajuih transformatorskih stanica 10{20)/0,4 kV stambenih naselja. 4.3.3. Ostale tehnicke preporuke - Tehnicke preporuke i odredbe Zajednice jugoslovenskih zeleznica - propisi Eiektrodistribucije Beograd (EDB ...) - publikacije ZJPTT (TK ...) koje se objavljuju u PTT vesniku - itd. 4.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa iz elektroenergetike Po pravilu se usmeni deo ispita iz poznavanja zakona, tehnickih normativa, standarda i drugih propisa, vezuje za oblasti koje odgovaraju oblastima iz koje je raen strucni rad. Primer. Pitanje ( 1 ) iz standarda JUS IEC 865-1:1996: Kako se izracunava termicki ekvivalentne struje kratkog spoja (Ith)? Ocekivani odgovor: Termicki ekvivalentna struja kratkog spoja izracunava se iz efektivne vrednosti struje kratkog spoja i faktora m i n za vremenski zavisne efekte grejanja jednosmerne i naizmenicne komponente struje kratkog spoja gde su: I"k - efektivna vrednost pocetne (subtranzijentne) struje simetricnog kratkog spoja (u trofaznom sistemu merodavan je uravnotezeni trofazni kratki spoj); m i n - numericki faktori; vrednosti m i n su funkcije trajanja struje kratkog spoja (Tk) i taktora (K), odnosno kao funkcija trajanja struje kratkog spoja (Tk) i odnosa struja (I"k,Ik), pri cemu je Ik ustaljena struja trofaznog kratkog spoja. Primer. Pitanje (2) iz standarda IEC 898:1995: Klasifikacija instalacionih automatskih prekidaca za zastitu od prekomernih struja prema karakteristikama okidanja? -Ocekivani odgovor: 1. Automatski prekidaci tipa B (... kada kroz polove protice 5 In. vreme iskljucenja mora biti krae od 0,1 sekunde). 2. Automatski prekidaci tipa C (... kada kroz polove protice 10 In. vreme iskljucenja mora biti krae od 0,1 sekunde). 3. Automatski prekidaci tipa D (... kada kroz polove protice 20 ln, vreme iskljucenja mora biti krae od 0.1 sekunde). Primer. Pitanje (3) prema TP-14b:2001: Tipovi stambenih naselja pri planiranju. projektovanju i izgradnji niskonaponskih mreza i pripadajuih trafostanica 10(20)/0,4 kV? Ocekivani odgovor: Tip 1: uze gradsko podrucje -- "gradsko jezgro", Tip 2: sire gradsko podrucje, Tip 3: kolektivna stambena naselja sa centralnim grejanjem i velikom gustinom stanovanja. Tip 4: individualna (porodicna) stambena naselja sa centralnim grejanjem i malom gustinom stanovanja, (TPE ...)

22

Tip 5: individualna (porodicna) stambena naselja bez centralnog grejanja i malom gustinom stanovanja, 'Tip 6: 'sremski' tip stambenog naselja, Tip 7: 'sumadijski' tip stambenog naselja. PAZNJA! Obicno se ne pita kako glasi formula za odreivanje maksimalnog godisnjeg jednovremenog optereenja, na primer za uze gradsko podrucje - 'gradsko jezgro" (tip 1): Ali, ako je u projektu navedena mora da se zna da je: Pm - maksimalno godisnje jednovremeno optereenje na nivou objekta (kW); n -- broj domainstava koji se prikljucuju na objekat (25 n 300); t - godina za koju se racuna maksimalno godisnje jednovremeno optereenje (t 1990). 4.5. Tehnicki propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona

Propisa koji su do sada doneti iz oblasti elektroenergetike, instalacija i elektromotomog pogona, ima mnogo. Veliki deo ovih propisa je usaglasen sa normama IEC, a neki od njih su direktno prevedene norme IEC. Strucni i s pi t predstavlja proveru znanja stecenog radnim iskustvom. Iz tog razloga se i trazi kao uslov za polaganje strucnog ispita dve godine radnog iskustva na odreenoj vrsti poslova. Primenjeno na konstataciju o tome da su propisi brojni, provera poznavanja propisa stecenog radnim iskustvom. znaci da kandidat ume da primeni odgovarajui propis na odgovarajuem mestu. Pitanje iz propisa nije napisati ili napamet rei odreenu formulu, ali moze da bude da se objasni formula primenjena u proracunu prilozenom u projektu. Odnosno pitanje nije 'koja je formula za izracunavanje kratkog spoja?' ali moze da bude: ,,Zasto se izracunava struja kratkog spoja'?" U spisku propisa koji kandidati koji se prijave za polaganje strucnog ispita dobiju naveden je veliki broj propisa. Kao prvo, vazno je znati da posebnu paznju treba obratiti na ono poglavI j e sa propisima iz oblasti iz koje je kandidat prijavio rad. Sledea vazna napomena je da je nemogue i nepotrebno uciti propise napamet. Iz propisa je bitno pre svega, znati one podatke koji ucestvuju u resavanju koncepcije projekta. Takoe, posebnu paznju treba posvetiti svim vrstama zastite: direktnoj, indirektnoj, uzemljenju, gromobranu, izjednacenju potencijala. Sisterni zastite od elektricnog udara su oblast propisa koju je neophodno obraditi sa dodatnim zalaganjem. Treba se informisati o propisima za izvoenje specijalnih instalacija, kao sto su instalacije u prostorima sa eksplozivnim gasovima ili parama, i ustanoviti sta je u projektovanju odnosno izvoenju ovih instalacija drugacije u odnosu na standardne. Kao zakljucak, treba ponovo naglasiti, da poznavanje propisa mora biti usvojeno kroz rad, a ne nauceno napamet. Na primer: 1. JUSN.A5.070 Mogue pitanje: Koji stepen zastite opreme e se izabrati za postavljanje u fabrickoj hali u kojoj se odvija proizvodni proces u okviru koga se stvara vlaga i pojavljuju se isparenja sumporne kiseline? Od kog materijala e se birati svetiljke? 2. JUSN.B2.730 Mogue pitanje: Za objekte klasifikovane kao BD3, od kog materijala smeju da budu oprema i kablovi koji se postavljaju na putevima evakuacije? 3. Pravilnik 53/88

23

Sa kojim se minimalnim poluprecnikom savijaju kablovi i od cega on zavisi? Opsti sa posebnim delom cini celinu strucnog ispita cija je obaveza polaganja utvrena posebnim zakonom. Polozen strucni ispit predstavlja uslov za obavljanje odreenih poslova utvrenih posebnim zakonom. Opsti deo strucnog ispita ne polazu kandidati koji su strucni ispit polozili po odredbama drugih propisa, s obzirom na to da je opsti deo ispita, u sadrzinskom smislu, isti za sve strucne ispite tehnicke struke. Opsti deo strucnog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o nacinu i programu polaganja strucnog ispita, sistematizovane po grupama i to: 5.1. Drustveno i ekonomsko ureenje 5.1.1. Republika Srbija Osnovi ustavnog ureenja Republike Srbije: slobode, prava i duznosti coveka i graana po Ustavu RS; ekonomsko i socijalno ureenje; prava i duznosti Republike Srbije; republicki organi (Narodna skupstina, Predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, sudovi i javna tuzilastva); ustavnost i zakonitost; teritorijalna organizacija Republike Srbije (Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija, opstina grad Beograd): donosenje i promena Ustava RS. 5.2. Radni odnosi

(1) Osnovna prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i zabrana diskriminacije: (2) zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa, ugovor o radu, stupanje na rad, probni rad, radni odnos na odreeno vreme, radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, radni odnos sa kunim pomonim osobljem, pripravnici); (3) radno vreme (puno radno vreme, nepuno radno vreme, skraeno radno vreme. prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, noni rad); (4) odmori i odsustva (odmori zaposlenih, odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godisnji odmor, odsustvo uz naknadu -- plaeno odsustvo, neplaeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa); (5) zastita zaposlenih (opsta zastita, posebna zastita zena i omladine, zastita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zastita invalida; obavestenje o privremenoj sprecenosti za rad); (6) zarada, naknada zarade i ostala primanja (zarada, uveana zarada, minimalna zarada, naknada zarade. naknada troskova i druga primanja, zastita zarade i naknade zarade); (7) zabrana diskriminacije, naknada stete; (8) restanak radnog odnosa (slucajevi prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, otkaz od strane zaposlenog, otkaz od strane poslodavca, neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa od strane poslodavca, postupak u slucaju otkaza, nezakoniti otkaz, udaljenje zaposlenog sa rada, visak zaposlenih; pravo na otpremninu i druga prava po prestanku radnog odnosa); (9) ostvarivanje i zastita prava zaposlenih (ovlasenje za odlucivanje o pravima i obavezama, arbitraza, sudska zastita, rokovi zastarelosti potrazivanja iz radnog odnosa); (10) posebni oblici rada i radna knjizica (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, samozaposljavanje), savet i sindikat zaposlenih: ( 1 1 ) kolektivni ugovori (predmet i oblik kolektivnog ugovora, vrste kolektivnih ugovora, ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora, ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora prema vrsti kolektivnog ugovora,

24

odbor za pregovore, postupak i ovlasenje za pregovaranje i zakljucivanje kolektivnog ugovora, primena kolektivnih ugovora, vazenje i otkaz kolektivnog ugovora, resavanje sporova, registracija i objavljivanje kolektivnog ugovora); (12) inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opstih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. 5.3. Upravni postupak

(1) Duznost postupanja po zakonu - drzavni organi kada u upravnim stvarima resavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizickog lica, pravnog lica i l i druge stranke i preduzea i druge organizacije kada u vrsenju javnih ovlasenja, koja su im poverena zakonom resavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizickog lica, pravnog lica i l i druge stranke; (2) osnovna nacela upravnog postupka -- nacelo zakonitosti, nacelo zastite interesa graana i zastite javnog interesa, nacelo efikasnosti, nacelo istine, nacelo saslusanja stranke, nacelo ocene dokaza, nacelo samostalnosti u resavanju, nacelo dvostepenosti u resavanju (pravo na zalbu), nacelo pravnosnaznosti resenja, nacelo ekonomicnosti postupka, nacelo pruzanja pomoi stranci, upotreba jezika i pisma u postupku; (3) nadleznost u upravnom postupku -- stvarna nadleznost, mesna nadleznost; (4) stranka u upravnom postupku - stranacka sposobnost. procesna sposobnost i stranacka legitimacija, zastupanje stranke - zakonski zastupnik, privremeni zastupnik, zajednicki predstavnik, punomonik); (5) pokretanje upravnog postupka -po zahtevu stranke, po sluzbenoj duznosti, spajanje stvari u jedan postupak, izmene zahteva, odustajanje od zahteva, poravnanje; (6) dokazivanje u upravnom postupku ­ isprave, uverenje kao poseban vid isprave, svedoci, izjava stranke, vestaci i tumaci, uviaj, obezbeenje dokaza; (7) dostavljanje - posredno i obavezno licno dostavljanje, posebni slucajevi dostavljanja; (8) rokovi -- rokovi odreeni zakonom i rokovi koje odreuje sluzbeno lice; (9) resenje u upravnom postupku -- oblik (pismena forma) i sastavni delovi resenja (uvod, dispozitiv, obrazlozenje, pouka o pravnom leku, broj resenja, datum donosenja, potpis sluzbenog lica i pecat organa), rok za izdavanje resenja; (10) zalba (jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, rok za zalbu 15 dana od dana dostavljanja resenja, zalba nema posebnu formu), dejstvo zalbe, postupak po zalbi -- rad prvostepenog organa po zalbi, resavanje -zalbe od strane drugostepenog organa; ( 1 1 ) izvrsno, konacno i pravosnazno resenje; (12) izvrsenje resenja -- postupak izvrsenja. obustava izvrsenja, odlaganje izvrsenja, administrativno izvrsenje, izvrsenje putem prinude, izvrsenje radi obezbeenja i privremeni zakljucak o obezbeenju; (13) troskovi upravnog postupka - opsti i posebni troskovi, oslobaanje od obaveze plaanja troskova.

[1] Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (,,Sluzbeni list Srbije Cme Gore", br. 6/2003); [2] Ustav Repubilke Srbije (,,Sluzbeni glasnik RS", br. 1/90); [3] Zakon o radu (,,Sluzbeni glasnik RS", br24/05) [4] Zakon o opstem upravnom postupku (,,Sluzbeni list SRJ", br. 33/9". i 31/2001).

25

PRILOG 1 Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta kotlarnice za Mlekaru u Vrscu 1. Opsti podaci 1.1. Investitor: MDD IMLEK - PKB 1.2. Objekat: Mlekara Vrsac 1.3. Projekat: Glavni elektroprojekat kotlarnice 1.4. Broj etapa u izgradnji objekta: Jedna 1.5. Planirani pocetak izgradnje objekta: 1994. 1.6. Planirano pustanje u pogon: 1994. 2. Tehnicki podaci 2.1. Uraditi glavni elektroprojekat kotlarnice sledeih karakteristika: - parni kotao kapaciteta 2000 kg/li - pritisak suvo zasiene pare 10 bar - napojni rezervoar 2 m3 - hemijska priprema vode 2 x 1,5 m3/h - gorivo prirodni gas - dimnjak samostojei F 500 x 12,00 m 2.2. U kotlarnici projektovati:

- instalaciju elektromotomog pogona; - instalaciju osvetljenja; - instalaciju gromobrana; - spoljni kablovski prikljucak na napojnu trafostanicu. 2.3. Kotlarnica je predvidjena da ispunjava uslove prirodne ventilacije, zahteve eksploatacije i propisane provere, preglede, kontrole i ispitivanja tako da se smatra neugrozenim prostorom prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.007.

3.

Ostali podaci

Elektroinstalacije projektovati prema vazeim tehnickim propisima i standardima: - Pravilnik o tehnickim, normativima za projektovanje, graenje, pogon i odrzavanje gasnih kotlamica (Sluzbeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90); - Pravilnik o tehnickim normativima za elektricne instalacije niskog napona (Sluzbeni list SFRJ, br. 53/88, 28/95) - Tehnicki propisi o gromobranima (Sl list br 11/96, N.B4.802,803,810,811,1024-1 i 1024-1-1) - JUS U.C9.100 - Dnevno elektricno osvetljenje prostorija u zgradama (1963) i preporuke JKO Investitor

26

PRILOG 2 Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta zamene zastitnog uzeta uzetom sa optickim vlaknima (OPGW) na DV 220 kV br,, 213/2 TS Obrenovac A - TS Beograd 3 1. Opsti podaci

1.1. Investitor: EPS 1.2. Naziv objekta: DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A - TS Beograd 3 1.3. Obim radova: zamena jednog zastitnog uzeta uzetom sa optickim vlnknima - OPGWsa neophodnim radovima na dalekovodu 1.4. Broj etapa izvoenja radova: Jedna 1.5. Planirani pocetak radova: u toku 2002. 1.6. Planirano pustanje u pogon: do kraja 2003. 2. Podaci o dalekovodu 2.1. Nazivni napon: 220 kV 2.2. Prikljucna mesta: TS Obrenovac A. polje 06: TS Beograd 3. polje 04 2.3. Duzina: 33.106 km 2.4. Broj sistema: jedan 2.5. Postojee zastitno uze: Ce III2 x 50 mm2 2.6. Godina izgradnje DV: 1963. (1969) 2.7. Godina montaze zastitnog uzeta: 1967. (1969) 2.8. Projektant DV-a: Elektrosrbija (danasnji Minel) 2.9. Maksimalni raspon: 626 m 2.10.Maksimalna duzina Z-polja: 4402 m 3. 3.1. Tehnicki podaci o elementima dalekovoda Stubovi - konstrukcija

3.1.1. Tip: portalni sa zategnma 3.1.2. Materijal: celicno-resetkasti 3.1.3. Projektant: Elektrosrbia (danasnji Minel)' 3.1.4. Ukupan broj N i Z stubova:N69, Z: 19 3.1.5. Projektovana sila zatezanja zastitnog uzeta, daN: - Prema glavnim projektima stubova serije 61500 i 66500 (sila u Y-osi. zatezni srubovi 100% 5/7e, nosei stiibovi 50% sih) 3.1.6.Posebni zahtevi: - po potrebi predvideti prilagoenje stubova za novu spojnu opremu za OPGW zastitno uze u skladu sa tackom 3.4.2; - predvideti ugradnju spojnice za nastavljanje OPGW-a na odgovarajuim zateznim stubovima (videti tacku 3.4.2.2) na optimalnoj i bezbednoj visini iznad zenilje: - racunski proveriti izmenu statike svih stubova vezane za OPGW zastitno uze u skladu sa tackom 3.2.2 po mogustvu prema vazeim propisima i po potrebi predvideti ojacanje vrhova za zastitno uze i/ili cele konstrukcije pojedinih stubova - po potrebi predvideti ispitivanje pojedinih stubova (\rhova); - po potrebi, predvideti proveru stanja U-ankera i zatega (videti prilog 1).

27

3.2. Zastitno uze 3.2.1. Postojee zastitno uze 3.2.1.1. Broj: jedno 3.2.1.2.Materijal: Celik klase III 3.2.1.3. Konstrukcija: 7x3 mm 3.2.1.4. Precnik: 9.0 mm 3.2.1.5. Presek: 50 (49.48)mm2 3.2.1.6. Otpornost za jednosmernu struju na +20oC: prema standardu IEC 61080. 3.2.1.7. Dozvoljena struja kvara za vreme od 1 sekunde: -- u skladu sa dozvoljenom temperaturom uzeta (DIN. GOST ili slican standard) za pocetnu temperaturu uzeta od 4oC. 3.3.1.8. Duzina polaganja: - duz cele trase do prvog izlaznog portala. 3.2.1.9. Nacin vesanja na portale TS: - u TS Obrenovac A direkmo. u.TS Beograd 3 direktno. 3.2. 1. 10. Lokacija na stubu: - desno ili levo (gledano od TS Obrenovnc A ka TS Beograd 3) zavisno od lokacije OPGW-a (3.2.2.8) 3.2.1.1 1. Posebni zahtevi: - snimiti ugibe i naprezanja u svim zateznim poljima: - po potrebi predvideti radove na prezatezanju prema projektovanom ugibu: - proveriti struje uzeta kod noseih i zateznih stezaljki i, po potrebi. predvideti zamenu novim uzetom istog tipa: - izvrsiti termicku proveru OPGW-zastitnog uzeta pri zemljospoju a, po potrebi, predvideti zamenu postojeeg uzeta na odgovarajuoj deonici ''provodnijim" (uskladiti sa 3.2.2.9)homogenim alumoweld uzetom ili drugim tipom homogenog ili kombinovanog uzeta prema IEC61089. sa veom dozvoljenom strujom kvara (videti napomenu 4). 3.2.2. Novo zastitno uze sa optickim vlaknima OPGW

3.2.2.1. Broj i tip OPGW uzadi: jedno, 25B41z 'Pirelli'. 3.2.2.2. Broj i vrsta optickih vlakana: 24 u skladu sa standardom ITU-TG.652. 3.2.2.3. Standardi: IEC 60794. 60793 i ostale IEC-preporuke za opticke kablove, uzad i zicu za nadzemne vodove i merodavne ASTM standarde. 3.2.2.4. Materijal noseeg dela: AA/ACS (legura aluminijuma/alunioweld). 3.2.2.5. Vrsta zastite opt. vlakana: aluminijumska cevcica u osi uzeta. 3.2.2.6. Duzina polaganja: duz cele trase sa zavrsnim spojnicama na prvim izlaznim portalima u obe TS. 3.2.2.7. Nacin ovesenja na portale TS: Preko jednog izolatora U120BS sa dodatnom vezom. 3.2.2.8. Lokacija na stubu-rasponu: levo ili desno (gledano od TS Obrenovac A ka TS Beograd 3), uvazavajui dispoziciju obe TS, privodne kablove i pogodnost za montazu OPGW-a. 3.2.2.9. Posebni zahtevi: - izvrsiti tehnicku proveru zastitnog uzeta pri zemljospoju pri cemu treba uvaziti realno vreme iskljucenja u obe TS ukljucujui neuspesno APU kao i realne otpornosti uzemljenja stubova i uzemljivaca TS (videti i tacku 3.3.3); - po potrebi predvideti mere za smanjenje struje kvara kroz OPG W: - u tehnickom opisu montaze OPGW-a uvaziti maksimalno dozvoljenu montaznu silu zatezanja i minimalni dozvoljeni poluprecnik savijanja 0PGW-a; - dati plan duzina OPGW-a usaglasenih sa zateznim poljima predmetnog DV-a tako da broj spojeva bude minimalan (videti i tacku 3.4.2.2): - uskladiti ugib zastitnog uzeta OPGW sa projektovanim ugibom postojeih faznih provodnika u pogledu sigurnosnih razmaka;

28

- uskladiti ugib zastitnog uzeta OPGW sa projektovanim ugibom postojeeg zastitnog uzeta u pogledu ugla zastite od udara groma; - proveriti sigurnosne razmake OPGW-a i faznih provodnika za slucaj zemljospoja (zagrevanje strujom kvara): - pri izboru maksimalnog radnog naprezanja uzeti u obzir zastitu od vibracija (tacka 3.5.2): - predvideti kompenzaciju neelasticnog izduzenja OPGW-a: - predvideti kontrolu ugiba OPGW-a u roku prve i druge godine od montaze. 3.3. Uzemljenje stubova

3.3.1. Specificna otpornost tla: prema merenju na trasi DV-a i postojeoj dokumentaciji. 3.3.2. Struja groma: prema podacima HMZ-a. iskustvu iz pogona i postojeoj dokumentaciji. 3.3.3. Otpornost uzemljenja: - izvrsiti neophodna merenja uz eliminaciju uticaja zastitne uzadi, a uz uvazavanje otpornosti uzemljenja temelja. 3.3.4. Materijal: postojee pocinkovano gvoze precnika 8mm (10 mm). 3.3.5. Dimenzionisanje: - u skladu sa odabranom strujom groma (tacka 3.3.2). ali ispod 15 u najnepovoljnijim uslovima u tlu (videti i tacku 3.2.2.9). 3.3.6. Posebni zahtevi: po potrebi predvideti proveru stanja uzemljivaca u tlu i sanaciju. 3.4. Spojna oprema za zastitno uze

3.4.1. Za postojee zastitno uze 3.4.1.1.Ovesenje zastitnog uzeta postojea -- Nosei stub Vrsta ovesenja: preko U-stremena (polozaj ­ osa zavrtnja: Y) Polozaj na stubu: kroz konstrukciju vrha na svim N-stubovima StezaIjka: nosea visea stezaljka - Zatezni stub Vrsta ovesenja: preko stremena (polozaj ­ osa zavrtnja: X) Stezaljka: zatezna stezaljka sa zavrtnjima 3.4.1.2. Nastavljanje uzeta: pomou kompresionih nastavnih spojnica. 3.4.1.3. Posebni zahtevi: - zavisno od eventualnog prezatezanja uzeta (tacka 3.2.1.11). predvideti dodatnu spojnu opremu za odgovarajui obim prezatezanja ili zamenu ,,provodnijim" uzetom: - u slucaju montaze ''provodnijeg" uzeta, uskladiti dodatnu spojnu opremu sa vrhovima postojeih stubova, kao i sa odabranim uzetom, a u svemu prema IEC standardu 61284 (videti napomenu 4). 3.4.2. Za novo uze OPGW 3.4.2.1. Ovesenje zastitnog uzeta: - Nosei stub Vrsta ovesenja: preko sekle Polozaj na stubu: van konstrukcije vrha na svim N-stubovima. predvideti prilagoenje Stezaljka: nosea visea stezaljka sa neoprenskim uloskom, zastitnom spiralom I dodatnom vezom - Zatezni stub: Vrsta ovesenja: preko sekle Stezaljka: zatezna spirala sa zastitnom spiralom Pomone stezaljke: Stezaljke za pricvrsenje na konstrukciju stuba i strujne stezaljke za dodatnu vezu

29

3.4.2.2. Nastavljanje uzeta: - predvideti nastavljanje na odgovarajuim zateznim stubovimaa u skladu sa planom duzina datim u tacki 3.2.2.9: - predvideti mogunost nastavljanja OPGW-a na zemlji: - predvideti nastavljanje optickih vlakana u optickim spojnicama prema planu duzina datim u tacki 3.2.2.9. 3.4.2.3. Posebni zahtevi: - spojna oprema mora da odgovara odabranom tipu OPGW-a: - predvideti montazne radove tako da poluprecnik savijanja uzeta bude uvek vei od minimalno dozvoljenog za odabrani OPGW (tacka 3.2.2.9): - uz pismenu saglasnost investitora dozvoljene su manje izmene detalja tacke 3.4.2 bez izrade novog projektnog zadatka: - predvideti montazu ve nabavljene spojne opreme ,,Saprem ". 3.5. 3.5.1. Zastita od vibracija Postojee zastitno uze

Ne predvia se zastita od vibracija na postojeem uzetu Ce 50 mm2 (blizu 40 godina u pogonu) i eventualno, novopostavljenom uzetu Ce 50 mm2. Ako se montira novo ,,provodnije" zastitno uze, predvideti zastitu prigusivacima ,,Stockbridge" u skladu sa IEC 61897 i tipom uzeta. 3.5.2. Novo zastitno uze OPGW

3.5.2.1. Kriterijum za prigusivace: - predvideti tipsko resenje montaze prigusivaca 2 + 2 (po 2 sa svake strane nosee ili zatezne stezaljke); - dodatno uskladiti nacin montaze i broj prigusivaca sa uputstvom proizvoaca OPGW-a i pripadajue opreme. 3.5.2.2. Posebni zahtevi: - koristiti rezultate provere stanja postojeeg zastitnog uzeta (tacka 3.2. 1.11): - koristiti i ostala iskustva sa vibracijama sa predmetnog DV-a: - prilikom razmetranja maksimalnog radnog naprezanja OPGW-a odabrati najmanju moguu vrednost i uvaziti preporuku proizvoaca OPGW-a: - predvideti montazu ve nabavljenih prigusivaca 'Saprem' 4. Klimatski uslovi 4.1. Pritisak vetra na OPGW: - kao na predmetnom DV u glavnom projektu (60 daN/m2). 4.2. Optereenje od leda i snega na OPGW-u: -kao na predmetnom DV u glavnom projektu (1.0 x ODO). 4.3. Posebni zahtevi: - nema. 5. Ostali podaci i zahtevi 5.1. Postojee stanje: -prema glavnom projektu predmetnog DV-a i podacima iz priloga 1: - izvrsiti pregled ukrstajnih objekata i snimanje novih na trasi predmetnog DV-a:

30

- po potrebi izvrsiti staticku proveru vrhova za zastitno uze na oba krajnja portala u TS. 5.2. Uputstvo proizvoaca: - u elaboratu montaze OPGW-a navesti sve bitne specificnosti i zahteve proizvodaca OPG W-a i pripadajue opreme. 5.3. Demontaza postojeeg zastitnog uzeta: - predvideti radove na demontazi i transportu postojeeg zastitnog uzeta sa spojnom opremom: - proveriti mogunost korisenja ovog uzeta kao 'for-sajle' za razvlacenje odgovarajue vucne sajle radi montaze OPGW-a. 5.4. Usklaivanje opreme u DV-poljima na krajevima DV: - po potrebi ako je to opravdano radi termicke provere OPGW-a (tacka 3.2.2.9), predvideti mere za smanjenje vremena trajanja zemljospoja na DV-u prema posebnom projektnom zadatku. 5.5. Izvoenje krajeva: - na oba krajnja izlazna portala predvideti ugradnju zavrsne spojnice. 5.6. TK-veze: - za TK-veze e biti raen poseban projektni zadatak koji mora da bude usklaen sa ovim projektnim zadatakom ukljucujui projektni zadatak za privodne kablove. 5.7. Redosled faza: -prema skici u prilogu 5.8. Speciflkacija opreme i troskovi: -- uraditi odgovarajui predmer i predracun opreme, radova i dr. 5.9. Uzduzni profil: - uraditi uobicajeni uzduzni profil 5.10.Potrebna iskljucenja: - sva projektantska resenja (ukrstanja, nastavljanje OPGW-a i sl.) treba, po mogustvu da budu odabrana tako da se trajanje iskljucenja-stavljanja van funkcije svih ukrstajnih vodova, puteva, ttlinija i sl, ukljucujui predmetni dalekovod, svede na minimum. Napomene: 1. Sadrzaj priloga 1 usaglasavaju projektant i investitor. 2. X-osa se poklapa sa pravcem konzola stuba; Y-osa je u pravcu normalno na ravan stuba; Z-osa je vertikalna osa u ravni stuba. 3. ODO = osnovno dodatno optereenje = 0,18 x d daN/m (d = precnik uzeta, mm). 4. ,,Provodnije" uze: izbor konkretnog tipa ovog uzeta sa spojnom opremom e uraditi projektant u saradnji sa investitorem. Prilozi 1. Izvestaj o stanju predmetnog DV-a i ponasanju u pogonu. 2. Situacije prikljucaka predmetnog DV-a kod krajnjih postrojenja. 3. Raspodela struje zemljospoja duz predmetnog DV (aktuelna i perspektivna). 4. Skica redosleda faza na predmetnom DV-u. 5. Izvod iz osnovne tehnicke dokumentacije investitora za predmetni DV. 6. Osnovne tehnicke karakteristike OPGW-a 25B41z Pirelli. Investitor

31

PRILOG 3 Opsti tehnicki uslovi 1. Graenju objekta se moze pristupiti tek po obavljanju svih prethodnih aktivnosti i pribavljanju odobrenja u skladu sa Zakonom o planiranju izgradnji objekata. 2. Sve radove predviene projektom izvodac mora izvesti opremom i materijalom na nacin predvien projektom, a po vazeim propisima za izvoenje radova i u svemu prema vazeim propisima, odobrenoj tehnickoj dokumentaciji, prilozenim crtezima, specifikaciji i tehnickim uslovima. 3. Izvoac je duzan da se pri izvoenju radova pridrzava svih propisanih mera o bezbednosti i zdravlju, kao i mera za zastitu okoline. 4. Izvodac je duzan da na licu mesta proveri projekat i na vreme prijavi nadzornom organu potrebne izmene koje su proizasle iz gradevinskih resenja u toku graenja objekta. 5. Za sve izmene i odstupanja, kako u pogledu tehnickih resenja, tako i u izboru opreme date projektom, izvodac mora da dobije pismenu saglasnost nadzornog organa. 6. Sve izmene izvodac je duzan da unese u projekat. 7. Sav materijal koji se ugrauje mora odgovarati standardima JUS. 8. Pri nabavci opreme, izvodac je duzan da pribavi i prateu dokumentaciju za opremu: ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju. 9. Za vreme izvoenja radova, izvodac je duzan da vodi graevinski dnevnik sa svim podacima koje dnevnik treba da sadrzi. 10. Na gradilistu izvodac je duzan da uskladisti opremu i materijal do pocetka montaze po zahtevima isporucioca opreme i obezbedi je od korozije i slucajnih osteenja. 11. Po zavrsetku radova izvoac je duzan da izvrsi potrebna ispitivanja ugraene opreme i funkcionalnost instalacije. 12. Pustanje objekta u stalan rad moze da se izvrsi po obavljenom tehnickom pregledu i dobijenoj dozvoli za upotrebu. 13. Izvoac je duzan da garantuje ispravnost izvedenih radova i daje garantni rok prema ugovorenim uslovima. 14. Nakon zavrsetka radova, izvodac je duzan da okolinu objekta dovede u stanje koje je bilo pre pocetka izgradnje i ukloni sve otpatke i tragove gradilista. 15. Itd.

32

PRILOG 4 Tehnicki uslovi za polaganje NN energetskih kablova 1. Polaganje kablova vrsiti u skladu sa Pravilnikom o tehnickim normativima za elektricne instalacije niskog napona, Tehnickom preporukom TP-03 distribucija Srbije, preporukama proizvoaca kablova i drugim propisima koji se odnose na ovu oblast. 2. Polaganje kablova se ne sme vrsiti bez prisustva i pregleda od strane predstavnika investitora. 3. Pre zatrpavanja kablova u kablovske rovove, potrebno je izvrsiti snimanje polozenog kablovskog voda od strane ovlasene strucne firme. 4. Prilikom provlacenja kroz PVC cevi, provlacenje vrsiti potiskivanjem. 5. Kablovi se ne smeju vui preko ostrih ivica ili drugih predmeta koji mogu dovesti do osteenja. 6. Prilikom prenosa i razvlacenja kablova primeniti postupke koji onemoguavaju naprezanje ili osteenje zila, izolacije ili zastitnog omotaca. 7. Polaganje i savijanje se ne sme vrsiti pri temperaturama nizim od 5 C. 8. Poluprecnik savijanja kabla pri izvoenju radova ne sme biti manji od 20 D, a kod konacno polozenih 15 D (gde je D spoljnji precnik kabla.poluprecnik zavisi od tipa kabla 9. Pri prelasku kroz podove i zidove, kablove treba provui kroz PVC cevi, a zatim izvrsiti zaptivanje cevi oko kabla. 10. Unutar objekta kablovi se mehanicki zastiuju do visine 2 m iznad poda, odnosno 0.3 m ispod poda. 11. Spajanje i nastavljanje NN provodnika vrsiti iskljucivo u instalacionim kutijama i l i rasklopnim blokovima. 12. Kablove NN polagati pravolinijski, horizontalno i vertikalno, po plafonu i podu je mogue i koso. 13. Kablove odmeravati i sei tek nakon premera trase i odreivanja potrebnih duzina na licu mesta. 14. Sve kablove pri uvoenju u ormane na odgovarajui nacin pricvrstiti, a na oba kraja postaviti natpisne plocice sa brojem kabla prema kabel listi iz projekta. Oznacavanje izvrsiti odmah po polaganju svakog kabla. 15. Po izvrsenom polaganju kablova, sve kablovske otvore i prodore, izuzev u slucaju kablovskih uvodnica, zaliti vatrootpomom zaptivnom masom. 16. Izvodac e izvrsiti ispitivanje kablova po njihovom prijemu i izvrsenom polaganju, odnosno prikljucivanju, prema vazeim propisima i otkloniti sve eventualne nedostatke. 17. Itd. PRILOG 5 Prilog o primenjenim propisanim merama zastite na radu 1. Tehnicke mere zastite od elektricnog udara. Za elektricnu opremu primenjen je TN-C-S sistem zastite od indirektnog dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741. 2. Tehnicke mere zastite od pozara. Predviena elektricna oprema ne sadrzi zapaljive tecnosti, a kablovi i provodnici zastieni su od prekomerne struje i zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.CO.O75. U kotlarnici je predviena prirodna ventilacija, tako da pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno izvedeni i da kvalitet odrzavanja i eksploatacije kotlarnice zadovoljava

33

odredbe Pravilnika o tehnickim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odrzavanje gasnih kotlarnica (Sluzbeni list SFRJ, br. 10/90. i 52/90), prostor kotlarnice je neugrozen, sa aspekta opasnosti prostora ugrozenih eksplozivnim smesama gasova i para, prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.007. U prostoriji kotlarnice ne predvia se nikakvo drzanje zapaljivih i eksplozivnih materija. 3. Tehnicke mere zastite od prekomerne struje. Na pocetak svakog strujnog kola postavljen je ureaj (osigurac) za zastitu od kratkog spoja. 4. Tehnicke mere zastite od prenapona. Objekat kotlarnice zastien je gromobranskom instalacijom prema Pravilniku o tehnickim normativima za zastitu objekata od atmosferskog praznjenja (Sluzbeni list SRJ, br. 11/96). 5. Tehnicke mere zastite od pada i nestanka napona. S obzirom da je predvieni gorionik opremljen sigurnosnim sklopkama za vazduh i gasovito gorivo, kao i elektromagnetnim ventilima koji se pri nestanku struje zatvaraju, pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona ne moze izazvati opasnost za ljude i opremu. 6. Tehnicke mere zastite rastavljanjem, iskljucivanjem i fimkcionalnim ukljucivanjem i iskljucivanjem strujnog kola. Ove mere zastite izvedene su neautomatskim lokalnim iskljucivanjem glavnog napajanja putem grebenastog prekidaca na glavnoj razvodnoj tabli (GRT), odnosno tastera za nuzno iskljucenje dela instalacije da bi se otklonila neocekivana opasnost. 7. Rastavljanje strujnog kola. Svako strujno kolo izvedeno je tako da se moze rastaviti od delova pod naponom i to eliminacijom patrona osiguraca. Posle rastavljanja strujnog kola, namerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se spreciti posebnim merama, i to: zakljucavanjem rastavljenog osiguraca (npr. vrata niskonaponske elije br. 3 u TS 10/0, 4 kV i/ili vrata glavne razvodne table GRT u kotlarnici), postavljanjem opomenskih tablica ili zakljucavanjem prostorija. 8. Iskljucivanje strujnog kola radi mehanickog odrzavanja. Posebna sredstva za iskljucivanje na mestima na kojima se vrsi mehanicko odrzavanje radi sprecavanja nezeljenog ponovnog ukljucenja iskljucene elektricne opreme, nisu potrebna jer su sredstva za iskljucenje pod nadzorom lica koja vrse odrzavanje u prostoriji kotlamice. 9. Iskljucivanje strujnog kola i zaustavljanje u slucaju hitnosti. Prema odredbama Pravilnika o tehnickim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odrzavanje gasnih kotlarnica (Siuzbeni list SFRJ, br. 10/90. i 52/90), za deo instalacije predvien je taster za iskljucenje u slucaju hitnosti. Tasterom se iskljucuju svi potrosaci osim pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepozeljnog isparavanja napojne vode. 10.Funkcionalno ukljucivanje i iskljucivanje strujnog kola. Strujna kola upravljanja radom gononika, napojne pumpe i nuznog iskljucenja potrosaca imaju ureaj (prekidac ili taster i kontakter) za funkcionalno ukljucivanje i iskljucivanje (tzv.funkcionalno upravljanje). Upravljacka strujna kola motora izvedena su tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona. 11.Mere zastite od buke. Nivo buke koji je dozvoljen u slucaju rada usmerenog na tacnost i koncentraciju i povremenog praenja i kontrole okoline sluhom iznosi 80 dB prema Pravilniku o opstim merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama (Sluzbeni list SFRJ,.br. 29/71).

34

PRILOG 6 Izgled sastavnice na crtezima

35

Information

Microsoft Word - ENERGETIKA INFORMACIJA2007.doc

35 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

538803


You might also be interested in

BETA
Microsoft Word - Katalog_Strucni_rad_Prehrambeni_tehnicar.doc
Preddiplomski studij Prehrambena tehnologija
OSNOVE UPRAVNOG SISTEMA