Read untitled text version

VERSKO-INFORMATIVNI LIST PAROHIJE LINC - AUSTRIJA

Izlazi sa blagoslovom episkopa sredweevropskoga G. KONSTANTINA * * * Izdaje: Srpska Pravoslavna crkvena op{tina Linc - Austrija. * * * Glavni i odgovorni urednik: protojerej Dragan Mi}i} * * * Tehni~ki urednici: protojerej Milan Panteli} Slobodan Blagojevi} * * * Ure|iva~ki odbor: G­din prof. Du{an Miladinovi} G­|a Mirjana Stefanovi}, verou~. G­|a Milka [urlan, verou~iteq G­|a Grozdana Mi}i} * * * Uredni{tvo i administracija: Kirchengasse 2, 4481 Asten Tel/Fax: 0722/465 438 * * * Saradnici: G­din Du{an Joksi} iz Skopqa Protojerej Milovan Sredojevi}, Kanada, G-din Neboj{a ]osovi} iz Kraqeva * * * Dopise slati na adresu: Posthofstrasse 41, A­4020 Linz Austrija, sa naznakom za list "PRAVOSLAVAC" ili na imejl: [email protected]­diozese.org * * * Posetite nas na Internetu: www.srpska­crkva­linz.org * * * OSNIVA^ DRAGAN MI]I] sve{tenik parohije u Lincu

OSVE]EWE HRAMA U LINCU

Odmah se pristupilo radovima na hramu. Dotrajali drveni pod je promewen i po celom hramu je postavqeno podno grejawe. Dogra|en je ikonostas sa novim ikonama. Ikonostas je dogradio o. Toma @ivanovi} iz Krweva a ikone ateqe Mini} iz Beograda. Fasaderski radovi su bili veoma naporni. Radilo se do kasno u no}. Milina je bilo videti qude kako veStvari imaju onakav izgled kakav im dade na{a du{a. U nedequ, 5. juna 2005. godine, na{a du{a je davala dubinu nebu, srce ja~e kucalo treptaju}i kao list na vetru a sunce nam izgledalo kao da ba{ zbog nas i doga|aja u parohiji Linc, nekako druga~ije sija. Taj dan je bio poseban, dan koji smo godinama pri`eqkivali. Toga dana osve}en je hram u kome se Srbi punih 13 godina mole Gospodu. Da po~nemo, ipak, od pre dve godine kada se u glavi prote Dragana rodila ideja da se hram otkupi. Ta ideja je polako po~ela da okupqa qude koji su se stavili na raspolagawe svome sve{teniku. Pregovori sa RKT crkvom su bili veoma uspe{ni i tada je dogovorena kona~na cena u iznosu od 450.000 (~etiri stotine i pedeset hiqada evra). Ugovorena cena se ima isplatiti u narednih 10 godina sa kamatom na godi{wem nivou od 1%. U junu 2004. godine ugovor je potpisan i tada je upla}eno 50.000 . U ime srpske crkve, ugovor je potpisao ep. Konstantin i prota Dragan a u ime RKT, finansijski direktor dr. Prajs. Toga dana je dogovoreno i veliko osve}ewe hrama.

selo rade na ulep{avawu hrama. Bilo je tu pored Srba i Rusa, Georgijanaca, Bugara, Austrijanaca i Hrvata. Spoqa{wi i unutra{wi molerski radovi su uspe{no privedeni kraju. Kada su se stvorili

PRAVOSLAVAC

1

uslovi za postavqawe mermera, i to je odra|eno na profesionalni na~in. Va`no je ista}i da su svi radovi izvedeni dobrovoqnim radom. Crkvena op{tina je kupila sav neophodan materijal koji nije ko{tao ba{ malo te bez dobrovoqnog rada, bilo bi skoro nemogu}e u roku sve odraditi. Sve~anost osve}ewa je otpo~ela u subotu, ve~erwim bogoslu`ewem. ma re~ima, ,,...bio sam zahvalan ako mi do|e g-din Jankovi} i odpoje AMIN. Stvari su se promenile na boqe vi{e nego 100%" dodao je on. Prota je za ovu priliku naru~io kristalni pribor za pri~e{}e, u fabrici stakla u ]upriji i doneo je kao poklon hramu. Monah Pavle je to ve~e stigao iz manastira Ostroga gde po~ivaju Mo{ti za{titnika na{e parohije Svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca. On je, blagoslovom vladike Jovana doneo iz manastira deo mo{tiju Sv. mu~enika Stanka koje su ugra|ene u ~asnu trapezu i komplet za pri~e{}e kao poklon hramu. Sve potrebno za osve}ewe hrama je iz [apca doneo prota Tomislav Luki}. U ime dugogodi{weg prijateqstva sa protom Draganom, prota Toma nije `alio truda da i pored velikih obaveza u eparhiji, do|e i u~estvuje u nesvakida{wem doga|aju. Blagoslovom ep. Lavrentija, prota je doneo Mo{ti Sv. mu~enika Haralampija i Cara Uro{a koje su polo`ene u ~asnu trapezu. Mo{ti Sv. Nikolaja Srpskog }e ostati u hramu kao neprocenqivo blago i one }e biti povremeno izno{ene pred narod na celivawe. Nedeqa, 5. jun 2005. godina. Od jutarwih sati narod sa svih

Slu`io je protojerej-stavrofor Miroslav Luki} iz Petrovca na Mlavi i monah Pavle iz manastira Ostroga. Prota Luki} je bogoslu`io na parohiji Linc pre 23 godine. Bilo je to prvo u jednoj baraci u Veg{ajdu sa Rusima, a onda u jednoj kapeli u Lincu. Upore|uju}i tada{we i sada{we vreme, prota se obratio vernici-

2

PRAVOSLAVAC

Posle polagawa mo{tiju u ^asnu trapezu i osve}ewa hrama, episkop je u ~in ^teca proizveo: Nemawu Mi}i}a, \oku Perovi}a i Sa{u [olaka. Prilikom malog osve}ewa, za kumove hrama su se javili Gostimir i Vidojka \uki}. Ni ovu priliku nisu propustili te su tako produ`ili ono {to su zapo~eli pre 13 godina. Oni su rodom od Tesli}a i 5 puta su kumovali u manastiru strana hrli na kr{tewe svoga hrama. Vidno je bilo prisustvo vernika iz Graca koji su u organizaciji o. Miomira Sanda do{li autobusom. Nisu izostali ni oni iz Be~a, Klagenfurta, Salcburga... U 9.45 sve{tenici, predvo|eni biv{im parosima parohije Linc, protama Miroslavom Luki}em i Slobodanom Radoj~i}em, u {paliru do~ekuju episkopa Konstantina. Sa wima su bogoslu`ili i: prota Drago Govedarica i prota \or|e Kne`evi} iz Be~a, prota Slobodan Milunovi} iz Minhena, prota Tomislav Luki} iz [apca, jereji Darko Kne`evi} iz Ensa i Miomir Sando iz Graca i jeromonah Pavle iz Manastira Ostroga, uz saslu`ivawe eparhijskog |akona Radomira Kolunxi}a. Lepoti bogoslu`ewa je doprineo parohijski me{oviti hor ,,Sv. Nikolaj Srbski" pod dirigentskom palicom prof. Branka Xinovi}a. Bogoslu`ewe, nesvakida{we, trajalo je 3,5 sata. Hram ispuwen do posledweg mesta kao i plato ispred hrama. Nema `agora ni dece, ni odraslih. Svi budnim okom prate episkopa Konstantina koji kao nikad do tada bogoslu`i poletno i radosno uz opreznost da se ni jedan detaq ne propusti.

Lipqe. Neka im je zahvalnost od qudi i slava od Boga i Sv. Vasilija Ostro{kog ^udotvorca. U prigodnoj besedi, episkop Konstantin je pozdravio prisutni narod ~estitaju}i proti Draganu i wegovim parohijanima kr{tewe hrama sa `eqom da uvek bude pun naroda.

PRAVOSLAVAC

3

ski specijaliteti, urodila je plodom. Preko 50 plehova slanih pita, pripremanih na razne na~ine, ise~eno je i u ovalima razneto po stolovima. Vredne doma}ice iz parohije Linc imale su veliku pomo} od parohijanki iz Ensa. I jednima i drugima se ovom prilikom zahvaqujemo. Glavno jelo je bilo, opet, srpsko tradicionalno, prase}e i jagwe}e pe~ewe, koje je pripremio vlasnik restorana Rafel{tetnerhov-a iz Astena, Stanislav. Burnim aplauzom je pozdravqeno uno{ewe velike torte (50 kg) koju je pripremila verou~iteq Mirjana Stefanovi}. Torta je imala izgled na{eg hrama koji smo toga dana osvetili. U kulturno-umetni~kom programu, koji je specijalno pripremqen za ovu priliku, u~estvovali su studenti muzike sa Brukner Konzervatorijuma: prof. Branko Xinovi}, Milo{ Stankovi} i Zoran Gaji}. Folklorne grupe iz SK Vidovdan su izveli nekoliko igara sa kojima su nedequ dana kasnije nastupili na saboru folklora u Klagenfurtu i osvojili 1 mesto.

Nisu izostale ni dobrodo{lice Biskupu u ostavci Maksimilijanu koji je od strane SPC odlikovan ordenom Sv. Save 1 reda, starokatoli~kom sve{teniku Hasu, finansijskom direktoru RKT dr. Prajsu kao i mag. Gumpinger-u koji je do{ao u ime predsednika Gorwe Austrije, g. Piringera. U ime SCG pozdravqen je GK iz Salcburga g. Zoran Jeremi} sa suprugom. Tom prilikom je svojom Arhijerejskom Gramatom odlikovao protu Dragana, protinicu Grozdanu i verou~iteqe Mirjanu Miladinovi} i Milku [urlan. Pohvalnicama su odlikovani blagajnici crkvene op{tine Brano Vetmi} i Miroslav Vukovi} kao i: prof. Du{an Miladinovi}, prof. Branko Xinovi}, Vinka Mati}, Miladin Koturovi}, Vidosava i Milomir Spasi}, Miroslav [olak. Stare{ina hrama, prota Dragan Mi}i} je odlikovao Zahvalnicama sve one koji su radili na ure|ewu hrama. Me|u wima, prota je istakao Dragana Radanovi}a, Bo{ka Mileti}a i Sta nka Jawi}a. Sve~ani ru~ak je pripremqen u prelepoj sali ,,Volks Haus"-a u Noje Hajmatu. Ideja prote Dragana da se za predjelo na stolu na|u srp-

4

PRAVOSLAVAC

PONA[AWE NA [email protected]

I pored toga {to ve}ina vernika, koji dolaze u hram na molitvu, zna kako se treba pona{ati, prime}eno je da ima dosta i takvih koji ne znaju kako se pravilno pona{ati u hramu, kako se prekrstiti, kako se obu}i, kako se pri~estiti i primiti naforu. Pored toga, postoje i oni koji bi, na neki na~in, hteli da pou~e takve pa to ~ine nespretno i nestru~no. Zato hajde da se svi zajedno podsetimo i pou~imo. PONA[AWE U HRAMU Hram je sveto mesto, i kada ~ovek ulazi u wega mora ulaziti tiho, lagano i sa dubokim strahopo{tovawem. Kad se do|e do crkvenih vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Ako je gu`va, strpqivo se cu za pokoj du{e moga dede Nikole, Bog da mu du{u prosti") Sve}e za zdravqe se pale u gorwem delu sve}waka ili gorionika, a za pokoj du{a u dowem delu. Kada se sve}e zapale, onda se tiho, kao senka, a pogotovu ako je Bogoslu`ewe u toku, odlazi i celivaju se celivaju}e ikone. Zato je najboqe do}i na slu`bu desetak minuta pre po~etka Bogoslu`ewa, jer se kasnijim hodawem kroz hram ometa Bogoslu`ewe i pa`wa vernika. KAKO SE CELIVAJU IKONE? Na sredini je ikona onog svetiteqa kome je hram posve}en ili doti~nog praznika, malo napred udesno je ikona Spasiteqa, dok je ulevo ikona Majke Bo`ije. Pobo`no se stane pred ikonu, dva puta se prekrsti i pokloni, zatim se celiva ikona i jo{ jednom se prekrsti i pokloni. Tako pred sve tri ikone. Prvo se celiva ikona na sredini pa onda na desnoj strani ikona Spasiteqa i na levoj strani ikona Majke Bo`ije. Po celivawu se odlazi na neko slobodno mesto u hramu. PONA[AWE NA [email protected] Mu{karci obi~no stoje na desnoj, a `enske na levoj strani la|e hrama. Na odabranom mestu se stoji mirno, bez okretawa, {etawa ili razgovora sa nekim. Ukoliko neko iz odre|enih razloga ne mo`e da stoji celu slu`bu, mo`e u odre|enim momentima Bogoslu`ewa i sesti. Nipo{to ne treba sedeti za vreme malog i velikog vhoda, ~itawa Jevan|eqa ili

~eka da se kupe sve}e. Kad se sve}e kupe, odlazi se mestu gde se pale sve}e vode}i ra~una da se le|a ne okre}u oltaru ili sve{teniku u toku ka|ewa. Prekrsti se, celiva se sve}a i nameni se za {ta se pali (na primer: ,,Ovu sve}u za zdravqe mome bratu Jovanu, neka ga Gospod pomiluje i spase" ili ,,Ovu sve-

PRAVOSLAVAC

5

ka|ewa. Ako se oseti umor i `eqa da se iza|e napoqe, molitvu treba poja~ati, jer se |avo trudi da ~oveka spre~i u molitvi. Za vreme molitve noge su sastavqene a ruke se prekrste na grudima ili se spuste niz telo, nipo{to se ne stavqaju za le|a ili u xepove. Molitve se izgovaraju u sebi. Diskretno se pazi na sve{tenikove radwe, i kada se on prekrsti, i kad se u molitvi ili pesmi pomiwu imena Oca i Sina i Svetoga Duha, i kad sve{tenik kadi, svi se u crkvi krste i blago klawaju. Za vreme ~itawa Jevan|eqa, velikog i malog Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu i stoji dok se ta radwa ne zavr{i. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako da ne ometa pojce. Jo{ je boqe da se takav prikqu~i horu ili pojcima. Sve u svemu, svojim pona{awem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidqiva senka, a nikako nastojati da se bude prime}eno ili zapa`eno. Nadmeno pona{awe fariseja u hramu, Gospod je osudio, a pohvalio je skromno dr`awe i skru{enu molitvu carinika. Prilikom izlaska iz hrama, opet se na isti na~in celivaju ikone, iza|e se na vrata hrama, tiho i ne~ujno, ponovo se okrene prema unutra{wosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni. KAKO SE PRAVILNO KRSTITI? Kad se mi hri{}ani obra}amo Gospodu Bogu, osewujemo se krsnim znakom. ^vrsto sastavimo prva tri prsta desne ruke: palac, ka`iprst i sredwi, tako da su sva tri ravna, a mali i domali prst privu~emo uz dlan. Kad smo tako sastavi-

li prste, di`emo desnu ruku i sa tri prsta dodirnemo sredinu ~ela, posve}uju}i Bogu svoj um i govorimo: ,,U ime Oca", potom spustimo ruku u visinu pojasa, posve}uju}i Bogu svoje srce i govorimo: ,,I sina", zatim dodirujemo prvo desno pa levo rame sa predwe strane, posve}uju}i Bogu svoju snagu i govorimo: ,,I Svetoga Duha". Potom skrstimo ruke i govorimo: ,,Amin", {to zna~i: neka tako bude. ODEVAWE Potrebno je ovde re}i da i odevawe mora biti pristojno kad se ide u crkvu. Mu{karci u hram ulaze gologlavi, a `ene pokrivene glave. Odelo mora biti sve~ano i prikladno. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papu~ama, patikama, majicama, {orcevima, kratkih sukawa ili suvi{e otkrivenog tela. Ne dolikuje `enama da u hram dolaze u pantalonama, upadqivo na{minkane i sa ru`om na usnama, naro~ito kad ho}e da se pri~este. NAFORA je osve}en hleb koji se vernicima deli na kraju svete liturgije. To je podse}awe na prve hri{}anske ve~ere qubavi ­ agape, gde se posle Bogoslu`ewa zajedno ve~eralo, pevale se duhovne pesme i delila milostiwa. Nafora se uzima na slede}i na~in: Polako, u redu, prilazi se sve{teniku ili episkopu koji deli naforu. Kad se dodje na red, pobo`no se prekrsti, celiva se ikona, krst u ruci episkopa, zatim se na dlan leve ruke prekrsti desni dlan, sve{tenik ili episkop stavqa na desni dlan par~e nafore, tada se sve{tenom licu celiva ruka. Nafora se direktno sa desnog dlana stavqa u

6

PRAVOSLAVAC

usta, vode}i ra~una da se ni jedna mrvica ne ispusti. Nafora se ne uzima levom rukom niti samo u prste, nego na dlan desne ruke. SVE[TENA LICA Sve{tena lica su od Boga izabrana lica, i na poseban na~in posve}ena da vr{e sveta Bogoslu`ewa, svete tajne i obrede. U naj~e{}em kontaktu sa narodom su parohijski sve{tenici, koji slu`e pri crkvama i obavqaju potrebne verske obrede svojim vernicima. Takav sve{tenik je paroh, a narod su wegovi parohijani. Jer odre|eno crkveno podru~je koje opslu`uje sve{tenik, zove se parohija. Sve{tenik se pozdravqa pri susretu sa: ,,Pomozi Bog! O~e, blagoslovi!" Kad sve{tenik blagoslovi vernika ovaj mu celiva ruku. Sve{teniku se celiva ruka

bez obzira na godine sve{tenika i onoga koji celiva. Sve{tenik se u razgovoru oslovqava sa ,,o~e", recimo ,,o~e Marko", ili ako je prota, mo`e se re}i ,,o~e proto". \akon se oslovqava sa ,,o~e |akone". Vladika se oslovqava re~ima ,,Va{e Preosve{tenstvo" ili ,,Preosve}eni Vladiko", ili neformalno samo ,,Preosve}eni". Mitropolit se oslovqava ,,Va{e Visokopreosve{tenstvo" a patrijarh ,,Va{a Svetosti". Monahiwe se oslovqavaju sa ,,sestro" a igumanija sa ,,mati" Mu{ka mona{ka lica se oslovqavaju sa ,,o~e", ili ,,o~e igumane" ili ,,o~e arhimandrite". Naravno, o svemu ovom uvek mo`ete popri~ati sa svojim sve{tenikom i tra`iti dodatna obave{tewa. Prota Dragan Mi}i}

RUSI IMAJU BRA]U U NEMA^KOJ

Nedavno je u Nema~koj {iroko proslavqena 155. godi{wica osnivawa nau~no-kulturnog dru{tva Lu`i~ana "Matica Serbska" i hiqadugodi{wica drevne lu`i~ke prestonice Budi{ina (Bautcena). Na `alost, `iteqi Rusije maltene ni{ta ne znaju o svojoj slovenskoj bra}i u Nema~koj. Analiza jezika 300 poveqa na brezovoj kori prona|enih u blizini Velikog Novgoroda omogu}ila je nau~nicima izvla~ewe zakqu~ka da Sloveni nisu Severnu Rusiju naseqavali iz Doweg Podneprovqa ve} sa teritorije Zapadnih Slovena... Ju`ne obale Balti~kog mora. Te su zemqe naseqavali Sloveni Bodri}i, Pomorjani i Polabski Srbi. Na primeru Pomorjana vidimo wihovu kulturnu srodnost sa Novgorodskim Iqmenskim Slovencima. Kao i Novgoro|ani, i Pomorjani su imali demokratske gradove-republike [}e}in i druge, gde je sve odre|ivalo Narodno Ve}e. Od tih Slovena se do danas sa~uvao, kao najmalobrojniji slovenski narod, samo deo Polabskih Srba poznat kao Lu`i~ki Srbi ili Lu`i~ani. Oni `ive na teritoriji biv{e DRN du` reke [preje (Spreva). Lu`i~ani sami sebe zovu ,,serbski Srbi, dok ih Nemci, pogre{no izgovaraju}i slovenske re~i, zovu Serbja qud" ,,Sorbi". U {koli su nas u~ili da su se svi Polabski Srbi u potpunosti ponem~ili, ali nije tako. Opstali su kao etnos na teritoriji prelepe slovenske po-

PRAVOSLAVAC

7

krajine Lu`ice, u Drezdenu i Lajpcigu (Lipsku). Ruse i Lu`i~ane spaja tesna istorijska veza. Istaknutu ulogu u istoriji Rusije odigrala je devoj~ica ro|ena u Polabskoj Srbiji ­ ruska Carica Katarina Druga koja se pre prelaska u pravoslavqe zvala Sofija Anhalt-Cerbstska, to jest Srpska. Izgleda da je Katarina znala za svoje slovenske korene, a mogu}e i lokalni slovenski jezik, tim pre {to je me|u nema~kom aristokratijom bilo popularno uzimati za dadiqe i dojiqe lokalne srpskolu`i~ke `ene (kao {to su i u Peterburgu uzimali za dojiqe `ene finskog govornog podru~ja). Lokalno stanovni{tvo je govorilo slovenskim jezikom ne samo na teritoriji Polabske Srbije, ve} i Dowe Saksonije oko Hamburga u Vendlandu i Linebur{koj pusto{i, gde je lokalno stanovni{tvo govorilo jezikom Bodri}a sve do kraja HVIII veka. Sasvim je mogu}e da je upravo slovensko poreklo omogu}ilo Katarini da se tako lako i uspe{no uklopi u slovensku sredinu ruske aristokratije i donese poprili~nu korist Rusiji. A. I. Turgewev je, putuju}i po slovenskim zemqama Polabqa u Nema~koj, u pismu roditeqima 29. maja 1804. g. pisao: ,,Za ruskog Slovena Lu`ica mora biti za-

nimqivija od Italije: zato {to je u Italiji `iveo nama sasvim stran narod, dok ovde u Lu`ici sve odi{e slovenizmom, ovde nailazimo na tragove drevnih predaka na{ih i u wihovim potomcima, Lu`i~anima, jo{ uvek vidimo neke ostatke drevnih slovenskih obi~aja". U bici kod Lajpciga je oktobra 1813. godine kona~no potu~ena Napoleonova armija. Upravo se tada lu`i~ki `ivaq prvi put upoznao s obi~nim Rusima ­ vojnicima i kozacima. Lu`i~ki Srbi su ruske vojnike do~ekivali kao oslobodioce. Ovi su se samo ~udili sli~nosti na{ih jezika. Ruske kozake su radovali i srodni po zvu~awu nazivi srpskolu`i~kih gradova i sela palanki: Squbice, Miloraz, Jemeqnica, Most, Verbno, Bukov, Rusica, Kamenica, Bela Voda, Gorka, Pwov, Psovje, Priluk, Cerkvice, Zli Komarov... Prezimena slovenskog porekla zna~ajno u~estvuju u savremenim isto~nonema~kim prezimenima. To su, izme|u ostalog, sva prezimena sa zavr{etkom ,,itz" ([tirlic1), ,,etz", ,,chke" i ,,schke" ili ,,ow" (kao na primer biv{i predsednik vlade Isto~ne Nema~ke Hans Modrov). Te ~iwenice odra`avaju zna~ajan doprinos Polabskih Slovena formirawu nema~ke nacije tokom procesa etnogeneze. Veliki slavista I. I. Srezwevski je u pismu majci 27. septembra 1840. g. iz Budi{ina pisao: ,,Lu`i~ki Srbi su pametan i dobar narod, nisu siroma{ni, prili~no su obrazovani ­ barem svi umeju da

1 Oficir [tirlic, junak nezaboravne serije ,,Sedamnaest trenutaka prole}a" o ruskom {pijunu u fa{isti~koj Nema~koj.

8

PRAVOSLAVAC

~itaju, a me|utim sa~uvali su mnogo starih obi~aja, obreda pa ~ak i sujeverja. Jezik Lu`i~ana, negde izme|u poqskog i ruskog, vrlo je prijatan..." U Rusiji su se uvek bratski odnosili prema Lu`i~anima. ,,Maticu Serbsku" je 1847. osnovao Jan Smoqar. Dugi niz godina bio je urednik ~asopisa ,,Matice Serbske". Rusiju je triput posetio 1859, 1881. i 1867. godine kao delegat Kongresa Slovena u Moskvi. Smoqaru je po{lo za rukom da dobije nov~anu pomo} od bogatih slovenofila Moskve i Peterburga za izgradwu ku}e u kojoj }e se smestiti ,,Matica Serbska" i organizovawe sopstvenog izdava~kog preduze}a 1873. godine. Sem toga, ruski slovenofili su poslali nekoliko stotina ruskih kwiga na poklon ,,Matici Serbskoj". Sada{wa sudbina srpsko-lu`i~kog etnosa je `alosna. Brojnost Lu`i~kih Srba je u zvani~noj statistici Nema~ke ve{ta~ki smawivana. Kao Lu`i~ani su upisivani samo oni koji su znali srpskolu`i~ki jezik. Tako je 1886. godine zabele`eno da wihova brojnost iznosi 177 hiqada, a 1939. g. su kao Lu`i~ani upisani svega wih 425. U taj spisak su dospeli samo oni koji su govorili srpskolu`i~ki i nisu znali nema~ki. Svi koji su znali nema~ki i srpskolu`i~ki upisivani su kao Nemci. Liga Nacija je u periodu od 1929. do 1936. g. dobila 852 `albe od Lu`i~ana. Istina, u razmatrawe Saveta Lige Nacija uzeto je samo pet `albi, a i one su sahrawene u proceduralnim sporewima. Naci-diktatura je poku{avala da uni{ti srpskolu`i~ki narod.

Sa teritorije Lu`ice proterani su lu`i~ki u~iteqi i sve{tenstvo, zabraweni svi oblici dru{tvenog lu`i~kog `ivota. Hitler je Lu`i~ane proglasio ,,Nemcima srpskog govornog podru~ja". I pored progawawa, maja 1945. godine, kada su mogli neka`weno da se nazovu Lu`i~anima, oko pola miliona qudi je izjavilo da pripada tom narodu. Ipak se kasnije za svega pola veka brojnost Lu`i~ana desetorostruko smawila. Danas ih je svega 60 hiqada, od ~ega mawe od polovine zna materwi slovenski jezik. Lu`i~ani su kao i drugi slovenski narodi te`ili nacionalnom samoopredelewu, obnavqawu Lu`i~ke marke svoje drevne dr`ave. Na skupu Lu`i~kih Srba u selu Krostvic je 20. novembra 1918. g. izabran ,,Serbski Savez" i doneta odluka o zahtevu za samoopredelewe Lu`ice. Po{to je Crvena Armija 1945. g. oslobodila Lu`icu, Narodni Savet Lu`i~kih Srba obratio se Josifu Staqinu i me|unarodnim organizacijama uputiv{i ~etiri memoranduma sa zahtevom za samoopredelewe Lu`i~ana. Lu`i~ki Srbi su tra`ili pripajawe ^ehoslova~koj pod za{titom SSSR, predla`u}i obnovu ne vi{e Lu`i~ke marke ve} ,,Celovite administrativne oblasti Lu`ica" veli~ine oko 10 hiqada kvadratnih kilometara sa 900 hiqada stanovnika, od kojih su pola miliona bili Lu`i~ani. U martovskom memorandumu iz 1946. g. Srbi su tra`ili da se Lu`ica odvoji od Nema~ke u politi~kom pogledu i proglasi za neutralnu teritoriju na kojoj bi se odobrio boravak oru`anih snaga jedne ili vi{e

PRAVOSLAVAC

9

slovenskih dr`ava, a tako|e da se Nema~ka obave`e na nadoknadu {tete pri~iwene lu`i~kom narodu u politi~kom, ekonomskom i kulturnom pogledu. Me|utim, tada su zahtevi Lu`i~ana ostali bez odgovora. Wihova sudbina je re{ena bez uzimawa u obzir wihovog mi{qewa. Nedavno su, avgusta 2001. godine, se}aju}i se da je lu`i~ko selo Krostvic predstavqalo sredi{te u kome su Lu`i~ani prvi put izjavili o svom pravu na samoopredelewe, nema~ke vlasti zapo~ele akciju postepenog brisawa slovenske su{tine tog sela. [ef Ministarstva kultova Saksonske zemqe Matijas Rosler spre~io je daqe predavawe materweg jezika Lu`i~anima u petom razredu {kole sela Krostvic, motivi{u}i svoju odluku malim brojem upisanih u~enika. Odgovor na to bio je {trajk u svih {est srpskolu`i~kih {kola Gorwe Lu`ice. U wemu je u~estvovalo preko hiqadu u~enika i wihovih roditeqa. Lu`i~ani smatraju da je predavawe wihovog jezika u Krostvicu od velikog zna~aja za tamo{wu slovensku mawinu nezavisno od toga {to je u pomenutom razredu zbiqa ostalo samo 17 u~enika. Palanka Krostvic je sredi{te gorwolu`i~kih naseqa u kojima ve}ina wih smatra da pripada lu`i~koj nacionalnosti i u svakodnevnom `ivotu {iroko koristi materwi jezik ­ serbstinu. Kako je izjavila predstavnica udru`ewa roditeqa Jana Markova, {kola u Krostvicu je ,,kamen temeqac opstanka srpskolu`i~kog jezika i kulture".

@iteqi sela Krostvic sami su organizovali predavawe materweg jezika u petom razredu uz pomo} biv{ih nastavnika-penzionera. Me|utim, nema~ke vlasti su zapretile da ne}e priznati ocene u~enicima tog razreda i zabranile pristup lu`i~kim |acima i wihovim dobrovoqnim nastavnicima u krostvicku {kolu. M. Rosler je upozorio da }e roditeqi koji odbiju da decu prebace u druge {kole morati da plate kaznu. Izgovaraju}i se smawewem broja u~enika i {tedwom, nema~ke vlasti planiraju zatvarawe niza drugih {kola u kojima se predaje na srpskolu`i~kom. Lu`i~kom selu Rogov-Horno preti ru{ewe zbog povr{inskog kopa mrkog ugqa, kao {to su pre toga sru{ene stotine lu`ickih sela u centru Lu`ice. Lu`i~ki Srbi nastavqaju borbu za mogu}nost {kolovawa na materwem jeziku, jer je to jedan od osnovnih na~ina da opstanu kao nacija. A za{to nema~ke vlasti ipak ne bi mogle starosedela~kom slovenskom narodu Nema~ke ­ Lu`i~anima priznati status federalne zemqe Lu`ice? Ta nema~kim je etnosima ­ Bavarcima, [vabima, Saksoncima dowe Saksonije dato pravo na sopstvenu dr`avnost ­ autonomiju u vidu federalne zemqe ili status slobodne dr`ave. Pa i u Rusiji Nemci imaju autonomiju u Omskoj oblasti, a u Altajskoj pokrajini su nema~ki nacionalni rejoni po teritoriji ve}i od Lu`ice. Naravno da Lu`i~ani mogu opstati kao slovenski etnos, ali samo u jednom slu~aju ­ ako im u tome pomognu ostali slovenski narodi.

10

PRAVOSLAVAC

ABORTUS - UTROBNO ^EDOMORSTVO

Nemawa D. Zari}, Udru`ewe Pravoslavnih Medicinara VITEZ ­ ovaj tekst je objavqen u ~asopisu za nacionalnu kulturu i dru{tvena pitawa ,,Dveri Srpske", avgust 2004. Abortus je ubistvo. Nema nikakve sumwe. I to je najsvirepije mogu}e ubistvo. To je napad na `ivi organizam u `ivom organizmu; `ivi organizam koji ne mo`e da se brani. To je udar na krv na{e krvi, na kost na{e kosti. To je udar na Duha Svetoga. Abortus je udar na sam @ivot. Da po|emo najpre od obja{wewa abortusa i nekih medicinskih ~iwenica. Abortus je nasilni i namerni prekid trudno}e. U najve}em broju slu~ajeva se izvodi na dva na~ina: takozvani D&E (dilatacija i evakuacija) i D&X (dilatacija i ekstrakcija). Drugi metod se razlikuje od prvog po tome {to se dete iz materice uklawa nedirnuto, dok se kod prvog dete najpre raskomada u materici (kakav u`as!) a zatim u delovima vadi napoqe. Dete se ubija isisavawem mo`danog tkiva kroz {upqinu na lobawi koju lekaraborter (kakav je to lekar) pravi tupim makazama. Koji metod }e lekar primeniti zavisi pre svega od starosti ploda. Aborteri smatraju da dete starije od 26­32 nedeqe treba ubiti i izvaditi primenom D&X metode, zbog `ilavosti ve} prili~no formiranog tela. Dakle, u prvoj metodi se dete najpre raskomada, a u drugoj se vadi prakti~no celo. Tema ovog teksta nije obja{wewe samog procesa abortusa, tako da je daqe {irewe pri~e nepotrebno. Naravno, abortus sa ta~ke medicinske etike ne sme i ne mo`e biti prihvatqiv. Dva osnovna motiva ove etike ka`u: primum non nocere ­ najpre ne na{koditi, i primum est adiuvare ­ prvo je pomo}i. Ako imamo u vidu sve zdravstvene posledice koje abortus izaziva kod porodiqe, kao {to su: smrtnost je 3 puta ve}a nego kod poro|aja; probijawa materice se de{avaju u 1% slu~ajeva kao smrtonosna komplikacija; kao posledica abortusa u 10% slu~ajeva dolazi do izostanka, a kod 74% do ozbiqnog smawewa menstruacije; na 100 poba~aja kasnije se javqaju 1­ 2 vanmateri~ne trudno}e; a na 100 vanmateri~nih trudno}a spontani poba~aj nastaje u 40­65 slu~ajeva; neplodnost se javqa u 5­6%; nastaju psihi~ki problemi ­ gubitak polnog nagona, smawewe voqe za `ivot i rad itd., jasno je da se izvo|ewem abortusa grubo kr{i prvi princip medicinske etike. Drugi motiv je jo{ jasniji. Lekari nikako ne poma`u `eni tako {to sprovode abortus, osim mo`da u slu~ajevima kada su medicinske indikacije suvi{e jake, odnosno onda kada daqe produ`avawe trudno}e dovodi maj~in `ivot u pitawe. Tada se u principu po{tuje `ivot majke kao neprikosnoven, izme|u ostalog i zato {to ona mo`e ponovo da ra|a. Trebalo bi jo{, sa stanovi{ta etike navesti i deo Hipokratove zakletve u kojoj se ka`e: ,,Ne}u dati nijednoj `eni pesarijum kako bi po-

PRAVOSLAVAC

11

bacila". Lekari bi nad ovim trebalo dobro da se zamisle. Pravo pitawe je otkud toliko abortusa i kome je pala na pamet tako morbidna ideja da utrobno ~edomorstvo, kako na{a Crkva ozna~ava abortus, ozakoni? Pravi odgovor le`i, hteli mi to da priznamo ili ne, u sistemu vrednosti svima ve} poznatom pod nazivom Novi svetski poredak. Taj satanski poredak je sebi za ciq postavio uni{tewe svega onoga {to je ~inilo stubove nosa~e prethodnog poretka, kojeg mi sa ove vremenske distance nazivamo tradicionalnim. Jedan od najva`nijih stubova nosa~a tog tradicionalnog poretka je bila porodica. Bilo je dakle potrebno uni{titi porodicu, svim sredstvima, po Makijavelijevoj maksimi da ciq opravdava sredstvo. Zato je taj NSP, utemeqen na liberalnim osnovama izmislio takve notorne gluposti kao {to su sloboda odlu~ivawa, qudska i gra|anska prava i slobode, prava `ena itd. Razvijaju}i polako ali sigurno sebi~nost me|u qudima, uspeli su ne samo da okrenu qude jedne protiv drugih, ve} i da stvore takav sistem vrednosti u kome je npr. dizawe ruke na sebe stvar i pravo izbora pojedinca. Oduzimaju}i prerogative koje pripadaju Bogu, i stavqaju}i ih u ruke obi~nog ~oveka, pri tom znaju}i za nesavr{enost ~oveka kao bi}a, a navodno u ime humanizma, NSP je dostigao i svoj najstravi~niji domet: legalno ubistvo nero|enog deteta. Taj vrli novi svet nero|eno

dete posmatra samo kao jo{ jedan organ majke, te se stoga on mo`e i odstraniti, poput zuba ili slepog creva. Tako su generacije i generacije lekara u~ile. No danas, sve vi{e tih i takvih lekara, po~iwe da uvi|a da je wihova funkcija sli~na funkciji vra~eva iz primitivnih plemena. Kao {to su oni prinosili krvnu `rtvu svojim bo`anstvima, tako i ti lekari-aborteri svojim jezivim poslom prinose `rtvu Novom svetskom poretku oli~enom u Zlatnom teletu. Ko zna, mo`da je ciq planera NSP-a bio da nekada{we satanisti~ke rituale preobrate u neki vid legalnog prino{ewa krvne `rtve, pa su tako izmislili abortuse. Mo`da je smisao abortusa prino{ewe `rtve Ne~astivom? Zapitajmo se da li je to pravi razlog postojawa legalnog utrobnog ~edomorstva. Mo`da znate, a mo`da i ne, da se umesto naziva abortus sve ~e{}e upotrebqava jedan drugi naziv za utrobno ~edomorstvo, i to pre svega me|u mladim devojkama: ~i{}ewe. Neverovatno. ^i{}ewe od ~ega? Od trudno}e? Pre }e biti da je abortus prqawe, a ne ~i{}ewe. Koliko je meni poznato, ~isti se ne{to {to je prqavo. Ako je prqav plod, bi}e prqav onda i ~ovek. Izvinite, ali ja ne mogu da qude pomatram kao ne{to prqavo. I ne samo qude. Pa i na{ Gospod, Spasiteq je ro|en kao ~ovek. Da li to onda zna~i da je Bogorodica, presveta i pre~ista bila prqava? Ne}e biti.

12

PRAVOSLAVAC

Abortus ne treba posmatrati kao samostalnu pojavu, ve} kao komplikaciju jednog mnogo {ireg problema koji nas kao naciju pritiska. To je problem bele kuge. Neka slede}i podatak govori umesto ve} izgovorenih i zapisanih re~i na ovu bolnu temu na{e sada{wosti: 1389. godine, pred Boj na Kosovu, `ivelo je 5 miliona Srba. Danas nas sa sve rasejawem, nema ni 10 miliona. Engleza je iste godine bilo oko 2 miliona a danas ih ima oko 200 miliona. I pored ovih dramati~nih podataka, ipak se kod nas masovno vr{e abortusi. Da budem precizniji, dominantni metod kontrole ra|awa u Srbiji predstavqaju upravo abortusi ({to ne zna~i da su kontraceptivne pilule ili spirala mawe zlo. Obe ove metode ne spre~avaju za~e}e, ve} ubijaju zametak, {to ih ~ini podjednakim zlom). Prema podacima Republi~kog centra za planirawe porodice, u Srbiji se godi{we izvr{i izme|u 80000 i 100000 namernih prekida trudno}e. I kako se taj, ipak nadle`ni centar odnosi prema ovom problemu? Evo kako. Oni savetuju da se mladi trebaju podsta}i na razmi{qawe o kontracepciji! Oni dakle ka`u: Devojke, za{to bi ste se vi mu~ile i rizikovale brojne komplikacije posle abortusa? Nego lepo vi uzmite kontraceptivne pilule i ubijte taj ,,organ" va{eg tela pre toga. Nisu se setili da ka`u: Deco, nemojte stupati u seksualne odnose pre braka. Idite kod va{eg sve{tenika, neka vas podu~i hri{}anskom `ivotu, molite se Bogu da odagna strast i sablazni od vas i sa~uvajte i sebe i svoju ~ast do momenta kada treba da stupite u Svetu zajednicu braka. Ne, to im nije palo na pa-

met, jer su i oni odgajani ~itav svoj `ivot u destruktivnom i satanskom liberalnom poretku, pa za boqe i ne znaju. No, ne trebamo ih osu|ivati, ve} ih trebamo vra}ati na pravi put, kao {to dolikuje pravovernim hri{}anima. Liberalni stav o abortusu po~iva na dva temeqa: prvi je pravo `ene da slobodno raspola`e svojim telom a drugi depersonalizacija ploda, odnosno oduzimawe plodu statusa li~nosti. Za prvi temeq su u po~etku uzimane ~isto medicinske indikacije, kao {to su anatomski uska karlica ili hidrocefalija ploda, kada eventualni poro|aj deteta dovodi maj~in `ivot u pitawe. Kasnije, negde po~etkom 19. veka se pojavquju i socijalne indikacije. Najpre su to bile silovawe, veliko siroma{tvo, sno{aj kao rezultat obmane i incest. Ali ove indikacije su vremenom postajale sve brojnije i ~ini se da se i dan danas izmi{qaju nove kao {to su `eqa mu`a, planirani broj dece, pa i takvi razlozi kao {to su smrt mu`a za vreme trudno}e, razvod za vreme trudno}e, li{avawe prava materinstva, boravak `ene ili mu`a u ustanovama gde su li{eni slobode itd. U Rusiji od 1996. postoji pro{ireni spisak indikacija za abortus gde spadaju i nezaposlenost `ene ili mu`a, nere{eno stambeno pitawe, `ivot `ene ili supru`nika u kolektivnom sme{taju itd. ^ini se da razlozi ~isto materijalne prirode dobijaju primat nad pitawem samog `ivota, {to je vrlo karakteristi~no za liberalni poredak, i to ne samo po pitawu abortusa, ve} po svim `ivotnim pitawima.

PRAVOSLAVAC

13

Ovaj temeq pokazuje svu slabost liberalne ideologije. Kao i u svemu ostalom, liberalna misao postavqa ~oveka u sredi{te sistema vrednosti, stvaraju}i ~ovekoboga umesto Bogo~oveka, i ka`e da ~ovek (u ovom slu~aju `ena) ima slobodnu voqu da odlu~i {ta joj je ~initi sa svojim telom. No, oni zaboravqaju da je ~ovek i stvoren kao bi}e sa slobodnom voqom i da je wihova tvrdwa besmisleno ponavqawe iste postavke koja je va`ila i va`i i u hri{}anstvu. Ali, u hri{}anstvu postoji jo{ ne{to {to liberalizam uporno izbegava: pravilno usmeravawe te Bogom dane slobodne voqe. ,,Sve mi je slobodno, ali mi nije sve na korist", re~i su apostola Pavla. Da bi izbegli ovakav odnos prema pravu `ene da raspola`e sopstvenim telom, ideolozi liberalizma poku{avaju da od utrobnog ~edomorstva naprave moralni princip. Imaju}i u vidu da sa metafizi~kog aspekta temeq liberalizma ~ini naturalisti~komaterijalisti~ka antropologija, koja ~oveka posmatra kao ,,psihomaterijalnu telesnost" ili ~ak ,,telo od tela" (F. Ni~e), jasno je da u liberalizmu ne postoji moralni problem izvo|ewu abortusa. Drugi temeq liberalnog stava o abortusu je oduzimawe li~nosti plodu, depersonalizacija ploda. Za{to je ovo va`no? Va`no je zato, {to se qudski moral ne bazira na odnosu ~oveka prema stvarima ili `ivotiwama i biqkama, ve} samo na odnosu jednog ~oveka prema drugom ~oveku. Stoga, ako plodu oduzmete ono {to ga ~ini ~ovekom, a to je upravo wegova li~nost, onda ne}e biti ni moralnog proble-

ma, kako za trudnice, tako ni za lekare-abortere, pa ni za dru{vo u celini. Postojale su i postoje mnoge teorije o tome kako spre~iti abortuse, imaju}i pri tom u vidu slo`enost dru{tvenih odnosa koji danas vladaju. Jedna od va`nijih je i ona koju je dao J. Liberman jo{ 1914. godine: ,,Dajte `eni jednak polo`aj u dru{tvu u odnosu na mu{karca, pove}ajte po{tovawe prema wenoj li~nosti, uni{tite prezir prema vanbra~noj majci i wenoj deci, stvorite uslove koji obezbe|uju egzistenciju svoj deci koja se ra|aju, priznajte pravo na materinstvo i {titite ga, vaspitajte kod pokolewa koja stasavaju po{tovawe prema institutu materinstva, obezbedite svaki majku za vreme trudno}e i dojewa deteta ­ pa ne}e biti nikakve potrebe za krivi~nom represijom radi o~uvawa prirodnog prira{taja stanovni{tva i dru{tvenog morala...i nastupi}e ono bla`eno vreme kada lekari ne}e biti u prilici da abortusu pribegavaju...jer im se (s retkim izuzetkom) radi toga niko ne}e ni javqati". Koliko god ova teorija lepo zvu~ala, u praksi je stawe potpuno druga~ije. Upravo su svi ovi nabrojani faktori doprineli samo da `ena vi{e razmi{qa o karijeri, svojim pravima, uop{te socijalno aktivnom `ivotu, {to u kombinaciji sa nezaja`qivo{}u liberalne ekonomije koja zahteva maksimalan rad i mu{karaca i `ena, radi ostvarivawa {to ve}eg profita, daje jednu u`asnu sliku neprestane ,,jurwave OD `ivota" a ne za `ivotom. Kakav je odnos pravoslavqa prema pitawu abortusa najboqe

14

PRAVOSLAVAC

ilustruje samo ro|ewe Spasiteqevo, koje je najavqeno preko Svetog Arhangela Gavrila Mariji Bogorodici: ,,Raduj se blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti me|u `enama."(Lk. 1:28) i daqe: ,,I evo za~e}e{, i rodi}e{ sina, i nadjenu}e{ mu ime Isus" (Lk. 1:31). A u drugoj kwizi Mojsijevoj se ka`e: ,,Ako li se dogodi smrt (ukoliko neko udari trudnu `enu pa ubije nero|eno dete ­ prim. N. Z.), tada }e{ uzeti `ivot za `ivot" (2. Moj. 21:23). Kanonskim se smatra i mi{qewe Sv. Vasilija Velikog, koji ka`e: ,,Onoj koja namerno uni{ti plod za~et u utrobi svojoj, treba suditi kao za ubistvo". Crkva na za~e}e i ra|awe, i u sklopu toga abortus, gleda samo i nikako druga~ije do iz ugla braka, kao svete zajednice, odnosno Svete tajne. Vi{e o tome se mo`e na}i u kwizi Patrijarha srpskog gospodina Pavla ,,Da nam budu jasnija neka pitawa na{e vere". Ja }u ovde navesti samo neke delove iz pomenute kwige. ,,O spre~avawu za~e}a i ro|ewa u braku, prof. Trojicki direktno ka`e: ... nema nikakve mogu}nosti, sa gledi{ta hri{}anskog u~ewa o braku, iza}i u susret modernim pogledima odnosno slobode voqnog poba~aja i preventivnih mera protiv za~e}a."; ,,Sveti Atanasije Veliki upore|uje sa bludnicima i prequbo~incima bra~nike koji u braku ne misle na ra|awe, nego tra`e nasladu: Bla`en je ko nosi slobodni jaram u mladosti svojoj i slu`i se prirodom za ra|awe dece. Ako li radi pohote, primi}e platu za bludnike i prequbo~ince."; ,,A starohri{}anski spis Apostolske ustanove ka`e: Nedoli~no je da qubiteq Boga bude qubiteq u`ivawa."; Prof. Trojicki tako|e

ka`e: "... hri{}ansko u~ewe o braku dopu{ta polni sno{aj samo sa generativnim ciqevima." Patrijarh Pavle zakqu~uje: ,,Od evan|elskih vremena do danas, kroz celu istoriju Crkve, mo`emo razumeti da je uzdr`awe jedino moralno dozvoqeno sredstvo da se ne ra|a, kako van braka, u mona{tvu i celibatu, tako i u braku. Od sviju svojih ~lanova u braku Crkva tra`i povremeno uzdr`avawe od bra~nih odnosa: radi posta i molitve, u doba `enine trudno}e i dr. U poznim godinama braka, pogotovu kad `ena pre|e klimakterijum, to treba da je redovan na~in bra~nog `ivota sviju iskreno veruju}ih." Iz ove kwige bih izdvojio zaista fantasti~ne misli Mahatma Gandija, koji je pisao ba{ o ovoj na{oj temi: ,,@ena mora prestati da sebe smatra objektom mu{kar~eve po`ude... Da nije mu{karac, u svojoj slepoj sebi~nosti, skr{io `eninu du{u, i da ona nije podlegla u`ivawima, svetu bi pokazala beskrajnu snagu skrivenu u sebi. Nemojte se kin|uriti, ne upotrebqavajte mirise od lavande. Ako ho}ete lepo da miri{ete, taj miris mora izlaziti iz va{e du{e; tada }e te osvojiti ne mu{karca, ve} ~ove~anstvo. Po mom mi{qewu, za lep{i pol je uvredqivo da se zbog wega podr`ava kontrola ra|awa putem ve{ta~kih sredstava. Mu{karac je ve} dovoqno ponizio `enu svojom po`udom, a ve{ta~ki metodi, bez obzira na dobronamernost wihovih pristalica, jo{ vi{e }e je poniziti... Najmudriji me|u protagonistima kontracepcije (za koju smo ve} rekli da podjednako zlo ­ prim N. Z.) mislim da je ograni~avaju na udate `ene koje ho}e da zadovoqe

PRAVOSLAVAC

15

seksualne prohteve mu`a i svoje, ne `ele}i decu. Smatram da je takva `eqa neprirodna qudskom rodu, a zadovoqewe te `eqe {tetno za duhovni napredak qudske prirode... Ima dve vrste seksualnog vaspitawa ­ jedno slu`i kontroli i savla|ivawu seksualnog nagona, a drugo ga podsti~e i hrani (takvo je dana{we seksualno vaspitawe ­ prim. N. Z.). Ono koje slu`i kontroli i savla|ivawu seksualnog nagona treba da bude deo detetovog obrazovawa, a ono drugo je {tetno

i opasno i zato ga treba izbegavati." Dakle, sa kog god aspekta da obratimo pa`wu na probleme vezane za abortus, bilo da su to problemi medicinske etike, zdravstvenih komplikacija, stavova Pravoslavne i drugih hri{}anskih Crkava, pa ~ak i sa aspekta jednog nehri{}anina, kakav je slavni Mahatma Gandi, vidimo da je abortus samo jo{ jedan veliki apsurd vremena i dru{tva u kome `ivimo.

^UDESNA ISTORIJA PRAVOSLAVQA NA AQASCI

Kada sam kao dete odrastao u Pensilvaniji sa dekom i bakom, doseqenicima iz Evrope, nikada nisam ~uo ni{ta o pravoslavnim Eskimima, Indijancima ili Aleutima na Aqasci. Dok sam bio na kolexu, posetio sam akademiju Svetog Vladimira u Wujorku i susreo se sa studentom koji je imao kartu Aqaske na svom zidu sa obele`enim pravoslavnim parohijama i imenima svakog od sve{tenika starosedelaca sa Aqaske. ,,[ta je to?", zapitao sam. ,,Ovo su na{e pravoslavne crkve koje su, sigurno zna{, nekada pripadala Ruskom carstvu". Jedva sam se prisetio da su ruski istra`iva~i prvi otkrili i ucrtali Aqasku i da je ona ozna~ena kao deo Ruske carevine sve do 1867. godine. Tada sam odlu~io da }u jednoga dana posetiti to ~udesno mesto gde su Pravoslavqe prigrlili starosedeoci ameri~kog kontinenta. Tri godine kasnije na Akademiji Sv. Vladimira stiglo je pismo kojim se poziva jedan od studenata da provede leto u nekom od aleutskih sela na ostrvu Kodijak. To je bilo ono leto kada je trebalo da bude kanonizovan prvi pravoslavni svetiteq u Americi - Sveti German Aqaski i ja sam `arko `eleo da odem. Ali nisam znao ni{ta o mestu pa, ~ak, ni o `ivotu ovog svetiteqa. Imao sam jo{ mnogo da u~im! Kada sam ,,pqusnuv{i" na povr{inu Pacifika u pontonskom avionu prispeo u selo, otkrio sam da

Po~ni svako jutro kao da si tog trenutka odlu~io da postane{ Hri{}anin, `ive}i po zapovestima Bo`ijim.

16

PRAVOSLAVAC

svaka porodica u tom mestu ima svoju osobitu pri~u o ocu Germanu koji je 1793. godine napustio manastir Valaam na jezeru Ladoga u Ruskoj Finskoj i stigao u Ameriku 24. septembra 1794. godine sa devetoro svoje mona{ke sabra}e. Wih je pozvao da slu`e u Americi Grigorije [eqikov, osniva~ rusko-ameri~ke kompanije, koja je trgovala krznom i ve} oko sedamdesetak godina imala monopol u ovom poslu na teritoriji Aqaske. Sibirski grani~ari su se zaputili u Novi Svet ve} oko 1650. godine, ali je prava ,,krznena groznica" zapo~ela posle Vitus Beringovog putovawa 1741. putovawa tokom kojeg su stotine avanturista iz severne Azije preveslale do Aqaske u velikim ko`nim ~amcima. Oni su trgovali sa aleutskim narodima na 1500 kilometara duga~kom lancu ostrva koja povezuju Ameriku i Kam~atku donose}i na stotine vrednih sirovih ko`a koje su daqe upu}ivane na kinesko tr`i{te. Neki su se kona~no nastanili na aleutskim ostrvima `ene}i se tamo{wim `enama. Ovi sibirski trgovci su prvi doneli Pravoslavqe, krstili svoje `ene i decu i podizali prve crkve. Monasi pristigli iz Finske zatekli su prili~no bedno stawe. Monopolska kompanija je iskori{tavala i ugwetavala Aleute prisiqavaju}i ih da love morske vidre i {aqu}i stotine mu{karaca da slu`e na udaqenim stra`ama, kao i du` granice sa Kanadom i ~ak do samog juga ­ Kalifornije. Monasi su pisali pisma bune}i se protiv ovog nepravednog postupawa sa Aleutima, zbog ~ega su ih zvani~nici

kompanije gonili, i, {tavi{e, dr`ali godinu dana u ku}nom pritvoru! Starosedela~ki narod je pribegavao monasima radi saveta i za{tite i hiqade wih se krstilo. Najzad, ve}ina monaha se vratilo u Rusiju ili umrla. Najstariji me|u wima, starac German, da bi izbegao uznemiravawe od strane vo|a kompanije, povukao se na obli`we ostrvo gde je iskopao sebi pe}inu u {umi u kojoj se nastanio poput drevnih egipatskih pustiwaka i poput osniva~a pe}ina u Kijevskoj Lavri. Kasnije je prihvatio decu koja su usled epidemije ostala siro~ad, podigao im siroti{te i {kolu. Wegov sveti, pobo`ni `ivot otkrio je Aleutima kakav je `ivot istinskog hri{}anina i oni su bili nadahnuti wegovom dubokom duhovno{}u. On je nastavio da pi{e zahteve vladaju}im autoritetima mole}i ih da se ovakva politika promeni te je, najzad 1818. godine na vlast postavqen novi guverner. U posledwim godinama svog `ivota, otac German je projavqivao svoj ~udesni dar prorokovawa i isceqivawa i bio je po{tovan od strane Aleuta kao wihov zastupnik i isceliteq. Vek ipo kasnije, svaka porodica iz Old Harbura je imala da im ka`e svoju pri~u o ocu Germanu, a wegovo proslavqawe je izraz vernog ~uvawa oca Germana u wihovom pam}ewu. Godine 1847. oni su na mestu wegove prvobitne pe}ine podigli malu crkvu. I kada ga se ostatak sveta vi{e nije se}ao, Aleuti nikada nisu zaboravili svog voqenog ,,Ap'a" (dedu) Germana.

PRAVOSLAVAC

17

Pravoslavna misija bi najverovatnije potpuno nestala da se nije pojavio jo{ jedan od ~udesnih misionara koji su dolazili na Aqasku - o. Jovan Venijaminov. On je ro|en u Sibiru, u blizini Bajkalskog jezera, gde je i slu{ao te pustolovne pri~e sa aqaskog podru~ja od trgovaca koji su dolazili u wegov rodni grad pa se, po{to je zavr{io bogosloviju u Irkutsku 1824. godine, dobrovoqno prijavio da slu`i u Americi. Otac Jovan je nau~io aleutski jezik i sastavio azbuku za wega. Uz pomo} aleutskog vo|e Ivana Pawkova, preveo je Evan|eqe po Mateju i katihizis na jezik Aleuta a 1826. godine je otvorio i prvu aleutsku {kolu. Tokom svoje desetogodi{we slu`be na Aleutskim ostrvima mnogo je putovao, u~io i ohrabrivao svoje rasuto stado utvr|uju}i ih u Pravoslavqu. Poslao je svoje kwige u Evropu da ih izdaju, ali kada su od{tampani primerci stigli, bili su puni tipografskih gre{aka tako da se nisu mogli koristiti. Otac Jovan je zatra`io dozvolu da otputuje u Petrograd kako bi li~no nadzirao i proveravao tekstove. Plove}i pored Australije, Ju`ne Afrike i Engleske, stigao je do Balti~kog mora nakon godinu dana putovawa. Wegova supruga i {estoro dece oti{li su ku}i u Sibir da posete ro|ake u wegovom odsustvu. Stigav{i u prestonicu, do~ekalo ga je pismo u kojem saznaje za smrt svoje supruge. Wegova prva `eqa je da ode odmah u Irkutsk kako bi bio sa svojom decom. Ali, car je ve} bio ~uo za ovog ~oveka koji je sakupio dva toma etnograf-

skih podataka o aleutskom narodu i wihovoj kulturi. On je govorio wihov jezik, proputovao wihove krajeve uzdu` i popreko, osnivao crkve i {kole, a sada je preuzo zadatak da ih obrazuje ne samo bogoslovski ve} i da ih pou~i matematici, kwi`evnosti, medicini, istoriji, umetnosti, muzici i prakti~nim ve{tinama kao {to su izrada brodova i obrada drveta. Izraziv{i ocu Jovanu sau~e{}e zbog gubitka `ene, car Nikolaj je zahtevao da se on vrati u Aqasku kao episkop. Posle hodo~a{}a u Kijev gde se molio u isposnici mitropolita Filareta, Venijaminov je primio mona{ki postrig i dobio ime Inokentije, a onda je hirotonisan za episkopa Novog Arhangelska, glavnog grada Aqaske koji se danas naziva svojim imenom - Sitka. Po{ao je preko Sibira, posetio grob svoje supruge, pozdravio se sa svojom decom na putu ka Pacifiku odakle je otplovio na svoje novo prizvawe. Velika rezidencija i {kola koja }e postati nova bogoslovija za tu eparhiju se ve} gradila. Venijaminov je uradio nacrt za novu crkvu Sv. Mihaila i sâm izradio sat za novi toraw. Nau~io je lokalni indijanski jezik tlingit i smislio sistem za pisawe na tom jeziku. Bio je tako uspe{an da je Sveti sinod pro{irio wegovu eparhiju pripajaju}i joj Kam~atku. Kasnije je postao i arhiepiskop Jakutski. Tamo je nau~io tre}i jezik sakha, sastavio azbuku, otvorio {kole i preveo svete spise na jakutski jezik. U svojoj 70. godini je izabran za mitropolita Moskve i tada je osnovao Pravoslavno misionarsko

18

PRAVOSLAVAC

dru{tvo za podr{ku misijama u Sibiru, na Aqasci i kasnije u Palestini. Progla{en je za svetiteqa kao Sveti Inokentije, prosvetiteq Aleuta od strane Ruske pravoslavne crkve tamo gde je i sahrawen, u mestu Sergijev Posad u blizini Moskve. Zahvaquju}i duhovnom temequ koji je postavio Sveti German i obrazovnom radu Sveti Inokentija, hiqade starosedelaca Aqaske su kr{teni i primili pravoslavnu veru pre nego {to su SAD 1867. godine preuzele upravu nad Aqaskom. Usled nastavqenog pru`awa podr{ke iz Rusije i nakon tog preuzimawa desetine starosedelaca Aqaske je {kolovano i posve}eno za slu`bu Bogu i Wegovoj svetoj Crkvi. Boq{evi~ka revolucija u Rusiji ozna~ila je kraj ove podr{ke, ali doma}e stanovni{tvo nije napustilo svoju veru. Nastavili su sa prevo|ewem crkvenih pesama i slu`bi sa slovenskog jezika na aleutski, tlingit i eskimske jezike. Slali su svoje sinove u bogoslovije, ponekad ~ak i na drugu stranu Severne Amerike. Sveti Jakov (Necvjetov), aleutski sve{tenik rukopolo`en je 1826. godine, vratio se na Aqasku sa svojom suprugom Ruskiwom i zapo~eo misionarski rad me|u eskimskim narodom 1842. godine nau~iv{i wihov jezik i rade}i na prevo|ewu crkvenih tekstova i pesama na jezik Jupik Eskima u narednih osamnaest godina. Kanonizovan je kao Krstiteq i prosvetiteq starosedelaca Aqaske 1994. godine. Eskimski sve{tenici i u~enici bogoslovije su nastavili rad na ovim prevodima, tako da ka-

da sam 1972. godine prvi put posetio ove prostore, osetio sam pravoslavne zajednice koje slu`e jutarwa i ve~erwa bogoslu`ewa, kao i svetu Liturgiju u potpunosti na eskimskom jeziku. Narod je nastavio rad na pou~avawu u pravoslavnoj veri otkrivaju}i je daqe svima onima koji su to za`eleli. Kada je Rusija 1867. godine prodala Aqasku Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, na ovom podru~ju bilo je mawe od trideset crkava i kapela. Sa mawom ili nikakvom podr{kom nakon 1917. godine, ova eparhija se pro{irila i danas broji preko devedeset parohija. Pravoslavna vera nije stigla na Aqasku kao tu|a i nebliska, ve} kao ispuwewe verskih i duhovnih nastojawa starosedela~kih naroda Aqaske. Pravoslavni misionari se nisu suprotstavqali ili osu|ivali wihova verovawa ve} su afirmisali sve ono {to je dobro, lepo, i bogougodno u tradicionalnom verovawu plemenskih naroda. Wihov najva`niji doprinos se sastoji u propovedawu opra{tawa i mira me|u zara}enim plemenima koja su generacijama me|usobno pqa~kala, porobqavala i ubijala. Oni su produbili starosedela~ko po{tovawe svetosti svakog `ivota, wihovo krotko i smerno postupawe sa `ivotiwama za koje su verovali da se dobrovoqno prinose blagodarnim qudskim lovcima. Svaka kultura usvaja jevan|elsku poruku u skladu sa svojom sposobno{}u i postoje}im okolnostima u trenutku kada se Jevan|eqe objavquje. Duhovnost starosedelaca Aqaske ogledala se u nastojawu da se drugi po{tuje, da se prema

PRAVOSLAVAC

19

wemu odnosimo sa po{tovawem i zahvalno{}u; prema susedima, porodici, ali i prema jelenima, medvedima, ze~evima, patkama, guskama i ribama koji `rtvuju svoje `ivote kako bi qudi imali hranu i ode}u. Prvi misionari se nisu suprotstavqali ovakvom shvatawu, naprotiv, potvr|ivali su da je `ivot tajna i dar od Boga i da se prema svemu `ivom treba odnositi sa po{tovawem znaju}i da Hristos nije samo @ivot svim qudima ve} celom svetu, svim stvorewima. Ovakvo gledi{te le`i u temequ intuicije i duhovnog pronicawa pravoslavnih hri{}ana starosedelaca Amerike. Ono nas podse}a na istinu, onako kako je to izrazio o. Aleksandar [meman u svojoj kwizi Za `ivot sveta, da je hri{}anin onaj koji kuda god pogleda vidi Hrista i raduje se u Wemu. U jednoj tako divqoj i istovremeno veli~anstvenoj zemqi, kao {to je Aqaska, ove re~i dobijaju naro~ito zna~ewe. Odu-

vek sam ose}ao da sam ovde, na Aqasci, boqe razumevao re~i moga u~iteqa i duhovnog oca, nego {to sam to ikada mogao posti}i u predgra|ima Wujorka. Isto jevan|elsko seme pravoslavne vere je razasuto {irom sveta, ali se `etva razlikuje jer pojedina semena donose rod po trideset, neka po {ezdeset, a neka po sto u zavisnosti od klime i zemqe. Aqaska tundra i divqina primila je dragoceno blago svetopredawske vere i obgrlila ga pre vi{e od 200 godina. Pravoslavna vera nastavqa da `ivi na ~elu sa Nikolajem, episkopom srpskog porekla, koji predvodi preko 25000 vernika, ~etrdeset sve{tenika, Seminarijom Svetog Germana Aqaskog u Kodijaku, tri katedrale i blizu sto crkava i kapela. Sveto seme je palo na plodno tle i `etva je bogata. Protojerej Mihailo Oleksa Sa engleskog jezika prevele: Mara Ogwenovi} i Ana Novakovi}

BORBA SA ZLOM I STRADAWEM U SVETU - HRI[]ANSKA OBAVEZA

Iako Hristos nije do{ao u svet radi toga da bi ukinuo stradawa, on je zapovedio svojim u~enicima da se bore sa zlom, ukazav{i im na jedinstveni na~in ­ projavom qubavi pred Bogom i ~ovekom. On je zapovedni~ki pozvao sve na tu borbu. Bog }e suditi qudima po stepenu wihovog u~e{}a u woj i po stepenu qubavi, koju oni projavquju prema svima poni`enima i uvre|enima. Svaki hri{}anin zna besmrtnu stranicu Jevan|eqa, gde Hristos govori o sudu nad svetom, kada ce on ponovo do}i na kraju vremena: ,,Jer ogladweh i daste mi da jedem; o`edweh i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah i odjenuste me; bolestan bijah i obi|oste me; u tamnici bijah, i do|oste k meni. Tada }e mu odgovoriti pravednici govore}i: Gospode! Kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili `edna, i napojismo?...I odgovaraju}i car re}i }e im: kad u~iniste jed-

20

PRAVOSLAVAC

nome od ove moje najmawe bra}e, meni u~iniste" (Mt. 25, 35-40). Dakle jedan od najva`nijih uslova Spasewa je ­ svu svoju snagu posvetiti borbi protiv stradawa bli`weg, i ako je to potrebno - ~ak i `ivot svoj dati u toj borbi. Sva hri{}anska moralnost nije ni{ta drugo nego ,,krsni rat" protiv stradawa. Sve Gospodwe zapovesti su usmerene ka jednom ciqu: da se uklone svi uzroci neprijateqstva, podela, mr`we, osvete, gordosti, i ostalih qudskih stradawa. U na{e vreme je nedostojan onaj koji se naziva hri{}aninom, a koga ne mu~e svetske podele i nedostatak qubavi, koji ne `eli da

se bori sa zlom, slu`e}i Bogu i qudima. Nema ve}e qubavi nego ako neko polo`i i du{u svoju za drugove svoje. Eto iz kog razloga je Pravoslavna Crkva uvek smatrala sebe prizvanom da nastavi Hristovo delo u odnosu na bolesne, stradalnike, pose}uju}i ih i brinu}i se o wihovoj sudbini i iscequju}i ih. Vekovima je Crkva osnivala bolnice (prve u Evropi), gde su bolesni primani kao stradalni ~lanovi Tela Hristovog, prema re~ima samog Gospoda, Koji je za one koji poma`u nesre}nima, rekao: ,,Bolestan bejah i obi|oste me" (Mt. 25, 36). Tako u liku stradalnika zaista prisustvuje Sâm Hristos.

JAPANAC SAVA HILANDARAC

Mi}itaka Suzuki, |ak Vojislava \uri}a, uzeo ime prvog srpskog arhiepiskopa Save Ugledni japanski vizantolog i istori~ar umetnosti, profesor Mi}itaka Suzuki, poreklom iz protestantske japanske porodice, ~iji je pradeda prihvatio hri{}anstvo 1887, pre dve godine kr{ten je u Hilandaru, uzev{i duhovno ime prvog srpskog episkopa Save. Od tada ga iz milo{te i po{alice zovu Sava Hilandarac. Boravio je ovih dana u Srbiji je, ko zna koji put od 1976, kada je za mentora izabrao profesora Vojislava \uri}a, slavnog na{eg vizantologa sa Filosofskog fakulteta u Beogradu. Povod za najnoviji dolazak je u~e{}e na me|unarodnoj konferenciji ,,Vizantija i periferija", odr`ana u manastiru Qubostiwa, a u slavu {est vekova wenog postojawa, koju je organizovao Sr|an \uri}. Na srpskom je predstavio rad posve}en Hristovim parabolama o cariniku i fariseju. Sa profesorom Tanakom Kazuom preveo je 1995. godine na japanski monografiju ,,Hilandar", Dimitrija Bogdanovi}a, Vojislava \uri}a i Dejana Medakovi}a. Supruga mu je budistkiwa, a Mi}itaka, kada je u domovini, odlazi sam na slu`bu u pravoslavnu i sa ocem u protestantsku crkvu. Kr{tewe u Hilandaru ,,On se radovao mom kr{tewu i {to sam uzeo pravoslavno ime Sava. Volim da ga pratim kada ide da se moli Bogu, a sebe smatram ekume-

PRAVOSLAVAC

21

nistom, {to nije, recimo, omiqeno u Japanskoj pravoslavnoj crkvi", obja{wava Mi}itaka Suzuki. Odbacivawe ekumenizma svrstava u sekta{tvo i sebi~nost. Se}aju}i se po~iv{eg profesora Vojislava \uri}a, koji mu je i dan­danas nedoku~iva tajna, otkriva nam da je prvi ozbiqan razgovor sa wim o sopstvenom vi|ewu vizantijske umetnosti imao tek 1991, petnaest godina po{to mu je postao u~enik. Toliko mu je trebalo da savlada vlastiti strah da slu~ajno ne postavi neko neumesno pitawe. Zbog svog mentora nau~io je francuski, a potom, po prirodi stvari, i srpski. Danas na Univerzitetu u Okajami, gde predaje istoriju umetnosti na Filolo{kom fakultetu, va`i za odli~nog poznavaoca vizantijske i sredwevekovne srpske umetnosti, a usput predaje i srpski jezik. Sada ima {est studenata srpskog. I ovaj boravak iskoristio je da opet poseti srpske svetiwe, me|u kojima jo{ jednom i Studenicu i @i~u. Iznova odu{evqen i potresen lepotom Studenice, ka`e da je ona predstavqa vrhunac sredwevekovne umetnosti uop{te. Na celom svetu to je najlep{i izdanak umetnosti sredweg veka, tvrdi ovaj zaneseni poznavalac. Bio je sa asistentkiwom Miko Jo{imacu, i oboje su, zadivqeni, satima ostali me|u manastirskim zidinama. Prime}uje da je @i~a sada lep{a, svetlija, jer je posle dugo vremena o~i{}ena. U subo-

tu i nedequ, uo~i povratka u svoju zemqu, razgledao je fru{kogorske bogomoqe. Prise}aju}i se Hilandara, priziva ose}awe blagosti koje do`iveo u susretu sa hilandarskom bra}om, s kojima je sate i sate proveo u razgovoru. Tamo{wi monasi nose u du{i i srcu @ivog Boga, {to je za na{eg sagovornika vrhunac duhovnog uspewa. Se}a se i da je, uprkos veoma ukusnoj hrani, uo~i kr{tewa jednostavno izgubio apetit. Sam ~in prelaska u pravoslavqe odigrao na severnoj strani poluostrva, dva kilometra od Hilandara. Mi}itaka Suzuki je, kako pravoslavni obred nala`e, tri puta potapan u more, a izronio je kao Sava. Opredeqewe ovog neobi~nog duhovnika da primi pravoslavqe ima umetni~ku i duhovnu pozadinu. Wegov duhovni put neraskidivo je vezan za ikonu, koju je prvo video u Rusiji, na proputovawu u Evropu, i od tada neprestano prou~ava. Hrist kao beba Sve religiozne slike, i celokupna umetnost, prema wegovim re~ima nastale su iz ikone. Molitvom mo`emo da prizovemo carstvo nebesko, iako je sve stvoreno iz materije koja }e jednog ~asa nestati. To je najbitnija dimenzija ikone, duhovno i estetsko ose}awe moraju da budu podjednaka. Japanski narod je vrlo pesimisti~an, obja{wava Suzuki, a hri{}anstvo daje pozitivan stav prema `ivotu.

22

PRAVOSLAVAC

Potrebno je nau~iti i `iveti vizantijske ideje i shvatiti da je Nikejsko hri{}anstvo jedinstveno za sve. Vizantija je koren modernizma. Zapadno hri{}anstvo nije razumelo najva`niju dogmu, sr` sadr`anu u Hristologiji, u kontradikciji bogo~oveka. Su{tina na{eg verovawa je kontradikcija da je Bog ro|en kao ~ovek. Po Suzukiju nije va`no pitawe da li Bog postoji, ve} da li mo`emo da prihvatimo da je on pravi Bog i pravi ~ovek. Prihvatawe ikone kao portreta boga je najva`niji sadr`aj hri{}anstva. Hristolo{ka dogma je najva`nija u pravoslavqu. Razlog na{eg `ivota je u tome {to je Hristos ro|en kao beba, pravi ~ovek. Bez ove dogme na{ `ivot bio bi ni{tavilo i praznina, kako ka`e Stari zavet. Japanskom narodu, koji gubi usmerewe, kako ka`e Suzuki, potrebno je pravoslavqe. Taoizam, konfu~ijanizam,

budizam, {intoizam ­ svi ka`u da od `ivota ne o~ekujemo mnogo. I zapadno hri{}anstvo od gotike gaji samo pozitivizam, odatle velika uznemirenost i bolesti u zapadnim zemqama. Pravoslavqe je po~etak modernizma, gde su pozitivna i negativna strana jedna pored druge, ono je i daqe na poziciji na kojoj je ro|eno, poziciji iskupqewa. Srpsko pravoslavqe prihvatio je igrom slu~aja, zato {to voli srpsku kulturu i prijateqe koje je upoznao preko umetnosti. Na pitawe kako tuma~i religioznu pozadinu rata na prostoru biv{e Jugoslavije, odgovara da je sukob Srba i Hrvata delom nastao zbog nepoznavawa istorije hri{}anstva koje je, u biti, isto za sve. Katolici i pravoslavci nemaju razloga da budu zava|eni, poru~uje profesor Mi}itaka Suzuki. Marija Mixovi} Foto L. Vuleti}

POVODOM PODIZAWA HRAMA SVETE TROJICE NA RUMIJI

Ispuwewe vjekovnog zavjeta `iteqa barskog kraja (Mikuli}a, Mrkojevi}a, Krajine, Spi~a, Crmnice) i {ireg podru~ja o podizawu crkve na vrh Rumije ovih dana je izazvalo nekoliko burnih reakcija poslovi~nih, ve} deklarisanih protivnika Crkve Hristove u Crnoj Gori. Vjekovima je narod ovog kraja, pravoslavni, rimokatoli~ki i muhamedanski, nose}i na Troj~indan, u litiji, krst Svetog Jovana Vladimira na vrh Rumije iznosio kamewe za crkvu. Vi{e autora je tokom dvadesetog vijeka zabiqe`ilo legendu, jo{ `ivu u ovom kraju, da }e, kada se na vrhu Rumije sakupi dovoqno kamewa, crkva ,,dole}eti" na to mjesto. Predawe ka`e da je tu postojala crkva. Samo Promisao Bo`iji zna za{to se to dogodilo upravo u na{e vrijeme; mi mo`emo samo da pretpostavqamo. Ali ~iwenica je da su, nose}i kamewe na vrh Rumije, sa vjerom i `eqom, u pravoslav-

PRAVOSLAVAC

23

nom obredu, tek ,,dole}elu" pravoslavnu crkvu podigli i pravoslavci, i rimokatolici i muhamedanci. Podigla je wihova vjera u Boga, te `ivi kult i svetiteqska sila Svetog Jovana Vladimira. Narod, po svojoj su{tini ~estit, ima druga~iju logiku od politi~kih me{etara. Na Rumiju ,,dole}ela" crkva posve}ena Svetoj Trojici, Bogu Qubavi plod je narodne vjere u Boga. Niko nije izneo kamen u velikom trudu znoja svoga na vrh Rumije da bi se stavio na spisak akcionara ove crkve, kao {to niko ne stavqa evro na ikonu u crkvi da bi poslije rekao da je ona wegovo vlasni{tvo. To qudi rade iz dubokog osje}aja da je wihov prilog, odnosno `rtva, od koristi za wihovu du{u, i du{e wihovog potomstva, i wihovih upokojenih predaka. Otimawa crkava i {pekulacije sa wihovom vlasni{tvom su plod razuzdane policijsko-politi~ke mo}i bezbo`nika i bogoboraca, u ~ijoj ko`i ne daj Bo`e da se na|e i jedan ~estiti ~ovjek, bilo koje vjere bio. ^udotvorne mo{ti Svetog Jovana Vladimira vjekovima su, ispuweni strahom Bo`ijim, pohodili i pravoslavci, i rimokatolici i muhamedanci u pravoslavnom manastiru [in \on (Sveti Jovan) kod Elbasana u Albaniji. Na Rumiju su za Troj~in dan, kroz vjekove, dolazili qudi sve tri vjere, bilo ih je i ovog Troj~inadne, sabranih oko novog hrama i krsta

Sv. Jovana Vladimira. Crkva na Rumiji je otvorena za sve qude dobre voqe. Ona nije grani~nik, kako se to pribojavaju qudi kojima je wihovo bezbo`ni{tvo suzilo svijest. Albanija je najmawe 30% pravoslavna zemqa i 10% rimokatoli~ka. Otkuda to da samo nekim na{im Albancima muslimanima zasmeta hri{}anski krst na Rumiji gdje je vjekovima postojao i gdje smo svi zajedno se oko wega sastajali u Bo`joj qubavi? Ko {to }emo se, ako Bog da, sastajati i u budu}nosti. To {to neke na{e neznalice i qudi pomra~enog uma pquju po hramu Svete Trojice na Rumiji koji je ostvarewe desetovjekovne ~e`we pokoqewa, samo je pokazateq da takvi sabrani oko tzv. CPC svemu drugome slu`e sem Bogu `ivome i istinitome. Izvor: Svetigora

[tampawe ovog broja pomogli su:

Vidovi} Ranko Nikoli} Milenko i Milanka Porodica Ostoji} Fam. Spasi} Fam. Veli~kovi} Stankovi} Mira Fam. ]urlik Porodica Ziri} Palzer Ilze Koturovi} Miladin Jevti} Miroslav Egeqi} @eqko Radi} Mile Fam.Axaip Niki} Zoran Vidovi} Pero i Branka Teodorovi} Bo`ica Vasi} Sveto 50 40 30 20 20 15 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 5 5

24

PRAVOSLAVAC

SEKTE - OTU\EWE OD BOGA I RASTURAWE CRKVE [email protected] PROTIV HRISTA

,,^uvajte se la`nih proroka koji vam dolaze u odelu ov~ijem, a iznutra su vuci grabqivi." (Mat.7,15) Svedoci smo svakodnevno velike propagande raznih protestantskih, isto~wa~kih i satanisti~kih sekti, koja se vr{i kod nas. Na ulicama srpskih gradova, a u posledwe vreme ~ak i po selima, sve ~e{}e se sre}u qudi koji dele nekakvu literaturu i propovedaju Srbima o nekim novim spasiteqima sveta i ~ove~anstva. U {tampi na radio emisijama i na televiziji kontinuirano se pojavquju razni vra~ari, la`ni proroci i proro~ice i tzv. ekstra seansi (,,bioenergeti~ari" i ,,isceliteqi"). Srbija kao da je postala Meka za delovawe sekti. Zato, zapitajmo se sada svi mi pravoslavni vernici ko su ti qudi? Odakle su do{li i kada su po~eli da se {ire i na na{im prostorima? [ta oni to propovedaju, da li imaju uspeha i ako imaju za{to? Najpre, trebalo bi razjasniti pojam sekte. Re~ sekta dolazi od latinske re~i sequi {to zna~i sledovati, pratiti ne~ija na~ela. U hri{}anstvu ova re~ je dobila negativno zna~ewe i ozna~ava sve verske organizacije, koje nemaju ni jedno svojstvo Hristove Crkve i koje svojim iskrivqenim tuma~ewem Svetog Pisma i nepriznavawa Svetog Predawa, sve{tene istorijske i zemaqske Crkve Hristove imaju za ciq da razbiju jedinstvo Crkve. Sekta{tvo nije samo teolo{ka doktrinarna zabluda, koja obi~no nastaje iz neznawa i nedovoqne obave{tenosti, sekta{tvo je jeres. Jeretik svojim upornim izopa~avawem i poricawem osnovnih istina Hristove nauke, tobo`e u ome Svetog Pisma i na osnovu Svetog Pisma, ~ini greh protiv vere i Crkve Hristove, a samim tim i greh protiv Hrista. Za{to? Da bi odgovorili na ovo vrlo zna~ajno pitawe, moramo prvo da razjasnimo {ta zna~i re~ ,,crkva" u srpskom jeziku. Ona nema samo zna~ewe bukvalno prevedene gr~ke re~i ,,kiriakon"- Gospodwi dom ili zgrada u kojoj se vr{e bogoslu`ewa. Zna~ewe re~i ,,crkva" najboqe je izra`ena u gr~koj re~i ,,eklisija" koja u naj{irem smislu re~i zna~i skup, zajednica, a u na{em slu~aju zna~i ne bilo kakva religiozna zajednica, ve} hri{}anska religiozna zajednica. Tako, kad god se ka`e re~ Crkva u wenom pravom zna~ewu uvek se misli na Crkvu Hristovu, tj. na zajednicu slobodnih li~nosti koje veruju u Hrista Spasiteqa roda qudskog i koje su sjediwene u Wemu kao jednoj glavi svojoj (Mitr. Moskovski Makarije). Zato Sv. ap. Pavle kada govori o izbavqewu roda qudskoga u Hristu ka`e da je to izraz Bo`ije blagonaklonosti i voqe: ,,Za ostvarewe puno}e vremena, da se sve sastavi u Hristu, ono {to je na nebu i ono {to je na zemqi u Wemu (Ef.1,10). Ovim re~ima apostol Pavle `eli da ka`e da je Crkva Hristova Bo`anska ustanova koju je osnovao sam Gospod Isus

PRAVOSLAVAC

25

Hristos. Wu ne sa~iwavaju samo `ivi qudi na zemqi nego i an|eli nebeski i du{e onih pokojnika koji su po re~ima Sv. ap. Pavla dobar rat ratovali, trku zavr{ili, veru odr`ali (2 Tim. 4,7). A obe te Crkve i nevidqiva nebeska i vidqiva zemaqska sa~iwavaju jedno isto svetotainstveno telo kojem je glava Gospod Isus Hristos po re~ima Sv. Pisma: ,,Hristos je glava Crkvi." (Ef. 5,23). Upravo to jedinstvo zemaqske i nebeske Crkve u Hristu ~ini da Crkva nije samo vidqiva zajednica ve} je Ona jedan misti~ni organizam koji je tajanstvenim, ali stvarnim vezama nerazdvojno vezan za Hrista. Asam spasiteq se o svom jedinstvu, neraskidivoj vezi sa svojim vernicima, tj. svojom Crkvom najboqe izrazio kada je govorio o Judejima, o neophodnosti pri~e{}a za spasewe: ,,Zaista, zaista vam ka`em: ako ne jedete tijelo Sina ^ove~ijega i ne pijete krvi wegove, nemate `ivota u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u wemu." (Jn. 6;53,56). Dakle pri~e{}e je u jednom tajinstvenom smislu pravo telo i prava krv Hristova i predstavqa tu neraskidivu vezu izme|u Crkve i Hrista. Tamo gde nema tela i krvi Hristove nema ni Hrista ni Wegove Crkve. Zato svaka ona verska zajednica koja nema istorijsku vezu sa Hristom i apo-

stolima, ako nema prave Svete evharistije tj. pravog tela i krvi Hristove i ako osporava osnovne istine Hristove nauke ne mo`e biti Crkva, to je sekta. Osim toga i Sv. Pismo izri~ito tvrdi da niko od qudi ne mo`e osnovati Crkvu: ,,Jer temeqa drugoga niko ne mo`e postaviti osim postoje}eg, koji je Isus Hristos." (1. Kor.3,11). ,,Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga qudima, kojim bismo se mogli spasti." (Del. ap. 4,12). Me|utim, i pored svega re~enog mnogi sekta{i svoje zajednice nazivaju Crkvom ali to je onda samo prazan i uzurpirani naziv a ne istinita Crkva. Sekte su u stvari unutra{wi protivnici Crkve, jer pori~u Crkvenu veru, Crkvenu organizaciju i Crkvenu jerarhiju, a sekta{tvo nije samo verska zabluda nego greh protiv Crkve Bo`ije. To je greh rasturawa Crkve Bo`ije, a samim tim i greh protiv Hrista, jer je Crkva ­ Hristova zajednica, telo Hristovo a ne samo qudska ustanova. Zato Hristos gonitequ Hri{}ana Savlu pred Damaskom nije rekao Savle za{to goni{ moju Crkvu ve}: ,,Savle, Savle, za{to me goni{?" (Del. ap.9,4). Ovde treba jo{ re}i da je svaka sekta ravna otpadawu od Hrista po re~ima evan|eliste Luke: ,,Ko vas slu{a mene slu{a, i ko se vas odri~e, mene se odri~e: a ko se mene odri~e, odri~e se Ono-

26

PRAVOSLAVAC

ga koji je mene poslao."(Lk. 10,16). Tako otpadnik, tj. onaj jeretik koji odbacuje Hrista i prestane da veruje u Wega kao Sina Bo`ijeg, iskupiteqa i Spasiteqa roda qudskog, koji odbaci veru u Wegovo Bo`anstvo i u Svetu Trojicu sam sebe odvaja od Hrista i Crkve Wegove. On je otpadnik (apostata), a otpadni{tvo (apostasija) je najte`i greh protiv vere. Osim toga, kada ~ovek padnuv{i u jeres sam sebe iskqu~uje iz Crkve, tada ga odbacuje i nevidqivi sud Bo`iji a tako|e ga i Crkvena jerarhija vidqivim aktom iskqu~uje iz svoje zajednice. Tako otpadnik trojakim na~inom prestaje da bude ~lan Crkve. Jer, Hristos je rekao:,,Ja sam put i istina i `ivot."(Jn. 14,6) i ,,Ko u meni ne ostane, izbaci}e se napoqe kao loza, i osu{i}e se, i skupi}e se, i u ogaw baciti, i spaliti." (Jn.15,6). Ovim re~ima evan|elist Jovan `eli da ka`e da kao {to se loza kad se odvoji od ~okota su{i, se~e, skupqa i u ogaw baca, tako isto biva i sa ~ovekom koji otpadne od Hrista. Koliko je te`ak greh otpadni{tva obja{wava i Sv. ap. Pavle u poslanici Jevrejima kada upore|uje prestupnika Mojsijevog zakona sa otpadni{tvom od Hrista. ,,Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; Zamislite koliko }e sada te`u kaznu zaslu`iti onaj koji gazi Sina Bo`ijega, i krv Zavjeta kojom je osve}en za nevestu dr`i, i Duha blagodati vrije|a? Stra{no je pasti u ruke Boga `ivoga"(Jevr. 10,28­29,31).

Stav Crkve prema jereticima zasnovan je prvenstveno na Sv. Pismu. ,,Ali ako vam i mi ili an|eo s neba propovijeda jevan|eqe druga~ije nego {to vam propovjedasmo, anatema da bude!" (Gal.1,8) govori Sv. ap. Pavle galatijskim hri{}anima isku{avanim od jeretika. Apostol ovde izri~e anatemu, prokletstvo `ele}i time da istakne va`nost ~istote evangelske nauke, neizmenqivosti i nepovredivosti Evan|eqa. A po{to je jeres namerno i svesno izvrtawe nauke Hristove la`nim dogmama, la`nim prevodima ili pogre{nim tuma~ewima Sv. Pisma Sv. ap. Pavle nas savetuje: ,,^ovjeka jeretika po prvome i drugome savjetovawu kloni se, znaju}i da se takav izopa~io, i grije{i; samoga sebe je osudio" (Titu,3,10­11). Iz svega do sad re~enog jasno je da jeretici kao i otpadnici uvek sami sebe svojevoqno odlu~uju od Crkve upornim ostajawem pri svom pogre{nom u~ewu. Crkva iako u svom Crkvenom pravu poseduje pravila po kojima se takvi jeretici odlu~uju tj. li{avaju zajednice sa Crkvom ona ih uvek koristi u krajwem slu~aju, posle primewenog niza sredstava da se prestupnik popravi. Ona prvo uvek molitveno poziva gre{nika na duboko i iskreno pokajawe, jer i sam Gospod Isus Hristos dok je bio na zemqi nije nikoga odbacio, strpqivo je ~ekao sva~ije pokajawe. Na prigovore fariseja za{to se dru`i sa carinicima i gre{nicima On je odgovarao: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Jer nisam do{ao da zovem pravednike no gre{nike na pokajawe." (Mt. 9,12­13).

PRAVOSLAVAC

27

Crkva dakle u krajwem slu~aju nepokajawa izri~e kaznu odlu~ewa jer je i sam Gospod polo`io temeq odlu~ewu u svojoj Crkvi i uop{te dao Crkvi vlast su|ewa kada je kazao: ,,Ako li wih ne poslu{a, ka`i Crkvi; a ako li ne poslu{a i Crkvu, neka ti bude kao neznabo`ac i carinik." (Mt. 18,17). Me|utim, Crkava se i tad usrdno moli za odlu~ene i ~eka wihov povratak i pokajawe, jer u op{te kazna u Crkvenom pravu ima lekoviti zna~aj, predstavqa sredstvo za ozdravqewe, koje proizilazi iz zadatka same Crkve - briga za spasewe svih. Istorijski gledano sekte se pojavquju vrlo rano, ve} u apostolsko vreme. O tome nam svedo~i i Sv. ap. Petar u svojoj poslanici: ,,A bilo je i la`nih proroka u narodu, kao {to }e i me|u vama biti la`nih u~iteqa, koji }e unijeti jeresi pogibili i odrica}e se Gospodara koji ih iskupi i dove{}e sebi naglu pogibao. I mnogi }e po}i za wihovim ne~istotama, zbog kojih }e pohuliti na Put istine." (2 Petr. 2,1­2). Tako|e o pojavi sekti jo{ u apostolsko doba govori Sv. ap. Pavle u svojim poslanicama Korin}anima i Soluwanima kada verne opomiwe da ih ne zbuwuju razni la`ni u~iteqi; a i mnoga druga mesta u Sv. Pismu govore o ovom problemu. Tako, govori se o pojavi Simona Vra~ara (Del. ap. 8,9), o pojavi sekte Nikolaita (Otkr. 2,15), o sekta{ima koji su tvrdili da je Hristos ve} do{ao po drugi put kao i dana{wi Jehovini svedoci (2 Tim. 2,16­18). Pored ovih nekoliko pomenutih sekti iz najranijeg doba Crkve bilo je jo{ i raznih gnosti~kih sekti a sve one zajedno svedo~e da se Crk-

va ve} od svog postanka borila sa sektama i jeresima. No, iako su sekta{i i uzro~nici sekta{tva bili stalno prisutni u istoriji Crkve, period reformabio je izuzetno ,,bogat" sektama i jeresima. Iz tog doba i iz tog izvora potekle su mnoge sekte i jeresi. Neke od wih su i{~ezle, a neke su se zadr`ale i do danas ili u istom vidu ili ne{to promewene ili preobra`ene. Reformacija je bila, a i danas jeste idejni izvor i nekada{weg i savremenog sekta{tva. Za{to i o ~emu se zapravo tu radi? veka, ta~nije 1517. god. prof. teologije na Univerzitetu u Vitenbergu dr. Martin Luter javno ustao protiv raznih novotarija u Rimokatoli~koj Crkvi i autoriteta papstva uop{te, zapo~eo je proces reformacije. On je prvenstveno bio uperen protiv Rimokatoli~ke Crkve i vrlo brzo je kao kakva epidemija zahvatio ~itavu Evropu. Engleska, a naro~ito Nema~ka pretrpela je strahote tridesetogodi{weg verskog rata izme|u rimokatolika i protestanata me|usobno, jer su se ve} na samom po~etku reformatorskog, protestantskog pokreta pojavila razna u~ewa. Ni Luter a ni wegovo sledbenici Kalvin, Cvinglin i engleski kraq Hensti ni mogu}nosti da odrede granicu dokle se sme i}i sa reformacijom Rimokatoli~ke Crkve. Tako se pojavio veliki broj sekti u krilu protestanstva ve} na po~etku poveku nastaje wegovo naglo drobqewe.

28

PRAVOSLAVAC

Verovatno da vo|e ovog pokreta nisu `elele da do toga do|e, ali su sigurno bili posredni izaziva~i te rascepkanosti, jer su dali idejni i psiholo{ki osnov za to. Naime, Luter je tvrdio da se ~ovek pred Bogom opravdava samo verom u Hrista bez dobrih dela. Da bi potkrepio ovo svoje tvr|ewe, Luter je prilikom prevo|ewa Sv. Pisma na nema~ki jezik u poslanici Rimqanima, tre}oj glavi 28 stihu dodao re~ SAMO. U na{em sinodskom prevodu na tom mestu pi{e: ,,Mislimo dakle da }e se ~ovjek opravdati verom bez djela zakona"(Rim. 3,28), a u Luterovom ,,samo" verom bez djela zakona. Tako je ispalo da ovo mesto u Sv. Pismu potvr|uje Luterov stav da se ~ovek opravdava samo verom {to u stvari nije ta~no. Sv. ap. Pavle u poslanici Rimqanima ovom re~enicom `eleo je zapravo da ka`e da Zakon koji je bio dat samo Jevrejima nije vi{e sredstvo spasewa. Sjediwewem Bo`anske pravednosti sa qudskom prirodom Isusa Hrista data je pravednost Bo`ija celom ~ove~anstvu i Jevrejima i mnogobo{cima. Sada je dejotvorna vera a ne Zakon sredstvo kojim se ~ovek opravdava u Hristu. Ovakvim postupkom Luter je dao biblijsko potkrepqewe koje je ve} bilo ne samo psiholo{ki osnov za moralnu lewost i opu{tenost ve} i idealan osnov za sekta{ewe. Jer kad neko uobrazi da je ,,poverovao u Re~ Bo`iju" onda je on ube|en da je ,,spasen" samo kroz svoju novu veru. Isto tako za~etnici protestantizma smatrali su da je samo tekst Sv. Pisma jedini izvor vere i merilo istinitosti i da svako mo`e da ga ~ita i tuma~i bez obzira na au-

toritet Crkve, jer }e sam Duh Sveti protuma~iti i u~initi jasnim wegov smisao. Posledica ovakvog stava je naravno neminovan raspad protestantizma na sekte, jer svaka sekta po ovome mo`e sebe da smatra jedino ispravnom. Najzad da spomenemo jo{ jedan doprinos protestantizma razvoju i pojavi sekta{tva. To je protestantski racionalizam koji je po~eo prosto sa obo`avawem Biblije, a kasnije se pretvorio u takvu radikalnu kritiku Biblije koja je protestantske teologe vodila u odbacivawe same Biblije kao Bo`anske kwige. Na osnovu tih protestantskih na~ela svaka sekta je sada donosila svoje specifi~ne stavove o Sv. Pismu, Sv. predawu, Sv. Trojici, Gospodu Isusu Hristu i o svim ostalim u~ewima Hristove Crkve `ele}i time da ospori istinitost Crkvenog verou~ewa. Reformacija nekih sekti oti{la je tako daleko da se i one same prosto nalaze na samoj granici judejstva i hri{}anstva (npr. Jehovini svedoci). Uop{te, u istoriji Crkve od wenog postanka pa do danas uvek je bilo raznih sekti i sekta{tva. O wima je i sam Spasiteq izrekao nekoliko proro~anstava: ,,Jer }e mnogi do}i u ime moje govore}i: Ja sam Hristos. I mnoge }e prevariti."(Mat. 24,5). ,,I iza}i }e mnogi la`ni proroci i prevari}e mnoge."(Mt. 24,11). Ovde bismo mogli sada da zapitamo: zar nije Hristos mogao da u~ini tako da qudi od Crkve ne otpadaju? Naravno da je mogao svojom Bo`anskom mo}i. No ipak to nije u~inio zato {to Bog voli da ~ovek bude slobodno bi}e tj. li~nost i da se za Wega i Wegovu Crkvu odlu~i

PRAVOSLAVAC

29

po slobodnoj voqi, a ne po morawu bilo fizi~kom bilo ~udesnom. A za pozitivnu odluku dao je dovoqno dokaza o svojoj Crkvi da je istinska i prava. Pre svega, Hristova Crkva nije skora{wa tvorevina, ona postoji ve} skoro dve hiqade godina i nad`ivela je mnoga silna carstva, a osim toga stalno je prisutno `ivo i o~igledno delovawe Bo`ije blagodati kroz weno bogoslu`ewe, Sv. Tajne i obrede (bogojavqenska vodica, Sv. pri~e{}e, molitve i dr.). Zato biti ~lan pravoslavne - prave Crkve predstavqa veliku milost Bo`iju i sre}u. Ona svojom istinom, svojim pravoslavqem koje je sa~uvano i zape~a}eno krvqu apostola, mu~enika i svih svetih prevazilazi sve nepravoslavne, tkz. Crkve i ispravnim putem vodi ka spasewu. Zato Sv. Jovan Zlatousti savetuje: ,,Ne udaqavaj se od Crkve, zato {to nema ni~eg ja~eg od Crkve. Tvoja nada je Crkva, tvoje spasewe je Crkva, tvoje uto~i{te je Crkva. Ona je vi{a od neba, {ira od zemqe. Ona nikad ne stari, nego uvek cveta." A pojava sekti i jeresi neka ne zbuwuje i zavodi verne hri{}ane. Sekte }e uvek postojati jer je ~ovek po prirodi i ograni~enog znawa i grehoqubivih sklonosti, a |avo je lukav i `eli da Crkvu razori. To naravno nikad ne}e mo}i da u~ini, jer je to i sam Spasiteq obe}ao u razgovoru sa Sv. ap. Petrom: ,,A i ja tebi ka`em da si ti Petar, i na tome kamenu sazida}u Crkvu svoju i vrata paklena ne}e je nadvladati." (Mt. 16,18). To zna~i da su vrata pakla - razne sekte, vra~ari, gatari, zvezdo~atci i ekstasensi nemo}ni pred imenom Gospoda Isusa Hrista.

Ovo zlo seme posejano je na `alost i po Srpskom narodu. Iako je i na ovim na{im prostorima sekti uvek bilo o ~emu nam svedo~i i druga beseda Sv. Save na saboru u @i~i, sekta{tvo je me|u Srbima pojava relativno novijeg datuma. Prva protestantska sekta me|u Srbima pojavila se u drugoj polovini 19.-tog veka i bili su to Nazareni. Oni su danas skoro i{~ezli, ali su zato za posledwih 120 god. mnoge druge sekte uvezene iz inostranstva. Posle drugog svetskog rata sekta{tvo u Srbiji kao da do`ivqava svoj ,,procvat" i po broju vrsta i po broju pripadnika. Osim protestantskih sekti pojavile su se mnoge isto~wa~ke sekte a tako|e i vrlo {iroka i kompleksna satanska delatnost. Nave{}emo ovde samo neke brojnije i najagresivnije sekte koje svakodnevno pridobivaju-porobqavaju veliki broj srpskih pravoslavnih du{a. Od protestantskih sekti to su: hri{}anska adventisti~ka crkva (subotari), baptisti, mormoni, Jehovini svedoci, hri{}anska pentakostna crkva, metodisti, nova apostolska crkva, a od nedavno i sekte: univerzalni `ivot, slobodna crkva, apokalipti~ka sekta i mnoge druge. Registrovanih ima oko dvesta. Razni isto~wa~ki pokreti i okultisti~ke grupe su tako|e na na{u nesre}u vrlo {iroko rasprostrawene. Od wih se posebno izdvajaju: pokret za svesnost Kri{ne, Transcedentalna meditacija, Ordo templi orijentis, otvoreni satanisti, Rozenkrojceri, O{o raxne{, Wu ejx, Sai Babin pokret, Bela gnosti~ka crkva, udru`ewe parapsihologa ,,Nikola Tesla", antropozofi i teozofi, a i

30

PRAVOSLAVAC

mnoge mawe grupe koje svakodnevno ni~u i kriju svoja prebivali{ta i mesta sastajawa. Svim ovim demonoslu`iteqkama obavezno treba pridodati sve la`ne proroke, vidovwake, bioenergeti~are i naro~ito astrologe koji su u posledwe vreme postali izuzetno popularni i kod nas. Wihovoj popularnosti i {irewu dosta kumuju i mas-mediji jer, svakodnevno na TV, radio i {tampa objavquje wihova ,,otkorvewa" i tako uti~u na formirawe javnog mwewa prose~nih verskih neobrazovanih lica, a mogu da obmanu i delimi~no ucrkovqene vernike. Uzroci tako naglog razvoja sekti kod nas su vi{estruki. Iako svaki sekta{ posebno mo`e da ima svoje li~ne razloge zbog kojih je oti{ao u ovu ili onu sektu postoje i izvesni op{ti razlozi. Neki od wih su: masovna obezbo`enost srpskog naroda, nepoznavawe sopstvene vere i kulture, nepose}ivawe Crkve i nepri~e{}ivawe. Ateizam je za posledwih 50 god. uzeo i jo{ uvek uzima veliki danak. Pola veka veronauka je izba~ena iz {kola a bezbo`ni mas-mediji neprestano su vr{ili antipropagandu pravoslavne vere, Srpske Pravoslavne Crkve, sve{tenstva i hri{}anskog `ivota i morala. Mnoge generacije su odvojene od Crkve i obezbo`ene. Ponu|ena im je sloboda bez Boga koja zapravo nije sloboda ve} ni{tavilo. Qudska li~nost je potisnuta i ~ovek u ovom otu|enom svetu postao je samo korisni ,,objekat". Zato danas mnogim generacijama pro{lost izgleda neva`na, sada{wica nepodno{qiva i sumorna a budu}nost neizvesna i te{ka.

Duhovno umrtvqeni i malaksali ne ose}aju nikakvu ni sigurnost, ni toplinu, ni izvesnost. Me|utim, s obzirom da je Bog stvorio ~oveka po svom liku i podobiju, on normalno u sebi ima poriv ka ve~nom `ivotu i zato kada ostane bez Istine, on je izgubqen, on neprestano traga za wom. Traga za li~nim identitetom koji ve~no mo`e da postoji jedino u Bogu. Bog je qubav i ~ovek kada se na|e izvan te zajednice qubavi sa Bogom on gubi svoju jedinu pravu slobodu, wegova li~nost umire, gubi svoju jedinstvenost i svodi se na nivo apsolutne anonimnosti. ^ovek postaje samo ta~ka ili u najboqem slu~aju cifra na kompjuterskoj listi. Tako izgubqeni i unesre}eni qudi lutaju kao ovce bez pastira i lako postaju plen vukova sekta{a, koji rado nude neku zajednicu u kojoj }e ~ovek navodno dobiti neko razumevawe, za{titu i utehu. U su{tini sve je to samo privid ispod koga se krije neprijateq roda qudskog - satana. A za sve one nesre}ne Srbe koji su zaboravili da je Pravoslavqe uvelo srpski narod u istoriju i dalo im kulturu i novi duh koji ~ezne za slobodom i savr{enom li~no{}u, odricawe od Pravoslavne vere zna~i napu{tawe svoje istorije i odricawe od svoje du{e. Zato na{ veliki ispovednik pravoslavqa vladika Nikolaj Velimirovi} poru~uje svima nama: ,,Pravoslavqe je ne{to prirodno za sve nas Balkance uop{te, a za Srbe posebice. (,,[ta je prirodno za nas" - Sabrana dela kw. 9 str.764.).

PRAVOSLAVAC

31

STRA[NA JE STVAR - RODITEQSKA KLETVA!

Roditeqi! Veliku je mo} Gospod dao va{oj slaboj re~i; zamislite samo: On u~vr{}uje i ispuwava na va{oj deci va{ blagoslov ­ kao Svoj Bo`anski blagoslov; On dopu{ta i da se ispuni va{a re~­kletva, iako, po milosr|u Wegovom, ne u svoj svojoj strogosti. Stra{na je stvar ­ roditeqska kletva! Me|utim, ima, bra}o, ima, na nesre}u, roditeqa koji ne razmi{qaju}i, u qutini, ponekad izgovaraju takve stra{ne re~i ­ kletve na svoju decu, da bi se i oni sami u`asnuli kada bi se te kletve obistinile... Treba li da navodimo primere? Zar se ne de{ava da poneka nerazumna mati, kad izgubi strpqewe zbog vike i pla~a hirovitog mali{ana, ili kad je ozlojedi nesta{luk nemirnog deteta, koje je u igri pokvarilo neku za wu skupu stvar, ili kad ono ne{to drugo skrivi, po~iwe da ga grdi, da ga naziva ,,prokletim" i da mu `eli sulude stvari: ,,da ga zemqa proguta", da ga ,,ne~astivi odnese", i da izgovara sli~ne bezumne re~i? Bo`ije su re~i: ,,Jer blagoslov oca u~vr{}uje dom deteta, dok kletva majke" ­ ,,iskorewuje do temeqa" (Sir. 3:9). I nije usputna ova re~ Bo`ija. Setite se pri~e nesre}nog Hama, Nojevog sina: stra{no prokletstvo koje je izgovorio otac i do sada ima mo} nad nesre}nim potomstvom Hama! I do danas je narod, koji vode poreklo od Hama, u mraku neznawa, do dana{weg dana nose te{ko breme ropskog pokoravawa drugim narodima ­ potomcima Sima i Jafeta. Isto se de{ava i sada. Pati od slaboumqa sin tvoj, boluje i vene k}i tvoja, ti na sve na~ine poku{ava{ da im pomogne{, razmi{qa{ i ne mo`e{ da shvati{: otkud je do{la na tvoju decu takva nesre}a? A upita{ li ti, nerazumna mati, svoju savest pred licem svevide}eg Boga: da li je iza{la nekada iz tvojih usta ne~ista re~ kletve na nevinu tvoju decu?.. Jer je vrlo mogu}e da se nad wima ostvario samo deli} onoga {to si ti li~no prizivala na wih bezumnim svojim re~ima... Gledaj: Bog je dugotrpeqiv i mnogomilostiv; On, naravno, vi{e od tebe voli i po{te|uje nevine tvoje mali{ane; ali On je i pravosudan; pripazi da On ne okrene na

Nateraj sebe da ustane{ rano i po planu. ^im se probudi{, pomisli na Gospoda: prekrsti se i zahvali Mu za no} koja je pro{la i za svu Wegovu milost nad tobom. Zamoli Ga da upravqa tvojim ose}awima, mislima i delima, tako da Mu bude ugodno sve {to uradi{ i ka`e{. Dok se obla~i{, seti se Gospodweg prisustva, kao i svog An|ela ^uvara. Zamoli Gospoda Isusa Hrista da te odene u haqine spasewa. Posle umivawa kreni na jutarwu molitvu. Moli se kle~e}i, skoncentrisano, sa strahom Bo`ijim i kroto{}u, kako je dostojno pred Svevi{wim. Moli Ga da ti podari veru, nadu i milosr|e, kao i mir i snagu da izdr`i{ sve {to ti dana{wi dan donese (nevoqe i isku{ewa). Pomoli se da blagoslovi tvoj trud. Pomoli se za pomo}: za neki zadatak koji mora{ da izvr{i{, ili u borbi protiv nekog greha.

32

PRAVOSLAVAC

tvoju gre{nu glavu tu kletvu koju si ti prizivala na sina ili k}er svoju!... Nemoj mi re}i: ,,Re~ kletve mi se otela u gnevu, u besu, a da nisam imala nikakvog zla u du{i." Re~eno je u Bo`anskom Pismu: ,,... Za svaku praznu re~," ­ ~uje{, samo praznu re~, a ne kletvu, ­ ,,koju reknu qudi, da}e odgovor u dan Suda"(Mt. 12:36), a {ta re}i o onim re~ima prokliwawa, koje kao tamna mrqa padaju na savest ­ prvo li~no onoga ko prokliwe, a zatim i onoga koga ovaj kune? Taj }e tek dvostruko da odgovara! Posledice roditeqske kletve U`asne znaju da budu posledice roditeqske kletve. U kwizi preosve}enog Germogena ,,Trenuci pastirskog razmi{qawa" se govori o tome kako je jedna zla `ena proklela svoju k}er na samom wenom ro|ewu: {to je vi{e k}er rasla, to se vi{e kod we ispoqavalo ludilo, a zla mati nije prestajala da kune svoju nesre}nu k}er. I ~ime se sve to zavr{ilo? Gospod je kaznio zlu majku slepilom; ali, to jo{ nije ni{ta: jednom je slepa mati le`ala na pe}i, dok je u kolibi bila samo susetka, starica. Odjednom su {kripnula vrata i u{la je luda k}erka. Majka je po~ela, ve} po svom obi~aju, da je grdi, a ova je na grdwe odgovarala grdwama. Majci je to bilo krivo, te je bacila na wu cepanicu, a luda k}erka je zgrabila sekiru i popela se na pe}. Starica ­ susetka je htela da joj oduzme sekiru, ali bezumna devojka je po~ela da se brani, te je obe ­ i tu staricu i svoju majku ­ isekla sekirom. Tako se ponekad zavr{avaju bezumna prokletstva!...

Ili, evo drugog pora`avaju}eg primera, koji je ispri~ao sve{tenik V. Gon~arov. U vlastelinskom selu M. u Ekaterinoslavskoj guberniji Aleksandrovskog sreza `ivela je jedna udovica. Biti udovica, na kakvom god da je polo`aju `ena i kakvu god da ima titulu, tegobno je, ali uglavnom to jo{ vi{e predstavqa teret kada uz teskobnu samo}u i bespomo}nost dolazi i sku~enost zbog mawka materijalnih sredstava za `ivot, {to je i bio slu~aj sa udovicom N. @ive}i krajwe siroma{no, ona je mnogo patila posle smrti mu`a i prosula mnogo gorkih suza. Kona~no, hrabre}i sebe revnosnom molitvom, ona se malo­pomalo ipak navikla na svoju sudbinu, ­ tim pre {to je Gospod sa smr}u mu`a nije li{io svih ovozemaqskih uteha: ostao joj je sedmogodi{wi sin Marko; i, eto, ona je ~esto po~ela da moli Gospoda da joj sa~uva to dete i da joj podari da u wemu na|e oslonac za nesre}ni svoj `ivot. Gospod, Koji se nekad be{e sa`alio na Nainovu udovicu, usli{io je prekliwawe i ove jadne udovice. Marko, koji je pod budnim nadzorom majke stvarao sopstvenim rukama sve {to mu je neophodno za `ivot, je odrastao. Evo, ve} je i o`ewen, ve} je i glava porodice, a udovica N. je, sva sre}na, sa zadovoqstvom dadiqa svoje unu~i}e, samo joj sve to ne donosi radost; ona i daqe pla~e i tuguje. Me|utim, razlog wenog neraspolo`ewa sada ve} be{e Marko, koji nije pokazivao ni qubavi, ni po{tovawa prema svojoj majci. Jo{ od rane mladosti kod wega se formirala gruba i drska narav, tako da je on ~esto

PRAVOSLAVAC

33

svojim grubostima majku dovodio do suza: wu je samo te{ila nada da }e se on o`eniti i da }e se, da}e Bog, promeniti. Ali, na`alost, o`eniv{i se, Marko je jo{ ~e{}e po~eo da ispoqava grubost svog karaktera; ponekad je bez ikakvog razloga tukao `enu i decu, bio grub sa majkom, a posebno nije podnosio da mu ona stavqa primedbe i da ga ukoreva za wegove nepravedne postupke prema uku}anima. Jedanput je Marko istukao `enu; to je bilo u maj~inom odsustvu. Do{av{i ku}i, majka je uzela da ga sa suzama ube|uje i da se poziva na wegovu savest ­ da bi se on barem malo urazumio. Me|utim, Marko, posle batinawa `ene, jo{ se ne povrativ{i, sa re~ima: ,,Ma, 'o}e{ li prestati da gun|a{, stara ve{tice?" ­ sko~i i, u napadu besa uhvativ{i majku za prsa, nekoliko puta je udari tako sna`no, da se ona jako ugruvala glavom o zid... Vika `ene, pla~ dece i jauk majke su ga naterali da pusti staricu i iza|e iz ku}e... Onda mati, koju je veoma povredio i ponizio nezahvalni sin, sva u suzama, u zanosu uvre|enog srca, pade na kolena pred svetim ikonama i ovako se pomoli: ,,Milosrdni Gospode! Ti vidi{ moj bol i uvredu koju mi je naneo moj ro|eni nezahvalni sin, koji je za moju qubav i brigu o wemu uzvratio vikom i poni`ewem; neka je od sada proklet, neka nema ni mog, ni Tvog blagoslova!" Vatrena je i od srca bila, o~igledno, molitva uvre|ene majke, jer Gospod nije ~ekao da izvr{i Svoju presudu. Istog dana je Marko, osim gri`e savesti, osetio ne{to kao grozni~avu jezu i drhtawe u celom

telu. To drhtawe u celom organizmu svakodnevno se sve vi{e i vi{e poja~avalo i, kona~no, pove}alo se dotle da on, ranije vredan i jak seqak, nije mogao da se nosi ne samo sa ralicom i kosom, nego ni sa ka{ikom, te{ko se preme{tao s mesta na mesto, a hranu je uzimao iskqu~ivo iz ruku `ene ili dece. I tu su po~ele wegove neopisive muke ­ du{evne i telesne ­ zbog neizvr{ewa jedne od Bo`ijih zapovesti. Premda je on ose}ao sav zna~aj svoje krivice pred majkom ­ koja je u skorije vreme i umrla ­ i postao smeran pred desnicom Bo`ijom koja ga je pokarala, pa je od drskog i grubog ~oveka postao tih i krotak kao dete, ipak je wegov `ivot ­ {to je daqe odmicao ­ bio teskobniji kako za wega samog, tako i za `enu i decu. Osim gorkih prekora od strane sopstvene porodice, on je ~esto morao i da se mu~i po cele dane i od gladi i `e|i, a posebno u letwe radno vreme, kada su mu `ena i stariji sin bili na wivi, a on je ostajao pod nadzorom svoje dvoje mawe dece, kojima je vi{e bilo do igre sa svojim vr{wacima, nego do oca... Kroz nekoliko godina, na savet ro|aka i uz pomo} milosrdnih qudi, Marku je kupqen kow i zaprega, a on je, da ne bi bio na teretu sopstvenoj porodici, po~eo da ide po va{arima da isprosi milostiwu Imenom Hristovim. Tako|e je putovao i po mestima koja su posebno bila proslavqena prisustvom Bo`ije milosti, koja se javqala u ~udotvornim ikonama i mo{tima pravednika Bo`ijih sa nadom da }e biti isceqeni od svoje te{ke bolesti. S tim ciqem on je posetio i Kijev,

34

PRAVOSLAVAC

i Po~ajevsku lavru, i Vorowe{ki i Svetogorski manastir, i dr.; ali, o~igledno je toliko bio velik i te`ak wegov greh, da mu Gospod, bez obzira na wegova prekliwawa i suze, nije darovao iscelewe ­ ~ak ni u tim mestima koja su proslavqena po javqawu posebne Wegove milosti prema qudima... Tako je proteklo trinaest godina wegovog lutala~kog `ivota. Najzad, po~etkom 1857. godine Markova bolest se razvila do te mere da on, koji je ina~e govorio lo{e i nerazgovetno, od silnog drhtawa nije uop{te mogao da govori i nije uzimao nikakvu hranu ­ tako da su svi iz sata u sat o~ekivali da premine, pa su, po wegovoj `eqi, pozvali sve{tenika. Ispovediv{i potpuno iskreno i skru{eno grehe svoje pred sve{tenikom i pri~estiv{i se Svetim Tajnama, on je osetio takvo olak{awe, da je po~eo da slobodno govori i, pou~iv{i u dovoqnoj meri decu i rodbinu o tome kako je te`ak greh nepo{tovawa pete zapovesti Bo`ije, s mirom je po~inuo u Gospodu uz najve}e pouzdawe da }e mu Gospod ­ zbog patwe i boli u ovozemaqskom `ivotu ­ darovati pokoj u budu}em `ivotu nebeskom (,,Bogotra`iteq", 1861. godine). Kletva roditeqska, kao stra{na nepogoda, razbesni se ne samo nad decom, nego i nad ~itavom wihovom ku}om. Evo ispovesti jednog starog oca koji je kletvom naneo udarac sinu. ,,Po~eo moj Semjon da se upoznaje sa prokletim ~okawem. U~io sam ga, grdio, nagovarao, ali me on nije slu{ao. Jednom je on do{ao iz kafane pijan i po~eo da grdi `enu, da vi~e na decu, da ru`no psuje ­ ne obaziru}i se na

mene, starca. Uhvatio sam ga za ramena i hteo da ga ispratim iz kolibe, a on se okrenu i udari me u prsa...; jedva sam se odr`ao na nogama, uhvativ{i se za vrata. On me je opet udario, tako da sam ja glavom otvorio vrata i pao na trem... Te{ko mi je bilo, tako te{ko da me je po~elo probadati u grudima, a u le|ima je kvrcnulo; i to sam ja do~ekao od svog ro|enog sina!... ,,Neka si ti, |avole, proklet!" ­ rekoh ja tada, digav{i ruku prema svetim ikonama. ­ ,,Neka te Carica Nebeska pokara, neka te Ona, Vladi~ica, ostavi, kao {to i ja ostavqam tvoju ku}u i odlazim sa Wenom svetom ikonom!" I starac je zaista napustio sina i oti{ao da `ivi kod zeta, u drugo selo. I, evo, posle te stra{ne roditeqske kletve, nevoqe jedna za drugom padaju na nesre}nog Semjona; on se odaje pijan~ewu i po ceo dan ne izlazi iz kafane, a ~itavo wegovo doma}instvo se osipa: prvo mu pomre stoka, a onda izgore koliba; sinu­mali{anu je nai{lo da, igraju}i se kraj bunara, pogleda u wega ­ sagnu se preko ivice, pade i utopi se; kroz neko vreme bik nasmrt izbode wegovu malenu k}er; ali ni tu se nevoqe nisu zavr{ile. U selu je bio jedan de~ak, besku}no siro~e; igraju}i se s decom, on je odlutao do grobqa i, onako umoran, zaspao tamo na mekanoj travi. Drugovi su zaboravili da ga probude i oti{li su. Bio je potpuni mrak kada se siro~e probudilo i po~elo da pla~e. U to vreme pored grobqa je prolazio Semjon. Dete, videv{i ~oveka, potr~alo mu je u susret, a Semjonu se prividelo da to tr~i mrtvac i on, u`asnut, sa

PRAVOSLAVAC

35

uzvikom ,,Pomozite!", po~e da tu~e mali{ana i ubi ga... Narod je sa svih strana dotr~ao na wegovu viku... I evo, on je na sudu. Pozvan je i stari otac radi saslu{awa. ,,Pokaj se, Semjone, pokaj se", ka`e on sinu, ,,moli se Bogu, sinko, moli se sa mnom, a ja ti opra{tam!..." Sud je izrekao presudu da se Semjon pokaje u crkvi; me|utim, wegova `ena je uvela od tuge i umrla. A Semjon se nije vratio u svoje selo: ceo svoj `ivot je proveo u pokajawu, putuju}i po svetim mestima... (Dom. Bibl., 1859. god.). Eto {ta zna~i kletva roditeqska! Neka Bog ~uva svakoga od te u`asne nesre}e!

Deco! Zapamtite ono {to se ka`e u re~i Bo`ijoj: ,,Jer blagoslov o~eva u~vr{}uje dom dece, dok kletva maj~inska iskorewuje do temeqa. Koliko je osu|en onaj koji ostavi oca, toliko je proklet i onaj koji quti majku svoju!" (Sir. 3:9, 16). Roditeqi, Boga radi, radi va{e sopstvene sre}e, radi spasewa du{a va{e dece, pazite da ne izgovorite re~i kletve na wih!... To je ma~ sa dve o{trice. On }e ubiti va{u decu, ali ni vas za to ne}e zaobi}i gnev Bo`iji.

VERA I NACIJA

Dugogodi{we progawawe Crkve na ovim prostorima nam je za sobom ostavilo vi{e generacija qudi koji su odrasli u atmosferi ateizma i otpadni{tva od Boga. Po{to je ~ovek stvorewe Bo`je i kao takvo te`i ka svom Tvorcu, posle pada komunizma mase qudi su pohrlile u obli`we hramove. Velika ve}ina tih qudi, na`alost, nije imala nikakvo versko predznawe. Stawe se polako popravqa, ali i danas mnogi qudi koji sebe smatraju vernicima gaje pogre{ne predstave o raznim stvarima. Jedna od wih je odnos vere i nacije. Ne znam kakvo je stawe me|u drugim narodima, ali kod nas mnogo qudi me{a ova dva pojma i ne ume da postavi jasnu granicu izme|u svoje nacionalne i verske pripadnosti. Moramo nau~iti {ta je nacija, a {ta je vera. Pripadati nekoj naciji NE zna~i i pripadati nekoj veri. Tako|e, jednoj istoj veri mo`e da pripada gomila qudi od kojih svaki pripada drugoj naciji. Kod nas je uobi~ajeno da se izme|u pojmova PRAVOSLAVAC i SRBIN stavqa znak jednakosti. To uop{te ne mora da bude tako i vrlo ~esto i nije tako. Ako su vam roditeqi Srbi najjasnija stvar je da i vi pripadate srpskoj naciji. Nacija je stvar koja se ne mo`e promeniti. [ta ste - to ste. Me|utim, ako ste vi Srbin, a pri tome niste kr{teni u Pravoslavnoj Crkvi, vi niste Pravoslavac. Nacija se sti~e ro|ewem, vera ne. Svaki Srbin (ili pripadnik nekog drugog naroda) mo`e postati budista,

36

PRAVOSLAVAC

musliman, mo`e upra`wavati vudu magiju. Wegovo versko opredeqewe ne}e promeniti wegovu nacionalnu pripadnost. Naravno, to sve ne}e biti ni malo mudro, jer je Pravoslavqe jedina spasonosna vera i jedini put ka istinskom Gospodu. Ako, na`alost, imamo nekog Srbina koji upra`wava budizam, on je po svojoj nacionalnoj pripadnosti i daqe Srbin (uprkos tome {to se obla~i sme{no i pona{a se ~udno), ali to {to je on Srbin ni slu~ajno ne zna~i da je Pravoslavac, ve} je on (opet na`alost) budista po svojoj verskoj pripadnosti. Dakle, on je Srbin - budista. Tako|e, imate gomilu Srba koji su ateisti, da ne ka`em bezbo`nici. Takvi ni slu~ajno nisu Pravoslavci, makar i sto puta bili Srbi. Kao {to sam ve} rekao ­ jednoj veri mo`e da pripada mnogo qudi koji nisu iste nacije. Sa na{im slatkim Pravoslavqem takav je slu~aj. Mislim da me|u svim narodima ovoga sveta ima Pravoslavaca. Imate Pravoslavne Fince, Japance, Eskime, Francuze, Amerikance, Meksikance, Grke, Arape, Gruzijce, Srbe, Italijane, Ruse, Indijce, Bugare, ^ehe, Rumune, Poqake, Albance... Da, me|u svim ovim nacijama ima qudi koji su prigrlili svetu veru Pravoslavnu! Me|u nekim od ovih nacija i naroda ima mawe, me|u nekima ima vi{e pojedinaca koji pripadaju Pravoslavnoj veri. Svi ti qudi su na{a bra}a po veri, na{a bra}a i sestre u Hristu, i to srodstvo bi trebalo da nam je na prvom mestu... Ve}i mi je brat Finac koji je iskreni Pravoslavac, nego kom{ija iz ulice

koji je Srbin, a uz to je komuwara i bezbo`nik (pri~a kako ,,popovi zavode naivni narod, voze dobra kola i jedu jaja na Veliki Petak"). Na stranu i Eskimi i Severni pol. Vratimo se na{im prostorima. ^esto se mo`e ~uti da neko slavi slavu ,,Jer je pravi Srbin". Iz istog razloga neko }e krstiti dete, a samo zbog velikog Srpstva mnogi proslavqaju i Vaskrs (,,@eno, nemoj farbati samo 50 jaja, farbaj ti 80... vaqda sam ja neki Srbin!"). To {to smo mi Srbi je stvarno lepo i da treba opet da se rodim, izabrao bih da budem Srbin. Ali to samo po sebi ne zna~i ni{ta mnogo. Svi smo mi pred Bogom jednaki, bili mi Srbi, Etiopqani, Islan|ani ili Aborixini. Mnogo va`nije je biti Hri{}anin Pravoslavac. To daje pun smisao na{em Srpstvu i to daje smisao na{em `ivotu. Svedoci smo ~estog brkawa ova dva pojma... Ne treba slaviti slavu jer si Srbin, nego zato {to voli{ svog svetiteqa, zna{ ko je on bio, zna{ {ta je ~inio, zato {to je tvoj zastupnik pred Gospodom. Novoro|en~ad i odrasli koji se krste ne treba to da ~ine zato {to ,,to tako treba" ili ,,da bi bili ve}i Srbi" i sl. Treba se krstiti da bi postali ~lanovi svete zajednice Boga i qudi - Crkve. Svo ovo brkawe pojmova nacije i vere i ne bi bilo stra{no da ne daje i neke gorke plodove. Kolega iz sela La}arak u Sremu mi je pri~ao kako su neki qudi hteli da isteraju jednog ~oveka iz crkve zato {to je Rom! U Crkvi nema mesta za nacionalne i rasne podele. Svi smo isti pred Gospodom! Svi smo potomci Adama i

PRAVOSLAVAC

37

Eve. A mi koji smo Pravoslavni, mi smo i vi{e od toga ­ bra}a i sestre u Isusu Hristu. Hri{}ani prvih vekova su to znali vrlo dobro... Treba da se ugledamo na wih. Ako se neko sabla`wava da primi Sv. Pri~e{}e iz iste ka{i~ice iz koje ga je primio neki Rom, Crnac ili Kinez Pravoslavac, takav verovatno i ne veruje da se pri~e{}uje pravom krvqu i telom Gospoda Isusa Hrista. Postoji jedan Bog koji je stvorio sve vidqivo i nevidqivo. Jedan jedini Bog koji nam je svima podario `ivot. On nas je pozvao k sebi, pozvao nas je da (ve~no) `ivimo u zajednici sa Wim. Ta zajednica je Pravoslavna Crkva. Najva`nija pripadnost koju neki ~ovek (bez obzira na pleme i naciju) mo`e imati je pripadnost Crkvi. Na zajednicu sa Bogom imaju pravo svi qudi. Nema veze ko je koje nacije i koje je bo-

je. Zato ne treba da stavqate svoju naciju na prvo mesto, a pravoslavnu veru na drugo mesto. Zato nemojte da se bunite kada u svojoj parohijskoj crkvi vidite Roma, nego se obradujte jer ste dobili jo{ jednog brata. A vi koji ste za toleranciju (mi hri{}ani smo za qubav) nemojte odgovarati va{eg prijateqa koji je druge nacije ili vere ako iska`e `equ da postane Pravoslavac. To se ~esto ~ini re~ima ,,Zna{ kom{o, nama ne smeta {to si ti druge nacije. Nema potrebe da postaje{ Pravoslavac". Takvim va{im pona{awem stajete na put wegovog spasewa. Umesto zakqu~ka }u re}i da se nadam da sam makar malo pojasnio neke stvari onima kojima nisu bile jasne i nadam se da sam vas pomalo i zbunio jer je to dobar na~in da vas podstaknem da razmi{qate o ovome! Platon, Arhiepiskop Kostrome

VE^NA RADOST ILI VE^NE MUKE

avva Justin U Evan|equ Gospoda Hrista sve je bo`anska istina, su{ta bo`anska istina: sve od po~etka do kraja, od vrha do dna. Sve {to je re~eno o bla`enstvu pravednika i pokajanih gre{nika, su{ta je bo`anska istina. No isto tako, sve {to je re~eno o ve~nim mukama bogohulnih bezbo`nika i nepokajanih gre{nika, tako|e je sve su{ta bo`anska istina. I mene i tebe, i svako qudsko bi}e o~ekuje ili ve~no bla`enstvo ili ve~ne muke. Tre}ega nema. I ja i ti svaki dan i svake no}i samo jedno radimo: idemo ili ka ve~nom bla`enstvu ili ka ve~nim mukama. Put svetih jevan|elskih vrlina vodi nas u ve~no bla`enstvo ­ raj; put nepokajanih i neispove|enih grehova vodi nas u ve~ne muke ­ pakao. O tome evo jednog svetoota~kog svedo~anstva. Bila dva druga; jedan od wih dade zavet da }e prestati voleti sve zemaqsko i oti}i u monahe, a drugi se predade ozloje|ewu i bezo~no ismeva{e Jevan|elske istine. Monah nad`ive mirjanina; i kada ovaj posledwi umre, monah za`ele da sazna u kakvom je stawu du{a umrloga iza groba.

38

PRAVOSLAVAC

Dugo i sa iskrenom verom moqa{e se monah Bogu, da mu ispuni ovu `equ, ako je to ugodno svetoj voqi Wegovoj. Gospod usli{i monahovu molitvu, i nakon nekoliko dana monahu se javi wegov umrli drug. ,,[ta je s tobom; kako ti je; je li ti dobro?" upita monah, obradovan pojavom umrloga druga. ­ ,,Ti ho}e{ to da sazna{,,, potresno je~e}i odgovori mrtvac. ,,Te{ko meni kukavcu! Neuspavqivi crv grize me, ne daje mi, i ne}e mi dati pokoja svu ve~nost". ­ ,,A kakvo je to mu~ewe?" produ`i monah pitati. ­ ,,To je mu~ewe nepodno{qivo", jeknu umrli, ,,ali nema se kud, gwev se Bo`iji izbe}i ne mo`e. Meni je sada data sloboda radi molitava tvojih; i ako ho}e{, ja }u ti pokazati moje mu~ewe. Samo, ho}e{ li stvarno da ga vidi{ ili ne? Vascelo moje mu~ewe ti ne mo`e{

podneti; ja }u ti pokazati samo jedan deli}..." Rekav{i to, umrli podi`e malo jedan kraj svoje ode}e, i ­ u`as i smrad tako porazi{e monaha da se on tog trenutka probudi. Sva noga koju mu pokaza wegov drug be{e pokrivena stra{nim crvom, i iz rana izla`a{e tako odvratan smrad da nema re~i koje bi ga mogle opisati. Taj pakleni smrad tako zahvati monahovu keliju da on jedva uzmo`e istr~ati iz we, ne uspev{i ~ak ni vrata da zatvori za sobom. Taj smrad se razli po celome manastiru tako, da su monasi bili primorani napustiti manastir i na drugom mestu tra`iti sebi uto~i{ta. A drug pokojnikov ne moga{e se ni~im izbaviti od smrada udahnutog jednom, niti sprati sa ruku svojih pakleni zadah, niti ga ikakvim mirisima ukloniti.

@RTVENA QUBAV-SVEDO^EWE VERE U HRISTA

Po tome }e svi poznati da ste moji u~enici ako budete imali qubav me|u sobom (Jn. 13, 35). I ako imam dar proro{tva i znam sve tajne i sve znawe, i ako imam vjeru da i more premje{tam, a qubavi nemam, ni{ta sam (1. Kor. 13, 2). Da li je qubav uop{te qubav ako nije `rtvena po svom karakteru? Mo`e li se neko ili ne{to uistinu voleti, a da to ne podrazumeva `rtvu onoga koji voli? Da li sebe mo`emo nazivati pravoslavnim hri{}anima, tj. svedo~iti Hrista, a da obrazac Wegove `rtvene qubavi zamewujemo nekom na{om sterilnom, deklarativnom qubavqu koju, po svom naho|ewu i egoisti~nim prohtevima `ivotnog trenutka i situacije, doziramo, dajemo ili povla~imo, i to iskqu~ivo u skladu sa svojim li~nim potrebama i u ciqu zadovoqewa svoje li~ne i trenutne koristi? Ciq svakog hri{}anina jeste da se tokom `ivota neprestano upodobqava Bogu kako bi se takvim svojim delovawem i sam obo`io, tj. postao bo`ansko bi}e i pri~asnik slave Boga @ivoga. Sin Bo`ji, Bogo~ovek Isus Hristos, kao jedan od Tri Lica Svete Trojice, izvoleo se ovaplotiti od Duha Svetoga i Ma-

PRAVOSLAVAC

39

rije Djeve da bi, primiv{i qudsku prirodu na sebe, obnovio upravo onu qudsku prirodu koja je pri stvarawu sazdana po liku i podobiju Bo`jem da bi, potom, u vrtlogu vremena i u~inkom ~ovekove zloupotrebe svoje slobodne voqe, pala upravo na ispitu `rtvene qubavi. Gospod Isus Hristos je pozvao, poziva i poziva}e dok je sveta i veka, da se upodobqavamo Wegovom `ivotu na zemqi spasewa na{eg radi, a Wegov `ivot na zemqi bio je upravo konkretan izraz bo`anske `rtvene qubavi u svetu i vremenu, one qubavi koja jeste osnovna karakteristika me|usobnog odnosa tj. zajednice, Triju Lica Svete Trojice iznad sveta i vremena, tj. osnovna karakteristika bo`anskog `ivota u ve~nosti. SA IZVOROM @IVOTA Ako, kao hri{}ani, pravilno shvatamo i prihvatamo Spasiteqeve re~i ,,Ja sam put i istina i `ivot; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene" (Jn. 14, 6), onda nas te re~i obavezuju na jedan sasvim odre|en odnos kako prema Wemu, a tako i prema bli`wima svojim. Taj odnos jeste upodobqavawe Hristu, tj. `ivo svedo~ewe `rtvene qubavi prema Tvorcu i prema vasceloj tvari koju je On stvorio. Na ovom mestu dolazimo do krsta i to krsta koji je, kao drvo `ivota, istovremeno kako simvol vertikale (odnosa prema Bogu) i horizontale (odnosa prema bli`wima) na{eg `ivota, tako i simvol stradawa, upodobqavawa Hristu, tj simvol delatnog ispoqavawa na{e `rtvene qubavi upravo kroz na{ odnos prema Bogu i bli`wima. Svaki onaj

koji sebe naziva pravoslavnim hri{}aninom, ili, pak, pretenduje na to da `ivi hri{}anskim `ivotom, mora znati da bez krsta, tj. bez stradawa, tj. bez delatne `rtvene qubavi prema Bogu i bli`wemu svome, nema spasewa, jer bez krsta, tj. `rtvene qubavi i stradawa koji iz takve qubavi proizilaze, nema ni pri~e{}a sa izvorom `ivota. Upravo spasewa svoga radi, upravo `ivota svoga radi, moramo sebi samima postaviti pitawe: ako se ne napajamo na izvoru `ivota, tj ako na{a qubav nije `rtvena ve} samo formalna, deklarativna, te, stoga, i licemerna, onda - sa kog se to izvora mi ustvari napajamo? Nismo li, jo{ za zemaqskog `ivota svoga, duboko za{li na put u tamu i tako se opredelili, svesno ili nesvesno, za ,,no} koja dolazi". ,,No} koja dolazi, (Jn. 9, 4) jeste, po re~i Gospodwoj, potpuno okamewewe u budu}oj tami, ili, u drugom smislu, antihrist, koji se i naziva no} i tama; ili, opet, u moralnom smislu, to je stalna nebriga koja, kao no} bez meseca, pogru`uje du{u u san bez ose}awa" (Grigorije Sinait, Glave u akrostihu 39, Rum. Filokalija tom 7, str. 102­103). TRAGI^AN PROMA[AJ Velika je zabluda na{a i obmana lukavoga da je za li~no spasewe dovoqno samo odr`avati fasadu hri{}anina - da je dovoqno prikazivati se pred sobom i drugima u svetlu hri{}anina, ali iskqu~ivo na deklarativno-formalan na~in - i}i nedeqom i praznikom na Liturgiju, slaviti Slavu, otpostiti postove, pa ~ak i bi-

40

PRAVOSLAVAC

ti ~lan crkvene jerarhije. Naravno, po{tovawe forme ima potpuni smisao ako nam je su{tina bliska, te su, tako, napred navedene forme hri{}anskog `ivota spasonosne kada su pro`ete svojom su{tinom. Me|utim, tamo gde nema su{tine hri{}anskog `ivota, dakle upornog, neprekidnog i delatnog podviga `rtvene qubavi, tamo nema ni Hrista! Na{e ,,hri{}anstvo" bez Hrista je ravno nuli, a `ivot obavijen qu{turom hri{}anske forme kojoj nedostaje sadr`aj, te`ak je i tragi~an proma{aj za svaku li~nost, pa makar ona delovala i sa najvi{ih pozicija qudske etike i pravde. Jer svaki put kada okrenemo le|a bli`wemu svome, bilo da je re~ o bra~nom drugu, ocu, majci, sinu, k}eri, bratu, sestri, kumu, prijatequ, susedu, pa ~ak i neznancu, i jednim egoisti~nim ~inom postavimo svoje li~ne, uskogrude potrebe u prvi plan, i to tako {to bli`wemu svesno uskratimo svo-

ju istinsku, tj. `rtvenu qubav, mi ~inimo ne samo drugome na`ao ve}, pre svega i iznad svega, sebi samima. Svakim takvim (ne)delom ~inimo da na{a srca postanu hladnija, okamewenija, tj. da razdaqina izme|u Boga i nas postane sve ve}a. @rtvena qubav prema Bogu i prema bli`wem jeste imperativ na{eg spasewa. U onoj meri u kojoj je uskra}ujemo, u toj meri se udaqavamo od Hrista koji jeste Put i Istina i @ivot. U onoj meri u kojoj je upra`wavamo, tj. dajemo, u toj meri svedo~imo Hrista, postajemo sunarodnici Sabora Svetih u nebeskom Jerusalimu, `ivi ~lanovi Tela Hristovog kome je On Glava, i tako pri~asnici bo`anske zajednice `rtvene qubavi izme|u Oca, Sina i Duha Svetog, koji ~ine Trojicu jedinosu{tnu i nerazdeqivu, Boga na{eg, Koji je sâm Qubav (Jov. 4, 16).

JEZIK I OBI^AJI

U nameri da ispitamo i vaskrsnemo u na{em lepom i bogatom narodnom jeziku bar deo onoga {to je ostavila tradicija i {to se sa~uvalo u obi~ajima, istra`ivale smo, ovoga puta, obrede i obi~aje vezane za srpsku slavu u na{em kraju. Krsno ime, krsna slava, svetac ili samo SLAVA, kako se ovaj praznik zove u na{em kraju, je paganski praznik koji se u hri{}anstvu vezao za kult odre|enog sveca za{titnika ku}e. ,,Po svetoj etimologiji, slava ima najpre apstraktno zna~ewe - to je po~ast, honor ili laus, pa onda, kao tehni~ki izraz, ~uvawe uspomene, pomen. ^uvawe uspomene, me|utim, u sve~anoj formi i u odre|eno vreme, u dane koji se periodi~ki ponavqaju, nije se moglo zamisliti bez `rtava, i zato je re~ SLAVA ubrzo dobila konkretnije zna~ewe `rtvene gozbe". Da bismo se upoznale sa slavskim obredom i ustaqenom terminologijom koja ga prati, posetile smo ku}u Simonovi}a u @it-

PRAVOSLAVAC

41

kovcu. To je slo`na porodi~na zadruga u malom - deseto~lanom doma}instvu poqoprivrednika Zorana i Slovenke. Slave zimskog Sv. Nikolu, 19. decembra i \ ur|evdan, 6. maja. O na~inu proslavqawa op{irno su nam pri~ali. Opisa}emo kako se slavi Sv. Nikola, jedna od naj~e{}ih slava u na{em kraju. Zimski Sv. Nikola pada u vreme velikog Bo`i}nog posta, dakle ova je slava uvek posna. Dan uo~i slave posve}en je spremawu posnih jela i me{ewu SLAVSKOG KOLA^A. To je kultni hleb od p{eni~nog bra{na, s ukrasima od testa od kojih je najva`nija ,,kitka" - cvet na sredini. Obi~aj je da KOLA^ doma}ica zamesi osve}enom vodicom (ne znamo koliko se ovaj obi~aj danas striktno po{tuje). Doma}in SLAVE zove se KOLA^AR. Slavski kola~ je okruglog oblika. Uo~i slave kuva se i @ITO (p{enica) sa simboli~nim zna~ewem kulta plodnosti. U na{em kraju je uobi~ajen naziv za kuvanu p{enicu @ITO, naziv koqivo se ne upotrebqava. Na sam dan slave, pre 12 ~asova, obavqa se ritualno se~ewe slavskog kola~a. Rano ujutru kola~ se nosi u crkvu, a u ku}i se on stavqa na isto~nu stranu stola pored ~a{e vina i ~a{ice rakije. Wegov okrugli oblik, isto~na strana i okretawe sleva nadesno simboli{u sunce. Pre se~ewa slavskog kola~a pali se sve}a, potom se tri puta kadi kola~ i svi prisutni. Doma}in ku}e predaje kola~ svom ro|aku, prijatequ ili kom{iji, tzv. ,,popu". Ovaj se prekrsti, primi kola~ ulevu ruku, ponovo se prekrsti, desnom rukom

uzima no` i wime prekrsti kola~ izgovaraju}i: ,,Vo imja Oca i Sina i Svetoga Duha, Amin" Se~e se potom kola~, samo wegov dowi deo, na koji se sipa crveno vino - simbol Isusove krvi - tri puta. Sledi potom wegova zdravica: ,,Beri}et u poqe mir u ku}u Zdravqe, veseqe nek je, {to je malo da je veliko". Onda se sa~eka jedna kap vina sa kola~a u ~a{u iz koje je sipano i ka`e se: ,,Nek su puni ambari i ba~ve". Kola~ se lomi ,,na gore", qube ga doma}in i ,,pop" tri puta, ,,pop" ka`e: ,,Hristos po me|u nas", a doma}in odgovara: ,,Jes da bude". To se tri puta ponavqa. Va`no je kome }e od wih dvojica, doma}inu ili ,,popu" pripasti ,,kitka", cvet na sredini kola~a. Zatim se dve polovine kola~a podele jo{ na pola, pore|aju se jedna preko druge unakrsno i ka`e se: ,,Da se krste krstine" (tj. da se rodi `ito). Krstine su snopovi `ita pore|ani jedan preko drugog unakrsno. Zatim ,,pop" koji je sekao kola~ uzima ~a{u (iz koje kasnije svi malo popiju vina) uz zdravicu: ,,Koj za slave vino pije pomogo mu Bog, pomogli mu sveci Bo`ji i sam Gospod Bog. Slava Tvoja, Gospodi, slava Tvoja, pomiluj nas, Gospodi, pomiluj nas. Ko za sveca vino pije pomogo mu Bog,

42

PRAVOSLAVAC

pomogli mu i svi sveci i sam Gospod Bog. Popij, brale, sve je ~isto, pomogla ti Pre~ista, pomogli ti sveci Bo`ji i sam Gospod Bog. I to se pije za zdravqe svoje I to malo potisni volovci ti korisni. I to se pije za zdravqe svoje". Uz slavski kola~ na stolu stoji jo{ jedan, mawi hleb koji se zove ,,baba". U sredini ovog hleba je so. ,,Baba" se se~e, odnosno, ,,koqe"

tre}eg dana slave, a soqu sa we se nakrmi stoka. Kad se po|e na slavu ka`e se: ,,Idem da podlazim", a obavqawe kultnog obreda zove se USTAJAWE U SLAVU. ,,Jezik je dar Bo`ji kojim se hranimo re~ju Bo`jom, dat na slavoslavqewe wemu, ne bi li se tako ispunile obe zapovijesti Bo`je ona o qubavi prema Bogu i ona o qubavi prema bli`wem svome a na spasewe celokupnog roda qudskog". Jasna Krsti}, Marija Krstev Aleksinac

SVOJ REDOVNI GODI[WI PRILOG U VIDU PAROHIJALA CRKVENOJ OP[TINI LINC IZDVAJAJU:

PRAVOSLAVAC

43

44

PRAVOSLAVAC

PRAVOSLAVAC

45

RASPORED [email protected] ZA Jul, Avgust i Septembar 2005. Jul

Subota Ponedeqak ^etvrtak Subota Nedeqa Utorak Subota Nedeqa Subota Nedeqa Subota Subota Nedeqa 02.07.2005 u 18 ~. 03.07.2005 u 10 ~. 07.07.2005 u 09 ~. 09.07.2005 u 18 ~. 10.07.2005 u 10 ~. 12.07.2005 u 09 ~. 16.07.2005 u 18 ~. 17.07.2005 u 10 ~. 23.07.2005 u 18 ~. 24.07.2005 u 10 ~. 30.07.2005 u 09 ~. 30.07.2005 u 18 ~. 31.07.2005 u 10 ~. Nedeqa 2 po Duhovima IVAWDAN Nedeqa 3 po Duhovima Petrovdan Nedeqa 4 po Duhovima Nedeqa 5 po Duhovima Ogwena Marija Nedeqa 6 po Duhovima ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija

Avgust

Utorak ^etvrtak Subota Nedeqa Utorak Subota Nedeqa Petak Subota Nedeqa Subota Nedeqa 02.08.2005 u 09 ~. 04.08.2005 u 09 ~. 06.08.2005 u 18 ~. 07.08.2005 u 10 ~. 09.08.2005 u 09 ~. 13.08.2005 u 18 ~. 14.08.2005 u 10 ~. 19.08.2005 u 09 ~. 20.08.2005 u 18 ~. 21.08.2005 u 10 ~. 27.08.2005 u 18 ~. 28.08.2005 u 10 ~. Sveti prorok Ilija Blaga Marija Nedeqa 7 po Duhovima Pantelindan Gospojinske poklade Makaveji - po~. Gosp. posta Preobra`ewe Gospodwe Nedeqa 9 po duhovima Velika Gospojina ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija

Septembar

Subota Nedeqa Subota Nedeqa Subota Nedeqa Sreda Subota Nedeqa Utorak 03.09.2005 u 18 ~. 04.09.2005 u 10 ~. 10.09.2005 u 18 ~. 11.09.2005 u 10 ~. 17.09.2005 u 18 ~. 18.09.2005 u 10 ~. 21.09.2005 u 09 ~. 24.09.2005 u 18 ~. 25.09.2005 u 10 ~. 27.09.2005 u 09 ~. Sv.Rafailo [i{atova~ki Sv. mu~enik Agatonik Usekovawe Sv.Petar Dabrobosanski Sabor Srba Svetih Mala Gospojina Nedeqa 14 po Duhovima Krstovdan ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija ­ Ve~erwe ­ Sv. Liturgija ­ Sv. Liturgija

Ukoliko i Vi `elite pomo}i kupovinu hrama u Lincu, novac mo`ete dati na slede}e na~ine: - Kod blagajnika CO u hramu; - Ovla{}enim licima na terenu; - Putem mese~nog naloga banci (Dauerauftraga); -Putem uplate na: Serbisch Orthodoxe Kirchengemeinde Linz Knr.751-0571.75,BLZ 15000, Oberbank Linz-Stadthafen

46

PRAVOSLAVAC

PRAVOSLAVAC

47

Kakva je sila molitve i o tome da se kroz molitvu, kojom se ~ovek sjediwuje sa Bogom, daje svako dobro

I Iz `itija svetoga Jovana Milostivog 1. U vreme velikoga Jovana behu neka dvojica klirika koji su se bavili obu}arskim zanatom, a `iveli su kao susedi. Jedan od wih bio je o`ewen i imao je decu, u istom domu sa wim `iveli su i wegovi otac i mati, a sve te du{e on je izdr`avao sopstvenim radom, dok ni crkvena sabrawa nije zanemarivao. 2. Drugi, opet, premda `ivqa{e sam, a uz to be{e i ve{tiji zanatlija i marqiviji radnik, nije bio u stawu ni sebe jednoga da nahrani. Pozavidev{i svome drugu po zanatu i ne mogu}i vi{e da trpi muke zavisti, on ga srete nasamo i re~e mu: ,,Zakliwem te Bogom, ne sakrij od mene, nego mi reci otkuda to da `ivi{ u bogatstvu, bez obzira na to koliko si nemaran u poslu, a meni koji se staram i trudoqubiv sam biva suprotno, te zavr{ih u krajwoj nema{tini?" 3. Prijateq, `ele}i da ga zbog wegovoga nemara navede na to da revnosnije poha|a crkvena sabrawa, kaza mu: ,,I ja sam ranije, brate, u mnogo ~emu oskudevao, ali otkako sam se ~vrsto re{io da dolazim na molitvena sabrawa, imam sve {to je potrebno, a neki put mi se ~ak dogodi da, kada po|em u hram, na putu na|em i zlatnik. Eto otkuda stekoh sve ovo izobiqe koje vidi{. A ti, ako ho}e{ da se uveri{ u to {to ti govorim, hajde sa mnom kada po|em u hram i na}i }e{ onde nemalu utehu." 4. Prijateq ga poslu{a i po~e sa wim svakodnevno da pose}uje molitvena sabrawa, a ubrzo potom on oseti kako od Boga blagoslov dolazi na wegov dom i zahvali se svom dobrom savetniku. 5. Tada mu i wegov drug po zanatu priznade da mu se nikada nije dogodilo da na drumu na|e zlatnik, nego je, kako re~e, to izmislio, `ele}i da ga podstakne na to da poha|a bo`anstvena sabrawa. 6. To do|e do u{iju bla`enoga Jovana, koji pohvali mudroga klerika zbog wegovoga dobrog blagoizvoqewa i udostoji ga rukopolo`ewa u prezvitera. II Antioh Pandekt 1. Ako su demoni prekliwali Gospoda da ih ne po{aqe u bezdan i molba im be{e ispuwena, koliko li }e pre biti usli{ene molitve nas koji smo se obukli u Hrista, kada se molimo da se izbavimo od umne (=duhovne) smrti? Posvetimo se, stoga, molitvi, jer velika je wena sila. III Avva Marko 1. Onaj ko te`i tome da dostigne savr{enstvo, molitvu, osim iz nu`de i u bolesti, ne treba da ograni~ava na odre|ene sate i vreme, jer Gospod je uzakonio, a Apostol ponovio, da smo du`ni da svagda, i no}u i dawu, svemogu}em Bogu prinosimo molitvu.

Uvek zahvali Gospodu {to nije dozvolio da nestane{ u gresima, i {to brine o tebi na svaki mogu}i na~in, vode}i te ka Carstvu Nebeskom.

48

PRAVOSLAVAC

KFZ - FACHBETRIEB

Welserstrasse 38 4060 Leonding Tel.: 0732 / 67 13 24 0650 / 27 66 226

Service

Karosserie

§57a Überprüfung

Information

untitled

52 pages

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

695000