Read UNIVERZITET U BEOGRADU text version

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE I MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, SUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE - UPRAVA ZA VETERINU PRIPREMA EDUKATORA ZA UNAPREENJE OBRAZOVANJA PROIZVOACA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE ZIVOTINJSKOG POREKLA

I

SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZASTITI GOVEDA

Autori Prof. dr Mila Savi Prof. dr Slobodan Jovanovi Prof. dr Horea Samanc Prof. dr Marijana Vucini

Centar za unapreenje obrazovanja u veterinarskoj medicini Beograd, Bulevar osloboenja 18

____

2 ____

SADRZAJ

SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I SELEKCIJI GOVEDA......................... 5 Ekonomski znacaj gajenja goveda............................................................................ 5 Rase goveda.............................................................................................................. 5 Rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti.............................................. 5 Simentalska rasa .......................................................................................................6 Monbeliar rasa...........................................................................................................7 Jugoslovenska simentalska rasa ............................................................................... 7 Crno-bela nizijska goveda evropskog tipa................................................................ 8 Rase goveda za proizvodnju mleka...........................................................................8 Holstajn rasa..............................................................................................................9 Rase goveda za proizvodnju mesa.......................................................................... 10 Hereford.................................................................................................................. 11 Limuzin .................................................................................................................. 11 Sarole.......................................................................................................................11 Odgajanje teladi...................................................................................................... 12 Proizvodnja mleka...................................................................................................12 Laktacija .................................................................................................................13 Faktori koji uticu na mlecnost.................................................................................13 Proizvodnja mesa.................................................................................................... 15 Tov teladi................................................................................................................ 16 Tov junadi............................................................................................................... 16 Tov odraslih goveda................................................................................................17 Tehnoloski sistemi za proizvodnju mesa................................................................ 17 Tehnologija korisenja prvotelki za proizvodnju mesa.......................................... 17 Proizvodnja mesa po sistemu krava ­ tele.............................................................. 17 Odabir goveda......................................................................................................... 18 Odabir grla na osnovu eksterijera........................................................................... 18 Odabir grla na osnovu proizvodnih svojstava.........................................................18 Selekcija na osnovu porekla....................................................................................19 Metode gajenja goveda........................................................................................... 20 Metod gajenja u cistoj rasi...................................................................................... 20 Melioracijsko ukrstanje...........................................................................................20 Pretapajue ukrstanje.............................................................................................. 21 Kombinacijsko ukrstanje.........................................................................................21 Industrijsko ukrstanje.............................................................................................. 21 MENADZMENT ZDRAVLJA MLECNIH KRAVA............................................ 23 Odlike metabolizma visokomlecnih krava u graviditetu i laktaciji........................ 24

____

3 ____

Etiologija i patogeneza poremeaja energetskog metabolizma.............................. 28 Puerperalna jetrina koma.........................................................................................30 Hipokalcemicna (puerperalna) pareza.....................................................................30 Ketoza..................................................................................................................... 31 Dislokacija sirista.................................................................................................... 32 Subakutna acidoza buraga.......................................................................................33 Dijagnostika poremeaja metabolizma visoko-mlecnih krava............................... 38 Ocenjivanje telesne kondicije (OTK) muznih krava...............................................38 Metabolicki profil....................................................................................................42 Odreivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava............................................................................................................ 50 DOBROBIT I OCENA DOBROBITI GOVEDA...................................................57 Definicija dobrobiti................................................................................................. 57 Tehnopatije..............................................................................................................59 Fizikopatije, termopatije i repropatije..................................................................... 59 Etopatije.................................................................................................................. 61 Geneza etopatija...................................................................................................... 63 Definicija, nacin ispoljavanja i podela patoloskih oblika ponasanja...................... 67 Najcese etopatije goveda....................................................................................... 69 Uvrtanje jezika........................................................................................................ 69 Samosisanje i unakrsno/meusobno sisanje............................................................70 Meusobno naskakivanje junadi i bikova i ninfomanija.........................................72 Lizavost kod goveda............................................................................................... 73 Prisvajanje ("kraa") tuih mladunaca - telia drugih krava.................................. 73 Izbegavanje ulaska u izmuziste...............................................................................73 Agresivnost............................................................................................................. 73 Ocena dobrobiti.......................................................................................................74 Ocena dobrobiti goveda bazirana na osnovu cinilaca zivotnog okruzenja............. 74 Mogunost kretanja (sloboda pokreta) ...................................................................78 Znacaj slame za goveda u intenzivnim sistemima smestaja................................... 84

____

4 ____

SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I SELEKCIJI GOVEDA

Mila Savi, Slobodan Jovanovi EKONOMSKI ZNACAJ GAJENJA GOVEDA Govece predstavlja ekonomski najznacajniju vrstu farmskih zivotinja. Specificne bioloske karakteristike ovog prezivara omoguavaju preradu velikih kolicina grube, kabaste hrane u visoko vredne proizvode mleko i meso. Pored toga dobijaju se znacajni nusproizvodi kao sto su koza i rozne tvorevine. Poseban i sve vei znacaj ima ubrivo u ekoloski prihvatljivoj fertilizaciji zemljista. Govece kao radna snaga skoro da je izgubilo znacaj, izuzev predela sa izrazito ekstenzivnom poljoprivredom. S obzirom na nacin ishrane govedarska proizvodnja je najzastupljenija u predelima sa razvijenom poljoprivredom i bujnom vegetacijom. Broj goveda u svetu kree se oko milijardu i trista miliona grla. Ovaj broj goveda ostvaruje godisnju proizvodnju mleka od 600 miliona tona i mesa od oko 56 miliona tona. Proizvodnja mleka i mesa veoma varira u zavisnosti od uslova gajenja i nacina iskorisavanja goveda. U izrazito intenzivnoj proizvodnji, kao na primer u Izraelu, ostvaruje se prosecna mlecnost i do 10 000 kg mleka u laktaciji. U nasoj zemlji broj goveda kree se oko milion i osamsto hiljada grla. Prosecna proizvodnja mleka po kravi je oko 2100 kg, pa je ukupna godisnja proizvodnja mleka dosta mala i iznosi oko 1,6 miliona tona mleka. Godisnja proizvodnja mesa je takoe mala i kree se oko 97 000 t. Osnovna odlika govedarske proizvodnje u nasoj zemlji je usitnjena proizvodnja, mali broj grla po hektaru obradivih povrsina, livada i pasnjaka. RASE GOVEDA Za stocarsku praksu od najveeg znacaja su zooloska klasifikacija i podela rasa na osnovu proizvodnih tipova. Prema proizvodnim osobinama rase goveda se dele na rase goveda radnog tipa, kombinovanih proizvodnih sposobnosti, rase za proizvodnju mleka i rase goveda za proizvodnju mesa. Rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti Goveda kombinovanih proizvodnih osobina odlikuje skladna graa, snazna konstitucija i dobra aklimatizaciona sposobnost. Jedinke dvojnog proizvodnog tipa imaju dobro izrazenu sposobnost za proizvodnju mesa i mleka ali eksterijerno se

____

5 ____

uvek priblizavaju specijalizovanom proizvodnom tipu. Ovo je najbolje izrazeno kod goveda simentalske rase, gde su formirana dva proizvodna tipa: meso - mleko i mleko - meso. U rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti spadaju: simentalska rasa (svajcarski, nemacki, austrijski, francuski, jugoslovenski), crno - bele nizijske rase evropskog tipa (frizijska, nemacka, britanska, francuska, danska, svedska) i crvenobele nizijske rase evropskog tipa (holandska, nemacka, francuska, danska), grupa smeih goveda (svajcarska, algajska, montafonska), pincgavska, siva alpska i mnoge druge koje nisu zastupljene u nasem govedarstvu. Simentalska rasa Simentalska rasa ja najznacajnija rasa goveda kombinovanih proizvodnih osobina u svetu. Nastala je u dolini reke Sime u Svajcarskoj i prosirila se po celoj centralnoj i istocnoj Evropi, gde se gaji u cistoj rasi ili se koristi za programe ukrstanja. Simentalsko govece spada u grupu crvenosarenih planinskih rasa. Vodi poreklo od goveda, koja su jos u petom veku naseljavala oblast zapadne Svajcarske. U nastanku simentalske rase ucestvovale su brahicerne svajcarske rase i primigena goveda. Dobijena je rasa kombinovanih proizvodnih osobina, izrazito dobrih aklimatizacionih sposobnosti, sto je omoguilo da se prosiri po svim kontinentima. Pod uticajem razlicitih selekcijskih pravaca doslo je do specijalizacije proizvodnje, koja je dovela do formiranja tipa mleko - meso i tipa meso - mleko. Boja simentalske rase je crveno - bela, sa nijansama od tamnocrvene do svetlo psenicnozute. Bela polja su jasno ogranicena. Glava, donji deo nogu i repa su najcese beli, jer su selekcijom forsirana ovakva grla sa potpuno belom glavom. Danas je ova praksa napustena, s obzirom na to da nije utvren uticaj boje na kvalitet grla. Eksterijer simentalskog goveceta karakterise snazna graa i podjednako dobro razvijen prednji i zadnji deo tela. Glava je srednje velicine, frontozus tipa. Vrat je muskulozan sa dobro razvijenim erdanom. Lea i sapi su siroki, grudni kos je dubok i sirok. Abdomen je prostran, a vime je dobro razvijeno, ponekad nepravilnog oblika sa pasisama. Noge su cvrste, zglobovi su dobro razvijeni, a papci cvrsti. Butine i pleke imaju dobro razvijenu muskulaturu. Formiranje savremenog tipa simentalske rase imalo je vise faza. Potreba za radnim tipom goveda uticala je da se od prilicno sitnih goveda formira krupniji tip simentalca, sposoban za teze radove. Standardom je bila predviena visina bikova od 152 cm, a krava 142 cm. Mehanizacijom poljoprivrede, radne karakteristike simentalske rase izgubile su znacaj, pa je forsiran moderni tip usmeren na proizvodnju mesa i mleka, smanjenog formata i zbijene konformacije tela. Tako je kod modernog tipa najcesa visina krava oko 138 cm, a bikova 145-155 cm. ____ 6 ____

Telesna masa krava je 600-700 kg, a bikova je 1000-1200 kg. Telad na roenju ima telesnu masu od oko 40 kg. Simentalsku rasu odlikuju dobre tovne sposobnosti. U uzrastu od 12 meseci junice postizu telesnu masu od 360 kg a muska grla 450 kg sa dnevnim prirastom u tovu junadi preko 1,2 kg. Randman je 60-62%. Meso je odlicnog kvaliteta, mramorirano, svetlocrvene boje. Mlecnost simentalske rase u razlicitim zemljama, u zavisnosti od kvaliteta zapata, selekcijskog programa i uslova gajenja, prilicno varira i kree se od 4000 kg do preko 5000 kg sa 3,6-4% mlecne masti kod mlecnog tipa. Plodnost krava simentalske rase je dobra, preko 80%. Zahvaljujui plasticnom genomu i znacajnom stepenu varijabilnosti osobina omoguena je selekcija u razlicitim pravcima. Trend gajenja simentalske rase u Evropi, a narocito u Svajcarskoj je favorizovanje mlecnosti, selekcijom u cistoj rasi ili ukrstanjem sa crvenim holstajnom, dok se u Americi favorizuje mesnatost. Monbeliar rasa Monbeliar rasa je mlecni tip simentalske rase, koji je nastao u Francuskoj ukrstanjem svajcarskih sa autohtonim francuskim govedima. Monbeliar je kao i simentalac crveno-bele boje, pri cemu je pigmentacija znatno jace izrazena. Mlecnost monbeliar rase je preko 6000 kg mleka sa 3,8% mlecne masti. Jugoslovenska simentalska rasa Uticaj simentalske rase na poboljsanje rasnog sastava u Srbiji zapocinje u prvoj dekadi dvadesetog veka. Simentalska rasa se gajila u cistoj rasi, ali je mnogo sire korisena za popravljanje osobina autohtonih rasa. Program pretapajueg ukrstanja je imao cilj da se proizvodne osobine autohtonih rasa sto vise priblize produktivnosti simentalske rase i dobije domae sareno govece u tipu simentalca, odnosno jugoslovenski simentalac. Jugoslovenski simentalac je rasa snazne konstitucije, pri cemu se zbog velike heterogenosti kvaliteta autohtone populacije javljaju i grla grube konstitucije. U populacijama jugoslovenskog simentalca, koje su gajene u neadekvatnim uslovima drzanja i ishrane, duzinske i dubinske mere grudnog kosa i sapi nesto su slabije izrazene. Visina krava je 135 cm, a bikova 150 cm. Telesna masa krava je 500 - 600 kg a bikova do 1000 kg. Junad se najcese tovi do mase od 400 do 600 kg, kada imaju dobar kvalitet mesa i randman 55%. Mlecnost varira od 3000 do 4000 kg mleka sa 3,8% mlecne masti. Po osobinama plodnosti i tovnim karakteristikama domae sareno govece se veoma priblizilo simentalskoj rasi, narocito u dobrim uslovima

____

7 ____

gajenja kao sto je podrucje Pomoravlja. Znacajan doprinos unapreenju domae sarene rase i sirenju simentalca dao je Centar za reprodukciju i V.O. u Velikoj Plani. Crno-bela nizijska goveda evropskog tipa Zajednicka karakteristika rasa crno-belih nizijskih goveda, evropskog tipa, jeste da pripadaju tipu kombinovanih proizvodnih sposobnosti sa orijentacijom na mlecnost. U Evropi se danas gaji vise rasa ovog tipa od kojih su najvaznije: crnobela frizijska, nemacka crno-bela, britanska crno-bela, danska crno-bela i svedska frizijska rasa. U zavisnosti od genetskog potencijala, selekcijskih zahvata i uslova drzanja proizvodne karakteristike crno belih nizijskih goveda se razlikuju, a proizvodnja mleka ovih rasa se kree oko 6000 kg mleka. Sve rase evropskih crno sarenih goveda vode poreklo od goveda iz Frizije. Karakteristicna boja dlacnog pokrivaca je crna sa veim belim, jasno ogranicenim poljima. Bela boja najcese se nalazi na glavi, duz grebena, pleki i krsta, na nogama i kianki repa. Gubica je pigmentirana. Rogovi su zuti sa tamnom pigmentacijom pri vrhu. U populaciji se javlja 3-5% crveno - belih grla. Frizijska rasa spada u srednje krupne rase. Visina krava je 130-135 cm, a bikova 145 cm. Telesna masa krava je 600-700 kg, a bikova oko 1000 kg. Telad na roenju ima telesnu masu oko 40 kg. Mlecnost frizijske rase zavisi od zapata i iznosi oko 6000 kg mleka. Procenat mlecne masti varira od 3,5 do 4%, u zavisnosti od selekcije. Frizijska rasa ima dobre tovne sposobnosti. U tovu junadi u uzrastu od 12 meseci muska grla mogu imati do 500 kg. Dnevni prirast je 1-1,2 kg. Frizijska rasa je ranostasna i junice se osemenjavaju sa 15 meseci. U populacijama, koje odlikuje cvrsta konstitucija, plodnost iznosi 80%. Posle Drugog svetskog rata, poceo je uvoz frizijske rase u Jugoslaviju. Zbog vee mlecnosti frizijska rasa je potisnula simentalsku rasu u Vojvodini, odnosno u predelima sa intenzivnom poljoprivredom. Rase goveda za proizvodnju mleka Rase sa izrazenom sposobnosu za visoku proizvodnju mleka karakterise lak prefinjen kostur. Glava je laka sa tankim i lakim rogovima. Vrat je uzan, daskast. Greben je uzan i dug. Lea su duga, u slabinskom delu siroka, oskudne muskulature. Sapi su vrlo siroke i duge, istaknutih kukova i ulegnutih strana. Rep je tanak i dug. Prsa su uska. Grudni kos je uzan. Rebra su strma, kosa u odnosu na kicmu, zadnja su narocito razmaknuta. Trbuh je prostran, zaobljen. Vime je veliko, prostrano, prekriveno tankom kozom, obraslo finom, kratkom, masnom i retkom

____

8 ____

dlakom. Pleke su duge, kose i uske. Rameni zglob je izrazen. Nadlaktica je osrednje muskulozna. Lakat je izrazen, cesto odmaknut od grudnog kosa. Podlaktica je oskudno misiava, tanka. Cevanice su tanke, a zglobovi slabo izrazeni. But je prazan, oskudne muskulature. Koza je tanka, elasticna, po vratu sitno naborana. Primena jednostrane selekcije u formiranju izrazito mlecnih tipova kao sto je holstajn rasa, dovela je u nekim populacijama do slabljenja konstitucije i gubitka otpornosti. Intenzivan nacin gajenja je u jos veoj meri potencirao pojavu metabolickih oboljenja, kojima ovakva grla postaju sklona. Pojava leukoze, ketoze kao i reproduktivni i lokomotorni poremeaji znatno se cese dijagnostikuju kod mlecnih rasa nego kod kombinovanih rasa goveda, narocito kod stajskog nacina drzanja. Vaznije rase za proizvodnju mleka u svetu su: crni i crveni holstajn, smea americka rasa, dzerzej, gernzej, eisir, crvena danska rasa, norveska crvena rasa i dr. Holstajn rasa Holstajn rasa goveda je apsolutno najmlecnija rasa goveda na svetu. Nastala je u Americi od frizijskih goveda koje su holandski doseljenici 1620. godine uvezli na americki kontinent. Intenzivnim selekcijskim radom, usmerenim ka poveanju mlecnosti, od frizijske rase kombinovanih svojstava, sa dobrim mlecnim karakteristikama, dobijena je izrazito mlecna, holstajn frizijska rasa. Po stepenu stasavanja, holstajn pripada srednjestasnim rasama. Kao i u populaciji crno-belih frizijskih goveda i u populaciji holstajn rase u oko 2 3% slucajeva javljaju se grla crveno-bele boje, crveni holstajn. Crvena boja holstajn rase je recesivno svojstvo, koje se jedno vreme smatralo nepovoljnom varijantom i intenzivno se iskljucivalo iz priploda. Kako je u Evropi poraslo interesovanje za popravljanje osobina mlecnosti simentalske rase, monbelijara, crveno-belih nizijskih, kao i drugih rasa, crveni holstajn je ponovo postao aktuelan, pri cemu se neki slabiji reproduktivni rezultati crvenog u odnosu na crni holstajn objasnjavaju suzenim izborom grla u ogranicenoj populaciji. Radi poveanja mlecnosti, selekcija je bila usmerena i ka poveanju velicine zivotinja, tako da su grla holstajn rase krupnija od frizijskih goveda. Holstajn rasu odlikuje veliki okvir tela, harmonicna graa i cvrsta konstitucija. Visina krava je 145 cm, a bikova 150-160 cm. Telesna masa krava je 750 kg, a bikova 1100-1300 kg. Holstajn rasa ima veliki potencijal za visoku mlecnost, koja se moze postii samo u adekvatnim uslovima gajenja. Mlecnost krava se u zavisnosti od kvaliteteta zapata kree oko 8000 kg mleka, pri cemu bikovske majke daju preko 11 000 kg mleka. Najvea je proizvodnja mleka holstajn rase u Izraelu, gde je prosecna mlecnost preko 9500 kg mleka. Zbog izrazito visoke proizvodnje mleka, procenat

____

9 ____

mlecne masti je nizak i kree se od 3,2 do 3,6%. Proizvodni vek krava je najcese 3-4 godine. U odnosu na kombinovane rase, junad holstajn rase pokazuju nesto slabiju tovnu sposobnost i slabiji kvalitet mesa. Plodnost holstajna je dobra. Rase goveda za proizvodnju mesa Stvaranju i razvoju tovnih rasa najvise su doprineli odgajivaci u Engleskoj. Rad na njihovom formiranju zapoceo je krajem osamnaestog veka, a tokom devetnaestog veka, rase su se usavrsavale u odreenim pravcima. Industrijska revolucija je dovela do prosperiteta drustva, a samim tim se poveala potreba za potrosnjom animalnih proizvoda, sto je bitno uticalo na intenziviranje proizvodnje mesa u govedarstvu. U prilog favorizovanju tovnih rasa goveda je i cinjenica da je tehnoloski proces drzanja tovnih goveda izrazito ekonomican s obzirom na to da su objekti jednostavnije graeni i da je potrebno znatno manje angazovanja radne snage. Zbog niza prednosti, ove rase su se veoma brzo prosirile po svim kontinentima. Razvoj specijalizovanih rasa tovnih goveda, pruzila je mogunost za znacajno poveanje proizvodnje mesa, s obzirom na to da je polovina poljoprivrednih povrsina u Americi, Australiji i na Novom Zelandu pod pasnjacima, koji se najekonomicnije koriste drzanjem goveda. Tovne rase goveda po stepenu stasavanja pripadaju ranostasnom tipu, sto dolazi do izrazaja u ranom polnom stasavanju, dobrim tovnim odlikama, ranoj zameni zuba i predispoziciji ka kratkonoznosti. Osnovna eksterijerna odlika rasa ovog tipa je zbijena graa tela. Kostur je srazmerno razvijen i lak a muskulatura je obilna. Bitna odlika tovnih rasa je da dobro iskorisavaju hranu i imaju visok dnevni prirast. Randman je visok pa se kod srednje utovljnih grla kree od 65 do 70%. U slucajevima kada je stepen utovljenosti vei, randman prelazi 75%. Od karakteristika bitnih za proizvodnju kvalitetnog mesa istice se sposobnost da masnou taloze i u misino tkivo, te je meso socno. Kod pojedinih tovnih rasa dobijen je tip sa izrazito razvijenom muskulaturom ramenog dela, butova, izrazenim sirinskim merama i finim kostima. Ova pojava koja se naziva dupla misiavost ili dvostraznjost (double muscled) nasledne je prirode. Kao negativni efekti jednostrane selekcije kod ovih grla cesto se javljaju reproduktivni poremeaji i smanjena aklimatizaciona sposobnost. Najznacajnije tovne rase goveda su sorthorn, hereford, aberdin angus, limuzin, sarolej, zatim mejn anzu, blond akviten, pijemonteze, romanjola, markiana i belgijska belo - plava rasa.

____

10 ____

Hereford Hereford je najvaznija engleska tovna rasa goveda. Boja tela hereforda je kestenjasto - crvena, glava je bela. Karakteristicna je bela pruga koja pocinje od grebena, pruza se preko lea, repa, i grudi. Distalni delovi nogu i kianka na repu su beli. Od prakticnog znacaja je cinjenica da se sara hereforda dominantno nasleuje. Hereford je rasa srednje velicine. Visina krava je 130 cm, a bikova 138 cm. Telesna masa krava je 600 kg a bikova 900 kg. Randman je preko 65%. Telesna masa teladi na roenju je oko 33 kg. Telenja su laka. Mlecnost krava je 1200 do 2000 kg mleka. Snazna konstitucija i dobra aklimatizacija omoguile su da se u velikom broju gaji u SAD, Kanadi, Argentini i na Novom Zelandu. Sem gajenja u cistoj rasi, hereford se koristi i za ukrstanje sa drugim rasama. Sa tovnim rasama se ukrsta u smislu poveanja heterozis efekta, a sa mlecnim tipovima da se dobije materijal pogodan za tov. Kod nas se hereford rasa koristila u programima ukrstanja sa simentalskom rasom i domaom sarenom u tipu simentalca. Limuzin Limuzin je francuska rasa koja se razvila u relativno oskudnim uslovima ishrane i ostre klime koja karakterise oblast Centralnog planinskog masiva. Goveda limuzinske rase su crvenkastobraon boje sa svetlim poljima oko ociju, u vidu naocara. Rogovi su vencasto usmereni napred. Visina krava je 138 cm, a bikova 145 cm. Telesna masa krava je 800 kg, a bikova 1100 kg. Ekstremno ugojeni bikovi su teski 1300 kg. Telesna masa teladi na roenju je 36-39 kg. Muska grla u tovu postizu dnevne priraste preko 1,1 kg. Randman klanja je 65-70%, u zavisnosti od stepena utovljenosti grla. Mlecnost krava limuzina je oko 2000 kg mleka, sa 4% mlecne masti. Limuzin se gaji u cistoj rasi ili se koristi za ukrstanje sa mlecnim, kombinovanim ili tovnim rasama. Sarole Sarole je najznacajnija francuska rasa za proizvodnju mesa. Boja dlacnog pokrivaca saroleja je jednobojna bela ili krem, boja koze je svetlobraon sto pruza izvesnu zastitu od dejstva suncevih zraka. Rogovi su beli, izduzeni. Sarole je tovna rasa velikog okvira tela. Visina krava je 138-140 cm, a bikova 143-150 cm. Telesna masa krava kree se u rasponu od 800 do 900 kg, a bikova od 1100 do 1300 kg.

____

11 ____

Telad su na roenju teska 40-45 kg. U intenzivnom tovu muskih grla dnevni prirast je oko 1,3 kg. Randman je preko 60%. Zbog izrazenih tovnih sposobnosti i kvaliteta mesa, bikovi sarole rase se koriste za industrijsko ukrstanje sa kravama mlecnih i kombinovanih rasa (najcese simentalca), radi popravljanja mesnatosti. Plodnost krava sarole rase je visoka i iznosi 90-95%. ODGAJANJE TELADI Odgajanje teladi obuhvata postupke koji zapocinju izborom roditeljskog para, oplodnjom krava, negom tokom graviditeta, pruzanje pomoi pri partusu i brigom o teletu. Prvi polni zar, kod junica, javlja se u uzrastu od 8 do 9 meseci. Najvei broj junica polno sazreva u uzrastu od 8 do 12 meseci, a za pripust telesno sazreva u uzrastu od 15 do 18 meseci. Vreme postizanja puberteta junica zavisi od velikog broja genetskih i paragenetskih faktora, meu kojima su najznacajniji rasna pripadnost, metod gajenja, ishrana, sezona (fotoperiod), prisustvo polno zrelog muzjaka i dr. U intenzivnoj proizvodnji, steone krave se sedam dana pre termina teljenja odvode u porodiliste sa profilaktorijumom i zadrzavaju 10-15 dana posle teljenja. U porodilistu steone krave se pripremaju za partus u skladu sa higijenskim zahtevima. Teljenje se obavlja u posebnim boksevima. U intenzivnoj proizvodnji, teljenje najcese zahteva pomo. Pupcana vrpca, ukoliko nije prekinuta tokom poroaja, preseca se na 5-10 cm od pupka i dezinfikuje. Po roenju tele se brise, ciste se nosni otvori i usta od sluzi, ako je potrebno aspirira se sadrzaj iz disajnih puteva. Cim se tele odmori treba mu omoguiti da posisa kolostrum. Kolostralni period traje sedam dana. Tele se cesto napaja kolostrumom, pri cemu se mesa kolostrum vise majki i tako dobija siri spektar antitela. Tradicionalan nacin odgajivanja teladi podrazumeva da tele sisa polovinu duzine graviditeta. Na farmama za proizvodnju mleka, telad se hrani zamenom za mleko, pri cemu kod ishrane napajanjem, mleko mora biti temperirano na temperaturu tela i higijenski ispravno da bi se izbegli prolivi teladi. Prve dve nedelje su najkriticnije u odgoju teladi. U cilju zastite od infekcija, narocito gastrointestinalnog trakta, telad se drzi u profilaktorijumu u individualnim boksevima. Nakon toga telad se prebacuje u teliarnik, koji predstavlja objekat za grupni smestaj teladi u uzrastu od 15 do 120 dana. Iz teliarnika, u zavisnosti od proizvodne namene grla se prebacuju u tovilista, staje za priplodne junice ili stanice za performans test bikova. PROIZVODNJA MLEKA Proizvodnja mleka je uslovljena slozenim genetskim i paragenetskim faktorima, sto prilicno otezava praenje ovog svojstva u procesu nasleivanja. U osnovi visoke

____

12 ____

proizvodnje mleka je otporna zivotinja, izrazenog genotipa za visoku mlecnost. Ispitivanja nasledne varijabilnosti kolicine i sastava mleka kod rasa goveda specijalizovanih za proizvodnju mleka (ajsir, americke smee rase, gernzej, holstajn i dzerzej rase), ukazuju na znacajne meurasne razlike. Opsezna studija genetske evaluacije kolicine mleka, procenta mlecne masti i proteina u mleku, pokazala je da holstajn rasa ima najveu mlecnost dok je procenat mlecne masti najvisi kod dzerzej rase. Sadrzaj proteina u mleku izmeu rasa, varira u manjoj meri. Utvrene meurasne razlike u sastavu mleka, svedoce o genetskoj varijabilnosti svojstava unutar vrste i mogunosti njihove primene u dizajniranju projekata, koji imaju za cilj promenu sastava mleka. Ukrstanjem mlecnih rasa goveda, mogu se dobiti nove kombinacije. Laktacija Poveanje mlecnosti je najznacajnija fizioloska domestikacijska promena goveda. Laktacija je period rada mlecne zlezde od teljenja do zasusenja. Kod mlecnih rasa laktacija je produzena na 10 meseci, dok kod primitivnih rasa traje krae. Duzina laktacije kod krava se razlikuje, pa se laktacije pri kontroli mlecnosti koriguju na standardnu laktaciju od 305 dana. Na tok laktacije uticu rasa, individualne karakteristike i veliki broj paragenetskih faktora. Laktacija zapocinje kolostralnim periodom, koji traje 7 dana. Nakon teljenja, proizvodnja mleka brzo raste u periodu od 4 do 8 nedelja, kada se postize najvisa proizvodnja. Proizvodnja mleka se dalje odrzava duzi period sa blagim padom. Do sestog meseca proizvodnja mleka se smanjuje 4-6%, a do kraja laktacije 10-13%. Sadrzaj mlecne masti opada sa poveanjem kolicine mleka. Zasusenje je pozeljno izvrsiti 60 dana pre partusa. Kraj laktacije treba da bude praen naglim padom proizvodnje mleka. Kod pojedinih krava visoko mlecnih rasa period lucenja mleka moze da bude produzen do pred samo teljenje. U svakom slucaju, pri zasusenju treba smanjiti ishranu i napajanje, a muzu prekinutu naglo ili postepeno izostavljanjem jedne muze, sto zavisi od individualnih osobina krave. Faktori koji uticu na mlecnost Mlecnost je kvantitativno svojstvo na ciju ekspresiju utice veliki broj genetskih i paragenetskih faktora. Proizvodnja mleka u manjoj meri zavisi od genetskih nego od paragenetskih faktora, s obzirom na to da je heritabilitet za mlecnost 0,30-0,40. Kolicina mlecne masti u daleko veoj meri je uslovljena naslednom osnovom. Heritabilitet za kolicinu mlecne masti iznosi preko 0,60. Rasne i individualne karakteristike znacajno uticu na proizvodnju mleka. Odabiranjem i favorizovanjem pozeljnih genotipova, uz poboljasanje uslova ____ 13 ____

gajenja, dobijene su specijalizovane rase za proizvodnju mleka od kojih je najznacajnija holstajn rasa. Visok procenat masti odlikuje dzerzej i gernzej rasu. Kao savremeni selekcijski kriterijumi koriste se tipovi -kazeina, pri cemu se favorizuju rase sa visokom ucestalosu B tipa -kazeina, zbog boljih tehnoloskih karakteristika mleka sa ovim tipom kazeina. Graviditet znacajnije utice na smanjenje proizvodnje mleka tek od petog meseca, kada se proizvodnja mleka smanjuje za 20%. Estrus u manjoj meri utice na smanjenje proizvodnje mleka. Kod veine krava dolazi do privremenog smanjenja proizvodnje mleka, u proseku za 300 g. Period zasusenja je period odmora mlecne zlezde i pripreme za novu laktaciju. Pozitivan efekat na proizvodnju mleka postize se kada se krave zasuse 60 dana pre teljenja. Nadmorska visina na mlecnost utice tako sto se iznad nadmorske visine od 500 metara, na svakih 100 metara, mlecnost u proseku smanjuje za 65 kg mleka u laktaciji. Temperatura spoljne sredine u intervalu od 0 do 200C ne utice bitno na proizvodnju mleka. Kod evropskih rasa optimalna temperatura za proizvodnju mleka je oko 100C. Temperature preko 270C i niske temperature od -100C dovode do znacajnog pada proizvodnje. Ishrana krava, vrstom i sastavom hraniva znacajno utice na proizvodnju i sastav mleka. U savremenim sistemima drzanja obroci i potrebe se izracunavaju individualno prema proizvodnji mleka. Starost krava kao i velicina grla uticu na mlecnost, tako sto mlecnost raste od prve do tree laktacije, pri cemu trea, cetvrta i peta laktacija predstavljaju maksimum, a zatim se laktacija postepeno smanjuje. Odrasle krave proizvode 25% vise mleka od prvotelki, sto se objasnjava poveanjem telesne mase i razvijenosu vimena. Goveda se potencijalno mogu koristiti 12-13 godina i uz redovnu plodnost imati deset laktacija. Meutim, duzina iskorisavanja je zbog neadekvatnih uslova smanjena u intenzivnom iskorisavanju u proseku na cetiri laktacije. Specijalizovane, visoko mlecne rase koje se intenzivno iskorisavaju najcese se iskljucuju zbog poremeaja u reprodukciji, mastitisa razlicite etiologije, metabolickih poremeaja i leukoze. Zbog stajskog nacina drzanja cesti su problemi sa lokomotornim aparatom. Slobodno drzanje krava na pasi u znatnoj meri smanjuje ove probleme. Postupak muze moze znacajno da utice na lucenje mleka, s obzirom na to da je lucenje mleka pod kontrolom neurohumoralnog sistema. Muza moze biti rucna ili masinska, kod koje se podrazava sisanje teleta. Tokom muze menja se kolicina i sastav mleka. Razlike u kolicini u kvalitetu mleka iz razlicitih cetvrti su neznatne. Na pocetku muze procenat masti je nizi, a u treem minutu dostize normalnu

____

14 ____

vrednost. Poslednje kolicine mleka, dobijene rucnim domuzavanjem, imaju najvei procenat mlecne masti. Broj dnevnih muza i vreme muze direktno uticu na kolicinu i kvalitet mleka. Kod dvokratne muze, vea kolicina mleka se dobije u jutarnjoj muzi, a manja kod vecernje muze, dok je procenat mlecne masti u obrnutom odnosu. Kod trokratne muze, podnevna muza ima najmanju kolicinu mleka i najvei procenat mlecne masti. Osam casova nakon muze mleko vrsi pritisak na alveole vimena i smanjuje se lucenje mleka. Kod primene trokratne muze kolicina dobijenog mleka je vea za 15-20% u odnosu na dvokratnu muzu, ali se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, zbog poveanog obima posla. Karakteristike vimena, morfoloske i fizioloske, znacajno uticu na proizvodnju mleka. Vime treba da bude pravilno razvijeno, veliko, zlezdano, dobro povezano i vaskularizovano, sa dovoljno razvijenim sisama. Sem sposobnosti za lucenje mleka procenjuju se i karakteristike koje ukazuju na genetsku predispoziciju za nastanak mastitisa. Ispitivanja kod goveda su pokazala da sem individualnih razlika u osetljivosti na mastitis postoje i veoma izrazene razlike vezane za rasu, pri cemu primitivne rase pokazuju vei stepen otpornosti. Morfoloske karakteristike vimena bitno uticu na uspesnu primenu masinske muze. Indeks vimena pozeljno je da bude 50%, sto znaci da je proizvodnja mleka u prednjim i zadnjim cetvrtima jednaka. Meutim, uvek je manja proizvodnja u prednjim cetvrtima (40-45%). Optimalno rastojanje vimena od podloge je 50 cm. Krave koje imaju sise konusnog oblika, pokazuju vei stepen rezistencije prema mastitisu, nego krave sa sisama cilindricnog oblika sa ravnim vrhom. Kratak i sirok sisni kanal pogoduje infekciji, pri cemu je narocito vazan oblik zavrsnog dela sisnog kanala, nepozeljan je kraterasti vrh sa udubljenjem jer se tu zadrzava mleko i stvaraju uslovi za razvoj patogena. Veina drugih morfoloskih karakteristika vimena je multifaktorijalno genetski uslovljena i predstavlja rezultat kontrole i interakcije veeg broja gena. Fizioloske karakteristike vimena obuhvataju veliki broj osobina od znacaja za proizvodnju mleka i zdravlje zivotinje. Najpozeljnija bi bila ravnomerna proizvodnja u svim cetvrtima. Ovo svojstvo je visoko nasledno i heritabilitet iznosi 0,50-0,80. Brzina muze zavisi od svinktera sise i dijametra sisnog kanala. Heritabilitet za ovo svojstvo je 0,50. U zastiti vimena veoma je vazna baktericidna aktivnost laktoferina i lizozima, broj leukocita u mleku i njihova fagocitna aktivnost, heritabilitet za ovo svojstvo je 0,20-0,40.

____

15 ____

PROIZVODNJA MESA Kod goveda, kao i kod drugih zivotinjskih vrsta, ekonomski je opravdan tov mladih grla, zbog korisenja potencijala rasta. Pri odabiranju mladih grla za tov procenjuju se eksterijerna svojstva, meu kojima su dubinske i sirinske mere, odlike ranostasnosti i dr. Randman u tovu varira od rase, pola, uzrasta i stepena utovljenosti. Kod goveda randman varira od 45% za krave u slaboj kondiciji, do 70% kod utovljene junadi specijalizovanih rasa. U zavisnosti od uslova gajenja i potreba trzista koriste se razliciti sistemi proizvodnje goveeg mesa. Proizvodnja mesa organizovana je prema kategorijama tovnih grla: na tov teladi, tov junadi i tov odraslih goveda. U nasoj zemlji tov se veinom bazira na tovu simentalske rase. Sama tehnologija zasniva se na tovu teladi mlekom i zamenama za mleko do telesne mase od 120 do 150 kg, zatim predtovu do mase od 200 do 250 kg i zavrsnom fazom tova u kojoj muska grla postizu telesnu masu od 400 do 550 kg a zenska grla 360-420 kg. Tov teladi Specificnost tova teladi je dobijanje mesa svetloruzicaste boje, tzv. belog mesa, sa malim sadrzajem gvoza, s obzirom na to da je ishrana bazirana na mleku. U intenzivnom tovu teladi mlekom, telad za dva meseca postize telesnu masu veu od 100 kg. U ovom tovu koristi se potencijal rasta i telad postize dnevne priraste od 1 kg. Randman klanja je 65%. Procenat vode u mesu je visok. Tov teladi obranim mlekom je manje intenzivan i traje 2 do 2,5 meseca. Tov teladi mlekom nije rentabilan zbog utroska velike kolicine mleka i male telesne mase teladi na klanju. U produzenom tovu teladi do uzrasta od 6 meseci telad postize telesnu masu preko 200 kg. U ishrani grla se koristi obrano mleko, koncentrat i seno. Dnevni prirast je preko 1 kg. Randman klanja je 60%. Tov junadi Tov junadi predstavlja najintenzivniji sistem u proizvodnji goveeg mesa. Uz izbalansiranu ishranu u ovom uzrastu dolazi do izrazaja visok kapacitet rasta, visok porast misinog tkiva, visok dnevni prirast kao i druge pozitivne osobine tovnosti. U proizvodnji mlade junetine, muska grla cine oko 70%. Po karakteristikama tovnosti, bicii pokazuju bolje rezultate od junica. U zavisnosti od zavrsne mase i uzrasta razlikuje se tov mlade junadi do telesne mase od 450 do 500 kg (12-15 meseci) i starije junadi sa masom od 500 i vise kg (18 meseci). U nasoj zemlji, najvise se koristi varijanta tova mlade junadi, kod koje se telad uvodi u tov u

____

16 ____

uzrastu od 4 meseca, sa telesnom masom od 150 do 200 kg, a tov se zavrsava kada junad postigne telesnu masu od 450 kg u uzrastu od 12 do 15 meseci. Posebna varijanta je bejbi bif tov. Bejbi bif je intenzivan, mlecni tov mladih grla. Za ovaj tov koriste se specijalizovane i kombinovane rase. Tov traje 8-11 meseci, odnosno do postizanja telesne mase 300-350 kg. Ishrana je bazirana na mleku, koncentratu i pasi. Dnevni prirast je 1,2 kg. Randman je 60%. Kvalitet mesa bejbi bif je odlican i veoma cenjen na stranom trzistu. Tov odraslih goveda Tov odraslih goveda koristi se u cilju popravljanja kondicije grla koja su iskljucena iz priploda. Potencijal rasta kod ovih zivotinja se vise ne koristi pa ne dolazi do poveavanja misinog tkiva, ve se nagomilava masnoa. Masnoa se talozi u telesne duplje i u misie, sto im popravlja kvalitet. Ovakvo meso je podesnije za preradu jer je zrelije ima manje vode pa je dobro i za preradu u konzerve. Tehnoloski sistemi za proizvodnju mesa Organizovana proizvodnja goveeg mesa je bazirana na korisenju tovnih rasa i melezima ovih rasa sa drugim rasama. U skladu sa rasnim sastavom i prirodnim resursima, primenjuju se razliciti tehnoloski sistemi za proizodnju mesa meu kojima su tehnologija korisenja prvotelki za proizvodnju mesa i tehnologija proizvodnje mesa u sistemu krava-tele. Tehnologija korisenja prvotelki za proizvodnju mesa Cilj ovog tehnoloskog postupka je proizvodnja juneeg i teleeg mesa. Prema programu junice se osemenjavaju sa 15 meseci i telesnom masom od oko 320 kg. Plan pripusta predvia teljenje pre sezone pase. Telad se sa prvotelkama drzi 3 meseca na pasi, kada se proizvodni ciklus zavrsava i telad i junice se ekonomski iskorisavaju. Proizvodnja mesa po sistemu krava - tele Sistem krava - tele (sistem krava dojilja) jedan je od sistema za ekstenzivnu proizvodnju goveeg mesa na pasnjackim povrsinama. U cilju proizvodnje teladi za proizvodnju mesa, krave dojilje se pare sa bikovima tovnih rasa. U zavisnosti od rasnog sastava, u sistemu se mogu koristiti krave dojilje koje pripadaju tovnim rasama, melezi tovnih i mlecnih rasa, krave dvojnih sposobnosti i mlecne rase. U

____

17 ____

nasoj zemlji, u sistemu krava - tele, najcese se plotkinje domaeg sarenog goveceta pare sa priplodnjacima specijalizovanih tovnih rasa limuzin i sarole. U ovom sistemu gajenja parenje treba organizovati tako da tele dolazi na svet u prolenim mesecima, kada pocinje pasni period. Telad sisa po volji a istovremeno se uz majku navikava na korisenje pase. Posle zavrsetka sezone pase telad se zalucuje i dalje tovi uz upotrebu koncentrovane hrane. U zavisnosti od trzista zivotinje se u razlicitim uzrastima ekonomski iskorisavaju, a delom sluze za obnovu stada. Sem navedenih konvencionalnih sistema gajenja, poslednjih godina radi se na uvoenju koncepta organske poljoprivrede u govedarstvu radi dobijanja mleka i mesa posebnog kvaliteta. ODABIR GOVEDA Za uspesan selekcijski rad neophodno je obezbediti verodostojne podatke o identitetu, poreklu, proizvodnim i reproduktivnim osobinama kao i podatke o zdravlju jedinki. Metod evidentiranja navedenih podataka treba da bude standardizovan. Odabir grla na osnovu eksterijera Kod izbora goveda za priplod, na osnovu telesne grae, procenjuje se rasni i proizvodni tip. Grla treba da imaju harmonicnu grau, snaznu konstituciju, sa dobro izrazenim primarnim i sekundarnim polnim oznakama, da su zivahnog temperamenta i dobroudna. Selekcija goveda za priplod samo na osnovu telesne grae i konstitucije ne daje pouzdane rezultate jer se odabiranje vrsi samo na osnovu fenotipa jedinke a ne i na osnovu njenog genotipa. U tom smislu selekcija na osnovu eksterijera, moze da bude samo jedan od kriterijuma za individualno odabiranje priplodnih zivotinja. Odabir grla na osnovu proizvodnih svojstava Kao potencijalni selekcijski kriterijumi za uspesan selekcijski rad u govedarstvu navode se sledee osobine: proizvodnja mleka, proizvodnja mesa, tezina teljenja, plodnost, duzina zivota, genetska otpornost, efikasnost korisenja hrane. U cilju dobijanja verodostojnih podataka, evidentiranje i kontrola proizvodnih svojstava moraju da se vrse po standardnoj metodologiji. Kontrola mlecnosti vrsi se kod grla cije potomstvo treba da se koristi kao priplodni materijal. U intenzivnim

____

18 ____

sistemima drzanja, kontrola mlecnosti, procenta masti i belancevina u mleku, vrsi se svakodnevno po standardnoj metodologiji. Procena sposobnosti za proizvodnju mesa bazira se na podacima o intenzitetu porasta telesne mase i konverziji hrane. Evidentirani i integrisani podaci iz oblasti reprodukcije u selekciji koriste se da bi se izvrsila genetska evaluacija plodnosti. Naime, evidentiranjem podataka o reproduktivnom statusu jedinke stice se uvid u najcese probleme koji se javljaju u menadzmentu reprodukcije, identifikuju se indikatori za alarme u reproduktivnom statusu pojedinacnih grla kao i stada u celini. Integracija podataka omoguava sumiranje podataka o reproduktivnom zivotu, duzini iskorisavanja i rezultatima plodnosti krava i bikova. Praenje i evidentiranje podataka o pojavi mastitisa, infektivnih i metabolickih bolesti, identifikacija genetskih defekata i genetskih predispozicija ka ispoljavanju konstitucijskih mana, procena temperamenta, ucestalost pojave tehnoloskih bolesti u neadekvatnim sistemima drzanja, osobine plodnosti, duzina iskorisavanja zivotinja, predstavljaju bitne podatke iz oblasti zdravstvenog nadzora koji su nasli efikasnu primenu u proceni uzgojne vrednosti jedinke. Evidencija o osobinama zdravlja odnosi se veinom na oboljenja za koja postoji genetska predispozicija i u tom smislu najvise paznje je usmereno na praenje karakteristika znacajnih za zdravlje vimena. Mastitis je oboljenje koje nanosi najvise ekonomskih gubitaka u uzgoju mlecnih rasa goveda. Kao kljucno pitanje zdravstvenog nadzora i selekcije nametnulo se smanjenje ucestalosti mastitisa radi poveanja proizvodne efikasnosti i dobrobiti zivotinja. U tom smislu su vrlo detaljno definisane osobine koje su znacajne za zdravlje vimena i metodologija za njihovo praenje. Kao selekcioni kriterijumi evidentiraju se direkni i indirektni podaci, koji se odnose na ucestalost pojave klinickog i subklinickog mastitisa, broj somatskih elija, brzinu muze, morfoloske i fizioloske osobine vimena. Od morfoloskih karakteristika vimena ocenjuju se prednja veza vimena, polozaj sisa, duzina sisa, dubina vimena, zadnja visina vimena i potpora vimena - suspenzorni ligament. Sva navedena svojstva koja se odnose na plodnost, zdravlje i proizvodnju se ispituju u progenom testu, koji se izvodi po standardnoj metodologiji u centrima za V.O. Progeni test je najpouzdaniji metod procene priplodne vrednosti i obavezan je za bikove koji se koriste za V.O. Selekcija na osnovu porekla Izbor goveda na osnovu porekla vrsi se na osnovu podataka iz maticne evidencije, koji se odnose na zdravstveni status, proizvodne i reproduktivne karakteristike predaka. Veoma vazan parametar je duzina iskorisavanja. Pozeljno bi bilo da grla budu dugovecna, da pokazuju redovnu plodnost i visoku proizvodnju. Kod goveda se procenjuju osobine kod pet generacija unazad. Pri izboru jedinki, kao selekcijski kriterijum koristi se srednja vrednost osobine predaka, koja treba da je vea od ____ 19 ____

proseka zapata ili rase. Pri tom treba voditi racuna i o kretanju te osobine po generacijama, pri cemu je vazno da osobina ima trend rasta ka generaciji, kojoj grlo pripada. Selekcija na osnovu porekla pruza sigurniju ocenu priplodne vrednosti odabranog grla, od selekcije koja se vrsi na osnovu telesne grae i kontrole proizvodnih osobina. Podaci o poreklu moraju biti verodostojni i potvreni tipovanjem krvi. METODE GAJENJA GOVEDA Metode gajenja goveda predstavljaju planski odabir grla za reprodukciju, ciji je cilj dobijanje sto kvalitetnijeg potomstva. U govedarstvu, od metoda gajenja u cistoj rasi koristi se gajenje u cistoj rasi van srodstva i gajenje po linijama, a od metoda gajenja ukrstanjem koristi se prosto industrijsko ukrstanje, melioracijsko ukrstanje, pretapajue i kombinacijsko ukrstanje. Metod gajenja u cistoj rasi U govedarstvu se najvise primenjuje gajenje u cistoj rasi, van srodstva, da bi se izbegli nezeljeni efekti inbridinga, koji kod goveda potencira pad otpornosti i reproduktivne probleme, kao i pojavu naslednih anomalija kod teladi. Gajenje u cistoj rasi van srodstva, u sirem smislu predstavlja parenje priplodnjaka i plotkinje, koji pripadaju istoj rasi, a nisu u srodstvu. Gajenje u cistoj rasi u uzem smislu predstavlja parenje priplodnih grla, koja pripadaju istoj rasi i soju, kao i istom proizvodnom tipu i istoj liniji. Kada se radi o rasama kombinovanih proizvodnih sposobnosti, kao sto je simentalska rasa, pod gajenjem u cistoj rasi podrazumeva se gajenje u istom proizvodnom tipu. Metod gajenja u cistoj rasi primenjuje se u onim slucajevima kada se zele sacuvati svojstva i oznake jedne rase. Najcese se primenjuje kod plemenitih rasa, nesto ree kod prelaznih rasa, a najree kod primitivnih rasa, sto je dovelo do gubitka cistih autohtonih rasa, kao sto je slucaj sa busom u nasoj zemlji. U Poljskoj su dugotrajnom primenom ovog metoda, uz mere planske selekcije i poboljsanje uslova drzanja, popravljene proizvodne karakteristike crvene poljske buse. Gajenje po linijama je vid gajenja u cistoj rasi. Pod jednom linijom podrazumeva se sve musko potomstvo, koje potice od jednog pretka koji se u okviru svoje rase posebno isticao u nekoj osobini. Kod linijskog gajenja cesto se primenjuje i metod ukrstanja. Za ovakvo linijsko ukrstanje potrebno je da se u okviru jedne rase formira vise linija, koje se odlikuju izrazenim pozeljnim osobinama. Ukrstanjem ovih linija popravlja se kvalitet zapata.

____

20 ____

Melioracijsko ukrstanje Melioracijsko ukrstanje se najcese koristi za poboljsanje karakteristika primitivnih rasa goveda. Kod ovog ukrstanja cilj je da se primitivnoj rasi poprave dve do tri osobine, a da se zadrzi otpornost i adaptiranost na uslove drzanja, pa se zato ovaj vid ukrstanja vrsi kroz dve generacije. U nasoj zemlji melioracijsko ukrstanje koriseno je za popravljanje osobina buse, koja je ukrstana sa oberintalskim i viptalskim govedima. Tako je u uslovima poboljsane ishrane dobijena gatacka busa, cija je mlecnost oko 2000 kg mleka. Melioracijsko ukrstanje je primenjeno i kod dobijanja domaeg sarenog goveceta u tipu simentalca, jer je busa parena sa bikovima pincgavske rase, da bi se dobili vei melezi, koji su se koristili u pretapajuem ukrstanju sa bikovima simentalske rase. Zahtevi trzista za brze genetsko poboljsanje populacija goveda su vei nego sto je mogue postii gajenjem plemenitih rasa u cistoj rasi. Zato se cesto, u cilju popravljanja mlecnosti evropskih plemenitih crno - belih rasa, vrsi melioracijsko ukrstanje sa holstajn rasom koja ima bolje osobine mlecnosti, a sam postupak naziva holstajnizacija. Pretapajue ukrstanje Pretapajue ukrstanje se primenjuje u slucajevima kada se primitivna rasa postepeno pretapa u plemenitu rasu. U nasoj zemlji pretapajue ukrstanje je primenjeno kod stvaranja domaeg sarenog goveceta u tipu simentalca. Parenjem krava podolske rase sa bikovima simentalske rase, pretapajuim ukrstanjem, dobijeno je domae sareno govece u tipu simentalca. Dobijanje domaeg sarenog goveceta na bazi buse je bilo nesto slozeniji postupak, jer je prvo primenjeno melioracijsko ukrstanje buse sa bikovima pincgavske rase, a dobijeni zenski melezi su dalje koriseni za pretapajue ukrstanje. Da bi se postigli zeljeni efekti melioracijskog i pretapajueg ukrstanja, moraju se postovati selekcijski kriterijumi pri izboru grla i obezbediti odgovarajui uslovi odgajivanja, pre svega ishrane, smestaja i nege, koje zahteva plemenita rasa goveda. Kombinacijsko ukrstanje Kombinacijsko ukrstanje je dosta primenjivano u govedarstvu da bi se parenjem dve ili vise rasa dobila nova rasa, koja e u sebi zdruziti povoljne osobine rasa koje se ukrstaju. Kombinacijsko ukrstanje je primenjeno pri dobijanju tovnih rasa goveda. Za formiranje tipa tovnih goveda iskorisena je pojava mutacija, koja je

____

21 ____

dovela do pojacane fizioloske tovnosti, sto utice na brz porast misia i rano zavrsavanje rasta. Primenom metoda gajenja u srodstvu, ove osobine su se ustalile. Industrijsko ukrstanje Prosto industrijsko ukrstanje predstavlja parenje muskih i zenskih grla razlicitih rasa radi dobijanja meleza prve generacije, koji se ne koriste za priplod, ve se direktno iskorisavaju. Industrijsko gajenje se primenjuje u razlicitim tehnoloskim sistemima, a siroko je rasprostranjeno u proizvodnji teladi namenjene za tov, bilo da se bikovi tovnih rasa ukrstaju sa kravama kombinovanog tipa ili se vrsi ukrstanje dve tovne rase. Najcese se pare krave sorthorn rase sa bikovima hereford rase, da bi se dobili otporniji melezi, koji postizu bolje rezultate u tovu. U nasoj zemlji ukrstanje francuskih tovnih rasa, sarolea i limuzina sa domaim sarenim govecetom dalo je dobre rezultate.

____

22 ____

MENADZMENT ZDRAVLJA MLECNIH KRAVA

Horea Samanc Uspesno voenje i profitabilnost farmi visoko - mlecnih krava zavisi od njihovog dobrog zdravlja i reproduktivnih performansi. U proizvodno - reproduktivnom ciklusu krava najkriticniji period u odrzavanju njihovog dobrog zdravstvenog stanja je peripartalni period i period rane laktacije. Tokom tog perioda vrsi se prestrojavanje metabolickih puteva i endokrinog sistema krava, u cilju obezbeivanja uspesne tranzicije iz stanja visokog graviditeta u stanje visoke laktacije. U nasem sistemu drzanja i nege krava vrlo cesto se pojavljuju metabolicki i endokrini disbalansi u organizmu krava zbog nemogunosti njenih organskih sistema da se prilagode ovoj tranziciji. Prema nasim saznanjima, ucestalost pojavljivanja zdravstvenih problema u cijoj osnovi su najcese greske u nacinu drzanja i ishrane kod tek oteljenih krava je preko 75 posto na farmama visoko - mlecnih krava. Kao posledica toga centralni problem je zamasenje jetre, cesto praeno difuznim osteenjem parenhima, koje dovodi do niza novih metabolickih oboljenja koja mogu da se jave u akutnom (mlecna groznica i hepaticna koma), subakutnom (dislokacija abomazusa i ketoza) ili hronicnom toku. Razliciti oblici mastitisa i promene u reproduktivnom sistemu, koji se javljaju u hronicnom obliku, predstavljaju posebnu opasnost za uspesnu govedarsku proizvodnju. Najcese se zbog ovih poremeaja javlja znacajno smanjenje proizvodnje mleka, anestrija, cistozna degeneracija jajnika i posledicno produzenje servis perioda i perioda izmeu dva teljenja. S obzirom da su kod obolelih zivotinja smanjene odbrambene sposobnosti organizma one su podlozne virusnim (BVD, BHV) i bakterijskim infekcijama (anaerobne bakterije) i kod njih imunoprofilakticke mere ne daju ocekivane rezultate. To je jedan od razloga sto su ove bolesti sve vise prisutne u populacijama goveda i u budunosti mogu da predstavljaju veoma znacajan zdravstveni problem. Da bi se, meutim, ostvarila visoka proizvodnja mleka i zadovoljavajui broj teljenja tokom proizvodno reproduktivnog ciklusa visoko - mlecne krave, potrebno je da period izmeu dva uzastopna teljenja bude krai od 380 dana, odnosno da se ostvari takva dinamika teljenja da se tokom svake kalendarske godine dobije jedno tele po jednoj kravi. To znaci da plotkinja mora da ostane steona u 12. nedelji laktacije. Na skoro svim farmama goveda proizvoaci se danas susreu sa gotovo nepremostivim teskoama u zadovoljenju osnovih kriterijuma o kvalitetu mleka koje postavljaju mlekare na teritoriji Republike Srbije - Vojvodine. Sa jedne strane radi se o narusenom hemijskom sastavu mleka, a sa druge strane o nezadovoljavajuim higijeskim parametrima (broj somatskih elija, broj bakterija). Resavanje ovih problema je mogue pravilnim nacinom drzanja i ishrane zivotinja i redovnom kontrolom

____

23 ____

zdravstvenog stanja. Ve je napomenuto da usled moguih gresaka u ishrani mogu da nastanu poremeaji zdravlja koji prouzrokuju smanjenje sadrzaja masti i proteina u mleku. Poremeaji metabolizma, visok stepen zamasenja jetre, uticu na specificne i nespecificne odbrambene sposobnosti organizma, ukljucujui i vimena. Zbog toga ne retko prouzrokovaci procesa zapaljenjske prirode u vimenu mogu da budu banalni mikroorganizmi i na nekim farmama mastitisi postaju najznacajniji zdravstveni problem. Posledica toga su velike indirektne ekonomske stete (smanjena proizvodnja mleka, higijenski neispravno mleko i prisustvo rezidua u mleku). Po svemu sudei poznavanje tehnoloskog procesa i blagovremeno preveniranje mnogobrojnih zdravstvenih poremeaja u peripartalnom periodu predstavljaju jedini put ka nesmetanoj proizvodnji mleka po kriterijumima koje zahteva savremeno trziste. Ostvarivanje ovakvog cilja je mogue u uslovima koordinisane aktivnosti obucenih subjekata ukljucenih u proizvodni proces i zdravstvenu zastiti zivotinja. ODLIKE METABOLIZMA VISOKOMLECNIH KRAVA U GRAVIDITETU I LAKTACIJI Najkriticniji period za metabolizam visokoproduktivnih krava je prelaz iz perioda zasusenja u fazu rane laktacije. Jedno od obelezja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije, a to u punoj meri vazi i za zavrsnu fazu laktacije. Zivotinje u ovom periodu unose veu kolicinu energije od one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu, pa se zbog toga visak unete energije deponuje. Ova pojava se prepoznaje po poveanju telesne mase zivotinja. Kada pozitivan bilans energije potraje duze, kao sto je to slucaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom, pozitivan bilans energije ima kao posledicu gojaznost. U zavisnosti od svoje genetske predispozicije i nacina ishrane, visoko - gravidne krave postizu manje ili vee promene u telesnoj kondiciji. Pozeljno je da krave odlazu dovoljne kolicine masti u telesnim depoima energije, ali ne i suvisak masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju e trositi u toku rane laktacije. Suficit u energiji na kraju laktacije i u zasusenju je osnovni razlog za izrazeniji pozitivan bilans energije sto ima kao posledicu tovnu kondiciju zivotinja. Pored toga, suvisno deponovana energija u telesnim depoima, zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobilizacije, predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave supklinickih i klinickih poremeaja metabolizma. Prva faza laktacije, koja traje do tri meseca posle poroaja, najkriticnija je faza u proizvodnom ciklusu. Naime, uspostavljanjem laktacije organizam visoko mlecnih krava je optereen do krajnjih fizioloskih granica (40 do 60% ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih 120 dana laktacije). Za ovu fazu laktacije je isto tako karakteristicno da krave fizioloski pojedu manju kolicinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja mogu dnevno da unose svega 10 do 11 kg suve ____ 24 ____

materije obroka. Potom se unosenje hrane postepeno poveava i dostize optimalne mogunosti izmeu drugog i treeg meseca laktacije (18 do 21 kg suve materije obroka na dan). To prakticno znaci da u prvim nedeljama laktacije postoji negativan energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko vee, nego sto mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora. Zbog toga je u ranoj fazi laktacije energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase zivotinja. Procenjeno je da treina energije koja se gubi izlucivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potice iz telesnih rezervi organizma. Pri tome, treba da se ima u vidu da se posle teljenja, kada pocinje proizvodnja mleka, poveava promet energije za oko 100 % u roku od samo nekoliko dana. Ustanovljeno je da je ukupan promet energije krava u ranoj laktaciji 175 MJ ME, od cega se na sastojke mleka, koji delimicno poticu i iz glukogenoplasticnih jedinjenja, utrosi prosecno 78 MJ.

Slika 1. Energetski status mlecnih krava u toku laktacije Sve u svemu, u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa pocetkom laktacije deficit u energiji naglo raste. Krave, narocito dobre mlekulje, u prvoj treini laktacije zbog negativnog bilansa eneregije i pojacane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole. Dok se ne uspostavi ravnoteza izmeu kolicine unete energije i kolicine proizvedenog mleka (od 8. do 10. nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknauje iz telesnih rezervi organizma. Zapravo, zahvaljujui kompenzatornim mehanizmima, organizam nastoji da umanji energetski disbalans procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa. Dakle, masti su najznacajniji izvor energije koja je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal zivotinja. Meutim, to istovremeno predstavlja veliku mogunost za narusavanje

____

25 ____

metabolicke ravnoteze i nastajanje masne infiltracije i degeneracije elija jetre. Izgleda da genetska predispozicija krava na visoku mlecnost moze da ima kao posledicu lucenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na racun intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje. Obracun uzdrznih potreba visoko - mlecnih krava obavlja se prema telesnoj masi, a proizvodne potrebe se obracunavaju prema kolicini proizvedenog mleka. Danas se koristi vise sistema za obracun ukupnih potreba krava u ranoj laktaciji (NRC u SAD-u, VEM u Holandiji i UFL u Francuskoj). No, bez obzira na to koji se sistem koristi, obracuni se vrse na osnovu prosecnih vrednosti telesne mase zivotinja i proizvodnje mleka, sto prakticno znaci da postoje velike mogunosti da se odstupi u snabdevanju u odnosu na individualne potrebe zivotinja. Rezultat ovakvih obracuna, kada se koriste prosecne vrednosti moze da bude obrok koji ne ispunjava zahteve za potrebe svih zivotinja unutar jedne kategorije, ali moze bitno da utice na ocenu stepena negativnog bilansa energije za pojedine zivotinje. Zbog toga, grupisanje zivotinja prema jednom ili drugom kriterijumu moze da bude pogresno i previdi objektivnu opasnost od individualnih razlika u negativnom bilansu energije. Iako su ti sistemi koji se koriste za obracun ukupnih potreba krava na osnovu podataka o telesnoj masi i proizvodnji mleka precizni, cesto su uzrok samo prividnom zadovoljenju njihovih potreba u odreenoj fazi proizvodnog ciklusa. Pravilna ocena stepena negativnog bilansa energije veoma je vazna da bi se predvidelo nastajanje metabolickih poremeaja i njihova tezina kod pojedinih zivotinja. Sve krave sa veoma izrazenim negativnim bilansom energije oboljevaju od ,,masne" jetre i drugih poremeaja metabolizma, a primena parametara koji mogu da ukazu na ove poremeaje istovremeno moze da omogui procenu uslova pod kojima su isti nastali. U ovakvim slucajevima ,,masne" jetre karakteristican je nalaz niskog nivoa glikemije i insulinemije, kao i znacajno poveanje koncentracije beta - hidroksibuterne kiseline i slobodnih visih masnih kiselina u krvi, sto je veoma cesta pojava kod krava u ranoj fazi laktacije. Zbog negativnog bilansa energije deponovane telesne masti mobilisu se i uticu na koncentraciju leptina, tako da njegova koncentracija u krvi moze da bude veoma pouzdan pokazatelj ovih promena za vreme negativnog bilansa energije. Koncentracije drugih hormona takoe se menjaju u krvi krava koje se hrane ,,restriktivno" za vreme negativnog bilansa energije. To su u prvom redu hormoni tireoideje cija koncentracija znacajno opada u ranoj fazi. laktacije, slicno kao koncentracija IGFI. Ove promene u hormonalnoj konstelaciji odrazavaju se u znacajnoj meri na sve mehanizme koji su odgovorni za prilagoavanje organizma na uslove negativnog bilansa energije, funkciju mlecne zlezde i reproduktivnih organa. Ocigledno je da u procesu prilagoavanja ucestvuju mnogobrojni mehanizmi, pa je zbog toga veoma tesko da se proceni da li se u odreenom periodu taj proces odvija u fizioloskim okvirima ili ne, ne gubei iz vida da meu zivotinjama uvek postoje velike razlike. U veini slucajeva, za prilagoavanje metabolizma u uslovima negativnog bilansa ____ 26 ____

energije potrebno je nekoliko meseci, pa je sama podela krava na one koje mogu brze da se prilagoavaju i one kojima je potrebno vise vremena sa ove tacke gledista potpuno besmisleno. Zbog toga, ostaje kao jedina mogunost da se utvrde validni cinioci koji mogu da ukazu blagovremeno na stepen adaptacije u odreenom periodu proizvodnog ciklusa. U takve cinioce ubrajaju se parametri metabolickog profila, posebno pokazatelji funkcionalnog stanja jetre, koncentracija hormona u krvnoj plazmi i jos neki klinicki parametri. Nekoliko nedelja ranije, ovi parametri mogu da ukazu na opasnost od patolosko - fizioloskih poremeaja pa je mogue da se odreenim merama ublaze posledice negativnog bilansa energije u prvoj fazi laktacije. Proces adaptacije pocinje onoga trenutka kada vrednost balansa energije dobije negativnu vrednost, odnosno od drugog do dvanaestog dana posle partusa. Narusena ravnoteza izmeu mogunosti unosenja energije preko hrane i energetskih potreba zivotinja priblizno traje do 72. dana laktacije. To je veoma dug period prilagoavanja u uslovima energetskog disbalansa i ujedno predstavlja veliku opasnost za zdravlje jer je to u vreme kada se kod zivotinja ispoljava genetska predispozicija za visoku proizvodnju mleka, odnosno kada je laktacija u stalnom usponu. Postoji misljenje da proces prilagoavanja kod visoko - mlecnih krava pocinje u poslednjim nedeljama laktacije, odnosno onda kada pocinje proces lipomobilizacije. Iako je pri kraju graviditeta bilans energije pozitivan, prilagoavanje organizma zapocinje promenama u hormonalnoj konstelaciji i mobilizacijom masnih kiselina iz telesnih depoa. Jos u tom periodu, meu zivotinjama nastaju velike razlike u stepenu lipomobilizacije. Budui da se uporedo sa povisenjem koncentracije slobodnih masnih kiselina istovremeno poveava i koncentracija glikoze u krvi, smatra se da je u tom periodu ocuvana metabolicka ravnoteza. Meutim, kod nekih zivotinja upravo u tom periodu pocinje proces zamasenja jetre, sto jasno pokazuje da pre nego sto nastane negativan bilans energije, proces prilagoavanja se odvija u nezeljenom pravcu. Kod takvih zivotinja, u periodu ranog puerperijuma, kada bi fizioloski trebalo da pocne proces prilagoavanja, najcese nastaju bolesna stanja koja, ne retko, mogu da imaju nepovoljan ishod. Jedan od najvaznijih ciljeva koji treba postii u peripartalnom periodu jeste prilagoavanje funkcije predzeludaca na obrok bogat energijom koji e zivotinjama biti ponuen na pocetku laktacije. U poslednjim nedeljama graviditeta krave uzimaju manje kolicine hrane. Meutim, iako je poveanje potreba za rast fetusa najcese navedeno kao razlog zbog koga prepartalno moze da doe do energetskog disbalansa, potrebe za energijom u visokom graviditetu se neznatno poveavaju, najvise oko 2% u toku poslednje tri nedelje graviditeta. Nekoliko dana nakon partusa energetske potrebe krava za proizvodnju mleka su 10 do 15 puta vee nego sto su ukupne energetske potrebe fetusa u poslednjim nedeljama graviditeta. Zbog toga na pocetku laktacije krave treba da pojedu mnogo vise hrane nego u periodu zasusenja. Posto proces prilagoavanja traje vise nedelja posle ____ 27 ____

teljenja, u tom periodu neminovno nastaje manje ili vise izrazen negativan bilans energije. Relativno novija oblast u problematici metabolizma krava u peripartalnom periodu jeste i nedovoljan imunski odgovor organizma. Pretpostavlja se da negativan bilans energije na pocetku laktacije utice imunosupresivno. Neka istrazivanja su pokazala da izrazit deficit energije moze da dovede do nakupljanja ketonskih tela u krvi, sto nepovoljno deluje na funkciju limfocita, sa vise negativnih dejstava na aktivnosti imunskog sistema. Zbog toga se danas sve vise preporucuje da se u peripartalnom periodu imunski odgovor stimulise peroralnim i parenteralnim davanjem vitamina A i E i oligoelementa selena. Najnovija ispitivanja su pokazala da parenteralna aplikacija vitamina E, selena i glukagona kravama tokom peripartalnog perioda moze da utice povoljno na njihovo zdravstveno stanje i proizvodnju mleka. Rezultati ispitivanja pokazuju da pareneteralna aplikacija vitamina E i selena utice tako sto smanjuje broj somatskih elija, poveava mlecnost i smanjuje ucestalost pojave mastitisa. ETIOLOGIJA I PATOGENEZA POREMEAJA ENERGETSKOG METABOLIZMA Najvazniji poremeaji zdravlja kod visoko - mlecnih krava nastaju kao posledica poremeaja energetskog metabolizma. Poznata je cinjenica da je za metabolizam visoko - mlecnih krava najkriticniji prelaz iz perioda zasusenja u fazu rane laktacije. U ovom periodu drasticno se menjaju potrebe organizma u pogledu energije i drugih materija. U visokom graviditetu bilans energije je pozitivan. Odmah posle teljenja, kada zapocinje laktacija, naglo se poveavaju potrebe organizma za energijom. U uslovima negativnog bilansa energije organizam trosi sopstvene rezerve energije, najpre rezerve glikogena, zatim masti, a onda i proteina. Zbog toga se kod krava, koje daju velike kolicine mleka, u peripartalnom periodu, vrlo cesto pojavljuju masna infiltracija i degeneracija elija jetre. U najtezim slucajevima bolesti nastaje mrsavljenje zivotinja, difuzno zamasenje jetre, smanjenje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti, a u nekim slucajevima dolazi i do uginua. U Velikoj Britaniji oko 30% krava koje daju velike kolicine mleka, u prvoj nedelji posle teljenja ispoljava klinicke simptome bolesti usled negativnog bilansa energije, pojacane lipomobilizacije i zamasenja jetre. Na nekim farmama, kod oko dve treine krava u periodu oko teljenja nastaju zamasenje jetre i ketozno stanje. Samanc i sar. (2003) navode da je energetski disbalans u peripartalnom periodu stanje koje predisponira nastajanje vise razlicitih oboljenja krava, pogotovo na pocetku laktacije. Po njima, to su dve grupe oboljenja (slika 2).

____

28 ____

Slika 2. Uloga ,,masne jetre" u nastajanju najcesih oboljenja krava U prvoj grupi su bolesti koje imaju akutni tok i uglavnom su nepovoljne prognoze. Klinicka slika nije uvek karakteristicna, a obolele krave su uocljivo apaticne i ne uzimaju hranu u dovoljnim kolicinama. Posebno izbegavaju da jedu koncentrovana hraniva. Zbog opste slabosti tesko ustaju, a neke krave, od samog pocetka, sve vreme leze. U poslednjoj fazi bolesti one su somnolentne i nezainteresovane prema spoljasnjim aktivnostima. Telesna poprecno - prugasta muskulatura lagano im podrhtava. Vidljive sluzokoze su blago cijanoticne, a pred kraj bolesti redovno su zute boje. Kod ovog akutnog oblika bolesti, i pored preduzetih mera terapije, zdravstveno stanje zivotinja se pogorsava, nastaje koma i dolazi do uginua. U drugoj grupi nabrajaju se bolesti koje, takoe, nastaju kao posledica negativnog bilansa energije u prvoj fazi laktacije. Na prvom mestu je ketoza, a kasnije tokom laktacije nastaju i poremeaji u reprodukciji. Utvreno je da izmeu stepena zamasenja jetre i duzine servis perioda postoji pozitivna korelacija. Ocito je da gajenje goveda u intenzivnim uslovima, uz maksimalno iskorisavanje genetskog potencijala za proizvodnju mleka i reproduktivnih sposobnosti, moze da bude povod za nastajanje poremeaja u energetskom metabolizmu. Ve je pomenuto da se rezerve energije kod visoko-mlecnih krava odlazu u telesnim depoima masti u zadnjoj fazi laktacije i u fazi zasusenja. Posto krave u ranoj fazi laktacije nisu u mogunosti da unesu neophodne kolicine hrane da bi se podmirile energetske potrebe organizma, energija koja nedostaje dopunjava se iz telesnih rezervi masti. Zbog toga je procena energetskih rezervi u peripartalnom periodu veoma vazan postupak za utvrivanje rezervi energije, odnosno energetskog statusa zivotinja.

____

29 ____

Puerperalna jetrina koma Genetski potencijal za visoku proizvodnju mleka, ugojenost zivotinja u periodu oko teljenja i gubitak telesne mase posle teljenja su najvazniji faktori koji predisponiraju da se kod krava razvije masna jetra. Masnu jetru karakterise prisustvo vise od 20% masti u hepatocitima i ona je jedan od najcesih metabolickih oboljenja kod visoko - produktivnih mlecnih krava. Prema nekim podacima, u Velikoj Britaniji je ustnovljeno da oko 30% krava koje daju velike kolicine mleka u prvoj nedelji posle teljenja imaju masnu jetru. Meutim, samo u manjem broju slucajeva se dijagnostikuje difuzno zamasenje elija jetre kao akutno, komatozno i neizlecivo oboljenje - coma hepaticum. U ostalim slucajevima masne jetre, bolest najcese karakterisu hipoglikemija, hiperketonemija i hiperbilirubinemija. Masna jetra, kao i gojaznost krava, predisponiraju nastajanje nekoliko oboljenja u puerperalnom periodu. Pored komatoznog stanja, tu se ubrajaju hipokalcemicna pareza, ketoza, dislokacija sirista, poremeaji u reprodukciji, poveana osetljivost na infekcije, zadrzavanje posteljice, endometritisi i mastitisi. Smatra se da je klinicki znacaj masne jetre u puerperalnom periodu u tome sto dolazi do smanjenja njene funkcije i zbog toga poveane osetljivosti krava za nastanak bolesti. Kod krava sa masnom jetrom jos u poslednjim danima graviditeta je smanjen apetit, a u prvim danima posle teljenja dolazi do potpunog gubitka apetita. Smatra se da stanje uhranjenosti u periodu oko teljenja ima znacajan uticaj na apetit posle partusa, tako da je on smanjen kod gojaznih krava. Uloga masne jetre u smanjenju apetita klinicki je potkrepljena cinjenicom da je anoreksija cesto jedan od prvih simptoma masne jetre u krava. Drugim recima, smanjeno uzimanje hrane izaziva mobilizaciju masti iz telesnih depoa, sto moze da uzrokuje masnu jetru. Usled nastajanja masne jetre i poremeaja u metabolizmu organskih materija postepeno se smanjuje apetit. Stoga, logicna posledica takvog stanja je nezaustavljiva lipomobilizacija i posledicno tome difuzna infiltracija i degeneracija hepatocita. Funkcionalno stanje hepatocita se postepeno smanjuje sve do potpunog prestanka njihovih funkcija. Usled nastale intoksikacije organizma proizvodima metabolizma, na kraju nastaje komatozno stanje koje se redovno zavrsava uginuem zivotinje. Hipokalcemicna (puerperalna) pareza Hipokalcemicna (puerperalna) pareza je bolest poremeenog mineralnog metabolizma i javlja se neposredno posle teljenja. Pored hipokalcemije, bolest karakterise pareza poprecno - prugaste i glatke muskulature, slabost krvotoka i poremeaj svesti. Bolest se javlja uglavnom sporadicno, a pretezno obole krave sa

____

30 ____

dobrom laktacijom posle normalnog teljenja. Smatra se da bolest nastaje zbog opadanja koncentracije kalcijuma i anorganskog fosfora za vreme i nekoliko casova posle partusa. Pareza nastaje kada se kalcemija spusti ispod vrednosti od 1,7 mmol/1. Hipokalcemija sa normalnom magnezijemijom dovodi do pareze glatke i poprecno - prugaste muskulature. Ovakvo stanje ima za posledicu pad krvnog pritiska, atoniju organa za varenje, parezu muskulature i nesposobnost zivotinje da stoji. Kod tipicnog toka bolesti postavljanje dijagnoze nije tesko. Osim toga dijagnozu potvruje uspesna terapija preparatima kalcijuma. Meutim, u nekim slucajevima pareticno stanje krava ne nastaje zbog hipokalcemije, ve predstavlja samo jedan od klinickih simptoma druge bolesti (osteomalacija, ketoza). U takvim slucajevima brzo odreivanje kalcijuma, anorganskog fosfora i magnezijuma u krvnom serumu, kao i odreivanje ketonskih tela u mokrai, su objektivni parametri za postavljanje tacne dijagnoze. U novije vreme posebna paznja se posveuje kontroli nekih sastojaka krvi u pojedinim produkcionim i reprodukcionim fazama uzgoja krava, sve sa ciljem da se blagovremeno otkriju postojea odstupanja u metabolizmu. Ketoza Ketoza nastaje najcese u ranoj laktaciji, kada su potrebe mlecne zlezde za glikozom vee nego sto u organizmu ima raspolozive glikoze. Ovaj disbalans ima za posledicu poveanu mobilizaciju glikogena iz hepatocita i mobilizaciju masti iz telesnih depoa. Kao posledica toga nastaju hipoglikemija i hiperketonemija sa pojavom veih kolicina ketonskih tela u mokrai. U osnovi organskih promena kod ketoze u prvom planu je zamasena jetra koja u nekim slucajevima moze da bude veoma izrazena. Infiltraciju masti u jetri prati smanjenje kolicine glikogena u hepatocitima. Prakticno, usled velikog priliva masti u jetri se smanjuje kolicina glikogena u hepatocitima, ali i intenzitet procesa glukoneogeneze. Zbog toga ketozno stanje krava redovno prati manje ili vise izrazena hipoglikemija. Klinicke manifestacije (hipoglikemija, acetonemija, acetonurija, poremeaji funkcije organa za varenje, nervni i puerperalnoj parezi slicni simptomi) nastaju tek onda kada su iscrpljene rezerve glikogena iz jetre i nastaje hipoglikemija. Ozdravljenje nastaje kada se u hepatocitima smanji kolicina masti i istovremeno povea kolicina glikogena. Kod ketoze postoji pozitivna korelacija izmeu stepena masne infiltracije i koncentracije ketonskih tela u krvi i mokrai i negativna korelacija sa koncentracijom glikoze u krvi. Osim toga, kod ketoznih krava u krvi je poveana koncentracija slobodnih masnih kiselina i ukupnog bilirubina, dok je smanjena koncentracija proteina, posebno albumina. Serumska aktivnost specificnih enzima za jetru je poveana i u korelaciji je sa stepenom zamasenja jetrinih elija.

____

31 ____

Problem ketoze, kao jednog od najucestalijih poremeaja u zapatima krava visoke mlecnosti, moze se u celini sagledati jedino ukoliko se stalno vrsi metabolicka kontrola krava u visokom graviditetu i puerperijumu. U stadima sa slabom reprodukcijom, u kojima znacajan procenat krava ima dugu ,,stvarnu" laktaciju, postoji tendencija ka gojaznosti, a time i veoj incidenciji metabolickih poremaaja koji se klinicki manifestuju kao ketoza. Dislokacija sirista Dislokacija sirista se kod krava u najveem broju slucajeva pojavljuje u zimskom periodu, odnosno od oktobra do aprila. Sasvim je sigurno da ovo ne treba da se dovodi u vezu iskljucivo sa klimatskim uticajima, jer je to period u toku godine kada je ishrana drugacija, zivotinje se manje kreu, a u zapatu ima najvise teljenja. Pored toga, utvreno je da se u 80 % slucajeva dislokacija sirista dijagnostikuje u periodu do 30 dana posle teljenja. To ukazuje na mogunost da nastajanje ove bolesti moze da bude u vezi sa poroajem i zdravstvenim stanjem zivotinje u najranijoj fazi laktacije. Krave, kod kojih se pojavljuje dislokacija sirista su uglavnom najbolje mlekulje u zapatu, odnosno pripadaju populaciji krava sa veom proizvodnjom mleka. Prema novijim saznanjima, primarnu ulogu u etiologiji nastajanja ove bolesti imaju hipotonije i atonije sirista sa nakupljanjem vee kolicine gasova u njegovom fundusnom delu. Fundusni deo sirista koji je inace smesten ispod buraga, kada se ispuni gasovima i primi oblik polulopte, moze da "sklizne" ispod buraga prema levom abdominalnom zidu. Sve dok je fundusni deo sirista ispod levog luka rebara proces je reverzibilne prirode. Meutim, ako siriste dospe u polozaj izmeu buraga i abdominalnog zida, zbog jako izrazenog meteorizma fundusnog dela i uticaja kontrakcija buraga, vise ne postoji mogunost da se spontano vrati u pocetni polozaj. U literaturi se navodi veliki broj cinilaca koji mogu da izazovu pojavu atonije sirista. Meutim, greske u ishrani i poremeaji u metabolizmu kod visoko produktivnih krava su od presudnog znacaja. Na to ukazuje i cinjenica da se dislokacija sirista najcese javlja u populacijama krava koje daju vee kolicine mleka, a cija se ishrana zasniva na koncentrovanoj i socnoj hrani, a manje na gruboj, kabastoj hrani. Osim toga nagle promene u rezimu ishrane, narocito ako nema dovoljno kabaste hrane, mogu da budu neposredan povod za nastajanje dislokacije sirista. Obroci sa visokim sadrzajem energije, brzo uvoenje krmne smese u periodu neposredno pre i nakon teljenja i ishrana sa velikim kolicinama kukuruzne silaze su faktori koji uticu na motoricku aktivnost glatke muskulature sirista i dovode do poveanog stvaranja gasova. Zbog nedostaka sirovih vlakana cestice

____

32 ____

koncentrovanog dela obroka brzo dospevaju u najnize slojeve sadrzaja buraga, gde se intenzivno odvijaju procesi fermentacije. Stvorene nize masne kiseline sa sadrzajem dospevaju u siriste pre nego sto doe do njihove resorpcije u buragu. Drugi razlog za nastajanje hipomotorike sirista moze da bude hipokalcemija. Kada je koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi 1,25 mmol/1 motilitet sirista se smanjuje za 70%, a jacina kontrakcija za 50 odsto. Ukoliko je koncentracija kalcijuma 1,87 mmol/1, motilitet se smanjuje za 30% dok se jacina kontrakcija smanjuje za 25 odsto. Atonija sirista koja se razvija u ovakvim uslovima je glavni uzrok njegove dislokacije na levo. Pored toga, krave koje imaju stalno povisenu koncentraciju visih masnih kiselina u krvi cese oboljevaju od ove bolesti. To su krave kod kojih postoji sindrom masne jetre, jer je on uvek praen poveanjem koncentracije visih masnih kiselina u krvi. Smatra se da u tom slucaju ove kiseline imaju inhibitorni uticaj na centar za glad. Kao posledica toga nastaje atonija organa za varenje. Takoe, masna jetra predisponira pojavi dislokacije sirista jer u slucaju sindroma masne jetre postoji negativan bilans energije na pocetku laktacije koji je praen intenzivnom mobilizacijom energetskih prekuzora iz telesnih depoa organizma. Kod pojedinih zivotinja mobilisu se znacajno vee kolicine masti iz depoa nego sto su stvarne poterebe njihovog organizma. Usled pojacane lipomobilizacije brzo se iscrpljuju rezerve, pa i one deponovane u trbusnoj duplji, cime se stvara vise prostora i mogunosti za pomeranje i promenu polozaja sirista. Po svemu sudei, bolest je multifaktorijalne etiologije i kompleksne patogeneze. Od svih mehanizama koji su ukljuceni u patogenezu bolesti presudnu ulogu imaju oni koji deluju inhibitorno na motoricku aktivnost predzeludaca i sirista. Jos uvek je otvoreno pitanje mehanizama koji posreduju izmeu ovih faktora i poremeaja motiliteta sirista i pasaze sadrzaja iz njegovog lumena. Pretpostavlja se da je njihov uticaj na motoriku sirista razlicit od slucaja do slucaja kako po intenzitetu delovanja, tako i po duzini trajanja. To bi moglo da objasni zasto se dislokacija sirista javlja samo kod izvesnog broja visoko - mlecnih krava, i zasto kod nekih obolelih zivotinja spontano dolazi do ozdravljenja. SUBAKUTNA ACIDOZA BURAGA U poslednje dve decenije sve je vise publikacija u kojima se razmatraju mnogobrojni mehanizmi odgovorni za nastajanje acidoze buraga kod junadi u tovu i krava u laktaciji. Acidoza buraga predstavlja poremeaj varenja hrane koji u osnovi karakterise prekomerno nakupljanje mlecne kiseline u sadrzaju buraga kao posledica ishrane prekomernim kolicinama lako svarljivih ugljenih hidrata. U sadrzaju buraga progresivno se poveava broj bakterija koje proizvode mlecnu kiselinu, a opada zastupljenost vrsta koje za svoje metabolicke potrebe koriste ovu kiselinu. ____ 33 ____

Kvantitativne i kvalitativne promene u sastavu bakterijske flore su posledica naglih promena u hemijskom sastavu i elektrohemijskoj reakciji sadrzaja buraga. Streptococcus bovis proizvodi mlecnu kiselinu u procesu razlaganja ugljenih hidrata i vrlo brzo postaje dominantna vrsta mikroorganizama u sadrzaju buraga. Kako proces napreduje dalje, drasticno se smanjuje zastupljenost Megasphera elsdenii i Selenomonas ruminantium, kao i drugih vrsta bakterija, koje za svoje metabolicke potrebe, koriste mlecnu kiselinu. Pri daljem smanjenju elektrohemijske reakcije usporava se razmnozavanje Streptococcus bovis, ali zato laktobacili nastavljaju da proizvode mlecnu kiselinu i doprinose daljem poveanju koncentracije mlecne kiseline u sadrzaju buraga. Na ovaj nacin se zaokruzuje jedan niz lancanih reakcija koje se aktiviraju zbog unosenja hrane sa veim kolicinama lako svarljivih ugljenih hidrata. Kao sto je ve receno obroci krava u prvoj fazi laktacije sadrze znacajno vee kolicine lako svarljivih ugljenih hidrata. Zbog toga u toku dana nastaju velike promene u elektrohemijskoj reakciji sadrzaja buraga, a najnize vrednosti pH sredine se uocavaju u toku noi i u ranim jutarnjim casovima (dnevna kolebanja ili oscilacije elektrohemijske reakcije sadrzaja buraga). Odrzavanje optimalnog nivoa kiselosti tecnog sadrzaja buraga posebno je izrazeno kod visoko - mlecnih krava u prvoj fazi laktacije, kada moraju da konzumiraju velike kolicine hrane. Odstupanje pH vrednosti sadrzaja buraga od fizioloskih vrednosti (6,2-6,8) ima za posledicu nepovoljan uticaj na razvoj mikroflore buraga a time i procese varenja hrane, sto se negativno odrazava na proizvodnju i sadrzaj masti u mleku. Uzroci acidoze buraga najcese su konzumiranje suvise vlaznih i kiselih hraniva, nedovoljno vlakana u obroku, vea kolicina sitno mlevenih ugljeno - hidratnih hraniva i manji broj hranjenja, odnosno suvise dug raspon izmeu dva obroka. U ovakvim slucajevima se sve vise smanjuje lucenje pljuvacke, koja je inace prirodni regulator elektrohemijske reakcije sadrzaja buraga. Ovi problemi su posebno izrazeni u letnjim mesecima, u vezanom sistemu drzanja, kada se zbog visoke spoljne temperature naglo smanjuje kolicina konzumirane hrane. Pod ovakvim uslovima hrana je podlozna kvarenju, silaza fermentise, stvaraju se plesni koje proizvode mikotoksine, sto ceo problem cini veim i tezim za resavanje. Za odrzavanje pH buraga i stvaranje uslova za optimalan razvoj i funkciju mikroflore koriste se puferi koji imaju sposobnost neutralizacije poveane kiselosti sadrzaja buraga. To su najcese preparati na bazi prirodnih mineralnih sirovina kao sto su bentonit, zeolit, magnezijum oksid i natrijum bikarbonat i njima slicni materijali. Pored toga sto ovi materijali doprinose regulisanju kiselosti sadrzaja buraga, ispoljavaju i druge korisne efekte. Magnezijum oksid doprinosi boljoj resorpciji siretne kiseline. Bentonit i zeolit vezuju mikotoksine, visak amonijaka, teske metale, radionuklide, suvisnu vodu i drugo. Bentonit pored navedenog usporava prolazak hrane kroz digestivni trakt sto doprinosi njenom boljem varenju i iskorisavanju. Dodaju se u krmne smese u kolicini od 1-2 odsto.

____

34 ____

U jednom od ranijih istrazivanja ispitivali smo mogunost preveniranja subakutne acidoze buraga primenom mineralnih smesa sa puferskim delovanjem (tabela 1). Ustanovili smo, pri tome, da je korisenje mineralne smese Mix PLUS povoljano uticalo na pH sadrzaja buraga pre jutarnjeg hranjenja i posle toga. To jasno ukazuje da prisustvo mineralne smese u sadrzaju buraga omoguava odrzavanje elektrohemijske reakcije u kontinuitetu u fizioloskim granicama (x = 6,79±0,89 do 6,92±1,01), Prakticno, vrednost pH sadrzaja buraga je stabilna i priblizno ista pre i posle uzimanja obroka. Osim toga, kod ove grupe krava bile su veoma male pojedinacne razlike, sto nije bio slucaj kod krava kontrolne grupe, kod kojih je pH sadrzaja buraga bio na donjoj fizioloskoj granici, a kod nekih zivotinja ispod te granice (6,01±2,8 do 6,25±1,5). U takvim slucajevima zivotinje ne uzimaju dovoljno hrane u jutarnjem obroku i najcese velike kolicine hrane ostaju u jaslama sve do davanja narednog obroka (slika 3 i 4). Tabela 1. Elektrohemijska reakcija (pH) sadrzaja buraga krava pre i posle uzimanja hrane pH sadrzaja buraga Vreme uzimanja sadrzaja buraga Pre davanja hrane (5 h) Posle davanja hrane (10 h) Ogledna grupa (n=10) 6,79 ± 0,89* 6,92 ± 1,01 Kontrolna grupa (n=10) 6,25 ± 1,5 6,01 ± 2,8 p<0,05 p>0,05 Statisticka znacajnost

Slika 3. Krmni sto krava ogledne grupe cetiri casa nakon hranjenja

____

Slika 4. Krmni sto krava kontrolne grupe

cetiri casa nakon hranjenja 35 ____

Ovi podaci upuuju na zakljucak da planskoj ishrani krava na pocetku laktacije treba da prethodi prelazni period prilagoavanja organa za varenje, posebno predzeludaca, na ishranu velikim kolicinama koncentrovane hrane. U prilog tome govori i cinjenica da pri nastajanju acidoze buraga koliko god da je vazno nekontrolisano stvaranje velike kolicine mlecne kiseline, isto toliko je znacajno i to sto je koriste neke vrste bakterija. Zbog toga neki istrazivaci konstatuju da u etiologiji acidoze buraga podjednak znacaj imaju i Streptococcus bovis i Megasphera eisdenii. Kao sto je poznato Megasphera eisdenii ne moze da razlaze skrob, dok Streptococcus bovis raspolaze enzimima kojima razlaze skrob do maltoze. Oba ova mikroorganizma mogu dalje da razlazu maltozu, s tim sto Streptococcus bovis proizvodi mlecnu kiselinu, dok Megasphera eisdenii je koristi za svoje metabolicke potrebe. Stepen efikasnosti korisenja maltoze kod dve vrste mikroorganizama zavisi od elektrohemijske reakcije sadrzaja buraga. Ukoliko je pH kiseliji daleko su povoljniji uslovi za razlaganje maltoze pod uticajem bakterije Streptococcus bovis. Posto se tom prilikom oslobaaju velike kolicine mlecne kiseline pH sadrzaja buraga postaje jos kiseliji i samim tim populacija ove vrste bakterija se sve vise brojno poveava. Na drugoj strani, naglo se smanjuje prisustvo bakterija koje mogu da koriste mlecnu kiselinu, pogotovo Megasphera eisdenii koja treba da je najaktivnija u tom periodu. To prakticno znaci da u optimalnim uslovima varenja, bakterije za svoje potrebe mogu da koriste mlecnu kiselinu, a pri tome samo male kolicine da ostanu, resorbuju se i ukljuce u druge metabolicke tokove. U takvim uslovima elektrohemijska reakcija sadrzaja buraga i krvi bitno se ne menja u odnosu na fizioloske vrednosti. Kada se poremete procesi varenja i stvaraju velike kolicine mlecne kiseline, pH sadrzaja opada nize od 5,5, smanjuje se motoricka aktivnost i usporava pasaza sadrzaja iz buraga, pa se zato smanjuje resorpcija hranljivih materija i sve vise poveava opasnost od opste acidoze. Kljucni regulatorni cinilac za ocuvanje acido - bazne ravnoteze buraga je svakako bikarbonatni pufer. Meutim, u uslovima acidoze buraga, smanjuje se lucenje pljuvacke i zbog toga mnogo manje kolicine bikarbonata dospevaju u sadrzaj buraga. Efikasnost prispele, ali mnogo manje kolicine bikarbonata, skoro je bez znacaja zbog nastale atonije predzeludaca i nedovoljnog mesanja sadrzaja u buragu. Zbog atonije se smanuje stepen resorpcije nastalih kiselina i potpuno minimizira uloga bikarbonatnog pufera. Bentonit i zeolit se ubrajaju u grupu prirodnih alumosilikatnih minerala koji imaju izrazenu povrsinsku aktivnost, koja je posledica povrsinskog naelektrisanja. Njihova hemijska aktivnost moze da se kontrolise i usmerava, sto im daje mogunost siroke primene. Hemijska stabilnost osnovne strukture, pri razlicitim pH vrednostima, kao i bazne hemijske osobine cini ih interesantnim i za primenjivanje u industriji stocne hrane, odnosno u ishrani domaih zivotinja. Obe grupe ovih minerala imaju pufersku aktivnost. U kiseloj sredini katjonskom izmenom vezu H+ jon a oslobaaju kat - jon koji se prirodno nalazi u izmenljivom polozaju, sto kao rezultat ima poveanje pH sredine. Ove promene se desavaju

____

36 ____

samo dok se ne postigne neutralna sredina (pH 7). Pri poveanju pH i prelaskom u alkalnu sredinu, prisustvo ovih minerala uzrokuje snizenje pH na neutralnu vrednost. Rivera i sar. dokazali su da zeolit ima tendenciju da neutralise vodenu sredinu bez obzira da li treba da sluzi kao donor ili akceptor protona, sto ukazuje na njegov amfoterni karakter. Ovo je narocito vazno kada se ovi minerali upotrebljavaju zajedno sa MgO, kao sto je slucaj u ovom istrazivanju. Prisustvo MgO (Mg(OH)2) u vodenoj sredini uzrokuje povisenje pH i prelazak u alkalnu sredinu, sto nije pozeljno. Upotrebom mineralne smese sacinjene od bentonita, zeolita, magnezijum - oksida i natrijum bikarbonata obezbeuju se uslovi da sredina u buragu bude optimalna. Osim sto prouzrokuje kvalitativne i kvantitativne promene bakterijske flore, acidoza utice i na brojnu zastupljenost i pokretljivost infuzorija u sadzaju buraga. Ispitivanje prisustva infuzorija u nativnim preparatima uzoraka sadrzaja buraga ustanovljene su znacajne razlike izmeu rezultata dobijenih kod krava kontrolne i ogledne grupe. Kod krava kontrolne grupe znacajno je manji broj infuzorija u vidnom polju (n=8), pogotovu male i srednje velicine dok velikih ima veoma malo, jedna do dve u vidnom polju. Kod krava ogledne grupe u pregledanim uzorcima je ustanovljeno tri puta vise infuzorija u vidnom polju (n=24) i zastupljene su sve tri vrste: male, srednje i velike. Za razliku od krava kontrolne grupe, kod kojih su infuzorije u uzorcima buraga malobrojne i slabo pokretljive, kod krava ogledne grupe infuzorije su ,,zivahne" i veoma pokretljive (slika 5 i 6).

Slika 5. Nativni preparat sadrzaja buraga krava ogledne grupe

Slika 6. Nativnipreparat sadrzaja buraga krava kontrolne grupe

Rezultati ispitivanja dnevne kolicine i sastava mleka tridesetog dana ogleda kod krava kontrolne i ogledne grupe prikazani su u tabeli 2.

____

37 ____

Tabela 2. Kolicina i sastav mleka Pokazatelj Namuzeno mleko, kg/kravi/dan Korigovano mleko (4 posto masti), kg/kravi/dan Mlecna mast, posto Mlecna mast, kg/dan Proteini, % Proteini, kg/dan Kontrolna grupa 24,24 21,53 3,39 0,822 2,88 0,698 Ogledna grupa 25,74 23,94 3,53 0,909 2,89 0,744 Indeks kontrola 106,17 111,19 104,12 110,58 100,34 106,59

Iz prikazanih rezultata u tabeli 2 jasno se uocava da dodatak mineralne smese pozitivno utice i na kolicinu namuzenog mleka, odnosno korigovanog mleka na 4 % masti (kg/kravi/dan). Dnevna kolicina korigovanog mleka na 4 % masti je za 11,19 % vea kod krava ogledne u poreenju sa dobijenom kolicinom kod krava kontrolne grupe. Potpuno je ista situacija i kada je u pitanju kolicina mlecne masti (kg/dan). Ostvareni rezultati o kolicini i sastavu mleka priblizni su onima koje su, koristei slicne dodatke sa puferskim dejstvom. DIJAGNOSTIKA POREMEAJA METABOLIZMA VISOKO-MLECNIH KRAVA Ocenjivanje telesne kondicije (OTK) muznih krava Stepen uhranjenosti visoko-mlecnih krava u visokom graviditetu utice na intenzitet lipomobilizacije i racionalno korisenje masti za zadovoljenje energetskih potreba. U prilog tome govori i cinjenica da krave previse ugojene u antepartalnom periodu, kada zapocne laktacija, gube znacajno vise u telesnoj kondiciji, nego krave u optimalnoj telesnoj kondiciji u tom istom periodu. Krave u optimalnoj telesnoj kondiciji, brze se oporavljaju posle teljenja i u kraem vremenskom periodu mogu da uspostave energetsku ravnotezu u odnosu na proizvodne potrebe organizma. Imajui to u vidu, praenje telesne kondicije zivotinja bi moglo da bude pouzdan pokazatelj energetskog statusa, pogotovo u peripartalnom periodu. Poznata je cinjenica, da se stepen korisenja telesnih rezervi poveava sa poveanjem ____ 38 ____

proizvodnje mleka. Zbog toga, strucnjaci danas ukazuju na znacaj ocenjivanja telesne kondicije krava. Neki predlazu da se za ceo zapat izradi standardna kriva prosecne telesne mase i stepena uhranjenosti krava razlicitih kategorija, kako bi se na vreme obavila optimizacija obroka i izbegle velike promene u energetskom metabolizmu visoko - mlecnih krava, koje prati nekontrolisana lipomobilizacija, zamasenje jetre i veoma dug period oporavljanja u toku prve faze laktacije. Postupkom poznatim kao ocenjivanje telesne kondicije (OTK) odreuju se telesne rezerve, odnosno relativna kolicina subkutanog masnog tkiva ili energetski depo muznih krava. U nasoj zemlji bilo je pokusaja da se OTK uvede u program mesecnih aktivnosti, ali to nikada nije zazivelo kao redovni kontrolni i korektivni deo programa upravljanja farmom muznih krava. Mozda je ovo bila posledica nedostatka publikacija, sa barem malo sadrzajnijim i detaljnijim pristupom, koje bi, pre svega, bile prilagoene terenskim potrebama. Teznja ovog prirucnika je da sto realnije da prikaz stanja kondicije kraim opisom, kako se ne bi odvlacila paznja ocenjivacu, ve bi on bio striktno usmeren na kljucne regije tela. Idealno je da se telesna kondicija krava ocenjuje jednom ili dva puta mesecno. Prilikom uvoenja ocenjivanja na farmu i pri ispravljanju grubih gresaka u tehnologiji voenja farme, kada su ucestali poremeaji metabolizma i reprodukcije krava preporucuje se kontrola OTK najmanje jednom mesecno u toku laktacije i svakih 15 dana tokom zasusenja. Svaka zivotinja treba da bude ocenjena u svim fazama proizvodnje i reprodukcije: u zasusenju, na teljenju, na 30 dana posle teljenja, prilikom pripusta/osemenjavanja (od 60. do 70. dana), u trenutku potvrde steonosti (od 120. do 150. dana) i u treoj fazi laktacije. Kada se ustaljuje OTK kao redovni postupak u kontrolisanoj proizvodnji, postoji odreeno vreme, kada telesna kondicija krava treba da se oceni i evidentira, ukoliko se zeli da takva informacija ima svoju vrednost. To su periodi: teljenje; 5-6 nedelja posle teljenja (na vrhuncu proizvodnje mleka); 150-200 dana posle teljenja (izmeu 5 i 6,5 meseci posle teljenja) i zasusenje. U tabeli 3 date su optimalne i prihvatljive ocene telesne kondicije za muzne krave. Tabela 3. Optimalne i prihvatljive ocene telesne kondicije za muzne krave u kriticnim periodima produkcije i reprodukcije Vreme ocenjivanja Teljenje Vrhunac laktacije Sredina laktacije Kasna laktacija Zasusenje

____

Optimalna ocena 3,50 2,75 3,00 3,25 3,50 39 ____

Prihvatljive ocene 3,25 - 3,75 2,50 - 3,25 2,75 - 3,25 3,00 - 3,50 3,25 - 3,75

Promena za jedan poen OTK podrazumeva promenu mase tela od oko 55 kg ili oko 673,60 KJ (400 Mcal) energije. (Na slici 7 prikazane su anatomske regije koje treba obuhvatiti sistemom ocenjivanja telesne kondicije).

Slika 7. Anatomske regije u sistemu ocenjivanja telesne kondicije Karakteristike vrednosnih poena OTK dobijenih opipavanjem pojedinih delova tela. Radi realnijeg prikaza ocena telesne kondicije uz opis ocene date su i odgovarajue slike.

OCENA TELESNE KONDICIJE 1

Slika 8. OTK = l,0 Oko korena repa postoji duboko udubljenje. Ne osea se potkozno masno tkivo izmeu sednih kvrga. Kukovi se lako napipavaju. Koza je lako pokretna. Krajevi slabinskih bocnih izdanaka su ostri na dodir i lako se napipavaju. Postoji duboko udubljenje na slabinama.

____

40 ____

OCENA TELESNE KONDICIJE 2

Slika 9. OTK = 2,0 Oko korena repa je plitko udubljenje okruzeno masnim tkivom. Ispod sednih kvrga napipava se malo masnog tkiva, kosti karlice se lako napipavaju. Krajevi slabinskih bocnih izdanaka izgledaju zaobljeno. Njihova gornja povrsina se lako napipava blagim pritiskom. Na slabinama se vidi duboko udubljenje

OCENA TELESNE KONDICIJE 3

Slika 10. OTK = 3,0 Udubljenje oko korena repa nije vidljivo. Masno tkivo se lako uocava u ovoj regiji i oko ove regije. Koza deluje zategnuto. Kostur karlice se napipava blagim pritiskom. Krajevi slabinskih bocnih izdanaka mogu da se osete laganim pritiskom. Postoji tanak sloj tkiva na povrsini i slabinama.

____

41 ____

OCENA TELESNE KONDICIJE 4

Slika 11. OTK = 4,0 Oko korena repa su vidljivi nabori masnog tkiva. Jastucii masnog tkiva prisutni su oko sednih kvrga. Kostur karlice moze da se napipa samo snaznim pritiskom. Krajevi slabinskih bocnih izdanaka ne mogu da se napipaju ni snaznim pritiskom. Udubljenje na slabinama izmeu kicme i kukova nije vidljivo.

OCENA TELESNE KONDICIJE 5

Slika 12. OTK = 5,0 Koren repa je usaen u masno tkivo. Koza je zategnuta. Ni jedan kostani deo karlice ne moze da se napipa, cak ni jakim pritiskom. Postoje nabori masnog tkiva preko krajeva slabina bocnih izdanaka. Kostane strukture ne mogu da se napipaju

Metabolicki profil Metabolicki profil se koristi za upoznavanje sa hranidbenim statusom i zdravstvenim stanjem u okviru zapata krava. Klinicki zdrave zivotinje raspolazu boljim regulacionim mehanizmima i mogu da se lakse prilagode novopostavljenim

____

42 ____

fizioloskim zahtevima. Meutim, i kod krava koje ne pokazuju klinicke simptome bolesti mogu da se u proizvodnji mleka i reprodukciji ispolje poremeaji koji su posledica disbalansa izmeu potreba organizma i snabdevenosti hranljivim materijama. U praksi se tezi da se hranljivim materijama i pogodnom tehnologijom obezbede sve potrebe organizma kako u graviditetu, tako i tokom laktacije. U tome se sa poveanjem mlecnosti uspeva sve teze, tako da su poremeaji metabolizma glavni zdravstveni problem u zapatima sa visokom proizvodnjom. U svim fazama proizvodno - reproduktivnog ciklusa, bolesti metabolizma su u neposrednoj vezi sa ishranom s obzirom da kvalitet i kvantitet obroka nisu cesto usklaeni sa proizvodnim potrebama organizma. Posebno je kritican prelaz iz perioda zasusenja u fazu rane laktacije, odnosno kada se drasticno menjaju potrebe organizma kako u pogledu energije tako i drugih materija. Cesto se postavlja pitanje zasto nije dovoljno samo odreivanje obroka mlecnih krava na osnovu postojeih tablica ishrane za odreenu fazu proizvodno - reproduktivnog ciklusa krava. Razlog je taj sto tablicne vrednosti hraniva cesto odstupaju od stvarnih, po regionima, tipu zemljista i zavise od godisnjeg doba. Takoe, veoma vaznu ulogu u snabdevanju krava hranljivim materijama ima i tehnologija ishrane. Za ishranu krava u laktaciji je vrlo vazno da se ishrana prilagodi i prati laktacionu krivulju. Ovo u prvom redu znaci veliko optereenje za procese varenja u predzelucima, odnosno za metabolizam u celini. Ako u obroku preovlauju kabasta hraniva u sadrzaju buraga dominiraju celuloliticke bakterije, koje prvenstveno stvaraju kao proizvod svoje krajnje aktivnosti siretnu kiselinu. To ima za posledicu odreeni pH u buragu (6,3-6,9). Nastala siretna kiselina sluzi kao energetski prekurzor ili supstrat za sintezu mlecne masti. Veliki udeo krmne smese u obroku znaci i znatne kolicine lako svarljivih ugljenih hidrata (skrob) i ima za posledicu poveanu aktivnost mikroflore koja stvara znatne kolicine propionske kiseline. Pri tome se bitno menja odnos propionske i siretne kiseline u sadrzaju buraga i postepeno raste kiselost. Zivotinje manje konzumiraju hranu, a u mleku opada sadrzaj mlecne masti. To je i razlog sto se u ishrani krava na pocetku laktacije insistira na primeni ,,pripremnog" obroka za krave u poslednje dve nedelje graviditeta. Na ovaj nacin se omoguava da krave posle teljenja mogu da konzumiraju neophodne kolicine krmne smese. Pretpostavka za ovo je zadovoljavajue uzimanje osnovnog dela obroka. Samo na ovaj nacin je mogue da se potrebe krava u energiji u prvoj fazi laktacije prilagode sto je mogue vise aktuelnoj laktaciji (tabela 4). Svaka zivotinja ima svoj genetski potencijal. U zapatu ovaj potencijal zavisi od ispoljavanja pojedinacnih mogunosti plotkinja, pa se i po tome razlikuju rase i zapati. Smatra se da na nedovoljno iskorisavanje genetskog potencijala uticu, pre svega, nedostatak energije (40 do 50%), nedostatak proteina i neproteinskih azotnih materija (30 do 40%) i nedostatak makro - i mikroelemenata i vitamina (20 do 30%).

____

43 ____

Tabela 4. Energetske potrebe za krave u prvim nedeljama laktacije pri proizvodnji od 30 litara mleka Kolicina suve materije (kg) Kabasta hraniva (kg) Krmna smesa (kg)

Nedelja laktacije 1 2 3 4 5 6 7 8

Potrebe u energiji MJME

Bilans energije NELMJ % 80 82 85 89 94 100 100 100

110 121 130 130 130 130 130 130

14 16 17 18 19 20 21 21

8,7 8,9 8,2 9,2 9,3 9,4 9,5 9,5

6 8 10 10 11 12 12 12

87 100 110 116 122 129 130 130

_____

44 _____

Meutim, istrazivanja u poslednjoj deceniji jasno pokazuju da iskorisavanje genetskog potencijala moze biti znatno umanjeno i suficitarnom ishranom, odnosno moguim disbalansima. Promene u metabolizmu, kao posledica poremeene ravnoteze u organizmu izmeu unete hranljive materije i potreba organizma, mogu se utvrditi ispitivanjem biohemijskih promena koje se odigravaju u elijama odnosno tkivu i organima kao stalni procesi koji omoguavaju zivot krava, ali i procese produkcije i reprodukcije. Promene se mogu odnositi na metabolizam ugljenih hidrata, masti, belancevina, makro - i mikroelemenata i vitamina. Promene u metabolizmu mogu se utvrditi analizom materijala uzetog od zivotinja. To je najcese krv. Ranije su se kao uzorci za odreivanje metabolickog profila koristili mokraa, mleko, sadrzaj buraga i dlaka. Najcese koriseni biohemijski pokazatelji stanja metabolizma organskih materija koji se koriste prevashodno kao izvor energije (ugljeni hidrati i masti) su koncentracija glikoze, holesterola, triglicerida, slobodnih masnih kiselina i beta-hidroksi buterne kiseline u krvi. Biohemijski parametri koji se koriste kao pokazatelji metabolizma proteina su ukupni proteini, albumini i ureja, dok su najbolji pokazatelji metabolizma mineralnih materija koncentracija kalcijuma, fosfora i magnezijuma u krvi. Jetra kao sredisnji organ metabolickih tokova, je najvise optereena tokom peripartalnog perioda i rane laktacije. Stoga, neophodno je parametrima metabolickog profila obuhvatiti i funkcionalno stanje jetre. Odreivanje koncentracije ukupnog bilirubina u krvi krava je nezaobilazan test za ispitivanje funkcionalnog stanja jetre. Iako se koncentracije glikoze, ureje, holesterola i triglicerida u krvi prvenstveno smatraju pokazateljima energetskog metabolizma, njihova koncentracija je takoe zavisna i od funkcionalnog stanja jetre. Fizioloske granice koncentracije nekih znacajnijih parametara date su u tabeli 5, 6 i 7. Tablela 5. Fizioloske granice vaznijih sastojaka krvi u zdravih goveda Parametar Eritrociti Hemoglobin Leukociti Limfociti Glikoza Ketonska tela (aceton) Mlecna kiselina (puna krv)

____

Fizioloske vrednosti 5 - 8 x 10l2/l 80 - 120 g/l 5 - 10xl09/l 2,5 - 5 x 109/1 2,2 - 3,3 mmol/1 172 - 1722 µmol/1 0,44 - 1,33 mmol/1 45 ____

Tablela 5. Nastavak Parametar Fizioloske vrednosti Pirogrozana kiselina 22,7 - 91 µmol/1 Ukupni proteini (krvni serum) 60 - 80 g/l Fibrinogen (plazma) 5 - 7 g/l Albumini (krvni serum) 30 - 40 g/l Gama - globulini (krvni serum) 15 - 25 g/l Ureja (krvni serum) 1,66 - 6,66 mmol/1 Neesterifikovane masne kiseline serum) 0,1 - 0,5 µmol/1 Ukupni lipidi (krvni serum) 1,5 - 4,5 g/l Ukupni holesterol (krvni serum) 1,29 - 3,62 mmol/1 Vitamin A (krvni serum) preko 0,87 µmol/1 Karotin (krvni serum) preko 1 µmol/1 Vitamin E preko 480 µmol/1 Tabela 6. Fizioloske granice koncentracije makroelemenata u krvi odraslih goveda Parametar Natrijum Kalijum Kalcij um Magnezijum Anorganski fosfor Hlor Fizioloske vrednosti 135 - 157 mmol/1 4,1 - 5,6 mmol/1 2,0 - 3,0 mmol/1 0,7 - 1,2 mmol/1 1,6 - 2,3 mmol/1 90 - 100 mmol/1

Tabela 7. Fizioloske koncentracije nekih mikroelemenata u krvi odraslih goveda Parametar Gvoze (krvni serum) Bakar (krvni serum) Cink (puna krv) Mangan (puna krv) Selen (puna krv)

____

Fizioloske vrednosti 0,7 - 2,5 ppm 0,5 - 2,5 ppm 0,7 - 1,3 ppm 0,25 - 0,4 ppm 0,01 - 0,02 ppm 46 ____

Tabela 7. Nastavak Parametar Jod (krvna plazma) Olovo (puna krv) Molibden (puna krv) Fluor Fizioloske vrednosti 0,025 - 0,055 ppm 0,05 - 0,25 ppm 0,05 - 0,25 ppm ispod 0,1 ppm

U praksi se od svih navedenih parametara metabolickog profila najcese ispituju glikoza, slobodne masne kiseline, beta - hidroksi buterna kiselina (BHB), anorganski fosfor, kalcijum i ukupni bilirubin. Glikemija nakon teljenja se snizava i kasnije u toku laktacije postepeno raste. Povisena koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi je odraz viseg stepena lipomobilizacije, a smanjene lipogeneze. Porast koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi krava nakon teljenja je 6 puta visi u odnosu na period pre teljenja, dok se kod prvotelki povisava za dva i po puta. Odavno je utvreno da kod krava u laktaciji postoji visoko - znacajna negativna korelacija izmeu koncentracije glikoze i koncentracije slobodnih visih masnih kiselina u krvnoj plazmi. To prakticno znaci da kada se glikemija nalazi u fizioloskim granicama, koncentracija slobodnih visih masnih kiselina je niza. Za vreme hipoglikemije, koncentracija slobodnih visih masnih kiselina se poveava proporcionalno smanjenju koncentracije glikoze u krvi. Ovi nalazi jasno ukazuju na cinjenicu da je za normalno odvijanje metabolizma ugljenih hidrata i masti neophodan uravnotezen odnos izmeu glikogenoplasticnih i energetskih prekurzora, sto se jedino ostvaruje kada se ova jedinjenja obezbeuju iz alimentarnih izvora. U normalnim uslovima podmirivanja energetskih potreba organizma, najvei deo energije se obezbeuje iz nizih masnih kiselina, koje poticu iz predzeludaca. Meutim, u uslovima negativnog bilansa energije kao sto je to slucaj u prvoj fazi laktacije, jedan deo energije mora da se obezbedi iz sopstvenih rezervi. U ovom pogledu je posebno znacajna cinjenica da proces lipomobilizacije nije po svom intenzitetu isti kod svih zivotinja, a najvisi je na pocetku laktacije kada su najizrazenije individualne razlike. Utvreno je da proces lipolize zapocinje jos u visokom graviditetu i u tom periodu predstavlja fizioloski proces prilagoavanja organizma na nove uslove hormonalne regulacije metabolizma i pripreme za nastupajuu laktaciju. Kod nekih zivotinja ovaj proces na pocetku laktacije moze da evoluira u patolosko stanje, s obzirom da regulatorni mehanizmi ne mogu da obezbede uravnotezen odnos izmeu metabolickih procesa i zahteva koje postavlja mlecna zlezda. Poznata je cinjenica da se krave u visokom graviditetu nalaze u stanju pozitivnog bilansa energije, sto je i razumljivo, jer u tom periodu zivotinja unosi veu kolicinu energije nego sto su potrebe za stvaranjem telesnih rezervi masnih kiselina. Kod

____

47 ____

krava sa uravnotezenim metabolizmom, u tom periodu, uporedo sa poveavanjem koncentracije slobodnih visih masnih kiselina, poveava se i koncentracija glikoze u krvi. Smatra se da vrednost glikemije u poslednjoj fazi graviditeta treba da bude od 2,77 do 3,88 mmol/1. To pokazuje da se ovaj period odlikuje uspostavljanjem pozitivne korelacije izmeu vrednosti glikemije i koncentracije slobodnih visih masnih kiselina i to predstavlja siguran pokazatelj energetskog statusa zivotinja. Vrednosti glikemije nize od 2,77 mmol/1 u poslednjoj nedelji graviditeta ukazuju na vee optereenje metabolizma, i to je siguran podatak koji nagovestava mogunost pojavljivanja metabolickih poremeaja sa pocetkom laktacije. Posebno je vazna cinjenica da kod tek oteljenih krava, kod kojih nastaje hipoglikemija, skoro redovno se pojavljuje i ketonurija razlicitog intenziteta. Meutim, postoje zivotinje kod kojih je glikemija na donjoj fizioloskoj granici, ili ispod nje, a u mokrai se ne pojavljuju patoloske kolicine ketonskih tela. Zapravo, kod krava kod kojih je na pocetku laktacije koncentracija slobodnih visih masnih kiselina u fizioloskim granicama, postoji mogunost da se pri nizoj koncentraciji glikoze u krvi uspostavlja metabolicka ravnoteza nezavisno od zahteva mlecne zlezde. Nasuprot tome, kod onih zivotinja kod kojih stanje hipoglikemije koincidira sa povisenom koncentracijom slobodnih visih masnih kiselina u krvi, intenzivira se proces ketogeneze i dolazi do klinicke manifestacije poremeaja u metabolizmu. Ovi nalazi ukazuju da vrednosti glikemije kod muznih krava, pored toga sto zavise od intenziteta glikoneogeneze i potrosnje glikoze u mlecnoj zlezdi, zavise i od stepena izrazenosti negativnog bilansa energije, odnosno intenziteta mobilizacije masnih kiselina iz telesnih rezervi. To prakticno znaci da kod jace izrazenog negativnog bilansa energije, sto se dogaa na pocetku laktacije, intenzivna lipomobilizacija ima kao posledicu naglu promenu u telesnoj kondiciji, a u nekim slucajevima je mogue nastajanje bolesnog stanja. Koncentracija ukupnih proteina opada u zadnjem mesecu steonosti u odnosu na prethodne mesece. Umeren pad nakon teljenja se nastavlja i smatra se da je posledica prelaska imunoglobulina iz krvi u mleko. Posebnu paznju zasluzuje nalaz visokih vrednosti koncentracije ukupnih proteina u krvnom serumu krava. Do promena u koncentracija ukupnih proteina dolazi usled promena u koncentracijama proteinskih frakcija, meutim, isto tako hiperproteinemija moze da bude rezultat odreenog stepena dehidracije organizma, sto je cesto kod krava u puerperijumu. Ispitivanja su pokazala da pri prosecnoj koncentraciji ukupnih proteina od 88 do 92 g/l vrednost za koloido - osmotski pritisak se kree od 4,1 do 4,5 kPa (normalana vrednost za goveda je 2,3 do 3,5 kPa). Zapazeno je da pri vrednostima veim od 5 kPa kod krava postoje ucestali endometritisi, povaanja i dug servis period. Pored koncentracije ukupnih proteina, u klinickoj dijagnostici se ispituju i odnosi meu pojedinim frakcijama belancevina. Albumini se stvaraju iskljucivo u hepatocitima, pa je otuda i njihova koncentracija u krvnoj plazmi zavisna uglavnom od funkcije elija jetre. U oboljenima jetre, hipoalbuminemija je

____

48 ____

zapazena samo u hronicnoj insuficijenciji jetre, i to srazmerno stepenu njenog osteenja. U akutnim oboljenjima, iako je sinteza proteina smanjena, ne dolazi do ove pojave, pre svega zbog dugog poluzivota albumina. Kalcijum se u krvnoj plazmi nalazi u vezanom obliku za proteine ili kompleksno vezan za citrate. U jonizovanom obliku se nalazi oko 50% kalcijuma krvne plazme, koji je metabolicki i fizioloski aktivan. Kod goveda fizioloske vrednosti kalcemije variraju zavisno od godisnjeg doba, ishrane, uzrasta zivotinja i fizioloskog stanja organizma (graviditet i laktacija). Fizioloske vrednosti kalcemije su od 2,0 do 3,0 mmol/1 (tabela 6), dok kod sveze oteljenih krava vrednosti su nize i u proseku iznose 1,87 mmol/1. Naime, kod visoko - mlecnih krava posle teljenja dolazi do hipokalcemije. Koncentracija anorganskog fosfora u krvnoj plazmi se regulise snabdevanjem iz alimentarnih izvora ili izlucivanjem preko mokrae. Samo manje kolicine se izlucuju preko pljuvacke i ponovo dospevaju u sadrzaj predzeluca. Kao sto je naglaseno kod kalcijuma, i koncentracije anorganskog fosfora u velikoj meri varijaju zavisno od godisnjeg doba, ishrane, graviditeta, laktacije, pa i uzrasta zivotinja. Prema nekim podacima u letnjem periodu ishrane su najnizi nivoi fosfatemije. Pretpostavlja se da se krave u letnjem periodu hrane velikom kolicinom lucerke koja sadrzi znacajne kolicine kalcijuma, a nedovoljno neorganskog fosfora. Posto je u takvim uslovima ishrane narusen odnos kalcijuma i fosfora, na stetu fosfora, za potrebe laktacije se mobilisu znacajne kolicine iz kostnog tkiva. Zbog toga nastaje vei stepen demineralizacije kostiju, a u nekim slucajevima i osteomalaticna stanja. Postoji glediste da hipofosfatemija prati bolesna stanja u cijoj osnovi lezi poremeaj funkcije jetre. Verovatno da zbog slabog apetita i smanjenog unosenja hrane nije dovoljno snabdevanje iz alimentarnih izvora, ali sigurno da i disfunkcija jetre utice na iskorisavanje fosfora. Zdravstveni poremeaji koji su posledica hipofosfatemije i hipokalcemije najcese se javljaju u periodu oko teljenja. To je najosetljivija faza za homeostazu kalcijuma i fosfora, jer u kratkom vremenskom intervalu organizam treba da obezbedi velike kolicine ovih makroelemenata potrebnih za aktivnost mlecne zlezde na pocetku laktacije. Disbalans kalcijuma i anorganskog fosfora ima za posledicu poremeaj lokomotornog aparata, usporenu involuciju uterusa, aciklije, iregularne cikluse, povaanja i endometritise. Odreivanje koncentracije ukupnog bilirubina daje znacajan uvid u funkcionalno stanje jetre. Vrednosti bilirubinemije do 6,84 µmol/1 se nalaze kod krava za vreme gladovanja ili u periodu oko teljenja kada se pojavljuje blagi oblik masne infiltracije jetre. Smatra se da su vrednosti od preko 8,55 µmol/1 patoloske. Samanc (1985) je kod krava obolelih od ketoze ustanovio prosecnu bilirubinemiju od 14,35 µmol/1. Ovako visoka vrednost koncentracije bilirubina je posledica morfoloskih i funkcionalnih promena u elijama jetre zbog masne infiltracije i

____

49 ____

degeneracije ovog organa. U takvim slucajevima je oslabljena ekskretorna funkcija jetre. Za objektivnu interpretaciju metabolickog profila vazan je odabir grla za ispitivanje. Ispitivana grla treba da budu klinicki zdrava, da nisu lecena i predstavljaju prosek zapata u pogledu starosti, proizvodnje i ocene telesne kondicije. Preporuka je da se ispitaju grla koja su u visokoj steonosti (petnaest dana pre ocekivanog termina teljenja), u ranoj laktaciji (2 do 3 nedelje posle teljenja) i na vrhuncu laktacije (6 do 8 nedelja posle teljenja). Dani oko teljenja nisu pogodni za ocenu metabolickog profila, jer se u to vreme desavaju izrazene hormonalne i biohemijske promene u organizmu. Ukoliko treba da se ispita metabolicki profil krava u peripartalnom periodu, preporucuje se uzimanje uzoraka krvi u razmacima od po 10 dana. Ispitivana grla se razvrstavaju u proizvodne grupe i dobijeni podaci se statisticki obrauju. Pojedinacni rezultati imaju mali dijagnosticki znacaj, ali treba uzeti u obzir broj grla unutar grupe cije vrednosti odstupaju od fizioloskih. Dobijene rezultate metabolickog profila je neophodno pazljivo analizirati, a potom ih i pravilno interpretirati. Na rezultate ispitivanja moze uticati vise cinilaca. Utvren je uticaj mesta uzorkovanja krvi, postupak sa zivotinjom, vreme uzorkovanja u odnosu na ishranu, doba dana, postupak sa uzorkom do ispitivanja i dr. Ocena metabolickog profila treba da bude potkrepljena podacima o proizvodnji, plodnosti i drugim klinickim nalazima, prvenstveno ocenom telesne kondicije. Preporuka za eventualne promene u ishrani treba da bude zasnovana na anamnestickim podacima, klinickom nalazu i metabolickom profilu, kao i drugim nalazima poput hemijskog i mikrobioloskog ispitivanja hraniva. Tome u prilog ide i cinjenica koja se cesto sree u praksi a to je da utvren deficit energije kod krava ne mora da znaci da postoji nedostatak u pogledu hemijske ispravnosti ili upotrebne vrednosti hraniva. Nedovoljan unos hrane moze da bude posledica male kolicine ponuene hrane, da zivotinja ne uzima ponuenu hranu ili da ne moze da pojede kolicinu hrane koja joj je potrebna. Odreivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava U poslednjoj deceniji se sve vise koristi, u cilju utvrivanja energetskog statusa krava, odreivanje koncentracije organskih sastojaka mleka (masti, proteina i ureje). Ovakva procena je izrazito pouzdana i lako primenjiva jer uzorkovanje nije stresogeno za zivotinju. Pored toga je i vrlo ekonomicna ukoliko se njihovo odreivanje uklopi u rutinsko utvrivanje sastojaka sirovog mleka koje se koristi prilikom ispitivanja kvaliteta mleka. Ureja se u organizmu krava stvara u jetri iz amonijaka koji nastaje rezlaganjem belancevina pod uticajem bakterija u predzelucima. Kada se taj proces intenzivira

____

50 ____

toliko da kolicina stvorene ureje pree bubrezni prag, koncentracija ureje u krvi se povea. Posto ureja lako prolazi kroz elijsku membranu, to e biti praeno i porastom njene koncentracije u mleku. Intenzitet navedenih procesa zavisi od snabdevenosti organizma energijom i proteinima. Nedovoljan sadrzaj energije u obroku uslovljava smanjenu aktivnost mikroflore buraga. To znaci da zbog nedovoljnog snabdevanja lako svarljivim ugljenim hidratima kao izvora energije, bakterijska flora ne moze u celosti da iskoristi amonijak, nastao razgradnjom proteina hrane, za sintezu sopstvenih proteina. Tako, kolicina amonijaka u buragu raste, on se resorbuje i dospeva u jetru, gde se stvara poveana kolicina ureje. To je praeno poveanjem koncentracije ureje u krvi i mleku. Istvovremeno je smanjen i opseg sinteze bakterijskih proteina u buragu. Time se smanjuje nivo proteinemije i aminoacidemije i mogunost sinteze proteina mleka. Zbog toga se u takvim slucajevima koncentracija proteina u mleku smanjuje. Iz ovog razloga, na osnovu odnosa koncentracije proteina i ureje u mleku moze se utvrditi energetska snabdevenost zivotinja pri razlicitom sadrzaju energije i proteina u obroku. Kada je koncentracija ureje u mleku manja od 4 mmol/1, a sadrzaj proteina vei od 3,2% smatra se da je krava hranjena primereno proizvodnim potrebama. Pri manjem stepenu nedostatka energije, narocito prilikom kratkotrajnog i naglog prelaska na drugu hranu, sadrzaj proteina e ostati na vrednostima veim od 3,2%, ali e se koncentracija ureje poveati iznad 4 mmol/1. To se desava narocito leti kada je prekomerna kolicina belancevina u obroku, uz manjak energije, odnosno sirovih vlakana. U slucaju nestasice energije, a dovoljne kolicine belancevina, koncentracija ureje u mleku je izmeu 5 i 10 mmol/1, uz zastupljenost proteina koja je malo niza od 3 odsto. Ukoliko je koncentracija ureje u mleku ispod 4 mmol/1, a zastupljenost proteina ispod 3,2%, to sa velikom sigurnosu ukazuje na deficit energije i proteina u obroku u odnosu na proizvodne potrebe jedinke. Energetska snabdevenost zivotinja moze da se odredi i na osnovu odnosa zastupljenosti masti i proteina u mleku. Naime, prilikom obilne lipomobilizacije, poveava se koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi, sto dovodi do poveane sinteze mlecne masti i njene koncentracije u mleku. Ako je zastupljenost proteina u mleku vea od 3,2% a zastupljenost masti u mleku ispod 4,5% onda je snabdevanje energijom zadovoljavajue. Ako se zastupljenost mlecne masti poveava, uz istovremeno smanjenje zastupljenosti proteina u mleku, to znaci da kod jedinki u zapatu postoji energetski manjak. Najbolji prikaz navedenih tumacenja rezultata ispitivanja organskih sastojaka mleka dobiemo na primeru ispitivanja uzoraka mleka sa jedne mini farme u okolini Subotice. Uzeto je 15 uzoraka mleka u toku popodnevne - vecernje i jutarnje muze. Pojedinacni rezultati dobijeni ispitivanjem uzoraka mleka prikazani su u tabeli 8. Graficki prikaz odnosa koncentracije ureje i procenta proteina u mleku dat je na grafikonu 13, dok je graficki prikaz odnosa procenta masti i proteina u mleku dat na grafikonu 14.

____

51 ____

Tabela 8. Rezultati ispitivanja sastava mleka Redni broj krave 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Srednja vrednost Procenat masti 4,59 4,41 4,19 4,19 4,26 3,04 4,34 3,56 2,39 2,64 2,15 3,66 2,16 2,08 3,10 3,38 Procenat proteina 3,45 3,34 3,21 3,23 3,23 2,62 3,23 3,19 2,30 2,70 2,40 2,62 2,19 2,13 2,89 2,84 Ureja (mmol/1) 5,58 2,18 3,18 3,18 4,89 3,77 7,59 5,49 6,30 6,20 7,14 4,48 5,21 4,66 6,13 3,06

Pre davanja konacne preporuke analiziraju se anamnesticki podaci o ishrani, proizvodno - reproduktivni pokazatelji i zdravstveno stanje krava. Ako bi se koristio samo jedan parametar, a to je sadrzaj masti u mleku, onda bi se moglo rei da je kod tih krava u pitanju sindrom snizene mlecne masti. Ova dijagnoza se postavlja kada je sadrzaj masti u mleku za jednu treinu nizi od optimalne vrednosti. U sedam uzoraka mleka je ustanovljen procenat masti koji je bio nizi ili priblizno 3 odsto. Iz literature je poznato da do smanjenja sadrzaja masti u mleku moze da doe usled neadekvatne ishrane krava. Ovo patofiziolosko stanje najcese protice hronicno i za stabilizaciju lipogeneze u mlecnoj zlezdi je potrebno vise vremena. Iako postoji vise hipoteza kojima se objasnjavaju mehanizmi odgovorni za nastajanje ovog sindroma u ovom slucaju smatramo da se radi o potpuno narusenoj aktivnosti mikroflore buraga i neadekvatnoj proizvodnji nizih masnih kiselina.

____

52 ____

Energija ± optimalno snabdevanje energijom Energija - - izrazit deficit u snabdevanju energijom Proteini (-) deficit u snabdevanju proteinima Energija - manje izrazen deficit u snabdevanju energijom Proteini + visak u snabdevanju proteinima Proteini ++ znacajan visak u snabdevanju proteinima Proteini ± optimalno snabdevanje proteinima

Slika 13. Koncentracija ureje i proteina u mleku krava

Slika 14. Koncentracija ureje i proteina u mleku krava ____ 53 ____

Tu se pre svega radi o smanjenom relativnom odnosu acetata i propionata. Kao posledica toga smanjuje se priliv acetata i stepen sinteze mlecne masti. Acetat je osnovni prekurzor za sintezu masnih kiselina u elijama mlecne zlezde. U ranoj fazi laktacije u ovakvim slucajevima deficita energije nije iskljucena mogunost da se acetat delimicno koristi za energetske potrebe organizma, zbog toga pored poremeaja u energetskom metabolizmu, dolazi i do pogorsanja reproduktivne funkcije a kao prvi signal narusenog energetskog metabolizma jeste ucestalo pojavljivanje zaostajanja posteljice i ketozno stanje. Ako gledamo zbirno dobijene rezultate iz odnosa koncentracije ureje i proteina (grafikon 14) onda vidimo da se kod najveeg procenta ispitanih krava radi o deficitu energije i relativnom suficitu proteina u obroku, sto donekle potvruju dobijeni rezultati ispitivanja koncentracije ureje u mleku pri vecernjoj i jutarnjoj muzi. Ako se pak gledaju vrednosti sadrzaja masti i proteina u mleku onda proistice da se radi o deficitu i energije i proteina (grafikon 15). Prakticno, na svim farmama visoko - mlecnih krava, koje su obuhvaene ovim ispitivanjima, ustanovljena odstupanja u koncentraciji organskih sastojaka mleka nedvosmisleno ukazuju na propuste u ishrani, od kojih su skoro redovna pojava nedovoljno snabdevanje zivotinja energijom i proteinima (grafikoni 15 i 16). Na osnovu izlozenog se moze zakljuciti da ispitivanje biohemijskih satojaka mleka (ureja, ukupni proteini i masti) moze da doprinese boljem poznavanju energetskog statusa visoko - mlecnih krava i blagovremenom preduzimanju odgovarajuih mera radi preveniranja mnogobrojnih poremeaja zdravlja koji nastaju kao posledica negativnog bilansa energije. Odreivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava je, zbog svoje jednostavne primenljivosti u praksi, na terenu, naisao na veliko interesovanje strucnjaka veterinarske medicine. Na ovaj nacin je pojednostavljen postupak uzimanja bioloskog materijala kao i neophodna laboratorijska ispitivanja. U odnosu na dugi niz godina koriseni metabolicki profil, koji zahteva ispitivanje velikog broja parametara, ovde se radi o racionalnom ispitivanju i finansijski prihvatljivom dijagnostickom postupku za svakog proizvoaca, bez obzira da li se radi o mini - ili velikim farmama goveda. Zdravstveno stanje kao i proizvodni rezultati na farmama visoko - mlecnih krava u nasoj zemlji su najcese odraz strucno-nedovoljne primenjene tehnologije ishrane. Posledice su dugotrajan energetski deficit i mnogobrojni poremeaji metabolizma uz redovan nalaz smanjene proizvodnje mleka i reprodukcije krava. Sa strucnog i finansijskog gledista, ova cinjenica je porazavajua i odraz neracionalnog iskorisavanja genetskog potencijala. To je ranije bio slucaj na svim drustvenim farmama, a u poslednje vreme i na novoosnovanim farmama genetski visokovrednih grla holstajn i simentalske rase.

____

54 ____

Slika 15. Zbirni prikaz odnosa koncentracije ureje i procenta proteina u mleku krava sa vise farmi visoko - mlecnih krava

____

55 ____

Slika 16. Zbirni prikaz odnosa procenta masti i proteina u mleku krava sa vise farmi visoko - mlecnih krava

____

56 ____

DOBROBIT I OCENA DOBROBITI GOVEDA

Marijana Vucini Definicija dobrobiti Dobrobit predstavlja stanje u kojem su uslovi zivota prilagoeni potrebama zivotinja koje iskorisava covek. Drugacije receno, dobrobit je stepen prilagoenosti i skladnosti zivotinje sa zivotnim okruzenjem. Takoe, dobrobit postoji ako su kod zivotinje zastupljena pozitivna fizicka i emocionalna stanja kao sto su: zdravlje, odnosno odsustvo bolesti i povreda, oseaji udobnosti, prijatnosti, sigurnosti i zadovoljstva. Oseaj udobnosti, covek, koji je odgovoran za dobrobit zivotinje koju iskorisava, obezbeuje odgovarajuim kvalitetom smestajnog prostora. Smestajni prostor zivotinji mora da omogui oseaj fizicke, termicke i psihicke udobnosti. Fizicka i termicka udobnost zivotinji obezbeuju oseaj prijatnosti. To znaci da smestajni prostor mora da bude osmisljen tako da zivotinja u njemu moze da zauzima prirodne stavove i polozaje tela, da se slobodno okree oko svoje uzduzne ose u stajaem i lezeem polozaju, da moze da se protegne ispruzajui prednje i zadnje noge, vrat i glavu i da ispoljava higijenske oblike ponasanja. Termicku udobnost oseti ona zivotinja koja u smestajnom prostoru ne osea vruinu niti hladnou, odnosno koja se nalazi u tzv. termoneutralnoj zoni, kada je potrosnja energije za odrzavanje termoregulacije minimalna. Psihicka udobnost je istovetna sa oseajem sigurnosti. Sigurnost je prisutna kod onih zivotinja kod kojih je odsutan oseaj straha i stanja slicnih strahu. Oseaj zadovoljstva postoji ako je zivotinji omogueno da ispolji prirodne oblike ponasanja na koje je visokomotivisana i da ispoljavanjem tih oblika ponasanja, pored zadovoljavanja osnovnih nagona postigne oseaj udobnosti, sigurnosti i prijatnosti. To znaci da je covek duzan da svakoj zivotinji koju iskorisava obezbedi takve smestajne uslove u kojoj e joj biti omogueno da ispolji sledeih 9 osnovnih oblika ponasanja: odmor i san, reaktivnost, hranidbeno ponasanje koje podrazumeva ne samo unosenje hrane, ve i vode, higijensko ponasanje, kretanje, istrazivacko ponasanje, teritorijalno ponasanje, socijalne i reproduktivne oblike ponasanja. Ako izostane mogunost ispoljavanja navedenih oblika ponasanja, nastaje deficit u ponasanju, koji vrlo lako dobija oblik promenjenog i patoloskog ponasanja. Osnovni uzrok patoloskih oblika ponasanja je nemogunost visokomotivisane zivotinje da zadovolji svoje nagone i postigne oseaj udobnosti, sigurnosti, prijatnosti i zadovoljstva. Patoloski oblici ponasanja su uvek praeni neprijatnim telesnim i emocionalnim iskustvima kao sto su oseaj neudobnosti, gladi, zei, oralnog nezadovoljstva, vruine, hladnoe, straha, uplasenosti (anksioznost), neprijatnosti, nesigurnosti, bola, dosade i patnje. Sva navedena ____ 57 ____

oseanja predstavljaju jake stresore za zivotinje, koja, ako dugo potraju dovode zivotinju u fazu hronicne iscrpljenosti. Sama patnja predstavlja stanje krajnje emocionalne iscrpljenosti. Ako zivotinji dugo nije omogueno da ispoljavanjem prirodnih oblika ponasanja postigne zadovoljenje nagona i navedenih pozitivnih telesnih i emocionalnih iskustava, usled visoke motivisanosti na ostvarenje ovih ciljeva, zivotinja e pokusati da ih postigne na neki drugi nacin, odnosno ispoljavanjem patoloskih oblika ponasanja kao sto su: poremeaji reaktivnosti (areaktivnost, hiporeaktivnost i hiperreaktivnost), samopovreivanje, preusmereni oblici ponasanja, prazne ili vakuumske aktivnosti i stereotipije, odnosno ritualni, visokorepetitivni oblici ponasanja koji su nefunkcionalni i bez odreenog cilja, a koji se ispoljavaju uvek istim redosledom aktivnosti zivotinje. Iz navedenog je lako uociti da neodgovarajui smestajni prostor, neodgovarajua briga i nega o zivotinjama kao i neodgovarajui odnos vlasnika prema zivotinjama mogu postati glavni uzrok poremeaja zdravlja zivotinja, koja se, ukoliko ih je prouzrokovao odgajivac, odnosno vlasnik zivotinje greskama u procesu gajenja, zovu tehnopatije. Tehnopatije se zato dele na: fizikopatije (poremeaji fizickog zdravlja zivotinja i povrede), termopatije (toplotni udar, suncanica, smrzavanje, prehlada), repropatije (reproduktivni poremeaji) i etopatije (poremeaji u ponasanju). Zato, da bi dobrobit bila obezbeena, odgajivac ili vlasnik je duzan da svoje delatnosti, odnosno svoju odgajivacku praksu isplanira i sprovodi u pravcu ocuvanja fizicke, psihicke i geneticke celovitosti zivotinja o kojima brine. Ovo je mogue ostvariti postovanjem pravila "pet sloboda": 1. Sloboda od gladi i zei, koja se postize obezbeivanjem zivotinji dovoljnih kolicina kvalitetne i higijenski ispravne hrane i vode i omoguavanjem zivotinji da ih konzumira po volji i potrebi, odnosno u skladu sa svojim potrebama uslovljenim starosnom i proizvodnom kategorijom i na prirodan nacin karakteristican za vrstu kojoj pripada ; 2. Sloboda od neudobnosti, koja se postize obezbeenjem zivotinji odgovarajuih smestajnih uslova; 3. Sloboda od bola, povreda i bolesti, koja se obezbeuje sprovoenjem preventivnih, profilaktickih i brzih dijagnostickih metoda i tretmana zivotinja; 4. Sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponasanja i ostvarivanja socijalnog kontakta sa pripadnicima iste vrste i 5. Sloboda od neprijatnih emocionalnih iskustava kao sto su strah, stanja slicna strahu, dosada, patnja i dr. Da bi ispostovao ove slobode, stocar mora: pazljivo da planira i sprovodi u praksi sve neophodne odgajivacke aktivnosti, stalno usavrsava svoje znanje i vestine i pridrzava se principa dobre stocarske prakse, obezbedi kvalitetne smestajne uslove i stalno kontrolise njihov kvalitet, upozna minimalne standarde za humano

____

58 ____

obuzdavanje zivotinja, utovar, transport i istovar, kao i minimalne standarde za humano klanje zivotinja. Tehnopatije Kod domaih zivotinja koje se gaje u farmskim uslovima, sve bolesti koje su posledica ostvarivanja odgajivackog, odnosno proizvodnog cilja, a koje nastaju usled gresaka u tehnoloskom procesu proizvodnje zovu se tehnopatije. Kod domaih zivotinja postoje tri vrste integriteta, odnosno celovitosti organizma: 1. Fizicka celovitost, 2. Psihicka celovitost i 3. Geneticka celovitost. U odnosu na vrstu integriteta koja je narusena greskama u tehnoloskom procesu proizvodnje, kod domaih zivotinja postoje i tri grupe tehnopatija: 1. Fizikopatije, 2. Etopatije i 3. Repropatije. Fizikopatije, termopatije i repropatije Pod fizikopatijama se podrazumevaju telesne povrede i poremeaji zdravstvenog stanja (bolesti) domaih zivotinja prouzrokovani greskama u tehnoloskom procesu proizvodnje. Posebnu podgrupu fizikopatija cine ambijentalne fizikopatije. One obuhvataju povrede i poremeaje zdravstvenog stanja domaih zivotinja prouzrokovane neodgovarajuim ambijentalnim prilikama u smestajnom prostoru, a uglavnom neodgovarajuim mikroklimatskim ciniocima. Zato se toplotni udar, prehlade, promrzline i slicna stanja svrstavaju u grupu ambijentalnih fizikopatija (termopatije). U termopatije se ubrajaju i reproduktivni poremeaji koji se dovode u vezu sa neodgovarajuim ambijentalnim temperaturama. Oboljenja respiratornih organa prouzrokovana iritirajuim delovanjem stetnih gasova u vazduhu smestajnih objekata za domae zivotinje, takoe pripadaju grupi ambijentalnih fizikopatija. Povrede domaih zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja nastaju na tri nacina: 1. Povrede nastale usled osteenja i neispravnosti opreme i pribora koji se koristi u razlicitim tehnoloskim operacijama i neodgovarajueg graevinskog materijala ili neodgovarajue izgradnje primarnog i sekundarnog smestajnog prostora (klizavi i strmi podovi, tvrdi podovi, resetkasti podovi, povrede nastale uspled neodgovarajueg nacina vezivanja ili ukljestenja zivotinja,

____

59 ____

nedostatak prostirke, neispravne metalne ograde bokseva, neispravna elektricna instalacija, osteena lezista i sl.), 2. Povrede nastale usled nestrucnosti radnika pri izvoenju zootehnickih i veterinarskih zahvata (povrede zivotinja pri useljavanju u smestajne objekte i iseljavanju iz smestajnih objekata, povrede pri utovaru u transportno sredstvo i povrede pri istovaru iz transportnog sredstva, povrede pri hvatanju i obuzdavanju, povrede usled gresaka pri hirurskim zahvatima i sl.) i 3. Povrede namerno nanete zivotinjama od strane radnika usled pokusaja da se uspostavi poslusnost zivotinja. Bez obzira na cinioce koji su doveli do povreda, one kod zivotinja prouzrokuju neprijatne oseaje, a sto je povreda za zivotinju neprijatnija, to e duze pamtiti njen uzrok i na razlicite nacine e pokusavati da izbegne izvore povreda i neprijatnih fizickih, odnosno telesnih oseaja. Ovo stanje predstavlja narocito nepovoljnu okolnost ukoliko zivotinja postane svesna da je povredu instrumentalizovao covek i dugo pamti njen uzrok. To dovodi do izbegavanja kontakta sa covekom, odbijanja svake saradnje, stvaranje oseaja nesigurnosti i uplasenosti u prisustvu coveka i mogunosti ispoljavanja agresivnih oblika ponasanja prema coveku, a usled nemogunosti da u uslovima ogranicene slobode kretanja izbegne direktni kontakt sa covekom. Pored navedenih telesnih osteenja, kod zivotinja na farmama industrijskih sistema gajenja postoji i kategorija takozvanih mutilacija ili osteenja usled hirurskih zahvata koji se sprovode u zootehnicke svrhe (skraivanje repova, obezrozavanje, obrezivanje papaka i sl.). Cilj ovih zahvata nije namerno povreivanje zivotinja i nanossenja bola i patnje. Postoperativni oporavaka posle mutilacija je bolan i za zivotinju neprijatan, ali u veini slucajeva ovo stanje neprijatnosti ne traje dugo. Bolesti koje se najcese javljaju u intenzivnim sistemima gajenja domaih zivotinja, a pripadaju grupi tehnopatija zovu se drugacije i produkcione ili proizvodne bolesti. Uglavnom su fokusirane na organe i organske sisteme koji se najvise eksploatisu u tehnoloskom procesu proizvodnje, a u vezi su sa: 1. Disbalansom koji postoji izmeu ishrane i proizvodnih i reproduktivnih osobina (na primer: metabolicki poremeaji, funkcionalna i strukturna osteenja organa za varenje); 2. Prekomernim optereenjem "glavnog proizvodnog organa ili organskog sistema" (na primer: mastitisi kod mlecnih krava); 3. Forsiranjem brzog postizanja proizvodnog cilja na racun minimalnog rasipanja, odnosno potrosnje energije kroz fizicku aktivnost potrebnu za pravilan telesni razvoj (ogranicena sloboda kretanja ili potpuna nemogunost kretanja usled vezanog nacina drzanja), sto dovodi do bolesti kostanozglobnog, odnosno lokomotornog sistema (hromost, osteoporoza) domaih zivotinja;

____

60 ____

4.

Brzim sirenje infektivnih agenasa meu jedinkama istog zapata, u istom objektu usled velike gustine naseljenosti, male distance meu jedinkama i disfunkcije imunoloskog sistema usled delovanja hronicnih stresora. Repropatije podrazumevaju reproduktivne poremeaje koji su direktna posledica fizikopatija, termopatija i svih drugih gresaka u tehnoloskom procesu proizvodnje, kao i fiksiranje genskih mutacija i hromozomskih abreacija u genomu domaih zivotinja i njihovo prenosenje na potomstvo, a kao posledica poveanog selekcijskog pritiska i gresaka u selekeciji i reprodukciji domaih zivotinja (genopatije i hromozomopatije). ETOPATIJE Etopatije predstavljaju poremeaje u ponasanju domaih zivotinja (patoloski oblici ponasanja), koji su nastali kao posledica gresaka u tehnoloskom procesu proizvodnje. Dovode se u vezu sa sledeim ciniocima: 1. Nemogunost domaih zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja da ispoljavanjem prirodnih, fizioloskih oblika ponasanja zadovolje svoje nagone jer im je ogranicena sloboda kretanja (nemogunost da priu supstratu, odnosno materijalu potrebnom za zadovoljavanje nagona, prirodnih potreba i postizanje oseaja udobnosti, prijatnosti, sigurnosti i zadovoljstva), a kao jedini izbor nacina zadovoljavanja odreene potrebe ostavljena im je mogunost, odnosno nacin, koju je planirao proizvoac pre zapocinjanja proizvodnog procesa; 2. Nemogunost izbora odgovarajueg supstrata, odnosno materijala potrebnog za zadovoljavanje odreenog nagona (nestimulativni uslovi gajenja), a kao jedina mogunost izbora na raspolaganju im je supstrat koji je izabrao proizvoac izradom plana proizvodnog cilja; 3. Nemogunost ostvarivanja adekvatnog socijalnog kontakta usled izolacije, individualnog smestaja ili pregrupisavanja jedinki iz razlicitih socijalnih grupa u nove starosne i proizvodne grupe; 4. Neprirodnim i nasilnim prekidom uspostavljenih socijalnih veza (odvajanje mladunaca od majke, razdvajanje mladunaca prema polovima koji poticu iz istog legla i sl.); 5. Boravkom u ambijentalno nestimulativnim sredinama; 6. Permanentnim izlaganjem delovanju neprijatnih stimulusa iz zivotnog okruzenja na koje domae zivotinje ne mogu da odgovore ispoljavanjem odgovarajue bihejvioralne reakcije, upravo usled ogranicene slobode kretanja (ne mogu da izbegnu kontakt sa neprijatnim stimulusom);

____

61 ____

7.

Nedovoljnim vremenom potrebnim za ostvarivanjem pravilnog socijalnog kontakta sa covekom, odnosno radnicima na farmama; 8. Forsiranom ishranom ili restriktivnim rezimom ishrane. Svi navedeni cinioci dovode do frustracija i konfliktnih situacija koje su uzrok poremeaja u ponasanju domaih zivotinja. Fizikopatije, repropatije i etopatije su u najtesnjoj moguoj vezi. Fizikopatije i repropatije mogu biti uzrok etopatija, a etopatije uzrok fizikopatija. Ispoljavanjem patoloskih oblika ponasanja (etopatije) zivotinja moze da nanese telesne povrede sebi i drugim zivotinjma i da tako nastanu fizikopatije, ali moze da nanese i telesne povrede radnicima na farmama ili svom vlasniku. Uzrok promena i poremeaja u ponasanju domaih zivotinja mogu biti povrede i organske bolesti (fizikopatije). Tako, bolni procesi ili oseaj svraba na repu i analnom podrucju mogu primorati zivotinju da neuobicajeno trlja zadnji deo tela o bocne strane smestajnog prostora ili nekog drugog predmeta, da pokusava da se cese ekstremitetima, da mase repom, da cesto leze i ustaje ili da ispoljava druge, neuobicajene oblike ponasanja. Ovakvi oblici ponasanja, po svom sadrzaju, lice na patoloske oblike, ali u njihovoj osnovi se ne radi o mentalnim poremeajima, ve o organskim oboljenjima koje detaljnim klinickim pregledom treba iskljuciti. Ako su kod domaih zivotinja prisutni bolni procesi, koje radnici, odgajivaci ili vlasnici ne primeuju, dodirom bolnih mesta moze se ispoljiti iznenadna i intenzivna agresivna reakcija, a koja je u ovom slucaju u cilju odbrane od cinioca koji pojacava intenzitet bola (u ovom slucaju to je dodir ­ taktilni nadrazaj). Navedene reakcije predstavljaju sekundarne poremeaje u ponasanju. Najcesi uzroci sekundarnih poremeaja u ponasanju su oboljenja ili degenerativni procesi na culima, disfunkcija i oboljenja unutrasnjih organa, kao sto su na primer oboljenja jetre i bubrega, hormonski poremeaji, bolesti koje osteuju nervni sistem, infekcije mokranih i polnih organa, oboljenja kostano - zglobnog sistema i sva druga organska osteenja praena jakim oseajem bola, nesigurnosti i neudobnosti. Svaki oseaj bola, neudobnosti i nesigurnosti kod domaih zivotinja poveava stepen napetosti, nervoze i straha od priblizavanja i dodira coveka ili druge zivotinje, a time se poveava i agresivnost. Ako agresivnim reakcijama domaa zivotinja uspe da se odbrani od stimulusa koji bi poveali oseaj bola, stalno e primenjivati istu bihejvioralnu strategiju (ujedanje, udaranje glavom, udaranje ekstremitetima i sl.). Ako je usled patoloskih procesa smanjena pokretljivost zivotinje, kod nje se poveava intenzitet oseaja nesigurnosti, tj. zivotinja je svesna da ne moze da kontrolise brzinu svojih reakcija, tako da moze na svako priblizavanje nepoznate osobe, samog vlasnika ili druge zivotinje da ispoljava znake pretnje i agresivnog ponasanja kojima tu osobu ili zivotinju upozorava da joj se ne priblizava i da je ne dodiruje. Ovakvo ponasanje je korisno za samu zivotinju,

____

62 ____

ali je istovremeno vrlo opasno za radnike na farmama, vlasnike zivotinja i druge zivotinje koje zive sa njom u istoj socijalnoj grupi. Senzorne disfunkcije, koje nastaju usled oboljenja culnih organa, modifikuju prijem nadrazaja, sto kod domaih zivotinja moze prouzrokovati neocekivane reakcije na odreene vizuelne i auditorne stimuluse. Bolesti unutrasnjih organa, a posebno jetre i bubrega, prouzrokuju brojne promene u ponasanju domaih zivotinja, uglavnom zbog toksicnih metabolita koji se nakupljaju u krvotoku i osteuju nervi sistem. Primer su mnogobrojni metabolicki poremeaji kod viskoproduktivnih zivotinja. Oboljenja mozga i kicmene mozdine takoe mogu biti uzrok brojnih promena i poremeaja u ponasanju domaih zivotinja, a meu kojima su najcesi: tumori mozga i kicmene mozdine, infekcije koje zahvataju centralni i periferni nervni sistem, patolosko promenjene imunoloske reakcije organizma i degenerativni procesi koji direktno osteuju nervni sistem i dr. Encefalopatije prouzrokovane prionima uzrok su etopatija za koje se smatra da su primarno prouzrokovane greskama u nacinu ishrane prezivara. Endokrini sistem i hormoni takoe imaju znacajnu ulogu u ponasanju. Hipo - ili hiperaktivnost hipofize, stitne i parastitne zlezde, nadbubreznih zlezda, pankreasa i gonada prouzrokuju brojne proremeaje u ponasanju. Geneza etopatija Na sve promene koje se desavaju unutar organizma ili u zivotnom okruzenju, a koje prete da poremete homeostazu organizma (stresori), zivotinja se koristi mehanizmima alostaze. Adaptivni odgovor organizma na stresore radi odrzavanja homeostaze zove se alostaza. Alostaza oznacava postizanje stabilnosti kroz promene organizma. Mehanizme alostaze predstavljaju: medijatori imunoloskog sistema, autonomnog nervnog sistema i hipotalamo ­ hipofizno - adrenalne ose. U alostazi ucestvuje i mozak i to posredstvom aktiviranja nervnih elija i oslobaanjem neurotransmitera. U toku alostaze moze da doe do atrofije nervnih elija u hipokampusu, sto moze da bude jos jedan uzrok nastanka patoloskih oblika ponasanja. Zivotinja prvo pokusava da se prilagodi promenama u zivotnom okruzenju. Da bi u ovome uspela, zivotinja mora da menja i oblike ponasanja, odnosno da ih prilagoava postojeim zivotnim uslovima i to kroz promenu bihejvioralnih strategija (razliciti nacini ostvarivanja istog bihejvioralnog cilja, odnosno cilja odreenog oblika ponasanja). Ove promene u ponasanju nekada znatno mogu da odstupaju od takozvane fizioloske norme ili forme u ponasanju (bihejvioralna norma/forma). Drugacije receno, promene u ponasanju zivotinje, za vlasnike i odgajivace mogu da izgledaju neprirodno i neuobicajeno i da ih zato zabrinu. ____ 63 ____

Meutim, nisu sve promene u ponasanju patoloski oblici ponasanja. Promene u ponasanju su samo pokusaji zivotinje da se adaptira na postojee uslove zivota. One su deo fizioloskih mehanizama koje organizam koristi u procesu adaptacije. Promene u ponasanju se dele u dve kategorije: Prva kategorija promena u ponasanju napravljena je u odnosu na uslove zivota u kojima se ispoljavaju i na osnovu uslova zivota postoje: 1. Promene u ponasanju koje predstavljaju pokusaje zivotinje da se prilagodi na neodgovarajue uslove zivota, koji postoje u veini intenzivnih sistema gajenja i 2. Promene u ponasanju koje se javljaju u optimalnim uslovima zivota. Druga kategorija promena u ponasanju napravljena je u odnosu na stete koje zivotinja promenom svog ponasanja nanosi sebi, drugim zivotinjama ili vlasniku i odgajivacu, a to su: 1. Promene u ponasanju koje nisu stetne za samu zivotinju, druge zivotinje i njenog vlasnika ili odgajivaca i 2. Promene u ponasanju koje stete samoj zivotinji, drugim zivotinjama i vlasniku ili odgajivacu. Sve ove promene imaju samo jedan cilj, a to je prilagoavanje novim uslovima zivota ili promenama uslova zivota, ukljucujui i promene koje nastaju unutar samog organizma. Na primer, gravidne zenke menjaju ponasanje. Ove promene nisu prouzrokovane spoljasnjim stimulusima, ve promenama fizioloskog statusa organizma (graviditet). Zivotinja koja je gladna, takoe menja ponasanje. Ako je mirovala, gladna zivotinja pocinje da ispoljava aktivnosti karakteristicne za istrazivacku, odnosno apetitivnu fazu hranidbenog oblika ponasanja. Zenke u estrusu menjaju ponasanje usled hormosnkih promena u organizmu. Zivotinje koje pate od bolnih poremeaja zdravstvenog stanja menjaju ponasanje usled oseaja bola (hiper - i hiporeaktivnost ili areaktivnost). Kod zivotinja koje imaju mladunce mogu da se ispoljavaju agresivni oblici ponasanja, cija je funkcija protektivnog karaktera, odnosno zastita mladunaca. Meutim, ako zivotinja promenama u ponasanju ne uspe da se prilagodi na nove uslove zivota ili promene u zivotnom okruzenju, ove promene, koje predstavljaju sastavni mehanizam alostaze, prerastaju u poremeaje u ponasanju zivotinja (etostaza, patoloski oblici ponasanja, patolosko ponasanje, nenormalno ponasanje). Poremeaji u ponasanju mogu biti: 1. Primarni - posledica su narusene homeostaze ili harmonije (skladnosti) izmeu zivotinje i njenog zivotnog okruzenja, tj. uslova zivota i 2. Sekundarni - posledica su narusene homeostaze usled uroenih ili stecenih patoloskih promena u organizmu zivotinje).

____

64 ____

Poremeaji u ponasanju domaih zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja upravo nastaju iz pokusaja prilagoavanja na neodgovarajue uslove zivota. Devet osnovnih oblika ponasanja zivotinja (odmor i san, reaktivnost, kretanje, higijena tela, hranidbeno ponasanje, teritorijalnost, istrazivacko ponasanje, socijalno ponasanje i reproduktivno ponasanje) predstavljaju devet uroenih bihejvioralnih oblika ili devet nagona. Ako unutrasnji mehanizmi, koji kontrolisu ove nagone, motivisu zivotinju da ih zadovolji, a ona je u tome sprecena doi e do frustracije organizma. Frustrirana zivotinja nee odustati od pokusaja da zadovolji svoje nagone. Prvo e ispoljavati bihejvioralne strategije koje odgovaraju fizioloskim oblicima ponasanja u pokusaju da pronae supstrat, odnosno materijal potreban za postizanje bihejvioralnog cilja nagona i da uspostavi kontrolu nad pronaenim supstratom. Ako je sprecena da pronae supstrat potreban za ostvarivanje bihejviroralnog cilja, fiziolosku bihejvioralnu strategiju e usmeriti prema takozvanom alternativnom supstratu, koji ne moze da zadovolji bihejvioralni cilj nagona (preusmereni oblici ponasanja). Ako nedostaje i alternativni susptsrat, zivotinja e ispoljavati bihejvioralne strategije, koje inace ispoljava u prisustvu pravog supstrata (vakuumske aktivnosti). Osnovni uroeni oblici ponasanja domaih zivotinja nisu izmenjeni procesom domestikacije u odnosu na njihove divlje srodnike, sto ukazuje da su za zivotinju od vitalnog znacaja. Meutim, mogu biti izmenjeni pogresnim nacinima reprodukcije, smestaja, ishrane i nege zivotinja, ali i nedostatkom paznje od strane odgajivaca i radnika, kao i nerazumevanjem i neznanjem odgajivaca, vlasnika i radnika o osnovnim potrebama domaih zivotinja. U intenzivnim sistemima gajenja su brojni razlozi koji onemoguavaju zivotinju da ispolji fizioloske bihejvioralne strategije radi zadovoljavanja svojih uroenih potreba. Svi ti razlozi mogu da se svedu na samo dva: 1. Bihejvioralne strategije za domae zivotinje, koje najvise odgovaraju proizvodnom cilju, osmislio je covek, a zivotinje je ogranicavanjem slobode kretanja sprecio da ispoljavaju fizioloske bihejvioralne strategije, sto dovodi do takozvanog bihejvioralnog deficita. Na primer, vestacko osemenjavanje umesto prirodnog pripusta, predstavlja zamenu bihejvioralnih strategija unutar reproduktivnog oblika ponasanja. Vestackim osemenjavanjem zenki se nikada ne postize bihejvioralni cilj, ve samo proizvodni cilj odgajivaca. Kod domaih zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja izgubio se vei broj bihejvioralnih strategija, a etoloska nacela i nacela dobre odgajivacke prakse nalazu da bihejvioralni deficit ne sme da bude manji od 85% ukupnih bihejvioralnih aktivnosti i strategija unutar svih devet uroenih oblika ponasanja. Ako pree ovu vrednost, bihejvioralni deficit, usled teskih frustracija prerasta u poremeaje u ponasanju. 2. Supstrat, odnosno materijal potreban za zadovoljavanje uroenih potreba (nagona) domaih zivotinja, takoe je osmislio covek. Ovaj supstrat je jednolican i ne daje mogunosti zivotinjama da izaberu neki ____ 65 ____

drugi supstrat, koji bi im vise odgovarao radi zadovoljavanja bihejvioralnog cilja. Primer predstavlja ishrana domaih zivotinja na farmama koncentrovanim, usitnjenim hranivima, a ne pasni nacin ishrane koji obiluje sirovim vlaknima. Usled nedostatka pogodnog susptrata, zivotinja uspostavlja kontrolu nad alternativnim suspstratom, koji ne vodi postizanju bihejvioralnog cilja. Zato sto su poremeaji u ponasanju domaih zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja nastali usled pokusaja da se zivotinje prilagode neodgovarajuim uslovima zivota, a koji se smatraju greskama u tehnoloskom procesu proizvodnje, zovu se etopatije (etoloske tehnopatije). Meutim, u intenzivnim sistemima gajenja, u istom smestajnom objektu nalazi se veliki broj zivotinja i nee se kod svih jedinki ispoljiti patoloski oblici ponasanja. U istinu, ispoljie se kod veeg broja, ali ne kod svih. Razlog je taj, sto su patoloski oblici ponasanja domaih zivotinja posledica kompleksne interakcije: 1. Mentalne i fizicke konstitucije zivotinje uslovljene njenim genotipom (geneticka predispozicija za razvoj patoloskih oblika ponasanja, sposobnost prilagoavanja na promene zivotnih uslova, prethodno stecena prijatna i neprijatna iskustva); 2. Cinilaca koji poticu iz zivotnog okruzenja (zivotni uslovi, kvalitativne promene u zivotnom okruzenju, brzina promena u zivotnom okruzenju) i 3. Odnosa odgajivaca, vlasnika ili radnika na farmama prema domaim zivotinjama (strucnost, odgovornost, ponasanje ophoenje prema zivotinjama, obrazovanost o potrebama zivotinja i sl.). Patoloski oblici ponasanja se takoe dele u dve kategorije: Prva kategorija patoloskih oblika ponasanja napravljena je u odnosu na uslove zivota u kojima se ispoljavaju i na osnovu uslova zivota postoje: 1. Patoloski oblici ponasanja koji se ispoljavaju u neodgovarajuim uslovima zivota i 2. Patoloski oblici ponasanja koji se ispoljavaju u optimalnim uslovima zivota. Druga kategorija poremeaja u ponasanju napravljena je u odnosu na stete koje zivotinja promenom svog ponasanja nanosi sebi, drugim zivotinjama ili vlasniku i odgajivacu, a to su: 1. Poremeaji u ponasanju koji su stetni samo za zivotinju koja ih ispoljava i 2. Poremeaji u ponasanju koji stete drugim zivotinjama i vlasniku ili odgajivacu.

____

66 ____

Definicija, nacin ispoljavanja i podela patoloskih oblika ponasanja Patolosko ponasanje je svako ponasanje koje je izgubilo svoju adaptivnu funkciju i koje na kraju svog ispoljavanja ne vodi uspostavljanju homeostaze organizma u odreenim uslovima zivota, niti ostvarivanju bihejvioralnog cilja, odnosno zadovoljavanju nagona. Patolosko ponasanje moze da se ispolji: 1. Promenama redosleda ispoljavanja odreenih fizioloskih oblika ponasanja, 2. Produzavanjem ili skraivanjem ispoljavanja pojedinih faza fizioloskih oblika ponasanja, 3. Pojacavanjem ili smanjivanjem jacine ispoljavanja pojedinih fizioloskih oblika ponasanja, 4. Greskama u razmisljanju zivotinje, 5. Pogresnim izborom vremena i mesta ispoljavanja odreenih oblika ponasanja, 6. Pogresnim izborom supstrata (materijala, predmet ili jedinka iste ili druge vrste) neophodnog za ispoljavanja odreenog oblika ponasanja koji vodi pogresnom bihejvioralnom cilju ili se uspostavljanjem kontrole nad tim supstratom ne ostvaruje bihejvioralni cilj, 7. Obavljanjem motornih aktivnosti karakteristicnih za fizioloske oblike i strategije ponasanja u odsustvu supstrata. U odnosu na nacin ispoljavanja patoloski oblici ponasanja mogu da se grupisu na sledei nacin: 1. Samopovreivanje (automutilacija) ­ Ovi patoloski oblici ponasanja su karakteristicni za krajnji stepen patnje, kada zivotinja povreuje sopstveno telo primenom razlicitih patoloskih bihejvioralnih strategija. a. Patnja predstavlja stanje krajnje mentalne iscrpljenosti organizma usled delovanja hronicnih stresora, neprijatnih telesnih (bol) ili emocionalnih iskustava (anksioznost, strah, stanja slicna strahu i bespomonost). Patnja je obicno praena oseajem iznenadne smrti ili potpunog gubitka slobode i samostalnosti. b. Anksioznost je oseaj stalnog iscekivanja delovanja odbojnih, neprijatnih ili opasnih stimulusa, kojeg prati telesna napetost, povean stepen paznje i uzrujanosti, hiperaktivnost autonomnog nervnog sistema i poveana motorna aktivnost organizma. Zariste anksioznosti moze poticati iz samog organizma ili iz spoljasnje sredine. c. Strah je emocionalno stanje koje se javlja u prisustvu odreenog predmeta, jedinke, u odreenoj socijalnoj situaciji ili usled podreenog polozaja, a koji su novi ili nepoznati za zivotinju ili su ranije upameni

____

67 ____

2.

3.

4.

5.

kao neprijatni i za koje zivotinja proceni da predstavljaju opasnost za njen opstanak. On je deo normalnog, fizioloskog ponasanja i ima adaptivnu i odbrambenu funkciju, tj. cilj mu je upoznavanje i prilagoavanje na nove i nepoznate okolnosti i izbegavanje opasnih stimulusa i situacija. Sadrzaj bihejvioralnih aktivnosti odreuje da li je reakcija na strah u fizioloskim granicama ili odstupa od fizioloske norme. Na primer, ako se oblici ponasanja karakteristicni za strah ispolje kada izbije pozar, tada je strah opravdan jer je od adaptivnog znacaja, ali ako se ispoljavaju i kada ne deluju opasni stimulusi, tada je strah nefunkcionalan, neadaptivan i patoloski. Ako je prvi kontakt sa izvorom, tj. uzrokom straha ostao upamen i ako svaki sledei put u blizini istog stimulusa zivotinja ispoljava reakcije straha, koje su po jacini takve da dovode do teskih disfunkcija autonomnog nervnog sistema i organa koji on inervise, do pojave panike, ukocenosti, nesvestice, preznojavanja, drhatanja i slicnih reakcija, rec je o fobijama. Za razliku od patoloskog straha, koji se razvija postepeno, fobije nastaju naglo, a zivotinja kod koje je fobija prisutna stalno izbegava mesta i situacije koje kod nje prouzrokuju prenaglasenu reakciju plasljivosti. Preusmereno ponasanje ­ zivotinji nedostaje supstrat potreban za ispoljavanje odreenog fizioloskog oblika ponasanja, tako da ona taj oblik ponasanja preusmerava prema drugom supstratu (alternativni supstrat) koji je nekarakteristican za taj fizioloski oblik ponasanja. Preusmerene aktivnosti predstavljaju oblik nesadrzajnog ponasanja, koje nastaje kao posledica dugotrajne frustracije visoko motivisanih zivotinja u pokusaju da ispolje neku bihejvioralnu aktivnost ili ostvare odreeni bihejvioralni cilj, a sto ne mogu usled nedostatka ili ogranicenja supstrata, vremena ili prostora. Vakuumske aktivnosti - Zivotinji nedostaje supstrat potreban za ispoljavanje odreenog fizioloskog oblika ponasanja, pa ona taj oblik ponasanja ispoljava prema nepostojeem pravom i nepostojeem alternativnom suspstratu, ali je prisutan isti redosled motornih aktivnosti, odnosno pokreta, koji bi se ispoljio da je supstrat prisutan. Vakuumske aktivnosti predstavljaju patoloske oblike ponasanja koji obuhvataju instinktivne i nesvesne reakcije na nepostojee stimuluse. Stereotipije ­ patoloski oblici ponasanja koji su nefunkcionalni i koji se ispoljavaju uvek istim redosledom besciljnih motornih aktivnosti, a praeni su uvek osteenjem organa koji je najvise aktivan u njihovom ispoljavanju. Najcese se ispoljavaju kao stereotipije u pokretima (lokomotorne stereotipije) i kao stereotipije vezane za hranidbene oblike ponasanja (oralne stereotipije) ili higijenske oblike ponasanja. Poremeaji reaktivnosti (areaktivnost, hipo - i hiperreaktivnost) ­ Ako se reaktivnost zivotinje (brzina reagovanja na nadrazaje iz spoljasnje sredine i iz

____

68 ____

organizma) promeni u odnosu na intenzitet bihejvioralnih reakcija, mesto gde se reakcije ispoljavaju, vreme u kojem se ispoljavaju i u odnosu na stimulus prema kome se ispoljavaju, rec je o patoloskoj reaktivnosti. Kod patoloske rekativnosti, bihejvioralni odgovor organizma na odreeni privlacni ili odbojni stimulus moze da izostane (areaktivnost), da bude smanjenog intenziteta (hiporeaktivnost) ili pojacanog intenziteta (hipereaktivnost) u odnosu na fizioloski reakciju. Izostanak reaktivnosti (areaktivnost) i smanjena rekativnost (hiporeaktivnost) se primeuju kod zivotinja koje usled smestajnih uslova nisu u mogunosti da uspostave kontrolu nad stimulusima u svom zivotnom okruzenju. Takve zivotinje su apaticne, depresivne, a izostanak reaktivnosti ili oslabljena reaktivnost posledica su takozvane shvaene ili naucene bespomonosti. Odnosno, areaktivne i hiporeaktivne depresivne zivotinje su naucile da su sve bihejvioralne reakcije i strategije u pokusaju savlaivanja stresora u zivotnom okruzenju bezuspesne i zato se kod njih ne uocavaju fizioloski bihejvioralni oblici reaktivnosti karakteristicni za vrstu. Suprotno, areaktivnosti i hiporeaktivnosti, hiperreaktivnost je obicno posledica hronicnog straha i stanja slicnih strahu kod zivotinja u intenzivnim sistemima gajenja. Hiperreaktivnost se uglavnom ispoljava kao odbrambena reakcija na delovanje onih stimulusa za koje je zivotinja shvatila da joj nanose neprijatne telesne i emocionalne oseaje i zato pokusava da se od njih odbrani ili da ih izbegne intenzivnim bihejvioralnim reakcijama, koje se razlikuju od fizioloske bihejvioralne norme. U odnosu na socijalne cinioce postoje: 1. Individualni bihejvioralni poremeaji i 2. Socijalni bihejvioralni poremeaji (sociopatije). Najcese etopatije goveda Uvrtanje jezika Jedna od najcesih etopatija goveda, koja pripada oralnim stereotipijama i vakuumskim oblicima ponasanja je uvrtanje jezika. Uglavnom se ispoljava kao repetitivno plazenje i uvrtanje jezika (izvan usne duplje). Ree se ispoljava uvrtanjem jezika unutar usne duplje, ali sa otvorenim ustima. Ispoljavanje ove oralne stereotipije pocinje ve u prvoj nedelji zivota telia. Dovodi se u vezu sa restriktivnim rezimom ishrane ili sa kratkim vremenom provedenim u kontaktu sa hranom. Kratko vreme provedeno u kontaktu sa hranom dovodi do zadovoljavanja fizioloske gladi i postizanja oseaja fiziolocke sitosti (porast nivoa glukoze u krvi), ali ne i do zadovoljavanja psihicke gladi i postizanja oseaja psihicke sitosti i zadovoljstva, koja nastaje zvakanjem (prezivanjem) grube

____

69 ____

vlaknase hrane i dilatacijom predzeludaca i zeludaca. Unosenjem samo koncentrovane, usitnjene hrane postize se oseaj fizioloske, ali ne i psihicke sitosti. Takoe se smatra se da je vezan nacin drzanja jedan od uzroka ispoljavanja ove streotipije kod starijih zivotinja, tj. kod krava, bikova, junadi u tovu i junica. Samo vezivanje za starije kategorije goveda predstavlja odbojni stimulus i prouzrokuje oseaj neprijatnosti. Dugotrajno vezivanje aktivira adrenokortikalni odgovor organizma kod bikova, sto znaci da vezani nacin drzanja predstavlja potencijalni stresor. Meutim, nee se kod svih krava, junica i bikova, koji se drze vezano ili su na restriktivnom rezimu ishrane, ispoljiti uvrtanje jezika. Ovo znaci da sve jedinke koje se drze u istim zivotnim, odnosno smestajnim uslovima nisu isto osetljive na delovanje odbojnih, neprijatnih stimulusa i stresora. Pretpostavlja se da razlike u osetljivosti na neprijatne, odbojne stimuluse i stresore nisu samo prouzrokovane prethodnim iskustvom i prilagoavanjem zivotinje na njihovo delovanje, ve da postoje i razlike u genetskoj predispoziciji. Zato je vezivanje za pojedine jedinke odbojno i neprijatno, a za druge ne predstavlja bitan zivotni cinilac. Takoe se pretpostavlja da mozda vezani nacin drzanja ipak predstavlja odbojan i neprijatan stimulus za sve jedinke, ali da one, kod kojih se ne ispoljavaju stereotipije, na ove neprijatne oseaje reaguju na neki drugi nacin. Kod telia se uvrtanje jezika dovodi u vezu sa ranim odvajanjem od majke i neodgovarajuim nacinom ishrane, odnosno promenom bihejvioralne strategije unosenja mleka ili zamena za mleko (napajanje iz kanti ili kanti sa cuclama). Pored toga, na kozi oko papila mlecne zlezde krava izlucuju se feromoni koji na telie deluju umirujue. I ovo je cinilac koji se dovodi u vezu sa oralnim stereotipijama kod telia. Tele odvojeno od majke je emocionalno nestabilno, a umirujui feromoni koji se luce sa povrsine koze vimena ne mogu emotivno da ga stabilizuju. Ovu svoju emocionalnu nestabilnost tele pokusava da savlada uvrtanjem jezika. Samosisanje i unakrsno/meusobno sisanje Kod goveda, gotovo svih starosnih kategorija, a koje su iz bilo kojih razloga na restriktivnoj ishrani, takoe dolazi do ispoljavanja oralnih stereotipija (uvrtanje jezika, unakrsno meusobno sisanje repa, uha, prepucijuma, skrotuma, pupka, samosisanje ili meusobno lizanje i samolizanje). Kod goveda se oralne stereotipije ispoljavaju posle unosenja obroka. Sisanje predstavlja jednu od bihejvioralnih strategija hranidbenog ponasanja, odnosno nacin unosenja hrane mladunaca sisara. Njegov funkcionalni cilj je unosenje mleka u organizam mladunaca. Kada se telii gaje odvojeno od svojih majki ispoljavaju oblike ponasanja karakteristicne za stereotipno sisanje. Ovi oblici ponasanja se karakterisu meusobnim sisanjem ili sisanjem razlicitih delova boksa (preusmereno ponasanje), ali i sisanjem u prazno. Ovaj poslednji oblik znaci da telii ispoljavaju iste aktivnosti usnama, jezikom i vilicama koje su karakteristicne

____

70 ____

za akt sisanja, ali u odsustvu sise ili cucle (vakuumsko ponasanje). Ispoljavaju se posle unosenja mleka. Ovo preusmereno ili vakuumsko ponasanje posledica je poveane motivacije za sisanjem, a usled odvajanja od majke. Kod mladunaca, jacina motivisanosti za sisanjem se moze smanjiti omoguavanjem da sisaju odgovarajui predmet (cucla), a ne obaveznim podojem ciji je cilj unosenje mleka. Ovaj oblik ponasanja mladunaca sisara, ciji cilj nije unosenje mleka, zove se nenutritivno sisanje i smatra se fizioloskom komponentom ponasanja u dojnom periodu mladunaca. Nenutritivno sisanje stvara oseaj sitosti stimulisanjem metabolickih procesa kroz poveanje sekrecije insulina i holecistokinina, hormona koji potpomazu rast mladunaca sisara. Pored toga, nenutritivno sisanje ima i umirujui uticaj na mladunce. Umirujui uticaj na mladunce koji sisaju svoju majku ostvaruju umirujui feromoni koji se izlucuju na povrsini koze oko papila vimena. Ovi feromoni umiruju mladunce svojim mirisom, stvarajui kod njih oseaj sigurnosti. To znaci da su pored vizuelnih stimulusa, odnosno prisustva majke u neposrednoj blizini mladunca, taktilnih stimulusa, odnosno lizanja mladunaca u predelu anogenitalne regije pri podoju, za oseaj sigurnosti, odgovorni i olfaktorni stimulusi, odnosno umirujui feromoni majke. Jacina motivacije se smanjuje ispoljavanjem oblika ponasanja kojim treba da se zadovolji odreena potreba, pre nego zadovoljavanjem same potrebe odgovarajuim supstratom (postizanje bihejvioralnog cilja). Samosisanje ili meusobno sisanje ili stereotipno sisanje kod teladi, kao i kod ostalih vrsta koje se gaje u intenzivnim sistemima, ispoljava se posle unosenja obroka. Kod telia u profilaktorijumu, koji se hrane prirodnim nacinom, odnosno koji sisaju, stereotipno sisanje ima oblik ili samosisanja ili sisanja cucli za prihranjivanje. Ispoljava se kada se odvoje od majke. Takoe, kod ovih telia se stereotipno sisanje, koje nema nutritivnu funkciju, javlja i posle napajanja. Kod telia u teliarnicima, koji se napajaju zamenama za mleko, stereotipni oblici sisanja javljaju se odmah posle unosenja obroka. Ovi oblici nenutritivnog, stereotipnog sisanja isprovocirani su ukusom mleka. Poveanjem kolicine konzumiranog mleka ne smanjuje se ucestalost ispoljavanja nenutritivnog sisanja. Ovo ukazuje, da kod telia konzumiranje mleka ne utice na smanjenje ispoljavanja stereotipnih oblika nenutritivnog sisanja. Kao uzrok se pre moze navesti nemogunost zadovoljavanja oralne satisfakcije. Stereotipno, nenutritivno sisanje ne zavisi u potpunosti od gladi, mada e se ucestalije ispoljavati ako se teliima uskrati obrok ili se podvrgnu restriktivnom rezimu ishrane. Stereotipno preusmereno sisanje ili samosisanje se ispoljava odmah posle ovih dogaaja, ali traje samo oko 10 minuta i potom prestaje. Meusobno sisanje telia se ispoljava odmah posle hranjenja, ali prestaje kada se teliima ponudi cucla. Potom stereotipno, nenutritivno sisanje preusmere na cuclu. Nenutritivno sisanje kod telia se javlja u prvih 15 minuta po prestanku uzimanja mleka i kako je ve napomenuto traje samo oko 10 minuta. Pretpostavlja se da stereotipno sisanje ima svoj cilj i da je to postizanje oseaja sitosti i oralne ____ 71 ____

satisfakcije. Oseaj sitosti, koji se postize nenutritivnim sisanjem, nastaje kroz uticaj ovog stereotipnog oblika ponasanja na metabolicke hormone: insulin i holecistokinin. Nivo ovih hormona se posle obroka znatno poveava ako se teliima omogui da cuclaju. Nenutritivno sisanje se ne ispoljava kod telia koji se ne hrane mlekom i zamenama za mleko. Gumene cucle smanjuju pojavu meusobnog sisanja telia za oko 75%. Nenutritivno stereotipno samosisanje ili unakrsno, meusobno sisanje kod telia moze da se spreci vezivanjem u trajanju od oko 60 minuta neposredno posle unosenja mleka ili zamene za mleko, napajanjem iz posuda sa cuclom, obezbeivanjem cucli posle unosenja mleka ili ishranom mlekom po volji. Sisanje prepucijuma, skrotuma i pupka moze da stimulise drugo tele na uriniranje, tako da tele koje ispoljava ove stereotipne oblike ponasanja moze da konzumira urin, sto dovodi do oboljenja jetre. Pored toga, sisanje drugih delova tela ili lizanje, moze da dovede i do stvaranja zoobezooara od dlaka u digestivnom traktu teladi, a oni mogu da ometu funkciju rada digestivnih organa. Kod meusobnog sisanja telia i samosisanja dolazi do smanjivanja telesne mase usled zapaljenjskih i bolnih procesa na delovima tela koje sisaju ili koje lizu. Unakrsno sisanje se cesto ispoljava kod krava. Uzrok je frustracija usled motivacije za unosenjem hrane ili motivacije na istrazivacko ponasanje. Kao uzrok se navodi i deficit natrijuma. Posledice su povrede i osteenja vimena i pojava mastitisa. Meusobno naskakivanje junadi i bikova i ninfomanija Kao patoloski oblik ponasanja, meusobno naskakivanje je cesta pojava kod muske junadi i bikova u ispustu u cijim grupama nije uspostavljena stabilna socijalna hijerarhija. Kada june ili bikci mirno stoji, drugi bik naskoci na njega sa zadnje strane. Ako je razlog nestabilna socijalna hijerarhija, u tom slucaju ovaj patoloski oblik ponasanja zahvata najmanje od 1% do 4% ukupne populacije muzjaka u zapatu. Smatra se da je uzrok preusmereno seksualno ponasanje kod muzjaka koji se drze grupno ili motivacija na ispoljavanje agresivnog ponasanja. Ispoljavanju pogoduje: prenaseljenost zatvorenog smestajnog objekta ili ispusta, veliki broj zivotinja u grupi i pregrupisavanje. Smatra se da je ovaj poremeaj pre prouzrokovan nestabilnom ili neuspostavljenom socijalnom hijerarhijom nego seksualnim stimulusima. Posledice su razlicite povrede, nekroza u predelu korena repa, iscrpljenost i kolaps junadi i bikova na koje naskacu drugi muzjaci, ali i gubitak telesne mase muzjaka koji naskacu usled visokog stepena motivacije da ispolje ovaj oblik ponasanja i usled nezainteresovanosti za unosenje hrane. Nimfomanicne krave se ponasaju slicno bikovima, naskacu na druge krave i junice, a odbijaju da ih zaskoce druge krave. Nimfomanicno ponasanje moze da bude nasledan poremeaj, mada se najcese dovodi u vezu sa prisustvom folikularnih cista. Cese je kod krava mlecnih rasa nego kod krava tovnih rasa.

____

72 ____

Lizavost kod goveda Ispoljava se tako sto zivotinja dug vremenski period provodi u lizanju sopstvenih delova tela. Lizanje ima stereotipni oblik. Smatra se da je uzrok preusmereno ponasanje usled nedostatka slame, socijalnog kontakta i frustracije usled motivacije na istrazivacke oblike ponasanja. Kao uzrok se navodi i deficit natrijuma. Posledica je unosenje dlaka u organe za varenje, stvaranje zootrihobezoara i disfunkcija organa za varenje. Prisvajanje ("kraa") tuih mladunaca - telia drugih krava Kratko vreme pred partus, steone krave cesto prilaze vrlo blizu telia drugih krava i njuskaju ih. Ovakvo ponasanje je posledica hormonskih promena neposredno pred partus i smatra se normalnim oblikom ponasanja. Zainteresovanost za tue mladunce krava moze biti tako velika da doe do prisvajanja tuih telia i odvajanja od njihove bioloske majke. Ovo prisvajanje ne mora da bude pogubno za prisvojene mladunce sve dok se laktogenezom kod visoko gravidnih zenki, koje su ih prisvojile, stvara dovoljna kolicina mleka za njihov podoj. Meutim, kada se krave koje su prisvojile tue mladunce jednom otele, mogunost prezivljavanja njihovih telia je mala, upravo zbog nedovoljne kolicine kolostruma. Izbegavanje ulaska u izmuziste Krave mogu da izbegavaju ili da se opiru ulasku u zajednicko izmuziste. Paznja mora da se obrati na eventualne odbojne stimuluse koji su mogli da dovedu do ovog problema kao sto su strah od neke pojave u izmuzistu, bol pri muzi usled neispravnih aparata za muzu, neispravne elektricne instalacije ili prisustva mastitisa. Ukoliko se iskljuci prisustvo odbojnih stimulusa, tada preostaju jos dve mogunosti koje mogu da sprecavaju krave da uu u zajednicko izmuziste, a to su: nedovoljna nagrada u vidu hrane ili normalna odbojna reakcija na socijalno hijerarhijsko grupisanje. Ova dva uzroka se eliminisu ishranom krava u toku muze u zajednickom izmuzistu ukusnom hranom, a obicno je to koncentrovana hrana, ciji ukus moze da se menja i koriguje kako bi delovao atraktivno na krave i rasporedom krava u zajednickom izmuzistu na nacin kojim se oponasa socijalna struktura stada. Agresivnost Agresivno ponasanje je svako ponasanje kojim se nanose telesne povrede drugim zivotinjama u istoj socijalnoj grupi ili coveku ili ono ponasanje kojim zivotinja ispoljava pretnju nanosenja telesnih povreda drugoj jedinki. Uzroci pojave agresivnog ponasanja su mnogobrojni, a meu glavnima su: nemogunost uspostavljanja stabilne socijalne hijerarhije, nesposobnost razresenja konfliktnih

____

73 ____

situacija, pregrupisavanje jedinki u nove starosne ili proizvodne grupe i frustracije usled specificne motivacije, a posebno motivacije za unosenjem hrane. Kod junadi se agresivnost najcese ispoljava udaranjem glavama. OCENA DOBROBITI Cilj ocene dobrobiti je da se osmisli i napravi sistem, koji e se zasnivati na pokazateljima direktno vezanim za zivotinju i pokazateljima indirektno vezanim za zivotinju, odnosno za smestajne uslove i nacin iskorisavanja zivotinja u proizvodnom procesu do postizanja odgajivackog, odnosno proizvodnog cilja i to od smestajnih uslova na farmama do momenta iskorisavanja zivotinje klanjem. Po za sada postojeim sistemima ocene dobrobiti, u obzir se uzima 12 kriterijuma grupisanih u cetiri osnovna principa. Za svaki od ovih 12 kriterijuma postoji i 12 osnovnih nacina njihove procene. Nacini ocene dobrobiti zasnovani na pokazateljima koji su direktno vezani za zivotinju (tabela 1 i 2) smatraju se mnogo boljim od nacina ocene dobrobiti zasnovanih na pokazateljima koji su indirektno vezani za zivotinju, odnosno na pokazateljima kvaliteta smestajnog prostora i kvaliteta tehnoloskih operacija, koje prate odreeni vid stocarske proizvodnje (tabela 3 do 13). Ocena dobrobiti zasnovana na pokazateljima direktno vezanim za zivotinju bazira se na cinjenici da su zdravstevni status i ponasanje zivotinja posledica svih ulaganja u odreeni vid stocarske proizvodnje sa odreenim proizvodnim, odnosno odgajivackim ciljem, tj. da su "output" svih "inputa" u stocarstvu. Meutim, svi ostali cinioci koji prate stocarsku proizvodnju, kao sto su uslovi smestaja, zootehnicki i veterinarski zahvati i odnos odgajivaca ili vlasnika prema zivotinjama, predstavljaju glavne identifikatore rizika za dobrobit zivotinja. Ocena dobrobiti goveda bazirana na osnovu cinilaca zivotnog okruzenja Kod ocene dobrobiti goveda u intenzivnim sistemima smestaja procenjuju se uslovi za pet najbitnijih pokazatelja dobrobiti, a to su: 1. Mogunost kretanja 2. Mogunost ostvarivanja socijalnog kontakta sa drugim jedinkama 3. Vrsta i stanje poda u smestajnom objektu 4. Osvetljenje i kvalitet vazduha u smestajnom objektu i 5. Interakcija stocara (odgajivaca) sa zivotinjama Svaki od navedenih pokazatelja ocenjuje se odreenim brojem bodova, a na osnovu nekoliko elemenata karakteristicnih za svaki parametar. Ukupan broj bodova koji se dobija sabiranjem dodeljenih bodova za sve elemente unutar navedenih 5 pokazatelja dobrobiti daje konacnu ANI (Animal Needs Index) ocenu. Sto je ANI ocena vea, to su i uslovi smestaja posmatrani sa aspekta dobrobiti ____ 74 ____

zivotinja bolji. Teroretski ANI ocena moze da ima bilo koju vrednost u rasponu od ­9 do +45,5 bodova. Meutim, da bi ocenjivanje bilo mogue neophodno je da postoji zakonski standard za smestaj, kako bi ocena mogla da se uporedi sa zakonskim standardima uslova smestaja i iskorisavanja goveda. Tabela 1. Principi, kriterijumi i pokazatelji ocene dobrobiti farmskih zivotinja

Principi 1 Pravilna ishrana 1 2 3 4 Pravilan smestaj 5 Sloboda pokreta i sloboda kretanja Kriterijumi dobrobiti Odsustvo dugotrajne gladi Odsustvo dugotrajne zei Fizicki komfor/smestajna udobnost Termalni komfor Pokazatelji/merenja/ocena dobrobiti Ocena telesne kondicije/stanja uhranjenosti Prisustvo pojilica i rutinska kontrola njihove ispravnosti Ocena ucestalosti promene polozaja tela i stavova i ucestalost ustajanja i leganja Dahtanje, drhtanje, kostresenje, znojenje, zbijanje u grupe... Nacin ispoljavananja protezanja, nacin ispoljavanja higijenskih oblika ponasanja cesanjem, mahanjem glavom, repom, velicina smestajnog prostora u odnosu na mogunost okretanja zivotinje, slobodnog kretanja po smestajnom prostoru, klizavost, padovi usled klizanja ili drugih nedostataka podne povrsine Klinicki pregled koze, misia i zglobova na osteenja, prisustvo povreda, rana, oteklina... Klinicki pregled svih organa i organskih sistema i podaci pregleda unutrasnjih organa zaklanih ili uginulih zivotinja Skraivanje ili secenje repova, obezrozavanje, obrezivanje papaka, efikasnost omamljivanja pri klanju i sl.

2

6

Odsustvo povreda

7 3 Dobro zdravlje 8

Odsustvo bolesti Odsustvo bola prouzrokovanog nepravilnim ili nedozvoljenim zootehnickim i veterinarskim zahvatima

____

75 ____

Tabela 1. Nastavak

Principi Kriterijumi dobrobiti Pokazatelji/merenja/ocena dobrobiti Stabilna socijalna hijerarhija, postojanje diskretnih parova zivotinja istog socijalnog ranga, meusobno cisenje, uocljivost dominantnih i podreenih jedinki, agresivnost... Igra, istrazivacki oblici ponasanja, patoloski oblici ponasanja... Test prilazenja i izbegavanja Test reakcije na nove, nepoznate i neprijatne okolnosti

9 Ispoljenost fizioloskih oblika ponasanja

Ispoljenost socijalnih oblika ponasanja Ispoljenost drugih oblika ponasanja Odnos vlasnika/odgajivaca prema zivotinjama Odsustvo straha

4

10 11 12

Tabela 2. Bihejvioralni pokazatelji dobrobiti goveda

Bihejvioralni oblik

Elementi koji se procenjuju Duzina odmora u lezeem polozaju Ponasanje pri spustanju u lezei polozaj i pri ustajanju (ucestalost ispoljavanja neuobicajenih pokreta pri promeni polozaja tela) Lezei polozaj (lezanje na boku ili na abdomenu) Sinhronizovanost odmora u lezeem polozaju pri grupnom drzanju Kvalitet povrsine za odmor (dimenzije, toplotna izolacija, klizavost, suvoa, higijensko stanje) Rizik od povreda Funkciona odvojenost povrsine za odmor i ishranu od povrsine za eliminaciju fecesa i urina Klizavost poda u delu za defeciranje i uriniranje Cistoa poda u delu za eliminaciju fecesa i urina Cistoa zivotinja

Odmor

-

Ekskrecija

-

____

76 ____

Tabela 2. Nastavak

Bihejvioralni oblik Elementi koji se procenjuju

Nacin hranjenja (po volji ili obrocno, broj hranjenja) Ucestalost prilazenja hranilicama i pojilicama i duzina unosenja hrane ili vode Izgled prostora za ishranu i pojenje (dimenzije, pristupacnost, duzina hranilice po zivotinji, ukupna duzina hranilice, broj pojilica, broj zivotinja po jednoj pojilici, visina na kojoj su smestene pojilice, zastita od kompeticije, protok vode kroz pojilice) Sinhronizovanost ishrane Patoloski oblici ponasanja koji potseaju na hranidbene oblike ponasanja (samosisanje, meusobno sisanje, lizavost, uvrtanje i plazenje jezika) Higijensko stanje, cistoa jasala i pojilica, Tehnicka ispravnost jasala i pojilica Rizik od povreda Mogunost i ucestalost ispoljavanja (predmeti za cesanje, dimenzije prostora, klizavost podova) Rizik od prenosenja bolesti Stanje koze, papaka i zglobova Rizik od povreda Mogunost kretanja (dimenzije i struktura smestajnog prostora), Klizavost poda (nagib, klizavost, suvoa, cistoa, tehnicka ispravnost) Rizik od povreda Socijalna interakcija (Mogunost ostvarivanja socijalne interakcije, ucestalost ispoljavanja agresivnih oblika ponasanja) Socijalna struktura (velicina i sastav stada u odnosu na pol, starost i telesnu masu jedinki u stadu) Mogunost da podreene jedinke izbegnu dominantne i agresivne zivotinje Sinhronizovanost socijalnog ponasanja Rizik od povreda Mogunost i ucestalost ispoljavanja istrazivackog ponasanja (prisustvo i vrsta stimulusa, raspolozivi prostor za istrazivanje, struktura prostora i materijal za istrazivanje, kvalitet poda i prostirke) Rizik od povreda Mogunost i ucestalost ispoljavanja igre (kretanje, socijalna igra i zabava predmetima u smestajnom objektu) Rizik od povreda

Hranidbeno ponasanje

-

Higijensko ponasanje

Kretanje

-

Socijalno ponasanje

-

Istrazivacko ponasanje

-

Igra

-

____

77 ____

Mogunost kretanja (sloboda pokreta) Kretanje je najbitniji element za ispoljavanje prirodnih oblika ponasanja i zadovoljavanja uroenih potreba, odnosno nagona zivotinja. Kao oblik ponasanja, kretanje cini sastavni deo svih drugih osam oblika ponasanja, cak i odmora i sna. I u toku odmora i sna zivotinja se aktivno kree, odnosno menja polozaj tela kako bi zadovoljila potrebu za oseajem fizicke udobnosti. Ako zivotinja nije u mogunosti da pri odmoru i snu promeni polozaj tela, odmor i san nee u potpunosti zadovoljiti potrebe za restitucijom organizma. Kao jednostavan oblik ponasanja, kretanje ima nekoliko funkcija: promena polozaja tela radi zadovoljavanja oseaja fizicke, psihicke ili termicke udobnosti, promena polozaja tela, odnosno premestanje zivotinje sa jednog na drugo mesto radi uspostavljanja kontrole nad odreenim stimulusom, odnosno supstratom potrebnim za zadovoljavanje neke potrebe, odnosno oblika ponasanja. U sklopu reaktivnosti, kao jednog od oblika ponasanja, prosti i slozeni oblici kretanja treba da prilagode organizam jacini delovanja odreenog stimulusa. Unutar higijenskih oblika ponasanja, kretanje ima funkciju da omogui zivotinji da sacuva fizicku celovitost i homeotermiju organizma i da se oslobodi oseaja fizickih neprijatnosti, cime se odrzava i psihicka celovitost. Oseaj fizicke nelagodnosti zivotinju dovodi u stanje konstantne psihicke pobuenosti, koja, ako duze potraje, prerasta u psihicku nelagodnost. Isto je i sa funkcijom kretanja radi ocuvanja homeotermije. Ako je zivotinja sprecena da izbegne delovanje neprijatnog termickog stimulusa (toplota ili hladnoa) narusava se oseaj termicke udobnosti, koji zivotinju dovodi u stanje oseaja psihicke pobuenosti, nelagodnosti i nesigurnosti. Unutar hranidbenih oblika ponasanja funkcija kretanja je pronalazenje izvora hrane i prilazenje izvoru hrane. Kako sastavni deo teritorijalnog ponasanja, kretanje ima funkciju da omogui zivotinji da redovno obilazi svoju teritoriju, odnosno staniste, da izbegne grabljivicu ili se suprostavi i savlada predatora kao i da odbrani teritoriju od drugih zivotinja iste vrste koje ne pripadaju istoj socijalnoj grupi. Unutar socijalnih oblika ponasanja funkcija kretanja je uspostavljanje bliskih kontakta sa jedinkama iste socijalne grupe, izbegavanje agonistickih interakcija sa dominantnim jedinkama ili iniciranje agonistickih interakcija sa podreenim jedinkama. Unutar istrazivackog oblika ponasanja uloga kretanja je premestanje zivotinje sa jednog na drugo mesto radi upoznavanja ili izbegavanja novih i nepoznatih stimulusa u zivotnom okruzenju. Na kraju, u reproduktivnim oblicima ponasanja, kretanje omoguava zivotinji da pronae jedinku suprotnog pola iste vrste radi parenja, odnosno da je izbegne ukoliko nije spremna za parenje, da obavi aktivnosti vezane za ljubavnu predigru i kopulaciju, a zenkama da zauzmu uvek pravilan polozaj za podoj svojih mladunaca. Zdrave zivotinje na prirodnim stanistima svakodnevno se kreu po svojoj teritoriji razlicitim hodovima i razlicitom brzinom. Kao sastavni element svih oblika ponasanja, kretanje omoguava zivotinji da pravilno reaguje u odnosu na prostor,

____

78 ____

vreme i stimulus cime zadovoljava svoje zivotne potrebe radi ocuvanja homeostaze, odnosno fizicke, psihicke i geneticke celovitosti. Upravo zato, poremeaji kretanja bitno ugrozavaju dobrobit zivotinja. Domae zivotinje su svesna bia kod kojih su prisutne iste emocije kao i kod coveka, a to su oseaj zadovoljstva, prijatnosti, oseaj patnje, neprijatnosti i nesigurnosti. Ako je zivotinja visoko motivisana da zadovolji neku potrebu, a usled nemogunosti kretanja je sprecena u tome, dolazi do frustracija. Mogunost kretanja, odnosno sloboda pokreta procenjuje se na osnovu 6 elemenata i to ne samo na osnovu povrsine prostora koja je na raspolaganju svakoj zivotinji, ve i na osnovu kvalitativnih pokazatelja. Sloboda pokreta se odreuje na osnovu: raspolozive povrsine poda po uslovnom grlu, povrsine poda koji je na raspolaganju svakoj zivotinji kada je u lezeem polozaju (povrsina lezista) i mogunosti korisenja ispusta ili pasnjaka, broja dana u godini provedenih u ispustu ili na pasnjaku i kvaliteta pasnjaka. Razlicito se pristupa proceni slobode pokreta u zatvorenim stajama sa slobodnim sistemom drzanja, a razlicito u stajama sa lezistima na kojima se krave i junad drze vezano. Unutar ovog pokazatelja dobrobiti, posebno se ocenjuje mogunost korisenja ispusta ili pasnjaka i duzina boravka u ispustu ili na pasnjaku. Da bi se odredila povrsina smestajnog prostora koja je na raspolaganju svakoj jedinki unutar smestajnog objekta, potrebno je izracunati ukupnu raspolozivu povrsinu poda objekta i podeliti je sa ukupnim brojem uslovnih grla. Pristupacna povrsina poda po uslovnom grlu odnosi se na onu povrsinu koja omoguava svakoj zivotinji da na njoj stoji i da se okrene slobodno bez ogranicenja pokreta tela. Ako su prisutne jasle, tada se duzina od 0,7 m (odgovara sirini trupa uslovnog grla koje zauzima na jaslama) pomnozi sa duzinom jasala i doda na ukupan raspoloziv prostor. Samo jedna polovina povrsine lezista moze da se smatra raspolozivim prostorom. Mogunost kretanja i sloboda pokreta se boduje razlicito u zavisnosti od starosne, odnosno proizvodne kategorije goveda i da li su goveda obezrozena ili nisu. U zatvorenim stajama u kojima se muzne krave drze slobodno, nijedna strana lezista ne sme biti manja od 3 m, odnosno duzina i sirina lezista mora da budu najmanjih dimenzija od 3 m. Dozvoljene su manje dimenzije lezista za telie i junad proporcionalno njihovoj telesnoj masi. Za goveda koja se drze vezano bitan je kvalitet konstrukcije lezista. U zatvorenim stajama sa vezanim nacinom drzanja goveda mora se oceniti najmanje 25% jedinki u staji. Kvalitet lezista se ocenjuje na osnovu sledeih pokazatelja: ispoljavanja atipicnih nacina leganja i ustajanja goveda i atipicnih polozaja tela u lezeem i stojeem polozaju na lezistu, ucestalosti pomeranja glave u lezeem i stojeem polozaju, pomeranja tela unapred ili unazad pri ustajanju i kvaliteta koze, a posebno na mestima koja su izlozena stalnom kontaktu sa lezistem. Ako se samo kod jedne od najkrupnijih jedinki u staji uoci da ispoljava teskoe pri ustajanju i

____

79 ____

leganju ili nepravilnosti u stojeem i lezeem polozaju na lezistu, tada se kvalitet lezista u staji ocenjuje kao osrednji. Leziste se u vezanom sistemu drzanja goveda u stajama zatvorenog tipa ocenjuje neudobnim u sledeim slucajevima: - visoki i tvrdi zidovi jasala, - kratko i usko leziste, - postojanje granicnika na kraju lezista ili postojanje montaznih delova automatskih naprava za izubravanje na zadnjoj ivici lezista i - upotreba elektricnih aparata za korigovanje polozaja tela goveda na lezistima. Leziste se u vezanosm sistemu drzanja goveda u zatvorenim stajama ocenjuje srednje udobnim u sledeim slucajevima: - ako samo jedan od kriterijuma za udobnost nije ispunjen, - ako pristupacnost jaslama nije omoguena tokom celog dana, - ako je duzina lezista jednaka ili vea od vrednosti koji se dobija mnozenjem duzine trupa sa 0,95 plus 0,58 m za glavu, a sirina lezista jednaka ili vea brojnoj vrednosti koja se dobija mnozenjem sirine trupa sa 0,87. Leziste se pri vezanom drzanju goveda u zatvorenim stajama ocenjuje udobnim: - ako je prednja strana jasala od fleksibilne gume i ako nije visa od 0,32 m racunajui od poda lezista, - ako je pristupacnost jaslama mogua tokom celog dana, - ako je duzina lezista jednaka ili vea od vrednosti koja se dobija mnozenjem duzine trupa sa 0,95 plus 0,3 m i ako je sirina lezista jednaka ili vea od vrednosti koja se dobija mnozenjem sirine trupa sa 0,90.

Povez mora da omogui normalno spustanje u lezei polozaj goveda, normalno podizanje, komotnu promenu polozaja tela u lezeem polozaju, normalno ponasanje vezano za higijenu tela i uspostavljanje socijalnog kontakta sa susednim jedinkama. Ako se za korigovanje polozaja tela goveda na lezistu koriste elektricni ureaji, tada se ne dodeljuju bodovi, odnosno dodeljuje se 0 bodova. Kvalitet ispusta ili pasnjaka se procenjuje samo ako je svakom uslovnom grlu, u toku 24 casa, obezbeeno najmanje 5 m2 povrsine ispusta ili pasnjaka, odnosno 3 m2 ako su jedinke smestene u zatvorenim objektima sa slobodnim nacinom drzanja. Ako svakom uslovnom grlu na raspolaganju tokom 24 casa stoje manje povrsine ispusta ili pasnjaka ne dodeljuju se bodovi, odnosno ovom pokazatelju se dodeljuje 0 bodova. Meutim, male povrsine u ispustu mogu da se dodaju na vrednost raspolozive povrsine poda za kretanje govedima koja se drze nevezano, pod uslovom da u bilo kom periodu dana mogu da izau u ispust. Bodovi se mogu dodeliti i ako je ispust male povrsine, pod uslovom da ga koristi manja grupa zivotinja u trajanju od jednog sata dnevno i da je tada svakoj zivotinji u grupi obezbeeno 5 m2 ispusta.

Smatra se da je pristupacnost pasnjaku povoljnija nego boravak u ispustu i zato se kvalitet pasnjaka sa aspekta dobrobiti posebno ocenjuje. Proporcionalno duzini

____

80 ____

boravka goveda na pasnjaku dodeljuje se i odreeni broj bodova, pod uslovom da svakom uslovnom grlu bude obezbeeno 5 m2 pasnjaka.

Sema 1. Pokazatelji kvaliteta lezista Socijalni kontakt se procenjuje kroz sledee elemente: raspoloziva povrsina poda u zatvorenim stajama sa nevezanim nacinom drzanja goveda, povrsina lezista pri vezanom nacinu drzanja goveda, socijalna i starosna struktura zapata, socijalna stabilnost zapata, nacin drzanja telia u odnosu na majku i mogunost korisenja ispusta, odnosno pasnjaka u toku godine. Raspoloziva povrsina poda po uslovnom grlu boduje se isto kod ocene socijalnog kontakta kao i u slucaju ocene mogunosti kretanja. Jedina razlika je ta sto se ovde u obzir uzina cela raspoloziva povrsina lezista, a ne samo 50% povrsine lezista kao kod ocene mogunosti kretanja. Lezista koja su razdvojena pregradama mogu da umanje mogunost uspostavljanja socijalnog kontakta u toku faze odmora u lezeem polozaju. Pri nevezanom nacinu drzanja, kada se procenjuje raspoloziva povrsina poda sa aspekta uspostavljanja socijalnog kontakta, u obzir se uzima i prisustvo dominantnih i podreenih jedinki, kojima treba da bude omogueno da lako, odnosno jednostavnim kretanjem izbegnu kontakt sa dominantnim jedinkama koje su agresivne. Familijarni (porodicni) zapat se sastoji od krave sa muskim i zenkim teliima, junadi muskog i zenskog pola i priplodnog bika koji je otac podmlatku.

____

81 ____

Najvei broj bodova dodeljuje se zapatu sa teliima koji su roeni u istom zapatu i koji imaju konstantni vizuelni kontakt sa zapatom ili su od zapata odvojeni samo u toku letnjih meseci kada su odrasla grla pasi ili se telii drze na posebnom pasnjaku odvojenom od pasnjaka na kojem se drze odrasla grla.. Ako 10 do 50% zapata cine kupljene jedinke iz drugih zapata, tada se zapatu dodeljuje 0 bodova, a ako vise od 50% jedinki potice iz drugih, a ne iz maticnih zapata, tada se zapatu dodeljuje ­ 0,5 bodova. Ako su novoroeni telii sve vreme u kontaktu sa svojim majkama u zapatu tada se zapatu dodeljuje maksimalni broj bodova. Za strukturu zapata se dodeljuje 0 bodova i u slucaju ucestalog pregrupisavanja goveda kojim se ometa pravilno uspostavljena socijalna hijerarhija. Odvojeno drzanje priplodnih junica i tovne junadi ne smatra se negativnim pokazateljem dobrobiti sa aspekta strukture zapata. Bodovanje mogunosti korisenja ispusta ili pasnjaka obavlja se na isti nacin kao i kod procene dobrobiti sa aspekta mogunosti kretanja, odnosno slobode pokreta. U smestajnim sistemima u kojima se koristi slama za prostirku mora da se proceni najmanje 25% lezista sa najmanjom kolicinom slame. Za procenu kvaliteta poda sa aspekta dobrobiti treba odabrati one delove poda, odnosno lezista koji su u najprisnijem kontaktu sa telom goveda u lezeem polozaju, odnosno zglobove i ekstremitete. Tabela 3. Standardi za resetkaste podove (mm) Telesna masa goveda Junice i tovna junad do 450 kg telesne mase Goveda telesne mase preko 450 kg i muzne krave Sirina resetki 80 - 100 80 - 120 Razmak izmeu resetki 25 ± 10 % 32 - 35 Precnik rupe na perforiranim podovima 40 50

Pri oceni cistoe poda najmanje 25% povrsine lezista ne sme biti zaprljano ekskrementima goveda (feces, urin). Kod procene cistoe perforiranih podova i resetkastih podova, u objektima u kojima se goveda drze nevezano, treba imati u vidu da su lezista u objektima sa ovim podovima uvek vise zaprljana nego lezista na kojima se goveda drze vezano. Razlog je sto se lezista na kojima se goveda drze vezano nikad ne zaprljaju ekskrementima u prednjem delu. Bodovanje klizavosti poda se obavlja na osnovu materijala od kojeg je pod u smestajnom objektu napravljen, nacina njegove izgradnje i korisenja prostirke. Najmanje su klizavi betonski rapavi podovi i podovi sa dubokom prostirkom. Pored toga sto treba da sprece klizanje pri kretanju, podovi treba da obezbede i

____

82 ____

sigurno zauzimanje lezeeg polozaja i ustajanje goveda iz lezeeg polozaja. Ako su podovi klizavi tada je neophodno upotrebiti gumenu oblogu, kojom se smanjuje njihova klizavost. Prisustvo gumene obloge na podovima smestajnog objekta moze biti jos jedan pokazatelj klizavosti podova. Ako su gumene obloge prisutne na podovima, tada treba obratiti paznju na kojim mestima u smestajnom objektu se nalaze i da li su sva potencijalno rizicna mesta sa aspekta klizavosti podova pokrivena gumenim oblogama. Prostor za kretanje u smestajnim objektima sa nevezanim nacinom drzanja goveda podrazumeva svu raspolozivu povrsinu za kretanje. U objektima u kojima se goveda drze vezano, prostor za kretanje obuhvata prolazne hodnike kroz staju i izlazne puteve u ispust. Osteenja papaka podjednako mogu da prouzrokuju i previse tvrdi i previse abrazivni podovi. Tehnicki nedostaci podova podrazumevaju sva osteenja materijala od kojeg su podovi napravljeni, a koja mogu da prouzrokuju povrede papaka. Kvalitet podne povrsine procenjuje se i u ispustima i na psnjacima. Previse vlazna podna podloga, muljevita ili zaprljana ekskrementima zivotinja i ona koja nije ocedna i pogoduje zadrzavanju tecnosti podjednako prourokuje osteenja i infekcije papaka kao i podna podloga koja je previse gruba, ostra i suva. Ako goveda imaju pristup pasnjaku najmanje 30 dana u toku godine, tada se dodaje jos jedan bod na broj bodova koji se dodeljuje podnoj povrsini pasnjaka. Pri bodovanju kvaliteta pasnjaka i tla pasnjaka, strmim i stepenastim pasnjacima dodeljuje se vei broj bodova nego pasnjacima na terenima sa blagim nagibom jer se smatra da su prvi bolji za fizicku aktivnost goveda, za cirkulaciju i skeletni sistem. Na dobrobit zivotinja u velikoj meri utice odnos odgajivaca. Zadovoljavajui smestajni uslovi mogu da budu u vezi sa losom dobrobiti zivotinja. Sa druge strane, zdrave zivotinje, cija dobrobit nije ugrozena, mogu da se nau u losim smestajnim uslovima. Izmeu ova dva ekstremna slucaja od znacaja je briga odgajivaca ili radnika na farmama goveda. Odgajivaci i radnici na farmama su upravo ti ciji se uticaj uplivise izmeu zdravlja i dobrobiti zivotinja sa jedne strane i smestajnih uslova sa druge strane. Uticaj odgajivaca i radnika na dobrobit zivotinja procenjuje se indirektno, odnosno kroz sledee pokazatelje: stepen cistoe smestajnog objekta, lezista, hranilica i pojilica, tehnicka ispravnost opreme, stanje koze goveda, stanje papaka, prisustvo tehnopatija i zdravstveno stanje goveda. Tri esencijalna zahteva koje mora da ispunjava svaki stocar, vlasnik domaih zivotinja i odgajivac su: 1. Posedovanje znanja o nacinu gajenja odreene vrste domae zivotinje za koju se opredelio i bioloskim osobinama te vrste, odnosno o njenim prirodnim potrebama i smestajnim zahtevima; 2. Vladanje vestinama neophodnim za bavljenje odreenom granom stocarstva, kao sto su vestina posmatranja, zapazanja i otkrivanja zdravstvenih problema i

____

83 ____

3.

povreda, otezanog partusa, promena u ponasanju i slicnog i sposobnost pruzanja brige i nege zivotinjama i ukazivanja odgovarajue pomoi; Posedovanje licnih kvaliteta i afiniteta prema stocarskoj praksi, zivotinjama za koje se odlucio da gaji i radnim operacijama u toj grani stocarstva.

Znacaj slame za goveda u intenzivnim sistemima smestaja U intenzivnoj govedarskoj proizvodnji, u zemljama Evropske unije, goveda je zabranjeno drzati u objektima sa celoresetkastim podovima. Mora im se obezbediti puno leziste sa prostirkom i minimalno 10% dugih sirovih vlakana u dnevnoj ishrani. Ve ovi zahtevi ukazuju da slama ima dvostran uticaj na dobrobit goveda, a to je: obezbeenje oseaja fizicke udobnosti na lezistu i obezbeenje normalne funkcije buraga. Slama i oseaj udobnosti goveda ­ Utvreno je da je za goveda lezanje na slami i hodanje po podovima sa prostirkom od slame znatno udobnije od lezanja na perforiranim ili resetkastim podovima. Govedima vise prija da odmaraju u lezeem polozaju na mekoj nego na tvrdoj povrsini. Prostirka od slame, ne samo da stvara kod goveda oseaj udobnosti ve i sigurnosti. Na tvrdim betonskim podovima goveda znatno ucestalije ustaju i lezu, odnosno krae se odmaraju od goveda na lezistima sa slamom kao prostirkom. Kod mlecnih krava smestenih u objektima sa slamom vea je mlecnost i ispoljavanje znakova estrusa je bolje izrazeno. Povrede usled klizavih podova su znatno manje kod bikova u objektima sa slamom nego kod bikova u objektima sa betonskim podovima. Takoe su i povrede papaka i osteenja zglobova, a posebno tarzalnih na ekstremitetima znatno rea pojava kod goveda drzanih na podovima sa prostirkom od slame. Slama bihejvioralne i nutritivne potrebe goveda ­ Na prirodnim stanistima i u ekstenzivnim uslovima gajenja goveda provode 7 do 9 casova dnevno u pasnom nacinu ishrane i jos toliko vremena u prezivanju. U intenzivnim sistemima smestaja, kod goveda na restriktivnoj ishrani, znatno je ucestalije ispoljavanje oralnih stereotipija. Ovo je posebno slucaj kod goveda koja se hrane silazom i koncentrovanim hranivima. Zato se smatra da sirova vlakna treba da budu stalno prisutna u ishrani goveda jer pozitivno uticu na smanjenje pojava oralnih stereotipija (uvrtanje jezika, grizenje zidova valova i pojilica). Slama pozitivno deluje i na rad buraga, a posebno u slucaju kada hrana za goveda ne sadrzi dovoljno grubog materijala. Poveanje mlecnosti kod muznih krava mora da prati i poveanje energetske vrednosti obroka. Ako se poveava energetska vrednost hraniva, ali bez poveanja sadrzaja sirovih vlakana, moze doi do acidifikacije sadrzaja buraga (acidoza). Kod telia koji se hrane tecnim hranivima cesti su poremeaji rada organa za varenje usled poremeene fermentacije zbog slabo razvijenih papila sluzokoze rumena. Pored toga, kod ovih telia je oslabljenja mastikacija i ruminacija. Svi navedeni poremeaji mogu da budu jedan od uzroka ispoljavanja oralnih stereotipija (uvrtanje jezika). Ako se teliima hranjenim

____

84 ____

tecnim hranivima obezbedi slama u obroku, kao izvor sirovih vlakana, mnogi od navedenih poremeaja mogu da se izbegnu. Meutim, ishrana slamom dovodi se u vezu i sa lezijama na abomazusu. Zato se smatra da je slama nepodesna kao izvor sirovih vlakana za ishranu telia. Kao izvor sirovih vlakana u ishrani telia mogu da posluze i pelete napravljene od slame i zitarica. Uticaj slame na higijenu smestajnog prostora i zdravstveno stanje goveda ­ Kvalitet poda i prostirke ne samo da ostvaruje direktan uticaj na nastanak lokomotornih poremeaja, ve utice i na pojavu drugih bolesti, mortalitet i higijenski status smestajnog objekta. Osnovna funkcija slame kao prostirke je inkapsulacija fecesa i apsorpcija urina, mleka i drugih tecnosti koje dospevaju na povrsinu prostirke. Apsorpciona sposobnost seckane slame je bolja od apsorpcione sposobnosti duge slame. Slama je organskog porekla i predstavlja dobru podlogu za razmnozavanje mikroorganizama koji prouzrokuju mastitis. Posmatrano sa ovog aspekta, bolje je koristiti prostirku neorganskog porekla (pesak) za muzne krave nego slamu. Postoje i suprotna misljenja, prema kojima usitnjen materijal za prostirku vise pogoduje pojavi mastitisa od neusitnjenog materijala, kao sto je to prostirka od slame. Na kraju, sam higijenski status prostirke, zavisi i od ucestalosti njene promene. Redovna promena prostirke svakako da smanjuje mogunost pojave bilo koje infekcije u poreenju sa necistom prostirkom, kontaminiranom velikim brojem mikroorganizama, sa kojima su goveda dugo u kontaktu, bez obzira da li vise vremena provode u lezeem ili stojeem polozaju. Minimalni smestajni standardi za goveda Tabela 4. Minimalni standardi za smestaj tovnih rasa goveda u ispustima

Povrsina smestajnog prostora Ispust - poplocan ispust - zemljani ispust - ispust sa slamom kao prostirkom m²/zivotinja m²/zivotinja 7.4 27.9 3.7 13.9 4.1 23.2 7.4 27.9 Krave i junice Telii 225 kg Junad do 340 kg Junad do 500 kg

Jedinica mere

m²/zivotinja

3.2

2.3

2.8

3.2

____

85 ____

Tabela 4. Nastavak

Povrsina smestajnog prostora Ispust sa natkrivenom povrsinom - poplocan ispust - zemljani ispust - pokrivena povrsina ispusta - visina natkrivenog dela ispusta Boks u porodilistu

Jedinica mere

Krave i junice

Telii 225 kg

Junad do 340 kg

Junad do 500 kg

m²/zivotinja m²/zivotinja

4.6 27.9

2.3 13.9

2.8 23.2

4.6 27.9

m²/zivotinja

2.8

1.4

1.9

2.8

m

3.0

3.0

3.0

3.0

Jedan boks dimenzija 3.6 m. x 3.6 m /20 krava

Nagib poplocanog ispusta 1:50 to 1:25 Nagib zemljanog ispusta 1:25 to 1:15 Nagib ispusta sa slamom 1:4

____

86 ____

Tabela 5. Minimalni standardi za smestaj tovne junadi u stajama zatvorenog tipa

Individualni boks za jedno tele ­ 1,8 m x 1 m (1,8 m2) Bikovi ­ povrsina lezista pokrivenog slamom ­ 16 m2 ili na svakih 60 kg telesne mase po 1 m2. Povrsina za slobodno kretanje ­ 25 m2 po jednom biku Tabela 6. Smestajna povrsina za priplodne junice i junad u tovu ako se drze nevezano Kategorija Celoresetkast pod ili leziste (m2/krava) Zatvoren grupni sistem drzanja bez vezivanja Sirina prostora za fizicku Leziste aktivnost, 2 (m /krava) defekaciju , ishranu (m) 1,8 1,8 2,2 2,0 2,5 2,0 3,0 2,2

Junice/Tovna junad

Ispust (m2/krava)

Sirina jasala (m/krava)

Do 350 kg Do 500 kg Preko 500 kg Mlecne krave

2,2 2,5 2,7 -

3,0 5,0 5,0 5,0

0,54 0,60 0,70 0,75

____

87 ____

Tabela 7. Dimenzije lezista za krave i tovna grla koja se drze vezano Telesn a masa (kg) Duzina lezista (m) Lezista uz zid staje 600 700 600 700 600 700 2,44 2,52 2,50 2,55 2,56 2,62 Naspramna lezista Pozicija (udaljenost) alke za vezivanje lanca od kraja lezista (m) 1,57 1,62 1,60 1,64 1,65 1,70 Sirina lezista (m)

Visina pregrade lezista (m)

Prostor za glavu (m)

Simentalska rasa 1,10 0,39 1,14 0,40 Svajcarska smea rasa 2,16 1,14 0,40 2,20 1,16 0,41 Holstajn frizijska rasa 2,21 1,16 0,41 2,27 1,17 0,41 2,11 2,17

1,19 1,22 1,23 1,25 1,25 1,26

Tabela 8. Minimalni standardi za smestaj mlecnih rasa goveda u boksevima za grupno drzanje Starosna kategorija i telesna masa Telii do 3 meseca starosti Telii od 3 do 6 meseci starosti Junad od 7 meseci do godinu dana Junad od 1 do 2 godine Junice i bikovi od 2 do 3 godine Muzne i zasusene krave Krave u porodilistu Minimalna povrsina smestajnog prostora m2/zivotinji 1 2 3 4 5 6 10

____

88 ____

Information

UNIVERZITET U BEOGRADU

88 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

810047


You might also be interested in

BETA
UNIVERZITET U BEOGRADU
stocarstvo Plan
Microsoft Word - PI-2010-finale.doc
POVEĈANJE PLODNOSTI KRAVA I KOBILA