Read 1314.pdf text version

SRETEN PETROVIE

TEODOR ADORN0

Moida ni jedan moderni mislilac svoje osnovne stavove o umetnosti nije izricao tako dosledno primenjujuti filozofski metod i u isto vrerne tako senzibilno buduki prijemEiv za predmet prouEavanja kao Teodor V. Adorno (Theodor W. Adorno). Sve Sto je napisao o umetnmti uvek J e bilo stvar teorijskog opredeljenja i 'zraz lifnog osetanja umetnifkog predmeta. Posao je istorije estetike d a utvrdi mesto koje Adorno zauzirna u evoluciji estetifkih ideja. Sto se, pak, ovoga razmatranja t;Ee, nastojaAerno da pokaiemo vezu izmedu Adornovih tmrijskih socidoSkih stavova o umetnosti i osnovnog filozofskog opredeljenja. Iluzorno je smatrati d a se neki posebni naufni stav ili koncepcija autora moie osmisliti bez razumevanja celine njegova sisterna. Cak i u onim slueajevima, kada teoretifari jedne posebno nauEne orijentacije izriEito opom'nju na to da ne postoji takav opSte filozofski, metafiziEki oslonac u njihovom posebnom glediStu Sto je inaEe slufaj sa pozitivistifkim teoretifarima - moie se, uistinu, pretpostaviti upravo suprotno: ukol'ko se viSe nastoji da dovede u pitanje veza izmedu opSte i posebnih teorija, utoliko je manje izvesno da autori antimetafizieke orijentacije ne prevazilaze kompetenc'je pozitivistiEkog metoda.

-

U slufaju T. Adorna, mislioca marksistilike orijentacije. u koga je i eksplicitno prisutna svest o vrednosti. opredeljenja, Eak se i u perspektivi irnanentnog razloga namete potreba za odredivanjem opSteteorijskih ~retpostavkineophodnih za razumevanje njegovih sociolo~ko-kulhrnih i umetnif k h stavova.

Filozofija

Moderna marksistilika misao se razvija, Eesto smo to utvrdili, u znaku otvorenih teorijskih kontroverzi, iz Eega, potom, slede i razlifita estetiEka i teorijsko-umetnifka opredeljenja. Osnovne dileme, i u tome, orijentacije u marksistilikoj misli uopste i u estetici posefno, proizlaze uglavnom iz razlifitih osnova interpretacije Marksa. Razlog tim razliEitim osnovama interpretacije leii, izgleda nam, u opredeljenju

modernih autora prema jednoj od moguknosti poimanja dijalektike. Ova razlifita opredeljenja izazvana su joS i Einjenicom Sto su savremeni marksistifki mislioci, inafe vrsni poznavaoci nemarke klasifne filozofije, u pristupu Marksovoj ,,dijalekticiV veC bili predodredeni da prihvate onu interpretaciju ,,dijalektike9' koja je saglasna sa njihovim osobenim razumevanjem ontoloSkog problema nemafke klasifne filozofije. Prostije refeno, autori su do Marksa iSli preko Hegela. U tome redu, postojale su uglavnom, dve alternative: prihvatiti kao marksisti& ki onaj koncept ,,dijalektikeM koji se metodoloiki ne razlikuje od Hegelovog, ili kao marksistiPki uvaiiti onaj tip ,,dijalektikefl koji se od Hegelovog razlikuje ne samo po osnovnoj ontoloikoj ideji (idealizam - materijalizam) nego i po metodoloSkom naPelu (identitet - neidentitet). Naime,ona tafna Lenjinova opaska da je bez razumevania Henela svaki prilaz Marksu jednostran, ne- pogaba samemine marksiste, ~ u k a f a (Lukacs) i Adorna. Goldmana (Goldmann) i Markizea s arcu use), a lo ha (Bloch) i Horkhajmera (Horkheimer), KorSa (Korsch) i Garodija (Garaudy), koji su vanredno poznavali ne samo Hegela nego i nemarku klasifnu filozofiju u celini. Iz peia svakog od ovih autora ponikla je bar jedna znafajna srtudija iz nernafke klasifne f i l w f i j e . No, sama ta finjenica poznavanja ovoga najuticajnijeg Marksovog teor'jskog izvora, dobija sada i jedno osobeno znafenje. Naime, pomenuti autori nemafku klasifnu filozofiju doiiveli s u vrlo razliEito. Iz n a f ' n a razumevanja glavnih tokova u istoriji nemafke filozofije, iz vlastitog opredeljenja za jedan, odnosno drugi osnovni filozofski b k u ovome razvoju, najzad, iz nafina shvatanja dominantnog prisustva jednog ili drugog toka u ~ a r k s o v o misli, m o i e m o ~dakako j vrlo uslovno, razlikovati dva osnovna teorijska opredeljenja, dakle i dve moderne interpretacije Marksova mTSljenja.U mnovi, sve se svodi na to kako se poima ,,dijalektika6'.

U nemafkoj filozofiji ~ r a t i m o uglavnom, dve li, nije u razvoju pojma dijalektike. Jedna, koja preko metodoloikog stava identiteta subjekta i objekta, saznanja i predmeta, zavrSava u Hegelovoj dijalektici identiteta, i druga, koja se granifi sa dijalektikom neidentiteta.%to s e ontologke osnove ,,dijalektike ijdentiteta" tife, z a ~ a i a m o dve bitne orijentacije: Hegelovu, u kojoj subjekt svladava objekt, odnosno dvh prirodu ; ateriju, i drugu, Selingovu (Schelling), u kojoj nema nikakvog ont'fkog prevladavanja r - Stetu o bilo subjekta bilo objekta: t je dijalektika indiferencije subjekta i objekta, duha i materije, Eoveka i prirode. Bliska ontoloikoj mnovi Selingove dijalektike je Kantova dijalektika koja iz-

SRETEN PETROVIC

vorno pretpostavlja da subjektivna dijalektika uspostavlja identitet samo sa jednim delom objekta, sa svetom pojava. Apsolutnog identiteta subjekta i objekta u celini nema. Ova, nazovimo je ro'mantifka i,deja, za koju je bitno poznavanje snage i samosvojne vrednosti prirode (objekta), koja ne podleie moCi subjekta nego ostaje neSto ,,objektivno" vaieCe i nezavisno od svesti, implicira koncept negativne dijalektike, ili dijalektike neidentiteta, u fijoj je pretpostavci ontoloika ideja o ,,prestabiliranoj disharmoniji" subjekta i objekta. Ona druga, hegeliipnska ideja, za koju je bitno paimanje aktivistifke, dijalektifke snage s a m subjekta, duha, koji usmeren na objekt, ovog sasvim raoara i dalji razvoj dovodi do pozitivnog izmirenja, do apsolutnog identiteta subjekta i objekta, pri femu je obiekt * - wasivna i veC wrevladana instanciia samoe;a duha - pretpostavlja ontoloSku ideju o , , ~ r e s t a biliranai harmoniii". koncewt wozitivne diialek- tike il,i dijalektik; identiteta.

-

Ukratko, u modernom marksizmu vod' se spor oko priznavanja ili nepri2navanj.a dijalektike prirode, odnosno oko shvatanja samog pojma , , p r i r d e U i ,,objektaC'u Marksovoj filozofiji. Jedan broj marks'stifkih mislilaca, rani Lukaf (Istorija i klasna svest), Lisjen Goldman, Sartr (Sartre), prihvata Hegelovu ideju da razvoj ide samo iz subjekta, duha, i da, dosledno tome, moie postojati samo dijalektika subjekta ili ,,dijalektika istorije". no ne i obiektivna d;ialoktika, ,,dijalektika prirode". Engelsovu Dijalektiku prirode smatraju nesporazumom. Time su se ovi autori ospredelili za hegelijanski koncept dijalektike, koji je, doduSe, zbog monistirkog (ideali"10 stiFkog) osnova sistema. i prirodu uklju"' u razvoj ideje (duha), no prirodi je, kako je poznato, Hegel osporavao dijalektitki razvoj kao imanentno svojstvo. Priroda je wasivna a k r e t ~ n j e se Sto unutar nje zapaia, tautolloSko je. Drugi tip milljenja, osnaien romantiek'm podsticajima, smatrajuCi dijalektiku imanentnom instancijom i duha i prirode, i subjekta i objekta, interpretira Marksov pojam dijalektike na filozofsko-monistifkoj pretpostavci: jedna je dijalektika ('storije i prirode), kao Sto je ,,bike'' neka vrsta jedinstva ,,naturalizma humanog" i ,,humsnizovane prirode". Pofev od B1oha, preko Markuzea do Adorna, pojam prirode dobija ravnopravno mesto uz kategoriju istorije. Nije slufajno Sto je Markuze, shvatajuki znaEaj pr:rode u Marksa, pokuSao da pojam: ,,primdnoga, ,,nesvesnog" (PO jam preuzet iz romantifke filozofije) interpretiw u duhu Frojdovih (Freud) osnovnih filozofskih natela.

SRETEN PETROVIC

Nema sumnje, Teodor V. Adorno je prihvatio ovu drugu alternativu dijalektike. Svoje glavno teorijsko delo Negativnu dijalektiku, narisao je sa ciljem da opovrgne osnovni postulat Hegelove Fenomenologije duha: ,,Istin;to je celina. Celina pak jeste samo ona suStina koja se zavrSava putem svoga razvoja." Adorno ne priznaje ovaj stav za postulat ,,dijalektikeW. On por'fe smislenost ideje da se ,,suStina zavrSava putem svoga razvoia". Razvoj je beskonafan, identiteta nema. Time Sto nema identiteta sledi stav da nema ni celine. Jedino Sto je iz E'tania Hegelovog Uvoda u Fenomenologiju prihvatio, to je ideja istfne, ali, %tine koja je mogudna u modalitetu suprotnom od onog koji je Hegel predloiio. Tako Adorno polazi od stava: ,,Celina je neistinita. Istina je samo ona suStina koja se nikada ne zavrgava putem svoga razvoja." To je 'stovremeno 0snov i negativne dijalektike i neqativne utopije Teodora Adorna. Negativna dijalektika pretpostavlja ontoloSki princip, da ga uslovno jog jednom pomenemo, ,,prasBb;lirane disharrnoniie" prema kome je odnoq uma i prirode, subjekta i objekta tako pomigljen, da se njihovo proiirnanje ostvaruje samo i jedino na tlu istorije, pri Eemu je na delu Marksova ideja o jednoj dijalektici: drugtva i prirode, kao i misao o istoriji bez kraja. Time je koncept eshatoloSkog razumevanja istorije radikalno negiran, u Marksovoj kao i Adornovoj filozofiji. U ovome stavu Adorno je, Eini se. pronicljivo uvideo da s u klasici marksizma prznavali snagu p ~ i ~ o kao i vrednost duha, a time i jednu jedinde stvenu dijalektiku, kao i ideju o istoFji koja uvek traje; moguCnost toga trajanja klasici. kao i Adorno, vide u Einjenici neiscrpivog ljudskog delovanja. ReE je, najzad i o shvatanju dijalektike samog Eoveka, u kome su uvaiene obe moCi sveta: umna i prirodna, i Eiji je ,,konflikt6' nemogufno radikalno izmiriti. Nemogufno je, kako je to Hegel mislio, prevladati prirodu u svetu, dakle. ni u Eoveku samom. U tome je neko jedinstvo ,,kosmogonijskog" i ,,antropoloSkog" principa u Marksa i Adorna. Naime, Adorno je saglasan u svemu sa Marksovim stavom izraienim u Svetoj porodici, rovodom kritike Bauera i mladohegelijanaca, koji, zajedno sa Hegelom, nisu priznavali, kako to ho6e Marks, ,,nikakvo bide r a z 1 i E i t o od misljenja, nikakvu p ~ i r o d n u ene~giju r a z 1i E i t u od duhovne spontanosti, nikakvu silu ljudskog biCa r a z l i E i t u od razuma . nikakvo osefanje i htenje r a z 1 i E i t o od znanja, nikakvo srce r a z 1i E i t o od glave, nikakav objekt T a z 1i E i t od subjekta". Iz toga su i Marks i Adorno prihvatili takav pojam ,,dijalektikeg' i ,,istorije6' u kome se ontiEki priznaje pravo i jednom i drugom relatu dija1ektiEkog odnosa: subjektu i objektu, umu i prirodi. Oni se posreduju u istorijskom praksi-

..

SRETEN

PETROVIC

su, u takvom kretanju u kome ne dolazi do hegelijanskog izmirenja suprotnosti u nekoj mirnoj sintezi. Nema, dakle, kraja istorije i dijalektike. Otuda Adorno i naziva svoje glavno delo Negativna dijalektika, budufi da dijalektike nema bez protivrefnosti, bez permanentnog osporavanja istorijski dostignutog totaliteta, bez vefnog konflikta svesti i prakse. U svemu ostalom, a to znafi i u pombnim teorijsk'm izvodenjima ovoga glavnog narela Adorno ide vlastitim putovima, i u tome, dakako, Cini i zvesna odstupanja od Marksa Sociologija kulture Iz osnovnih teorijskih stavova, iz kojih sledi misao da istina sveta nije u formi ,,totaliteta", da se zahtev kritifkog uma Sto sledi iz funkcije negativne dijalektike izvrBava svagda u radikalnoj kritici svega ~ostojeCeg,Sto se izdaje da je reBenje zagonetke smisla samog u pukom identitetu suprotnosti, proistife osnovna ideja filozofije fsankfurtskog kruga poznata pod imenom ,,hitifka teorija druBtva", na fijem je felu i d m Teodor Adorno. Um stalno dovodi u pitanje pozitivitet. U osnovi kritifkog uma nalazi se ideja ,,dijalektike bez organske 'sinteze', bez kulminativne, zavrSne tarke, koja se hegelovski smiruje u svesti o istini" (Rusconi).

Moderns civilizacija, po refima Adorna, striktno sledi ideju Hegelove filozofije trijumfa racionalnosti, totaliteta, guSenja prirodnog i spontanog. Sve ide iz ,,svestiX.Razlika je samo u tome, Sto kod ,,Malebranchea i Berkeleya" sve dolazi ,,iz boije svesti, u masovnoj umetnosti iz svesti zemaljske uprave proizvodnje" (Dijalektika prosvetiteljstva). MiBljenje, um, ne javlja se u modernom svetu, u svojoj negativno-dijalektirkoj funkciji spram postojefeg, zatvorenog sistema sveta, nego u svojoj pozitivnoj funkciji, u apologiji, s namerom da opravda postojefe koje je, navodno, inkarnacija uma samog. Moderna industrijska kultura, ili kultura tzv. ,,masovnog drustva", temelji se na osnovnoj pretpostavci lafnoga uma naSe tehnologijske savremenosti da je zabava izbavljenje i spas. ,,Zabavljanje jest zaista begstvo, no ne kao Bto ono samo to tvrdi, begstvo od loge zbilje, nego od zadnje pomisli na otuor koji jog moie ostati u zbilji. Oslobodenje Sto ga obefava zabava jeste oslobobenje od m i S l j e n j a k a o n e g a c i j e . " (Dij. prosvet).

U navedenom stavu treba trai'ti osnovu Adornovog koncepta sociologije kulture i umetnosti. Kultura industrijskog druStva - a modern0 druBtvo se Adornu u celini takvim pokazuje,

-

SRETEN PETROVIC

-

jeste kultura trijumfa prosefnosti, neautentifnog postojanja. Totalitarn; sistem se preko takve kulture potvrduje. Savremena kultura je apologija postojefeg sistema koji ieli da o k v a status quo. To je kraj dijalektike. LansirajuCi mit zabave gradanska kultura time radi za rad samoga otudenog rada. ,,Zabava je u uslo+ma poznog kap!talizma produietak rada. Zabavu traii onaj ko zeli utefi mehaniziranom radnom procesu da bi mu bio iznova doxastao. Ali, ,,mehanizacija, dodaie A d m o - ima tol'ku vlast nad onim ko koristi slobodno vreme i njegovom srefom, ona toliko temeljito odreduje proizvodnju robe za za'cavu da ne mo5e doiivljavati vise ni.5ta drugo nego kopiie s a m g radnog procesa'' (Dijalektika prosvetiteljstva). Poimovi Sto smo ih upravo potcrtali na osnovu Adornovih stavova o ,,kulturnoj industriji": zabava i mehanizam ponavljanja, u Sirem socioloSkom i ideoloSkom sm'slu simboliziraiu m e dernu civilizaciju, njen koncept ,,kultureU kao Sto impliciraiu stav o deprivaciji pravog kulturnog stvaralaStva u celini, i umetnifkog, takoae. Prirodno je, naime, pretpostaviti da be Adwno, polazefi od radikalne kritike Hegelovog ontoloikog stava o identitetu subjekta i objekta, svoje stanovigte u kulturi izgraditi na ideji kreacije, a ne imitacije i ponavljanja. Doista on festo i eksplicitno laitikuje tezu o kulturi sa d l i k a m a ponavljanja. Karakteristika je moderne kulture da s e umetnost i razonoda p d r e d u j u jednoj ,, . . .lainoj formuli: totalnosti kulturne industrij . Ona se sastoji iz p o n a v 1 j a n j a." Adorno e je tako za jedan koncept autentifne kulture. Razume se, polazebi od vlastitih oplte-filozofskih stavova, prirodno je pretpostaviti da C u dilemi e koia u teoriji danas postoji: za otvoreni ili zatvoreni tip kulture Adorno biti n a strani otvmenoga stvaralagtva, za onaj pojam kulture u kome se potvrduje ideja o neidentitetu, o tome, da je autentifno samo ono delo koje svagda otvara puteve, najavljuje novo; koje je neponovljivo. Adorno je tako pojam kulture graaanskog druStva, koji kritifki dovodi u pitanje, kao i ideju autentiEnog stvaralagtva, osvetl'o iz pmspektive s u ~ r o t n o s t idveiu k o n c e ~ c i i akulture rrisutnih joi u predmarl&;sti~kojtrhdiciji, u nemafkom klasiPnom idealizmu: klasicistiCkoa i romantic!kog ideala. Dok je prvi bio prisut& u Hegelovoj filozofiji, drugi je osnaien u romantici, na Eelu sa Selingom. FtamantiEki ideal kulture neguju danas f i l o d i egzistencijalistiEkog usmerenja, na Eelu sa M d n o m Hajdegerom (Heidegger), kao i predstavnici vrlo utica jnog krila u modernoj fenomenddkoj estetici. I egzistencijalizam je, kako je poznato, izgradivao svoje osnovne stavove na temelju Huserlove (Husserl) fenomeno-

SRETEN PETROVIC

logije. Nije naodmet da primetimo da je doktorski rad mladoga Teodara Adorna veC bio usmeren u pravcu Huserl'ove fenamenologije (Die Transzendenz des Ding1i:hen und Noematischen in Husserls Phiinomenologie), fijeg se uticaja Adorno nikada nji'e sasvim oslobodio'. Da bismo, nadalje, shvatili znafaj pomenutih koncepcija kulture: klasiEnog - eiji je stilski izraz ,,realizama, i modernog - fiji je iwaz ,,avangardizarn", koncepciji u kojima se nalaze dve osnovne ontoloSke ideje: ,,identitet subjekta i objekta" sa poniStenjem objekta, fulnog i emotivnog u UMU, i ,,ne'dentitet subjekta i objekta", a potrebno je da ih suofimo s osnovnim apredeljenjlma u savremenoj umetnosti, u kojoj pomenute dve mijentacije dobijaju svoju najpotpuniju potvrdu. U tom suofavanju ~ o k a z u j e da je ref o izglese dima klas'cistifke estetike i estetike modernog tipa, ili estetike mimesis i estetike kreacije. Najzad, estetike lepoga i estetike ruinoga. Ovaj teorijski i epohalni spor u modernoj kulturi i umetnosti, izmedu ideala zatvorenog i otvorenog kulturnog stvaralagtva, dobija u Adornovoj interpretaciji oblik spora izmedu tradicionalne i moderne umetnosti. Sociologija umetnosti Ogorfeni kritifar Hegelove ,,dijalektike identiteta", Adorno ipak, veoma ozbiljno promiilja Hegelov stav izrefen u Estetici, da ,,umetnost viie ne zadovoljava najviSe potrebe ljudskog duha". Ovu Hegelovu opasku, dodaje Adorno teoretifari su prevideli, dok ju je sama umetnost duboko proiivela. Do;sta, u modernom tehnolonekoj vrsti inkarnacije Hegegijskom svetu love ideje uma i botaliteta - umetnost nema Sta vise da traii; ona sluii pomvljanju i V m e , kako uvida Adorno, doprinosl ufvrS6enju samoga sistema.

-

Medutim, iz toga Hegelovog stava Adorno povlafi radikalniju konsekvenciju: koja je to umetnost koja ne zadovoljava najviSe potrebe duha u na3oj samemenosti? Tek se iz takvog postavljanja pitanja otvara moguCnost za nove izglede umetnosti. R& je o tome Sto je Hegel Loznavao ili priznavao samo klasiEnu umetnost, umetnost koja se idealno uklapala i poniitavala u njegovom sistemu identiteta, u kome postoji harmonija ideji, grupisanih oko one glavne: ideje uma. Estetika lepoga, k m sinteza pojedinaenog i opSteg, otelovljena u brad'cionalnoj umetnosti, joS dobro sluii potvrdi hegelijanske filozofije. Danas medutim, u druStvenom sistemu - tipa hegelijanske racionalnasti, koji Adorno ne ieli i koji radikal-

SRETEN PETROVIC no kritikuje smatrajudi ga neistinitim, postojanje m e forme umetnosti : klasTEne,bradicionalne, u kojoj se ponavlja ideja sistema, i koja sluii njegovom odrianju i reprodukciji, znari odrianje ideologije neprimerene drugaEijoj i revolucionarnoj viziji sveta. Postojanje tradicionalne umetnosti danas, implicira stav reakcionarne ideologije spram vizije jednog sistema druStvene zajednice Sto se pomalja iz budufnosti. Prema tome, da bi bila na nivou modernog zahteva kritiEkog urna, kritiEke teorije druitva, umetnost mora da afirm;Se ono novo i dolazete. Ako je, dakle, reE o dmgojaEijem modelu dmgtva i potom, o yotrebi imanentne saglasnosti interesa umetnosti i te vizije, onda iz toga sledi nuZno stav o potrebi izgradivanja novoga koncepta umetnosti koji odgovara ideji novoga. Prethodno valja dovesti u pitanje i tradicionalni koncept umetnosti i samu umetnost tradicije. Adorno je ieleo da izgradi nov pojam umetnosti u direktnoj suprotnosti Hegelovoj osnovnoj ontologko-dijalektiekoj pretpostavci, ali on je, kritiEki primetujemo, ma koliko nastojao da to izbegne, i dalje uvaiavao osnovni stav Hegelove gnoseologke estetike, po kome je umetnost svagda samo i jedino forma saznanja. Prirodno, radilo se samo o tome o kakvoj je vrsti saznanja reE, i kakve je vizije sveta trebalo umetnost da izrazi? Re8 je o novoj ontologiji, ontologiji nemira, o otvorenoj slici sveta S t o se najavljuje u kl juEnom pojmu Adornove filozofije, u utopijskom. Umetnost i dalje wSi funkciju saznavanja. Pitanje je bilo samo, moZe li se to otvoreno izraziti u umetnosti koja je uvek konkretna dakle delom i zatvorena; mofe li se ono nadolazete, ,,utapijsko" ,,prikazatil' u umetnosti? Umetnost, ,,jog manje nego teorija, moie da konkretizuje utopiju; Eak ni negativno" (Aesthetische Theorie).* Sta. onda, umetnost moie da urini za ono novo Sto se najavljuje iz dubina istorije, iz nagoveStaja buduCeg? Ona moie da doprinese 0stvarenju budufeg radikalnom kritikom pozitiviteta, onoga Sto je koakretizovano, koje je, po Adornu zreli plod besmisla. ,,Sam0 apsolutnim ~egativitetom umetnost izriEe ono neizrecivo, utopiju." - (Aesth. Theor.). Umetnost je tipiEna socijalna Einjenica. No, po6to nijedno do sada postojeee drugtvo, pa ni modern~, nije savrgeno, jer savrSenstva nema, proizlazi iz toea i osnvni stav umetnosti sDram druStva u k i m e ona nastoji da bude autcmimna. Dakle. ..ona vostaje drubtvena svojom suprotnos'Cu prema d&btvu, i upravo iz te njene opozicije prema drugtvu izvodi se njena autonomija.. . umesto da povladuje dmgtvenim naukama i do-

* Theodor W. Adorno, Aesthetische Theorie GesammeIte Schriften, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Maln

1970.

SRETEN PETROVIC

bije epitet 'druStveno korisne aktivnosti' ona kritikuje drultvo, njegov puki fakticitet" (Aesth. Them.). Razume se, Adorno je bio daleko od toga d a apsolutizuje vrednost umetnosti.. On u o ~ S t e gone vori o moguCnosti trajanja umetnosti kroz istoriju. U tome je, svakako, ogranifen'ost njegova gledigta, koje je u teoriji poSlo od koncepta ,,sadriajne estetike" - Sto se. u krajnoj liniji svodi na ideju o umetnosti kao saznanju. Adorno je, drugim refima, porekao ideju ontologije umetnosti, prema kojoj postoji jedna relativno trajna suStina umetnosti. Stoga on prihvata samo ,,gnoseologiju umetnosti", naime da su umetnifka dela uvek izrazi saznanjk, koja se, buduCi svagda istorijski uslovljena, dakle i relativna, ovap l d u j u u del'ma umetnosti, traju u njima onoliko, koliko to u najboljem sluEaju mogu epohalne istine. Ne dugo. Otuda i Adarnova teza o lainosti tradicionalne umetnosti, jer je neistinito saznanje koje ova dela impltciraju. Tim S t o se tradicionalna umetnost danas forsira, ona zajedno sa zabavom, kiEom i Sundom, simbolizirajuci u ideji reprodukcije saznanje i veru u moC tehnolog:.jskog, totalitarnog Uma, dakle i ideju o identienom subjekt-objektu, o kraju istorije, u ostvarenoj harmoniji n S e civilizacije d i snainu ideoloSku funkciju u odriavanju postojeCeg sisterna. Pokusaj kritike U viSe radova o Adornu bilo je zapaieno da je koncept o umetnosti ovaj mislilac razvio u istom duhu u kome su to finili i LukaE i Lisjen Goldman: autori koji, za razliku od Adorna, polaze od Hegelove ideje ,,pozitivne dijalektike". Naqme, Adorno na jednoj, i LukaE i Goldman na drugoj strani, ne slaiu se samo u pogledu vrednosne procene tradicionalne umetnosti. Dok Lukae, i posebno Goldman, joS i priznaju nekakvu vrednost tradicionalnoj umetnosti, Adorno je sasvim dovodi u pitanje. No, to priznavanje tradicionalne umetnosti nije izvedeno u skladu sa 'dejom o ,,vefnoj prirodi" umetnmti, nego u perspektivi jednog koncepta saznanja, koji su Goldman i Lukaf, za razliku od Adorna, uveliko joS 'zgradivali na temelju hegelijanske teorije. Stoga se moie primetiti da su sva trojtca saglasni u tome da je umetnost i z r a z saznanja. Izvan tog 0snovnog cdredenja, razgovor o autonom'ji umetnosti sasvim je bespredmetan. Stoga je i naglaSavano da su koncepti sociologije umetnosti ove trojice autora u bliskoj vezi sa njihovim shvatanjem sociologije saznanja. U osvrtu na savremenu sociologiju umetnosti, inafe nepomirljivi protivnik Adornova stanoviBta, Alfons Zilberman (Alphons Silbermann) is-

SRETEN PETROVIC

tire da je ,,za Karla Manhajma . . . i mnoge druge (na primer Adorna, Goldmana), koji su se trudili da odrede kojih se tipova miSljenja Eovek pridriavao u ovom ili onom vremenu.. . , sociologija umetnosti integralni deo sociologije znan ja" (Silbermann, Kunst). Razume se, kada se imaju u vidu Adornovi stavovi o umetnosti. i posebno onaj iskazan u Tezama za sociologiju, po kome je bitno pitanje sociologije ,,kako se druStvo objektivira u umetniEkim delima", onda je oEevidno da se Adornova teza o estetici kreacije, pmovo svodi na estetiku imitacije, ovoga puta, m d u t i m , dovedena u vezu sa modernom, avangardnom umetnoSCu, koja se za utopijsku svest zalaie, ne time Sto bi je konkretno imitirala, vet naprotiv, time Sto ne ieli da bilo Sta konkretno podraiava. Najzad, kako u principu samo ,,konkretnod' moie biti materijal umetnosti, pa ga, dakle, umetnost, dok jog ieli to biti, ne moie da mimoide, umetnost uspostavlja destruktivni odnos prema njemu. Prima ga u sebe da bi ga razorila, pokazujuCi ,,celinu savremenog u ,,neidentitetuUnjegovih delova, uistinu, u onom istom obliku u kome se ,,savremenost" otkriva kritiEkom umu. Nisu viSe ,,lepoU i ,,harmonijad', nego ,,ruino" i ,,disharmonijaU osnova n a kojoj se interes utopijske ideologije joS moie ,,reprezentovati4'. Odstupanje od Marksa zapaia se u stavu prema ontologiji umetnosti. Kao Sto je poznato, Marks je imao u vidu obe strane umetniEke tvorevine, - uostalom i Adorno je to priznao kada je upozoravao n a potrebu razlikovanja ,,dvostrukog karaktera umetnosti", ,,umentiEkog dela kao estetske i kao socijalne Einjenice". P a ipak, iako je Adorno smatrao neophodnim da se izmedu tih dveju strana umetnosti, u naSem vremene medusobno odvojenih. autonomne formalistiEke i socijalistiEko-realistiEke, uspostavi neka vrsta saglasnosti., jer je ,,dihotomija besmislena", ipak je, u kajnjoj liniji i onu formalnu, estetsku dimenziju dela sveo na puki socijalno-istorijski milje. Marks je meautim uvideo da se u umetnosti realizuje i ona dublja civilizacijska osnova h v e k a , ono po Eemu umetnost, jednako kao i ljudsko u Eoveku, nadilazi granice pukog istorijskog opstanka. I Marks je, dodule, tvrdio kao i potom, Adorno, da nema definitivnog identiteta subjekta i objekta. nit; kraja istorije, ali, suprotno od Adorna, i pre njega, on je smatrao d a ovaj dijaJektiEki nemir svagda postoji u Eoveku i da genijalni pojedinci. uspevaju da i u p r o l a z n m Easu vremena zaustavljajuCi njegov hod ohjektiviraju u umetnosti onu, uvek u nagoveStaju datu suStinu Sto izranja iz osnova ljudskog, iz onog bezdna neiscrpivog, Sto se nikada ne moie jednom i zauvek uhvatiti. Kako

SRETEN PETROVIC

kaie Bloh, umetnost se uvek javlja sa pun0 utopijskog nagovegtaja. Adorno nije priznavao ovu transistorijsku ravan umetnosti, fak je otvoreno tvrdio, da m d a kada nastane potreba da se fetiSizira pojam trajnosti umetnosti, Vera u njenu autonomiju, da je to sasvim pcnuzdan znak da je umetnmt u krizi, i da u toj bolesti predoseca svoj skori kraj, svoju smrt. Nismo sigurni, medut;m, da je Marks, koji je verovao u vrednost minule umetnosti, kao Sto je s pravom dekivao puni razmah m e tnifkog stvaralstva u buducnosti, zajedno sa Hegelom srnatrao da umetnost danas kao ni u budubnosti, nece v'ie biti u stanju da zadovolji najviSe interese duha. U svakom slufaju, fak i ako se sloiimlo s tim da je Adornov koncept umetnosti u mnogofemu podsticajan za dalji razvoj avangarde, moramo priznati da se u nekim bitnim odredbama ontologko-umetnifkog karaktera, kao i u pogledu osamostaljivanja kritifke teorije mora u o r ~ t irazlika i m e d u Adarna i Marksa. Sigurno je Ruskoni u pravu kada u toj Adornovoj bespogtednoj kritici naSe savremenosti, koja gotavo da parife i svaku vrednost za koju se socijalizam veC izborio, vidi opredeljenje jednog pesimiste, foveka vefna nezadovoljnog, koji ne priznaje da je ljudsko u dosadagnjem hodu kroz istoriju ostvarilo i neke nesumnjive vrednosti. ,,Iza doslovnosti slirnih izraza, pa makar i iza neporecive saglasnosti narnera, u Adorna se skriva jedan naboj pesimizma koji je u Marksa nepoznat." - (Rusconi, KritiEka teorija dr~.5tva).~

0 pm~blernimamcdmne m e t n o s t i i A d m o v i h w e na m e ovds m & m o golncniti, buduci da smo u povodnm v e t Disali n m e . Vidi u mojm radovima: Estetika i ideologija. Uvod u metaestetiku, ,,Vuk KaradZiC", 1972. Adorno, U-ja kao v d n o vraCame m i h i l i m . sW. 211-263: u Estetika i sociologija. Uvod u s a w e m m u socidogiliu umetnosti. ,,Idejed', 1975. Btr. 121-133. Vidi & o t a b i prevod objavllm u Eat sqpisu ,,Kultura", Adomo. Teze za sociologfju umetnosti. br. 24 1974. &r. 28-35.

I)

drugigim

Information

11 pages

Find more like this

Report File (DMCA)

Our content is added by our users. We aim to remove reported files within 1 working day. Please use this link to notify us:

Report this file as copyright or inappropriate

518687


You might also be interested in

BETA