Read Microsoft PowerPoint - Diplomski rad text version

VISA MEDICINSKA SKOLA UPRIJA
DIPLOMSKI RAD
OBLAST: Operativne tehnike u opstim hirurskim granama Tema:Tumori jednjaka-operativne tehnike
Tatjana Drobnjak

ANATOMIJA JEDNJAKA
Jednjak je muskulomukozni tubus bez seroznog omotaca koji se nalazi izmeñu zdrela i zeluca.
- duzina 25 cm - ima 3 dela: cervikalni, torakalni i abdominalni - 2 sfinktera - 3 konstrikcije: cervikalna, aortalna i dijafragmalna

ANATOMIJA JEDNJAKA
Graña zida jednjaka: 1. Mukoza - plocasto-slojeviti epitel 2. Submukoza 3. Muskulatura
· · unutrasnji, cirkularni (tanji) sloj spoljasnji, longitudinalni (deblji) sloj.

ANATOMIJA JEDNJAKA
ARTERIJE
­ cervikalni deo - a.thyroidea inferior ­ torakalni deo - grane a. bronchialis ­ abdominalni deo - aorta preko a. gastrica sin. ili a. phrenica inf.
VENE
­ cervikalni deo - v.thyreoidea inf. i v. brachiocephalica ­ torakalni deo - v.azygos i v. hemiazygos ­ abdominalni deo - v. coronaria ventriculi v. Portae
LIMFNA DRENAZA
­ regionalni limfni nodusi
INERVACIJA
­ parasimpatikus i simpatikus ­ autonomni nervni sistem (Auerbach, Meissner)

ANATOMIJA JEDNJAKA

FIZIOLOGIJA JEDNJAKA
· Glavna funkcija je sprovoñenje hrane i tecnosti od zdrela do zeluca. · Uloga sfinktera:
­ gornji sfinkter sprecava prolaz vazduha pri svakom udisaju iz zdrela u jednjak i refluks sadrzaja iz jednjaka u zdrelo ­ donji sfinkter sprecava refluks sadrzaja zeluca u jednjak (GER)
· Akt gutanja se odvija voljnom i nevoljnom misinom funkcijom.

FIZIOLOGIJA JEDNJAKA
· Centar refleksa gutanja se nalazi u meduli oblongati · Refleks moze biti poremeen pricanjem ili smejanjem u toku jela, kada hrana ide u larinks · Ezofagogastricni prelaz predstavlja terminalni jednjak, 2 do 3 cm iznad ezofagealnog hijatusa i zavrsava se na kardiji
­ Ima ulogu sfinktera ­ Stalno je zatvoren ("high pressure zone") ­ Otvara se samo pri prolazu zalogaja, zahvaljujui autonomnom intrmuralnom Auerbach-ovom pleksusu ­ Sprecava GER

SIMPTOMI OBOLJENJA JEDNJAKA
Glavni simptomi:
­ otezano gutanje- disfagija ­ regurgitacija ­ bol ­ sijaloreja ­ gubitak telesne tezine ­ povezanost gutanja i kaslja

DIJAGNOSTICKE METODE
· · · · · · · Ezofagografija Ezofagoskopija Kompjuterizovana tomografija (CT) Ehoendoskopija Histopatoloska i citoloska dijagnostika Radio-nuklearna ispitivanja Funkcionalni testovi

DIJAGNOSTICKE METODE

DIJAGNOSTICKE METODE
· Citoloska dijagnostika je uzimanje elija sa povrsine tumora · Biopsija je uzimanje dela tkiva za PH analizu radi odreñivanja stepena infiltracije · Intraepitelne lezije gradusa I-III · Invazivne lezije gradusa I-III

DIJAGNOSTICKE METODE
TNM klasifikacija · T1 -Tumor infiltrise laminu propriju ili submukozu. · T2 - Tumor infiltrise muskularni proprijum · T3 - Tumor infiltrise adventiciju · T4 - Tumor infiltrise okolne organe · Nx - Nisu nañene regionalne limfne zlezde · No - Nema metastaza u regionalnim limfnim zlezdama · N1 - Metastaze su prisutne u regionanim limfnim zlezdama · M - Udaljene metastaze.

BENIGNI TUMORI JEDNJAKA
Vrlo su retki (svega 0.5do 0.8%) PODELA:
­ mukozni - intraluminalni ­ ekstramukozni - intramuralni

BENIGNI TUMORI JEDNJAKA
Lejomiomi su najcesi tumori · Lokalizacija u donjem delu jednjaku · Intramuralni, solitarni, dimenzija 2do 5cm. · Retko maligno alterisu · RTG - proksimalna dilatacija jednjaka · Lecenje: ekstramukozna enukleacija · Pristup:
­ desna torakotomija ako je tumor lokalizovan u srednjoj treini ­ leva torakotomija ako je tumor lokalizovan u donjoj treini

BENIGNI TUMORI JEDNJAKA
Polipi su retki · Lokalizacija: cervikalni deo jednjaka · Obicno su na peteljci · Lecenje:
­ elektrokoagulacija peteljke (endoskopski) ili ­ ezofagotomija na suprotnoj strani i resekcija peteljke
Ciste ­ takoñe retke · Retencione (usled dilatacije kanala submukoznih zlezda) · Kongenitalne ili paraezofagealne (poremeaj embrionalnog razvoja) Lecenje: ekscizija bez ulazenja u lumen jednjaka ili resekcija

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
PLANOCELULARNI KARCINOMI · Javljaju se u vise od 95% slucajeva, cese kod muskaraca, u sestoj deceniji zivota · Najcesa lokalizacija: srednja treina torakalnog jednjaka, zatim u donjoj, a najreñe u gornjoj treini · Forme: vegetantna, ulcerozna i infiltrativna ADENOKARCINOMI · poreklom od zlezda ezofagusa, retki su · Lokalizovani su na distalnom jednjaku SARKOMI su poreklom iz mezenhima i vrlo su retki

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
Metastaziranje
­ Direktno (per continuitatem) - ekstenzivno sirenje tumora praeno je tzv. satelitskim tumorima na distanci (skokovite metastaze) ­ Limfogeno - metastaze su u regionalnim limfnim zlezdama ­ Hematogeno - u jetri, pluima, kostima, mozgu i nadbubreznim zlezdama.

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
Klinicki znaci
­ Disfagija je kardinalni simptom (otezano gutanje cvrste a iza toga kasaste i tecne hrane) ­ Gubitak telesne tezine ­ Bolovi u grudima ­ Krvarenje ­ Promuklost

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
Lecenje
­ Hirursko ­ Radioterapija ­ Hemioterapija
Metoda izbora lecenja je resekcija i rekonstrukcija. Resekcija moze biti kurativna ili palijativna.

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
Faktori koji odlucuju o vrsti hirurskog lecenja:
­ stadijum bolesti ­ maligni potencijal tumora ­ opste stanje bolesnika i starosno doba ­ nutritivni status ­ stanje vitalnih organa ­ lokalizacija tumora ­ iskustvo hiruskog tima

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA
Pre odluke o vrsti hirurske intervencije treba odrediti:
­ Stepen maligniteta tumora ­ Prisustvo multifokalnih lezija ­ Stepen infiltracije okolnih organa ­ Princip limfadenektomije

MALIGNI TUMORI JEDNJAKA

VRSTA OPERACIJA NA JEDNJAKU
KURATIVNE OPERACIJE
­ Ezofagectomija sa sistemskom limfadenektomijom ­ En block ezofagectomija (Skinner)
PALIJATIVNE OPERACIJE
­ Palijativna resekcija ­ ,,BY pass" rekonstrukcija ­ Dilatacija i intubacija jednjaka (endoezofagealna proteza) ­ Gastrostomija

RESEKCIJA JEDNJAKA
Uklanjanje celog jednjaka ili njegovog dela moze biti kao:
­ totalna ezofagectomija ­ subtotalna ezofagectomija ­ segmentna ezofagectomija.

RESEKCIJA JEDNJAKA
Totalna ezofagectomija (faringo-laringoezofagectomija)
­ Indikacija: Karcinom hipofarinksa ili cervikalnog jednjaka ­ Pristup: obostrana cervikotomija u obliku slova ,,U" i srednja gornja laparotomija ­ Rekonstrukcija sa zelucem ili debelim crevom ­ Definitivna traheostoma
Subtotalna ezofagectomija
­ Indikacije: benigni i maligni tumori ­ Pristup: kombinovan cervikalni i abdominalni, a kod radikalnih zahvata i torakotomija (Akijama)
Segmentna ezofagectomija
­ Indikacije: lezija lokalizovana iznad kardije ­ Pristup: leva torako-freno laparotomija

TOTALNA EZOFAGECTOMIJA

TOTALNA EZOFAGECTOMIJA

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA
Rekonstrukcija jednjaka moze biti izvedena u jednom ili vise operativnih akata. U rekonstrukciji se koriste 3 organa:
­ zeludac ­ debelo crevo ­ jejunum

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA ZELUCEM
Intratorakalna ezofagogastro anastomoza
­ Indikacija: resekcija karcinoma donje treine jednjaka ­ Pristup: desna torakotomija i gornja srednja laparotomija ­ Operativna tehnika: gornja srednja laparotomija, mobilizacija zeluca i piloroplastika
· · · · · · desna torakotomija, disekcija, mobilizacija i resekcija jednjaka transpozicija zeluca u grudni kos kroz hijatus ezofagogastroanastomoza( mehanicki ili manualni sav) drenaza toraksa i zatvaranje torakotomije dekompresivna gastrostoma i nutritivna jejunostoma drenaza trbusne duplje i zatvaranje laparotomije.
Komplikacije:
­ dehisciencija anastomoze ­ pepticki ezofagitis

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA ZELUCEM

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA ZELUCEM
Cervikalna ezofagogastro anastomoza
­ Indikacije: karcinom donjeg i srednjog jednjaka, tumor hipofarinksa i cervikalnog jednjaka (totalna laringectomija) ­ Pristup: cervikalni i abdominalni a kod radikalnih ezofagectomija sa limfadenektomijom i desna torakotomija.
Operativna tehnika:
­ gornja srednja laparotomija, opsezna mobilizacija zeluca sa koherizacijom duodenuma ­ mobilizacija jednjaka transhijatalnim pristupom ­ nakon uklanjanja jednjaka zeludac se dovede do vrata kroz zadnji medijastinum, ili kroz retrosternalni prostor ­ cervikotomija, resekcija jednjaka i kreiranje cervikalne ezofagogastro anastomoze ­ zatvaranje cervikalne incizije i laparotomije
Komplikacije: dehiscencija anastomoze (cervikalna fistula)

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA ZELUCEM
Rekonstrukcija sa reverznim gastricnim tubusom
­ Reñe se izvodi, ne moze se izvesti ako je prethodno ucinjena gastrostomija ili resekcija zeluca ­ Duga linija savova uveava rizik dehiscencije ­ Reverzni tubus ima antiperistalticki polozaj (striktura anastomoze na vratu) ­ Prednost kod ,,by pass" tehnike jer omoguava drenazu jednjaka kroz kardiju

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA KOLONOM
Najbolja metoda za totalne i subtotalne ezofagoplastike. · Levi kolon:
­ deblji misini zid ­ pogodan promer ­ bolja konzistencija i cirkulacija
· Desni kolon:
­ izoperistalticko montiranje transplantata
· Terminalni ileum (ileokolon):
­ sigurnija anastomoza od kolona ­ Bauchinijeva valvula deluje antirefluksno

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA KOLONOM
Indikacije:
­ ,,by pass" retrosternalna koloplastika kod benignih striktura ili ezofagorespiratorne komunikacije (palijativna metoda) ­ totalna ili subtotalna ezofagectomija ( kurativna procedura)
Komplikacije:
­ ­ ­ ­ dehiscencija anastomoze na vratu nekroza transplantata gastrokolicni refluks pepticni ulkus kolona iznad anastomoze.

EZOFAGOPLASTIKA PRIMENOM DESNOG KOLONA
· Transplantat desnog kolona cini: 10 do 15 cm terminalnog ileuma, ascedentni kolon, desna fleksura i desna treina poprecnog kolona · Vaskularnu peteljku cini a. ileocolica i a.colica dex. · Operativna tehnika:
­ ­ ­ ­ ­ ­ laparotomija i mobilizacija kolona formiranje retro ili presternalnog tunela presecanje i provlacenje transplantata zaokrenutog za 180° gastrokoloa anastomoza (distalni deo kolona sa antrumom) ileokolo anastomoza (T-T) cervikotomija, resekcija jednjaka i kreiranje ezofagokolo anastomoze.

EZOFAGOPLASTIKA PRIMENOM DESNOG KOLONA

EZOFAGOPLASTIKA PRIMENOM LEVOG KOLONA
· Transplantat levog kolona cini: levi poprecni kolon, lijenalna fleksura, descedentni kolon i pocetni deo sigme. · Vaskularnu peteljku cini a.colica sin. · Anastomoze: gastrokoloanastomoza (distalni deo kolona sa antrumom)
­ transverzosigmoidna anastomoza T-T ­ ezofagokolicna anastomoza T-L (ezofagus sa proksimalnim delom kolona)

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA TANKIM CREVOM
Ova tehnika koristi se samo ako kolon ili zeludac nisu na raspolaganju. Roux­en Y rekonstrukcija sa intratorakalnom ezofagojejuno anastomozom je metoda rekonstrukcije posle distalne ezofagectomije i totalne gastrektomije · Pristup: leva torakofreno laparotomija · Anastomoze:
­ ezofagojejuno (proksimalni deo jejunuma) ­ jejunojejunelna anastomoza ( udaljena najmanje 60 cm. od prve)

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA TANKIM CREVOM
Interpozicija segmenta jejunuma izmeñu jednjaka i zeluca · Pristup: leva torakofreno laparotomija · Izolovan segment jejunuma na vaskularnoj peteljci dug 25 cm · Transpozicija kroz mezokolon i pozadi zeluca · Anstomoze:
­ ezofagojejuno T-L ­ gastrojejuno T-L
· Obavezna piloromiotomija

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA TANKIM CREVOM

REKONSTRUKCIJA JEDNJAKA SA TANKIM CREVOM
Slobodni crevni auto-transplantat (free graft) · Indikacije: krae lokalizovane stenoze cervikalnog jednjaka · Arterijska i venska anastomoza zahtevaju mikrovaskularnu tehniku · Komplikacije: intravaskularna tromboza i nekroza grafta (tesko se dijagnostikuje u ranom periodu)

EZOFAGEALNE ANASTOMOZE
Osnovni principi manualnog sava jednjaka · adekvatna vaskularizacija tkiva koja su u anastomozi · potpuna apozicija mukoza oba kraja na liniji sava · zatezanje anastomoze mora biti izbegnuto · pojedinacni savovi koji spajaju presecene povrsine bez jakog stezanja · neiritirajui savni materijal u sto manjoj kolicini · anastomoza u dva sloja pri cemu mukoza i submukoza ulaze u unutrasnji sloj · cvorovi (izuzev 2-3 poslednja) su vezani unutra · anastomoza se izvodi otvorenom metodom bez crevnih klema · dijatermija nije dozvoljena jer nema kontrole opsega opekotine tkiva · peroralna ishrana 9-10 dana od operacije

EZOFAGEALNE ANASTOMOZE
Tipovi anastomoza koje se najcese koriste su:
­ kraj sa krajem (end ­ to ­ end) najcese sa kolonom ­ kraj sa stranom (end ­ to ­ side) najcese sa jejunumom i zelucem ­ strana sa krajem (side ­ to ­ end) najcese kod visokih anastomoza (hipofarinks)

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
Hiruski konac je nit materijala koji sluzi za ligiranje (vezivanje) krvnih sudova ili aproksimiranje (usivanje) tkiva.

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
IDEALAN KONAC je materijal koji je:
Za svaku namenu Sterilan Lak za rukovanje Daje minimalnu reakciju tkiva, bez predispozicija za razvoj infekcije ­ Posto izvrsi svoju namenu, resorbuje se uz minimalnu reakciju ­ ­ ­ ­
a pri tome nije:
­ ­ ­ ­ Kapilaran Alergenik Pirogen Karcinogen.

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
Tri osnovne grupe materijala za sivenje
­ Prirodni (bioloski) savni materijal dobijen preradom prirodnih materijala kao sto su zivotinjsko ili biljno tkivo; mogu biti resorptivni (ketgut) i neresorptivni (svila) ­ Sintetski savni materijal (najlon, dakron, polipropilen) ­ Metalni materijali (zica, mehanicki sav)

PRIRODNI (BIOLOSKI) SAVNI MATERIJAL
· Prednosti:
­ jednostavno rukovanje ­ lako vezivanje cvora ­ opste poznati materijali
· Nedostaci:
­ izrazena lokalna zapaljenska reakcija (proteini) ­ nepredvidljivo vreme resorepcije ­ relativno mala tenziona snaga.

SINTETICKI SAVNI MATERIJAL
· Prednosti:
­ velika tenziona snaga ­ inertnost, minimalna tkivna reakcija ­ predvidljivo vreme resorpcije ­ visoka glatkost konca (redukovano osteenje tkiva)
· Nedostaci:
­ inkapsuliran konac moze biti "odbacen" iz organizma ­ mogu biti "teski"za rad, pogotovo monofilamentni

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
U odnosu na svojstva resorpcije:
­ Resorptivni savni materijal ­ Neresorptivni savni materijal

RESORPTIVNI SAVNI MATERIJAL
· Razgrañuje se u organizmu nakon hiruske implantacije u potpunosti · Razgradnja moze biti dvojaka:
­ Hidrolizom ­ samo prisustvo vode je dovoljno da bi se proces resorpcije odvijao; ovako se resorbuju konci sintetskog porekla ­ Enzimskom aktivnosu ­ kao imflamatorni odgovor organizma; na ovaj nacin se vrsi resorpcija konaca koji su prirodnog porekla.
· Prednosti
­ nema zaostatka stranog tela u organizmu.
· Nedostaci
­ nema permanentne podrske hiruskoj rani

NERESORPTIVNI SAVNI MATERIJAL
· Ne razgrañuje se u organizmu nakon hiruske implantacije, ve permanentno ostaje u telu · Neki od ovih materijala vremenom gube tenziju (npr. najlon), dok je neki zadrzavaju za sve vreme trajanja u organizmu (npr. poliester, polipropilen). · Prednost:
­ dugotrajna ­ permanentna podrska hirurskoj rani
· Nedostatak:
­ strano telo zaostaje u organizmu ­ mogua reakcija

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
U odnosu na tip vlakna:
­ Monofilamentni savni materijal ­ Polifilamentni savni materijal

MONOFILAMENTNI SAVNI MATERIJAL
· Sav cini jedna nit materijala razlicite debljine u zavisnosti od velicine sava · Sintetski savovi mogu biti monofilamentni. · Prednosti:
­ visoka glatkost konca sa minimalnim stepenom osteenja tkiva prilikom prolaska konca ­ nema pogodnog prostora za nakupljanje bakterija ­ nema prorastanja kapilara duz savova (kapilarnost) i uslova za sirenje infekcije
· Nedostaci:
­ manipulacija / rad i vezivanje cvorova teze je nego kod upredenih ­ krajevi konca mogu izazvati iritaciju tkiva

POLIFILAMENTNI SAVNI MATERIJAL
· Hirurski konci formirani od vise niti koje mogu biti upredene ili izuvijane da bi doslo do stvaranja konacne strukture konca · Prednosti:
­ visoka tenziona snaga ­ dobre karakteristike u rukovanju koncem
· Nedostaci:
­ pogodan prostor za nakupljanje bakterija izmeñu vlakana ­ prorastanje kapilara duz savova (kapilarnost) i uslovi za sirenje infekcije -Povrsina nije glatka kao kod monofilamenta (manja glatkost ­ vei stepen osteenja tkiva pri prolasku)

HIRUSKI SAVNI MATERIJAL
U odnosu na velicinu traume koju trpi tkivo pri plasiranju savova:
­ TRAUMATSKI - sav za koji se koristi igla sa usicama na koju se plasira odgovarajui konac (danas sve manje u upotrebi) ­ ATRAUMATSKI - sav koji znatno manje traumatizuje tkivo, jer se konac direktno nastavlja iz igle

MEHANICKI SAV U HIRURGIJI JEDNJAKA
· Predstavlja izvoñenje savne linije pomou mehanickih, automatskih sivaca (staplera), koji kao materijal za sivenje koriste metalne kopce, odnosne kukice od nerñajueg celika (staples) · Nakon ulaska u tkivo, kopce se zatvaraju u obliku slova "B", cime cvrsto fiksuraju tkivo koje povezuju

MEHANICKI SAV U HIRURGIJI JEDNJAKA
· Prednosti mehanickog sava:
­ Kreiranje mehanickog sava je brze od manualnog ­ Mehanicki sav je atraumatski (kopce su tako rasporeñene da ne kompromituju jace cirkulaciju tkiva) ­ Anastomoza pokazuje brze uspostavljanje aktivnosti
· Nedostaci mehanickog sava:
­ Ukoliko anastomoza ima tendenciju strikturiranja, njena dilatacija burziranjem cesto ne uspeva ­ U slucaju dehiscencije, mehanicki kreirana anastomoza ima losiju prognozu u odnosu na anastomozu kreiranu manualno

VRSTE STAPLERA I UPOTREBA
· Dva tipa staplera:
­ Stapleri Auto Suture United States Surgical Corporation za trajnu upotrbu sa sarzerima ­ Stapleri za jednokratnu upotrebu Auto Suture US
· Svi stapleri se mogu podeliti na:
­ Cirkularne staplere ­ Linearne staplere ­ Linearne sekace

KARAKTERISTIKE CIRKULARNIH STAPLERA
· Primenjuju se duz digestivnog trakta za kreiranje sledeih tipova anastomoza:
­ ,,kraj na kraj" (termino- terminalna anastomoza) ­ ,,kraj na stranu" (termino-lateralna anastomoza) ­ ,,strana na stranu" (latero-lateralna anastomoza)
· Mogu biti zakrivljeni i ravni intraluminalni stapleri · Dostipni su u 4 velicine (21, 25, 28, 33) · Obezbeñuju kontrolisanu kompresiju tkiva i podesavanje zatvorene visine klamfica od 1do 2,5 mm. · Profil glave je pljosnat sto olaksava pristup u lumem creva i vañenje staplera · Mehanizam zatvaranja staplera · Laki su za upotrebu i pouzdani

KARAKTERISTIKE LINEARNIH STAPLERA
· Koriste se za izvoñenje linearne, dvoredne savne linije, razlicite duzine (TA 30, TA 50, TA 90).To su oznake staplera za trajnu (visekratnu) upotrebu. Isti tip automatskih sivaca postoji i za jednokratnu upotrebu sa oznakama DTA 30, DTA50, DTA90

KARAKTERISTIKE LINEARNIH SEKACA
· GIA stapleri ili DGIA za jednokratnu upotrebu, omoguavaju izvoñenje savne linije, ali i izvoñenje dvoredne laterolateralne anastomozae. · Sadrze dva mehanizma: mehanizam za kreiranje anastomoze i rezni mehanizam · Postoje tri stapler linije: 55, 75 i 100mm

STAPLERI

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
· Operativne tehnike na jednjaku visokospecijalizovane procedure, koje zahtevaju timski rad hirurga, anesteziologa, anesteticara i instrumentara · Uloga instrumentara:
­ ­ ­ ­ Pozicioniranje pacijenta Priprema instrumenata i aparature Priprema savnog materijala Priprema tekstilnog i zavojnog materijala

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
· Polozaj pacijenta na operacionom stolu:
­ Abdominalni pristup - bolesnik lezi na leñima, sa hiperekstenzijom vrata (koja se postize podmetanjem valjka ispod ramena) ­ Desna torako-abdominalna incizija - bolesnik lezi na levom poluboku, sa podmetnutim jastucetom ispod slabine
· Priprema instrumenata
­ ­ ­ ­ ­ Set za laparotomiju Set za torakotomiju Set za hirurgiju vrata Automatski ekarter Razne vrste linearnih, cirkularnih i GIA staplera

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
OPSTI SET ZA LAPAROTOMIJU
­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Drzaci skalpela Anatomske pincete, 16,18,25 cm. Hiruske pincete Tac pincete Backhaus Makaze( preparirke, prave i krive, kratke i duge) Hvatalice po Foersteru Peani moskito mali Peani moskito srednje duzine Pean prav srednje duzine Iglodrzaci Rajtangla Koher Patene (solje) Roux ekarteri Farabef ekarter Ostri ekarteri Abdominalni automatski ekarter 3 kom. po 2 kom 2 kom. 1 kom. 12 kom. 5 kom. 4 kom 6 kom. 10 kom. 6 kom. 4 kom. 1 kom. 2 kom. 3 kom. 2 kom. 2 kom. 2 kom. 1 kom.

OPSTI SET ZA LAPAROTOMIJU

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
SET SPECIJALNIH INSTRUMENATA ZA HIRURGIJU JEDNJAKA
­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Ekarter za sternum ­ ROCHARD Abdominalni ekarter Srcasti ekarter- Harington Pincete anatomske duge Pean krivi, dugi Iglodrzac dugi Makaze krive, duge Rajtangla duga Kraljice- Allison klema Buldog kleme Klema za jednjak Instrument za kruzni stapler Instrument za linearni stapler Drzac glave kruznog staplera Kuka sa izvorom hladnog svetla 1 kom. 2 kom. 2 kom. 2 kom. 6 kom. 2 kom. 4 kom. 1 kom. 4 kom. 4 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom.
U ovom setu preovlañuju dugi instrumenti, sto uslovljava sam operativni zahvat zbog svoje lokalizacije

SET SPECIJALNIH INSTRUMENATA ZA HIRURGIJU JEDNJAKA

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
SET ZA TORAKOTOMIJU
­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Ekarter za skapulu Ajcinger Ekarter za plua Ekarter za torax- Finocheto-Burford Aproksimator Lier i liston Makaze za rebra Raspatorijum Kireta Kljesta za zicu Klema za plua Klema za bronh 1 kom. 1 kom. 1 kom. 2 kom. 1 kom. po 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom.

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
Priprema savnog materijala
­ Koristi se savremeni sintetski savni materijal ­ Za kreiranje anastomoze sporo-resorptivni savni materijal (Vycril, Dexon,Maxon, PDS) ­ Neresorptivni konci za mikrovaskularnu anastomozu na vratu (Prolen 7:0, 8:0) ­ Za hemostazu - metalni klipsevi ­ Za zauzdavanje krvnih sudova - platnene i gumene trake
Priprema tekstilnog i zavojnog materijala
­ Dovoljna kolicina tekstilnog materijala (komprese, mantili i carsafi ) ­ Zavojni materijal (gaza, tupferi, strajfne razlicitih sirina i abdominalna gaza)

SAVNI MATERIJAL

ULOGA INSTRUMENTARA U OPERACIJAMA JEDNJAKA
Primenom instrumenata i tehnikom instrumentiranja, instrumentarka u toku operativnog zahvata aktivno ucestvuje od pocetka do kraja operacije. Budno prati tok operacije i u svakom momentu adekvatno reaguje. U toku nepredvidivih situacija reaguje smireno i bez panike, znalacki radi svoj posao sto je cini nezamenljivim i ravnopravnim clanom hiruske ekipe.